Vaka Roberto SMRT MEGAPOLISA Prevod: Jeremi Vladimir Vacca Roberto MORTE DI MEGALOPOLI (LA), 1974. 18.

januara 1993. Dejms Leroj Vernon, etrdesetogodinji predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava, odrao je svoj pristupni govor. Izabran je velikom veinom od 74%. Posle vie od trideset godina tekih vremena i nezadovoljstva, narod je proimalo novo poverenje. Dve stotine ezdeset miliona Amerikanaca slualo je glas oveka koga su doveli na vlast. On je biraima govorio o obnovi - kroz dirljivu priu o finansijskim uspesima, o uspesima javne uprave, o poboljanju uinka vladajueg mehanizma, o iznalaenju smelih i domiljatih reenja za unutranje i meunarodne krize, o jamenju da e pravda sluiti da zaustavlja mone i da pomae slabe. Glas predsednika je svuda dopirao: do kua, do tvornica - gde je proizvodnja za kratko stala, da bi uskoro nastavila svoj ubrzani ritam - do vozova, do aviona - koji su kao mrea prekrivali itav kontinent. Glas je stizao svuda. U crkve. U bolnice. U barove. Danas smo ovde ne da slavimo pobedu jedne partije, ve da sebi samima, naoj deci i potomstvu povratimo veru naroda SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA u slobodu, u demokratiju i napredak. Znam da sada moja usta izraavaju vaa oseanja i vrstu nameru da posle vie od 30 godina zastoja podignete svoju zemlju. Izrecimo zajedniku zakletvu, koja je simbol jednog kraja i, u isto vreme, jednog poetka, koji oznaava promenu i obnovu - jer sam ja pred vama i pred Svevinjim poloio istu sveanu zakletvu koju su pre dve stotine pet godina propisali nai oevi. Ostvarimo revolucionarne ideale za koje su se nai preci borili. Prizovimo uda nauke, umesto njenih dvosmislenosti. Zajedno emo istraiti zvezde, osvojiemo pustinje, odstraniemo bolesti, nasilje i krvoprolie. Iskoristiemo dubine okeana. Podstaknuemo umetnost i trgovinu. Jasno emo izloiti ozbiljne i tano odreene predloge za jaanje naih gradova, za osnivanje novih zajednica, za oivljavanje industrijskih inicijativa, za poboljanje kvaliteta ivota, za poveanje produktivnosti i naih zajednikih rezervi. Zanimo novo poglavlje. U svojim bolesnikim posteljama bolesnici su gledali lice predsednika na televizijskim ekranima, i njihovim telom je strujala elja za ivotom i za u estvovanjem u novim naporima. Preimo sa dobrih rei na dobra dela. Krajnji uspeh naih nastojanja je u vaim rukama - vie nego u mojim. Moderna nauka i savremena tehnologija omoguie nam da ostvarimo svaki poduhvat, svaku inicijativu - ak i one najambicioznije zamiljene. I budui da moemo - moramo da uvreimo jedno novo estito predanje, vie nivoe strunosti, usaglaenije strukovne standarde u svim zanatima i zanimanjima. Moramo da zahtevamo bolje rezultate od planera, od rukovodilaca, od pronalazaa - bilo u vladi, bilo u privatnim organizacijama.

Ideali nae revolucije nadahnu e nas da ponovo odredimo odgovornosti vlade, ne da sputamo privatnu inicijativu, i ne da ometamo napredak, ne samo da nadziremo da li se potuju zakoni - ve da stvorimo novo zakonodavstvo, da usmerimo zajednice, industriju i pojedince prema ostvarivanju najviih ciljeva, prema jednom zrelijem i blagorodnijem drutvu. U ikagu je rukovalac dizalice sluao rei predsednika koje su odzvanjale i u njegovoj kabini na ezdeset metara iznad zemlje, pojaane zvunikom, koji mu je do pre nekoliko minuta prenosio precizna uputstva za rad. Rukovalac je gladio kontrolne poluge svoje maine i inilo mu se da osea njihovu pokornu snagu, kojom e i on da doprinese razvoju grada. U Njujorku su inenjeri, predradnici i radnici gledali uvis prema divovskom zdanju, Majl-Haj Bildingu, oblakoderu visokom jednu milju. Oseali su se slonima, oseali su da rei predsednika daju smisao njihovom radu. Oseali su sa pouzdanom intuicijom da e Majl-Haj Bilding, izdiui se na Menhetenu i u odnosu na kojeg su izgledali sitni Empajer Stejt Bilding i Vorld Komerl Senter, postati simbol jednog novog drutva. Predsednik Vernon je nastavio: Za ivota ove uprave vlada nee biti u slubi nijednog partikularizma. Naa vlada mora da odredi ciljeve koje treba dostii - naa vlada mora da ustanovi nove vrednosti u okviru kojih emo svi morati da ivimo. To nee biti mranjaka diktatura koja gura narod ka siromatvu i nepravdi - to nee biti feud povlaenih grupa, ve odgovoran centar sposoban da pridobije najsposobnije i najnepristrasnije graane iz svih drutvenih slojeva. Ovo obeavamo - i jo i vie. Traim vau podrku kako bi vlada Sjedinjenih Drava uspela da ostvari napredak, da organizuje jednu bolje usmerenu zajednicu, da izveze drugim narodima Zemlje, ne rat - nego znanje, ne samo materijalna dobra - nego i strunjake, ne porok ve estitost, vrlinu i kulturu. Kroz sivu zavesu u sobu se provlaio samo zraak sunca. Deaci se nisu zanimali za govor a nisu imali ni radio, ali su zato susedi drali svoje televizore na najjae i glas predsednika Vernona, sa tipinim akcentom Srednjeg Zapada, mogao je savreno da se uje kroz tanke zidove. Cigareta marihuane je polako prelazila iz ruke u ruku. Deaci nisu mogli a da ne uju glas. Deak koji je poslednji primio pikavac pustio ga je da gori sve dok mu nije oprljio prste. Bacio ga je na zemlju i ugasio, gnjeei ga potpeticom. Zatim je otiao do prozora i povukao zavesu, te se soba ispunila suncem. Otvorio je prozor putajui da ue leden i otar zimski vazduh. Svaki od deaka je izbegavao da mu se pogled susretne sa pogledom drugova. Izali su - kao po preutnom dogovoru - oseajui da treba da pronau nova drutva, da potrae ire horizonte. Predsednik Vernon je zakljuivao svoj govor. Skoro pre pola veka veliki naunici koji su zapoeli atomsko doba predskazali su nam da emo iveti u slonom svetu - ili ga uopte nee biti. Ponovimo danas to

upozorenje i kaimo svim narodima na Zemlji da ne traimo ravnoteu sile - koja do danas nije bila nita drugo do ravnotea straha - nego ravnoteu trgovine, slobodnu razmenu miljenja, dobara i usluga. Izgleda da nam danas taj sled dogaaja, koji ponekad stvara 'boom' i prosperitet a ponekad depresiju i bedu, ide u prilog. Usuujemo se da u ovim naizmeninim zbivanjima prepoznamo Boju ruku, pre negoli sled sluajnih dogaaja. elimo da u naim nastojanjima podstaknemo ova povoljna stremljenja. Nae angaovanje nee biti nita manje time to emo ponoviti da smo svoje poverenje poklonili Bogu. In God we trust. Dok je muzika poinjala da svira nacionalnu himnu, berzovni agent je hitro ispruio ruku i ugasio televizor. Podigao se i otiao da pogleda teleprinter koji je po eo da kucka. Vrednosti na berzi su rasle. Znaci su bili dobri i agent je poeo da otkucava naloge za kupovinu. Amerika se ponovo uzdizala. 1. "HOMBRE! O MAN! KAKVA VEERA!" "Hombre! O man! Kakva veera! Nije to bar sa takosima i hamburgerima!" Glavni u grupi Portorikanaca, koji su izlazili iz restorana, bio je Hoze Gutjerez koji je za sve njih platio raun od hiljadu dolara, potroivi tako dobitak na numbers game-u, tajnoj lutriji koju organizuje podzemlje i koja od jadnika iz amerikih megalopolisa izvlai milione dolara svake nedelje. Mnogo su pili pa su vikali, derui se priali neukusne ale jednim jezikom sainjenim od iskvarenog panskog i slenga. Jedan policajac ih je video izdaleka i odmah je promenio pravac da ih ne bi susreo i da bi izbegao bilo kakav povod da ih ukori. Iznenada neka galama nadjaa njihove glasove. Bio je to lave malog opora pasa lutalica, koji, poto su zaobili ugao, nasrnue na starog Pedra Martineza, koji je popio vie od ostalih te je zaostao. Hoze uzaludno povika: "Pazi, Pedro! Prokleti psi." Pedro se teturao i prekrivao lice rukama ve okrvavljenim od ujeda. Bez ijedne rei, njegovi drugovi potrae unazad sa ve isukanim noevima. Hoze podie jednu sivu dukelu nakostreene dlake uhvativi je za rep, a blistavo seivo duboko probi mekan stomak ivotinje i hitro opisa polukrug. Hozeov izraz se nimalo nije promenio. Dok se psea utroba prosipala po zemlji Hoze obrisa okrvavljeno seivo o rep, prvo sa jedne a onda sa druge strane, a potom pusti da polumrtva trupina padne na zemlju. NIjegovi prijatelji nisu bili nita manje brzi i za manje od jednog minuta etiri psa leala su na tlu, rasporenih stomaka. Ostali psi leali su ranjeni i preplaeni zadahom krvi. Ponovo su krenuli pridravajui Pedra koji je jaukao, zaustavljajui mu krv i teei ga prijateljskim psovkama. "Pedrito, maricon! Ba si jarac. Polako. Pazi." "Descansate a little. Odmori se malo, hombrecito."

Zastali su kod jednog kioska koji je otvoren celu no da popiju kafu. Ispred anka se nalazio automat za novine. Kroz plastini poklopac videla se polovina prve stranice Njujork Tajmsa. Hoze je nezadovoljno preturao po depovima a onda je odmah rukom seimice udario automat i ovaj je proradio. Izvukao je dva primerka novina i pruio ih drugovima. "Hoe da ita novine? Evo ti ih." Pepe Menendez je okrenuo tri - etiri stranice odjednom i poeo polako da srie neku vest, obrazujui usnama bezvune slogove. "ujte ovo compadres. Mlekari trajkuju, sutra nema mleka, piemo vodu. Usranu vodu." Hoze saaljivo pogleda Pepea. "Koga briga za mleko? Dvadeset godina ne pijem mleko a moja deca piju pivo ili vodu cele godine. Odvedite Pedrita kui. Ja ostajem ovde. Stanujem tu na oku." Pozdravio se i brzo napustio prijatelje. Ruka mu je instinktivnim pokretima mazila no u depu. Uao je u svoj stani i po mraku rukom potraio prekida za svetlo. Pritisnuo ga je, ali se nita nije dogodilo. Pokuao je vie puta pritiskajui ga gore-dole ali uzalud. Mrmljajui psovke na raun pregorele sijalice, preao je sobu i spopleo se o neku stvar na podu, utnuo ju je, a da se nije ni sagnuo da vidi ta je to: Svetla nije bilo ni u spavaoj sobi. Tada je shvatio da je verovatno bio ovek iz Kon-Edisona i opet iskljuio struju jer tri meseca nije plaena. Hoze je simbolino pljunuo u vazduh na raun Kon-Edisona i otiao je u kuhinju. Pipajui je pronaao jedan limeni poklopac u koji je usuo ve propreno ulje iz neke konzerve. I dalje pipajui istrgnuo je debeo pamuan konac iz kuhinjske metle, koja gotovo nikad nije bila upotrebljavana za ienje, natopio ga uljem, iscedio uvrui ga i paljivo ga stavio na poklopac tako da je vireo centimetar iznad ruba. Hoze je izvukao svoj zlatni upalja iz depia koulje i upalio vrh fitilja. Odravajui poklopac u ravnotei na kaiprstu, srednjaku i palcu desne ruke, obiao je kuu da proveri da li su prozori dobro zatvoreni. Vetar je poeo da duva i mogao bi da treska nekim kapkom, to bi mu ometalo san. Svetlost provizorne uljane lampe bila je bleda, ali dovoljna da se kree po kui a da se ne spotie o krevete i o malobrojni nametaj. Hozeova ena i deca su spavali. Samo je krevetac Antonija - najstarijeg sina koji je imao petnaest godina - bio prazan. Hoze se ni za trenutak nije upitao gde bi Antonio mogao da bude u ovo doba. Uputio je jo jednu kletvu svetlu, kojeg moda nekoliko meseci nee biti, ulju koje je prosuo iz poklopca, ali koje e ipak da mu rei problem osvetljenja. Bacio se obuen na krevet. Ovlaio je pljuvakom kaiprst i palac i ugasio fitilj gnjeei ga vrhovima prstiju. 2. RUKE EDA BARNSA Ruke Eda Barnsa su brzo udarale po dirkama birajui simbole komplikovanih formula, koje je Ed ve savreno znao napamet. Formule su se istog trenutka pojavljivale u vidu svetleih slova na malim televizijskim ekranima koji su bili postavljeni ispred svakog od lanova auditorijuma. Dok je Ed govorio, svi sluaoci su mogli da prate matematiki deo njegovog izlaganja itajui formule koje su im se prikazivale. Kad god bi se ekran potpuno ispunio

simbolima, automatski se proizvodila fotokopija njegovog sadraja i isklizavala na posluavnik ispod ekrana, da bi se izbeglo hvatanje beleki i svakom od prisutnih omoguilo da svu svoju panju obrati na izloene argumente, ne gubei vreme. Pogledom iskusnog predavaa Ed je osmotrio lica prisutnih da bi video kakav utisak ostavlja njegovo izlaganje. Video je paljiva i zainteresovana lica. Niko nije dremao, ak ni najstariji predsednici velikih drutava. Taj auditorijum od pedesetak linosti sainjavao je izuzetan skup. Tu su bila petorica najuvenijih amerikih strunjaka na podruju komunikacija - trojica su dola iz Bel Laboratorija, a jedan sa Masausetskog Tehnolokog Instituta. Bila su tu i tri generala - naelnici generaltaba vojske, mornarice i vazduhoplovstva - u pratnji desetak pukovnika, sve samih inenjera. Bili su tu nauni savetnici predsednika i vojni sistematiari Rend Korporejna. Bio je tu Generalni Direktor pota. Predsednik Hjud Erkrafta, Kontrol Dejta, Deneral Sinoitiksa, Didital Ekvipment Korporejna, predsednik ITT-a, predsednik Automatskih Telefona i Telegrafa i predsednik Deneral Motorsa. Bili su tu i predstavnici tri trusta: IBM-a, Speri Renda i Deneral Elektrika. A iznad svega tu je bio uvaeni profesor Kej V. Vuds, koji je svojim hladnim starakim oima, iji kapci kao da se nikad ne zatvaraju, mahinalno posmatrao as televizijski ekran, as lice govornika, a katkad bi klimnuo glavom u znak odobravanja. Ed je nastavio odseno: "Tako smo zakljuili predstavljanje tehnikog aspekta Megamultipleks Sistema i teorijskih osnova projekta. Potpun tekst sa matematikim dodacima i fotokopijama prorauna je upravo u tampi i bie vam sutra uruen. Sada kada smo pokazali tehnike mogunosti svetskog jedinstvenog sistema komunikacija, zasnovanog na upotrebi lasera, prei emo na ispitivanje ekonomske opravdanosti projekta. Cena centralizovane aparature za kodifikaciju, prenos i razvrstavanje iznosi dve stotine milijardi dolara." Ignoriui uplaene i iznenaene izraze, koji su se iznenada pojavili na licima nekih slualaca, zbog ogromne cifre, Ed je odmah nastavio: "Troak koji sam naveo moe biti od znaaja naroito ako se ima u vidu da odgovara samo prvoj fazi realizacije. Ovom zamanom poetnom troku suprotstavljaju se, srednjoro no, dramatina smanjenja zajednikih trokova svih vrsta veza: telefonske, sa optim irenjem videotelefona; telegrafske, teleksa, faksimila, prenosa raunskih i finansijskih podataka, centralizacije rada berzi i svih trinih dogovora, kontrole vazdunog i automobilskog saobraaja, kontrole proizvodnje, prenos i distribucija elektrine energije - sa poboljanjem iskoriavanja stalnih postrojenja i goriva; automatske kontrole i alarmnog sistema zagaivanja vazduha i vode, centralizovanih statistika industrijske i prehrambene proizvodnje sirovina - za sada na nacionalnoj, a u drugoj fazi na svetskoj osnovi - centralizacije poreskih podataka i policijske arhive." Gotovo sva prisutna vojna lica i ljudi iz Randa davali su znake nespokojstva. Ed Barns je svakoga od njih pogledao pravo u oi i opet nastavio: "Sistem u sebi sadri i hijerarhiju prioriteta, tako da daje prednost - prema ozbiljnosti - svim hitnim komunikacijama (izazvanim kvarovima, elementarnim nepogodama i - prirodno - unutranjim i spoljnim krizama koje dovode u opasnost ivot zemlje), tako da svaka od ovih komunikacija bude preneta i primljena u okviru prihvatljivog vremena prema unapred odreenom redu. Svi vojni sistemi veza bie

ukljueni u Megamultipleks, raspolaui prioritetnim i nezavisnim kanalima: od veza izmeu predsednika i efova generaltaba, pa do onih pozadinskih Pentagona, od onih izmeu Ordinens Korps i industrije, pa do onih izmedu Pentagona i operativnih jedinica, ak i na moru i u vazduhu. Sledee tabele sadre procene trokova za svaki od prikazanih sistema." Ed je prebacio svoju tastaturu na automatski rad i pritisnuo je dugme START. Na svakom od televizijskih ekrana poele su da se pojavljuju grupe cifara svrstanih u kolone koje je Ed kratko komentarisao, a zatim je ostavljao sluaocima par minuta da razmisle o informacijama. Za vreme jedne od pauza nauni savetnik predsednika nagnuo se ka profesoru Vudsu koji je sedeo pored njega i proaputao: "ta misli o ovome, Kej? Izgleda suvie lepo da bi bilo istinito. Da li je odriva ova pria? Koliko vredi ovaj Barns?" Vudsa, jo kao mladog, nije bio glas da je podloan lakom oduevljenju; pa ipak je odgovorio: "Vredi zlata, Do, vredi zlata. Nema stvari koju nije razmotrio u celom ovom projektu i do sada nisam pronaao nijednu prazninu u svemu onome to je rekao. Naravno da emo morati da proverimo sve cifre, ali za mene je jedini problem da li je Vlada voljna da upotrebi svoju mo da pokrene ovu maineriju, ili ne. Neosporno je da to treba sprovesti." Sastanak se zavrio. Ed je stajao na vratima sale, rukujui se ve nekoliko minuta. Obino, pozdravi su bili kratki i formalni. General Masters je nastavio da ga hvali, stiskajui mu jo dugo ruku: "Lepa predstava, Ed. Ne udi se to na kraju nije bilo pitanja. Dao si nam suvie stvari koje treba da svarimo odjednom. Ali narednih dana dobie pitanja. Ne boj se." U tom trenutku se Ron Johanson, mlai ef Megamultipleks Laboratorije, probio i pribliio Barnsu. Izgledao je neoekivano zbunjen prisutnou toliko vanog sveta. Skrenuo je Barnsovu panju uhvativi ga za ruku i tiho mu je rekao: "Doktore Barns, hitno vas trae. Hoete li odmah doi?" Johanson ga je zvao doktor Barns samo u javnosti. Privatno ga je zvao Veliki Ed, to su, uostalom, inili i svi drugi u laboratoriji. Brzina njihovih dugih i brzih koraka sabirala se sa brzinom pokretnih tepiha koji su bili ugraeni po sredini dugih hodnika, te su liili na fantastine i ukoene klizae. Johanson je istovremeno informisao svoga efa o dogaajima koji su izazvali ovaj iznenadni poziv. "Nadam se da te nisam suvie uznemirio. ekao sam dok sam mogao. Veliki Ede, u govnima smo. Klystron se zagreva i ne uspevam da shvatim ta se dogaa jer detektor nita ne pokazuje. Mislio sam sve da iskljuim i da otklonim kvar, ali ti si mi rekao da hoe da zavri merenja za sutra, pa sam mislio da je bolje da rizikujem i saekam te." Ed Barns je bio naviknut na vanredna stanja i nije se uzbuivao. Mirno je odgovorio: "Sada emo da vidimo ta se dogaa. Bilo kako bilo, tvoj nastup je bio vrlo dramatian. tavie, ove krupne zverke e pomisliti da mi telefonira predsednik."

im su stigli u laboratoriju, Veliki Ed je skinuo kaput i bacio ga na zemlju u oak. Uzalud je pogledao na ekran jednog oscilografa na kome se nije pojavljivao nikakav signal. Pregledao je razliite instrumente, zviduui kroz zube uvek iste neskladne etiri note, razmiljajui u meuvremenu. Rasejano je rekao: "Ovde se tri stotine dvadeset milijardi puta u sekundi pojavljuje upravo ista smetnja." Nije mu mnogo trebalo. Posle nekoliko minuta poeo je da podeava mikrometar. Njegova krupna ruka kao da je milovala instrument i na oscilografu je odmah proletela blistava krivulja. Veliki Ed se zadovoljno osmehnuo. "Vidi, Ed, rezonator je izvan stroja. Trebalo bi vie da vodi rauna o tome ta rade ova govna od tvojih pomonika. Ipak, ne svida mi se ovaj signal. Bie da ne radi i neki diodni tunel. Proveri ga." Hitro se sagnuo i podigao kaput. Zabacio ga je na rame i drei ga srednjakom desne ruke izaao je iz laboratorije pozdravljajui samo klimanjem glave. Pokrenuo je veliku stvar i reio je tehniki problem, pa bio on makar i nevaan. Bio je to uspean dan. 3. KAZALJKA TERMOMETRA NA KOMANDNOJ TABLI Kazaljka termometra na komandnoj tabli tanderberda gotovo da je prela crveni znak koji je pokazivao temperaturu kljuanja. Motor se suvie grejao jer je vie od pola asa maina bila prisiljena da odrava suvie male brzine. Don Do je iznerviran gledao instrument. Toga dana doiveo je mnoge neprijatnosti, a stajanje u koloni, u zaguenom saobraaju na autoputu sa osam traka, nerviralo ga je vie nego obino. Napokon je ugledao izlaznu rampu koja je vodila na Vestportski lokalni put, gde se nalazila njegova kua. U isto vreme je na ekranu komandne table sistema elektronskog vo enja poela da svetluca jedna zelena strelica nadesno. Don se prebacio na traku za sluaj opasnosti i posle nekoliko minuta uspeo je da napusti Konektikat Ternpajk. Kada se naao na sporednom putu napokon je mogao da povea brzinu. Jurio je izmeu zelenih i dobro odravanih polja, punih porodinih kua. Put je bio uzan i pun krivina. Razbesneo se kad je ugledao nedaleko ispred sebe mali blatnjavl kamion koji se polako kretao u istom pravcu. Stigao ga je pred samom krivinom. Na komandnoj tabli automatski signalizacioni sistem je vie puta osvetljavao zeleni natpis PASS - PASS PASS... (to je znailo da iz suprotnog smera iza krivine ne nailazi nijedno vozilo). Don je ubrzao i obiao ga pre prvog dela puta koji je nailazio. Posle nekoliko minuta zauo je poznatu kripu tokova koji su razbacivali ljunak na puteljku njegove kue. Pritisnuo je jedno dugme koje je pokrenulo buno zvono da bi se najavio ukuanima, izvukao je klju iz kontakta i izaao iz kola. Njegova ena Pegi je ve bila na vratima i doekala ga je mahanjem ruke, umilno cvrkuui: "Ju-hu! Dobrodoao dragi! Jesi Ii imao uspean dan?" to je mogao gore, Don je rekao: "ao, draga. Bio je to pakleni dan. Pravi pakao. Zna li najnoviju vest? Bio sam kod lekara i, pogaa, pronaao je da imam rak." Pegino lice se smrailo.

"Oh, ba je to nezgodno! Upravo sada kada smo odluili da idemo na odmor u Honolulu. A tebi je toliko bilo stalo do tih deset dana, da ih bezbrino provede samo igrajui golf. Onda neemo moi da krenemo sledee nedelje! Ili bi mogao da pone sa leenjem sledeeg meseca? ta je rekao lekar?" Don ude u kuu i zavali se u fotelju. Rukama je eni pokazivao koliki koktel da mu pripremi. Odgovorio je: "Tu se, draga, nita ne moe uiniti. Re je o vrlo ozbiljnom sluaju, koji bi me, da nije pronaen Kaodinov serum, za nekoliko meseci odveo u grob. Moram odmah da ponem sa leenjem. To znai da emo ii na odmor za dva meseca, kada leenje bude zavreno." Za to vreme Pegi je u jednu visoku au sipala pun pedalj zdrobljenog leda, eer, sok od limuna i din. Ne prestajui da mea pie, pruila ga je Donu. Don ga je uz uzdah prihvatio, zahvalivi se kroz zube. "Ufff. Pa dobro, sluaj draga, telefoniraj Barnsu i vidi da li bismo mogli da se naemo. Ili ne, ekaj. Ja u da telefoniram. Gde je otila Marsija?" Pegi je odgovorila sa prizvukom neodobravanja: "Tvoja erka je u bati iza kue i izbacuje strele svojim prokletim lukom. Taj sport joj postaje opsesija." Don Do je ve poeo da zove Ed Barnsa video telefonom i nije obraao panju na Pegi. Jednom je Eva Barns rekla: "Neverovatno je kako Pegi i Don Do uspevaju da stvore ekspedicioni korpus od samo dve osobe i da za nekoliko minuta okupiraju kuu." Taktika Doeovih se i ovog puta pokazala kao nepogreiva: Pegi je blokirala Evu u jedan ugao i prepriavala joj je, vrlo detaljno itavu istoriju bolesti svoga mua: "...naravno da Don i ne vodi rauna o svom stanju, a ti zna koliko je buran ivot rukovodioca jedne velike agencije za propagandu. Prole godine smo se uplaili da ima neto na srcu, a problem je bio uobiajen: suvie pije i pui. Ako nita drugo, mogao bi da ostavi duvan i da pui marihuanu. Ne misli li da bi sada, kada je to legalno, to bilo vrlo dobro? U krajnjem sluaju, dobro bi mu uticalo i na kreativnost. Ne bi mu kodilo pluima i koronarnom sistemu. A zatim, pojavila se, kao grom iz vedra neba, iz plavog neba, pria sa rakom, pa mora da se podvrgne Kaudmovom leenju. Moe da zamisli, za izvesno vreme trebalo je da krenemo na odmor na Havaje. Meutim, nita. Moraemo sutra ujutru da otkaemo sve rezervacije i ko zna da li e nam vratiti novac. Zna ve kakve su ove putnike agencije. A on, jadnik, morae da prima etiri injekcije dnevno barem dva meseca. Sutra u morati da idem da razgovaram sa lekarom. Zna kakvi su mukarci. Nikad ti tano ne kau ta im je rekao lekar. Ali ja lino hou da ujem. Ukoliko je zaista samo rak, kakvu dijetu mora da dri..." Eva se rasejano saglaavala i s vremena na vreme bi pogledala svog mua koji je trao kraj Dona, poljivo ga sluao i uspevao ak i on, sa odlunom i vrstom ljubaznou da ponekad neto kae. (I Eva je u svojim mislima svog mua zvala Veliki Ed, ali nikada nije glasno izgovarala taj nadimak). Naravno Don Do je govorio o parama. "...ne mogu da se poalim. Poslovi idu dobro. Nikad se nije toliko reklamiralo, kao to se to danas ini. U ovom trenutku na televiziji jo ne moemo da dajemo reklame

haia, ali za kratko vreme moi e i to da se radi, i onda e to znaiti da emo zaista da radimo kao nikad. Ali i ovako moemo da kaemo da smo zaista zadovoljni. Obim poslova se iri za skoro 50% godinje. Eto vidi da je upravo ovo trenutak da se postane bogat bez truda. Da li ti, veliki naunie, iz svoje kule od slonovae shvata ta se dogaa na berzi? Indeks industrijskih vrednosti na berzi - Do - Dons - dostigao je 1500. Yessir, hiljadu pet stotina. Da bi se dostigla legendarna kvota hiljadu morali smo da ekamo dvadeset godina od onog trenutka kada se o tome poelo da govori. Sada bi mogao da ti dam trideset ili etrdeset saveta za akcije koje e se udvostruiti u roku od dva meseca..." Dok je Don hvatao dah, Ed Barns ga je prekinuo. "Ali ja ne igram na berzi Doni. A zatim, uvek sam znao da su saveti, te takozvane sigurne vesti, upravo one koje te najee nasamare." Doni je odmah nastavio: "Upravo sam to hteo da ti kaem! Mogao bih da ti dam trideset ili etrdeset saveta, ali ti za tim nema potrebe. Ne vredi se usmeriti na one akcije koje e udvostruiti svoju vrednost za nekoliko meseci. U pravu si. Moda se ba i ne bi udvostruile. Stvar je u tome da kupi bilo koju vrstu akcija: mehanike, automobilistike, hemijske i farmaceutske, graevinske, osiguravajue - sve osim akcija drutva koje proizvodi mrtvake sanduke. Kupi bilo koju vrstu akcija, nee pogreiti. Na svaki nain, zaradie pare. A zatim ih realizuj pre pada njihove vrednosti i uveao si svoj kapital za barem jednu polovinu. Nalazimo se pred pajveim 'boom'-om koji se ikad pojavio. Amerika opet juri napred. Predsednik Vernon je rakao da..." 4. ZIDOVI KANCELARIJE BERNI ZLOTA Zidovi kancelarije Berni Zlota bili su obloeni besjajnim bronzanim plo icama. Bie da su bile elegantne, ali Ed Barns je uvek mislio da mu ostavljaju utisak staniola neke okolade i tu se oseao neudobno, kao da je postao neki slatki u kutiji. Berni ga je netremice posmatrao svojim veoma lukavim izrazom, koji je oveka terao da zaboravi na njegovu nesumnjivu inteligenciju, i po deseti put mu je govorio: "Edi boy, trebali bismo da uinimo neto da se proda tvoj Megamultipleks. Treba da mi napie jedan kompletan i jednostavan opis na ne vie od deset stranica, na kojem mogu da radim sa svojim momcima, da od toga napravimo kratke beleke, koje e dirnuti matu onih koji odluuju u Vaingtonu. Za nedelju dana..." Ed ga je prekinuo. "Berni, za jednu nedelju neu ba nita da ti dam. Dobro zna da sada imam toliko stvari da uradim. Moram da napravim proraune za Megamultipleks, zaboga! ta ti vredi opis ako posle sistem ne radi? Trebalo bi da toga bude svestan. Konano, sve do pre nekoliko godina i ti si bio naunik i jo bi morao da vie misli na sutinu, a ne na formu. Nisi bio lo kao matematiar, Berni. Zbog ega mi, bolje, ne pomogne u raunanju?" Berni se, zadovoljan, osmehnu ponosno. "Naravno da sam bio matematiar, Veliki Ede. Bio sam prvi koji je upotrebio raunare za reavanje problema apstraktne algebre. Ali sada me to vie ne interesuje. Ti radi te stvari. Ti si motor. Skriven si ispod poklopca motora i snabdeva pravom energijom, koju niko ne vidi. Mene sada zabavlja samo da budem voza. Stavljam stvari u pokret. Vozim. Upravljam. Svia mi se da nosim odoru izvezenu zlatom, ali s druge strane ne znam ak ni, veruj mi, kako radi motor. Ukoliko neto ne valja, ne pokuavam

ak ni da to popravim. Zovem majstora, strunjaka, i tako se i ne izlaem riziku da uprljam ruke." Dok je govorio, Berni je imao manu da sagovornika udara nadlanicom. Zavrio je reenicu udarivi snano i konano po ramenu Eda, koji ga je hladno pogledao i udaljavajui se uzeo telefon. "Daj da zakaemo sastanak sa ovim drugim naunim komitetom. Ipak je bolje da pre toga pozove generala Deksona i da vidi kako stoje stvari." Brzo je udarao po tasterima telefona uopte ih ne gledajui. Poto je pritisnuo deseti, okrenuvi tako broj Pentagona, morao je da saeka desetak sekundi, za koje vreme nije uo nikakav signal, zatim se uo jedan hladan glas: "Sorry... Your call did not go through. Dial again. This is a recording. Sorry. Your call did not go through. Dial again This is..." "ao nam je, niste dobili vezu. Ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam je, niste dobili vezu. Ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam je..." Probao je jo par puta i opet je bezlian razvuen glas obavetavao da nije uspeo da dobije vezu. Ed je svoje nezadovoljstvo uvek izraavao veselim glasom, ali vulgarnim reima. "Sranje. Bilo je godina kada se nije ula ova kuknjava. Opet poinju sa optereenjima telefonskih linija. Nije jasno zbog ega ova govna ne poprave ureaje. Bilo kako bilo, ini mi se da je dobar znak to telefoni vrlo loe rade. Sve je to reklama za tvoj Megamultipleks. Pa dobro, ne moe nita drugo da se uradi sem da se saeka i da se ponovo pokua kasnije." Nisu imali ni o emu drugom da razgovaraju i Berni je upalio televizor, a da nije pitao Barnsa za njegovo miljenje. Ekran se odmah ispunio slikom u obliku udnog paralelopipeda u neobinoj perspektivi: najdalje ivice izgledale su vrlo male kao da se slika gleda kroz pokvareni durbin. Glas spikera je govorio: "...na etiristotom spratu Majl Haj Bildinga, prvom ciblakoderu na svetu koji e dostii visinu od jedne milje, to jest hiljadu est stotina i devet metara, kada se bude zavrio pet stotina trideset i peti sprat. Kao to vidite sa ovih slika izgleda kao da stoji na jednoj gljivi, iako su zidovi Majl Haj Bildinga savreno vertikalni i meu sobom paralelni. Ova optika varka je efekat perspektive..." (Upotrebljavao je zadovoljni ton, izbacujui svaku re kao neki oglas, izgovarajui pak i re perspektiva kao da je re o najmodernijem otkriu, tek nainjenom.) "...ova zgrada je pravi pravcati grad. Preko sto hiljada ljudi e tu moi unutra da ivi i radi. Vrlo brzi liftovi e omoguiti penjanje sa ulice do vrha zgrade za manje od minut i po. Jedino poseban stenovit sastav ostrva Menhetena je u stanju da odri tu ogromnu teinu ovoga dela koje ne moe da se poredi ni sa jednim drugim u bilo kom drugom delu sveta. U Majl Haj Bildingu e biti instalisano 40.000 telefonskih aparata i moi e da se obavlja svih 40.000 telefonskih razgovora u isto vreme, jer e po prvi put svaki telefonski aparat da ima svoju nezavisnu liniju koja e ga povezivati sa najbliom centralom sistema Bel. Naravno, svaka telefonska veza e da obezbeuje i video vezu na ekranu u boji. Kada Majl Haj Bilding bude zavren bie upotrebljeno za uslugu, za komunikacije i za elektrine veze vie od pet miliona kilometara kablova koji bi bili dovoljni da opau Zemlju oko ekvatora vie od sto puta. Reenja..."

Iznenada je nestalo struje i televizor se ugasio zajedno sa svim svetlima. Bernijeva kancelarija ostala je osvetljena samo jednom slabom alarmnom sijalicom. Upravo u tom trenutku zazvonio je telefon. Berni se udaljio od televizora, oklevajui je stajao u polusenci. Proklinjui, digao je slualicu: "O boe, ak se i svetlo urotilo, a bez struje ne mogu da prebacim vezu na pojaalo tako da i ti uje. Halo! Halo, Deki. That's a boy. Vrlo si ljubazan to si ti mene pozvao... Kako to da te nisam zvao? Ve itav sat probam ali sve linije su zauzete i ne ujem nita drugo sem proklete ploe... ta trabunja da se ove stvari ne dogaaju? Ti prokleti pasji sine, zar ne veruje u ono to ti govorim? A, alio si se... A, i tebi se dogodilo nekoliko puta. O boe, vidi li da ne postoji spasenje ukoliko ne odluite da potroite novac koji je potreban za sistem Megamultipleks. A, ipak si proitao ono to je ovde napisao Barns, zar ne?... Hoe li da kae da si ti general sa samo etiri zvezdice? Zar nisu dovoljne sad ni etiri zvezdice? Do koliko ste zvezdica sada stigli? Deset zvezdica? Za ime boje nemoj mi rei da u Vaingtonu postoje generali koji znaju da broje do deset?" Nasmejao se buno. U tom trenutku se vratilo svetlo i Berni Zlog je odmah poeo da pravi lukavo lice i daje znake Ed Barnsu da bi mu pokazao da je sve u redu. Mora da je general Dekson poeo da govori o neemu to Berni nije eleo da uje, poto je poeo da primenjuje svoj trik neprekidnog ponavljanja: "Halo? Halo? Halo?..." Kao da je veza prekinuta, tako da je i Dekson, s druge strane, slabano i neubedljivo ponavljao: "Halo? Yes! uje li me?" Berni je ukljuio pojaalo i video ureaj i dok se pojavljivala slika generala, sa naoarima sa elinim okvirom, pourio je da kae: "Da, ujem te. Ovde je nestalo i svetla. Napokon moemo da se vidimo licem u lice. You look fine, Deki. Ba lepo izgleda. Sluaj, Deki, sazovi mi ovaj nauni komitet to pre moe, a ja u ti dovesti lino Velikog Eda Barnsa, koji e ubediti sve tvoje generale sa deset zvezdica..." Nije mogao da oslovi Eda sa 'moj Barnse', kada je svetlost bila najjaa i kad su se dobro videli licem u lice. "...Deki, trebalo bi sada da bude ubeen: Megamultipleks je jedini izlaz." Generalova figura u boji na ekranu videotelefona podigla je ruku da privu e panju. "Berni, ja sam ubeen. Ali treba da shvati da ovde postoje uobiajena suprotstavljanja. Ovde bi eleli da imaju Megamultipleks rezervisan u vojne svrhe, a ne jedan sistem u zajednitvu sa civilima, sa telefonskim drutvima i tako redom. Sastanak komiteta moe da se organizuje i sledee srede, ali pripremite se za izvesna suprotstavljanja." "Deki, to uopte nisu suprotstavljanja, i to moemo da ti pokaemo brojkama. Pomisli na utedu u kanalima i totalnu integraciju. Jedan Multipleks samo za vojsku bio bi od iste koristi kao i par lopti zakaenih za dejeg konjia. Bilo kako bilo, ne sekiraj se. Videemo se sledee nedelje. Obavesti me o datumu. We'll talk. uemo se." "Bye, Berni. We'll talk." Veza je bila prekinuta. Malo posle, na televizoru se ponovo pojavio spiker koji je pre toga govorio o Majl Haj Bildingu i poeo da govori:

"Izvinjavamo se zbog prekida koji je nastao iz tehnikih razloga. Obaveteni smo da je kratak nestanak elektrine energije zahvatio samo ostrvo Menheten i da je tome bio uzrok kvar na jednom podzemnom kablu visokog napona, upravo na radilitu ove konstrukcije Majl Haj Bildinga. Ovo divovsko delo..." 5. RUKA PEPE MENENDEZA Ruka Pepe Menendeza nastavljala je da miluje niklovanu lajsnu velikog kadilaka. "Sigurno, to su stvarno divna kola, Hoze. Ali kunem ti se da ne moemo da ih dobijemo za manje od osam hiljada. To je ve vrlo niska cena. Muy barato." Izraz Hoze Gutjereza bio je sumnjiav. "Pepe, osam hiljada znai da ih prodamo za deset hiljada, a ne znam da li e moj kupac moi toliko da da." Pepe je rairio ruke. "Hoze, man - treba to samo da proba. Ukoliko bude samo sedeo na svojoj prokletoj guzici sigurno da ih neemo prodati." Hoze se sloio i ustao sa sedita prekrivenog skajom. "OK, OK. Idem da telefoniram zainteresovanom." Uputio se prema jednoj telefonskoj kabini u blizini, razmiljajui da pone da trai dvanaest hiljada dolara. Otvorio je vrata, paljivo ih je za sobom zatvorio, i iz depa izvadio monetu od dvadeset pet centi. Ubacio je novac u otvor. Podigao je telefonsku slualicu i polako okrenuo broj. Za nekoliko sekundi zauo je samo jedan slabaan i neujednaen pisak. Zatim se zauo glas sa magnetofonske trake. "ao nam je. Niste dobili vezu. Ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam je... Niste..." Hoze je pokuao da odgovori bezlinom glasu. "I ta sad? Daj mi ti broj koji eli." Glas je nastavljao da ponavlja: "...okrenite broj. Govori traka. ao nam je..." Hoze se naljutio. "Sranje. Rekao sam ti da mi da broj." Bezlian glas je nastavljao da ponavlja svoju poruku, a onda je Hoze zavitlao slualicu i nekoliko puta divljaki udario aparat sve dok se plastika nije polomila a jedna kapsula iskoila kotrljajui se po podu. Hoze je ostavio slualicu da visi na ici i izaao iz kabine. Vratio se kod Pepea i rekao mu: "Ono sranje od telefona ne radi. Treba da odemo kod zainteresovanog. Meutim, ti ostani u kolima dok ja s njim razgovaram." 6. BELE, CRVENE I PLAVE ZASTAVE Bele, crvene i plave zastave dreale su na plavom nebu. Njihova koplja izgledala su kao patuljci u odnosu na svetlee zdanje prvog tornja sistema Megamultipleksa. Da se suvie ne bi umanjio znaaj Stare Slave - kako Amerikanci zovu svoju zastavu - pedeset belih zvezdica na plavom polju i bele i crvene pruge bile su nacrtane ak i na vrhu tornja.

Zvunici su daleko raprostirali glas predsednika Vernona. "Danas sveano otvaramo jedno veliko delo koje je namenjeno da pojaa veze i komunikacije meu svim graanima nae republike. Naa generacija Amerikanaca odluila je da uvede novi red u Sjedinjene Amerike Drave, te tako i u svet. Hoemo novi red, stabilan i dugotrajan. - Novus Ordo Seclorum: novi vekovni red. Znamo da ne postoji red gde nema komunikacija i uputili smo se da realizujemo najbri i najkompletniji sistem veza koji je ovek ikad izmislio. Ovaj novi sistem, koji su Amerikanci izumili za Amerikance i za sve graane sveta, ponovo e pribliiti svaku taku u Americi svakoj drugoj taki. Odluili smo da smanjimo Ameriku, da bismo je uinili veom. Sutra e svaka taka ove planete biti blia svakoj drugoj taki planete i smanjiemo Zemlju da bismo uinili veim i dom oveanstva. elimo da svaki ovek bude blii svakom drugom oveku i da se ostvari jedan od naih motoa - da dobro upamtimo zato je na svakoj od naih novanica napisano - E Pluribus Unum." Dok su note nacionalne himne iz jedne metalne trube ispunjavale vazduh, Dejms L. Vernon stiskao je ruku Alberta M. edlera, predsednika Megamultipleksa, ne zaboravljajui da televizijskim kamerama predstavi svoj plemenit profil. Zatim se pozdravio sa Berni Zlotom, koji mu se pribliio, sa svojom jare om bradicom koja je agresivno trala kao mamuza, jasno istiui sopstvenu vanost u odnosu na sve druge linosti iz grupe. Na kraju je predsednik pozdravio Eda Barnsa, koji je izgleda odsutno, kao to mu se to uvek dogaalo za vreme slubenih ceremonija, i napamet je sraunavao za koliko bi se pomerio vrh tornja pod pritiskom vetra koji bi imao brzinu od sto milja na sat. Skup se raziao. Velike crne limuzine pribliile su se tiho jedna po jedna, kao veliki morski psi, a svaka od njih je progutala svoju vanu linost. U meuvremenu toranj Megamultipleksa je po eo da razvrstava svoje signale koji su odnosili glasove, slike, crtee, simbole, brojeve, alarme, parametre projekta, izmeu Vaingtona i Njujorka. Za nekoliko meseci ovi signali e obrazovati mreu koja e opsluivati svaku ljudsku aktivnost najveeg naroda na svetu. 7. BERNI ZLOT BI IZGLEDAO KAO ETRUANIN Berni Zlot bi izgledao kao Etruanin da za naoare nisu postojala debela soiva i crni okvir, poto je imao picastu bradu, retku i kratku kosu kroz koju se videla preplanula lobanja i poto mu je izraz bio neiskren i namerno zagonetan. Markantne crte njegovog lica bile su naglaene pod snopom svetlosti vrlo moderne lampe u dnevnoj sobi kue Eda Barnsa. Berni se obratio Riku, Edovom sinu, vrlo pounim tonom: "Vidi, Riki, ovaj sistem Megamultipleksa koji ja i tvoj tata upavo realizujemo, nije sistem koji se raa da bi bio u slubi velike industrije ili vlade. To je sistem koji e biti u slubi ljudi, naroda, osoba kao to smo mi. Olakae ivot svima. I tebi. Moi e lake da opti sa svojim devojkama i sa svojim prijateljima. To je sistem koji e doprineti da se sve stvari koje moraju da se obavljaju za odravanje ivota obavljaju lake: transport, snabdevanje hranom, prebacivanje ljudi, komunikacije. Uinie da se ideje lake ire, Riki..."

Berni Zlot je bio jedini koji ga je zvao Riki i nije bio mnogo simpatian Edovom sinu, koji je u tom trenutku bio posebno srdit zbog suvie jednostavnog nivoa rei koje su mu upuene. Riki je imao dvadeset godina, mnogo je uio, mnogo se divio svom ocu i duboko je bio ubeen da jedini posao koji ovek moe da radi jeste posao reavanja problema. Kada je odgovorio Zlotu, njegov glas je imao odluan i bezizraajan ton, tipian za amerike studente, kada u razredu upuuju neko pitanje svome profesoru: "Ni najmanje ne sumnjam da je Megamultipleks koristan sistem. Nije stvar u tome. Re je o tome da ovaj sistem uopte ne menja vrstu informacija koje se proizvode i zbog toga ne menja sadanje stanje drutva, ograniava se da mu podmazuje funkcionisanje. Ono to je neophodno sada, jeste upravo jedna novina u sadraju koji dajemo drutvu. Na primer, niemu ne slui bolja obrazovna televizijska mrea, ukoliko nema boljih zamisli o stvarima koje se poduavaju i ako nastojimo da vaspitamo ljude uvek na isti nain." Niko od drugih nije jo uzeo uea u diskusiji. Veliki Ed je bio umoran i sa bledim interesovanjem je gledao kako se njegov sin snalazi. Mlada Marsija Do se dosaivala, rasejano je istila nokte iljkom turpijice i s vremena na vreme bi pogledala u Rika sa divljenjem. Eva Barns je praznila pepeljare, svaki as je donosila drugu limenku sveeg piva i brinula se da li e zbog svog tog sveta, koji je izgledao kao da nema nameru nikada da ode, njen mu da ode suvie kasno da legne, a izgledao je umoran i nervozan. Don Do je paljivo pratio razgovor, oekujui neku pauzu koja bi mu dozvolila da se i on ukljui i da iznese svoje miljenje. Pegi Do je prelistavala neki asopis. Berni je buno otvorio konzervu piva i direktno iz konzerve otpio jedan gutljaj. "Gee, Ed, u tvojoj kui ne mogu da se nau ni pristojne ae! Ne Riki, ne slaem se. Sistem Megamultipleksa je velika novina. Pitaj svog oca kakav je intelektualni napor bio potreban da se on izmisli. Nije novo samo sredstvo. To je jedan potpuno nov nain razmiljanja o stvarima. Tvoj otac je morao i da izmisli poneto nove matematike da bi mogao da upotpuni projekat. To neto znai. Zaista otvaramo novi put..." Bernijeva elja da se utrpa Edu Barnsu pri svakom komentaru novog dela poela je ve pomalo da ljuti sve prisutne. Riki je osetio reakciju u vazduhu i po eo je da se esti. "Izvini Berni, te stvari ja znam. Tata koji je ovde, o tome mi je prilino priao, pa te molim da veruje da znam matematiku dovoljno da bih mogao da procenim barem naela i osnovne zamisli projekta. Ali to ba nita ne znai. ta misli, koliko e ljudi biti u stanju da proui projekat? Ja kaem da e to biti samo malobrojni, posebno pripremljeni inenjeri i matematiari. Nije stvar u tome. Ti govori o manje od jednog na hiljadu od stanovnitva Sjedinjenih Amerikih Drava i moda o manje od jednog od milion svetskog stanovnitva. Ovaj intelektualni napredak e biti od znaaja za manje od pet miliona lica na celom svetu, a to ne znai ba nita. Drutvo se tako ne menja. Veina ljudi nee primetiti gotovo nita. Nastavie da telefoniraju, da alju telegrame, da piu, da itaju novine ili knjige i jednostavno e im biti neto malo olakana komunikacija. Ali nee znati radi ega. Snosie vee rizike, jer od sada pa nadalje e postojati jedan jedinstven sistem koji prenosi, menja pravac i upravlja svim ovim komunikacijama, dok je pre postojao telefonski sistem koji je mogao da ode doavola, a da to ne smeta televiziji, jedna telegrafska mrea, koja je mogla da prekine sa radom, a da ne blokira vojne veze ili odailjanje listova sa jedne na drugu obalu. Sada e sve biti u jednom

daku i ukoliko Megamultipleks prestane da radi Amerika e zanemeti. Bie bez komunikacija. To je rizik kome idemo u susret, a ti govori o napretku. Zar je to napredak koji elite da postignete?" Posle ove duge tirade Rik je teko disao. Vie nije gledao Berni Zlota, do koga mu nije bilo mnogo stalo, ve svog oca. Plaio se da ga je suvie kritikovao i oekivao je reakciju. Zlot je ve zinuo da odgovori, a Don Do je promrmljao: "Nisi ba ovlaten da ovakvim tonom kritikuje svog oca, Rik." Ali Veliki Ed Barns ih je prekinuo, uavi na silu u razgovor dubokim, nezainteresovanim i mirnim glasom. "Saekaj trenutak Riki. Izgleda mi da ti pogreno uoptava." Rik Barns se zacrveneo; s obzirom na njegovu strunu spremu, to je bila najotrija i najuvredljivija kritika koja je mogla da mu se uputi. Njegov otac je nastavio: "Ti tako govori kao da niko nije mislio da napravi analizu sigurnosti rada Megamultipleksa i da izrauna verovatnou kvara i greke. Iako se sa tim nisi direktno upoznao, moe dobro da zamisli da su ovi prorauni nainjeni i da je projekat namenjen cilju da garantuje da opta sigurnost ne bude manja od ove u postojeim sistemima. ta vie, novi jedinstveni sistem e biti za oko deset puta sigurniji od tradicionalnih sistema." Rik je od svog oca nauio da na primedbe odmah odgovara. "OK, tata, OK, verujem. Ipak mi predoseaj jasno kazuje da se u jedinstvenom sistemu kvarovi ire opasnije nego to bi to bilo u mnogim vie ili manje nezavisnim sistemima." U tonu Velikog Eda se ve mogao osetiti traak ljutnje. "Sranje, sine moj. Budi spokojan, jer smo o tome vodili rauna. Radije da prodiskutujemo ono to si rekao o novom drutvu. Ti ovde pravi utopistiku greku..." Rik je opet pocrveneo. "...Rekao bih da ne treba brkati sadraje koje elimo da prenesemo sa sredstvima koja upotrebljavamo za njihovo prenoenje. To su sasvim razliiti problemi. Ima ve desetak godina kako svuda unaokolo govorim koje su vrednosti i aktivnosti koje mogu da poslue da se istaknu najbolji ljudi, i verujem da sam te dovoljno zatrovao mojim idejama. Ali i ti sam si prilino dobar primer. Svi primeujemo da si mnogo drugaiji od ostalih mladia iz tvoje generacije. I sve ono to sam uspeo da postignem bilo je to da utiem na nain koji sam smatrao pravilnim na jednu jedinu linost, na tebe. Ovo je jo manje od onog cilja koji si ti pre kritikovao, kada si rekao da niemu ne slui da se pobolja kultura pet miliona lica na celom svetu. Jedan je mnogo manje od pet miliona. Pa ipak, ja se nisam ograniio da budem samo projektant. Napisao sam popularne knjige, govorio sam na televiziji, poduavao sam. Svoje ideje nisam drao u tajnosti. Vidi Rik, bitka koju bi ti eleo da vodi je dobra bitka, ali je izgubljena na poetku. Vrlo je teko uticati na veliku masu ljudi. Ne moemo mi da odluimo o putevima razvoja stanovnitva. Vei deo sveta, moda sluajno sam odluuje o onome to eli, ako samo eli da se vrti ukrug, da prisustvuje sportskim takmienjima i da slua pesmice i programe kviza. Tu nema mnogo da se razgovara. Jedina stvar koju moemo da uinimo je da uinimo sredinu malo povoljnijom." Rik je bio potresen i nije odmah odgovorio, pruajui tako mogunost Donu Dou da se konano ubaci u razgovor pomirljivim tonom.

"Zaista bi trebalo da ima vie poverenja u svoga oca Rik, kao mi koji verujemo u njega. Ti si sposoban mladi, ali ne sme da zaboravi da je on jedan od najveih ivih naunika. Misli li da on nije razmiljao o svim tvojim primedbama? A zatim, uo si, jedino to se moe uiniti je da se pomogne Ijudima da budu ono to ele. ini mi se da u stavu tvog oca ima mnogo potovanja za ljude. Nije li tako, Ed?" Rik se brzo oslobodio njegove intervencije. "Doni, o kojoj slobodi govori? U svakom sluaju, ne verujem da tata ima potrebu za tvojom pomoi u ovom razgovoru." A zatim se odmah obratio svom ocu: "Tata, dobro zna da ne elim da budem suvie kritian. Ipak, ti si me nauio da nemam mnogo poverenja u ljude, samo zato to ih bije neosporan glas velikih naunika. Ono to elim da kaem jeste da bi ovo bio as da se primeni neto od dobre nauke na ljudsku maineriju. Razvili ste toliku tehnologiju da biste proizveli toliko govnarija, ne bi bio veliki problem da se izmisli tehnologija oveka. A zatim nee mi valjda rei da sadanji uslovi zadovoljavaju veinu i da se ne moe ni pokuati da se promene? Dok radimo na tome da stvorimo nove budue uslove, trebalo bi da pripremimo svet da bude zadovoljan novim uslovima. Zar ne?" Veliki Ed se popustljivo nasmeio svom sinu. "Pobogu Rik, ovu zamisao da se ljudi pripreme da budu sreni pod izvesnim buduim uslovima je izbacio Skiner pre vie od dvadeset godina, a ve onda je bila stara vie od jednog veka i nije znaila mnogo. A tvoje fraze o tehnologiji oveka nemaju mnogo smisla." I Rik se nasmeio, zadovoljan jer odnos sa njegovim ocem nije zapao u krizu, ali ipak nije bio ubeen. "Tata, neu to moi da ti pokaem, ali tvoja shvatanja zaista zaudaraju." Pre nego to je Don Do uspeo da ponovo ukori Rika za njegovo ophoenje sa tako malo potovanja, Ed je ustao: "Prijatelji i rodbino, ve smo dovoljno kasno ostali, a sutra ujutru moram da uhvatim avion u sedam. Hajde da se bacimo na nae slamarice." Svi su ustali i krenuli ka vratima, pozdravljajui se, alei se i tapui se po ramenu. Marsija Do je pomazila Rika po obrazu. "Sve ono to govorite je daleko iznad moje pameti. Ipak mislim da si zaista divan, Rik. Ali i Veliki Ed je vrlo aroban." Don, Pegi i Berni su ve bili iza vrata i njihove siluete su se jedva razaznavale u noi bez meseine. Iznenada je tamu presekao snop jarke svetlosti i grupica je bila zapljusnuta intenzivnom svetlou nekog reflektora. Iz mraka se zauo muki glas: "Izvinite to vas osvetljavamo, ljudi! Da li je ovde sve u redu?" Reflektor je bio montiran na vrataca velike sive karoserije automobila, sa koje je siao korpulentan ovek, koji je nosio kaubojski eir, sa uperenim velikim automatskim pitoljem kalibra 45. Veliki Ed je pourio da izae da bi video ta se deava i oslovio je nepoznatog: "ta radimo ovde? Igrate li se kauboja?" Korpulentni se nije zbunio.

"Ovo nije igra gospodine. To je graanska sluba: mi smo policajci. To je dobrovoljna sluba, koju mi besplatno nudimo zajednici. Verovatno znate da ovaj deo sveta nije vie siguran kao to je bio nekada, a policijskih patrola nema nigde. Zbog toga sami obavljamo nono patroliranje. Ja sam Ken Vojik i radim na Ol - Stejtu, u osiguravajuem drutvu u Dajrenu. Ovo je Vejli Stivens iz Junog Norvoka." Pokazao je oveka koji je sedeo na levoj strani automobila i drao karabin u rukama i koji je sa dva prsta dodirnuo obod svog eira u znak pozdrava. Onda je nastavio: "Gospodo, ba smo dobro drutvo. Dvadeset i etiri para. U svakoj smeni patroliramo celom zonom Grinvia, pa sve do Brid Porta. Uvek spremni. Moemo li da se nadamo da emo da zavrbujemo nekog od vas u nae snage? Vi ste doktor Barns? Nadamo se doktore da vas nismo uznemirili." Ed ga je upitao: "Imate li zvanino odobrenje za vau organizaciju?" Ken Vojik se osmehnuo: "Nemamo nikakvo odobrenje, doktore. A kome bi to moglo da poslui? Nije nam trebalo odobrenje kada smo popravljali nae puteve, kada smo organizovali privatnu potansku slubu, kada smo organizovali samostalnu slubu da bismo uklonili neisto u. To su sve stvari koje bi trebalo da obavlja grad ili okrug, ali niko o tome ne vodi rauna. Savezna vlada daje pare lekarima ili naunicima, bez uvrede, doktore Barns. A za javne slube niko ne brine, tako da smo mi preuzeli brigu o tome. Ne dozvoljavamo da se u naim zajednicama pojavljuju delikti i prljavtina, i sada ve jasno i glasno kaemo da emo naterati od sledee godine Slubu prihoda i poreznike da pojedu svoje formulare. Mi smo sami sebi dovoljni." Berni Zlot je rairio ruke, pozdravio se brzo i uputio se svojim kolima. Don Do je priao policajcu i poeo da ga ispituje o organizaciji, odobravajui njegove odgovore sa izrazom novovernika. Eva, Ed i Rik Barns ponovo su se pozdravili i povukli u kuu. Niko od njih nije eleo da bilo ta primeti na raun policajaca. 8. PREKRTENE NOGE ALBERTA M. ENDLERA Prekrtene noge Alberta M. endlera odskoile su u trzaju, a njegova dugaka stopala, obuvena u cipele od crne rupiaste koe, pala su kao maljevi na pisai sto Bernija Zlota. endler je naslonio glavu ukraenu srebrnastom kosom na meki naslon naslonja a i upitao je: "Berni, ta znai ova ruska kriza? itao sam samo novine, a one malo ta kau. ta si uo iz Vaingtona? Da li postoji mogunost otvaranja novih trita za nas?" Berni je nainio vano lice. "Ne moe se jo nita rei, Al, ali rekao bih da ne. To ti je jo jedan tipian primer sovjetske dezorganizacije. Mi smo znali ve vie godina da su Rusi centralizovali celokupnu administraciju i planiranje svih sovjetskih socijalistikih republika u velikom raunskom centru u Moskvi. Kako se to moglo i pretpostaviti, oni su loe kopirali ono to smo mi uradili u Vaingtonu. A sada je svo ubre isplivalo na povrinu. Centar je prestao da radi, a sovjetske republike su ostale bez kontrole, bez ikakve uprave. Po onome to

znamo, u svakom provincijskom gradu - od Kijeva do Vladivostoka - ponovo e se upotrebljavati deje raunaljke, a u takvoj situaciji, uopte ne verujem da bi za nas postojale vee mogunosti za prodor na to trite od onih koje su ranije postojale." endler se zadovoljno smejao: "Pa dobro, Al, sreom to je njihova propast, a ne naa. Zaboga, neki dan sam naao na tavanu novine iz 1958. godine, koje su bile prepune lanaka strunjaka unezverenih zbog injenice to je Rusija Sputnikom prela u vostvo i to neemo vie biti u stanju da odmaknemo russkis-ima. Ti profesionalni proroci su prava ubrad." Dok su razgovarali, saobraajna buka praena zvukom sirena i truba, postajala je sve vea. endler je rekao: "Zatvori taj prozor, Berni. Zar ne uje buku to dopire spolja? Prosto je neverovatno da se uje tako jako ak ovde na etrdeset petom spratu." Berni je klimnuo glavom. "Dobro je zatvoren, AI, a ima i dupla okna. Napolju mora da je zastoj u saobraaju, ba king size. Ovde postaje sve gore. Neki dan sam otiao do Kvinsa, u Operativni saobraajni centar Njujorka, i Rokfelou, novi kominer, mi je pokazao svetleu maketu koja mu daje podatke o zastojima u saobraaju. Zna: crvene kontrolne lampice u svim ulicama gde se napravila guva. Pa dobro, cela maketa bila je boje krvi, sav grad je bio blokiran. Zatim sam upitao Rokija: 'A sada, emu vam slue te informacije?' Odgovorio mi je: 'Niemu. ta da uradimo sa njima? Kad se to desi, desi se. Ali bar znamo da je uzaludno da pokuamo da se vratimo kui, pa ekamo da se guva raskri. Za sve nas ta maketa je veoma korisna.'" endler se kratko i resko nasmejao. "A kakve su vesti iz Japana, Bernarde? Zar nismo odluili da idemo u Tokio sledeeg meseca?" Zlot je kaiprstom prevukao preko nekoliko redaka na dugakom listu ispisanom teleksom. "Rekao bih da emo morati da odloimo putovanje. Od prole nedelje svi u Tokiju rade u tri smene od po osam sati. Fabrike, kancelarije, duani. Nisu uopte vie mogli da se miu u celoj Tokiohami. Ovde se kae da je jue streljano neto trgovaca i industrijalaca koji su drali otvoreno van svog reda. Bolje je da saekamo da se situacija normalizuje. U suprotnom rizikovaemo da odemo tamo i da vidimo da su nai dopisnici ubijeni, ili da je njihovo radno vreme tek kroz sedam dana." endler je stavio ruku na uvo. Saobraajna buka je postajala sve zaglunija. "Isuse, Berni, ne uspevam ni da shvatim o emu, do avola, govori! ta rade napolju?" Sa naporom su otvorili jedan od velikih prozora uokviren tekim duraluminijumom i odmah ih je zapahnuo sladunjavi smrad izduvnih gasova i buka motora i truba, kao neki vrst predmet. endler je mirno gledao prostranstvo crvenih i belih svetala automobila. Berni Zlot je poeo da se nervira. "Zatvori taj prozor, Al. Ne mogu to da podnesem. Tri godine kako sam ovde nisam ga nikad otvorio." endler nije posluao Bernija; pobesneo je, gurnuo je sa svog stola pritiska hartije, pera, ramove sa slikama dece i poeo je besno da baca sve predmete dole na ulicu, psujui nepoznatu gomilu.

endler je pogledao Bernija zabrinuto, kao to se gledaju ludaci, i odluno je zatvorio prozor. "Bolje je da ga zatvorim, Berni. Spolja dopire gadna hladnoa." Najeili su se u sobi koja se odmah ohladila zbog ledenog i prljavog vazduha koji je uao spolja za ono nekoliko trenutaka. 9. I U DEVEDESET ESTOJ ULICI SAOBRAAJ JE ZASTAO I u Devedeset estoj ulici saobraaj je zastao. Def Roberts je posmatrao nepokretne kolone automobila kroz prozorska okna svog stana na sedmom spratu. Liile su na lepljivo tutkalo prosuto po ulicama, koje se uhvatilo i stvrdnulo. Def se obratio svojoj eni: "Honey, veeras e biti bolje da krenem sat ranije. Inae, sa ovim saobraajem ne mogu da se nadam da stignem na vreme na svoju smenu do Kenedija. tavie, bie bolje da telefoniram, da bih mogao da zakasnim." Podigao je slualicu i ne gledajui okrenuo broj svoje kancelarije na kontrolnom tornju interkontinentalnog aerodroma Dona F. Kenedija u Njujorku. Snimljeni glas se javio posle desetak sekundi: "ao nam je. Niste dobili vezu. Ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam je. Niste dobili..." Def je obesio slualicu i pokuao ponovo. Ponovo se uo glas: "ao nam je. Niste dobili vezu. Ponovo..." Ponovo je podigao slualicu i pokuao. Sad se glas nije javio, ali brzi i ponovljeni zvuni signal zauzete linije napunio mu je ui. Uzeo je debeli kaput, rukavice podstavljene krznom i veliku kapu sa naunicama i uputio se ka vratima, doviknuvi eni: "Honey, pozovi ti kancelariju i zovi sve dok ih ne dobije. Izgleda da ni telefoni ne rade. Ja idem." Izaao je zalupivi vratima, ne saekavi odgovor. Kada se naao na ulici ostao je dugo naslonjen na svoj automobil. Beskorisno je bilo da pokua da ga pokrene, jer u koloni zaustavljenih automobila nije bilo meuprostora u koji bi mogao da se ponada da se ubaci. Konano je dugaka zmija automobila poela da puzi. Def je uskoio u kola, pokrenuo ih je i nasilno se ubacio u lagani tok, na ta su automobilisti, kojima je presekao put, ljutito trubili. Ubrzao je koliko je god mogao, ne obraajui panju na tupi zvuk udarca iza njegovih lea. Otpoeo je svoj lagani hod isprekidanim koenjem, zvucima sirene, psovkama. Posle jednog sata vonje jo nije napustio ostrvo Menheten, a lica onih koji su sedeli u drugim automobilima, od kojih se samo malo udaljio i koji su stalno bili uz njega, postajala su mu bliska. Posle itave venosti spazio je u daljini snane eline lukove mosta prema kome se kretao, ali posle nekoliko trenutaka opet se zaustavio. Jedna telefonska govornica na trotoaru podsetila ga je da mora da obavesti svoje kolege da e zakasniti, sada neizbeno jedan sat, moda i dva.

Odluio je da napusti automobil i da ode do javne govornice. Drhtavih ruku, zbog urbe, okrenuo je broj kontrolnog tornja. Sada je do njega dopirao snimljeni glas deformisan i gotovo nerazumljiv, ali poruka je bila ista. "ao nam je. Niste dobili vezu..." Spolja ga je dozvao zvuk sirene. Saobraaj je krenuo, a ispred njegovog zaustavljenog automobila bila je praznina, koju su drugi automobilisti popunjavali, jedva zaobilazei. Popeo se u auto i pokrenuo ga sa tekoom. Zagrejani motor je prokuvao. Uspelo mu je da krene, ne obraajui panju na gnevne poglede, i da postigne brzinu od nekoliko desetina kilometara na sat, ali je malo kasnije opet stao. U automobilu koji je stajao pored njegovog neki aljivdija srednjih godina podigao je ruke, pretvarajui se da je oajan, i nasmeio mu se. Def ga je mrzeo. 10. NA VELIKOM ZELENOM EKRANU Na velikom zelenom ekranu svaka svetla takica, koja se polako kretala, bila je praena oznakom, sastavljenom od slova i brojeva, koja je pokazivala broj leta koji ga je sledio za vreme letenja. Takica koja se zvala UA5367 suvie se pribliavala svetleoj maketi koja je predstavljala Super Dambo EA2343. Dord Ving je primetio opasnost dok je razgovarao sa Pan Amerikenom 1111 koji je stizao iz Londona: "Pan-Am 1111 dobro ide tako. Moe slobodno da aterira. Gotovo." Promenio je frekvenciju. "Junajted 5367 vrati se na kotu 2000 metara i nastavi preanjim pravcem. Zapamti ovo to ti kaem i nemoj da se oduevljava, ionako e morati da ostane tamo na vrhu gomile kruei bar pola sata. Promai li jo jedanput, ii e na raport." Ponovo je promenio frekvenciju. "Napred; ateriraj. Moavk 643. spusti se za jedan nivo i produi tako. Pista je tvoja." Potom je nastavio da menja frekvencije, svaki put se obraajui drugom pilotu: "Istern 2343 spusti se za jedan nivo i ponovo po ni da krui." "Vestern 3242, kako stoji sa gorivom? OK, spusti se za dva nivoa sa pravcem 270. Dajem ti prednost i bie za etvrt sata na zemlji. Moe li?" "Istern 3242. Isuse, ispravljam se. Hou da kaem Istern 2343. Istern 2343 rekao sam da sie za jedan, a ne za dva i zapamti da se nalazi u radijusu od 20 milja u ovom trenutku. Pazi da ne zae u jugozapadni koridor." "Junajted 0167 nek ti motori ne rade na minimumu. Ponavljam: nareenje je da povrati brzinu i da se gubi. Ko vodi rauna o tome to u Nju Dersiju uju suvie veliku buku? Ovde nas ima suvie i ti si upravo prekobrojan." U tom trenutku na ekranu su se pojavile dve nove takice, sa oznakama AA5436 i EA3199. Dord Ving kao da je probio svojim krupnim palcem dugme interfona i poeo je da urla. "Kontrola! ta radite kog avola? Ve se brinem o dva aviona preko onog to je dozvoljeno pravilom, a sada mi ih aljete u parovima! Predajte bar Istern 3199 Bobu Koneliju. A gde mi je smena? Robert je trebalo ve da bude ovde pre 36 minuta." I glas iz kontrole sa interfona je bio uzbuen.

"Budi strpljiv, Dord. Bob ima etiri aviona vie od tebe. Izgleda da smena ne moe da doe dovde. Neki su telefonirali. O Defu Robertsu nema vesti. Dri se vrsto. Ako nema mesta vratiemo ponekog." Ving obrisa znoj sa ela gornjim delom ake. "Ameriken 5436, ostani na koti i manevrii za 25 stepeni ulevo." "Istern 3199, ko te je poslao ovamo? Za tebe nema mesta. Nareuje ti se da leti u pravcu Logana. Jesi li razumeo? Idi u Boston. Zatrai plan leta od nekog drugog. ta znai da sada dolazi iz Logana? Ko te je tamo poslao? ta je bilo? Gotovo dva sudara sa privatnim mlaznjakom i nekim vojnim avionom? OK, doi i ti da nam se pridrui. Nije ti isteklo osiguranje, zar ne?" "Vestern 1663, dobro je tako. Moe da sleti. Gotovo." Def Roberts je naglo dao gas, ali se automobil ispred njega koji je iznenada krenuo naglo zaustavio. Def nije mogao na vreme da zako i i naleteo je na njega svom snagom. Prvo to je video im je izaao, bili su oblaci pare koju je stvorila voda iz probijenog hladnjaka koja se razlivala po ledenom trotoaru. Opsovao je glasno i, naputajui dva isprepletena automobila, otrao da zamoli nekog iz automobila koji su se nalazili ispred da ga prebaci do aerodroma Kenedi. Hladno su ga pogledali, ne spustivi ak ni stakla na prozorima. Def je shvatio da tog dana ne moe da stigne na posao. Krenuo je peke, ali ga je odmah zaustavio ovek na koga je naleteo, i napao ga: "Gde misli da ode, kukin sine? Naneo si mi potenu tetu! Hoe da ostavi svoj automobil? ta je? Da li je ukraden?" Poeli su da se biju i pali su na zemlju; a smrznuti sneg, na ivici ulice, kripao je pod njima. Posle etiri sata Dord Ving, rastrojen, jo je sedeo na klupi pogleda uperenog na ekran radara, koji mu je igrao pred oima. "Junajted 3411, spusti se za jedan i nastavi da krui sa radijusom od dvadeset milja." "Transvorld 4311, moe slobodno da sleti. Samo tako napred. ta kae? Jo si na 3000 metara. A zato? Oh, Isuse, moja greka. Hteo sam da kaem, dole za jedan i krui." Vratio se ponovo na preanju frekvenciju. "Junajted 3411, zanemari prethodnu poruku. Hteo sam da kaem da moe slobodno da sleti. Samo tako napred. Kako ne moe vie? Jasno je da je prethodna poruka bila pogrena. Kuda si hteo da se spusti, pod zemlju?" Potrebno je bilo etiri minuta da se ispravi njegova greka. Ali u meuvremenu, ostavio je bez uputstava etvoromotorni mlaznjak Aeroflota, koji je nastavio da leti pravcem koji mu je poslednji dat. Ruskom pilotu nisu bile bliske amerike kontrolne procedure, a tek je drugi put leteo u tom pravcu. Pjotr Sergejevi Nekrasov se ponaao kao to bi to radio da se naao u istim uslovima u fazi ateriranja na nekom sovjetskom, mnogo manje natrpanom, aerodromu. Izgubio je kotu i pripremio se da aterira vizuelno.

Suvie kasno je primetio da nije dobro odluio. Jedan tromotorni mlazni avion, koji je tek uzleteo, projurio je nekoliko desetina metara ispod njegovog trupa. Prestao je da gubi kotu i frenetino je nastojao da trai uputstva sa tornja. Posle dvadeset sekundi jedan DC-10, i on tek to je uzleteo, zahvatio je rep sovjetskog etvoromotornog mlaznog aviona i klupe dva aviona u plamenu palo je na tle, zahvativi jednu elektrinu liniju od 380 kv, prekinuvi je. Automatski aparati elektrine mree Sever-Istok, koji odmah reaguju na kratki spoj, stupili su u akciju iskljuivi je iz opte mree, napajajui paralelne, ve preoptereene linije, a i ove su bile iskljuene iz automatske zatite. Pokrenut je lanani proces i u vremenu od tri sekunde sav istoni deo Sjedinjenih Drava, nastanjen sa 87 miliona Ijudi, ostao je bez elektrine energije, a da nijedan operator nije imao ni najmanju mogunost da intervenie. 11. SEKRETAR SPECIJALNOG PREDSEDNIKOVOG POMONIKA Sekretar specijalnog predsednikovog pomonika napisao je svojim itkim rukopisom u zaglavlju belog lista: "3. februar 1994." Njegovo naliv-pero bilo je povezano sa osetljivim elektronskim ureajem koji je merio njegovo pomeranje i prenosio vrednosti repetitoru. Istog trenutka su se ti simboli pojavljivali na papirnoj traci koja je tekla na stolu pored mesta predsednika Vernona. Sekretar je nastavio da pie: "Sazvan je vanredni sastank, na zahtev predsednika Dejms L. Vernona, radi razmatranja mogunosti ostvarivanja programa pruanja pomoi inostranstvu." Predsednik Vernon je pogledao jedno po jedno lice ljudi koji su sedeli oko velikog okruglog stola: lanovi vlade, nekoliko generala i admirala, pretrpani zvezdicama na epoletama i vanredni savetnici - Kejzer, ekonomista, Vuds, sistematiar, i endler, predsednik Megamultipleks Korporejna. "Gospodo. Vi znate da je prolo ve mnogo godina od kako je ova republika ukinula svaki program pomoi inostranstvu. Neki misle da je upravo zahvaljujui tome amerika ekonomija mogla da se ponovo podigne, to je diskutabilno i sada nas ne interesuje. Razlog zbog koga smo se ovde okupili jeste hitan zahtev za pruanje pomoi koji je uputila japanska vlada. Nije re o ekonomskoj pomoi. Oni trae hitnu intervenciju koja bi se sastojala od grupe strunjaka i kontingenta uesnika ekspedicije, ije karakteristike treba tek da budu definisane. Za tu priliku sam pozvao i tri eksperta koji su ovde prisutni i koji su vam isuvie poznati da bih morao da ponavljam njihove kvalifikacije: Kejzer, Vuds i endler. Ukratko, stanje u Japanu je sledee: Grad - ili bolje, spoj gradova Tokio - Jokohama, danas poznat kao Tokiohama, dostigao je broj od trideset miliona itelja i, jednostavno, ne moe vie da funkcionie. Uprkos odluci da se crpu sve zalihe od tri smene dnevno, zaguenje u saobraaju je preveliko. Nita se ne pomera, nema komunikacije, snabdevanje visi o koncu. Zalihe u gradskim magacinima su dovoljne za manje od 24 asa. Bio bi dovoljan bilo kakav sluajan zastoj, pa da milioni ljudi ostane gladno. Jasno je da ne postoje jednostavna sredstva koja bi to spreila.

Japanska vlada trai od nas strunjake za transport, organizaciju, vazdune mostove, logistiku, jer predviaju ono najgore. Oni sede na klasinom buretu punom baruta. Poznate su im studije Keja Vudsa, koji je ovde prisutan, a koji je ve pre mnogo godina, pomou svojih raunara predvideo krizu prenaseljenosti. Ukratko, pitaju nas ta treba da ine. Oni znaju da Njujork, ili bolje spoj gradova Bos Vo, broji 50 miliona itelja, od Bostona do Vaingtona, a ne izgleda da je u opasnosti, pa ele da znaju kakve su to nae organizacione tajne. Za sutra ujutru sam sazvao sve predsednike optina Bos Voa, ali pre toga elim da ujem vae miljenje. Pre nego to legalizujemo nau akciju moraemo da dobijemo saglasnost Kongresa, ali ja elim da saznam odmah o emu bi trebalo da se izjasni sazvani Kongres. Gospodo, ta moemo da pruimo Japancima? Mr Kejzer, koliko bi to kotalo? Profesore Vuds, kako emo to organizovati? Al endler, koliko naunika moe da nam stavi na raspolaganje? Nae generale pitam: od trenutka kada budete uli kakve su potrebe, koliko e vam vremena biti potrebno da pokrenete vaa odeljenja? General Dekson je otpoeo odmah: "Gospodine predsednie, traim ovlaenje da izloim kakve su nae logistike potekoe, pre rego to se opiu planovi koji bi mogli da ih zanemare." Dekson je jedva zavrio reenicu, kad se cela ovalna sala nala u mraku. Nekoliko desetina sekundi niko nije progovorio. Tek kada su se svetla ponovo upalila, slabija no pre, a svetlei natpis EMERGENCY LIGHTING se pojavio u okviru maslinaste - kaki boje, kako bi podsetio na svoje pripadnitvo vojnikom svetu, ponovo su se zauli glasom. Prvi koji je uzeo re, bio je predsednik Vernon: "Deki, raspitaj se ta se desilo." Sekretar sekretara specijalnog predsednikovog pomonika je sa telefonskim slualicama na uima sluao poruke iz spoljnog sveta. Promrmljao je neto sekretaru specijalnog predsednikovog pomonika, koji je napisao svojim elektronskim nalivperom: "18.35 asova. Nestanak elektrine struje prouzrokovan je blackout-om kojim je zahvaena cela oblast Kolumbije." Predsednik Vernon je proitao glasno poruku i dodao: "Izgleda da i mi imamo svoje probleme. Da vidimo kako emo reiti ovaj, pa emo tako moi Japancima da damo jo jedan savet." Smeio se. Diskusija se nastavila. Al endler je rekao: "Mr. President, u normalnim uslovima mogao bih da stavim na raspolaganje tim od dvadesetak najboljih strunjaka svetskog glasa." Predsednik se i dalje smeio: "Produi, Al, ionako znamo da uslovi nikad nisu normalni. Izbegnimo tu kuknjavu." Al endler je neumoljivo nastavio: "Sada su nai najtalentovaniji ljudi potpuno zaokupljeni izradom Megamultipleks sistema, kojim su zahvaene tri etvrtine nacije. U roku od etiri meseca ovaj sistem treba da bude dovren, jer koristi e biti tek kada u sistem budu ukljuene sve postojee veze. Odstraniti sada ljude od ovog posla znai prouzrokovati kanjenja. Svaki ovek, koga u uzeti, prouzrokovae zakanjenje od jedne do dve nedelje. Stojim na raspolaganju u okviru ovih granica."

Predsednik Vernon je rekao odlunim tonom: "OK, ovde se nalazimo upravo radi ovakvih proraunavanja, a izai emo sa ovog sastanka sa najprikladnijim odlukama. Kej, daj neku hipotezu projekta." Sekretar specijalnog pomonika pribliio je svoju glavu glavi svoga sekretara, a potom je odmah napisao: "18.40 asova. Obaveteni smo da su potpunim mrakom zahvaene drave Ilinois, Miigen, Ohajo, Pensilvanija, Njujork, Konektikat, Rod Ajland, i Masausets. Nemogue je predvideti kada e biti uspostavljeno napajanje elektrinom energijom, ali je sigurno da to nee biti pre nego to protekne 48 asova." Predsednik Vernon je ponovo naglas proitao poruku. Nije se vie smeio. "Gospodo, ovo kaem bez ironije bilo bi bolje da mi zatraimo pomo od Japanaca. Od ovog trenutka predmet naeg sastanka je izmenjen i glasi: hitne mere za otklanjanje krize Istone obale od 3. februara hiljadu devet stotina devedeset etvrte godine. Oskare, premestimo skup u nau operativnu salu. Organizuj to! Sastanak je odloen za deset minuta." Specijalni predsednikov pomo nik je aktivirao interfon koji je imao na stolu, i brzo poeo da izdaje nareenja. Svi su ustali. Iza velikih klizeih vrata stajali su u pripravnosti brojni vojni policajci u uniformi, koji su pratili svakog od prisutnih do liftova obojenih isto tako vojnikom maslinasto-kaki bojom, pa sve do sale u podzemlju. U 18.49 sastanak je nastavljen u novom seditu. Sada su svi sedeli u polukrugu ispred velikog ekrana, pored koga je neki general sa dve zvezdice na ratnoj uniformi bio spreman da pokrene komande. D. L. Vernon je naredio: "Poslednja obavetenja na ekran." General sa dve zvezdice je pritisnuo seriju dugmadi, a ekran se ispunio jasnim svetleim slovima: EKIPE ZA ODRAVANJE KONSOLIDEJTID EDISONA KRENULE SU HELIKOPTERIMA U IZVIANJE USKORO EMO REFERISATI O POKUAJIMA STAVLJANJA U POKRET POJEDINANIH MREA U ILINOISU MIIGENU NJU JORKU KONEKTIKATU MASAUSETSU POMOU NAPAJANJA IZ TERMIKIH I/ILI NUKLEARNIH CENTRALA - KOMPLETNA ORGANIZACIJA CIVILNE ZATITE JE U STANJU PRIPRAVNOSTI SAEKAJTE RADI SAOPTENJA CIVILNE ZATITE Dok su ostali jo itali natpis na ekranu, D. L. Vernon je ponovo naredio: "Dajte mi Filipsa iz Civilne zatite." U istom trenutku ekran se ispraznio, a potom oiveo slovima koja su se pojavljivala brzinom od deset slova u sekundi: PORUKA DIREKTORA CIVILNE ZATITE ZATRAIO SAM OD PREDSEDNIKA VERNONA DA PROGLASI VANREDNO STANJE NA CELOM PODRUJU ISTONO OD MISISIPIJA... Predsednik Vernon je glasno rekao:

"avola je traio. Dajte mi Filipsa, molim vas." ...HLADAN TALAS POLARNOG VAZDUHA KREE SE U PRAVCU ISTONO OD MIIGENA BRZINOM OD SEDAMDESET KILOMETARA NA SAT OEKUJU SE SNENE OLUJE NA CELOJ ISTONOJ OBALI - POZIVAJU SE SVI DA NE (PONAVLJAM NE... NEGACIJA) KREU NA PUT ILI DA SE SELE DA NE BI SMANJILI POKRETLJIVOST SREDSTAVA ZA ODRAVANJE I PRUANJE POMOI - PREPORUUJE SE NAJVEA MOGUA TEDNJA ZALIHA IVOTNIH NAMIRNICA BUDUI DA U SNABDEVANJU MOGU NASTATI VELIKI ZASTOJI - NE UPOTREBLJAVATI TELEFON SEM U SLUAJU IZUZETNE POTREBE KAKO BI LINIJE BILE SLOBODNE ZA SLUBENA SAOPTENJA - SMATRA SE DA E NORMALNA DISTRIBUCIJA ELEKTINE ENERGIJE BITI USPOSTAVLJENA ZA 72 ASA - POTPISAO FILIPS DIREKTOR CIVILNE ZATITE. General sa dve zvezdice je rekao: "Mr. President, Filips je na liniji. Stupili smo u radio vezu." Filipsove rei izgovorene kroz nos, mirno, ule su se u celoj sali: "Mr. President, nisam jo dobio odgovor na svoj teleks kojim sam zahtevao proglaenje vanrednog stanja. Situacija se naglo razvija. Upravo sam dobio vest da je eksplodirala nuklearna centrala u Grejt Neku i Long Ajlandu. Izgleda da je do eksplozije dolo usled kvara na kontrolnim sistemima za sluaj opasnosti. Nadajmo se da e vetar da odnese fallout ka moru, a ne u pravcu Njujorka. Zatraio sam intervenciju vojske i mornarice kako bi se evakuisalo stanovnitvo Long Ajlanda u pravcu Masausetsa ili u pravcu Mejna. Da li ima nareenja?" D. L. Vernon je potpisao jedan list, dao ga generalu Deksonu i odgovorio: "U redu, Mr. Filips, uinio sam ono to je potrebno. Upravo sam potpisao proglaenje vanrednog stanja, koje je ve stupilo na snagu. Pre svega obratimo panju na sisteme komunikacija; ukoliko ne uspemo da izvrimo koordinaciju naih akcija..." Filips je nastavio: "Mr. President, ne verujem da e biti problema. Veze sa vojskom su odline. Izgleda da se sistem Megamultipleks dokazao. Ne znamo koliko e dugo moi da funkcionie telefonski sistem bez energije." Predsednik Vemon je pokazao rukom u pravcu Al endlera: "endler, ti odgovori na ovo." Al endler je zgrabio mikrofon. "Akumulatori telefonskih centrala mogu mirno da izdre bar 72 asa. Ako se struja vrati kroz tri dana, neemo imati problema to se tie komunikacija. Naravno, najvei deo radio-televizijskih prijemnika Istoka bie stavljen van upotrebe, ali, bar to se radija tie, moemo se posluiti srednjim talasima iz Kalifornije." Predsednik Vernon je opet dao znak endleru: "Al, naredi neka doe neko od tvojih inenjera, bie nam potreban." endler je odgovorio: "Sigurno, Mr. President. Poslaemo odmah jedan na helikopter po Edvarda R. Barnesa. Bie nam od velike pomoi."

12. SVE DO KASNO U NO Sve do kasno u no Al endler je pokuavao da stupi u vezu sa Edom Barnsom; prvo u laboratorijama Megamultipleksa, sa kojima nije dobio vezu, a zatim u njegovoj kui u Vestportu, gde Ed uopte nije stigao tog dana. U dva sata ujutru strunjaci, generali, dravni sekretari i upravnici smestili su se za tu no, kako je ko mogao u prostorijama gde su bile smetene strae mornarike peadije u Beloj kui. Niko zapravo nije spavao. Lutali su napregnuti i pospani iz uskih soba do teleprintera, do kancelarija sekretarijata, sluajui vesti, gotovo uvek uzalud, nastojei da uspostave vezu sa spoljnim svetom. Veliki Ed Barns je rano napustio veliku staklenu palatu Megamultipleksa: oko est i etvrt. Primetio je blackout kad se iznenada ugasilo ulino osvetljenje, a istovremeno su prestali da rade i semafori i sistem elektronskog voenja. Zastoj u saobraaju koji je daleki uzrok blackout-a, proirio se brzo i zahvatio je gradske ulice i autoputeve. U devet sati uvee Edov automobil nalazio se jo na udaljenosti manjoj od sedam kilometara od njegove laboratorije a vie od pedeset kilometara od njegove kue u Vesportu. A on je bio jedan od malobrojnih koji je bio svestan ozbiljnosti situacije i odluio je odmah da se vrati u kancelariju, gde e bar da zatekne elektrogenske dizel grupe za nepredviene situacije i gde e da se nae u centru kontrolne mree svih postojeih veza u Sjedinjenim Dravama. Naslutio je pre intuicijom, no razumom, ozbiljnost situacije i oseao je odgovornost da izvri kontrolu sistema koji je on projektovao, kako bi ovaj nastavio da radi. Jednim potpuno nedozvoljenim manevrom, ali pra enim oseanjem dobrog graanina, naterao je automobil izvan puta i ostavio ga na trotoaru, ne zakljuavi vrata. Na temperaturi od petnaest stepeni ispod nule ui su mu se smrzle i poeo je da se masira, hodajui brzo u suprotnom smeru ulicom koju je upravo preao sedei u toplom automobilu. U to doba i po takvoj hladnoi gotovo nikada nije viao peake na ulicama u tim podrujima. Te veeri bilo ih je prilino i gotovo svi su ili u suprotnom pravcu od Edovog. Ponovo je poeo da pada sneg. Nekoliko trenutaka nakon to je Ed poeo da hoda, sneg koji je pokrivao automobile dostigao je debljinu od nekoliko centimetara. Mrlje crnog i slobodnog asfalta ispod automobila jasno su pokazivale koliko dugo traje potpuni zastoj saobraaja. A bio je bez mantila. inilo mu se da je beskorisno da ga ponese sa sobom putujui u toplom automobilu. Oseao je bol od hladnoe i poeo je da tri da bi se ugrejao. irom otvorene oi, kao kod uhvaene ivotinje, posmatrale su ga kroz polukruni otvor na vetrobranskom staklu, koje su brisai stakla uspevali da odravaju istim. Sve ee je susretao vozila iji je vetrobran potpuno prekrivao sneg. Moda su to bili na ulicama naputeni automobili ili je re o vozaima koji su nastojali da tede akumulator i gorivo. Mora da je bilo malo opreznih vozaa, jer se iza veine kola stvarao beliast dim iz izduvne cevi. Motore su drali upaljene, a smrad je postajao sve jai. Ed je nastavio da tri. U petnaest do deset, sav zadihan, stigao je do svoje laboratorije i tek tada je shvatio da e morati da se popne peke na sedmi sprat. Opsovao je kroz zube, ne toliko zbog napora koji mu je jo predstojao, koliko zbog svoje zaboravnosti.

Laboratorija je bila sva osvetljena, a osoblje je bilo gotovo kompletno. Ron Johanson se okrenuo kad je Ed uao i doekao ga je klimnuvi glavnom, kao da je njegov povratak sasvim normalan i kao da je mogao da se predvidi. Bez komentara ili prigodnih rei, upoznao ga je sa celokupnim stanjem sistema komunikacija. Sve centrale i tornjevi su radili. Napajanje u sluaju nude je funkcionisalo na zadovoljavajui nain. Bilo je tekoa u odravanju veze sa Vaingtonom, to je verovatno izazvano uestalim pozivima. Stigla je poruka za njega od Al endlera iz Bele kue, ali nije bilo ba jasno ta eli. Naravno svi radio-televizijski prenosi istonih stanica u Sjedinjenim Dravama bili su u prekidu. Predsednik Vernon je proglasio vanredno stanje. U Pensilvaniji i Ilinoisu bilo je ozbiljnih smetnji na vezama, do kojih je verovatno dolo iz nepoznatih uzroka. Prostorije su se, u nedostatku grejanja, ohladile za nekoliko stepeni, pa je Veliki Ed ponovo obukao kaput, koji je, kao to je to uvek i ne razmiljajui inio, bio skinuo im je uao. Radili su celu no nastojei da ree problem smetnji. Ekipe za odravanje delovale su vrlo efikasno i pravi uzroci nezgoda postajali su sve jasniji, zahvaljuju i preduzetim merama i pokuajima opravke na raznim takama sistema, sledei uputstva dobijena iz centra. Da bi proverio neki proraun, Ed Barns je, kao i obino, pokuao da upotrebi svoj stoni elektronski raunar, ali ovaj nije radio jer je napajanje elektrinom energijom u sluaju nude iskljuivalo svaku upotrebu koja nije izuzetno neophodna. Iz jedne fioke je izvukao runi mehaniki raunar koji je nespretno upotrebljavao. Povremeno je ustajao i udarao nogama kako bi se ugrejao. U sedam sati ujutru tano su utvrdili sloene uzroke kvarova i popravka je dobro tekla. U sedam i deset stigao je telefonski poziv Al endlera koji je jo traio Eda Banrsa i javljao da je poslao po njega helikopter iz Vaingtona da ga dovede u Belu kuu. Ed se kratko vreme odupirao, istiui da bi njegovo prisustvo bilo korisnije u Megamultipleksu gde bi mogao da kontrolie funkcionisanje sistema za komunikaciju, ali je na kraju prihvatio nareenje. Dolazak helikoptera predviao se za devet asova. Veliki Ed je iskoristio dva preostala sata da izda detaljna uputstva Johansonu i njegovim saradnicima. Oko devet i petnaest u neprirodnoj tiini Menhetena napokon se visoko na nebu ulo brujanje motora i Ed se uputio ka terasi. Neko ga je pretekao na asfaltiranoj platformi kojom je bila prekrivena visoka zgrada Megamultipleksa. Helikopter je stajao u centru utog kruga kojim je bilo obeleeno podruje odreeno za ateriranje i za uzletanje. Propeler se jedva okretao, a Majk Sejmon, mlai asistent u laboratoriji, razgovarao je sa pilotom kroz otvoreni stakleni poklopac. Ed se donekle zaudio prisustvu Sejmona. O njemu je znao samo to da je nedavno napustio Vojno vazduhoplovstvo i opisali su mu ga kao nervika i mitomana koji dosauje svim mladim sekretaricama. Eda to nije zabrinjavalo, pa se okrenuo da pogleda Rona Johansona na stepenicama, koji mu je donosio koveg sa dokumentima. Potom su njegovu panju privukli nekoliki stubovi dima, koji su se podizali na vie mesta sa Menhetena, i drugi koji su se nasluivali u pravcu Nju Dersija. Nisu se ula zvona vatrogasaca. Pogledao je dole na ulicu i video je da je puna zaustavljenih i naputenih automobila. Vatrogasna kola verovatno nisu mogla da se pomaknu i da idu da gase

poare. Jedan ogroman oblak u pravcu Long Ajlanda sputao se prema severu i pokazivao taku gde se nalazila termonuklearna centrala Grejt Neka. Uhvatio je ruku koveia i uputio se prema helikopteru, ali scena se promenila. Pilot je siao na pistu i ivo je raspravljao sa Sejmonom i iznenada se bacio na njega terajui ga da se brzo povlai prema ivici terase. Sejmon je zastao, a pilot je sa krikom pao dole. Ed je poeo da tri, ali nije stigao. Sejmon se vratio istim putem, uskoio je u helikopter, dao gas i uzleteo. Ed se odmah zaustavio i uputio se u svoju kancelariju. eleo je da obavesti endlera koji e, ako to eli, morati da poalje drugi helikopter. Mislio je: "A ovaj ovde je tek prvi koga sam video da je izgubio glavu." 13. BERNI ZLOT JE POZVAO NA VEERU JEDNOG POLITIKANTA Berni Zlot je pozvao na veeru jednog politikanta, svog prijatelja, u restoran L'Eglon. Prekid struje nije poremetio besprekorni rad lokala. Na rotilju na umur pekla su se odlina francuska jela, a atmosfera je postala jo prisnija, jer su upalili brojne svenjake da nadoknade nedostatak ve ionako nedovoljnog elektrinog osvetljenja zamiljenog da se restoran dri u polumraku. Kada su izali na ulicu, tu je jo stajao vratar sav u iritima, koji se pojavio vozei ogroman Bernijev linkoln. Pustio ih je da uu klanjajui se i primajui sa zahvalnou baki od deset dolara. Posle atmosfere oputenosti iz koje su izlazili, nered na ulicama ih je impresionirao. Ubrzo su naili na prve zastoje u saobraaju i bili su prisiljeni da promene pravac, birajui nasumice manje zakrene ulice. Nisu ni znali kako, a nali su se na Sedmoj Aveniji, gde su bili prisiljeni da se zaustave pred velikom autobuskom stanicom i skoro jedan sat Berni je drao upaljen motor u nadi da e pre ili kasnije da mu se prui mogunost da ponovo krene. Na kraju je odustao. Politikant je glupo odluio da pokua da ide podzemnom eleznicom, ili bar da saeka na podzemnoj stanici da vozovi ponovo krenu. Berni ga je ispratio do ulaza na stepenite koje je vodilo u podzemlje. Odatle su izlazile grupice ljudi koje su ostale blokirane nekoliko sati u zaustavljenim vozovima u sistemu tunela, nekoliko desetina metara ispod ulica. Konano su se usudili da napuste vagone i da u mraku preu dugaki put kroz tunele. Bili su prljavi i pocrneli i odmah su se udaljavali, kao da su znali kuda ele da idu. Politikant je nestao silazei niz stepenice, a Berni ga nikad vie nije video. Berni je proveo no u praznim razgovorima sa nepoznatim ljudima, s vremena na vreme neudobno spavajui na pretrpanim seditima krajnje stanice. Svakako, on se nije ba najlake prilagoavao. Mnogi su spavali po podu umotani u novine. Sutradan, im je svanulo, Berni je sav ukoen i prestraen proetao stigavi sve do Pete Avenije i poverovao je da je otkrio put do manje natrpanih podruja. Bilo bi dovoljno da se ukloni tuce naputenih automobila i potom bi, moda, mogao da uzme svoj linkoln i poe kui. Bio je veoma nervozan. Tokom cele noi pokuavao je i pokuavao da telefonira kui, u kancelariju, prijateljima, a nije u tome uspeo. Mrmljao je kletve upuene neodgovornima koji ostavljaju naokolo kola, nanosei tetu drugima. Bio je svestan tekoe da se snagom ruku maknu velika kola koja su se zaustavila na manje

optereenom putu koji je, verovao je, otkrio. Poto je ponovo stigao na krajnju autobusku stanicu, pala mu je na pamet ideja. Uskoio je u veliki autobus, koji je na stranici imao naslikanog srebrnastog hrta, pokrenuo ga je i kada se naao van stanice dao je gas. Odgurnuo je bez tekoe nekoliko malih automobila evropskih maraka parkiranih u treoj traci. Udario je snano jedan ford koji je odskoio samo nekoliko metara, a da nije promenio traku. Opet je dao gas i uspelo mu je da odgurne sa strane ford koji se okrenuo na bok. Ponovo je krenuo. Jedna od prednjih guma autobusa kripala je struui o deformisanu karoseriju. Berni se okomio na jo jedan auto koji se nalazio na dvadesetak metara ispred njega, ali nije obratio panju na to da su tu malo dalje bila jo dva automobila, koja e ga zaustaviti. Posle snanog udara nije uspeo da raspetlja branike i da se vrati. Nekoliko puta je bezuspeno pokuao. Neki policajac, probuen bukom izazvanom ponovljenim udarcima, izaao je trei iz krajnje stanice. Kada je stigao do vrata autobusa, ve je drao pitolj u ruci. Drao se: "Prokleti akalu! Lopov! Lopov!" Otvorio je vrata i bez upozorenja ispalio dva hica u Bernijeve grudi i ubio ga. 14. DEF ROBERTS JE DUGO OSTAO DA LEI U MRAKU Def Roberts je dugo ostao da lei u mraku na trotoaru, glave naslonjene na hrpu prljavog snega. Potom nije vie mogao da podnese optu hladno u koja mu je bolno prodirala u otvorene rane, pa se podigao krajnjim naporom. Po eo je da luta po okolini i dugo je kucao na vrata neke mrane kue, a da nije dobio odgovor. S vremena na vreme je prljavim rukama brisao krv koja mu je kapala iz nosa, a zatim ih je brisao na bokovima o debelu, ve potpuno pocepanu jaknu. Spazio je drugu kuu sa prozorom u prizemlju kroz koji je prodirala slaba svetlost i ponovo je pokucao bolnim zglobovima prstiju. Vrata su se skoro odmah otvorila i sa sveom u ruci se pojavio debeljukast ovek retke sede kose. ovek mu je, smeei se rekao: "Ui, strane. Izgleda da smo svi danas pomalo u nekoj nezgodi, ali ti si u to upao vie od ostalih." Def je, mucajui uzbueno, govorio: "Ja sam kontrolor vazdunog saobraaja na Kenediju... Imate li telefon?... Moram odmah da govorim sa tornjem... ili, da li imate auto?... moram odmah da odem tamo... ekaju me." Stari mu je stavio ruku na rame: "Smiri se, brate. Telefoni ne rade. Ja ovde dole u magacinu radnje imam kamionet, ali veeras te sigurno neu pustiti da izae. Radio kae da je saobraaj svuda zaustavljen. Sada se opusti i nasmei. U kakvom si stanju, ionako ne bi mogao da naini nijedan korak. Pojedi neto i odmori se. Videe da e na tvom aerodromu za danas da se snau i bez tebe, a moda su i oni zatvorili, ekajui da se situacija normalizuje." Def je iscrpeo sve zalihe borbenosti. Uzeo je toplu kafu. Halapljivo je pojeo hleb i kobasicu koju su mu ponudili, pred zauenim pogledima trgovca i njegove porodice. ena i deca njegovog domaina bili su zapanjeni i zainteresovani da vide prvi primer vanrednog stanja koje je radio opisao kao neki apstraktan dogaaj, koji se njih uopte nee ticati. Uskoro posle toga, iscrpljen, Def je zaspao na kauu.

Tri tehniara su imala bele mantile preko kaputa da bi se odbranili od hladnoe. Pri dolasku Eda Barnsa istovremeno su podigli glave, a stariji je rekao: "Mr. Barns, verujem da smo popravili ovaj oscilator. Signal nije ba jak kao to bi trebalo da bude, ali moemo da budemo zadovoljni." Pokazao je jednu vrstu etvrtastog svetleeg talasa na zelenom ekranu oscilografa. Ed Barns je jedva pogledao, a zatim je snano udario akom po ploi klupe. Znak je odmah nestao sa ekrana. Ed je rekao: "Govna. Vi ste se usmerili na harmoniku, a ne na pravu frekvenciju. Pokuajte ponovo. Uzmite malo bolji instrument za merenje a ne stari Hikok." Ed je seo sa jedne strane, gledajui namrteno zbunjene tehniare, koji su se ponovo latili posla, i upalio je radio na baterije. Spikerov glas je govorio: "...veliki zastoji. Ne upotrebiti telefon sem u sluaju izuzetne potrebe kako bi linije bile slobodne za slubena saoptenja. Smatra se da e normalna distribucija elektrine energije biti uspostavljena za 96 asova. Civilna zatita..." Vrtei glavom, ugasio je radio. Def Roberts se iznenada probudio, sav bunovan i zauen to se nalazi u nepoznatoj sredini. Skoro odmah se osvestio i poeo je da shvata rei koje su dopirale iz radija u susednoj sobi: "...procenti posledice strane eksplozije koja je unitila centralu Grejt Neka. Predsednik je proglasio vanredno stanje. Svi pripadnici civilne zatite treba da se stave na raspolaganje najbliem sabirnom centru, a ne centru kome teritorijalno pripadaju..." Def je ustao i naglo otvorio vrata. Rekao je svom domainu: "Jeste li uli? Sad zaista moram da idem. Ja sam pripadnik civilne zatite. Gde je najblii centar? Da li ete sada da mi date kamion?" Trgovac ga je ozbiljno pogledao. Mogao je da se nasluti odrean odgovor. Od nervoze je ritmino namigivao jednim okom. "Prijatelju, zaboravi kamionet. Ovde je stanje ozbiljno i potrebniji je nama nego tebi. Meutim, ja sam dobar graanin i mogu da ti dam moped. Tebi je dovoljan." Def je uzjaio moped i spremao se da krene. Obratio se svom domainu reima: "Hvala na svemu, Mr..." Ovaj je odgovorio: "Defris. Zovem se Defris. Tim Defris. Nema na emu Mr. Roberts. Bilo nam je veoma drago to ste bili kod nas." Def Roberts je dao gas i otiao. Posle nekoliko stotina metara morao je da se zaustavi jer se na putu bio prepreio veliki balvan. Siao je da u naruju prenese moped preko prepreke, ali u tom trenutku mu je u susret dotrao krupan crnac drei ciglu u desnoj ruci i pretei mu je doviknuo: "Let go of the bike! Leg go! Ostavi motor! Ostavi ga!" Def je podigao ruku bunei se: "Ali ja pripadam civilnoj zatiti! Moram da idem u civilnu zatitu!"

Jednim jedinim udarcem cigle crnac mu je razmrskao glavu. Nije udostojio njegovo nepokretno telo ak nijednim pogledom. Potom je podigao moped grabei ga za volan i doviknuo je svojim drugovima koji su jo bili sakriveni: "Dobili smo jedan motocikl. Saekajmo sledeu budalu!" Spikerov glas nije imao svoj konvencionalni i standarizovani ton i dozvoljavao je da se nasluti njegov lini bol. "...samo u gradu Njujorku broj rtava se sada procenjuje na preko pet hiljada. Glavni uzroci smrti bili su: smrzavanje, svae, nesree, guenje dimom i izduvnim gasovima u tunelima na Menhetenu." Ed Barns je ponovo ugasio radio i obratio se svojim tehniarima: "Dakle, da li smo zavrili sa tim oscilatorom? Saekajte da vam pomognem." Tim Defris je zavravao sa utovarivanjem konzervi hrane u kamionet. Obratio se sinu koji je upravo dolazio: "Ako muterije ne mogu da stignu da nas, poteno je da mi odemo do muterija. To je kao javna sluba. Siguran sam da emo zaraditi, a moemo i da udvostruimo sve cene, a opet e nam biti zahvalni." Podigao je krilo na kamionetu, popeo se na mesto vozaa, pokrenuo je kola i izaao iz magacina na ulicu. im se naao napolju, spazio je neki zaustavljen kadilak. Iz njega je izaao mladi ruiastog lica, koji mu se smeei pribliio: "ta ti je to u kamionetu, stari? Neto na prodaju? Moda prodaje i kamionet?" I Tim se njemu nasmeio: "Ne brate. Kamionet nije za prodaju. Ali ako hoete neto za jelo, ovde ima za sve. Samo plati dananju cenu." Mladi se i dalje smeio, dok je izvlaio veliki kolt. Upitao ga je: "Da li ti odgovara ova dananja cena?" Pre nego to je Tim Defris uspeo da odgovori ili da pobegne, mladi je ispraznio oruje u njega. Potom je mirno, zajedno sa svojim drugovima, pregledao sadraj kamioneta. Provalili su vrata magacina i poeli da tovare u kadilak. Kad su ena i deca izali na ulicu pokuavajui da ih zaustave, ubili su i njih sa nekoliko hitaca iz pitolja i otili su u potragu za drugim radnjama koje bi mogli da opljakaju. 15. LEDENA ZORA DRUGOGA DANA Ledena zora drugoga dana blackouta zatekla je nepromenjeno stanje. Samo nekolicina privilegovanih, koji su se nali u povoljnim uslovima, uspeli su da se udalje od severo-isto nog podruja koje je bilo blokirano i da stignu do junih drava, gde je bar temperatura bila via i gde se, ako ve nije bilo dovoljno zaliha, bar nije umiralo od hladnoe. Odlazak je bio masovan, ali efekat gotovo nikakav, budui da je guva bila poveana nesreama, a svaki, i najmanji incident, uveavao se zbog panike, koja je stvarala jo vei nered i izazivala nasilje. Svako ko je posedovao vatreno oruje, a postojalo je preko sto pedeset miliona komada vatrenog oruja, drao ga je stalno na dohvat ruke i vrlo lako ga je upotrebljavao. Na autoputu 95, saobraaj je bio tako gust da

tom velikom arterijom tokom dana ne bi moglo da pro e vie od nekoliko hiljada vozila. Uestali vatreni okraji dozvoljavali su da samo nekoliko stotina vozila stigne do Karoline ili Floride. Centralizovan sistem komunikacija u Megamultipleksu jo je funkcionisao, pa je Donu Dou uspevalo da po nekoliko puta dnevno govori sa Pegi i Marsijom, koje su ostale u Vestportu. Don je ostao blokiran u gradu, pa se pomirio s time da ivi u kancelariji na Medison Aveniji, sve dok ne prestane vanredno stanje. Grejanje nije radilo, ali im je uspelo da dobiju podnoljivu temperaturu u sali za sastanke u kojoj je neki grafiar probuio prozor da bi isturio dimnjak jedne primitivne pei. Petnaestoro je ivelo u toj sobi, a goriva nije nedostajalo. Goreli su broure, prospekte, letke, cirkularna pisma, a sada su ve odluili da pale i svu prepisku stariju od dve godine. Prvog dana su jeli suvu hranu, plaenu astronomskim cenama u oblinjim restoranima; ali tog drugog dana su svi restorani bili zatvoreni a jelovnik se sveo na instant kafu sa eerom rastopljenim u vodi zagrejenoj na vatri od zapaljene hartije. Poslednje radio vesti govorile su da je prema novoj proceni potrebno 96 asova za ponovno ukljuivanje mree za distribuciju elektrine energije, ali su ve sada bili svesni da je ta procena od etiri dana nerealna. Don je pokuao da telefonira kui, ali linije su bile preoptereene. Pet puta je uo snimljeni glas koji je ponavljao: "ao nam je. Niste dobili vezu. Ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam je. Niste dobili..." Konano, esti put, uo je pozivni znak, a odmah zatim glas ene koja je oigledno sedela ekajui pored telefona. im je shvatila da joj to mu govori, Pegi ga je obasula reima, sva uzbuena, a glas joj je esto bivao otar i histerian: "A ta bi ti hteo, kako da bude? Odseeni smo od svega. Baterije u radiju su istroene. Hladno je. Svee su izgorele. Nema vie ta da se jede. A ti, ta radi tamo, kretenu? Pokuava da prevrne sve one krave od tvojih sekretarica? Doi kui, lufteru. Treba da ode kod lekara da ti da tvoje injekcije Kaudinovog seruma. Nemoj da zaboravi da ih kupi u apoteci. I donesi neto za jelo. Kupi neto. Uini neto. Ako su ulice zakrene, doi peke. Na kraju krajeva..." Linija se prekinula i ponovo se uo glas sa magnetofonske trake: "...ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam je. Niste dobili..." Don Do je rekao: "OK, darling", i spustio je slualicu. Ve dva dana nije mislio na svoj rak. Uprkos hladnoi, poeo je obilno da se znoji. Najzad je uzeo al i kaput i gologlav izaao. Sve radnje su bile zatvorene. Don je razmiljao o tome da bi na kraju krajeva morao da prepeai pedeset kilometara do kue. Mogao bi da zatrai pomo od nekog prijatelja koji ivi u gradu. A zatim mu je palo na pamet da bi mogao neto i da ukrade. Uskoro je spazio vrevu ljudi koji su ulazili i izlazili iz nekog supermarketa nosei velike pakete i pomislio je da je to dobra prilika da se pomea sa gomilom i neto ukrade, mada bi morao da ogranii teinu s obzirom da mu je predstojalo dosta hoda. Bilo je lako ui u supermarket. Unutra je vladao pravi haos; police preturene. Vree brana otvorene. Bezumne svae zbog pakle maslaca. Zagluujua galama. Krici. Dozivanja, ljutiti glasovi, uinili su da je zaalio za muzikom iz du-boksa, koja ga je toliko nervirala i zbog koje je ranije izbegavao, kad god je mogao, da ue u supermarket.

Odluio je da uzme kavijar, ve kad ga ima, i setio se da su riblja jaja verovatno vrlo hranjiva. Dok je traio odgovarajui tand, spazio je tezgu sa elektrinim materijalom i pomislio je da uzme nekoliko baterija kako bi radio aparat kod kue opet proradio. Meutim, nije samo on odluio da se snabde baterijama. Hoze Gutjerez i Pepe Menendez ve su od predanjeg dana uveliko radili i napunili su svoje kue sa gotovo dve stotine runih kolica ivotnih namirnica. Sada su se upravo snabdevali robom iroke potronje i punili su kolica elektrinim baterijama. Don Do nije obratio panju na njih i poeo je da puni depove baterijama od devet volti. Nije trebalo dugo ekati na Hozeovu reakciju. "Ostavi tu robu. You big motherfucker." Don nije izgubio agresivnost dobrog rukovodioca i suvo je odgovorio: "Ti uzimaj svoju robu, a ja u svoju. Idi do avola." I da bi pokazao da na njega nisu uopte ostavili utisak, nastavio je da pljaka policu, setivi se u poslednjem trenutku da e lako moi da zameni baterije za hranu. Ne pomerivi ruku vie od trideset centimetara Pepe je naglo bacio jedan uloak za bateriju koji je pogodio Dona Doa u unu koljku nanevi mu jak bol, tako da je pobesneo. Don je uhvatio jednu teku baterijsku lampu i bacio se na oba Portorikanca. Hoze Gutjerez ga je prezrivo pogledao, a njegova desna ruka, u kojoj je drao no, podigla se na Dona. Don Do se glupo nasadio na oruje i tek tada je Hoze napravio polukrug akom, rasporivi mu trbuh. Don se sruio na pod. Dugo je jaukao. Hoze Gutjerez se sagao da oisti otricu noa o Donovo rame. Pepe se nije pomakao. Hoze je vratio no u dep i srdano je potapao Pepea. "Hrabro, compadre, tovarimo. Neu valjda ovde da ostanem ceo prokleti dan." 16. VELIKI MOTORNI AMCI Veliki motorni amci su se jedan po jedan odvajali od tamne mase ratnog broda i ulazili su u bostonsku luku. Svaki je dovozio stotinjak izbeglica iz Long Ajlanda. Kada je prvi doao na udaljenost od nekoliko desetina metara od keja, do ekao ga je glas sa kopna pojaan megafonom. "Vratite se nazad! Vratite se nazad! Idite u Portlend ili u Kanadu. Ne elimo ovde ozraene ljude, da nas napune radijacijama. Odlazite." Podoficir koji je komandovao amcem je neustraivo nastavio svoj put, sve dok sa kopna nisu poeli da pucaju. Tek tada je promenio pravac, udaljavajui se ponovo od obale. Hici iz vatrenog oruja nisu prestajali i mnogi su lako pogaali cilj. Podoficir je promenio pravac. Neke izbeglice su se bacile u vodu, u nadi da e plivajui da stignu do mola, ali niko nije stigao iv. Svi amci su morali da se vrate nazad, a izbeglice su se iskrcale tek poto su naoruane grupe na zemlji bile unitene u krvavim borbama sa pripadnicima mornarike peadije. Do slinih incidenata dolo je i u Norfolku, u Virdiniji, u Portlendu, u Mejnu, u Vilmingtonu, u Severnoj Karolini, u arlstonu, u Junoj Karolini i u Savanahu u Dordiji.

Zvanino je procenjeno da je na kraju drugog dana blackouta broj mrtvih iznosio 150.000 lica, ali pravi broj mrtvih, koji niko nije znao, prelazio je pola miliona. 17. SVI PUTNICI U ETIRI VAGONA IRT Svi putnici u etiri vagona IRT koji su ostali blokirani pod zemljom na neodreenom mestu u Menhetenu, poneli su se razumno. Skoro dva dana su bez panike ekali da podzemna eleznica ponovo krene ili da neko do e da im donese vesti ili prui pomo. Posle 45 asova, rizik da e ih u tunelu zgnjeiti vozovi koji bi mogli da krenu bez prethodnog obavetenja, ili da e ih pokositi treim kolosekom kad se bude vratila struja, inio im se mnogo manjim od opasnosti da e da umru gladni i edni. Krenuli su po mraku, u redu, drei se za ruke, obrazujui dugake lance. Upravo je tada jednom mladom strunjaku koji je radio u termikoj centrali u Kvinsu uspelo da pokrene svoje turbo alternatore, pa je jednosmerna struja od 3000 volti protekla treim kolosekom. Mainista, koji je vodio lanac od 265 ljudi, izgubio je ravnoteu i pao je na ine pod naponom. Svi su odmah umrli. Bili su sreniji od onih koji su izgubili ivot lagano lutajui u mraku po krivudavim podzemnim hodnicima. Bilo je teko pronai gorivo u kancelarijama Empajer Stejt Bildinga, jer mnogi predmeti od plastike nisu goreli. Dvanaest hiljada slubenika koji su tamo ostali, uspelo je ipak da se snae gorei drva, a pre svega hartiju u improvizovanim peima i u uslovima minimalne sigurnosti. U mnogo sluajeva, stvari su se loe zavrile. Poneko arite poara je ugaeno, ali je isuvie drugih nastavilo da gori, pa su se pretvorili u jednu jedinu lomau. Samo jedna vatrogasna kola uspela su da se ubace meu naputene automobile i da stignu do uasne buktinje, koja je obasjavala ceo Njujork. Nisu mogla ak ni da lokalizuju poar. Posle 24 asa, od Empajer Stejt Bildinga ostao je samo pocrneli kostur. Samo u gradu Njujorku pedeset hiljada judi nalo je smrt u zapaljenim kuama. Jo se poneki osvetljeni prozor video u oblakoderima RCA na Menhetenu, u preduzeu Deneral Elektrik u enektediju i na nekim radnim mestima gde su ostali blokirani tehniari, inenjeri, koji su mogli da primene svoje pronalazake sposobnosti i da organizuju sisteme za grejanje i osvetljavanje u vanrednim okolnostima. Jedno od ovih retkih ostrva efikasnosti obrazovano je u laboratorijama Megamultipleksa. Ed Barns i njegovi strunjaci su konstruisali komore za sagorevanje koristei suvi graevinski materijal, pa su polako loili kancelarijski i laboratorijski nametaj, da bi odrali prostorije na podnoljivoj temperaturi. Tokom dugih no nih sati osvetljenje su, mada vrlo racionalno, osiguravali elektrogene grupe i akumulatori. Ed je uspostavio posebnu telefonsku liniju koja je povezivala Belu kuu i Pentagon. AI endler je stalno i mahnito koristio tu liniju. Ve esti put je zvao Eda da bi ga ubedio da doe u Vaington. endlerov ton je bio uporan, a glas mu je bio neodluan i nesiguran. "Ed, treba da shvati da je tvoje prisustvo ovde bitno. Obeao sam predsedniku da e biti u Vaingtonu to je pre mogue. Ne moemo da ne ispunimo obeanje dato predsedniku..."

Ed kratko odsee. "Al, ba me briga za obeanje koje si dao. Nije ovo trenutak da se misli na zvanine odnose. Najbolje to mogu da uinim je da ostanem ovde i da odravam u radu sistem komunikacija na celom podruju zemlje za potrebe zdravstvene slube, civilne zatite i vojske. Nemam nita drugo da ti kaem." Iskljuio je vezu i naredio svom pomoniku da iskljui specijalnu liniju sa Vaingtonom i da je povee sa bolnicom Belvi. 18. "MR. PRESIDENT, JEDINI IZLAZ" "Mr. President, jedini izlaz je presei zemlju gvozdenom zavesom i ex novo projektovati u rekordnom vremenu nastavak ivota na Zapadu. Atlantska obala je ve osuena i treba je prepustiti sudbini. Savetujem da se odmah i vlada preseli u Sakramento u Kaliforniji." Dok je izgovarao ove odvratnosti oi prof. Vudsa su netremice bile uprte u predsednika, kao da je eleo da ga hipnotie. Dejms L. Vernon je odgovorio: "Profesore Vuds, va predlog je neovean i neprihvatljiv. Ne vidim zato bi ova kriza morala da se proiri na Istok. Srednji Zapad i Zapad su praktino netaknuti. Na kraju krajeva, re je o dezorganizaciji i tehnikim problemima. Nije u pitanju epidemija." Vuds je mirno rekao: "I bolesti e uskoro stii, Mr. President, u to ne treba sumnjati. Razlog zbog koga e kriza neminovno da se proiri prema Zapadu jeste injenica to Sjedinjene Drave nisu planirane da funkcioniu kao dve polovine. tavie, one u stvari uopte nisu planirane. Blok na atlantskoj obali postavlja ogromne probleme transporta i snabdevanja. Razmena je obustavljena. Magacini Teksasa, Juga i Srednjeg Zapada su zagueni. Razlog to Njujork, ikago, Boston, Vaington i sva teritorija izmeu ne mogu da budu snabdeveni, jeste injenica to se eleznicom ne moe stii do kriznog podruja, a da ne govorimo o poloaju u kome su se nali aerodromi na istoku. Vazduni most izmeu take gde je prekinuta eleznika pruga i atlantskih megalopolisa ne bi mogao da se organizuje. Ne moe da se organizuje ni vazduni most dug hiljade kilometara od Teksasa do Srednjeg Zapada. Ne treba zaboraviti da je pre trideset godina berlinski vazduni most mogao da funkcionie jer je bio dugaak neto vie od stotinu kilometara, a morao je da snabdeva samo dva miliona ljudi. Ovde imamo 80 miliona ljudi, koji su ve dva dana bez namirnica, a artikli, kojima ih treba opskrbiti, udaljeni su vie od hiljadu kilometara." Predsednik Vernon je s mrnjom pogledao Vudsa. "Nikada neu moi da donesem takvu odluku. Predsednik Sjedinjenih Drava ne moe da osudi na smrt polovinu stanovnitva. Naa vojska je jo najmo nija na svetu. Ve sam izdao nareenje da sav vojni aparat stupi u dejstvo, da se evakuie stanovnitvo iz najkritinijih krajeva i prui pomo ostalima. To je moja odluka." Vuds se saglasio. "Nemam nita drugo da dodam, Mr. President. Moda e ovom odlukom biti osueno na smrt ne 80 miliona, nego 150 miliona lica." 19. "POBOGU, GENERALE DEKSON"

"Pobogu, generale Dekson, naravno da sam svestan vaih problema, nita drugo i ne radim, ali, svestan sam i injenice da je vojsci bilo potrebno pet dana da se pokrene. Ve sam vam rekao da sistem komunikacija jo savreno funkcionie i da nita ne mogu da preduzmem ako tamo u Pentagonu ne znate gde se delo 50 vojnih transportnih mlaznjaka koje ste poslali u Njujork i u ikago. Znai da to niko ne zna ni na aerodromu Kenedi ni na O'Hari. Informacije ne mogu ni da dou do vas kad vam ih niko i ne alje." Ed Barns je bio nervozan i lupkao je po stolu odvrtkom koja je imala prozirnu narandastu drku od plastike. General Dekson je i dalje insistirao iz svoje kancelarije u Pentagonu: "Pokuajte da budete smireni, Barns. Ja ne mogu da zamislim da su se svi efovi mojih odeljenja za transport i snabdevanje iznenada, svi odjednom, poeli da ophode neodgovorno. Treba da shvatite da je najverovatnija bila mogunost kvara na sistemima komunikacija. Sada u nastojati da poaljem na mesto vod padobranaca da ispitaju ta se desilo. Ali pre toga, morao sam da se uverim da vi iz Njujorka moete da mi potvrdite da je Megamultipleks u redu." Prisilno miran, Barns je potvrdno odgovorio. "OK. OK. Dobro ste uinili. Sada znate da Megamultipleks radi i, prema tome, moete da preduzmete sve ostalo to budete smatrali za shodno. Uinite to. We'll talk. Ponovo emo se uti." Spustio je slualicu i obema rukama se uhvatio za glavu. Kapetan Endikot, iz ratnog vazduhoplovstva, tuno je gledao osam velikih transportnih mlaznjaka, kojima je pilotirao od Minesote do aerodroma O'Hara u ikagu. Izgledali su kao patrljci neke poluunitene ivotinje, jer veliki avion nije mogao da nastavi let zbog nedostatka goriva. Pokuao je ponovo da insistira kod nekog iz Federal Eviejn Ejdnsi: "Moete li da shvatite da je sve gorivo koje imate uzeto za potrebe civilne zatite? Ako imate jo neki rezervni fond, obavezni ste da mi to kaete i da mi ga predate. U suprotnom posledice bi mogle da budu veoma ozbiljne po vas. Bili biste optueni za sabotau." ovek iz F.E.E. je odgovorio duvajui: "Rekao sam vam ve da nemam vie ni kapi kerozina. Ako mi ne verujete, idite i sami se uverite." lzgledalo je da je iskren. Endikot je odluio da odustane. Dva oveka su zajedno otila do irokog prozora i gledali su ljude iz civilne zatite kako iskrcavaju namirnice iz transportnih aviona. Pored reda natovarenih kolica koja su gurali rukama, grupica padobranaca u maskirnim odelima i sa mainkama u ruci lenjo je etala drei na oku gomilu ljudi, koja se okupila iza iane ograde logora. Endikot je rekao: "Oseam se kao delat jer drim na odstojanju te izgladnele ljude. Ili moda ne znamo da li su izgladneli, moda je re o crnoberzijancima koji hoe samo da skriju namirnice dobijene kao pomo da bi ih preprodali po visokim cenama. A moda bismo morali na sve da pucamo." ovek iz F.E.E. je potvrdio: "Beskorisno je uzimati to k srcu. Ovde niko ne razume ta se deava. Kapetane, idite i javite se vojnom komandantu logora."

Dugaak voz se lagano kretao. Vukla ga je stara parna lokomotiva koja je pre vie od pola veka dodeljena za premetanje vagona u depou za teretne vozove. Mainovo a je bio oduevljen svojim novim zadatkom: nije se nikada maknuo iz Oklahoma Sitija i inilo mu se da doivljava fantastinu avanturu. Energino je ukljuio sirenu koja je tuno zvidala i okrenuo se u tesnoj kabini, obraajui se trojici naoruanih vojnika koji su se okupili oko njega: "Osam stotina milja puta, shvatate li? Nisam nikada ni pomiljao da u voziti neki voz od Oklahoma Sitija do ikaga. Ali upravo su mi rekli da to uinim: yessir. Yesserree. Rekli su mi: 'Volmane, uzmi tvoju staru lokomotivu i odvezi ovaj voz u ikago.' I eto, bogami, skoro smo u ikagu! Posle Springfilda sav put je prav i izgleda da e ova starudija ba da izdri. A sa vama tu gore, sa svom vaom artiljerijom, izgleda ba kao da smo u nekom starom filmu o Divljem Zapadu. Zar ne mislite tako?" Samo jedan od tri vojnika mu je iznerviran odgovorio: "Tatice, isuvie pria. Razlog zbog kojeg smo ovde je to to su za poslednja dva dana lutajue bande opljakale dvanaest vozova i situacija nije ba vesela. Ti se zabavlja, ali ini mi se da si jedini u celoj prokletoj amerikoj naciji. Nama uopte nije zabavno." Pokazao je na svoje postarije drugove. "Zar ne vidi da ti ova dvojica i ne odgovaraju. Oni su veterani iz Vijetnama. Nije im bilo zabavno da tamo pucaju na Azijce, a ne bi se ni sada zabavljali pucajui na Amerikance." Mainovoa se uvredio i nisu vie progovorili sve do kraja puta. Mnogo asova docnije, dok se veernje nebo mrailo, konvoj je ulazio u podruje pretrpano skretnicama i paralelnim prugama koje su se preplitale. Jo su ili usporeno, jer signalni sistemi nisu radili zbog nedostatka elektrine energije, pa je na svakom raskru stajao ovek koji je svetiljkom zaustavljao vozove i rukom prebacivao skretnicu. Malo posle su naili na oveka koji je davao signale, pomahnitalo maui crvenom svetiljkom. Mainovoa Vulman se zaustavio jo jednom i isturio glavu kroz prozor da bi upitao ta se deava. Neki glas mu je besno odgovorio: "Do avola, kuda misli da ide? Ko ti je napravio dijagram putovanja? Odavde nikada neete stii do ikaga. Imamo esnaest milja zakrenih pruga i vozova koji ne mogu da manevriu. ta misle da je ikago? Okean moda? Kuda misle da moemo da strpamo sve ove vozove, u dupe? Pred vama se nalaze najmanje tri parne lokomotive koje su ostale bez uglja ekajui prolaz sa mainom pod punom parom. Ostavite sve i idite kui, peke. Bie potrebno nekoliko meseci da se sredi ovaj kupleraj." Ed Barns je pogladio rukom obraze i naljutio se uvi hrapavi zvuk brade koju nije brijao ve mnogo dana. Na glavi je imao telefonske slualice i pratio je spisak problema koje mu je izlagao rukovodilac ekipe za odravanje Megamultipleksa u Nebraski. Na kraju je tihi glas zautao. Ed se glasno nakaljao, stavio je na stranu spisak beleki i poeo je da govori zatvorenih oiju: "OK. Primljeno. Dakle belei, Bad: to se tie snabdevanja prve klase, moe da nastavi sve dok napon ne bude vei od 19 volti. Za snabdevanje druge klase, dozvoljeno je da ide do 16 volti. Ali, hajde, potrudite se da ponovo napunite akumulatore, jer ete u suprotnom kroz pola dana biti stavljeni van upotrebe. Pokuaj da razgovara sa Sidom

Spenserom u Mineapolisu i neka ti kae ta su oni dosad uradili. Sid je doao na zaista dobru zamisao..." U tom trenutku snimljeni enski glas je nadjaao razgovor: "Hitan zahtev za uspostavljanje veze sa apsolutonom prednou. Hitan zahtev za uspostavljanje veze sa apsolutnom prednou. Molite se da prekinete vezu u roku od 15 sekundi. Ponavljam: u roku 15 sekundi prekinite vezu." Ed je rekao: "Sranje, Bad, ao mi je. Johanson e te pozvati kroz nekoliko minuta." Pritisnuo je dugme ZAVRENA VEZA, ispravio se u naslonjai, i ostao da slua, paljivo gledajui. Skoro odmah je iz slualica zauo uurbani glas: "Ovde general Dekson iz Pentagona, zove Edvarda R. Barnsa. Jesi li tu Ed?" "Da, tu sam, Deksone. ta se deava?" "Barns, potrebna mi je hitna intervencija. Potrebno mi je etrdesetak pokretnih strujnih kola za nae eskadrile helikoptera. Organizujemo vazduni most pomou helikoptera. Zabelei. Imaemo etiri eskadrile koje e poletati iz Denvera, Kolorado - iz Omahe, Ajova, - iz De Moena, Ajova i iz Topeka, Kanzasa, u pravcu ikaga. Bie im potrebno deset linija. Zatim, imaemo tri eskadrile sa polazom iz Montgomerija, Alabame - iz arlstona, June Karoline i iz Talahasija, Floride, u pravcu Njujorka. Iz Inglharta i iz Sadberija, Ontarija, imaemo etiri eskadrile od kojih e dve leteti za Njujork i dve za Boston. Njima e biti potrebno petnaest linija. Za koje vreme moe da mi ih spremi za let i da ih prekontrolie?" Ed je uzdahnuo: "Dekson, nisi mi rekao koliko ti je potrebno linija za helikoptere koji dolaze iz Montgomerija, iz arlstona i iz Talahasija." "Oh, bie dovoljno desetak." "Onda, Donson, ukupno 35. A emu onih ostalih pet linija? Zar ti se ne ini da birate pomalo duge linije? Prednost helikoptera bi trebalo da se sastoji u tome to bi trebalo da se upotrebe za male daljine. Zar ne?" General Dekson je izgubio strpljenje: "Barns, nemoj da raspravljamo o ovom problemu. Ja ne traim tvoje miljenje. To su nareenja. Ukoliko to jo nisi shvatio. Ti si mobilisan, i direktno si pod mojom komandom. Dakle, izvri. A pet ostalih linija koje sam traio su rezervne linije. U redu." Barns je kratko odgovorio: "OK, efe. Primljeno. Izvriu." Glas komandanta eskadrile dopirao je jasno preko radija na kontrolnom tornju aerodroma Kenedi. "arli zove toranj. arli zove toranj. Ovde komandant Danahju iz ratne mornarice. Imamo sto deset helikoptera. Svaki nosi po tonu tereta. Traimo dozvolu i uputstva za ateriranje. Gotovo." Pukovnik mornarike peadije, koji je upravljao operacijama sa tornja, odmah je odgovorio: "Toranj arliju. Primljeno. Komandante Danahju, ovde smo imali neprilike. Bilo je nereda, pobuna i pljaki. Nemojte da aterirate u vojnoj zoni, jer ima jo pucnjave.

Uputite se prema krajnjoj stanici TWA i aterirajte van aerodroma u zoni parkinga. aljem vam u susret etiri voda mornarike peadije. Gotovo." Veliki teretni helikopteri, kao roj bumbara, poeli su da se sputaju oko bele kupole krajnje stanice TWA. Meutim, osamdeset pripadnika mornarike peadije nije uspelo da se suprotstavi naletu naoruane gomile od nekoliko hiljada ljudi. Oklevali su jer nisu hteli da pucaju na sugraane. Neke su ubili, neke razoruali. Na trgu koji je oistio hladan vetar, skakali su akali meu gomilama prljavog i zaleenog snega. Otpoelo je pljakanje helikoptera. Tukli su se i meusobno nemilosrdno klali. I trgove su poprskali krvlju. Svuda je bilo ulubljenih konzervi, brana i vojnikih obroka umotanih u plastiku i votanu hartiju. 20. U MNOGIM BOLNICAMA U mnogim bolnicama elektrogene grupe za sluaj nude, instalisane radi obezbeivanja nesmetane distribucije elektrine energije u operacione sale, snabdevale su i paljenje i kontrolu gorionika za grejanje. Tako su ova leilita nastavila da rade vie dana - male tople i organizovane oaze u pustinji leda i nereda. Meutim, u suvie velikom broju klinika, ove jednostavne mere nisu bile predviene projektom, pa su operacione sale ostale jedini zagrejani i osvetljeni prostori u celoj zgradi. Prestalo se sa operacijama, a operacioni stolovi su sklonjeni da se napravi mesta za improvizovane grupne bolesnike sobe, gde su sklanjani najtei sluajevi, dok su u grupnim i jednokrevetnim sobama laki bolesnici poeli da umiru od hladnoe. Tokom etvrtog dana od poetka blackout-a, bande pljakaa i akala, svaka od njih homogena po etnikom i socijalnom poreklu, otkrile su bolnike magacine i provalili su u njih ne obraajui panju na pozive na razboritost i ovenost koje im je upuivalo medicinsko osoblje. Bande formirane od dobrostojeih ljudi koji su izali iz stambenih predgraa nisu bile nita manje divlje i agresivne od crnaca i Portorikanaca iz geta. Bile su samo manje efikasne. Ken Vojik i Veli Stivens bili su lanovi grupe policajaca koja je napala bolnicu u Stamfordu. Hirurg primarijus je pokuao da ih zaustavi drei im oinski govor, autoritativan i silovit. Niko nije obraao panju na njega. Samo se Ken Vojik zaustavio da mu odgovori: "ao nam je, Dok, ali ovde je re o borbi za ivot i plaim se da treba da preivi onaj koji ima vie uslova za to. A to smo mi, a ne vai bolesnici, koji e ionako da umru." Odgurnuo ga je na stranu i uputio se prema ostavama. Neki mladi iz bolnice, sa hirurkim noem u ruci, van sebe, skoio je na Kena i zario mu ga je savreno profesionalno u grudi presekavi mu aortu. Ken je pao na zemlju obilno krvarei. Tada su Veli i drugi poeli da pucaju. Ubili su dva lekara i preli su u pljaku. 21. "DESET JE DANA KAKO SE BORIMO" "Deset je dana kako se borimo i ini nam se da broj indijanaca stalno raste, a nama e uskoro nestati municije. A onda smo izgubili rat." Barnsov glas bio je beskrajno umoran a ala o indijancima nije bila dovoljna da opravda njegovo veselje i unutranji mir.

Johanson je, nastavljajui da vae gumu koju je ve vie sati drao u ustima bila je to poslednja vakaa guma koju je imao - odgovorio svojim namerno nepokolebljivim tonom: "Pored ostalog, indijanci stiu mone saveznike. ini mi se da su i mikrobi na ratnoj nozi, mada mikrobi nemaju nogu. U poslednjoj vesti iz bolnice Belvi kae se da imaju dvadeset est sluajeva kod kojih se sumnja na kugu. Upravo traimo od Voltera Rida i Betezda da dre irom otvorene oi kako bi otkrili da li kod njih ima neeg slinog. Jo nismo dobili odgovor, pa za sada nismo emitovali preko bolnike mree poruku za opti alarm, da ne bismo izazvali paniku." Ed Barns se sloio. "Dobro si uradio. Moram da kaem da je stari Vuds predvideo da e poeti epidemije. Ne znam kako je mogao to da predvidi i nisam uopte svestan da li je re o nagomilavanju nepovoljnih uslova, ili se sve ove nesree smenjuju. Ba bih hteo da znam da li postoji neko ko bolje poznaje situaciju od nas i ko je bolje shvata, ali ne verujem. ak ni predsednik Sjedinjenih Drava ne raspolae svim informacijama koje mi ovde u centru imamo." Izali su iz senke slabo osvetljenog podzemnog hodnika kroz vrata obojena vojnikom kaki bojom i popeli su se kroz veliki svetlarnik konstruisan od armiranog betona. Na livadi Bele kue sunce je sijalo, ali hladnoa je bila otra. Predsednik Vernon se bio odvikavao od dnevne svetlosti ve vie od sedam dana, pa je mirkao. Oskar, njegov specijalni pomonik, nije se udaljavao od njega vie od koraka, a sledila su ga etiri oveka iz FBI-a, i ostali iz predsednikovog taba. Po celoj livadi bili su razasuti brojni pripadnici mornarike peadije u ratnoj opremi. Predsednik je uinio nekoliko koraka, spotaknuo se o neto meko. Pogledao je na zemlju i spazio da mu se vrh cipele zario u trup velikog smeeg pacova. Jauknuo je glasno, ali neubedljivo: "Boe, odvratno! Oskare! Ne zahtevam da batovani odravaju ovo mesto u savrenom redu, ali bar bi mogli da maknu leeve mieva, zar ne? ta se deava ovde? Zar nita ne funkcionie?" I Oskar se zgrozio, ali nije mogao a da ne odgovori ablonski: "ao mi je, Mr. President. Ne znam kako je moglo ovo da se desi. Odmah u se za to pobrinuti. Ispitau i preduzeu potrebne mere." Meutim, svi su odmah primetili da tu nema ta da se istrauje. Livada je bila posuta leevima pacova. Drugi glodari su u grupicama trali tamo-amo, besciljno lutajui. Jedan krupan pacov, dugih sivih brkova, koji su sijali na suncu, potrao je teturajui se i doao da crkne na nekoliko koraka od njih. Zaustavio se iznenada i ukrutio sa sve etiri apice u vazduhu. Oskar je rekao: "Izgleda da je to masovna pojava Mr. President. Sada oseam vanost civilne zatite." Oskar je pridigao voki-toki, koji mu je visio oko vrata, i pritisnuo dugme. Autoritativnim glasom je progovorio u aparat: "Ovde specijalni pomonik predsednika Vernona. Dajte mi Filipsa, iz Civilne zatite. Hallo, Filips. Ovde Oskar Dulitl. Ovde smo sa predsednikom pred Belom kuom. Sve je puno pacova koji crkavaju kao muve. ta se deava? Da li imate obavetenja o slinim sluajevima? ta? Vi procenjujete da se pokrenulo nekoliko desetina miliona pacova? Ali, onda, situacija je veoma ozbiljna! Mogle bi se razviti epidemije! Moda i

kuga! Treba predvideti plan za sluaj nude. Ah! Ve ste izdali nareenje za vanredni plan?" Oskar se obratio predsedniku: "Mr. President, Filips je u toku stvari i ve je izdao nareenja za vanredni plan." "Da, Oskare. Upitaj u emu se sastoje te mere." Oskar je ponovio kao papagaj: "Filipse, predsednik hoe da zna u emu se sastoje te mere." Nekoliko minuta je sluao, a onda je opet progovorio: "Mr. President, radio predajnik civilne zatite prenosi svaki sat saoptenja koja nabrajaju higijenske mere kojih se moramo pridravati i poziva sve graane da kre ulice od leeva pacova, spaljujui ih po mogustvu, da ubijaju pacove na bilo koji nain i da se obraaju centrima civilne zatite gde se besplatno mogu dobiti otrovni mamci za borbu protiv glodara." Predsednik Vernon je neubeeno prokomentarisao: "Dobro, Oskare. Pretpostavljam da se nita drugo ne moe preduzeti, a isto tako pretpostavljam da e ove mere biti isto tako neuspene kao i sve ostale koje preduzimamo." Pegi Do je sa prozora spazila malu vojsku pacova koji su sa ulice ulazili u njenu batu i poela je da tri po kui prizivajui svoju ker Marsiju otrim kricima. "Draga! Ovamo nadiru paraziti! Doi da vidi! Kao da se nalazimo u kraju gde su potleuice, a ne u stambenoj etvrti. Uopte ne znamo kako e se to sve zavriti. A tvoj otac se jo ne pojavljuje. Uvek tako. Kad se pojavi neki problem, on se uvek pobrine da ga nema. Ne razumem zato optina ne preduzme neto protiv ove napasti, pacova. To nije higijenski!" Marsija Do je hladno pogledala majku. "Mama, ta te briga za pacove? Jadni tata, ko zna u kakvim se nezgodama naao, kad ga nema. Jesi li svesna svega to je moglo da mu se desi?" Potom je nastavila uvreeno i napadaki. "Bilo kako bilo, ako te to interesuje, optina vie ne postoji. Ne postoji niko ko bi mogao bilo ta da preduzme protiv pacova. Civilna zatita kae da treba otii do najblieg centra, koji se nalazi dvadeset milja odavde i uzeti otrovne mamce, koji se dele besplatno. A po onome to sam ula na radiju, izgleda da ovi pacovi raznose neku zarazu ili neto slino. Stoga nemoj glupo da otvara vrata. Ostani u kui i ekaj. To je jedino to moe da uini." 22. DVANAESTOG DANA Dvanaestog dana stigli su vedski avioni. Jedan etvoromotorni mlaznjak natovaren lekovima, uglavnom preparatima protiv tropskih bolesti i protiv dizenterije, vakcinama protiv kolere i sredstvima za umirenje, i dva vojna mlaznjaka koji su nosili simbolino naoruanu pratnju i visoke oficire vedske vojske u svojstvu opunomoenih poslanika. Pokuali su bezuspeno da ateriraju na bazu USAF u dravi Dujork - na Edvards Er Bejz, gde su piste bile zakrene nepotrebnim transportima i malim mlaznim

dvomotorcima spremnim da uzalud prebacuju iz jedne u drugu bazu generale i pukovnike, koji su se nalazili u stanju potpune mentalne smuenosti. vedani su dugo kruili po Njujorkom nebu i iznad Nju Dersija. Nikada ga nisu videli tako prazno i isto. ak se i radioaktivni oblak iznad Long Ajlanda bio ve rasprio. Traili su mesto gde bi mogli da ateriraju i, na kraju, nali su slobodno mesto na Nju Dersi Ternpajku i tamo su se spustili. Pomou svog radija stupili su u vezu sa oruanim snagama Sjedinjenih Drava kako bi napravili zajedniki plan. Neki general iz Pentagona, koji jo nije verovao da je Sjedinjenim Amerikim Dravama potrebna pomo jedne nacije koja broji jedanaest miliona stanovnika, takoe je pokuavao da aterira na Nju Dersi Ternpajk helikopterom i jednim malim avionom sa propelerom. vedani su dugo ekali, ali nikakvo vazduno prevozno sredstvo nije stiglo. Mnogo sati kasnije spazili su neki tenk srednje tonae koji se lagano pribliavao sklanjajui sa puta vozila koja su mu prepreila put, ili pak, ako je grupa vozila bila isuvie brojna i kompaktna, izlazio sa auto puta upajui zatitnu mreu, silazio naglavake sa blokiranim gusenicama niz kosinu, i potom, poto bi zaobiao prepreku, ponovo se peo uz kosinu, probijao na drugom mestu icu i vraao se na asfalt da bi nastavio svoj krivudajui hod. Kapetan Lars Andersen je radio-telefonom pozvao Edvards Er Bejz da pita da li su oni poslali tenk. Meutim, oni to nisu uinili. U tenku se nalazio Hoze Gutjerez sa jo dva oveka. Stigli su do aviona potpuno zatvorenih vrata i na svom loem engleskom naredili da im predaju ceo tovar iz vedskih aviona. Hoze se naao u svom elementu, u takmiarskoj atmosferi nastaloj poto su sve strukture drutvenog ivota bile nokautirane. Po eo je da pljaka radnje. Potom je preao na supermarkete. Iznaao je nain za isisavanje goriva iz benzinskih pumpi, beskorisnih sa svojim zaustavljenim motorima, pa je otpoeo da trguje benzinom i gasom. Isplata se vrila u naturi, obino orujem i napunjenim baterijama, ili radom, pa je ve raspolagao grupom od pedesetak naoruanih ljudi, sem nosaa, slubenika i radnika prinuenih da rade. Sada je upravo irio svoju sferu uticaja poto mu je uspelo da dobije mitraljeze i mali tenk. vedani su odbili Hozeov ultimatum i poeli su da mu nadugako objanjavaju preko megafona. Hoze je odmah odgovorio vatrom iz svojih tekih mitraljeza, uperenih na vojni mlaznjak parkiran iza transportnog. veani su pokuali da mu odgovore. To je bilo potpuno beskorisno jer njihovo lako oruje nije moglo da probije oklop tenka. Onda su Portorikanci uli u transportni avion i odabrali po neki aparat i po neki sanduk koji im se uinio dragocenijim i koje su morali da osiguraju sa konopcem izvan aviona. Zaklali su vedske oficire. Bez mrnje, kao po navici. Ostao je u ivotu samo pilot drugog vojnog mlaznjaka, a Hoze je pogreio to je proao ispred njega sa tenkom. Mladi pilot je odluio da uniti bandita, upalio je mlaznjak, otpustio je konice i pokrenuo je avion, gazei tenk, preturivi ga niz kosinu. Tenk se zario u jarak, tako da vrata vie nisu mogla da se otvore. Hoze i njegovi drugovi, povreeni od udarca, umirali su lagano u oklopu. Stokholm nije nikada saznao o sudbini koja je zadesila misiju. 23. TOKOM TE DVE MAHNITE NEDELJE

Tokom te dve mahnite nedelje, kad nije naputao svoju kancelariju u Pentagonu, general Dekson nije imao suvie tekoa sa vezama. Linija Liberti 5-7000 u Pentagonu bila je jedna od najvanijih u hijerarhiji prednosti sistema Megamultipleks i automatski prekljuivai za pozive funkcionisali su ba dobro. Meutim, ujutro, tog etrnaestog dana od poetka knockouta, Dekson nije uspeo da dobije nijedan odgovor upravo od internih brojeva Pentagona. Nije mu odgovarala menza. Nije mu odgovarala sluba za transport i snabdevanje. Nije mu odgovarala kancelarija Generaltaba. A sada je i sluba za informacije davala znak slobodno, ali niko nije odgovarao. Izaao je u hodnik i sve je bilo naputeno. Podseao ga je na neka nedeljna jutra, kad bi oblaio sportsku koulju i dolazio da radi, ali tih prazninih dana pod se sjajio i bio je ist kao to su ga ostavile ekipe za ienje u subotu uvee. Sada je bio zatrpan prljavom hartijom, aama od papira, a zidovi su bili pocrneli od tragova vatre. Dekson je otiao sve do operativnog centra. uo je prigueno kucanje teleprintera iza zatvorenih vrata. Tu bi bar neko morao da bude. Ali, im je otvorio vrata, na njega se sruila lavina traka odtampanog papira. Teleprinteri su i dalje primali poruke, koje niko nije itao niti rasporeivao. Mora da su svi napustili centar pre vie sati. Dekson se vratio u svoju sobu i provirio kroz prozor. Spazio je grupice zakasnelih, uvijenih u debele kapute sa konim kapama kako se udaljavaju peke, na motociklima ili biciklima. Nekoliko uniformisanih ljudi guralo je runa kolica. Pentagon je obustavio rad. Svi su nastojali da se vrate kui. 24. PETNAESTOG DANA Petnaestog dana Multipleks sistem se sruio. Ed Barns je dve nedelje sa saradnicima radio bez predaha da ga odri u radu, izmiljajui razne fix-ove, kombinacije, proizvoljna, brza i praktina tehnika reenja, pronalazei alternativne kanale za vezu kanalima koji su postepeno iskljuivani, savetujui tehniarima i onima koji su radili na odravanju i koji su bili ratrkani po celoj zemlji, naine za reavanje tekoa i otklanjanje sve eih i veih kvarova, prouavajui mere predostronosti kako bi se proizvodila struja i punio akumulator u centrali. U tim svojim naporima pomagala im je karakteristika ugraena u sistem Megamultipleks, karakteristika fail soft, tj. da se polagano i postepeno kvari, propadajui malo po malo i slabei svoje performanse, koje su u svakom trenutku bile ipak najbolje mogue, s obzirom na broj i ozbiljnost nastalih kvarova. Ali na kraju nestanak struje u distribucionoj mrei, preoptere enost i vandalizmi, kao i dezerterski duh osoblja, nadvladali su, pa je sistem propao. U tom trenutku nastala je potpuna blokada na vezama, ne samo na atlanskoj obali, nego na celoj teritoriji Sjedinjenih Drava i Kanade, jer je Megamultipleks u jednom jedinom sistemu koncentrisao sva postojea sredstva za komunikaciju. Tako su iz upotrebe izbaena sva odjednom: telefoni, telegrafi, teleprinteri i automatska kontrola radio i televizijskih stanica Srednjeg Zapada, Teksasa i obale Pacifika, koje su do tada emitovale emisije. Panika je zahvatila celu naciju. Svugde su se ljudi masovno selili. Slube su prestale da rade. Raspala se sva organizaciona struktura Sjedinjenih Drava. Komandni lanci su prekinuti. Javne i privatne, vojne i civilne, federalne i lokalne vlasti ostale su bez

informacija, pa ne bi ni znale ni kakva, niti kome da izdaju nareenja, ak i da su fiziki mogle da prenesu svoja uputstva. Ed Barns je bio umoran, izgladneo i prljav. Ve etiri dana nije mogao da se istuira jer su elektrine pumpe stale, a vode u rezervoarima na krovu zgrade nije vie bilo. Ve desetinu asova - ne zna koliko - povremeno je sam sebe zaticao kako uporno eli da popije neko blago i svee pie, jedan Plenters Pun ili Rum Kolins. A mogao je da pije samo neke sladunjave oranadice preostale u automatu u koji je trebalo ubaciti novac, a koji, naravno, nije funkcionisao, pa su morali da razbiju poklopac. Ed je bio svestan svega to se deavalo iz minuta u minut, a ipak je nastavio da radi, ne iz tvrdoglavosti, nego imajui u vidu mogunost, mada malu i daleku, da e elektrini ureaji poeti ponovo da rade, pa e i sistem moi da se povrati i ponovo ukljui. U sluaju da se to desi, on je eleo da Megamultipleks bude spreman da potpomogne ponovno ukljuivanje u rad - obnovu. Posmatrao je kontrolni centar sav u neredu, koji je odavao sliku grozniave i improvizovane aktivnosti za vreme proteklih dana i razmiljao je o tome kako je sada sve gotovo. Nije imao vie ta da radi ovde. Trebalo je pomiljati na druge puteve. Trebalo je da razmisli kako e preiveti. Morao je da potrai Evu i Rika sa kojima nije vie ni pokuavao da stupi u vezu ve est dana. Snano je protrljao oi. Kada ih je ponovo otvorio, spazio je Rona Johansona pred sobom sa belenicom u ruci, umotanog u debeli areni demper sa izvezenim srnama i snegom tako da je izgledao kao uitelj skijanja. Johanson je saekao da mu Ed pogledom postavi pitanje. Svojim, njemu svojstvenim, mirnim glasom je rekao: "Veliki Ede, opet smo upali u govna. Svestan sam da nismo sami i da je sav na sistem otiao do avola. Meutim, mislim da bismo ipak mogli da popravimo sistem talasovoda tu unutra, tako da ostavimo sve u redu da ne bismo morali da se mnogo muimo, kad struja bude ponovo dola, da pokrenemo sistem." Barns je odmahnuo glavom. "Nisi shvatio, sine moj. Kuda misli da ode dok ne doe struja? Na godinji odmor? Sada odlazimo odavde i ne verujem da emo se ikada vratiti. Ono to smo mogli da uinimo uinili smo - s obzirom na uslove. Zakljuili smo sa naim radom. Ne postoji vie nita to bismo mogli da uradimo. Ne verujem da emo ikada vie pokrenuti Megamultipleks. Ni ja, ni ti. Poslednje prispele vesti su bile jezive: ak i iz Kalifornije, iz Teksasa i Kanade. Ono to se desilo je kraj svega to smo ikada upoznali. Mogli bismo da izbegnemo ovu krizu samo da smo mogli da je predvidimo pomou dovoljno matovitosti, pre deset, dvadeset ili moda pedeset godina. Ostavi talasovode. Verovatno godinama neemo videti ni jedan od njih u radu." Ustao je i preao veliku sobu sve do probnog stola. Pomilovao je talasovod koji je sa prevelikom panjom bio poloen na alat. Potom je vrsto uhvatio metalni profil pravougaonog preseka i iupao ga jednim pokretom. U ruci mu je ostala uplja ipka od pet sa dva i po centimetara, koja se zavravala cirkularnom prirubnicom odseene ivice sa prenikom od deset centimetara. Pokazao je predmet svom asistentu: "Pogledaj Johansone! Ovo nije talasovod, nego okovani kolac." Uhvatio je orue, podigao ga visoko i zavitlavi njime iznenada ga je spustio na plou stola od plastificiranog drveta, koja se prelomila na dva dela. "Vidi, Johansone. Moramo da pomiljamo na to kako emo se sada naoruati, a ne da popravljamo telefone."

Ron Johanson se sloio. "OK, Veliki Ede. Tvoji razlozi su ubedljivi, napustimo kuu. Pretpostavljam da e sada otii kui. Ja u da poem da traim svoju devojku u Pagkipsiju. Radila je u centru IBM. Ne bi trebalo da naiem na tekoe. Udaljen je samo ezdeset milja, a ja imam motocikl. Pozdravljam te." Barns mu je stavio ruku na rame. "Odlazi, Johansone. I nemoj da zaboravi da sam ja, po svoj prilici, jedini ovek koga vidi, a koji nije spreman da ti razbije glavu da bi ti oteo motocikl." Ron Johanson je pozdravio klimnuvi glavom, kao to je uvek inio i otiao je. Barns je proetao kroz sve kancelarije i laboratorije da vidi da li e nai neto to bi mu bilo od koristi. Strpao je u dep seriju francuskih kljueva i jednu odvrtku sa viestrukom glavom. Prostorije su bile prazne. Svi su ve bili otili. Meutim, u velikoj sali gde se nalazio daktilografski biro nekog je bilo. Neko ljudsko bie, umotano u debeli kaput i loe pokriveno ebetom, bilo se uurilo na jednom stolu sa glavom naslonjenom na elektrinu pisau mainu. Poao je da je protrese, kad se glava sa dugom plavom kosom pridigla iz te gomile vune. Bila je to arlin Dejvis, simpatina i privlana sekretarica, koju je Ed esto primeivao, mada je sa njom razmenio samo nekoliko rei. arlin je skoila sa stola i uhvatila ga za obe ruke. Sva se tresla od hladno e i straha, mada je nastojala da joj glas bude hladan i ironian. "Veliki Ede! Trebalo je da pretpostavim da si jo ovde. Kapetan koji naputa brod poslednji. Meutim, ostali smo udvoje. Ja ne znam kuda da idem. Moja kua je daleko. U Dersiju." Ed se nasmeio. "Srena okolnost. Konano sami. Ali, slagao bih te kad bih ti rekao da sam doiveo svu ovu nesreu samo zato da bih ostao sa tobom bez svedoka." Oslobodio je mlado telo od ebeta, kaputa, pantalona od debelog tvida i voleli su se odmah, na podu, poluobueni, u praini i pobacanoj hartiji. Bilo je veoma hladno, pa je arlin odmah poela da se ponovo umotava u svoju odeu. Smeila se. "Ovo je prva lepa stvar koja mi se ovde desila za poslednje dve nedelje." Iznenada se promenio izraz njenog lica. Pogledala je Eda zabrinuto i sa mrnjom. "Proklet da si, Veliki Ede. Nisi me uvao. A ja nemam pilule ve osam dana. Videe da u da ostanem u drugom stanju." Veliki Ed je odgovorio: "arlin, nemoj da se brine. Ako kroz devet meseci jo bude iva, bie veoma srena ak i ako ti se pojave poroajni bolovi. Nee te uopte zabrinjavati." Pogladio joj je obraz i udaljio se lagano, ne osvrui se. Izaao je iz zgrade mislei samo na to kako e nai neko prevozno sredstvo da dode do Vestporta. 25. VELIKI SKANIA - VABIS JE POSKAKIVAO Veliki Skania - Vabis je poskakivao s vremena na vreme, kad bi mu ogromni tokovi zakaili neki naputeni automobil i izbacili ga van puta. Voza kamiona, sluei se servo-upravljaem, vozio je jednom rukom, puio je i razgovarao sa Veli Stivensom, koji je sedeo pored njega drei karabin na kolenima.

"Veli, nije loe, a? Nisam verovao da su bolnice tako dobro snabdevene. Zato se sada ne smirimo negde, dok stvari ne krenu na bolje? Sada smo se snabdeli za izvesno vreme. Naravno, teta to smo usput pogubili nekoliko prijatelja. Jadni Ken, trebalo je da bude oprezniji. Ne prili i mu to je dozvolio da ga nasamari onaj kurvin sin, lekar. Boe, uvek odlaze najbolji. Ken Vojik je ba bio ispravan ovek, prijatelj. Nije to zasluio." Veli je otvorio prozor, pljunuo je napolje, a potom ga je zatvorio pre nego to je odgovorio: "The hell you say. Do avola, ta to govori? Ken je bio budala i imao je suvie poverenja u ljude. On je stvarno poverovao u priu o policajcima. Nije shvatio na vreme o emu je re. Prihvatio je odluku da gledamo svoja posla, umesto da se brinemo o svim ovim gospodiiima koji ne umeju da se brane sami. Ken je bio slabi, ba to. Odsada treba prvo pucati a onda govoriti, a ne obrnuto. A i ti si razumeo malo od svega ovoga to se ovde deava, kad pomilja da potrai mirno mesto i saeka da stvari krenu na bolje. Nema poboljanja. Nita nee biti bolje. Mene je ba briga. Ne znam ta se desilo sa mojom enom, a nije mi ni stalo do nje. Umesto da traimo mirno mesto, treba da traimo sigurno i utvreno. Pomiljam na vojni logor ili na neku tvravu. Izbaciemo vojnike, a mi emo tamo da se smestimo. Potom emo napuniti celu baraku municijom i hranom. Ideja da uzmemo Skanija - Vabis bila je dobra. Ovaj kamion je neunitiv. Meutim, potreban nam je benzin, a njega emo nai upravo u vojnim magacinima. A zatim, treba da proirimo svoju delatnost. Ove kue u predgrau, sve su ve opljakane ili su isuvie dobro uvane. Treba ii dalje. Treba stii do izolovanih farmi, koje nas ne oekuju i iji su magacini puni." Voza se sloio. "ta kae? Naravno da si u pravu, Veli. Ti zna da sam uz tebe: sto posto, bilo ta da kae da uradimo. Kuda idemo sada, Veli? Ne elim da se raspravljam, zna? Pitam, tek da znam. Kuda idemo sada?" Stivens je zagroktao: "Nemoj da se mea u to kuda idemo. Ti idi uvek pravo, sve dok ti ja ne kaem." Nastavili su put utei. Napustili su ve naseljeno podruje i zali su meu polja. Put je bio prazan. Voza je rekao: "Ali udno je da se ne vidi nijedan avion i ne sretne niko. ini mi se da je vazduh istiji od pre nekoliko dana bez sveg tog saobraaja. A, Veli?" Stivens nije odgovorio. Malo zatim, na ivici puta spazili su veliku tablu sa crvenim slovima. Bila je prikucana na dva stuba, a na njoj je pisalo: PLEASENT ACRES - MODEL FARM Onda je Veli rekao: "Ovamo idemo. Ogledna farma je ba ono to traimo. Ba te brige za put. Preseci ivu ogradu, pa emo stii pravo do kue. Magacini su tamo." Ogromni kamion je skrenuo s puta i krenuo po rosnoj travi, kao laa meu zelenim talasima. Nastavio je svoj hod poskakujui meu poljima. Kua se jo nije videla. Voza je prebacio u prvu, a Skania - Vabis je poeo da se sputa niz strmu, sve strmiju padinu. S druge strane, od te nizbrdice je zastajao dah. Kamion se sputao isuvie brzo, klizajui i naginjui se. Veli je povikao: "Vozi polako, idiote. Nee valjda, da se preturimo?"

Voza se zaustavio na ravnini u podnoju breuljaka i tek tada je spazio da je zgrada farme udaljena nekih tri stotine metara i da se izmeu tih breuljaka i kue, na pola puta, nalazi veliki traktor. Traktor je imao krov od sjajnog lima, oigledno nedavno dodatog, koji je vozaa skrivao od pogleda. Neko im se obratio otrim glasom: "Ko ste, stranci? ta hoete?" Veli je stao na papuu kamiona i glasno odgovorio: "Prijatelji smo. Dolazimo da vam predloimo razmenu dobara." Pre nego to je zavrio reenicu, uhvatio je karabin i ispalio dva hica na traktor. Tanad je zafijukala pre nego to je pogodila limeni krov, koji je odjeknuo kao neko zvono. Glas iz traktora je nastavio: "Jaki ste mi vi prijatelji, jebite se. Ako odmah ne odete, unitiemo vas." Umesto odgovora Veli je nastavio da puca. Tada se iz guseniara pomolila dugaka cev rasprivaa iz koje je poela da izlazi plaviasta tenost. Potom, iznenadna rika. Ogroman plamen kerozina izbio je iz mrka i zahvatio kamion. Voza, koji je jo drao motor upaljen, ubacio je iznenada u prvu brzinu, tako munjevito, da se Skania - Vabis okrenuo gotovo oko sebe samog i krenuo natrag u pravcu odakle je i doao. Veli, prodrman i opeen, jedva je uspeo da se vrati u kabinu, ostavivi svoje oruje. Spustio se na sedite pokrivajui oi rukama. Ostala trojica iz Velijeve grupe, koji su putovali pozadi, po eli su da udaraju pesnicama o metalni zid. Odbili su da nastave put zatvoreni u zadnjem prtljaniku, pa su sva petorica do Konektikata putovali gurajui se u vozakoj kabini. Niko nije vie imao poverenja u odluke Veli Stivensa. Voza je gunao: "Ti si pravi genije, Veli. Usrani genije. 'Prvo u da pucam a posle u ja da govorim', govorio si. Pre svega bi trebalo da misli." Uskoro su morali da se zaustave, jer im se na putu prepreio debeli elini kabl. Sili su i nali se meu brojnom grupom od tridesetak naoruanih pljakaa, kojima je uspelo, bez i jednog ispaljenog hica, da se doepaju kamiona, zajedno sa teretom i svim orujem. Veli i njegovi ostali su zajedno i nastavili su da napadaju kue dobrostojeih ljudi u stambenim etvrtima i predgrau. 26. TOKOM DUGIH DANA Tokom dugih dana dok je bio zatvoren u kontrolnom centru Megamultipleksa, Ed Barns je esto gledao kroz prozor, pa mu je u mozgu ostao utisnut raspored vozila naputenih po oblinjim ulicama, tako da bi mogao da nacrta planinetrijski crte celog podruja na kojem bi tano bile oznaene razdaljine izmeu automobila. Zbog toga je bio svestan da automobilom ne moe da se prebaci do Menhetena. Bilo je jo veoma hladno, pa je krenuo peice, drei ruke u depovima. Pod mikom je nosio komad talasovoda, iju je upotrebu kao okovanog buzdovana bio pokazao Johansonu. Grupe zaustavljenih praznih vozila bile su udaljene jedna od druge nekoliko desetina metara. Samo je ponekad ostajalo praznog prostora u duini od preko stotinu metara. Razmiljao je o tome kako bi na motoru ili na biciklu uspeo da krivuda izmeu prepreka i da se kree prilino brzo, pa se pokajao to nije zamolio Johansona da ga

prebaci na svom Harli-Devidsonu. inilo se da je svaka pomisao kretanja na etiri to ka apsurdna. Nije imao vozilo na dva toka. A nije se moglo ni pomisliti na to da se nabavi neki guseniar, dovoljno teak da odgurne prepreke na putu. Spazio je slobodan deo puta, dug moda sto i pedeset metara. Naiao je na otvorena vrata na nekom prilino novom dodu. Seo je na vozako mesto i posle vie pokuaja, uspeo je da upali motor. Bar je u automobilu bio zatien od zime i ledenog vetra. Vozio je polako, sve dok, uskoro, nije ponovo naiao na veliki ford, koji mu se ispreio na putu. Siao je ostavivi upaljen motor u dodu i pokuao je da otvori vrata na fordu, ali su ona ostala zatvorena. Izvukao je tap za kriket iz prtljanika doda i razbio je staklo na fordu. Potom je otvorio vrata i upalio motor pustivi ga da radi na prazno. Poto se vratio u dod, krenuo je odgurnuvi ford, otvorivi tako prolaz. Posle nekoliko desetina metara bio je ponovo prisiljen da stane. Mnotvo automobila je zakrilo ulicu i trotoare i nije se moglo pro i. Pomislio je da ponovi celi postupak i da izabere neki auto, koji se nalazi na zgodnom mestu isturen na ulici, ali se setio da bi ovakvim nainom suvie sporo radio i da bi se isuvie zamorio. Uao je u neki drugi automobil i ostao da sedi i dugo razmilja. Palo mu je na pamet da negde u blizini treba da se nalazi policijska kasarna i da je vidao policajce na konju kako iz nje odlaze u patrolu po parkovima. Krenuo je hitrim korakom prema kasarni a da nikoga nije sreo na svom putu. I kasarna je bila naputena. Mora da su je napali i da je napad bio odbijen. To se videlo po tri ukruena lea ispred kapije. Njegovi koraci su gluvo odzvanjali po asfaltu dvorita. Odgovorilo im je rzanje. U tali se nalazio krupan dorat, koji mu se pribliio dok mu je para izlazila iz nozdrva. Oko vrata mu je visio pocepan ular, koji je sigurno ivotinja rastrgnula zubima, da bi mogla da doe do jasala i dohvati hranu, koja ju je odrala u ivotu, a sada je leala rasuta po podu. Ed je nespretno osedlao konja. Njegovi ukoeni prsti borili su se sa velikim kopama i remenjem od debele koe. Naao je, obeene o klin, debelu konu jaknu i par radnih rukavica. Zataknuo je talasovod za pojas i obukao naeno odelo. Popeo se na konja i kasom izaao na naputene ulice. Oseao se nesigurnim u lakom engleskom sedlu. (Pre deset godina, kad se nalazio u centru Feniks u Arizoni, bio se navikao na udobna vestern sedla, iroka kao naslonjae). U poetku mu nije uspevalo da sledi ritam kasa i inilo mu se da se jezivo ljulja. Postepeno se navikao. Uspevalo mu je da se, stiskajui dovoljno energino kolena, uvrsti na ivotinji, da sledi njene pokrete, da ih predvidi i da upravlja njima. Zaalio je samo to nema izme, jer su mu uzengije kroz pantalone od lakog tofa bolno pritiskale cevanice. Put nije bio lak, ali se dobro dresirana ivotinja dobro snalazila na preprekama, prelazei brzo sa trotoara na ulicu i ponovo se vraajui na trotoar. Kad se osetio sigurnim u svoje novo prevozno sredstvo, Ed je ubrzao hod i usudio se i da preskoi po neki zaustavljeni auto, preleui ih oduevljeno. Kad je stigao do centralnog parka, pustio je konja da juri po travnjacima pobelelim od slane. Pustio je dizgine dozvolivi konju da divlje galopira. Ostavio je za sobom smrznuto jezerce, nastavljajui svoj put u pravcu Severa u elji da stigne do Bronks Parkveja. Na naputenim ulicama nije bilo ni znaka ivota. Samo su se povremeno uli odjeci pucnjave u daljini. Nije proao ni sat, a on je stigao do mosta Triborou. Na samom ulazu na most dva oveka su se pomerila od naloene vatre i

krenula su mu u susret, dajui mu znak da stane. Imali su vojnike lemove. Na jednom je bila karirana jakna, a drugi je sav bio utonuo u dugaki kaput od ovijeg krzna. U rukama su drali velike pitolje, koje su uperili na njega, gledajui ga prodrljivo. Onaj u krznenom kaputu je progovorio: "Ovaj most ne moe da se pree bez plaanja. Mostarinu e nam platiti svojim konjem. Sjai, burazeru. Tvom jahanju je doao kraj." Ed je zaustavio konja, povukavi jako uzde, i nastavljajui da ih stee, zabo je snano pete u slabine ivotinje, koja se njitei propela. Dva oveka su provela sav ivot u Bronksu i nisu nikada tako izbliza videli konja. Zapanjili su se i usmerili su svu svoju panju na prednja kopita, koja su izgledala tako strano blizu njihovih lica. Ed je iskoristio njihovu nepanju i izvukao svoj komad talasovoda i udario njime ruku oveka u krznu, izbivi mu pitolj iz ruke. Istim pokretom zavitlao je svojim buzdovanom i meu oi pogodio oveka u kariranoj jakni, koji je ispustio svoje oruje prinosei ruke elu. Ed je skoio sa konja, koji se jo ritao i nastavio je da tue svoje neprijatelje tako da je krv prskala iz preneraenih lica sve dok obojica nisu pali na zemlju, nepomini. Uzeo je dva pitolja i ispalio po hitac iz svakog, da ih isproba. Zatim ih je stavio u dep jakne. Pretresao je njihova tela, nalazei vie stotina metaka u kartonskim kutijama. Napunio je depove municijom. Smirio je konja, milujui ga i apuui mu neto da bi ga ohrabrio. Potom ga je uzjahao i kasom krenuo preko mosta. 27. ED BARNS JE STIGAO DO VESTPORTA Ed Barns je stigao do Vestporta kasno u no. Konja je jedva video. Povremeno je pomilovao oznojeni vrat ivotinje, koja je hodala polako, umorna od dugog puta. Po prvi put je Ed video poznatu okolinu svoje kue utonulu u potpuni mrak, koji su remetila retka svetla udaljenih vatri. Prvi put je na konju prolazio ovim krajem. Bila je to neobina perspektiva, sa vie od dva metra iznad zemlje. Stekao je utisak neeg nestvarnog, tako da je s naporom prepoznao svoju kuu. Zavezao je uzde konja uz stub potanskog sandueta i nastavio je peice. Kapija je bila izvaljena i mogla se nazreti crna upljina ulaza. Pri svetlu vie puta paljenih ibica, spazio je nered u dnevnoj sobi. U jednom uglu je lealo ohlaeno telo njegove ene Eve. Na stepenitu koje je vodilo na gornji sprat, popreko je leala, jo jedna rasturena gomila. To nije bio Rik, ve le nekog nepoznatog. Rik je ubio bar jednog napadaa, a posle su i njega smirili pogotkom iz vatrenog oruja. Ostao je da lei na vrhu stepenica. Edove usne su se nemo micale i obrazovale strane psovke. Nije se zaustavio da bi doveo u red svoje mrtve. Odmah je otiao u garau. Zatekao ju je praznu. Uzeli su Evina, a i Rikova kola. U ormanu za alat naao je veliku elektrinu lampu. Uzeo ju je i izaao. Palio je i gasio lampu, drei je upaljenu samo dve sekunde, nastavljajui da hoda po mraku nekoliko stotina metara, orijentiui se prema takama koje je za trenutak bio osvetlio. Stigao je do kue Doovih i pod kupom svetla je spazio jo jedan le oveka koji je leao rairenih ruku i lica isturenog na travi, sa strelicom zabodenom meu pleke. Otiao je dalje ne dodirnuvi ga. Kad se naao pred vratima kue Dona Doa, zauo je itanje i jedna strela mu se zabola u dovratak na pedalj od njegove glave. Naglo se okrenuo i upalio lampu, a ruka mu je ve izvlaila pitolj iz depa.

Dvadesetak metara od njega, poluskrivena iza buna, stajala je Marsija Do, gledajui ga nemilosrdno, drei ve pripremljen napeti luk i strelicu sa svetlucavim vrhom. Ed je osetio da druga strela nee promaiti i glasno je povikao, pre nego to je Marsija mogla da odapne strelu: "Marsija, to sam ja!" Devojka mu se polako pribliila i dalje drei oruje u stanju pripravnosti i tek kada je stigla na korak od njega, bacila je luk na zemlju i bacila mu se u zagrljaj. Nije plakala. Glas joj je bio postojan i zadihan. "Veliki Ede. Sreom si bar ti iv. Ovde je bio uas. Kad su doli i ubili moju majku, sakrila sam se na veliku jasiku, pa me nisu spazili. Bili su besni jer nisu nali nita za jelo. Potom su otili, a samo jedan je ostao, koji je zapalio vatru u naem poljskom kaminu. Maetom je poeo da kida mamino telo da bi ga posle ispeenog u poljskom kaminu jeo. Tada sam sila sa drveta, uzela sam luk i ubila ga. Samo to sam pokopala mumu kad si ti naiao. O Ede! Jesi li video Evu i Rikija? Za njih jo nisam nita uradila." "Za njih vie niko nita ne moe da uini, Marsija. Moemo ih samo napustiti. Moramo ih ostaviti. Poi sa mnom. Imam konja i naoruan sam. Noas emo otii do Vestporta. Uzmi svoj luk i nemoj da zaboravi da uzme svoju strelu koja se zabola u vrata. Moda e nam posluiti." Ed se pribliio leu, udario ga je nogom u lea i izvukao strelicu, pruajui je Marsiji, koja ju je stavila uz onu drugu u tobolac. Ed je rekao: "Po pravilu bi trebalo da ga skalpiramo. Ali ovog puta emo to izostaviti." Marsija se bolno osmehnula. Zajedno su uzjahali konja i nestali u noi. 28. DOK SU PRELAZILI KRATAK ELINI MOST Dok su prelazili kratak elini most preko reke Saugatak, konjska kopita su odzvanjala kao eki o nakovanj. Potom se topot izgubio na hladnom asfaltu pustih ulica grada Vestporta. Kad su uli u naselje, Ed je sjahao, ostavivi Marsiju u sedlu, a on je nastavio put peice vukui za sobom ivotinju za uzde. Povremeno bi palio elektrinu lampu da bi ispitao u kakvom je stanju poneka zgrada. Sve porodine kuice su bile popaljene ili poruene ili im je vetar oduvao okvire prozora i vrata. Ed je odmahivao glavom i nastavljao dalje. Na malom trgu na dnu Mejn Strita stajalo je tuce naputenih automobila pokrivenih snegom. Ed je lampom osvetlio spomenik Minuteman-u, vojniku iz ratova za nezavisnost koji je bio samo u koulji i sa trorogim eirom na glavi. Na podnoju spomenika bila je ploa na kojoj je pisalo. GRAD VESTPORT, PRISAJEDINJEN 17.56, ODBRANIO SE OD BRITANSKIH TRUPA NOVEMBRA 1776, RTVOVAVI 37 LJUDI Sa jedne strane trga bio je parkiran automobil oien od snega, koji je po svoj prilici nedavno bio upotrebljavan. Ed je pustio konja i otiao je da oproba vrata kue koja je bila najblia automobilu. Posle nekoliko sekundi sa prvog sprata je odjeknuo hitac ispaljen u vazduh iz puke a neki ljutit i plaljiv glas je vikao: "Odlazite, ta hoete?" Ed je mirno odgovorio:

"OK OK. Odlazimo. Budite spokojni." Polako su krenuli. Ed se okrenuo svojoj drugarici i smeei se rekao: "Kad bi drala ruke u naruju, liili bismo na sliku bega iz Egipta." Marsijina usta su se od umora i bola iskrivila. "ta trai Ed? Kuda idemo?" Ed je odgovorio: "Traim neko sigurno mesto, gde bismo nali ono najpotrebnije. Uskoro emo ga nai." Posle stotinak metara spazili su veliku sivu zgradu sa irokim staklenim vratima, kroz koja su se nazirala crvena vatrogasna kola. Natpis je glasio: CITY OF WESTPORT - FIRE BRIGADE Uli su. Vatrogasna kasarna bila je naputena. Ed je bez tekoe pronaao elektrogenu grupu i pustio je u pokret. Upalili su sva svetla. Zatim su zaspali u zagrljaju priljubljeni jedno uz drugo u jednom straarskom krevetiu. Kasarna je bila jedina osvetljena zgrada u celom tom kraju i sijala je kao svetionik u nonom mraku. Marsija je poljubila u usta Eda, privijajui se uz njega. Potom se odmakla, stiui mu snano ruku rekavi: "Neka ti je srean dan, dragi." Ed se blago nasmeio, miluju i joj obraz. "To je fraza kojom su ene pozdravljale mueve koji su kretali u kancelariju. Ali danas moji planovi ba nisu birokratski. Bye, honey." Uskoio je u veliki crveni kamion i tutnjei izaao iz garae. Nekoliko stotina metara dalje, ekali su ga ljudi iz Vestporta, te se zaustavio da ih utovari. Nekih dvadeset minuta putovali su utei, sve dok nisu stigli nadomak vojnih magacina u Kenondejlu. Kamion se zaustavio, a dva oveka su iskoila. Bili su naoruani karabinima i odmah su se bacili u jarak kraj puta. Malo dalje, dva Edova druga skoila su sa kamiona i stala sa svake strane kapije, iza stubova. Velika kapija bila je otvorena. Kamion se ukotrljao u dvorite magacina sa motorom na minimumu. Ed je zaustavio vozilo i izaao. Ne govorei, pokazao je najbliu baraku. Ljudi su uli, a uskoro su ve izlazili punih ruku metalnih kovega. Tu je bilo lako automatsko oruje. Municija. Alati. Ed ih je pustio da rade svoj posao, a on je otiao dalje. Lutao je meu naputenim barakama, ogledajui se. Veliki goli no, vezan o konu vrpcu, visio mu je obeen o desnu aku. uo je tuno cvranje nekog 'anlasera' i tihe ljutite glasove: "Ova kuka nee da krene." "Bie da se zakoila." Mirno i oputeno je obiao ugao. Meutim, petorica pocepanih i neuglednih ljudi, koji su se muvali oko motora nekog dipa, nisu bili njegovi. Bili su mu nepoznati. Ed se zaustavio. Spazili su ga i za trenutak se niko nije ni mrdnuo. Iznenada, jedan od petorice, koji je bio najblii, pognute glave je skoio prema Edu. U ruci mu se zasvetlela sjajna britva. Trzajem uzice Ed je zgrabio svoju maetu. Podigao je ruku i brzo spustio oruje uperivi ga na napadaa. Veoma otro seivo se zaseklo duboko u ovekov vrat i on je

pao na zemlju. Glava mu je visila na jednu stranu, obrazujui neprirodan ugao sa telom, a crvena izlivena krv se prosula po zemlji. Edov glas je bio bezizrazan: "Ne verujem da i vi elite ovako da zavrite. Dakle, budite dobri i priite da se upoznamo." Nesigurno su se pribliili. Posmatrali su ga ivotinjskim pogledom. Ed je prepoznao Veli Stivensona. "Tebe, primerni graanine, ve sam pre video. Pre si bio pozornik, zar ne? Kao to vidim promenio si zanat." Zatim je odluno rekao: "Ostavite taj dip. O njemu e se pobrinuti moji ljudi. Poite do njih i pomozite im da utovare sanduke. Poveu vas sve sa sobom. Poi ete sa mnom u Vestport. U okrugu Ferfild za svakog ima posla." etvorica su se udaljila u pravcu kojim je Ed pokazao, ne usuujui se ni da ga pogledaju. Kada su natovarili kamion, mehaniar koji je bio sa Edom, pokrenuo je dip. Strpali su se u dva vozila i otili ka istoku u pravcu Vestporta. Njih estoro je radilo na iskopavanju jarka ispred vatrogasne kasarne, udarajui pijukom tvrdu i zamrznutu zemlju. Druga dvojica su pravili ogradu iznad jarka i pobadali su etvrtaste koeve udarajui ih macolom. Veli Stivens je bacio eki na zemlju, skinuo je vunenu kapicu i upotrebio je za brisanje znoja sa ela. Ed i Marsija su stajali na vratima kasarne. Marsija je poela da se trese i stisla se uz Eda. Rekla mu je: "Poznajem onog oveka. To je jedan od onih koji su mi ubili majku. Moda je on ubio i Evu i Rika. Zato ga dri ovde, Veliki Ede. On je ubica." Ed je odgovorio: "Da li si sigurna, draga? ak i da je istina to to kae ne moemo da mrzimo samo jednog oveka, upropastili su nas tako, ako pomislim, da bismo morali da mrzimo sve. Morali bismo da pokuamo sve da ubijemo. Nemoj na to da misli. To ti je kao prirodna katastrofa. Taj ovek, Veli, nam je koristan. Koristimo ga kao neku ivotinju, orue." Potapao ju je ubedljivo po ramenu i pribliio se ljudima koji su radili. Povikao je: "Navalite! Ovaj rov treba da bude gotov do veeras. Izgleda da ima prilino veliki broj pljakaa koji ovih dana Iutaju." Veli ga je pogledao sa mrnjom: "Doi onda i ti da radi, Veliki Ede! Dovoljno si krupan da moe da upotrebi malj! Hladno je, a zemlja je tvrda." Ed je mirno odgovorio: "ut, Veli. Radi." Veli Stivens je nabio kapu na glavu, uzeo malj i podigao ga visoko iznad glave, ali umesto da ga spusti na kolac, silovito ga je okrenuo prema Edu. Krupne ake Velikog Eda, otvorene kao da se igra bezbol, uhvatile su veliku elinu kocku, koja je brzo opisala luk. Zaustavile su je. Blokirale. Veliki Ed je istrgao iz Stivensovih aka ruku velikog ekia i odbacio alatku. Zatim je poeo silovito i precizno da ga udara. Zatvorenom

pesnicom, akom seimice, drei ispravljene i ukruene prste kao bajonet. Veli je teko disao i pokuavao je da se odbrani od udaraca. Udarao je Eda nogom u cevanice, to ga je samo jo vie razdraivalo. Ubrzo je prestao. Edova desnica, otra kao seivo, spustila se na Velijev potiljak. Vratni prljenovi su zapucketali, a ovek je mrtav pao na zemlju. Ed je rekao: "Odnesite ga odavde i nastavite." Kasnije je priao Marsiji: "Ja to nisam uinio zbog onoga to si mi ti rekla, ljubavi moja, ve zbog toga to ovde sva agresivnost mora da bude usmerena ka spoljnom svetu, a ne prema nama ovde unutra, a pre svega ne prema meni. Videe da im je to bila pouka. Svako ume da pritisne dugme za izvrenje kazne po kratkom postupku, ali nita ne moe bolje da stvori legendu i neoboriv autoritet kod ljudi razuzdanih i pod dejstvom oka nego prigodna demonstracija brutalne snage." Volter Ozborn je glasno kinuo. Svi prisutni su u glas povikali: "Gesundheit! Nazdravlje!" Volter je razvukao usne u bezubi smeak: "Isuse. Kad sada neko kae nazdravlje, to kae punim srcem, a? Ne kao to se pre govorilo, tek tako da se kae. U svakom sluaju, ne brinite, nemam kugu. Ovo kijanje nita ne znai. Deava mi se to uvek u prolee. Mora da je neka alergija." Sneg je prestao da se topi, a sunce poslednjih dana aprila je ve bilo toliko toplo da je teralo oveka da potrai hladovinu. Skonili su se u redu u hlad visoke ograde, koja je ograivala deo grada Vestporta gde su se bili smestili. Beri Faler je proaputao Volteru: "Oprosti ako sam ti i ja rekao - Gesundheit. Znam da nisi kuan. Ali ta kae radio za epidemije?" Volter je slegnuo ramenima: "Ja mogu da sluam samo radio Denver. Kau da je u Koloradu umrlo dve stotine pedeset hiljada ljudi od kuge i kau da se ne miemo, da se infekcija ne bi raznosila. Ako su tane brojke koje se navode za Kolorado, izraunao sam da je u tom sluaju u Sjedinjenim Dravama umrlo dvadeset miliona lica. Zna, ja sam pre bio statistiar." "Meutim, ovde se nije ulo ni za jedan sluaj." U tom trenutku, straar je sa svog uzdignutog mesta doviknuo da se pribliavaju prekrivena konjska kola. Pozvali su lekara, koji je pregledao pridolice, gledajui stanje desni, sluzokoe i dlanova. Lekar je rekao: "OK, isti su." Bila je to porodica koja se sastojala od oca, majke i troje dece izmeu petnaest i dvadeset godina. Otac je rekao: "Ko je ovde komandant?" Odveli su ga kod Eda. Otac je upitao: "Da li moemo da ostanemo ovde, gospodine? Jeste li vi gradonaelnik Vestporta, gospodine?" Ed je odgovorio: "Ja sam Lord Grofovije Ferfild." 29. SUDIJA JE NOSIO BLU DINS

Sudija je nosio blu dins, a na glavi je imao eir kao to nose puritanci. Crn, kupastog oblika, sa velikom srebrnom kopom. Lako su ga ubedili da je Beri Faler ukrao ovcu Sejmonu Preskotu. Sudija je izrekao presudu, rekavi jednostavno: "Kill'im." Berija su odmah obesili na trgu. Zatim su mu priveli oveuljka koga niko nije poznavao. Dva sudska marshal-a ga nisu drala za ruke, kao to su to uinili sa Berijem Falerom, nego su ga gurali napred, drei ga na udaljenosti dugakim tapovima. Marshal koji je bio stariji je rekao: "Za ovoga ne znamo ko je. Izgleda da je bolestan i zatekli smo ga kako mae neto po vratima neke naputene kue. Mislimo da je jedan od onih koji raznose kugu." Sudija se nije kolebao ni asak: "Onda ne moemo da rizikujemo. Ucmekajte ga i spalite." oveuljak je jedva imao vremena da krikne, pre nego to ga je Sejmor Preskot tresnuo kolcem po glavi. Pao je na zemlju kao vrea krpa. Podigli su ga na ukrtene tapove i odneli do gomile otpadaka drveta, na koju su ga poloili. Bacili su na njega i tapove, kojima su ga dodirivali, a zatim su prosuli po njemu kantu kerozina. im se plamen visoko podigao u nebo, vratili su se da dele pravdu. Irvin Mekson se digao i optuio Voltera Ozborna da je nezakonito prisvojio neku kuu koja je njemu pripadala. Sudija je promrmljao: "Ve sam rekao da se ovaj sud ne bavi kuama. Registri Grofovije ne znae vie nita, a kua ima koliko ti srce eli. Zbog toga, Irvine, ne zajebavaj. Ako ti je Volter uzeo kuu, a ti uzmi drugu. Zasedanje je zavreno." Kao i uvek, izvukli su grubo napravljen lik, koji je predstavljao predsednika Vernona, o kojem se ve mesecima nije nita ulo. Doveli su lutku pred sud i rekli joj: "Traimo presudu za D. L. Vernona, biveg predsednika Sjedinjenih Drava, krivog to je doveo do propasti ovu republiku." Sudija je odgovorio svojom formulom, koja je postajala sve otrcanija. "Osuen je. Obesite ga." Skinuli su beivotno Berijevo telo sa veala a na njih su obesili lutku, koja e ostati da visi sedam dana, do sledeeg zasedanja. Irvin Mekson je apnuo Preskotu: "Nema ozbiljnosti u ovoj ceremoniji. Ovde smo zaista obesili samo predsednika Deneral Elektrika i gradonaelnika Stenforda. Morali bismo da se potrudimo da potraimo sve koji su odgovorni za ovaj klasini nokaut. uo sam da e i na Velikog Eda da padne velika odgovornost. Zato i njemu ne sudimo?" Preskot je sasvim tiho odgovorio: "uti, kretenu. Da li ti je stalo do tvoje koe? Ili hoe da bude ucmekan? Veliki Ed bi mogao da te proburazi jednim udarcem pesnice. A zatim, nije lepo da ga ogovara. On je Lord Grofovije Ferfild." 30. MARSIJA JE POLJUBILA EDA U RUKU Marsija je poljubila Eda u ruku i pogledala ga je preklinjui: "Veliki Ede, molim te nemoj da se izlae opasnosti. Nemoj da rizikuje suvie. Dug je put do Njujorka, a drumovi nisu sigurni. Da li si ba ubeen da ne bi mogao da nae ovde u blizini materijal koji ti je potreban?"

Ed se strpljivo nasmeio i pomilovao je: "Putovanje nije tako dugako. Samo 50 milja. Verovatno emo se vratiti veeras. Nemoj da se plai, slatka moja. Mi smo oprezni i dobro naoruani. Sada idem. Budi spokojna." Sejmor Preskot je priao Edu s puno potovanja: "Milorde, moemo da krenemo. Kamion je spreman." Ed se popeo u kabinu pored vozaa. Na svakom blatobranu leao je po jedan ovek naoruan mainkom. Ostala estorica su se popela pozadi na tovarni deo, hvatajui se pri penjanju za gvozdenu konstrukciju dizalice, koja je bila montirana na zadnji deo vozila. Tutnjei su izali iz Vestporta i put im je protekao nesmetano. Samo, esto su se zaustavljali da bi isisavali ostatke goriva iz vozila naputenih na drumu. Ve u podruju Bronksa sili su sa auto-puta i zali u naselje. Zaustavili su se kod tri velika duana sa industrijskom robom i po eli su da tovare u kamion gvozdene i aluminijumske profile, navrtke, velike zavrtnje i aparat za autogeno zavarivanje. Sejmor je rekao: "Milorde, ova mesta ba nisu dobro snabdevena. Jo nismo nali stakla koja su nam potrebna za staklene bate. Doista emo morati da odemo do Menhetna?" Ed je odgovorio: "Odluke ja donosim. Sea li se Sejmore? Ajdemo dalje do Manhetna." Stigli su do Staklenog Zida, palate Ujedinjenih Nacija, i odmah su se bacili na posao demontirajui velike ploe zelenog stakla. Ed je upravljao operacijama, a i aktivno je uestvovao u radu odvrui zavrtnje, podiui staklene ploe i nosei ih do dizalice na kamionu. Rekao je Sejmoru: "Moda e ti izgledati suvie teka za staklenu batu, ali ova stakla su neprobojna i mogu biti korisna i za naa utvrenja." Poslednja staklena zelena ploa se razbila, a Veliki Ed je duboko posekao levu ruku. Osvrnuo se, traei neku krpu da zaustavi krv. Jedna plava zastava sa belim globusom oivienim vencem od lia, jo je visila na jarbolu. Ed je presekao konopac zastave maetom i pravougaonik od platna je pao. Uhvatio ga je u letu, oistio je ranjenu ruku, snano pritiskajui ivice posekotine. Ispustio je zastavu punu praine, umaenu i okrvavljenu, i krenuo da stigne svoje ljude koji su ga oekivali.