VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE SREMSKI KARLOVCI

Seminarski rad i !redme"a# ME$UNARODNO POSLOVANJE TEMA: MEDJUNARODNI TRANSPORT

Pr%&es%r

S"'den" Mi(%rad T%!a(%)i* +R,indeksa -./012

SREMSKI KARLOVCI3

24,2-,-215

SADRAJ

1, POJAM TRANSPORTA 1.2. Funkcije i efekti transporta 1.3. Uslovi za obavljanje transporta 1.4. rste transporta i transportni! sre"stava 1.#. Faktori koji uticu na o"luke o $e"junaro"no$ transport 1.%. &ru$ski prevoz 1.'. (a$ostalni transport ili transport preko posre"nika -, PEDICIJA 2.1. )oja$ *pe"icije 2.2. +pe"iterske aktivnosti T&, 2.3. Aktivnosti kontrole 2.4. )revozna "oku$entacija 2.4.1. U-ovor o prevozu 2.4.2. Tovarni list i konos$an 2.4.3. U-ovor o *pe"iciji 2.4.4. +pe"iterska potvr"a i konos$an 5,CARINSKO POSLOVANJE 3.1. ,arinski obveznik 4, OSI6URANJE TRANSPORTA 4.1. Transportno osi-uranje #, .aklju/ak %. 0iteratura

MEDJUNARODNI TRANSPORT

1, P%7am "rans!%r"a )o" transporto$ u u1e$ s$islu se po"razu$eva prevoz stvari sa je"no- $esta na "ru-o. )o" transporto$ u *ire$ s$islu se po"razu$evaju sve aktivnosti neop!o"ne za obavljanje prevoza i "ru-i! prevozni! ra"nji2 cuvanje i obezbe"jenje stvari i "oku$entacije toko$ transportno- procesa. Transport se $o1e pos$atrati kao: ulazni transport, unutranji transport, izlazni transport. Ulazni transport se o"nosi na transport $aterijala proizvo"eni! unutar ko$panije i transport $aterijala nabavljeni! iz spolja*nji! izvora. Transport $aterijala proizve"eni! unutar ko$panije se obavlja unutra*nji$ transporto$2 a transport $aterijala nabavljeni! iz spolja*nji! izvora se obavlja spolja*nji$ transporto$. Transport poluproizvo"a se uvek obavlja unutra*nji$ transporto$ sle"o$ po-on 3 unutra*nje skla"i*te 3 po-on 3 izlazno skla"i*te. 4zlazni transport se o"nosi na transport proizvo"a2 koji se $o1e obaviti "eli$icno unutra*nji$2 a "eli$icno spolja*nji$ trasnporto$.

1,-, 8'nk9i7e i e&ek"i "rans!%r"a Transporto$ se obavlja prevoz2 pretovar2 utovar2 istovar i cuvanje $aterijala2 poluproizvo"a i proizvo"a u toku nave"eni! ra"nji. eza transporta i skla"i*tenja je "irektna. (kla"i*tenje je efikasnije ukoliko se: objedine isporuke, adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu, odaberu adekvatne rute. 5bje"injavanje$ isporuka s$anjuje se potrebna kolicina ra"a i vre$ena isporuke za veci broj proizvo"a. 6e$a potrebe za ponavljanje$ operacija isporuke. Transport osloba"a skla"i*ni prostor o" proizvo"a koji se cuvaju "o $o$enta potro*nje i po"i1e frekvenciju zali!a. 7oliko se efikasno proizvo"i prevezu i
3

sacuvaju toko$ prevoza2 toliko zali!e bivaju bla-ovre$eno popunjene. )revre$en transport "ovo"i "o vece kolicine $aterijala na zali!i2 koji 8ceka9 na proizvo"nju ili "o vece kolicine zali!a proizvo"a na pro"ajno$ $estu. Ma koliko prevre$eno2 nika"a ne $o1e "a "ove"e "o rasta tro*kova zali!a2 koliko $o1e nabavka2 cije vre$e ni kolicina nisu opti$alni. .akasneli transport2 i pore" efikasno obavljene funkcije snab"evanja2 $o1e "ovesti "o zastoja u proizvo"nji ili pro"aji. M:) koncept upravljanja proizvo"njo$ i zali!a$a pre"vi"a si-urnosni nivo zali!a2 koji$ eli$ini*e $o-uci ne-ativan uticaj transporta na proizvo"nju ili pro"aju. Transport "oprinosi za"ovoljstvu potro*aca2 ponu"o$ pravi! proizvo"a na pravo$ $estu2 tj. $estu na koje$ potro*ac ocekuje proizvo" u tra1enoj kolicini i obecani$ perfor$ansa$a.

1,5, Us(%)i a %:a)(7an7e "rans!%r"a .a obavljanje transportni! aktivnosti neop!o"no je postojanje: transportnih sredstava, transportne infrastrukture, opreme za manipulaciju u transportu, obucenih kadrova.

Transport "obija po"r*ku o" skla"i*ne infrastrukture. A"ekvatan skla"i*ni prostor je opre$ljen skla"i*no$ opre$o$ i opre$o$ za $anipulaciju. (kla"i*ta prate parkin- prostori za unutra*nja i spoljna trasnportna sre"stva i prostoro$ na$enjeno$ !i-ijensko z"ravstvenoj brizi vozaca. 6a nji$a se obavlja popravka2 pre-le" i opskrba vozila -orivo$ i preventivna !i-ijensko3 z"ravstvena za*tita nosioca;izvr*ioca transportni! aktivnosti. 5pre$a za $anipulaciju $o1e biti rucna2 $e!anizovana ili auto$atska. :ucna opre$a su obicno kolica na vucu ili -uranje. Me!anizovanu opre$u cine vilju*kari2 kranovi2 kranovi3ka*ikari za rasutu robu i si. Auto$atizovana opre$a je specijalizovana u vi"u inte-risani! "izalica cele prikolice sa tereto$ na sve tri strane. 5buceni ka"rovi su potrebni u oblasti upravljanja2 rukovo"enja i izvr*enja. 6arocito se o" vozaca ocekuje "a bu"u sposobni i spre$ni za rukovanje proizvo"i$a i "oku$entacijo$ u transportu.

1,4, Vrs"e "rans!%r"a i "rans!%r"ni; sreds"a)a Transport $o1e biti unutra*nji i spolja*nji. Frekvencija upotrebe unutra*nje- i spolja*nje- transporta nije je"naka. Mno-o ce*ce se koristi unutra*nji transport. Unutra*nji$ transporto$ se prevoze $anje kolicine2 jer je on $anje- kapaciteta u o"nosu na spolja*nji. Transportna sre"stva $o-u biti: transportna sre"stva unutra*nje- transporta i transportna sre"stva spolja*nje- transporta. 1,., 8ak"%ri k%7i '"i9' na %d('ke % med7'nar%dn%m "rans!%r"' 5"luka o $e"junaro"no$ transportu ko$panije je po" uticaje$: dravne regulative ciljnog trita, raspoloivosti posrednika- transportnih kompanija, razvijenosti saobracajne infrastrukture ciljnog trita, kvaliteta saobracajne povezanosti ciljnog trita kompanije i trita sa koga se obavlja isporuka, iskustva u radu sa transportnim aktivnostima najbliih konkurenata na ciljnom tritu, uslova i roka isporuke, sopstvenih mogucnosti kompanije i vrste proizvoda.

&r1avna re-ulativa ciljno- tr1i*ta $o1e "a o$eta isporuku i pro"aju proizvo"a ko$panije2 jer je rec o ino proizvo"i$a. &o$inira "r1ava ko$panije2 "eter$ini*e uslove isporuke na ino tr1i*ta. (pecijalizovane ko$panije o$o-ucuju ili one$o-ucuju upotrebu o"-ovarajuce vrste i nacina transporta2 jer je $o-uce "a ne pose"uju a"ekvatna transportna sre"stva. )oslovanje na -lobalno$ tr1i*tu za!teva uva1avanje uticaja ino propisa na: izbor prevoza, izbor prevoznog puta, dozvoljenu tonau", nacin obezbedenja proizvoda u prevozu, tehnicku isptravnost vozila i sposobnost vozaca,
#

zatitu prirode. U uje"nacavanju stan"ar"a u prevozu i tranzitu veliku ulo-u i$a EU. 1,<, Dr'mski !re)% &ru$ski prevoz pre"stavlja vrstu prevoza koji je prisutan i u naj$anje razvijenoj ze$lji sveta i najvi*e "ostupan2 $a koliko o"re"i*te bilo nepristupacno. eo$a je "ostupan2 kao posle"ica razvijene $re1e puteva. 4$a pre"nost na lokalni$ raz"aljina$a <"o %== k$ u konkurenciji je sa avio3 prevozo$>. 5pti$alan je za isporuku 8o" vrata "o vrata92 za razliku o" "ru-i! vrsta prevoza koje se $oraju "opunjavati "ru$ski$ prevozo$ u slucaju isporuke o" vrata "o vrata. &ru$ski prevoznici su najfleksibilniji pre$a za!tevi$a korisnika. Mo1e se reci "a je rec i o brzoj vrsti prevoza. Ali ova vrsta prevoza je najrizicnija u po-le"u spolja*nji! uticaja i $o-ucnosti kra"a. 7apacitete "ru$sko- prevoza o-ranicavaju kapacitet vozila2 vrsta proizvo"a2 zakonska re-ulativa. ,ene "ru$sko- prevoza su prilicno visoke. U "ru$sko$ prevozu $o1e se prevoziti tovar i ko$a"ni proizvo"i sa $ali$ po*iljka$a "o 312# k- i ko$a"ni$ po*iljka$a "o 2 tone. Ukoliko se prevozi Tovar2 utoliko se koristi pun kapacitet vozila za tovar. Ukoliko se prevoze ko$a"ni proizvo"i2 ta"a se $anje kolicine $e"jusobno ko$binuju ra"i efikasne popune prostora vozila. )ovecanje efikasnosti transportne aktivnosti koja se obavlja "ru$ski$ prevozo$ o$o-ucava ko$pjuterska te!nika i infor$aciona te!nolo-ija. Elektronska raz$ena po"ataka i elektronsko ko$uniciranje su osnova veza koje se uspostavljaju iz$e"ju "ru$sko- prevoznika2 ko$panije3klijenta i "ru-i! ko$panija3partnera. 7o" interni! ko$unikacija najznacajnija je ko$unikacja baze sa vozilo$2 preko ko$pjutera koji je u-ra"en u vozilu. 6alozi koje vozac treba "a obavi se iz baze *alju na ko$pjuter vozila2 pri ce$u2 tako"e2 vozac vozila $o1e preko ko$pjutera slati sve po"atke iz vozila ka bazi. 6a taj nacin je $o-uce upravljati vozilo$ <stepen potro*nje -oriva2 brzina vo1nje i si.>2 upravljati prevozo$ <raspore" rute2 $esto2 vre$e isporuke2 cekanja it".>. U $e"junaro"no$ poslovanju upotreba "ru$sko- prevoza je o-ranicena razliciti$ "r1avni$ re-ulativa$a i proce"ura$a2 *to $o1e pro"u1iti vre$e isporuke i u-roziti kvalitet proizvo"a. 5"r1avanje "o-ovoreno- vre$ena isporuke u $e"junaro"no$ saobracaju je o$o-ucila upotreba carinske konvencije T4: koja je uprostila carinski pre-le" <"oku$entacija 8karnet T4:9>. &ru$ski prevoznici se u"ru1uju u u"ru1enja kao *to je 4:U <4nternational :oa" Transport Union>. )ravni osnov za pristupanje je po-o"ba za $e"unaro"ni
%

prevoz robe po "ru$u ,M:. &ru$ski prevoz ce i "alje ostati pri$arna vrsta prevoza2 koja ce koliko sa$ostalno o$o-ucavati i "alje efikasno obavljanje prevoza2 toliko ce slu1iti "ru-i$ vrsta$a prevoza kao po$ocni prevoz u "u-o$ lancu isporuke ka"a su polazi*ta i o"re"i*ta slabo "ostupna alternativni$ vrsta$a prevoza. 7o$panija $o1e sa$ostalno or-anizovati transport2 koristeci sopstvena transportna sre"stva. (trate-ija sopstveno- transporta je privile-ija tr1i*no sna1niji! i finansijski $ocniji! ko$panija. 5bi$ nji!ovi! transportni! aktivnosti oprav"ava investiciju u vozni park. 7o$panija investira u: vozila, rezervne delove, opremu i materijale za odravanje, objekte za garairanje i opravku vozila, obuku vozaca i osoblja za upravljanje transportom.

4zboro$ strate-ije sopstveno- transporta $ena"1$ent ko$panije pri!vata obavezu re*avanja svi! proble$a koji $o-u nastati u prevozu proizvo"a. Me"uti$2 $ena"1$ent ko$panije i$a vecu kontrolu u celo$ lo-isticko$ lancu2 posebno u prevozu proizvo"a. 7o$panija $o1e iznaj$iti prevoz. 5na $o1e or-anizovati transportne aktivnosti2 ali ce prevozno sre"stvo i vozaca2 po utvr"enoj nakna"i2 iznaj$iti o" ko$panija cija je to osnovna "elatnost. 7o$panije ta"a -ube kontrolu na" prevozo$2 ali se li*avaju investicija u prevoz i rizika u upravljanju prevozo$. 7o$panije $o-u koristiti ko$binovani pristup2 *to je u savre$eni$ uslovi$a poslovanja najce*ca strate-ija. Ta"a ce koristiti sopstvena i iznaj$ljena vozila.

1,=, Sam%s"a(ni "rans!%r" i(i "rans!%r" !rek% !%srednika 7o$panija $o1e: sama organizovati i realizovati aktivnosti transporta ili organizaciju, realizaciju i pracenje realizacije poveriti specijalizovanim institucijama koje mogu i ne moraju da imaju vozni park. U sopstvenoj or-anizaciji ko$panija $o1e koristiti sopstvena ili iznaj$ljena prevozna sre"stva. )overavanje$ aktivnosti transporta specijalizovani$ institucija$a2 ko$panija i$ pre"aje obavljanje aktivnosti transporta.
'

7o$panija3narucilac ne brine o transportni$ aktivnosti$a. (pecijalizovane institucije su obicno *pe"iterske ko$panije ili "ru-e institucije specijalizovane za poslove *pe"icije2 transporta2 carinjenja i kontrole. -, PEDICIJA

-,1, P%7am >!edi9i7e Me"unaro"na *pe"icija je uslu1na spoljnotr-ovinska "elatnost koja se bavi or-anizacijo$ transporta i svi! aktivnosti vezani! za nje-a2 sa cilje$ "a roba o" proizvo"aca "o potro*aca sti-ne na ekono$ican2 brz i si-uran nacin. Me"unaro"na *pe"icija je spoljnotr-ovinska "elatnost zbo- to-a *to ra"i po nalo-u i za racun je"no- o" aktera $e"unaro"ne kupopro"aje <pro"avca ili kupca> i zastupa nje-ove interese pre$a ostali$ ucesnici$a u transportu. Me"unaro"na *pe"icija nije saobracajna "elatnost jer se ne bavi prevozo$ robe2 vec nje-ovo$ or-anizacijo$. Ako *pe"iter2 u okviru or-anizacije transporta2 obavlja i prevoz ili "eo prevoza spostveni$ prevozni$ sre"stvi$a2 on se ta"a bavi prevozo$ kao spore"no$ "elatno*cu i2 u to$ "elu2 preuzi$a o"-ovornost prevoznika. Me"uti$2 funkcija or-anizacije transporta2 kao -lavna *pe"iterska "elatnost2 pre"stavlja spoljnotr-ovinsku2a prevoz robe saobracajnu "elatnost.

4zvr*enje *pe"itersko- posla: Prijem dispozicije od komitenta tvaranje predmeta !akljucenje ugovora o prevozu rganizacija inspekcijskih pregleda robe !akljucnje ugovora o osiguranju rganizacija carinjenja robe Polaganje racuna komitentu "aplata trokova i zakljucenje predmeta

-,-, !edi"erske ak"i)n%s"i TDC +pe"icija je specijalizovana aktivnost koja po"razu$eva or-anizovanje "istribucije i koor"iniranje prevoza. U savre$eni$ uslovi$a poslovanja *pe"iterske aktivnosti:
?

3obavlja T&, kao posre"nicka or-anizacija re-istrovana za *pe"iterske poslove2 ili i! 3or-anizuje i u-ovara za ko$paniju3ko$itenta sa specijalizovano$ or-anizacijo$ za *pe"iciju. +pe"iter or-anizuje lo-isticki proces na najefikasniji nacin2 obu!vatajuci:

organizaciju transportnih tura, izbor nosioca transporta, izbor prevoza i izbor nacina transporta.

&a bi se pre$ostila prostorna razlika iz$e"ju ko$panije3ko$itenta i ko$panije3 pri$aoca2 *pe"iter sa$ or-anizuje prevoz2 jer i$a prevozna sre"stva i re-istraciju ili an-a1uje prevoznika sa ki$e sklapa u-ovor o prevozu. An-a1ovanje$ posre"nika u prevozu2 *pe"iter $o1e "a se an-a1uje pri sklapanju u-ovorni! o"re"bi2 u carinjenju proizvo"a2 poslovi$a kontrole proizvo"a i zali!a. +pe"iter $o1e "a posre"uje pri sklapanju kupopro"ajni! u-ovora iz$e"ju ko$panije3ko$itenta i ko$panija3potencijalni! kupaca. &a bi se pre$ostila vre$enska razlika iz$e"ju ko$panije3ko$itenta i ko$panije3pri$aoca *pe"iter or-anizuje skla"i*tenje i cuvanje proizvo"a. +pe"iter bira najpovoljniju transportnu turu2 relaciju2 prevoznika2 nacin pripre$e proizvo"a i isporuku. 4nteres *pe"itera i ko$panije3ko$itenta su vece tovarne je"inice. ece tovarne je"inice se "obijaju zbiranje$ po*iljki ra"i skracenja vre$ena isporuke i tro*kova transporta. &a bi T&,2 u ulozi *pe"itera2 efikasno obavio *pe"iterske aktivnosti2 neop!o"no je "a poznaje funkciju transporta2 "a i$a razvijene o"nose sa transportni$ prevoznici$a2 carinski$ slu1ba$a2 osi-uravajuci$a zavo"i$a it".

-,5, Ak"i)n%s"i k%n"r%(e Aktivnosti kontrole obavljaju specijalizovane institucije za kontrolu robe. Aktivnosti kontrole robe $o-u obavljati i T&,2 ukoliko su re-istrovani za obavljanje akrivnosti kontrole. Aktivnosti kontrole se obavljaju na osnovu u-ovora o kontroli robe2 po koje$ se kontrolor obavezuje "a ce strucno i nepristrasno obaviti u-ovorenu kontrolu i na
@

osnovu to-a iz"ati potvr"u2 a ko$panija3ko$itent se obavezuje "a ce isplatiti u-ovorenu nakna"u za obavljen posao. .a izvr*ene poslove or-anizacija za kontrolu T&, "obija proviziju i na"okana"u svi! tro*kova koje je i$ala toko$ kontrole2 a koji su nacinjeni u svr!u njene efikasnosti. )ostoje "ve osnovne vrste u-ovora o kontroli: ugovor o kontroli kvaliteta i kvantiteta proizvoda #robe$ i ugovor o preuzimanju proizvoda.

7valitativna i kvantitativna kontrola je osnovni za"atak specijalizovani! or-anizacija za kontrolu2 o"nosno T&,. )ore" kontrole kvaliteta i kvantiteta2 T&, vr*i kontrolu pakovanja2 $anipulacije2 uskla"i*tenja2 transporta i ra"a transportni! sre"stava. Ukoliko T&,2 pore" kontrole kvaliteta i kvantiteta2 obavi i poslove preuzi$anja proizvo"a o" trece- lica2 utoliko T&, obavlja ko$pletnu kontrolu. Ae"na o" najveci! kontrolni! or-anizacija u svetu je (ociete Benerale "e (urveillance (.A.2 cija je prva "elatnost bila kontrola 1itarica i "ru-i! proizvo"a.

-,4, Pre)% na d%k'men"a9i7a -,4,1, U?%)%r % !re)% ' U-ovoro$ o prevozu prevozilac se obavezuje "a preveze na o"re"jeno $esto u-ovorene proizvo"e2 ko$panija3po*iljalac se obavezuje "a za to isplati o"re"jenu nakna"u. U-ovor o prevozu i$a svoje specificnosti u zavisnosti o" vrste prevoza2 pa se $o1e -ovoriti o u-ovoru u po$orsko$2 avio3prevozu2 kopneno$ prevozu i $ulti$o"alno$ prevozu. )revozilac je obavezan "a proizvo"e koje je pri$io u prevoz pre"a na o"re"jeno$ $estu po*iljaocu ili naznaceno$ pri$aocu. 7a"a proizvo"i sti-nu na o"re"i*te2 obavezan je "a o to$e obavesti pri$aoca. )ri$alac i$a pravo "a za!teva pre"aju po*iljke. )reuzi$anje$ po*iljke i tovarno- lista u obavezi je "a isplati nakna"u prevozniku ukoliko je u u-ovoru o prevozu nave"eno "a tro*kove prevoza snosi pri$alac. Ukoliko prevoznik ne naplati u-ovorenu nakna"u za u-ovoreni prevoz2 i$a pravo zalo-e na" proizvo"o$. )revoznik o"-ovara za o*tecenja i -ubitke na proizvo"u ili ka*njenje po*iljke. )o*iljalac je u obavezi "a:
1=

upakuje proizvode adekvatno prevozu, obavesti prevoznika o eventualnim karakteristikama proizvoda na koje mora obratiti panju, isplati naknadu za prevoz i nadoknadi trokove. )o*iljalac i$a pravo: raspolaganja proizvodom, neisplacivanja dela naknade ukoliko prevoznik nije obavio prevoz po ugovorenim odredbama, odredivanja pravca puta i nadoknadu tete od prevoznika u slucaju da prevoznik kao vozar nije osigurao odgovornost za pricinjenu tetu, U savre$eni$ uslovi$a poslovanja na znacaju "obijaju u-ovori o $ulti$o"al3 no$ prevozu. 5r-anizator $ulti$o"alno- prevoza prevozi proizvo"e o" polazi*ta "o o"re"i*ta pute$ $e"unaro"ni! prevozilaca iz naj$anje "ve -rane prevoza sa naj$anje "va prevozna sre"stva2 je"instveno$ ispravo$ i o"-ovorno*cu.

-,4,-, T%)arni (is" i k%n%sman U Transportno$ poslovanju najva1nija transportna "oku$enta2 koja se razlikuju pre$a vrsti prevoza2 jesu: tovarni list i konos$an <teretnica>. Tovarni list i konos$an su prevozne isprave koje iz"aju vozari2 a koji$ se potvr"uje "a je proizvo" pri$ljen u prevoz. Tovarni list se koristi u kontinentalni$ vrsta$a prevoza i avio3prevozu2 a konos$an u po$orsko$ prevozu. U $e"junaro"no$ "ru$sko$ prevozu tovarni list se naziva ,M:2 *to je skracenica o" (porazu$a o $e"junaro"no$ "ru$sko$ prevozu. U $e"junaro"no$ 1eleznicko$ prevozu tovarni list se naziva ,4M2 *to je skracenica o" (porazu$a o $e"junaro"no$ prevozu 1eleznico$. U $e"junaro"no$ avio3prevozu tovarni list se naziva ACD2 koji osnovu i$a u (porazu$u o obje"injavanju o"re"jeni! pravila u $e"unaro"no$ avio3prevozu. U $e"junaro"no$ po$orsko$ prevozu konos$an "obija oznaku D;03 billofla"in-. 7o$binovani prevoz koristi prenosivu i neprenosivu "oku$entaciju. Ukoliko je rec o prenosivo$ "oku$entu2 naziva se inter$o"alni konos$an2 a ukoliko je rec
11

o neprenosivo$ "oku$entu2 naziva se inter$o"alni tovarni list Tovarni list je nosilac infor$acija o po*iljaocu2 pri$aocu2 prevozniku i proizvo"u2 koje su vrlo "etaljne i obi$ne2 posebno u "ru$sko$ tovarno$ listu. 6eprenosivi tovarni list -lasi na pri$aoca2 pre$a ce$u2 a na osnovu "okaza o i"entifikaciji pri$alac $o1e "a po"i-ne po*iljku. U to$ slucaju pre"ajo$ po*iljke u prevoz po*iljalac -ubi pravo kontrole na" njo$. 6eprenosivi tovarni list nije !artija o" vre"nosti. 6ji$e se sa$o "okazuje "a je nastao u-ovorni o"nos iz$e"ju ko$panije i vozara. 6eprenosivi$ tovarni$ listo$ se potvr"uje prije$ proizvo"a u prevoz <koliko va-ona ili ka$iona toliko tovarni! listova>. Ukoliko tovarni list ne -lasi na "onosioca2 on"a je rec o prenosivo$ tovarno$ listu. 7onos$an2 tako"e2 ne $ora "a sa"r1i po"atke o pri$aocu2 *to znaci "a je on prenosiv "oku$ent. U tovarno$ listu su sa"r1ani svi tro*kovi koji treba "a bu"u placeni u prevozu2 sa naznako$ to-a ko snosi tro*kove prevoza. 6a osnovu tovarno- lista placaju se uslu-e posre"niku. )rateci "oku$ent tovarno- lista je spisak proizvo"a po nazivu2 vrsti2 te1ini2 o"nosno spisak paketa ili "ru-i! vrsta pakovanja. Uz po$oc liste $o-uce je obaviti kontrolu utovara2 istovara i ubele1iti eventualne ne"ostatke. Takve infor$acije su veo$a va1ne. )rosle"uju se obe$a strana$a2 po*iljaocu i pri$aocu. Ti$e se utvr"uje ko je nosilac o"-ovornosti za o*tecenja ili ne"ostatke.

5tpre$ni list je "o"atni "oku$ent koji prati tovarni list ka"a je rec o operacija$a nepopunjeno- kapaciteta. Ta"a otpre$ni list pre"stavlja $apu po kojoj se vozac zaustavlja na o"re"jena o"re"i*ta i isporucuje o"jre"ene kolicine proizvo"a. 7onos$an je u slu1bi u-ovora o prevozu proizvo"a po$orski$ transporto$2 o"nosno potvr"e "a je proizvo" pri$ljen u prevoz i prevezen. 7onos$an obu!vata2 kao svaki u-ovor2 uslove prevoza o koji$a se "o-ovaraju u-ovorne strane. 5snova je za re*avanje sporova koji $o-u nastati u prevozu kao posle"ica o*tecenja ili -ubitka proizvo"a i si. 7onos$an je !artija o" vre"nosti2 koja je prenosiva. &oku$ent koji se koristi u recno$ prevozu je recni konos$an. Ukoliko je prenosiv2 i$a karakteristike po$orsko- konos$ana. Ukoliko je neprenosiv2 i$a karakteristike 1eleznicko- tovarno- lista. U $e"junaro"no$ prevozu2 ukoliko ucestvuje vi*e prevoznika2 svaki o"-ovara za proizvo" "o o"re"i*ta "o ko- vr*i prevoz.

12

-,4,5, U?%)%r % >!edi9i7i U poslovi$a *pe"icije sklapaju se "va u-ovora. Ae"an u-ovor je iz$e"ju ko$panije3ko$itenta i T&, kao *pe"itersko- posre"nika2 a "ru-i u-ovor je iz$e"ju T&, i prevoznika <ukoliko T&, ne$a sopstveni prevozni park>. U-ovoro$ o *pe"iciji se obavezuje *pe"iter "a ra"i otpre$e i "opre$e o"re"jeni! proizvo"a <robe> zakljuci u svoje i$e i za racun ko$panije3ko$itenta u-ovor o prevozu i "ru-e u-ovore koji su potrebni za izvr*enje prevoza2 kao i "a obavi ostale uobicajene poslove i ra"nje2 a ko$panija3ko$itent se obavezuje "a $u isplati o"re"jenu nakna"u. +pe"iter se obavezuje2 pre$a u-ovoru o *pe"iciji2 "a:

primi i cuva proizvode, preduzme pravne radnje u vezi otpreme i dopreme, odredi pravac prevoznog puta, izvri komitentove naloge, zatiti komitentove interese, obavesti komitenta i poloi racune, zakljucuje posebne ugovore, preda proizvode primaocu, o cemu obavetava komitenta.

)rava *pe"itera2 pre$a u-ovoru o *pe"iciji2 jesu sa$ostalno istupanje i zalo1no pravo. +pe"iter obavlja sve aktivnosti za ko$paniju3ko$itenta i po zavr*eno$ poslu ispostavlja tro*kove koje je platio u i$e ko$panije3ko$itenta2 sopstvene tro*kove i proviziju za obavljenu uslu-u. 5baveze ko$panije3ko$itenta2 pre$a u-ovoru o *pe"iciji2 jesu: 3isplata nakna"e2 3nakna"a tro*kova i "avanje pre"uj$a2 3obave*tenje o eventualni$ osobina$a proizvo"a2 3placanje nakna"e ka"a to o"bije pri$alac proizvo"a.

U-ovor iz$e"ju T&, <*pe"itera> i posre"nika u prevozu je poseban u-ovor. .a sve propuste posre"nika2 koje an-a1uje T&,2 o"-ovara T&, ko$paniji3
13

ko$ite ntu2 kao i za licne propuste. 6je-ova o"-ovornost nije na snazi ukoliko je ko$itent 8precutao9 znacajne infor$acije o proizvo"i$a.

-,4,4, !edi"erska !%")rda i k%n%sman 5r-anizacijo$ prevoza *pe"iter se obavezuje "a iz"aje "oku$enta po$ocu koji! "okazuje ili potvr"uje "a je svoje u-ovorene obaveze izvr*io pre$a o"re"ba$a u-ovora. 6ajce*ca *pe"iterska "oku$enta su: pediterska potvrda, pediterska transportna potvrda i pediterski konosman.

+pe"iterska potvr"a F,: E%or&arding 'gent (erttftcate of )eceipt> je potvr"a prije$a proizvo"a o" strane *pe"itera. 4z"avanje$ *pe"iterske potvr"e ko$panija3po*iljalac -ubi kontrolu na" proizvo"o$2 ali stice pravo nje-ove naplate na osnovu po$enuto- "oku$enta. +pe"iterska transportna potvr"a F,T <%or&arding 'gent (ertificate of *ransport> je "okaz prije$a proizvo"a i obaveze "a se isti isporuce pri$aocu <koji treba "a i$a ori-inal "oku$enta 3 kao svaki list>.

5,CARINSKO POSLOVANJE ,arina je javna "a1bina koju "r1ava naplacuje o" vlasnika robe priliko$ njenoprelaska preko carinske linije. ,arinska linija je -ranica koja raz"vaja "o$ace carinsko po"rucje o" carinski! po"rucja "ru-i! ze$alja. )re$a na*e$ carinsko$ zakonu2 carinska linija istovetna je sa "r1avno$ -ranico$. ,arinsko po"rucje jeste teritorija o-ranicena carinsko$ linijo$ na kojoj se pri$enjuju carinski propisi je"ne ze$lje.

14

5,1, Carinski %:)e nik ,arinski obveznik je lice koje je "u1no "a obavi sve propisne carinske for$alnosti i plati carinske i "ru-e "a1bine2 kao i "a o"-ovara za robu "ok je po" carinski$ na"zoro$. 5n $ora biti upisan u re-istar carinski! obveznika ko" (avezne uprave carina.

5,-, P%s"'!ak 9arin7en7a r%:e prijavljivanje robe radi carinjenja, podnoenje jedinstvene carinske isprave #+(,$, prijem dokumenata za carinjenje, carinski pregled robe, svrstavanje robe po carinskoj tarifi, utvrdivanje carinske osnovice, izracunavanje dabina koje se placaju prilikom uvoza ili izvoza, naplata carinskih dabina, naknadni obracun carinskih dabina i naknadno proveravanje podataka o uvezenoj ili izvezenoj robi )otrebna "oku$entacija: komercijalna #trgovacka faktura$, transportni dokument, polisa osiguranja robe, uverenje o kvalitetu robe, sanitarni sertifikat #uverenje o zdravstvenoj ispravnosti robe$, fito ili veterinarsko uverenje, reenje nadlenog ministarstva o dozvoli #-$ za izvoz ili uvoz i reenje o dodeljenoj kvoti #.k ili .v$.

4, OSI6URANJE TRANSPORTA 5si-uranje je za*tita o" *tetni! posle"ica izazvani! vanre"ni$ "o-a"aji$a2 koji se $o-u pre"vi"eti i koji$a su izlo1eni i$ovina2 1ivot i telesno z"ravlje lju"i. 5si-uranje je ekono$ska2 jer na"okna"uje *tete nastale usle" ru*ilacko- "ejstva priro"ni! sila ili nesrecni! slucajeva. (u*tina osi-uranja kao ekono$ske kate-orije sastoji se u u"r1ivanju svi! koji su izlo1eni opasnosti$a <tzv. rizicne zaje"nice>2 sa cilje$ "a zaje"nicki po"nesu *tetu koja je za"esila sa$o neke o"
1#

nji!. 6a taj nacin svaki clan rizicne zaje"nice2 u$esto cele *tete koja bi po-o"ila sa$o nje-a2 snosi sa$o $ali "eo.

5snovni ele$enti polise osi-uranja su: ugovorene strane #osiguravao i ugovarac osiguranja$, predmet osiguranja, rizici obuhvaceni osiguranjem, trajanje osiguranja, osigurana suma, premija osiguranja, datum izdavanja i potpisi ugovorenih strana. 4,1, Trans!%r"n% %si?'ran7e

Transportno osi-uranje je posebna oblast osi-uranja koju cine osi-uranje prevozni! sre"stava2 osi-uranje robe u prevozu2 osi-uranje o"-ovornosti vozara i osi-uranje "ru-i! interesa koji se pojavljuju u transportu. 5si-uranje prevozni! sre"stava <kasko osi-uranje> posebna je oblast transportno- osi-uranja i pokriva rizike koji$a je izlo1eno prevozno sre"stvo2 ali ne i roba koja se prevozi. 5si-uranje robe u transportu <kar-o osi-uranje> je -rana transportno- osi-uranja koja se bavi osi-uranje$ robe koja se prevozi. (tvari ili 1ive 1ivotinje koje se prevoze sa je"no- $esta na "ru-o <o" $esta proizvo"nje "o $esta skla"i*ta u $estu pro"aje ili potro*nje> bilo koji$ transportni$ sre"stvo$ cine robu2 kar-o ili teret u prevozu. )revoz robe unutar po-ona2 fabrike2 skla"i*ta i si. nije pre"$et ovo- osi-uranja. .a robu2 o"nosno teret2 i ko" nas je uobicajen naziv kar-o <*p. car-o 3 bro"ski tovar2 teret>. )olisa osi-uranja je "oku$ent koji u o"re"jenoj for$i sacinjava i iz"aje2 na za!tev u-ovaraca osi-uranja2 osi-uravac u $o$entu sklapanja osi-uranja. )olisa osi-uranja $ora "a sa"r1i osnovne o"re"be kao sto su: u-ovorne strane2 pre"$et o"i-uranja2 rizik obu!vajen u-ovoro$ o osi-uranju"atu$ iz"avanja polisepotpise u-ovorni! strana U polisi se $o-u navesti opsti uslovi osi-uranja: $o1e -lasiti na o"re"jeno lice2 po nare"bi i na "onosioca. U transportno$ osi-uranju postoji veliki broj polisa koje se razlikuju po for$i2 sa"r1ini2 karakteristika$a i su*tini. 5ne se $o-u klasifikovati na razne nacine u zavisnosti o" postavljeni! kriterij u$a: - pojedinacne i generalne polise, zavisno od toga da li se odnose na pojedinacne ili opste ugovore o osiguranju, - izvozne ili uvozne polise, zavisno od toga da li se osigurava roba u uvozu ili
1%

izvozu, - pomorska i kopnena polisa, odnosno tzv. "engleska polisa", - devizne ili dinarske, u zavisnosti da li su osiguranja sklopljena u stranoj ili domacoj valuti, - taksirane i netaksirane polise, zavisno od toga da li sadre ugovorenu vrednost

1'