Savez inenjera metalurgije Srbije SIM

Originalni nauni rad

UDC:669.658.684.018.62=861

SVOJSTAVA LEAJA PROIZVEDENIH NALIVANJEM I NAVARIVANJEM KLIZNOG SLOJA BELOG METALA CARACTERISTICS OF WHITE METAL SLIDE LAYER BEARINGS PRODUCED BY CAST CLADDING AND WELD CLADDING
MILO MII , MIA OREVI , GROZDANA AJI
1 1 2 3

VPT Uice, 2 Tehweld doo Loznica, 3 Sinter, Prvi Partizan, Uice Primljeno: 25. 09. 2005.

IZVOD U radu je dato teorijsko razmatranje bitnih svojstava leaja od belog metala (kalajnog babita). Izvreno je poreenje pojedinih elemenata vanih za leaj koji su u vezi sa uticajem dve razliite tehnologije izrade leaja nalivanje, odnosno navarivanje mekog kliznog sloja na osnovu visoke vrstoe (elik). Data je analiza eksperimentalnih rezultata za dve proizvodne tehnologije, i to: makro i mikrostrukture, tvrdoe, poroznosti, spoja belog metala i elika, kao i pojava segregacija. Osim toga, praen je i uticaj veeg broja pretapanja belog metala i tehnologije proizvodnje polaznog materijala na kvalitet navarenih leaja. Kljune rei: Beli metal, kalajni babit, nalivanje, navarivanje, struktura, svojstva. ABSTRACT Theoretical considerations of some important properties of white metal slide bearings (tin babbit) are described in this paper. The comparison of parameters connected with two production technologies (cast cladding and weld cladding) of soft slide layer on a high strength based metal (steel) is discussed. Experimental data for these two technologies, such as: macro and microstructure, hardness, porosity, bonding between white metal and steel base and appearance of segregations are analyzed. In addition, the effect of the previous number of remelting of white metal rods together with production technology of the primary bearing materials on the quality of weld cladding are also considered. Key words: White metal, tin babbit, cast cladding, weld cladding, structure of white metal, white metal properties.

UVOD
U proizvodnji kliznih leajeva od belog metala (tzv. kalajni babit) tehnologijom nalivanja na osnovu od elika, sivog liva ili bakra kao paralelna pojavljuje se i tehnologija navarivanjem.

226

MJoM

METALURGIJA - JOURNAL OF METALLURGY

Korisnici kliznih leaja susreu se sa dilemom kakve su ukupne karakteristike leaja proizvedenog navarivanjem u odnosu na leaj proizveden nalivanjem i da li proizvod dobijen tehnologijom navarivanja prate neke skrivene mane i nedostaci koji se moda ne mogu otkriti na prijemnoj kontroli. Imajui ove injenice u vidu cilj rada bio je da: - razmotri bitna svojstva leaja i materijala za leaj kao i uticaj pojedinih elemenata tehnologije proizvodnje koji su od znaaja za poreenje svojstava, i - izvri poreenje eksperimentalno dobijenih rezultata koji su bitni za ocenu kvaliteta leaja sa kouljicom od belog metala navarenog, odnosno nalivenog na osnovu od elika. Cilj ovoga rada i nije bio da izvri neku optu ocenu kvaliteta leajeva od belog metala, jer su ovi leajevi odavno primenjeni u praksi, ve samo da uporedi neke vie ili manje bitne karakteristike leajeva proizvedenih razliitim tehnologijama.

TEORIJSKE OSNOVE
Strukturne i mehanike karakteristike sloja belog metala Opte postavke vezane za osobine kliznog sloja bimetalnih leaja sline su onim za monometalne klizne leaje, s tim da vrednosti mehanikih svojstava kliznog sloja mogu biti nie zbog postojanja nosee komponente u bimetalnom leaju. To omoguava primenu nekih drugih materijala za klizni sloj koji poseduju druge povoljnije karakteristike. Klizni sloj u svom strukturnom sastavu mora sadrati mikrokonstituent koji moe da primi i prenese pritisak rukavca vratila kao i jedan sa niim otporom deformaciji u kome je prvi rasporeen. Ovo nije i dovoljno za dobar klizni leaj jer oba mikrokonstituenta moraju posedovati i druga svojstva. Potrebno je da oba mikrokonstituenta kliznog sloja imaju nizak koeficijent trenja u paru sa rukavcem i da meki mikrokonstituent odgovori svojoj osnovnoj nameni da se brzo prilagodi rukavcu vratila i da primi i sebe sve strane estice i otkinute mikrodelove rukavca i leaja koji bi mogli poveati trenje i izazvati habanje i dalje oteenje. Svako poveanje trenja dovodi do porasta temperature leaja to izaziva promenu osobina kliznog sloja koji je u kontaktu sa rukavcem i to od nosivosti samog sloja do promene koeficijenta trenja, to bi na kraju izazvalo i razaranje samog leaja. Iako se ne moe osporiti injenica da bi sa porastom temperature dolo do boljeg prilagoavanja kliznog sloja rukavcu, ipak bi ukupan efekat porasta temperature bio negativan zbog opadanja mehanikih karakteristika sloja, tj. smanjenja njegove nosivosti. S obzirom da se mora raunati da je dimenziona stabilnost jedna od vanih karakteristika leaja, via temperatura bila bi uzrok promeni dimenzija, a uzimajui u obzir postojanje razliitih preseka i materijala sa razliitim koeficijentima linearnog irenja, pojavili bi se novi odnosi u dimenzijama u poreenju sa poetnim. Bitno svojstvo leaja je toplotna provodljivost. Sa poveanjem toplotne provodljivosti ostvaruju se stabilnije karakteristike sloja u kontaktu sa rukavcem. Oblik i raspored mikrokonstituenata koji obezbeuju mehaniku vrstou sloja, tj. prihvataju i ravnomerni i promenljivi pritisak rukavca takoe su jedna od vanih karakteristika sloja. Osim toga, mikrokonstituenti treba da uvrste (armiraju) osnovu i istovremeno prihvate optereenje. Pri tome, zapreminski udeo mikrokonstituenata u dodiru sa rukavcem treba bude optimalan, tj. da se ne izazove habanje rukavca, ali i da se ne umanji nosivost

SVOJSTAVA LEAJA PROIZVEDENIH NALIVANJEM I ...

227

leaja. Takoe, odstupanje od optimalnog oblika i rasporeda dendrita nosee faze moglo bi da umanji neka pozitivna svojstva leaja. S druge strane, promenjena veliina zrna nosee faze u odnosu na optimalnu poremetila bi i odnos ukupne povrine mikrokonstituenta koji su u dodiru sa rukavcem. Prema tome, veliina kristalnih zrna takoe je jedna od vanih karakteristika leaja. Optimalna veliina zrna postoji kao teorijska veliina, ali se u praksi veliina zrna menja za razliite uslove eksploatacije. Praksa, naime, pokazuje da je u izboru optimalne veliine zrna problem esto jednosmeran, na taj nain to su ostvarene veliine zrna skoro uvek iznad onih koje bi se mogle smatrati optimalnim kada se sagledaju sve posledice krupnog i sitnog zrna na kvalitet leaja. Zbog toga se, ne retko, i u literaturi i standardima smatra da sitnije zrno istovremeno oznaava i kvalitetniji leaj. Debljina sloja belog metala na osnovi od elika je sastavni deo karakteristika leaja, jer odreuje namenu, dimenzije i oekivano optereenje koje leaj moe da primi. Slojevi su najee debljine izmeu 2 i 6mm. Od naina proizvodnje, parametara procesa i dimenzija zavisi i dodatak namenjen za obradu nakon nalivanja ili navarivanja. Slojevi manje debljine imaju manju dinamiku izdrljivost, zbog toga to se materijal suvie deformie pri emu sa povrine zapoinju procesi loma koji se dalje prenose kroz materijal. Visoka vrednost koeficijenta trenja moe prouzrokovati smicanje metala unutar zapremine sloja pri emu moe doi do pojave prskotina koje e se dalje iriti i izazvati lom. Ako je sloj dovoljno tanak dinamika optereenja se prenose i na podlogu od elika. Meutim, smicajni naponi mogu izazvati odvajanje sloja belog metala od osnove, a uzrok moe biti nedovoljna vrstoa spoja, ali i postojanje tvrde i krte faze u prelaznom tankom sloju izmeu belog metala i elika koja ne moe da podnese ni manje elastino plastine deformacije u uslovima kad se u maloj debljini kliznog sloja generiu naponi. Prskotine ne moraju nastati samo u procesu eksploatacije leaja, ve mogu nastati i u procesu proizvodnje nalivanjem ili navarivanjem. Prskotine se mogu pojaviti du granica zrna, zatim du dendrita ili kao rezultat greaka u obliku nespojenih mesta izmeu belog metala i osnove. Fiziko-hemijsko,mehanika i mikrostrukturna svojstva legure BM83 Prema zahtevu korisnika leaja [1] potrebno je da klizni sloj poseduje sledea svojstva: Mehaniko-tehnoloke karakteristike: 3 - gustina:..................................................................... =738kg/m o - temperatura topljenja: ........................................................ 370 C - linearno skupljanje:........................................................... 0,65% - zatezna vrstoa .................................................. Rm zat = 90MPa - pritisna vrstoa:.............................................. Rm prit = 115MPa o - tvrdoa na 20 C: .............................................................. HB=30 - koeficijent trenja u kontaktu sa vratilom: a)sa podmazivanjem......................................................... =0,005 b)bez podmazivanja ............................................................ =0,28 Hemijski sastav (mas.%): 10-12 Sb; 5,5-6,5 Cu; ostatak Sn+primese. Zahtevani hemijski sastav je vrlo blizak sastavu legure B83

228

MJoM

METALURGIJA - JOURNAL OF METALLURGY

Osnovni mikrokonstituent legure je gusto pakovana heksagonalna Cu6Sn5 faza, najee oznaena kao , iji su primarno izdvojeni kristali igliastog oblika i izdvajaju o se na temperaturama od 400 do 350 C. Prema nekim navodima [2] bakar-kalaj kristali se ne izdvajaju samo kao Cu6Sn5, ve i kao Cu3Sn faza koja ima ortorombinu kristalnu reetku [3]. Nema podataka da se stvara i Cu31Sn8 faza () koja se pojavljuje u binarnom sistemu bakar-kalaj pri brzinama hlaenja koje su iznad ravnotenih. Ova faza se odlikuje izuzetno visokom tvrdoom. Nakon izdvajanja primarnih kristala Cu6Sn5 faze izdvajaju se SbSn kristali kubnog oblika sa 47-50% kalaja najee oznaeni kao -faza, ija je kristalna reetka romboedarska i tipa NaCl. Smatra se da se u ovom jedinjenju 8% kalaja moe zameniti sa 8% antimona i obrnuto, a da se ne izazove bitna promena kristalne strukture i svojstava jedinjenja. Poslednji ovrava vrsti rastvor antimona u kalaju koji se esto oznaava kao -faza, mada, zavisno od sistema, ovaj vrsti rastvor ima i druge oznake. U nekim varijantama sastava u kojima se pojavljuje smanjenje sadraja kalaja, o vrsti rastvor nastaje i peritektikom reakcijom na 246 C. U legurama sa niim sadrajem antimona primarno se izdvaja vrsti rastvor antimona u kalaju, a tek sa daljim hlaenjem i padom rastvorljivosti antimona u kalaju mogue je izdvajanje i sekundarnih SbSn kristala. U posmatranoj leguri do ovoga uglavnom ne dolazi. Meutim, pri hlaenju ove legure trebalo bi da opada sadraj antimona u vrstom rastvoru koji je nastao peritektikom reakcijom i da se u ravnotenim uslovima pojavi manja koliina sekundarne SbSn faze. Temperatura do koje je izvreno zagrevanje istopljenog metala i brzina hlaenja imaju veliki uticaj na veliinu i oblik faza koje se pojavljuju u leguri. Pregrejani rastop ne sadri klice potrebne za rekristalizaciju pa stoga postoji i vea mogunost za pothlaenje nego u sluaju rastopa koji sadri izvestan broj klica. Ako se ostvare uslovi da se rastop bez klica jako pothladi tako da doe do spontanog stvaranja klica, tada se u celoj zapremini rastopa moe dobiti fina ravnoosna struktura. Livenjem u metalne kalupe, kada se odvija bre hlaenje, mogue je dobiti finije zrno nego livenjem u peane kalupe jer je hlaenje tada sporije. Pri brem odvoenju toplote kristali su utoliko sitniji ukoliko je via temperatura livenja. Pri sporom hlaenju ne dolazi do veeg pothlaenja pa se stvaraju krupniji, ali malobrojniji primarni kristali, jer pri ovim uslovima nema spontanog stvaranja klica. Razliite faze koje imaju razliite gustine i temperature na kojima nastaju mogu da budu uzrok pojavi segregacija. Bakar u ovoj leguri upravo i slui da bi se stvorilo intermetalno jedinjenje Cu6Sn5 koje gradi igliaste kristale na temperaturama kad jo nije zapoelo izdvajanje SbSn faze. Kristali koji su se prvi izdvojili stvaraju mreu koja spreava likvaciju kasnije stvorenih faza. Meutim, pri sporom hlaenju ili zadravanju na temperaturi kada su stvoreni kristali Cu6Sn5, a jo uvek nije dolo do stvaranja drugih mikrokonstituenata, moe doi do taloenja bakrom bogate faze na dnu sloja belog metala. Zbog toga je potrebno da vreme ovravanja bude to bre. Osim toga, pri brem hlaenju obrazuje se sitnozrna struktura. Tvrdoa kliznog sloja Tvrdoa koja se postie kod legura ovog tipa iznosi maksimalno 30HB [3]. Sa o porastom temperature leaja tvrdoa opada i na 150 C iznosi svega 12HB. Prema tome, svaki parametar koji dovodi do porasta temperature, a u prvom redu trenje, moe da bude uzrok neeljenih efekata na kliznoj povrini, ak i do njenog topljenja. Prskotine

SVOJSTAVA LEAJA PROIZVEDENIH NALIVANJEM I ...

229

koje se pojavljuju na povrini ne retko prodiru kroz ceo sloj, a kada dou do granice spoja sa osnovom prskotina se dalje rasprostire izmeu sloja belog metala i osnove. Zbog toga je vrstoa spoja osnove i belog metala vana veliina. Formiranje spoja i njegova vrstoa Za kvalitetan spoj bitna su dva elementa: da na povrini spajanja nema nespojenih mesta i da je vrstoa spoja dovoljno visoka da ne doe do razdvajanja ve spojenih povrina. Na nespojenim mestima, ukoliko se nau na povrini spoja belog metala i elika, javlja se koncentracija napona. Napon je na ovim mestima vei od nominalnog i odatle poinje odvajanje leaja od osnove bez obzira da li spojena mesta imaju vrstou koja bi bila dovoljna da nema uticaja faktora koncentrisanja napona. Pojava nespojenih delova izmeu osnove i belog metala uglavnom je vezana za mehanike neistoe, oksidisana mesta, delove zaprljane masnoom i vlagom, kao i za ukljuke na povrini. Zbog toga je priprema povrine osnove izuzetno vaan elemenat procesa i nalivanja i navarivanja. Tehnologija navarivanja obino ukljuuje pripremu povrina kako za odstranjenje neistoa tako i za aktiviranje povrina za bolje kvaenje pri navarivanju prvog sloja. Prihvatanje nanetog sloja zavisi od kapilarnih sila, odnosno od ugla pod kojim je deli tenog metala u interakciji sa vrstom podlogom (slika 1).[4]

Sl. 1. Interakcija tenog metala i vrste podloge: (a) loe i (b) dobro kvaenje Fig.1 - Interaction of liquid metal and a hard base: (a)poor and (b) adequate wetting Danas su razvijeni brojni dobri fluksevi koji ne samo da omoguavaju dobro kvaenje ve iste povrinu, preiavaju rastope koji se nanose navarivanjem, poboljavaju antikorozivne osobine i dr.[5]

Sl. 2 - Povrinski naponi na granicama teno-vrsto-gas na povrini elika i elika sa slojem FeSn2. Fig.2 - Surface tension at the boundry liquid-solid-gas on the steel surface and in the case of steel with the FeSn2 layer Smatra se da su povrine na koje je bio nanoen kalaj pogodne za dalje navarivanje belog metala. Prema Knauschner-u [6] pri toplom kalaisanju elinih limova dolazi do stvaranja jedinjenja FeSn2 koje pri zagrevanju ne menja sastav ve samo tip kristalne re-

230

MJoM

METALURGIJA - JOURNAL OF METALLURGY

etke. Pojava ovog jedinjenja je od koristi zato to omoguava bolje kvaenje povrine kao to se vidi na slici 2. Pojava ovog jedinjenja je poeljna jer omoguava lake nanoenje sloja bez greaka. Uzimajui u obzir ponaanje belih limova oigledno je da ovo jedinjenje ne stvara probleme time to bi izazvalo krtost pri pojavi smicajnih napona. Poredei tehnologije nalivanja i navarivanja leaja Golovanenko [7] smatra da pri proizvodnji svih bimetala bolji spoj daju navareni slojevi drugog metala na osnovu prvog nego oni spojevi koji su naliveni. Oksidi, ukljuci i poroznost U belom metalu nije iskljuena pojava kalajnog oksida SnO2 koji nastaje apsorpcijom kiseonika pri topljenju i livenju pri emu gradi skelet od vrlo tvrdih kristala sa otrim ivicama. Takoe, oksid moe dospeti u liv pri topljenju strugotine ili korienju pregorele kalajne bronze kao legirajue komponente. Kada se oksid kalaja nae na kliznoj povrini moe doi do znatnog oteenja rukavca i poveanja trenja. Pri topljenju kalaja i njegovih legura zatita se najee vri drvenim ugljem [8]. Za degazaciju se moe koristiti inertni gas tako to se gas nalazi iznad rastopljenog metala i, shodno Daltonovom zakonu, gasovi iz rastopa difunduju u zatitni gas. Istovremeno gas titi rastop od kiseonika iz atmosfere. ienje rastopa od drugih nemetalnih ukljuaka vri se produvavanjem gasovima ili primenom hlorida, najee u obliku soli koje rastvaraju ukljuke ili sa njima stvaraju hemijska jedinjenja. Hloridi su najei rafinatori za kalaj i njegove legure [8]. Do gasne poroznosti najee dolaazi periodu kristalizacije kada rastvorljivost gasa opada. Pojava dendrita esto spreava isplivavanje gasnih mehuria, a osim mehanikog zarobljavanja veliku ulogu igraju i povrinske sile. Ako je povrinski napon na granici kristal-rastop vei nego na granici kristal-gas tada e gas vie kvasiti kristal nego rastop. U tom sluaju mehuri se ne odvaja od kristala i ne isplivava to rezultira pojavom poroznosti.

EKSPERIMENTALNI DEO
Uzorci za ispitivanje Uzorak br. 1. Komad belog metala uzet je sa leaja koji je bio proizveden nalivanjem. Priprema eline osnove i nain i parametri procesa nalivanjem su nepoznati. Poboljanje mehanike veze belog metala i elika ostvareno je preko lastinog repa. Leaj je bio prihvaen kao dobar. Uzorak br. 2. Komad belog metala uzet je sa leaja koji je bio proizveden o tehnologijom navarivanja. Priprema eline osnove sastojala se od: arenja na 250 C, mehanikog ienjea, odmaivanja, tretmana sa hloridima i kalajisanja. Materijal za navarivanje: ipka belog metala proizvedena livenjem u metalni kalup. Leaj je bio prihvaen kao dobar. Navarivanje je izvedeno pod zatitom argona. Uzorak br. 3. Proizveden je navarivanjem livene ipke u istim uslovima kao uzorak br.2. Uzorak br. 4. Proizveden je navarivanjem u uslovima slinim kao i za uzorke 2 i 3. ipka je prethodno pet puta pretopljena pod zatitom argona, odnosno navarena je u petom pretapanju.

SVOJSTAVA LEAJA PROIZVEDENIH NALIVANJEM I ...

231

Uzorak br. 5. Uzorci belog metala navareni su sa ipke proizvedene presovanjem. Ostali uslovi bili su kao za uzorke 2, 3 i 4. Presovana ipka pri ranijim pokuajima nije davala dobre rezultate zbog pojave poroznosti. Hemijska analiza ispitivanih uzoraka odredjena je na kvantometru [RFA] a mikristruktura je razvijena nagrizanjem poliranih uzoraka u 10% vodenom rastvoru amonijumpersulfata u vremenu od 5s. Tvrdoa je merena po Brinelu, sa kuglicom prenika 2.5 mm, pri optereenju od 15.6 kg u vremenu od 15 s prema zahtevu [1].

REZULTATI I DISKUSIJA
Uticaj razliitih parametara na poroznost i spajanje leaja U tabeli 1. prikazani su promena tvrdoe i hemijskog sastava u zavisnosti od mesta ispitivanja a istovremeno su oznaena mesta na kojima su izvrena metalografska ispitivanja, dok su u tabeli 2 prikazane karakteristike razliitih spojeva. Tabela 1 - Promena tvrdoe i hemijskog sastava u zavisnosti od ispitivanog mesta na leaju Table 1 - Change of hardness and chemical composition as a function of chosen bearing area.
Tvrdoa* (HRB) Mikrostruktura** Mesto ispitivanja Mesto ispitivanja Poveanje 200x 1 Sl.3.1 Sl.3.2 Sl.3.3 Sl.3.4 2 Sl.3.5

Hemijski sastav (mas.%)*** . Sn+Prim =R Mesto ispitivanja

Uz. br.

Poveanje 500x 3 Sl.3.6

2 26,7 26,7 -

1 Sl.3.7

2 -

3 -

Cu 6,9 6,7 -

Sb 11,28 11,21

Cu 7,2 7,1

Sb 11,39 11,30

1 2 3 4 5

26,7 26,7 26,7 27,4 -

26,7 28,2 -

* Tvrdoa uzorka ispitivana na povrini u tabeli 1 je data pod brojem 1, mesto br. 2 je na prvoj treini debljine, a mesto br. 3 blizu spoja elik beli metal. ** Mikrostruktura je ispitivana na povrini i u tabeli 1 je data pod brojem 1, na polovini po debljini pod br.2 i u spoju pod br.3. *** Hemijski sastav ispitivan na povrini i u tabeli 1 je dat pod brojem 1, a nakon skidanja sloja debljine oko 2mm pod br.2.

Kao to se iz tabele 1 vidi, ispitivanja su sprovedena na razliitim vrstama uzoraka. Naime, jedan broj uzoraka bio je uzet sa leaja i bez potrebnih podataka o pripremi eline osnove, a nedostajali su i podaci o parametrima procesa proizvodnje i procesa nalivanja belog metala, kao i hemijski sastav koji zbog veliine uzorka nije mogao da bude odreen. S druge strane, postoje uzorci kod kojih su bili poznati nain pripreme,

232

MJoM

METALURGIJA - JOURNAL OF METALLURGY

uslovi rada i hemijski sastav. Imajui u vidu ove injenice nije bilo umesno vriti poreenja bez dodatnih podataka. Tabela 2 - Karakteristike razliitih spojeva. Table 2 - Characteristics of different bonding.
Uz. broj 1 2 3 4 Spoj elika i belog metala Bez nespojenih mesta Bez nespojenih mesta Prelom makrostruktura Sl.3.8 Sl. 3.8 Kao na uzorku br.2 Segregacije Poroznost Mikrostruktura Ne uoava se Ne uoava se Ne uoava se Ne uoava se Ima poroznosti i zatamnjenih mesta Nisu jasnije izraene Nisu jasnije izraene Nisu jasnije izraene Nisu jasnije izraene Hem. sastav Malo povean sadraj bakra na mestu 2 u odnosu na mesto 1

Meutim, pada u oi injenica da su parametri procesa poev od dobijanja belog metala, preko pripreme prethodno korienih elinih ploa i parametara procesa nalivanja i navarivanja do naina izvoenja hlaenja nakon proizvodnje, moda i vaniji za kvalitet leaja od izbora same osnovne tehnologije proizvodnje. Generalno posmatrano proces navarivanja je mogue izvesti primenom vie promenljivih parametara od procesa nalivanja. Pri poreenju ova dva procesa ovaj podatak moe imati i pozitivne i negativne efekte. Posedovanje dovoljno visokog nivoa znanja uz mogunost kontrole parametara procesa daje apsolutnu prednost tehnologiji navarivanja, ali, istovremeno, iskljuuje primenu ove tehnologije u iroj praksi u izvoenju nedovoljno strunih i neiskusnih izvrilaca. Priprema polaznih komada od elika ista je za obe tehnologije, s tim to je proces navarivanja lake vremenski uskladiti tako da priprema sledi neposredno uoi nanoenja sloja belog metala. Dui vremenski razmak izmeu ienja i navarivanja nije poeljan zbog mogueg prljanja povrine neistoama ili vlagom. Bitna razlika izmeu dve tehnologije je to se nalivanjem odjednom dobija ceo sloj leaja dok se navarivanje vri po slojevima. Navarivanje po slojevima moe imati i prednosti, ali i nedostatke. U sloju male debljine navarivanjem se moe odrati ui temperaturni interval, uz istovremeno krae vreme ovravanja i manju mogunost za likvaciju. Pojava porasta sadraja bakra u podpovrinskom sloju kod uzoraka 3 i 4 ukazuje na tendenciju ka likvaciji. to je istopljeni sloj vee visine trebalo bi da je i likvacija vea, odnosno da dolazi do porasta udela Cu6Sn5 (ili Cu3Sn) faze u donjem sloju. Kako se pri navarivanju radi sloj po sloj to se prethodno sloj moe topiti samo po povrini tako da kristali Cu6Sn5 faze ne mogu da potonu nie, ve se praktino stvaraju uslovi da se ravnomernost sastava pobolja time to e eventualno osiromaena povrina prethodnog sloja zbog likvacije biti nadoknaena kristalima Cu6Sn5 faze pri sledeoj likvaciji. Odravanje potrebne temperature sloja koji se nanosi kao i temperature i agregatnog stanja prethodnog sloja od bitnog su znaaja za karakteristiku strukturnog

SVOJSTAVA LEAJA PROIZVEDENIH NALIVANJEM I ...

233

sastava pri zavarivanju, ali to su ujedno i parametri kojima se moe upravljati kako bi se dobili ravnomeran raspored i veliina zrna. S druge strane, pri procesu nalivanja ograniena je mogunost da se utie na ove parametre. Pri navarivanju postoji i mogunost da se po slojevima koriste razliiti sastavi polaznih ipki od belog metala pri emu je, uz praenje svih parametara primenom odgovarajue opreme, za ovakav postupak potrebna i visoka strunost izvrioca posla. Jedna od velikih prednosti postupka navarivanja je primena zatite inertnim gasom. Dobijeni rezultati ukazuju na potpuno odsustvo gasne poroznosti pri korienju livenih ipki pri navarivanju u zatiti argona. Na uzorcima 3 i 4 (vidi tabelu 1) nije naeno prisustvo kiseonika, odnosno SnO2 u sloju belog metala. Pri proizvodnji uzorka nakon navarivanja vreno je samo mehaniko ienje elinom etkom prethodno navarene povrine. Moglo bi se raunati i na hemijska ienja prethodno navarenog sloja uz obaveznu obazrivost pri izboru sredstva zbog mogunosti tetnog uticaja na zdravlje radnika pri sledeem navarivanju. S druge strane, pogodna hemijska sredstva koja bi zaostajala na povrini mogla bi da imaju aktivnu ulogu u preiavanju rastopa. Na uzorcima 3 i 4 nije naeno nijedno nespojeno mesto (tabela 2) to ukazuje na dobro izvrenu pripremu za spajanje (ienje, nanoenje kalaja i odgovarajue nanoenje prvog sloja). Sutinski, najvei problem predstavlja spoj na ivicama gde je najvie izraeno dejstvo napona izmeu sva tri agregatna stanja; vrsto-teno-gas. Zbog toga je veoma vaan izbor sredstava za pripremu. Mogunost da se u praksi pri navarivanju pree delimino i na bonu ivicu eline podloge ini problem spoja na samoj ivici manjim. Svakako, ovaj viak je potrebno kasnije mehaniki odstraniti. Uticaj polaznog materijala od belog metala moe biti znatan. Da bi se ovo proverilo za ispitivanja je izabran materijal iz jednog ranijeg perioda kada se pri navarivanju pojavljivala poroznost i tamne mrlje na prelomu. Pri radu sa ovim materijalom dobio se isti rezultat, tj. ponovo su se pojavili poroznost i tamne mrlje na prelomu. Osim toga, pri izradi uzorka br. 5 koriene su presovane ipke umesto livenih koje su koriene pri proizvodnji uzoraka 3 i 4. Treba naglasiti da je u centralnom delu polaznih presovanih ipki uoeno prisustvo neistoa. Procena je da je pri presovanju ipki dolo do pojave tzv. centralne greke gde je mazivo sa recipijenta i pres-ajbne upresovano u centralni deo ipke. Ovo su poznati efekti pri presovanju koji se mogu izbei kroz primenu odgovarajuih parametara tokom procesa presovanja. Meutim, livene ipke nabavljene u Nemakoj i od SZR Tehmet nisu pokazivale ovakve efekte. Potrebno je napomenuti da je i livene ipke potrebno pripremiti pre navarivanja hemijski ili bar mehaniki da bi se izbeglo unoenje oksida i drugih neistoa u var. Ispitivanja sa presovanom ipkom su izvedena samo kao jo jedan dokaz uticaja polaznog materijala na kvalitet navedenog sloja. Uticaj razliitih parametara na mikro i makrostrukturne karakteristike leaja Mikrostruktura uzoraka 1, 2, 3 i 4 pokazuje sledee karakteristike - uzorak br. 1, dobijen nalivanjem pokazuje izuzetno krupno zrno posebno SbSn faze u odnosu na uzorak br.2 dobijen navarivanjem, ali takoe i u odnosu na sve ostale uzorke (slika 3.1 u odnosu na slike 3.2; 3.3 i 3.4) - uzorak br. 3, (navarivan bez meupretapanja), ima izrazito sitnozrniju strukturu na povrini od uzorka br. 4 koji je vie puta pretapan (slika 3.3 u odnosu na sliku 3.4), pri emu nema racionalnog objanjenja za uticaj broja pretapanja. Pre bi se moglo zakljuiti da je u pitanju reim navarivanja (temperatura i brzina nanoenja belog metala). Uzorak br. 3 tek pri poveanju od 500 puta priblino ima slian izgled kao uzorak br. 4 pri poveanjuod 200 puta (slika 3.7 u odnosu na sliku 3.4). Osim toga, uzorak br. 3

234

MJoM

METALURGIJA - JOURNAL OF METALLURGY

pokazuje poveanje udela SbSn faze u svom sredinjem delu u odnosu na povrinu (sl.3.5 u odnosu na slici 3.3), ali je jo uvek struktura sitnozrnija u odnosu na uzorak br. 4 (slika 3.4). - uzorak br. 4, a takoe i uzorak br. 3 imaju potpuni spoj elika i belog metala. Na slici 3.6 vidi se da ne postoje greke na spoju. Makrostruktura uzoraka 1 i 2 nedvosmisleno pokazuje razliku veliine zrna. Naime, manji komad koji je uzet sa navarenog leaja poseduje sitnije zrno u odnosu na vei koji potie od nalivenog leaja (slika 3. 8).

Sl. 3.1. Uz. br. 1, Povrina uzorka, 200x Fig.3.1 Spec. No. 1, Specimen surface, 200x

Sl. 3.4. Uz. br.4, Povrina uzorka, 200x Fig.3.4. Spec. No. 4, Specimen surface, 200x

Sl. 3.2. Uz. br. 2, Povrina uzorka, 200x Fig.3.2 Spec. No. 2, Specimen surface, 200x

Sl. 3.5. Uz. br.3, Sred. sloja po visini, 500x Fig.3.5. Spec. No. 3, Middle of layer, 500x

Sl. 3.3. Uz. br. 3, Povrina uzorka, 200x Fig.3.3. Spec. No. 3, Specimen surface, 200x

Sl.3.6. Uz. br.4, Spoj elika i belog metala, x500 Fig.3.6. Spec. No.4, Bond steel/white metal, 500x

SVOJSTAVA LEAJA PROIZVEDENIH NALIVANJEM I ...

235

Sl.3.7. Uz. br.3, Povrsina uzorka, 500x

Fig.3.7. Spec. No. 3. Specimen surface, 500x

Sl.3.8. Makrostruktura leaja: navareni (manji) i naliveni (veci) uzorak. Fig.3.8. Macrostructure of bearings produced by: weld cladding (smaller) and cast cladding (bigger) specimen.

Ispitivanja tvrdoe Ispitivanja makrotvrdoe (tabela 1) nisu eksplicitno ukazala na zavisnost makrotvrdoe od mikrostrukture, verovatno zbog toga to se pri merenju makrotvrdoe pri ravnomernom rasporedu faza dobija prosena tvrdoa koja se mnogo ne menja iako se mikrotvrdoa mikrokonstituenata dosta razlikuje (tamna polja 40,6, a bela 55 HV0,3). Mogue je da bi merenje tvrdoe u razliitim poprenim presecima dalo veu razliku jednih u odnosu na druge preseke zbog pojave dendritne strukture.

ZAKLJUCI
U radu je izvreno poreenje mikro i makrostrukture, kao i kvaliteta veze leaja od belog metala proizvedenih tehnologijama navarivanja i nalivanja. Na osnovu eksperimentalnih rezultata ovoga rada, i imajui u vidu prethodna teorijska razmatranja, mogu se doneti sledei zakljuci: - uzorci dobijeni navarivanjem nemaju ni jednu negativnu karakteristiku bitnu za leajeve - navarivanjem se moe dobiti dobar spoj koji se moe poboljavati kroz pripremu osnove od elika, primenom prelaznih slojeva u spoju, hemijskom pripremom povrine za spajanje itd. - primena argona kao zatite u procesu navarivanja mogla bi se smatrati neophodnom bar za jedan do dva poslednja naneta sloja i presudnom za izbegavanje neeljnog uticaja kiseonika zbog obrazovanja jedinjenja SnO2 - navarivanjem se dobija sitnozrnija mikro i makrostruktura nego nalivanjem - dobar spoj belog metala i elika ukazuje da nema inicijalnih mesta za nastajanje prskotine koja bi se irila i dovodila do odvajanja spoja. Leaji proizvedeni navarivanjem objektivno ne zahtevaju mainsku obradu osnove primenom lastinog repa - tanak meusloj FeSn2 omoguava bolje kvaenje i poboljava spoj elika i belog metala, a u izvedenim uslovima navarivanja ne pokazuje negativan efekat zbog nastanka krtog meusloja u kome se stvaraju zatezni naponi - navarivanjem ne samo da se moe postii kvalitet nanetog sloja kao i livenjem, ve se uz primenu potrebnih parametara u svim fazama procesa moe proizvesti leaj po kvalitativnim pokazateljima iznad onog ostvarenog nalivanjem

236

MJoM

METALURGIJA - JOURNAL OF METALLURGY

- proizvodnja polaznih ipki presovanjem nije proces koji je apsolutno treba izbegavati, ve je potrebno izbei polazni materijal koji sadri greke bez obzira na postupak - korienje presovane ipke je raeno samo u cilju eksperimenta uprkos injenici da se unapred oekivao nepovoljan rezultat.

LITERATURA
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Interna norma kupca na bazi DIN ISO 4386/1 Prakticar Strojarstvo 1.k.knj. Zagreb,1977. uman,H: Metalografija, TMF Beograd 1989. Brasage et soudobrasage du cuivre et de ses alliages, Centre d information , Paris , 1974 Beal, R.E.: Soldering and Flux Technology, ASM Engineering Bookshelf, Metal Progres Databook 1979. Knauschner, A: Oberflaechenveredeln und Platieren von Metallen, Leipzig, Interdruck 1982. .: , , 1977. , .. : , , ,1968.
,