1. POJMOVI KULTURE (UI, IRI) I CIVILIZACIJE Cultus kultura na latinksom. Znaenje je gajenje, obrada polja. Civilisatio civilizacija.

a. Drutvena usklaenost, obrazovanost, prosvedenost. Kultura u uem smislu predstavlja DUHOVNO STVARALATVO. U irem smislu je celokupno stvaralatvo u odreenom drutvu. Civilizacija podraumeva kulturu u oba smisla, a preteno se misli na materijanu stranu. Ona unapreuje ivot jednog kolektiva. 2. OSNOVNE FUNKCIJE KULTURE To su: Proces drutvenog identiteta Socijalizacije Proces institucionalizacije Drutveni identitet obuhvata sisteme kulturnih vrednosti i zasniva se na svesti o saznanju nekih zajednikih osobina pripadnika jedne grupe. Socijalizacija je uenje i prilagoavanje kulturi u kojoj ovek ivi. Ona moe biti primarna i sekundarna. Primarna je do sazrevanja i najede je povezana sa porodicom koja ima najvedi uticaj na ovekov razvoj, dok je sekundarna ona koja je od sazrevanja do kraja ivota. Institucionalizacija se bavi povezivanjem i organizacojom ivota ljudi radi skladng meusobnog ivota, ona i regulie ivot ljudi i prenosi prihvatljivo ponaanje na druge generacije. 3. TIPOVI KULTURE (subkultura, elitna, tradicionalna) Postoje tri tipa kulture (elitna, tradicionalna i masovna) a subkulture su podeljene na POTKULTURE I KONTRAKULTURE. Potkulture su u odnosu sa dominantnim tipom kulture kao neke male potkulture koje imaju isti znaaj ali bolje objanjenje, dok Kontrakulture su u suprotnosti sa dominantnim tipom kulture. Tradicionalna: Njeni oblici su navika, obiaj, tradicionalni moral. Navika je neki ustaljeni nain ponaanja, tradicionalni moral je drutvena vrednost i pravilo ponaanja, zasniva se na potovanju obiaja, tradicije i na redovnom ponavljanju- prrimeri su slava, domadin, kumstvo Obiaj je ustaljeni oblik ponaanja Elitna: Umetniko stvaralatvo samo za odabrane (elitu). Duhovna cultura, Ona je autentina, vredna, skupocena, dostupna manjini ne samo zbog cene ved zato to je ne moe svako ni razumeti, samo oni obrazovani ljudi. Elitna kultura je simbol malog broja intelektualaca. Masovna: Savremena visokorazvijena drutva, danas se nazivaju potroako drutvo. Privlai se masovna publika. Tei ujednaavanju razliitih kulturnih nivoa,