01.zakon o Parnicnom Postupku (2004)

Zakon o parninom postupku (2004)
__________________________________________________________________

ZAKON O PARNINOM POSTUPKU
"SlubenI glasnik RS", br. 125/2004
Deo prvi
OPTE ODREDBE
Glava prva
OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima
se postupa i odluuje prilikom reavanja graanskopravnih sporova iz linih, porodinih,
radnih, trgovakih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje
je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka.
lan 2.
Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava.
Sud ne moe odbiti da odluuje o zahtevu za koji je nadlean.
lan 3.
U parninom postupku sud odluuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku.
Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se
mogu odrei svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se.
Sud nee dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima,
javnim poretkom i pravilima morala.
lan 4.
Sud odluuje o tubenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog
raspravljanja.
Sud e iskljuiti javnost samo u sluajevima predvienim zakonom.
lan 5.
Sud e svakoj stranci pruiti mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima
protivne stranke.
Samo kad je to ovim zakonom odreeno sud je ovlaen da odlui o zahtevu o kome
protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se izjasni.
lan 6.
Parnini postupak vodi se na srpskom jeziku ekavskog ili ijekavskog izgovora i u tom
postupku koristi se irilino pismo, a latinino pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na
podrujima na kojima je, u skladu sa zakonom u slubenoj upotrebi jezik odreene nacionalne
manjine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.
Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da se slue svojim jezikom i pismom, u
skladu sa odredbama ovog zakona.
lan 7.
Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe
dokaze kojima se utvruju te injenice.
Sud utvruje sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva.
Sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke
nisu predloile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau
zahtevima kojima ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima
predvieno.
Sud ne moe svoju odluku zasnovati na injenicama o kojima strankama nije pruena
mogunost da se izjasne osim kada zakonom nije drugaije propisano.
lan 8.
Koje e injenice uzeti kao dokazane odluuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i
briljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata
celokupnog postupka.
lan 9.
Stranke su dune da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom.
Stranke, umeai i njihovi zastupnici su duni da pred sudom govore istinu.
CODEX PROJURIS

1
__________________________________________________________________

Sud je duan da sprei svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.
lan 10.
Stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.
Sud je duan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlaenja i sa to manje
trokova.
lan 11.
Stranke i sud e nastojati pre i u toku postupka da se graanskopravni sporovi reavaju
posredovanjem (medijacijom) ili na drugi miran nain.
lan 12.
Kad odluka suda zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni
odnos, a o tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje),
sud moe sam reiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije odreeno.
Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje
reeno.
lan 13.
U parninom postupku sud je u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti
uinioca vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim.
lan 14.
Ako za pojedine radnje nije zakonom odreen oblik u kome se mogu preduzeti, stranke
preduzimaju parnine radnje pismeno van roita ili usmeno na roitu.
Glava druga
NADLENOST I SASTAV SUDA
1. Zajednike odredbe
lan 15.
Sud ocenjuje po slubenoj dunosti, odmah po prijemu tube, da li je nadlean i u kojem je
sastavu nadlean na osnovu navoda u tubi i na osnovu injenica koje su sudu poznate.
Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost suda, ili ako
tuilac smanji tubeni zahtev, sud koji je bio nadlean u vreme podizanja tube ostaje i dalje
nadlean i ako bi usled ovih promena bio nadlean drugi sud iste vrste.
lan 16.
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li reavanje spora spada u
sudsku nadlenost.
Kad sud u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud nego neki drugi
domai organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbacie
tubu.
Kad sud u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud Republike Srbije
(u daljem tekstu: domai sud), po slubenoj dunosti oglasie se nenadlenim, ukinue
sprovedene radnje u postupku i odbaciti tubu, osim kad nadlenost domaeg suda zavisi od
pristanka tuenog, a tueni je dao svoj pristanak.
lan 17.
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu nadlenost.
Ako je ve odrano pripremno roite, ili ako ono nije odrano poto se tueni na prvom
roitu za glavnu raspravu upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, vii sud prvog stepena ne
moe se ni po slubenoj dunosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadlenim za
predmete iz nadlenosti nieg suda prvog stepena iste vrste.
Protiv reenja vieg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadlenim, kao i protiv
reenja kojim se taj sud oglasio stvarno nenadlenim i predmet ustupio niem sudu prvog
stepena iste vrste, nije dozvoljena alba.
lan 18.
Kad sudsko vee u toku postupka ili predsednik vea na pripremnom roitu, po slubenoj
dunosti ili povodom prigovora stranaka, utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija
pojedinac istog suda, postupak e se po pravnosnanosti ovog reenja nastaviti pred sudijom
pojedincem, i to po mogunosti pred predsednikom ovog vea kao sudijom pojedincem.
Sudija pojedinac vezan je za pravnosnanu odluku kojom mu se predmet ustupa u
nadlenost.
CODEX PROJURIS

2
__________________________________________________________________

U sluaju iz stava 1. ovog lana vee moe, prema stanju postupka, odluiti da predmet ne
ustupi sudiji pojedincu, ve da ono samo sprovede postupak. Protiv ove odluke vea nije
dozvoljena alba.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i kad se u toku postupka pred veem
promene okolnosti ili tuilac smanji tubeni zahtev, tako da bi spor trebalo da sudi sudija
pojedinac.
Ako je vee donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac, ova odluka ne
moe se pobijati zbog toga to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac.
Kad sudija pojedinac u toku postupka, po slubenoj dunosti ili povodom prigovora
stranaka, nae da je za suenje nadleno vee istog suda, postupak e se nastaviti pred
veem. Protiv ovog reenja sudije pojedinca nije dozvoljena alba.
lan 19.
Sud e reenjem obustaviti parnini postupak ako do donoenja odluke o glavnoj stvari
utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka.
Postupak e se po pravnosnanosti reenja nastaviti po pravilima vanparninog postupka
pred nadlenim sudom.
lan 20.
Sud se moe povodom prigovora tuenog, oglasiti mesno nenadlenim ako je prigovor
podnesen najdocnije na pripremnom roitu ili, ako ono nije odrano, do uputanja tuenog u
raspravljanje o glavnoj stvari na prvom roitu za glavnu raspravu.
Sud se moe oglasiti, po slubenoj dunosti, mesno nenadlenim samo kad postoji
iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom roitu ili, ako ono
nije odrano, do uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom roitu za glavnu
raspravu.
lan 21.
Po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim (l. 17. i 20), sud e ustupiti
predmet nadlenom sudu. Pre nego to ustupi predmet nadlenom sudu e, po potrebi,
zatraiti obavetenja od tuioca.
Sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom nastavie postupak kao da je kod njega bio
pokrenut.
Ako je odluka o nenadlenosti bila doneta na glavnoj raspravi, sud kome je predmet
ustupljen zakazae glavnu raspravu i postupie kao da se rasprava dri pred izmenjenim
veem (lan 317). Ako je odluka o nenadlenosti bila doneta na pripremnom roitu, nee se
zakazati novo pripremno roite ako predsednik vea smatra da ono nije potrebno s obzirom
na radnje preduzete na ranijem pripremnom roitu.
lan 22.
Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je
predmet ustupio ili neki drugi sud, dostavie predmet sudu koji treba da rei ovaj sukob
nadlenosti osim ako nae da mu je predmet ustupljen usled oigledne omake, a trebalo je
da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom sluaju e ustupiti predmet drugom sudu i o
tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.
Kad je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno
nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadlenosti i
sud kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadlean za
reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.
Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadlenosti prvostepenog suda vezuje svaki sud
kome docnije isti predmet bude ustupljen, ako je drugostepeni sud nadlean za reavanje
sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.
lan 23.
Sukob nadlenosti izmeu sudova iste vrste reava zajedniki neposredno vii sud.
Sukob nadlenosti izmeu sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije, reava Vrhovni
sud Srbije.
lan 24.
O sukobu nadlenosti moe se odluiti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o
nadlenosti.
Dok se ne rei sukob nadlenosti, sud kome je predmet ustupljen duan je da preduzima
one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
Protiv reenja kojim se reava sukob nadlenosti nije dozvoljena alba.
CODEX PROJURIS

3
__________________________________________________________________

lan 25.
Sud vri radnje u postupku na svom podruju. Ako postoji opasnost zbog odlaganja sud e
preduzeti pojedine radnje i na podruju susednog suda i o tome obavestiti sud na ijem
podruju je preduzeta radnja.
lan 26.
U pogledu nadlenosti domaih sudova za suenje strancima koji uivaju imunitet u Srbiji i
Crnoj Gori i za suenje stranim dravama i meunarodnim organizacijama vae pravila
meunarodnog prava.
U sluaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, objanjenje daje organ nadlean za
poslove pravde.
2. Nadlenost sudova za sporove sa meunarodnim elementom
lan 27.
Domai sud je nadlean za suenje kad je njegova nadlenost za spor sa meunarodnim
elementom izriito odreena zakonom ili meunarodnim ugovorom. Ako u zakonu ili
meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za odreenu
vrstu sporova, domai sud je nadlean za suenje u toj vrsti sporova i kad njegova nadlenost
proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadlenosti domaeg suda.
3. Stvarna nadlenost
lan 28.
Sudovi u parninom postupku sude u granicama svoje stvarne nadlenosti odreene
zakonom.
Utvrivanje vrednosti predmeta spora
lan 29.
Kad je za utvrivanje stvarne nadlenosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u
drugim sluajevima predvienim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao
vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva.
Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja, kao i parnini trokovi ne uzimaju se u
obzir ako ne ine glavni zahtev.
lan 30.
Ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora
rauna se po njihovom zbiru, ali najvie do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od
pet godina.
lan 31.
Ako jedna tuba protiv istog tuenog obuhvata vie zahteva koji se zasnivaju na istom
injeninom i pravnom osnovu, nadlenost se odreuje prema zbiru vrednosti svih zahteva.
Ako zahtevi u tubi proizlaze iz raznih osnova, ili su istaknuti protiv vie tuenih, nadlenost
se odreuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.
lan 32.
Kad se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se rauna prema jednogodinjoj
zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakljuenom na krae vreme.
lan 33.
Ako se tubom zahteva samo davanje obezbeenja za izvesno potraivanje ili
ustanovljenje zalonog prava, vrednost predmeta spora odreuje se prema iznosu
potraivanja koje treba obezbediti. Ali ako predmet zaloge ima manju vrednost od
potraivanja koje treba obezbediti, kao vrednost predmeta spora uzee se vrednost predmeta
zaloge.
lan 34.
Ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, ali tuilac u tubi navede da pristaje da
umesto ispunjenja tog zahteva primi odreeni novani iznos, kao vrednost predmeta spora
uzee se taj iznos.
U drugim sluajevima, kad se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je
vrednost predmeta spora koju je tuilac naznaio u tubi.
Ako je u sluaju iz stava 2. ovog lana tuilac oigledno suvie visoko ili suvie nisko
oznaio vrednost predmeta spora, sud e, najdocnije na pripremnom roitu, a ako pripremno
CODEX PROJURIS

4
__________________________________________________________________

roite nije odrano onda na glavnoj raspravi, pre poetka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i
na pogodan nain proveriti tanost oznaene vrednosti.
4. Sastav suda
lan 35.
U parninom postupku sudovi sude u veu ili u optoj sednici.
Sluajevi u kojima sudi sudija pojedinac odreuju se ovim zakonom.
Predsednik vea moe preduzimati samo one radnje u postupku i donositi samo one
odluke za ije je preduzimanje, odnosno donoenje ovlaen ovim zakonom.
Ako ovim zakonom nije drukije odreeno, sudija pojedinac u reavanju stvari iz svoje
nadlenosti ima sva prava i dunosti koja pripadaju predsedniku vea i veu.
lan 36.
U prvom stepenu sporove sudi vee ili sudija pojedinac.
Kad sudi u prvom stepenu, vee je sastavljeno od jednog sudije predsednika vea i dvoje
sudija-porotnika.
lan 37.
Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta
spora ne prelazi 3.000.000 dinara.
U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija
pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u sluajevima predvienim posebnim
zakonom.
Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja dravine.
Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi.
Vee sudi u prvom stepenu, bez obzira na vrednost, sporove iz autorskog prava, sporove
koji se odnose na zatitu ili upotrebu pronalazaka i tehnikih unapreenja, uzoraka, modela,
igova ili geografskih oznaka porekla, prava na upotrebu firme ili naziva.
lan 38.
Kad sudi u drugom stepenu u sednici vea ili na raspravi sud odluuje u veu sastavljenom
od tri sudije. U istom sastavu vii sud reava sukob nadlenosti (lan 23.) i odluuje u svim
ostalim sluajevima, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Kad odluuje o reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti protiv pravnosnanih odluka suda
nieg stepena, Vrhovni sud Srbije sudi u veu sastavljenom od pet sudija.
Ako je pravnosnanu odluku doneo Vrhovni sud Srbije, o reviziji i zahtevu za zatitu
zakonitosti odluuje taj sud u veu sastavljenom od sedam sudija.
5. Mesna nadlenost
a ) Op t a me s n a n a d l e n o s t
lan 39.
Ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda, za suenje je
nadlean sud koji je opte mesno nadlean za tuenog.
U sluajevima predvienim u ovom zakonu za suenje je pored suda opte mesne
nadlenosti nadlean i drugi odreeni sud.
lan 40.
Za suenje je opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite.
Ako tueni nema prebivalite u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dravi, opte mesno
nadlean je sud na ijem podruju tueni ima boravite.
Ako tueni pored prebivalita ima i boravite u nekom drugom mestu, a prema okolnostima
moe se pretpostaviti da e tu due vreme boraviti, opte mesno nadlean je i sud boravita
tuenog.
lan 41.
Za suenje u sporovima protiv Srbije i Crne Gore, Republike Srbije, jedinica lokalne
samouprave, kao i drugih oblika teritorijalne organizacije opte mesno nadlean je sud na
ijem se podruju nalazi sedite njene skuptine.
Za suenje u sporovima protiv pravnih lica, opte mesno nadlean je sud na ijem se
podruju nalazi njihovo sedite. U sluaju sumnje, kao sedite smatrae se mesto u kome se
nalaze njihovi organi upravljanja.
lan 42.
CODEX PROJURIS

5
__________________________________________________________________

Za suenje u sporovima protiv dravljanina Srbije i Crne Gore koji stalno ivi u
inostranstvu, gde je upuen na slubu ili na rad od strane dravnog organa ili pravnog lica,
opte mesno nadlean je sud njegovog poslednjeg prebivalita.
b ) P o s e b n a me s n a n a d l e n o s t
Nadlenost za suparniare
lan 43.
Ako je jednom tubom tueno vie lica (lan 199. stav 1. taka 1), a za njih ne postoji
mesna nadlenost istog suda, nadlean je sud koji je mesno nadlean za jednog od tuenih, a
ako meu njima ima glavnih i sporednih obveznika, sud koji je mesno nadlean za koga od
glavnih obveznika.
Nadlenost za sporove o zakonskom izdravanju
lan 44.
Za suenje u sporovima za zakonsko izdravanje, ako je tuilac lice koje trai izdravanje,
nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem podruju tuilac ima
prebivalite, odnosno boravite.
Ako je za sporove o zakonskom izdravanju s meunarodnim elementom domai sud
nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem
podruju tuilac ima prebivalite.
Ako nadlenost domaeg suda u sporovima o zakonskom izdravanju postoji zato to
tueni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se moe naplatiti izdravanje, mesno nadlean je
sud na ijem se podruju nalazi ta imovina.
Nadlenost za sporove o naknadi tete
lan 45.
Za suenje u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za tetu, pored suda opte
mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili sud na
ijem je podruju tetna posledica nastupila.
Ako je teta nastala usled smrti ili teke telesne povrede, nadlean je pored suda iz stava
1. ovog lana i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i u postupku protiv organizacije za
osiguranje radi naknade tete treim licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti
organizacije za osiguranje, a odredba stava 1. ovog lana i u postupku o regresnim zahtevima
po osnovu naknade tete protiv regresnih dunika.
Nadlenost za sporove radi zatite prava na osnovu garancije proizvoaa
lan 46.
Za suenje u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvoaa
koji je dao garanciju nadlean je, osim suda opte mesne nadlenosti za tuenog, i sud opte
mesne nadlenosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uruio kupcu pismenu garanciju
proizvoaa.
Nadlenost za brane sporove
lan 47.
Za suenje u sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponitaja braka
ili razvoda braka (brani sporovi), nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na
ijem podruju su brani drugovi imali poslednje zajedniko prebivalite.
Ako je za brane sporove domai sud nadlean zato to su brani drugovi imali poslednje
zajedniko prebivalite u Republici Srbiji, odnosno zato to tuilac ima prebivalite u Republici
Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem su podruju brani drugovi imali poslednje zajedniko
prebivalite, odnosno sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.
CODEX PROJURIS

6
__________________________________________________________________

lan 48.
Ako je u sporovima o imovinskim odnosima branih drugova domai sud nadlean zato to
se imovina branih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato to tuilac u vreme podizanja
tube ima prebivalite ili boravite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem
podruju tuilac ima prebivalite ili boravite u vreme podizanja tube.
Nadlenost za sporove o utvrivanju ili osporavanju oinstva ili materinstva
lan 49.
U postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva dete moe podii tubu
bilo pred sudom opte mesne nadlenosti bilo pred sudom na ijem podruju ima prebivalite,
odnosno boravite.
Ako je u postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva domai sud
nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem
podruju tuilac ima prebivalite.
Nadlenost za sporove o nepokretnostima i zbog smetanja dravine
lan 50.
Za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za
sporove zbog smetanja dravine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na
nepokretnosti, iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost.
Ako nepokretnost lei na podruju vie sudova, nadlean je svaki od tih sudova.
Za sporove zbog smetanja dravine na pokretnim stvarima nadlean je pored suda opte
mesne nadlenosti i sud na ijem se podruju dogodilo smetanje.
Nadlenost za sporove o vazduhoplovu i brodu
lan 51.
Kad je za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na
vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutranje plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih
odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadlean domai sud, iskljuivo je mesno nadlean sud na
ijem se podruju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan.
Kad je za suenje u sporovima zbog smetanja dravine na brodovima, odnosno
vazduhoplovima iz stava 1. ovog lana nadlean domai sud mesno je nadlean, pored suda
na ijem se podruju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ijem
se podruju dogodilo smetanje.
Nadlenost za lica koja nemaju optu mesnu nadlenost u Republici Srbiji
lan 52.
Tuba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema optu mesnu nadlenost u
Republici Srbiji moe se podneti svakom domaem sudu na ijem se podruju nalazi kakva
imovina tog lica ili predmet koji se tubom trai.
Ako nadlenost domaeg suda postoji zato to je obaveza nastala za vreme boravka
tuenog u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem je podruju obaveza nastala.
Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema optu mesnu nadlenost, za obaveze
koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tuba se moe podneti sudu na ijem podruju tu
obavezu treba ispuniti.
Nadlenost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica
lan 53.
Za suenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedita,
ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda opte mesne nadlenosti
nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi ta poslovna jedinica.
Nadlenost po mestu gde se nalazi zastupnitvo stranog lica u Republici Srbiji
CODEX PROJURIS

7
__________________________________________________________________

lan 54.
Za sporove protiv fizikog ili pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu
obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tuba se moe
podneti sudu na ijem se podruju nalazi njegovo stalno zastupnitvo ili sedite organa kome
je povereno da vri njegove poslove.
Nadlenost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama
lan 55.
U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno
ustanovama iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite komande vojne
jedinice, odnosno ustanove.
Nadlenost za sporove iz naslednopravnih odnosa
lan 56.
Dok ostavinski postupak nije pravnosnano zavren, za suenje u sporovima iz
naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potraivanja poverioca prema ostaviocu,
pored suda opte mesne nadlenosti mesno je nadlean i sud na ijem se podruju nalazi
sud koji sprovodi ostavinski postupak.
Nadlenost za sporove u izvrnom i steajnom postupku
lan 57.
Za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvrnog
postupka, odnosno u toku i povodom steajnog postupka, iskljuivo je mesno nadlean sud
na ijem se podruju nalazi sud koji sprovodi izvrni, odnosno steajni postupak, odnosno sud
na ijem se podruju sprovodi administrativno izvrenje.
Nadlenost po mestu plaanja
lan 58.
Za suenje u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika nadlean je, pored suda
opte mesne nadlenosti, i sud mesta plaanja.
Nadlenost za sporove iz radnih odnosa
lan 59.
Ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je nadlean, pored suda koji
je opte mesno nadlean za tuenog, i sud na ijem se podruju rad obavlja ili se obavljao.
Uzajamna nadlenost za tube protiv stranih dravljana
lan 60.
Ako u stranoj dravi dravljanin Srbije i Crne Gore moe biti tuen pred sudom koji po
odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadlean za suenje u toj graanskopravnoj stvari,
ista nadlenost e vaiti i za suenje dravljaninu te strane drave pred domaim sudom.
v ) Od r e i v a n j e me s n e n a d l e n o s t i o d s t r a n e v i e g s u d a
lan 61.
Ako nadleni sud usled iskljuenja ili izuzea sudije ili iz drugih razloga ne moe da
postupa, izvestie o tome neposredno vii sud, koji e odrediti da u tom predmetu postupa
drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja.
lan 62.
Najvii sud odreene vrste u Republici Srbiji moe, na predlog stranke ili nadlenog suda,
odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja
CODEX PROJURIS

8
__________________________________________________________________

ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi vani
razlozi.
Sud e odbaciti predlog za odreivanje drugog stvarno nadlenog suda ako stranka
ponovo podnese istovetan predlog.
Odluku iz stava 2. ovoga lana donosi sudija pojedinac prvostepenog suda i protiv ovog
reenja nije dozvoljena alba.
lan 63.
Ako je za suenje nadlean sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne
moe utvrditi koji je sud mesno nadlean, Vrhovni sud Srbije e, na predlog stranke, odrediti
koji e stvarno nadlean sud biti mesno nadlean.
g ) S p o r a z u m o me s n o j n a d l e n o s t i
lan 64.
Ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog suda, stranke se mogu
sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadlean, pod uslovom da je taj
sud stvarno nadlean.
Ako je zakonom odreeno da su za suenje mesno nadlena dva ili vie domaih sudova,
stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi
stvarno nadlean sud.
Ovaj sporazum vai samo ako je pismeno sastavljen i ako se tie odreenog spora ili vie
sporova koji svi proistiu iz odreenog pravnog odnosa.
Ispravu o sporazumu tuilac mora priloiti uz tubu, a tueni uz prigovor nenadlenosti ili
odgovor na tubu.
Glava trea
ISKLJUENJE I IZUZEE
lan 65.
Sudija je duan uzdrati se od suenja kad postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu
nepristrasnost.
lan 66.
Sudija ne moe vriti sudijsku dunost (iskljuenje):
1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u
odnosu saovlaenika, saobveznika ili regresnog obveznika, ili ako je u istom predmetu
sasluan kao svedok ili vetak;
2) ako je akcionar, lan privrednog drutva ili lan zadruge kad je jedna od stranaka njegov
poverilac ili dunik;
3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj
liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena, ili mu je brani odnosno vanbrani suprunik
(sadanji ili bivi), srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili
nije;
4) ako je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke, zakonski zastupnik ili punomonik, ili ako
izmeu sudije i stranke, zakonskog zastupnika ili punomonika stranke postoji zajedniko
domainstvo;
5) ako izmeu sudija i lica iz ovog stava tee neka druga parnica ili izmeu njih postoji
sukob interesa;
6) ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovanja (medijacije), u postupku
pred niim sudom ili drugim organom, ili u zakljuenju sudskog poravnanja koje se pobija u
parnici;
7) ako je u steajnom postupku povodom koga je dolo do spora uestvovao kao steajni
sudija ili lan steajnog vea.
Sudija moe biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost
(izuzee).
lan 67.
Sudija, im sazna da postoji koji od razloga za iskljuenje iz lana 66. stav 1. ta. 1-7. ovog
zakona, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika
suda, koji e mu odrediti zamenika.
Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (l.
65. i 66. stav 2), zastae sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji e odluiti o
CODEX PROJURIS

9
__________________________________________________________________

izuzeu. Do donoenja reenja predsednika suda, sudija moe preduzimati samo one radnje
za koje postoji opasnost od odlaganja.
lan 68.
Iskljuenje i izuzee mogu traiti i stranke.
Stranka moe da zahteva iskljuenje ili izuzee samo sudije koji postupa u odreenom
predmetu. Stranka je duna da podnese zahtev im sazna da postoji razlog za iskljuenje
odnosno izuzee, a najdocnije do zavretka raspravljanja pred prvostepenim sudom, a ako
nije bilo raspravljanja, do donoenja odluke.
Zahtev za iskljuenje ili izuzee sudije vieg suda stranka moe staviti u pravnom leku ili
odgovoru na pravni lek, a ako se pred viim sudom odrava rasprava, onda do zavretka
rasprave.
Stranka je duna da zahtev obrazloi i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev.
lan 69.
Nije doputen zahtev za iskljuenje ili izuzee:
1) kojim se uopteno trai izuzee svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli
uestvovati u nekom postupku;
2) o kome je ve odlueno;
3) u kome nije obrazloen zakonski razlog zbog koga se izuzee trai.
Nedoputen zahtev iz stava 1. ovog lana odbacie sudija pred kojim se vodi postupak.
Protiv reenja iz stava 2. ovoga lana nije dozvoljena posebna alba.
Kad odbaci zahtev sud moe protivnoj stranci na njen zahtev posebnim reenjem dosuditi
trokove prouzrokovane odlaganjem rasprave.
Protiv reenja iz stava 4. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
lan 70.
O iskljuenju i izuzeu sudije odluuje predsednik suda.
O iskljuenju i izuzeu predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg suda.
O zahtevu za izuzee predsednika Vrhovnog suda Srbije odluuje opta sednica.
Pre donoenja reenja o izuzeu uzee se izjava od sudije ije se izuzee trai, a po
potrebi izvrie se i drugi izviaji.
Protiv reenja o iskljuenju ili usvajanju zahteva za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv
reenja kojim se zahtev za izuzee odbija nije dozvoljena posebna alba.
lan 71.
Kad sudija sazna da je stavljen zahtev za njegovo iskljuenje ili izuzee, duan je da
odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu, a ako je u pitanju izuzee iz l. 65. i 66.
stav 2. ovog zakona, moe do donoenja reenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za
koje postoji opasnost od odlaganja.
lan 72.
Odredbe o iskljuenju i izuzeu sudija primenjivae se shodno i na predsednika suda,
sudiju porotnika i zapisniara.
Sudija porotnik ne moe vriti sudijsku dunost (iskljuenje) ako stalno ili privremeno radi
kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku.
O izuzeu zapisniara odluuje predsednik vea, odnosno vee ili sudija pojedinac.
Glava etvrta
STRANKE I NJIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI
lan 73.
Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice.
Posebnim propisima odreuje se ko osim fizikih i pravnih lica moe biti stranka u
postupku.
Parnini sud moe, izuzetno s pravnim dejstvom u odreenoj parnici, priznati svojstvo
stranke i onim oblicima udruivanja i organizovanja koji nemaju stranaku sposobnost u
smislu st. 1. i 2. ovog lana ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, u sutini ispunjavaju
bitne uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito ako raspolau imovinom na kojoj
se moe sprovesti izvrenje.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije
dozvoljena posebna alba.
lan 74.
Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama preduzimati radnje u postupku
(parnina sposobnost).
CODEX PROJURIS

10
__________________________________________________________________

Punoletno lice kome je ograniena poslovna sposobnost parnino je sposobno u
granicama svoje poslovne sposobnosti.
Maloletnik je parnino sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti.
lan 75.
Stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.
lan 76.
Zakonski zastupnik moe u ime stranke preduzimati sve radnje u postupku. Ako je za
podizanje ili povlaenje tube, za priznanje, odnosno za odricanje od tubenog zahteva, za
zakljuenje poravnanja, izjavljivanje, povlaenje ili odricanje od pravnog leka posebnim
propisima odreeno da zastupnik mora imati posebno ovlaenje, on moe te radnje
preduzimati samo ako ima takvo ovlaenje.
lan 77.
U toku celog postupka sud e po slubenoj dunosti paziti da li lice koje se pojavljuje kao
stranka moe biti stranka u postupku i da li je stranka parnino sposobna, da li parnino
nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno
ovlaenje kad je ono potrebno.
Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik duno je da prilikom preduzimanja prve
radnje u postupku dokae svoje zastupniko svojstvo.
Zakonski zastupnik je duan da podnese posebno ovlaenje kad je za preduzimanje
odreenih radnji u postupku to potrebno.
Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu
panju u zastupanju, obavestie o tome organ starateljstva. Ako bi usled proputanja
zastupnika mogla nastati teta za lice pod starateljstvom, sud e zastati s postupkom i
predloiti da se odredi drugi zakonski zastupnik.
lan 78.
Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne moe biti stranka u postupku, a taj
se nedostatak moe otkloniti, pozvae tuioca da izvri potrebne ispravke u tubi.
Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema
posebno ovlaenje kad je ono potrebno, zatraie da nadleni organ starateljstva postavi
staraoca parnino nesposobnom licu, ili e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi
parnino nesposobna stranka bila pravilno zastupana.
Sud e odrediti stranci rok za uklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog lana.
Dok se ne otklone ovi nedostaci, u postupku se mogu preduzimati samo one radnje zbog
ijeg odlaganja bi mogle da nastanu tetne posledice.
Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odreeni rok bezuspeno protekne,
sud e reenjem ukinuti radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaene ovim
nedostacima i odbacie tubu ako su nedostaci takve prirode da spreavaju dalje voenje
postupka.
Protiv reenja kojim se nareuju mere za otklanjanje nedostataka nije dozvoljena alba.
lan 79.
Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokae da bi redovan postupak oko
postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu
tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuenom postaviti privremenog zastupnika sa
spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora.
Pod uslovom iz stava 1. ovog lana sud e postaviti tuenom privremenog zastupnika
naroito u ovim sluajevima:
1) ako tueni nije parnino sposoban, a nema zakonskog zastupnika;
2) ako postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika;
3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;
4) ako je prebivalite, odnosno boravite tuenog nepoznato, a tueni nema punomonika;
5) ako se tueni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalaze u
inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvriti.
Sud moe postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod
uslovima i na nain iz stava 2. ovog lana.
Sud odluuje reenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez odlaganja
dostavlja organu starateljstva i strankama kada je to moguno.
Protiv reenja iz stava 4. ovoga lana nije dozvoljena alba.
lan 80.
CODEX PROJURIS

11
__________________________________________________________________

Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dunosti zakonskog
zastupnika.
Privremeni zastupnik preduzima parnine radnje u postupku sve dok se stranka, njen
zakonski zastupnik ili punomonik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateljstva ne obavesti
sud da je postavio staraoca.
lan 81.
Ako je privremeni zastupnik postavljen tuenome iz razloga navedenih u lanu 79. stav 2.
ta. 4. i 5. ovog zakona, sud e oglas o postavljanju privremenog zastupnika objaviti u
"Slubenom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda, a po potrebi na drugi
pogodan nain.
Oglas treba da sadri: oznaenje suda koji je postavio privremenog zastupnika, zakonski
osnov, ime tuenog kome se postavlja zastupnik, predmet spora, ime zastupnika i njegovo
zanimanje i boravite, kao i upozorenje da e zastupnik zastupati tuenog u postupku sve dok
se tueni ili njegov punomonik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne
obavesti sud da je postavio staraoca.
lan 82.
Parnina sposobnost dravljanina Srbije i Crne Gore procenjuje se po zakonu drave
lanice koji je merodavan za utvrivanje njegove poslovne sposobnosti.
Dravljanin Srbije i Crne Gore koji nije parnino sposoban po zakonu drave lanice koji je
merodavan za utvrivanje njegove poslovne sposobnosti, a parnino je sposoban po zakonu
drave lanice pred ijim se sudom sprovodi postupak, moe sam preduzimati radnje u
postupku. NJegov zakonski zastupnik moe preduzimati radnje u postupku samo dok taj
dravljanin ne izjavi da sam preuzima voenje parnice.
lan 83.
Strani dravljanin koji nije parnino sposoban po zakonu drave iji je dravljanin, a
parnino je sposoban po domaem zakonu, moe sam preduzimati radnje u postupku.
Zakonski zastupnik moe preduzimati radnje u postupku samo dok strani dravljanin ne izjavi
da sam preuzima voenje parnice.
Glava peta
PUNOMONICI
lan 84.
Stranke mogu preduzimati radnje u postupku lino ili preko punomonika.
Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti.
Zastupanje dravne zajednice, drave lanice i njenih organa, jedinica teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave ureuje se posebnim propisima.
Sud moe pozvati stranku koja ima punomonika da se pred sudom lino izjasni o
injenicama koje treba utvrditi u parnici.
Stranka koju zastupa punomonik moe uvek doi pred sud i davati izjave pored svog
punomonika i sama preduzimati parnine radnje.
lan 85.
Punomonik moe biti fiziko lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koje se
bavi nadripisarstvom.
Ako se kao punomonik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, sud e takvom licu
uskratiti dalje zastupanje i o tome e odmah obavestiti stranku.
alba protiv reenja o uskraivanju zastupanja ne zadrava izvrenje reenja.
lan 86.
Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno
dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.
lan 87.
Stranka moe izmeniti ili opozvati radnju svog punomonika.
Ako je punomonik priznao neku injenicu na roitu na kome stranka nije prisustvovala ili
je neku injenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove, sud
e ceniti obe izjave u smislu lana 222. stav 2. ovog zakona.
lan 88.
Obim punomoja odreuje stranka.
Stranka moe ovlastiti punomonika da preduzima pojedine odreene radnje ili da
preduzima sve radnje u postupku.
CODEX PROJURIS

12
__________________________________________________________________

Punomonika koji je advokat moe zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega
zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoju.
lan 89.
Ako je stranka izdala advokatu punomoje za voenje parnice, a nije blie odredila
ovlaenja u punomoju, advokat je na osnovu ovakvog punomoja ovlaen:
1) da vri sve radnje u postupku, a naroito da podigne tubu, da je povue, da prizna
tubeni zahtev ili da se odrekne tubenog zahteva, da zakljui poravnanje, da izjavi pravni lek
i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da predlae izdavanje privremenih mera
obezbeenja;
2) da podnosi predlog za izvrenje ili za obezbeenje i da preduzima potrebne radnje u
postupku povodom takvog zahteva;
3) da prenese punomoje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na
preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku.
Advokatu je uvek potrebno posebno punomoje za podnoenje predloga za ponavljanje
postupka.
lan 90.
Ako stranka u punomoju nije blie odredila ovlaenja punomonika, punomonik koji nije
advokat moe na osnovu ovakvog punomoja da preduzima sve radnje u postupku ali mu je
uvek potrebno izriito ovlaenje za povlaenje tube, za priznanje ili za odricanje od
tubenog zahteva, za zakljuenje poravnanja, za povlaenje ili odricanje od redovnog
pravnog leka i za prenoenje punomoja na drugo lice.
lan 91.
Stranka izdaje punomoje u pismenom obliku.
Ako posumnja u istinitost pismenog punomoja, sud e reenjem naloiti punomoniku da
podnese overeno punomoje. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.
lan 92.
Punomonik je duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese
punomoje.
Sud je duan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomonik
ovlaeno za zastupanje. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomonik nije
ovlaeno za preduzimanje odreenje radnje, ukinue parnine radnje koje je to lice
preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila.
lan 93.
Stranka moe u svako vreme opozvati punomoje, a punomonik ga moe u svako vreme
otkazati.
Opozivanje, odnosno otkaz punomoja mora se saoptiti sudu pred kojim se vodi
postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik.
Opozivanje, odnosno otkaz punomoja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od asa kada
joj je saopteno.
Posle otkaza punomoja punomonik je duan da jo mesec dana preduzima parnine
radnje za lice koje mu je izdalo punomoje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu tetu
koja bi u to vreme mogla nastati.
lan 94.
Punomoje prestaje smru fizikog lica.
Ako je punomoniku dato ovlaenje da moe preduzimati sve radnje u postupku, a
stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban, ili ako
zakonski zastupnik bude razreen dunosti, punomonik je ovlaen da preduzima radnje u
postupku koje ne trpe odlaganje.
U sluajevima navedenim u stavu 2. ovog lana punomoniku koji nije advokat uvek
prestaju ovlaenja koja se u punomoju moraju izriito navesti (lan 90).
lan 95.
Prestankom pravnog lica prestaje i punomoje koje je ono izdalo.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, punomonik je duan da jo mesec dana
preduzima radnje koje ne trpe odlaganje.
Glava esta
JEZIK U POSTUPKU
lan 96.
CODEX PROJURIS

13
__________________________________________________________________

Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da na roitima i prilikom usmenog
preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi
na jeziku stranke odnosno drugih uesnika u postupku, obezbedie im se na njihov zahtev
usmeno prevoenje na njihov jezik onoga to se iznosi na roitu, kao i usmeno prevoenje
isprava koje se na roitu koriste radi dokazivanja.
Stranke i drugi uesnici u postupku pouie se o pravu da usmeni postupak pred sudom
prate na svom jeziku posredstvom tumaa. U zapisniku e se zabeleiti da im je data pouka,
kao i izjave stranaka, odnosno uesnika.
Prevoenje obavljaju tumai.
lan 97.
Pozivi, odluke i druga sudska pismena upuuju se strankama i drugim uesnicima u
postupku na srpskom jeziku.
Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih manjina, sud e na tom
jeziku dostavljati sudska pismena onim strankama i uesnicima u postupku koji su pripadnici
te nacionalne manjine i u postupku se slue tim jezikom.
lan 98.
Stranke i drugi uesnici u postupku upuuju sudu svoje tube, albe i druge podneske na
jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu.
Stranke i drugi uesnici u postupku mogu upuivati sudu svoje podneske i na jeziku
nacionalnih manjina koji nije u slubenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom.
lan 99.
Trokovi prevoenja na jezik nacionalnih manjina, koji nastaju primenom odredaba ustava i
ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu svog jezika, padaju na teret
sredstava suda.
Glava sedma
PODNESCI
lan 100.
Tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku
(podnesci).
Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadravati sve ono to je potrebno da bi se po
njima moglo postupiti. Oni naroito treba da sadre: oznaenje suda, ime i prezime, naziv
firme, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i
punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca.
Ako izjava sadri kakav zahtev, stranka je duna da u podnesku navede injenice na
kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno.
lan 101.
Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju
primeraka za sud i protivnu stranku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose
prilozi.
Ako je na protivnoj strani vie lica koja imaju zajednikog zakonskog zastupnika ili
punomonika, za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku.
lan 102.
Isprave koje se prilau podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu.
Ispravu priloenu u izvorniku sud e zadrati, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa
njenom sadrinom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dri u sudu, vratie se
podnosiocu na njegov zahtev. Sud moe naloiti podnosiocu da spisima priloi prepis isprave.
Ako je isprava priloena u prepisu, sud e na zahtev protivne stranke naloiti podnosiocu
da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa njenom
sadrinom. Kad je to potrebno, sud e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u
izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregledati.
Protiv ovih reenja nije dozvoljena alba.
lan 103.
Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo
postupiti, sud e stranci koja nema punomonika advokata vratiti podnesak radi ispravke,
osim ako zakonom nije drugaije odreeno.
Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredie rok za ponovno
podnoenje podneska.
CODEX PROJURIS

14
__________________________________________________________________

Ako podnesak vezan za rok bude ispravljen, odnosno dopunjen i predat sudu u roku
odreenom za dopunu ili ispravku, smatrae se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi
put bio podnesen.
Smatrae se da je podnesak povuen ako ne bude vraen sudu u odreenom roku, a ako
bude vraen bez ispravke, odnosno dopune, odbacie se.
Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud e ih umnoiti o
troku stranke koja je propustila obavezu.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se ako stranka ima punomonika koji je advokat. Kad je
podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno
da bi se po njemu moglo postupati, sud e ga odbaciti.
lan 104.
Novanom kaznom do 30.000 dinara parnini sud kaznie lice koje u podnesku vrea sud,
stranku ili drugog uesnika u postupku.
Izreena kazna po stavu 1. ovog lana ne utie na izricanje kazne za krivino delo.
Ako se novana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem, novana kazna, odnosno
njen preostali deo koji nije plaen, zamenie se zatvorom, ije trajanje odmerava sud
srazmerno visini izreene kazne, ali koje ne moe biti due od deset dana.
Odredba stava 3. ovog lana primenie se u svim sluajevima kad sud izrie novanu
kaznu (l. 247, 254. i 319).
Glava osma
ROKOVI I ROITA
Rokovi
lan 105.
Ako rokovi nisu odreeni zakonom, odreuje ih sud s obzirom na okolnosti sluaja.
lan 106.
Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine.
Kao prvi dan roka odreenog na dane uzima se dan posle dana dostavljanja ili saoptenja
odluke ili posle dana u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetak roka.
Rok odreen na mesece ili godine zavrava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini
koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada dogaaj od
koga se po zakonu rauna poetak roka.
Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju, ili u neki drugi dan kad sud ne
radi, rok istie protekom prvog narednog radnog dana.
Odredbe stava 4. ovog lana primenjuju se i na rok u kome se po posebnim propisima
mora podii tuba kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.
lan 107.
Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka.
Dan predaje podneska upuenog sudu preko pote preporuenom poiljkom ili upuenog
telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu.
Ako je podnesak upuen telegrafskim putem, smatrae se da je dat u roku samo ako
uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upuen sudu preporuenom poiljkom
u roku od tri dana od dana predaje telegrama poti.
Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj slubi i ostala lica
koja se nalaze u slubi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje
podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu.
Za lica liena slobode dan predaje podneska zavodu za izvrenje zavodskih sankcija
smatra se kao dan predaje sudu.
Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka,
a stigne nadlenom sudu posle isteka roka, smatrae se da je na vreme podnet ako se
njegovo podnoenje nenadlenom sudu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci
podnosioca.
Odredbe st. 1- 6. ovog lana primenjuju se i na rok u kome se po posebnim propisima
mora podii tuba, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.
Roita
lan 108.
Roite odreuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka.
Protiv reenja o odreivanju roita nije dozvoljena alba.
CODEX PROJURIS

15
__________________________________________________________________

Sud e na roite blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ije prisustvo smatra
potrebnim. Uz poziv e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odreivanje roita,
a u pozivu e se naznaiti mesto, prostorija i vreme odravanja roita. Ako se uz poziv ne
dostavlja podnesak, u pozivu e se navesti stranke, predmet spora, kao i radnja koja e se na
roitu preduzeti.
Sud e u pozivu naroito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa roita.
lan 109.
Roite se, po pravilu, odrava u sudskoj zgradi.
Sud moe odluiti da se roite odri van sudske zgrade kad nae da je to nuno ili da e
se na taj nain utedeti u vremenu ili u trokovima postupka. Protiv ovog reenja nije
dozvoljena alba.
lan 110.
Sud moe odloiti roite kad je to potrebno radi izvoenja dokaza ili kad za to postoje
drugi opravdani razlozi.
Kad se roite odloi, sud e, ako je mogue, odmah saoptiti prisutnima mesto i vreme
novog roita.
Protiv reenja o odlaganju roita nije dozvoljena alba.
Vraanje u preanje stanje
lan 111.
Ako stranka propusti roite ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga
izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud e toj stranci na njen predlog dozvoliti da
naknadno izvri tu radnju (vraanje u preanje stanje) kad postoje opravdani razlozi za
proputanje.
Kad se dozvoli vraanje u preanje stanje postupak se vraa u ono stanje u kome se
nalazio pre proputanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog proputanja doneo.
lan 112.
Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo izvriti
proputenu radnju.
Predlog se mora podneti u roku od osam dana, raunajui od dana kad je prestao razlog
koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek docnije saznala za proputanje, od
dana kad je za to saznala.
Posle proteka 60 dana od dana proputanja ne moe se traiti vraanje u preanje stanje.
Ako se vraanje u preanje stanje predlae zbog proputanja roka, predlaga je duan da
istovremeno sa podnoenjem predloga preduzme i proputenu radnju.
lan 113.
Vraanje u preanje stanje nije dozvoljeno ako je proputen rok iz lana 112. st. 2. i 3, ili
ako je proputeno roite odreeno povodom predloga za vraanje u preanje stanje.
lan 114.
Predlog za vraanje u preanje stanje ne utie na tok parnice. Sud moe odluiti da
zastane sa postupkom do pravnosnanosti reenja o predlogu.
lan 115.
Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraanje u preanje stanje odbacie sud
reenjem.
Predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na optepoznatim injenicama, a
stranka uz predlog nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze, odbacie sud kao
neuredan.
O predlogu za vraanje u preanje stanje odluuje se, po pravilu, bez rasprave.
Kad sud nae da je radi pravilnog utvrivanja injenica potrebno da se izvedu dokazi
zakazae roite.
lan 116.
Protiv reenja kojim se usvaja predlog za vraanje u preanje stanje nije dozvoljena
alba, osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog.
Glava deveta
ZAPISNICI
lan 117.
Zapisnik se sastavlja o radnjama preduzetim na roitu.
CODEX PROJURIS

16
__________________________________________________________________

Zapisnik se sastavlja i o vanijim izjavama ili saoptenjima koje stranke ili drugi uesnici
daju van roita. O manje vanijim izjavama ili saoptenjima nee se sastavljati zapisnik nego
e se samo staviti slubena beleka na spisu.
Zapisnik pie zapisniar.
lan 118.
U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad se vri
radnja, naznaenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili treih lica i njihovih
zakonskih zastupnika ili punomonika.
Zapisnik treba da sadri bitne podatke o sadrini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj
raspravi naroito e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskljuena, sadrina
izjava stranaka, njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz
navoenje sadrine iskaza svedoka i vetaka, kao i odluke suda donete na roitu.
lan 119.
Zapisnik se mora voditi uredno, u njemu se ne sme nita brisati, dodati ili menjati.
lan 120.
Zapisnik se sastavlja na taj nain to predsednik vea kazuje glasno zapisniaru ta e
uneti u zapisnik.
Stranke imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita, kao i da stave
svoje prigovore na sadrinu zapisnika.
To pravo imaju i druga lica ija je izjava uneta u zapisnik, ali samo u pogledu onog dela
zapisnika koji sadri njihovu izjavu.
Ispravke ili dodaci u pogledu sadrine zapisnika koje treba izvriti povodom prigovora
stranaka ili drugih lica ili po slubenoj dunosti, unee se na kraju zapisnika. Na zahtev ovih
lica unee se i prigovori koji nisu usvojeni.
lan 121.
Zapisnik potpisuju predsednik vea, zapisniar, stranke, odnosno njihovi zakonski
zastupnici ili punomonici kao i tuma.
Svedok i vetak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, kad se njihovo sasluanje vri pred
zamoljenim sudijom ili predsednikom vea.
Nepismeno lice ili lice koje se ne moe potpisati stavie na zapisnik otisak kaiprsta, a
zapisniar e ispod otiska upisati njegovo ime i prezime.
Ako se koja stranka, njen zakonski zastupnik ili punomonik, svedok ili vetak udalji pre
potpisivanja zapisnika ili nee da potpie zapisnik, to e se zabeleiti u zapisniku i navee se
razlog koji je iznet.
lan 122.
O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod vieg suda u postupku po
pravnom leku odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleka o veanju i
glasanju.
Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i izreku odluke.
Odvojena miljenja prikljuuju se zapisniku o veanju i glasanju ako nisu uneta u sam
zapisnik.
Zapisnik, odnosno beleku o glasanju potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.
Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati
samo vii sud kad reava o pravnom leku, i u tom sluaju zapisnik e se ponovo zatvoriti u
poseban omot i na omotu naznaiti da je zapisnik razgledan.
Glava deseta
DONOENJE ODLUKA
lan 123.
Sud donosi odluke u obliku presude ili reenja.
O tubenom zahtevu sud odluuje presudom, a u postupku zbog smetanja dravine
reenjem.
Kad ne odluuje presudom, sud odluuje reenjem.
U postupku izdavanja platnog naloga reenje kojim se usvaja tubeni zahtev donosi se u
obliku platnog naloga.
Odluka o trokovima u presudi smatra se reenjem.
lan 124.
Odluke vea donose se posle veanja glasanjem.
U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu biti prisutni samo lanovi vea i zapisniar.
CODEX PROJURIS

17
__________________________________________________________________

Odluku o jednostavnijim pitanjima, vee moe doneti i u samom zasedanju.
lan 125.
Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On se stara da se sva
pitanja svestrano i potpuno razmotre.
Za svaku odluku vea potrebna je veina glasova.
lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea. lan
vea koji je pri glasanju o kome ranijem pitanju ostao u manjini ne moe se uzdrati od
glasanja o pitanju o kome se ima docnije odluiti.
Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se odluuje glasovi podele na vie razliitih
miljenja, tako da nijedno od njih nema veinu, pitanja e se razdvojiti i glasanje e se
ponavljati sve dok se ne postigne veina.
lan 126.
Pre odluivanja o glavnoj stvari sud odluuje da li je potrebno da se dopuni postupak, kao i
o drugim prethodnim pitanjima.
Ako pri reavanju o glavnoj stvari treba odluiti o vie zahteva, o svakom zahtevu glasae
se posebno.
Glava jedanaesta
DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA
Nain dostavljanja
lan 127.
Pismena se dostavljaju, po pravilu, preko pote, a mogu se dostavljati preko odreenog
lica zaposlenog u sudu, preko nadlenog organa optine, preko pravnog lica registrovanog za
obavljanje poslova dostavljanja, neposredno u sudu ili na drugi nain odreenim posebnim
zakonom.
lan 128.
Dostavljanje dravnim organima, organima jedinica lokalne samouprave i organima
teritorijalne autonomije vri se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu
ovlaenom za primanje pismena.
Dostavljanje javnom tuiocu ili javnom pravobranilatvu vri se predajom pismena njegovoj
pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici.
Dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu
ovlaenom za primanje pismena.
Dostavljanje po odredbama st. 1. i 3. ovog lana vri se i kad su stranke navedene u tim
stavovima za svog punomonika odredile lice koje je kod njih zaposleno.
lan 129.
Vojnim licima, pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom, renom, pomorskom i
vazdunom saobraaju dostavljanje poziva moe se vriti i preko njihove komande, odnosno
neposrednog stareine, a po potrebi moe im se na taj nain vriti i dostavljanje ostalih
pismena.
lan 130.
Kad dostavljanje treba izvriti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji uivaju
imunitet, dostavljanje e se izvriti diplomatskim putem, ako u meunarodnom ugovoru ili u
zakonu (lan 141) nije to drugo odreeno.
Ako se dostavljanje pismena ima izvriti dravljanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu,
dostavljanje se moe izvriti preko nadlenog konzularnog predstavnika ili diplomatskog
predstavnika Srbije i Crne Gore koji vri konzularne poslove u odnosnoj stranoj dravi, ili
preko pravnog lica meunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja.
Dostavljanje je punovano samo ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi.
Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedite u inostranstvu a predstavnitvo u Srbiji i
Crnoj Gori moe se izvriti njihovom predstavnitvu.
lan 131.
Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko zavoda za izvrenje zavodskih sankcija.
lan 132.
Kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomonika dostavljanje se vri
zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku, ako u zakonu nije to drugo odreeno.
Ako stranka ima vie zakonskih zastupnika odnosno punomonika, dovoljno je da se
dostavljanje izvri jednom od njih.
CODEX PROJURIS

18
__________________________________________________________________

lan 133.
Dostavljanje advokatu kao punomoniku moe se izvriti i predajom pismena licu koje je
zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji.
Dostavljanje advokatu moe se izvriti i predajom pismena odraslom lanu porodinog
domainstva, ako svoju delatnost obavlja u stanu.
lan 134.
Dostavljanje se vri licu kome se dostavljanje ima izvriti svakog dana na radnom mestu u
radno vreme, ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne.
Dostavljanje se moe izvriti i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu posebne
odluke suda koju je dostavlja, na zahtev, duan da pokae.
lan 135.
Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri
predajom pismena kome od njegovih odraslih lanova domainstva koji je duan da primi
pismeno. Ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno e se predati susedu ako on na to pristane.
Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se
tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da
primi pismeno.
Predaja pismena drugom licu nije dozvoljena ako ono uestvuje u parnici kao protivnik lica
kome se dostavljanje ima izvriti.
lan 136.
Tuba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i reenje protiv kog je dozvoljena
posebna alba dostavie se lino stranci, zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku.
Ostala pismena dostavie se lino kad je to ovim ili drugim zakonom izriito odreeno, ili kad
sud smatra da je zbog priloenih isprava potrebna vea opreznost.
Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima
izvriti, dostavlja e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavie
mu kod jednog od lica navedenih u lanu 135. st. 1. i 2. ovog zakona pismeno obavetenje da
radi primanja pismena bude u odreeni dan i sat u svom stanu odnosno na svom radnom
mestu. Ako i posle toga dostavlja ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti, postupie
se po odredbama lana 135. ovog zakona, i time se smatra da je dostavljanje izvreno.
Ako pismeno iz stava 1. ovog lana treba dostaviti dravnim organima i pravnim licima,
dostavljanje se vri po odredbama lana 128. ovog zakona.
lan 137.
Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u
lanu 135. st. 1. i 2. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno e se vratiti
sudu uz naznaenje gde se odsutni nalazi.
Odbijanje prijema
lan 138.
Kad lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva, odnosno
ovlaeno lice ili zaposleni u dravnom organu ili pravnom licu, bez zakonskog razloga odbije
da primi pismeno, dostavlja e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili
e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici e zabeleiti dan, as i razlog
odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se smatra da je dostavljanje
izvreno.
Promena adrese
lan 139.
Kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se
postupak okonava promene adresu, duni su da o tome odmah obaveste sud.
Ako oni to ne uine, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre
stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda.
Dostavljanje se smatra izvrenim po proteku roka od osam dana od dana stavljanja
pismena na oglasnu tablu suda.
Kad punomonik, odnosno punomonik za primanje pismena do dostavljanja drugostepene
odluke kojom se postupak okonava promeni svoju adresu, a ne obavesti o tome sud,
dostavljanje e se izvriti kao da punomonik nije ni postavljen.
Bezuspeno dostavljanje
lan 140.
CODEX PROJURIS

19
__________________________________________________________________

Kad je u toku parnice dostavljanje pismena bilo bezuspeno dostavljanje e se izvriti
stavljanjem pismena na oglasnu tablu.
Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena
na oglasnu tablu suda.
Punomonik i zastupnik za primanje pismena
lan 141.
Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju
punomonika u Srbiji i Crnoj Gori, sud e pozvati da u primerenom roku postave
punomonika za primanje pismena u Srbiji i Crnoj Gori. Ako stranka ili njen zakonski
zastupnik ne postave takvog punomonika, sud e stranci na njen troak postaviti
privremenog zastupnika ovlaenog za primanje pismena i o tome e obavestiti stranku,
odnosno njenog zakonskog zastupnika.
lan 142.
Kad suparniari nemaju zajednikog zakonskog zastupnika, odnosno punomonika, sud ih
moe pozvati da u odreenom roku imenuju zajednikog punomonika za primanje pismena.
Istovremeno, sud e obavestiti suparniare da e jednog od njih imenovati za zastupnika za
prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomonika.
Sporazum o adresi dostavljanja
lan 143.
Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavljanje izvri na odreenu adresu ili preko
odreenog lica u Republici Srbiji. Dostavljanje je izvreno kada je pismeno dostavljeno licu
oznaenom u njihovom sporazumu. Ako se dostavljanje u skladu sa sporazumom ne moe
izvriti, sud e odrediti da se dostavljanje vri stavljanjem pismena na oglasnu tablu.
Dostavnica
lan 144.
Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e
na dostavnici slovima sam napisati dan prijema.
Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e ispisati njegovo ime i
prezime i slovima dan prijema, i stavie napomenu zato primalac nije stavio svoj potpis.
Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i
ispisati slovima dan predaje, i smatra se da je time dostavljanje izvreno.
Ako je dostavljanje izvreno po odredbi lana 136. stav 2. ovog zakona, na dostavnici e
se pored potvrde o prijemu pismena naznaiti da je prethodilo pismeno obavetenje.
Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno
trebalo da se dostavi, na dostavnici e dostavlja naznaiti odnos ta dva lica.
Ako je na dostavnici netano naznaen datum dostavljanja, smatrae se da je dostavljanje
izvreno onog dana kad je pismeno predato.
Pregledanje i prepisivanje spisa
lan 145.
Stranke imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj uestvuju.
Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvolie se pregledanje i prepisivanje
pojedinih spisa. Kad je postupak u toku, dozvolu daje sudija, a kad je postupak zavren,
predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi.
Glava dvanaesta
TROKOVI POSTUPKA
Parnini trokovi
lan 146.
Parnini trokovi su izdaci uinjeni u toku ili povodom postupka.
Parnini trokovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje
pravo na nagradu.
lan 147.
Svaka stranka prethodno sama snosi trokove koje je prouzrokovala svojim radnjama.
lan 148.
Kad stranka predloi izvoenje dokaza, duna je da po nalogu suda unapred poloi iznos
potreban za podmirenje trokova koji e nastati povodom izvoenja dokaza.
CODEX PROJURIS

20
__________________________________________________________________

Kad izvoenje dokaza predlau obe stranke, sud e odrediti da iznos potreban za
podmirenje trokova poloe obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio izvoenje
dokaza po slubenoj dunosti, odredie da iznos poloi stranka na koju pada teret
dokazivanja injenice o kojoj se izvodi dokaz.
Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se pokua posredovanje (medijacija), ili
sud uputi stranke na postupak posredovanja sud e odrediti da iznos potreban za podmirenje
trokova ovog postupka poloe obe stranke na jednake delove.
Sud e odustati od izvoenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje trokova ne bude
poloen u roku koji sud odredi. U tom sluaju sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom
uverenju ceniti od kakvog je znaaja to to stranka nije u roku poloila iznos potreban za
podmirenje trokova.
Izuzetno od odredbe stava 4. ovog lana, ako sud po slubenoj dunosti odredi izvoenje
dokaza radi utvrivanja injenica u vezi sa primenom lana 3. stav 3. ovog zakona, a stranke
ne poloe odreeni iznos, trokovi za izvoenje dokaza isplatie se iz sredstava suda.
lan 149.
Stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj stranci naknadi trokove.
Ako stranka delimino uspe u parnici, sud moe s obzirom na postignuti uspeh odrediti da
svaka stranka snosi svoje trokove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo
trokova.
Sud moe odluiti da jedna stranka naknadi sve trokove koje je protivna stranka imala ako
protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog
dela nisu nastali posebni trokovi.
Sud e, prema rezultatu dokazivanja, odluiti da li e trokove iz lana 148. stav 5. ovog
zakona snositi jedna ili obe stranke ili e ti trokovi pasti na teret sredstava suda.
Umea ima pravo na naknadu trokova od protivne stranke samo za parnine radnje
preduzete umesto stranke kojoj se pridruio.
lan 150.
Sud e prilikom odluivanja koji e se trokovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one
trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji su trokovi bili potrebni, kao i o
visini trokova, odluuje sud cenei sve okolnosti.
Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge trokove, ovi trokovi odmerie se
po toj tarifi.
lan 151.
Stranka je duna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci trokove koje je
prouzrokovala svojom krivicom ili sluajem koji se njoj dogodio.
Sud moe odluiti da zakonski zastupnik ili punomonik stranke naknadi protivnoj stranci
trokove koje je prouzrokovao svojom krivicom.
lan 152.
Tuilac e naknaditi tuenom parnine trokove ako tueni nije dao povod za tubu i ako je
priznao tubeni zahtev u odgovoru na tubu, odnosno na pripremnom roitu, a ako se ne
odrava pripremno roite onda na glavnoj raspravi pre nego to se upustio u raspravljanje o
glavnoj stvari.
lan 153.
Tuilac koji povue tubu duan je da protivnoj stranci naknadi parnine trokove, osim
ako je povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog.
Stranka koja povue pravni lek duna je da protivnoj stranci naknadi trokove nastale
povodom pravnog leka.
lan 154.
Svaka stranka snosi svoje trokove ako je parnica zavrena sudskim poravnanjem ili
poravnanjem posle uspelog posredovanja (medijacije) ako se stranke drukije ne
sporazumeju.
U parnine trokove ulaze trokovi poravnanja koje je pokuano (lan 326) ali nije uspelo i
trokovi posredovanja (medijacije) koje je pokuano (lan 148), a nije uspelo.
lan 155.
Ako u izlunoj parnici bude usvojen tubeni zahtev za izluenje stvari, a sud utvrdi da je
tueni kao poverilac u izvrnom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje
prava treih lica na ovim stvarima, odredie da svaka stranka snosi svoje trokove.
lan 156.
CODEX PROJURIS

21
__________________________________________________________________

Suparniari snose trokove na jednake delove.
Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u predmetu spora, sud e prema
srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova naknaditi svaki od suparniara.
Suparniari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za trokove
dosuene protivnoj stranci.
Za trokove prouzrokovane posebnim parninim radnjama pojedinih suparniara ostali
suparniari ne odgovaraju.
lan 157.
Kad javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu trokova po
odredbama ovog zakona, ali ne i pravo na nagradu.
Trokovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tuilac isplatie se iz
sredstava suda.
Svaka stranka snosi svoje trokove koji su nastali uestvovanjem javnog tuioca u
postupku (lan 207).
Trokovi koje je javni tuilac imao povodom svog uestvovanja u postupku (lan 207)
padaju na teret sredstava javnog tuilatva.
lan 158.
Odredbe o trokovima primenjuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranilatvo. U
tom sluaju trokovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade
advokatu.
lan 159.
O naknadi trokova odluuje sud na odreeni zahtev stranke bez raspravljanja.
Stranka je duna da u zahtevu opredeljeno navede trokove za koje trai naknadu.
Zahtev za naknadu trokova stranka je duna da stavi najdocnije do zavretka
raspravljanja koje prethodi odluivanju o trokovima, a ako se radi o donoenju odluke bez
prethodnog raspravljanja stranka je duna da zahtev za naknadu trokova stavi u predlogu o
kome sud treba da odlui.
O zahtevu za naknadu trokova sud e odluiti u presudi ili reenju kojim se zavrava
postupak pred tim sudom.
U sluaju usmenog objavljivanja presude ili reenja kojim se nalae naknada trokova, sud
moe odluiti da e iznos trokova odmeriti u pismeno izraenoj presudi, odnosno reenju,
ako se reenje ima dostaviti strankama.
U toku postupka sud e posebnim reenjem odluiti o naknadi trokova samo kad pravo na
naknadu trokova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari.
U sluaju iz lana 153. ovog zakona, ako povlaenje tube ili pravnog leka nije izvreno na
raspravi zahtev za naknadu trokova se moe staviti u roku od osam dana po prijemu
obavetenja o povlaenju.
lan 160.
Sud u deliminoj presudi ili meupresudi moe odluiti da se odluka o trokovima donese
uz konanu odluku.
lan 161.
Kad sud odbaci ili odbije pravni lek, odluie i o trokovima nastalim u postupku povodom
tog pravnog leka.
Kad sud preinai odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tubu,
odluie o trokovima celog postupka.
Kad se ukine odluka protiv koje je izjavljen pravni lek i predmet vrati na ponovno suenje,
ostavie se da se o trokovima postupka povodom pravnog leka odlui u konanoj odluci.
Sud moe postupiti po odredbi stava 3. ovog lana i kad odluku protiv koje je izjavljen
pravni lek samo delimino ukine.
lan 162.
Odluka o trokovima sadrana u presudi moe se napadati samo albom na reenje ako
se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari.
Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu trokova, a druga u pogledu glavne
stvari, vii sud e jednom odlukom odluiti o oba pravna leka.
Trokovi u postupku za obezbeenje dokaza
lan 163.
CODEX PROJURIS

22
__________________________________________________________________

Trokove postupka za obezbeenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za
obezbeenje dokaza. Ona je duna da naknadi i trokove protivnoj stranci, odnosno
postavljenom privremenom zastupniku.
Ove trokove stranka moe naknadno ostvarivati kao deo parninih trokova, prema
uspehu u parnici.
Osloboenje od plaanja trokova postupka
lan 164.
Sud e osloboditi od plaanja trokova postupka stranku koja prema svom optem
imovnom stanju nije u mogunosti da snosi ove trokove.
Osloboenje od plaanja trokova postupka obuhvata osloboenje od plaanja taksa i
osloboenje od polaganja predujma za trokove svedoka, vetaka, uviaja i sudskih oglasa.
Sud moe osloboditi stranku i samo od plaanja taksa.
Prilikom donoenja odluke o osloboenju od plaanja trokova postupka sud e ceniti sve
okolnosti, a naroito e uzeti u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdrava i
prihode i imovinu koje imaju stranka i lanovi njene porodice.
lan 165.
Odluku o osloboenju od plaanja trokova postupka donosi prvostepeni sud na predlog
stranke.
Stranka je duna da uz predlog podnese uverenje nadlenog organa o imovnom stanju.
U uverenju o imovnom stanju mora se naznaiti iznos poreza koji plaa domainstvo i
pojedini lanovi domainstva, kao i drugi izvori njihovih prihoda i uopte imovno stanje stranke
kojoj se izdaje uverenje.
Kad je to potrebno i sam sud moe po slubenoj dunosti pribaviti potrebne podatke i
obavetenja o imovnom stanju stranke koja trai osloboenje, a moe o tome sasluati i
protivnu stranku.
Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena alba.
lan 166.
Kada je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 164. stav 2),
prvostepeni sud e priznati stranci pravo na besplatno zastupanje, ako je to nuno radi zatite
prava stranke.
Za zastupnika se postavlja advokat, sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska
komora.
Zastupnika postavlja i razreava predsednik suda.
Postavljeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razreen iz opravdanih razloga.
Protiv odluke suda kojom se zastupnik razreava nije dozvoljena alba.
Protiv reenja suda kojim se usvaja zahtev stranke o postavljanju zastupnika nije
dozvoljena alba.
lan 167.
Kad je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 164. stav 2), iz
sredstava suda isplatie se predujam za trokove svedoka, vetaka, uviaja i izdavanja
sudskog oglasa, kao i stvarni izdaci postavljenog punomonika.
lan 168.
Reenje o osloboenju od plaanja trokova i o postavljanju zastupnika prvostepeni sud
moe u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi trokove postupka.
Tom prilikom sud e reiti da li e stranka potpuno ili delimino naknaditi i one trokove i
takse od kojih je ranije bila osloboena kao i stvarne izdatke i nagradu postavljenom
zastupniku.
Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi isplaeni iz sredstava suda.
lan 169.
Takse i trokovi isplaeni iz sredstava suda, kao i stvarni izdaci i nagrada postavljenog
zastupnika, ine deo parninih trokova.
O naknadi ovih trokova od strane protivnika stranke koja je osloboena od plaanja
trokova postupka sud e odluiti po odredbama o naknadi trokova.
Takse i trokove isplaene iz sredstava suda naplauje po slubenoj dunosti prvostepeni
sud od stranke koja je duna da ih naknadi.
Ako je protivniku stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka naloeno da
naknadi parnine trokove, a utvrdi se da on nije u stanju da te trokove plati, sud moe
naknadno odrediti da trokove iz stava 1. ovog lana plati u celini ili delimino stranka koja je
CODEX PROJURIS

23
__________________________________________________________________

osloboena od plaanja trokova postupka iz onoga to joj je dosueno. Time se ne dira u
pravo ove stranke da za ono to je platila trai naknadu od protivnika.
Glava trinaesta
PRAVNA POMO
lan 170.
Sudovi su duni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo u parninom postupku.
Ako zamoljeni sud nije nadlean da preduzme radnju za koju je zamoljen, ustupie molbu
nadlenom sudu, odnosno drugom dravnom organu, i o tome e obavestiti sud od koga je
primio molbu, a ako mu nadleni sud, odnosno dravni organ nije poznat, vratie molbu.
Ako u jednom mestu postoji vie sudova stvarno nadlenih za pruanje pravne pomoi,
molba za pruanje pravne pomoi moe se podneti bilo kome od tih sudova, ukoliko
posebnim zakonom nije drukije odreeno.
lan 171.
Sudovi meusobno opte na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u njihovom sudu.
Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome jezik
te nacionalne manjine nije u slubenoj upotrebi, uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne
manjine priloie se prevod tog pismena na srpski jezik.
lan 172.
Sudovi e ukazivati pravnu pomo inostranim sudovima u sluajevima predvienim
meunarodnim ugovorom, kao i kad postoji uzajamnost u ukazivanju pravne pomoi. U
sluaju sumnje o postojanju uzajamnosti, objanjenje daje ministarstvo nadleno za
pravosue.
Sud e uskratiti pravnu pomo inostranom sudu ako se trai preduzimanje radnje koja je
protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore. U takvom sluaju sud nadlean za pruanje
pravne pomoi dostavie po slubenoj dunosti predmet Vrhovnom sudu Srbije radi
donoenja konane odluke.
Odredbe lana 170. st. 2. i 3. ovog zakona vae i za postupanje s molbom inostranog
suda.
lan 173.
Sudovi ukazuju pravnu pomo inostranim sudovima na nain predvien u domaem
zakonu. Radnja koja je predmet molbe inostranog suda moe se preduzeti i na nain koji
zahteva inostrani sud, ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore.
lan 174.
Ako meunarodnim ugovorom nije to drugo odreeno, sudovi e uzimati u postupak
molbe za pravnu pomo inostranih sudova samo ako su dostavljene diplomatskim putem i
ako su molba i prilozi sastavljeni na srpskom jeziku ili ako je priloen overeni prevod na tom
jeziku.
lan 175.
Ako meunarodnim ugovorom nije to drugo odreeno, molbe domaih sudova za pravnu
pomo dostavljaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. Molbe i prilozi moraju biti
sastavljeni na jeziku zamoljene drave ili uz njih mora biti priloen njihov overeni prevod na
tom jeziku.
Glava etrnaesta
POSTUPAK ZA REAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA
lan 176.
Kad u postupku pred prvostepenim sudom u veem broju predmeta postoji potreba da se
zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od prejudicijelnog znaaja za odluivanje o
predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud e, po slubenoj dunosti
ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi reavanja spornog
pravnog pitanja.
Sud koji je pokrenuo postupak za reavanje spornog pravnog pitanja duan je da zastane
sa postupkom dok se ne okona postupak pred Vrhovnim sudom Srbije.
lan 177.
Zahtev koji se upuuje Vrhovnom sudu Srbije treba da sadri kratak prikaz utvrenog
stanja stvari u konkretnoj pravnoj stvari, argumente stranaka o spornom pravnom pitanju i
razloge zbog kojih se sud obraa sa zahtevom za reenje spornog pravnog pitanja. Sud moe
da iznese i sopstveno tumaenje spornog pravnog stava.
CODEX PROJURIS

24
__________________________________________________________________

Prvostepeni sud je duan da uz zahtev za reavanje spornog pravnog pitanja dostavi i
predmet Vrhovnom sudu Srbije.
lan 178.
Vrhovni sud Srbije je duan da rei sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana
prijema zahteva.
Vrhovni sud Srbije e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitanju ako ono nije od
znaaja za odluivanje u veem broju predmeta.
Ako Vrhovni sud Srbije odlui da reava sporno pravno pitanje odluku o tome objavie u
Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan nain.
Vrhovni sud Srbije odluuje o zahtevu za reavanje spornog pravnog pitanja po pravilima
postupka za usvajanje pravnih stavova.
lan 179.
U pravnom shvatanju koje zauzima povodom zahteva za reavanje spornog pravnog
pitanja Vrhovni sud Srbije razmatra sporno pravno pitanje i iznosi razloge kojima obrazlae
svoju odluku.
Pravno shvatanje se dostavlja sudu koji je pokrenuo postupak i objavljuje u Biltenu
Vrhovnog suda Srbije.
lan 180.
Ako je Vrhovni sud Srbije zauzeo pravno shvatanje o spornom pravnom pitanju, stranke u
postupku u kome se postavlja isto predhodno pitanje nemaju pravo da ponovo trae njegovo
reavanje u parnici koja je u toku.
Glava petnaesta
NEPOTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE
lan 181.
Sud e u toku postupka kazniti novanom kaznom u iznosu do 30.000 dinara za fiziko
lice, odnosno do 100.000 dinara za pravno lice, zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja
stranku, umeaa, zakonskog zastupnika, punomonika ili vetaka.
Sud e u toku postupka kazniti novanom kaznom iz stava 1. ovog lana i tree lice ili
prema njemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimanje parninih radnji van roita.
Reenje o izreenoj novanoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slubenoj dunosti po
pravilima izvrnog postupka.
lan 182.
Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja nekoj od stranaka naneta teta, sud e
oteenoj stranci, na njen zahtev dosuditi naknadu tete.
Kad stranka istakne zahtev za naknadu tete zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja, sud
e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak.
lan 183.
Sud e novanom kaznom do 30.000 dinara kazniti punomonika za primanje pismena koji
protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese.
Sud e, na zahtev stranke, odluiti da punomonik za primanje pismena naknadi stranci
trokove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavljanjem obavetenja o promeni adrese.
lan 184.
Sud e kazniti novanom kaznom do 30.000 dinara lica koja ometaju dostavljanje pismena
ili spisa ili svesno onemoguavaju ili oteavaju primenu odredaba ovog zakona o dostavljanju.
Sud e, na zahtev stranke, odluiti da joj lice iz stava 1. ovog lana naknadi trokove koje
joj je prouzrokovalo svojim ponaanjem iz stava 1. ovoga lana.
lan 185.
alba protiv reenja zbog procesne nediscipline ne odlae izvrenje reenja.

Deo drugi
TOK POSTUPKA
A. Postupak pred prvostepenim sudom

Glava esnaesta
TUBA
CODEX PROJURIS

25
__________________________________________________________________

lan 186.
Parnini postupak pokree se tubom.
Sadrina tube
lan 187.
Tuba mora da sadri odreeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja,
injenice na kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvruju ove injenice, vrednost
predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (lan 100).
Tuilac koji ima boravite ili prebivalite, odnosno sedite u inostranstvu duan je da u
tubi imenuje punomonika za prijem pismena. Ukoliko ne oznai punomonika za prijem
pismena sud e tubu odbaciti.
Kad nadlenost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta
spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos, tuilac je duan da u tubi naznai
vrednost predmeta spora.
Sud e postupiti po tubi i kad tuilac nije naveo pravni osnov tubenog zahteva, a ako je
tuilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega.
Tuba za utvrenje
lan 188.
Tuilac moe u tubi traiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog
prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave.
Ovakva tuba moe se podii kada je to posebnim propisima predvieno, kad tuilac ima
pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili
pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno
neistinitost neke isprave, ili kad tuilac ima neki drugi pravni interes.
Zahtev za utvrenje u toku parnice
lan 189.
Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku
parnice postao sporan, tuilac moe, pored postojeeg zahteva, istai zahtev da sud utvrdi da
takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica tee nadlean za
takav zahtev.
Isticanje zahteva u smislu stava 1. ovog lana nee se smatrati preinaenjem tube.
Tuba sa vie tubenih zahteva
lan 190.
Tuilac koji u tubi trai da mu se dosudi ispunjenje dugovane inidbe moe predloiti da
tueni umesto dugovane inidbe plati odreeni novani iznos ili da ispuni neku drugu inidbu.
Sud nije duan da ispituje da li novani iznos koji je tuilac voljan da primi umesto
dugovane nenovane inidbe odgovara vrednosti nenovane inidbe.
lan 191.
U jednoj tubi tuilac moe istai vie zahteva protiv istog tuenog kad su svi zahtevi
povezani istim injeninim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim injeninim i
pravnim osnovom, oni se mogu istai u jednoj tubi protiv istog tuenog samo kad je isti sud
stvarno nadlean za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odreena ista vrsta
postupka.
Tuilac moe dva ili vie tubenih zahteva u meusobnoj vezi istai u jednoj tubi, i tako da
sud usvoji sledei od tih zahteva ako nae da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan.
Zahtevi se, po stavu 2. ovog lana, mogu istai u jednoj tubi samo ako je sud stvarno
nadlean za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odreena ista vrsta postupka.
Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tubi treba da sudi vee a o drugim sudija
pojedinac istog suda, o svim zahtevima sudie vee.
Protivtuba
lan 192.
Tueni moe do zakljuenja glavne rasprave pred sudom podii kod istog suda protivtubu,
ako je zahtev protivtube u vezi s tubenim zahtevom, ili ako se ti zahtevi mogu prebiti, ili ako
se protivtubom trai utvrenje nekog prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili
nepostojanja zavisi u celini ili delimino odluka o tubenom zahtevu.
Protivtuba se ne moe podii ako je za zahtev iz protivtube stvarno nadlean vii sud ili
sud druge vrste.
CODEX PROJURIS

26
__________________________________________________________________

Protivtuba se moe podii i kada o zahtevu iz protivtube treba da sudi isti sud u drugom
sastavu.
Preinaenje tube
lan 193.
Tuilac moe do zakljuenja glavne rasprave preinaiti tubu.
Posle dostavljanja tube tuenom, za preinaenje tube potreban je pristanak tuenog.
Sud moe dozvoliti preinaenje i kad se tueni tome protivi ako smatra da bi to bilo
celishodno za konano reenje odnosa meu strankama i ako oceni da postupak po
preinaenoj tubi nee znatno produiti trajanje parnice. Smatrae se da postoji pristanak
tuenog na preinaenje tube ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinaenoj
tubi, a nije se pre toga protivio preinaenju.
Ako je parnini sud za preinaenu tubu stvarno nenadlean, ustupie predmet nadlenom
sudu koji e, ako se tueni protivi preinaenju, odluiti da li je preinaenje dozvoljeno.
Kad sud dozvoli preinaenje tube, duan je da ostavi tuenom vreme potrebno da se
moe pripremiti za raspravljanje po preinaenoj tubi, ako za to nije imao dovoljno vremena.
Ako je tuba preinaena na roitu na kome tueni nije prisutan, sud e odloiti roite i
dostaviti tuenom prepis zapisnika sa tog roita.
Protiv reenja kojim se doputa ili odbija preinaenje tube nije dozvoljena posebna alba.
lan 194.
Preinaenje tube je promena istovetnosti zahteva, poveanje postojeeg ili isticanje
drugog zahteva uz postojei.
Ako tuilac preinauje tubu tako to usled okolnosti koje su nastale posle podizanja tube,
zahteva iz istog injeninog osnova drugi predmet ili novani iznos, tueni se takvom
preinaenju ne moe protiviti.
Tuba nije preinaena ako je tuilac promenio pravni osnov tubenog zahteva, ako je
smanjio tubeni zahtev, ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, tako da
usled toga tubeni zahtev nije promenjen.
lan 195.
Tuilac moe sve do zakljuenja glavne rasprave svoju tubu preinaiti i tako to e
umesto prvobitno tuenog tuiti drugo lice.
Za preinaenje tube u smislu stava 1. ovog lana potreban je pristanak lica koje treba da
stupi u parnicu namesto tuenog, a ako se tueni ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari,
potreban je i pristanak tuenog.
Ako se tueni upustio u raspravljanje o glavnoj stvari umesto tuioca moe da stupi u
parnicu novi tuilac samo ako na to pristane tueni.
Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se
ona nalazi u trenutku kad u nju stupa.
Povlaenje tube
lan 196.
Tuilac moe povui tubu bez pristanka tuenog pre nego to se tueni upusti u
raspravljanje o glavnoj stvari.
Tuba se moe povui i docnije, sve do zakljuenja glavne rasprave, ako tueni na to
pristane. Ako se tueni u roku od 15 dana od dana obavetenja o povlaenju tube ne izjasni
o tome, smatrae se da je pristao na povlaenje.
Povuena tuba smatra se kao da nije ni bila podnesena i moe se ponovo podneti.
Postojanje parnice
lan 197.
Parnica poinje da tee dostavljanjem tube tuenom.
U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica poinje da tee od
asa kad je o tom zahtevu obavetena protivna stranka.
Dok parnica tee, ne moe se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica meu istim
strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud e tubu odbaciti.
Sud e u toku celog postupka paziti da li ve tee druga parnica o istom zahtevu meu
istim strankama.
lan 198.
Ako koja od stranaka otui stvar ili pravo o kome tee parnica, to ne spreava da se
parnica meu istim strankama dovri.
CODEX PROJURIS

27
__________________________________________________________________

Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome tee parnica moe stupiti u parnicu namesto
tuioca, odnosno tuenog samo ako na to pristanu obe stranke.
Glava sedamnaesta
SUPARNIARI
lan 199.
Vie lica mogu jednom tubom tuiti, odnosno biti tueni (suparniari):
1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno
obaveze proistiu iz istog injeninog i pravnog osnova;
2) ako su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno
istovrsnom injeninom i pravnom osnovu, i ako postoji stvarna i mesna nadlenost istog
suda za svaki zahtev i za svakog tuenog;
3) ako je to drugim zakonom odreeno.
Do zakljuenja glavne rasprave moe, pod uslovima iz stava 1. ovog lana, uz tuioca
pristupiti novi tuilac, ili tuba moe biti proirena na novog tuenog sa njegovim pristankom.
Novi tuilac ne moe naknadno stupiti u parnicu uz tuioca bez pristanka tuenog posle
njegovog uputanja u raspravljanje o glavnoj stvari.
Lice koje pristupa tubi odnosno na koje se tuba proiruje mora primiti parnicu u onom
stanju u kome se ona nalazi kad ono u nju stupa.
lan 200.
Tuilac moe tubom obuhvatiti dva ili vie tuenih i tako to e traiti da tubeni zahtev
bude usvojen prema sledeem tuenom za sluaj da bude pravnosnano odbijen prema
onom koji je u tubi naveden pre njega.
Na nain predvien u stavu 1. ovog lana moe tuilac tubom obuhvatiti dva ili vie
tuenih samo ako prema svakom od njih istie isti zahtev ili ako prema pojedinim od njih istie
razliite zahteve koji su u meusobnoj vezi, i ako je isti sud stvarno i mesno nadlean za svaki
od zahteva.
lan 201.
Lice koje za sebe u celini ili delimino trai stvar ili pravo o kome izmeu drugih lica ve
tee parnica, moe pred sudom pred kojim ta parnica tee tuiti obe stranke jednom tubom,
sve dok se postupak pravnosnano ne zavri.
lan 202.
Glavni dunik i jemac mogu biti zajedniki tueni ako to nije u protivnosti sa sadrinom
ugovora o jemstvu.
lan 203.
Svaki suparniar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili proputanja ne koriste
niti tete drugim suparniarima.
lan 204.
Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor moe reiti samo na jednak nain
prema svim suparniarima (jedinstveni suparniari), smatraju se oni kao jedna parnina
stranka, tako da se kad pojedini suparniari propuste koju parninu radnju, dejstvo parninih
radnji koje su izvrili drugi suparniari protee i na one koji te radnje nisu preduzeli.
lan 205.
Ako rokovi za izvrenje odreene parnine radnje za pojedine jedinstvene suparniare
istiu u razno vreme, tu parninu radnju moe svaki suparniar preduzeti sve dok ma i za
jednog od njih jo tee rok za preduzimanje te radnje.
lan 206.
Svaki suparniar ima pravo da podnosi predloge koji se tiu toka parnice.
Glava osamnaesta
UEE TREIH LICA U PARNICI
Uee javnog tuioca
lan 207.
Ako postoji sumnja da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi
onemoguile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima, da bi izbegle javne
finansijske obaveze ili da bi onemoguile primenu prinudnih odredaba meunarodnog
ugovora, nadleni javni tuilac ima pravo da uestvuje u takvoj parnici koja tee meu drugim
licima.
CODEX PROJURIS

28
__________________________________________________________________

Kad javni tuilac na osnovu zakonskog ovlaenja, uestvuje u parnici koja tee meu
drugim licima, ovlaen je da u granicama tubenog zahteva predlae da se utvrde i injenice
koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predloile, kao i da izjavljuje pravne
lekove.
Svoje uestvovanje u postupku javni tuilac prijavljuje podneskom sudu pred kojim se vodi
parnica meu drugim licima.
Ako smatra da postoje zakonski uslovi za uestvovanje javnog tuioca u parnici i da je
njegovo uestvovanje potrebno, sud e o tome obavestiti nadlenog javnog tuioca i odrediti
mu rok u kome moe prijaviti svoje uestvovanje. Dok taj rok ne protekne, sud e zastati sa
postupkom, ali se javni tuilac moe i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 2.
ovog lana.
Sud e javnog tuioca koji uestvuje u parnici pozivati na roita i dostavljae mu sve
odluke protiv kojih je dozvoljen pravni lek.
Uee umeaa
lan 208.
Lice koje ima pravni interes da u parnici koja tee meu drugim licima jedna od stranaka
uspe, moe se pridruiti ovoj stranci.
Umea moe stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosnanosti odluke o
tubenom zahtevu, kao i u toku postupka nastavljenog izjavljivanjem vanrednog pravnog leka.
Izjavu o stupanju u parnicu umea moe dati na roitu ili pismenim podneskom.
Podnesak umeaa dostavlja se obema parninim strankama, a ako je izjava umeaa
data na roitu, prepis odnosnog dela zapisnika dostavie se samo onoj stranci koja je sa
roita izostala.
lan 209.
Svaka stranka moe osporiti umeau pravo da uestvuje u postupku i predloiti da se
umea odbije, a sud moe i bez izjanjenja stranaka odbiti uee umeaa ako utvrdi da ne
postoji pravni interes umeaa.
Do pravnosnanosti reenja kojim se odbija uee umeaa, umea moe uestvovati u
postupku i njegove parnine radnje ne mogu se iskljuiti.
Protiv odluke suda kojom dozvoljava uee umeaa nije dozvoljena posebna alba.
lan 210.
Umea mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se nalazi u trenutku kad se umea u
parnicu. U daljem toku parnice on je ovlaen da stavlja predloge i da preduzima sve ostale
parnine radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se
pridruio.
Ako je umea stupio u parnicu do pravnosnanosti odluke o tubenom zahtevu, ovlaen
je da izjavi i vanredni pravni lek.
Ako umea izjavi pravni lek, primerak njegovog podneska dostavie se i stranci kojoj se
pridruio.
Parnine radnje umeaa imaju za stranku kojoj se pridruio pravno dejstvo ako nisu u
suprotnosti sa njenim radnjama.
Po pristanku obeju stranaka umea moe stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke
kojoj se pridruio.
lan 211.
Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na umeaa, on ima poloaj jedinstvenog
suparniara (lan 204).
Umea s poloajem jedinstvenog suparniara moe da izjavi vanredni pravni lek i u
parnici u kojoj do nastupanja pravnosnanosti odluke o tubenom zahtevu nije uestvovao
kao umea, kao i da uestvuje u postupku povodom zahteva za zatitu zakonitosti.
Imenovanje prethodnika
lan 212.
Lice koje je tueno kao dralac neke stvari ili korisnik nekog prava, a tvrdi da stvar dri ili
pravo vri u ime treeg lica, moe najdocnije na pripremnom roitu, a ako ovo nije odrano,
onda na glavnoj raspravi pre nego to se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, pozvati preko
suda to tree lice (prethodnika) da umesto njega stupi kao stranka u parnicu.
Pristanak tuioca da na mesto tuenog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako
tuilac protiv tuenog istie i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tueni u ime
prethodnika dri stvar ili vri pravo.
CODEX PROJURIS

29
__________________________________________________________________

Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne doe na roite ili odbije da stupi u parnicu, tueni
se ne moe protiviti da se upusti u parnicu.
Obavetenje treeg lica o parnici
lan 213.
Ako tuilac ili tueni treba da neko tree lice obavesti o otpoetoj parnici da bi se time
zasnovalo izvesno graanskopravno dejstvo, oni mogu, sve dok se parnica pravnosnano ne
dovri, to uiniti podneskom preko parninog suda, u kome e navesti razlog obavetenja i u
kakvom se stanju nalazi parnica.
Stranka koja je tree lice obavestila o parnici ne moe zbog toga traiti prekid postupka,
produenje rokova ili odlaganje roita.
Glava devetnaesta
PREKID I ZASTAJANJE U POSTUPKU
lan 214.
Postupak se prekida:
1) kad stranka umre;
2) kad stranka izgubi parninu sposobnost;
3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlaenje za zastupanje;
4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadleni organ
pravnosnano odlui o zabrani rada;
5) kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka steaja ili likvidacije;
6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu;
7) kad je to drugim zakonom odreeno.
lan 215.
Osim sluajeva posebno predvienih u ovom zakonu, prekid postupka sud moe odrediti:
1) ako je odluio da sam ne reava o prethodnom pitanju (lan 12);
2) ako se stranka nalazi na podruju koje je zbog vanrednih dogaaja (poplava i sl.)
odseeno od suda.
lan 216.
Prekid postupka ima za posledicu da prestaju tei svi rokovi odreeni za vrenje parninih
radnji.
Za vreme trajanja prekida postupka sud ne moe preduzimati nikakve radnje u postupku.
Ako je prekid nastupio posle zakljuenja glavne rasprave, sud moe na osnovu te rasprave
doneti odluku.
Parnine radnje koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema
drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo. NJihovo dejstvo poinje tek poto postupak bude
nastavljen.
lan 217.
Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u lanu 214. ta. 1-5. ovog zakona nastavie
se kad naslednik ili staralac zaostavtine, novi zakonski zastupnik, steajni upravnik ili pravni
sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da
to uine.
Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u lanu 215. taka 1. ovog zakona,
postupak e se nastaviti kad se pravnosnano zavri postupak pred sudom ili drugim
nadlenim organom, ili kad sud nae da vie ne postoje razlozi da se eka na njegov
zavretak.
U svim ostalim sluajevima prekinuti postupak nastavie se na predlog stranke im
prestanu razlozi prekida.
Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku poinju tei za zainteresovanu
stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi reenje o nastavljanju postupka.
Stranci koja nije stavila predlog za nastavljanje postupka reenje o nastavljanju postupka
dostavlja se po odredbama lana 136. ovog zakona.
lan 218.
Protiv reenja kojim se utvruje (lan 214) ili odreuje (lan 215) prekid postupka
dozvoljena je posebna alba.
Ako je sud na roitu odbio predlog za prekid postupka i odluio da se postupak odmah
nastavi protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba.
lan 219.
CODEX PROJURIS

30
__________________________________________________________________

Sud e zastati sa postupkom kad je to izriito predvieno zakonom ili kad u toku postupka
oceni da je to celishodno.
Sud donosi reenje o zastajanju sa postupkom po slubenoj dunosti kad odlui da
zastane sa postupkom da bi saekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pruio
mogunost da se preduzme neka radnja u postupku.
U reenju o zastajanju sa postupkom sud odreuje i koliko e zastajanje trajati.
Protiv reenja o zastajanju sa postupkom nije dozvoljena posebna alba.
Sud nastavlja postupak po slubenoj dunosti im prestanu razlozi koji su izazvali
zastajanje sa postupkom.
Kad sud zastane sa postupkom moe da preduzima samo one radnje za koje postoji
opasnost od odlaganja.
Zastajanje sa postupkom ne utie na rokove za preduzimanje parninih radnji.
Glava dvadeseta
DOKAZIVANJE
Opte odredbe
lan 220.
Svaka stranka duna je da iznese injenice i predloi dokaze na kojima zasniva svoj
zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika.
lan 221.
Dokazivanje obuhvata sve injenice koje su vane za donoenje odluke.
Sud odluuje koji e se dokazi izvesti radi utvrivanja bitnih injenica.
lan 222.
Ne dokazuju se injenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice. Sud moe
odluiti da se dokazuju i priznate injenice ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za
tim da raspolae zahtevom kojim ne moe raspolagati (lan 3. stav 3).
Sud e, uzimajui u obzir sve okolnosti, oceniti da li e uzeti za priznatu ili osporenu
injenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimino osporila ili ograniila
priznanje dodavanjem drugih injenica.
Ne dokazuju se injenice koje su optepoznate. Smatra se da su optepoznate i one
injenice za koje je sud saznao u vrenju sudske funkcije ukoliko ih je sud saoptio na
raspravi strankama.
lan 223.
Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (lan 8) ne moe sa sigurnou da utvrdi neku
injenicu, o postojanju injenice zakljuie primenom pravila o teretu dokazivanja.
Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja injenice koja je bitna za
nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukije odreeno.
Stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja injenice koja je
spreila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom
nije drukije odreeno.
lan 224.
Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljive
stvari, ali se visina iznosa, odnosno koliina stvari ne moe utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo
sa nesrazmernim tekoama, sud e visinu novanog iznosa, odnosno koliinu zamenljivih
stvari odrediti po slobodnoj oceni.
lan 225.
Dokazi se izvode na glavnoj raspravi.
Sud moe odluiti da se odreeni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoljeni sud).
Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoljenim sudom proitae se na glavnoj raspravi.
Zamolnica za izvoenje dokaza sadri podatke iz predmeta. Sud e posebno naznaiti o
kojim okolnostima treba voditi rauna prilikom izvoenja dokaza.
O roitu za izvoenje dokaza pred zamoljenim sudom obavestie se stranke.
Zamoljeni sud prilikom izvoenja dokaza ima sva ovlaenja koja ima sud kada se dokazi
izvode na glavnoj raspravi.
Protiv reenja suda kojim se izvoenje dokaza poverava zamoljenom sudu nije dozvoljena
posebna alba.
lan 226.
CODEX PROJURIS

31
__________________________________________________________________

Sud e u reenju o izvoenju dokaza odrediti rok do kog e se ekati izvoenje dokaza,
ako se prema okolnostima moe pretpostaviti da neki dokaz nee moi da se izvede ili da
nee moi da se izvede u primerenom roku, ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu.
Kad odreeni rok protekne, rasprava e se sprovesti bez obzira to odreeni dokaz nije
izveden.
Uviaj
lan 227.
Uviaj se vri kad je za utvrivanje neke injenice ili za razjanjenje neke okolnosti
potrebno neposredno opaanje suda.
Uviaj se moe vriti i uz sudelovanje vetaka.
lan 228.
Sud e izvriti uviaj ako se stvar koju treba razgledati ne moe doneti u sud, ili bi njeno
donoenje prouzrokovalo znatne trokove.
lan 229.
Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod treeg lica shodno e
se primeniti odredbe ovog zakona o pribavljanju isprava (l. 232- 235 ).
Isprave
lan 230.
Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadleni dravni organ u granicama svojih
ovlaenja, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduzee ili druga organizacija u
vrenju javnog ovlaenja koje joj je povereno zakonom (javna isprava), dokazuje istinitost
onoga to se u njoj potvruje ili odreuje.
Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne
snage izjednaene sa javnim ispravama.
Dozvoljeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvrene injenice ili da je isprava
nepravilno sastavljena.
Ako sud posumnja u autentinost isprave, moe zatraiti da se o tome izjasni organ od
koga bi trebalo ona da potie.
lan 231.
Ako meunarodnim ugovorom nije to drugo odreeno, inostrane javne isprave koje su
propisno overene imaju, pod uslovom uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domae javne
isprave.
lan 232.
Stranka je duna da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda.
Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa
zakonom.
Ako se isprava nalazi kod dravnog organa ili preduzea ili druge organizacije kojima je
povereno vrenje javnog ovlaenja, a sama stranka ne moe izdejstvovati da se isprava
preda ili pokae, sud e na predlog stranke ili po slubenoj dunosti pribaviti ovu ispravu.
lan 233.
Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke, sud e
pozvati ovu stranku da podnese ispravu, ostavljajui joj za to odreeni rok.
Stranka ne moe da uskrati podnoenje isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu
ispravu za dokaz svojih navoda, ali ako je re o ispravi koju je po zakonu duna da preda ili
pokae, ili ako se isprava s obzirom na sadrinu smatra zajednikom za obe stranke.
U pogledu prava stranke da uskrati podnoenje drugih isprava shodno e se primenjivati
odredbe l. 238. i 239. ovog zakona.
Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu porie da se isprava kod nje nalazi, sud
moe radi utvrivanja ove injenice izvoditi dokaze.
Sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju oceniti od kakvog je znaaja to
stranka koja dri ispravu nee da postupi po reenju suda kojim joj se nalae da podnese
ispravu ili protivno uverenju suda porie da se isprava kod nje nalazi.
Protiv odluke suda iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
lan 234.
Sud moe narediti treem licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu duno da je
pokae ili podnese, ili kad je re o ispravi koja je po svojoj sadrini zajednika za to lice i
stranku koja se poziva na ispravu.
CODEX PROJURIS

32
__________________________________________________________________

Sud e pozvati tree lice da se o tome izjasni pre nego to donese reenje kojim treem
licu nalae da podnese ispravu.
Kad tree lice osporava svoju dunost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi, sud e
odluiti da li je tree lice duno da podnese ispravu.
Kad tree lice porie da se isprava nalazi kod njega, sud moe radi utvrivanja ove
injenice da izvodi dokaze.
Tree lice ima pravo na naknadu trokova koje je imalo u vezi sa podnoenjem isprava.
Odredbe lana 248. ovog zakona shodno e se primenjivati i u ovom sluaju.
lan 235.
Sud moe novano kazniti do 30.000 dinara fiziko lice, odnosno do 100.000 dinara pravno
lice koje nije postupilo po reenju suda iz lana 234. ovog zakona.
Novanom kaznom do 50.000 dinara kaznie se odgovorno lice u dravnim organima,
organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije.
alba protiv ovog reenja ne zadrava izvrenje reenja.
Svedoci
lan 236.
Svako lice koje se poziva kao svedok duno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom
nije drukije odreeno, duno je i da svedoi.
Kao svedoci mogu se sasluati samo lica koja su sposobna da daju obavetenja o
injenicama koje se dokazuju.
lan 237.
Ne moe se sasluati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja
slubene ili vojne tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi od te dunosti.
lan 238.
Svedok moe uskratiti svedoenje:
1) o onome to mu je stranka kao svom punomoniku poverila;
2) o onome o emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo;
3) o injenicama koje je svedok saznao kao advokat, lekar, ili u vrenju nekog drugog
poziva ili neke druge delatnosti, ako postoji obaveza da se kao tajna uva ono to se saznalo
u vrenju tog poziva ili delatnosti.
Predsednik vea upozorie ova lica da mogu uskratiti davanje iskaza.
lan 239.
Svedok moe uskratiti odgovor na pojedina pitanja ako za to postoje vani razlozi, a
naroito ako bi svojim odgovorom na ta pitanja izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti
ili krivinom gonjenju sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u
pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, svog branog ili vanbranog suprunika ili
srodnike po tazbini do drugog stepena zakljuno i onda kad je brak prestao, kao i svog
staraoca ili tienika, usvojioca ili usvojenika.
Sud e upozoriti svedoka da moe uskratiti davanje odgovora na postavljeno pitanje.
lan 240.
Svedok ne moe zbog opasnosti od kakve imovinske tete da uskrati svedoenje o
pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok, o radnjama koje je u
pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, o
injenicama koje se tiu imovinskih odnosa uslovljenih porodinom ili branom vezom, o
injenicama koje se tiu roenja, sklapanja braka ili smrti, kao i kad je na osnovu posebnih
propisa duan da podnese prijavu ili da d izjavu.
lan 241.
Opravdanost razloga za uskraivanje svedoenja ili odgovora na pojedina pitanja ocenjuje
sud pred kojim svedok treba da svedoi. Ako je potrebno, prethodno e se o tome sasluati
stranke.
Protiv reenja suda iz stava 1. ovog lana stranke nemaju pravo na posebnu albu, a
svedok moe ovo reenje pobijati u albi protiv reenja o novanoj kazni ili o zatvoru zbog
toga to je uskratio svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje (lan 247. stav 2).
lan 242.
Stranka koja predlae da se odreeno lice saslua kao svedok mora prethodno da naznai
o emu ono treba da svedoi i da navede njegovo ime i prezime, zanimanje i boravite.
lan 243.
CODEX PROJURIS

33
__________________________________________________________________

Pozivanje svedoka vri se dostavljanjem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime
pozvanog, vreme i mesto dolaska, predmet po kome se poziva i naznaenje da se poziva kao
svedok. U pozivu e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (lan 247) i na
pravo na naknadu trokova (lan 248).
Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu
sasluae se u svom stanu.
lan 244.
Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva svedoka koji e se docnije sasluavati.
Svedok je duan da odgovore daje usmeno.
Svedok e se prethodno opomenuti da je duan da govori istinu i da ne sme nita
preutati, a zatim e se upozoriti na posledice davanja lanog iskaza.
Zatim e se svedok pitati za ime i prezime, ime oca, zanimanje, boravite, mesto roenja,
godine starosti i njegov odnos sa strankama.
lan 245.
Posle optih pitanja svedok se poziva da iznese sve to mu je poznato o injenicama o
kojima treba da svedoi, a zatim mu se mogu postavljati pitanja radi proveravanja, dopune ili
razjanjenja. Nije dozvoljeno postavljati pitanja u kojima je ve sadrano kako bi trebalo
odgovoriti.
Svedok e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o emu svedoi.
Svedoci se mogu suoiti, ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Suoeni
e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne slau ponaosob sasluati i njihov odgovor unee se u
zapisnik.
lan 246.
Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak sasluae se preko tumaa.
Ako je svedok gluv, postavljae mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvae se da
pismeno odgovara. Ako se sasluanje ne moe izvriti na ovaj nain, pozvae se kao tuma
lice koje se sa svedokom moe sporazumeti.
Sud e tumaa upozoriti na dunost vernog prenoenja pitanja koja se svedoku postavljaju
i izjava koje svedok bude davao.
lan 247.
Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili
opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, sud moe narediti da se
prinudno dovede i snosi trokove dovoenja, a moe ga i kazniti novano do 30.000 dinara.
Ako svedok doe i poto je upozoren na posledice uskrati svedoenje ili odgovor na
pojedino pitanje, a sud oceni da su razlozi uskraivanja neopravdani, moe ga kazniti
novano do 30.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi, moe ga zatvoriti. Zatvor
traje sve dok svedok ne pristane da svedoi ili dok njegovo sasluanje ne postane
nepotrebno, ali najdue mesec dana.
alba protiv reenja o novanoj kazni ili o zatvoru ne zadrava izvrenje reenja, osim ako
se u toj albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskraivanje
svedoenja ili odgovora na pojedino pitanje.
Sud e, na zahtev stranke, odluiti da je svedok duan da naknadi trokove koje je
prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom, odnosno neopravdanim odbijanjem da
svedoi.
Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, sud e staviti van snage svoje reenje o
kazni, a moe svedoka sasvim ili delimino osloboditi od naknade trokova. Sud moe staviti
van snage svoje reenje o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedoi.
Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti, ali e se o njihovom odbijanju da
svedoe izvestiti njihova komanda radi kanjavanja. Ako je potrebno da se ova lica radi
svedoenja prinudno dovedu, obratie se sud njihovom stareini koji e narediti njihovo
privoenje sudu.
lan 248.
Svedok ima pravo na naknadu putnih trokova i trokova za ishranu i prenoite, kao i na
naknadu izgubljene zarade.
Svedok treba da zahteva naknadu odmah po sasluanju, inae gubi pravo na nju. Sud je
duan da na ovo upozori svedoka.
U reenju kojim se odmeravaju trokovi svedoka sud e odluiti da se odreeni iznos
isplati iz poloenog predujma, a ako predujam nije poloen, naloie stranci da odreeni iznos
plati svedoku u roku od osam dana.
CODEX PROJURIS

34
__________________________________________________________________

alba protiv reenja iz stava 3. ovog lana ne zadrava izvrenje reenja.
Vetaci
lan 249.
Sud e izvesti dokaz vetaenjem kad je radi utvrivanja ili razjanjenja neke injenice
potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae.
lan 250.
Stranka koja predlae vetaenje duna je u predlogu naznaiti predmet i obim vetaenja
i predloiti lice za vetaka sa liste stalnih sudskih vetaka.
Protivna strana e se izjasniti o predlogu iz stava 1. ovog lana.
Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje e biti odreeno za vetaka i o predmetu i
obimu vetaenja, o tome e odluiti sud.
Sud moe, nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog vetaka, ako oceni da
sloenost vetaenja to zahteva.
lan 251.
Vetaenje vri jedan vetak. Sud moe odrediti dva ili vie vetaka kad oceni da je
vetaenje sloeno.
Vetaci se odreuju prvenstveno iz reda stalnih sudskih vetaka za odreenu vrstu
vetaenja.
Vetaenja se mogu poveriti i strunoj ustanovi (bolnici, hemijskoj laboratoriji, fakultetu i sl).
Ako postoje posebne ustanove za odreene vrste vetaenja (vetaenje lanog novca,
rukopisa, daktiloskopsko vetaenje i sl.), takva vetaenja, a naroito sloenija, poverie se
prvenstveno tim ustanovama.
lan 252.
Sud e vetaka, na njegov zahtev, osloboditi dunosti vetaenja iz razloga iz kojih svedok
moe uskratiti svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje.
Sud moe vetaka, na njegov zahtev, osloboditi dunosti vetaenja i iz drugih opravdanih
razloga. Osloboenje od dunosti vetaenja moe traiti i ovlaeno lice organa ili
organizacije u kojoj je vetak zaposlen.
lan 253.
Vetak moe biti iskljuen ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik, ali se za
vetaka moe uzeti i lice koje je ranije bilo sasluano kao svedok.
Stranka je duna da podnese zahtev za izuzee vetaka im sazna da postoji razlog za
izuzee, a najdocnije pre poetka izvoenja dokaza vetaenjem.
U zahtevu za izuzee vetaka, stranka je duna da navede okolnosti na kojima zasniva
svoj zahtev za izuzee.
O zahtevu za iskljuenje i izuzee odluuje sud. Sudija zamoljenog suda i predsednik vea
odluuju o izuzeu ako im je povereno izvoenje dokaza vetaenjem.
Protiv reenja kojim se usvaja zahtev za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv reenja
kojim se zahtev odbija nije dozvoljena posebna alba.
Ako je stranka saznala za razlog za iskljuenje ili izuzee posle izvrenog vetaenja i
prigovara vetaenju iz tog razloga, sud e postupiti kao da je zahtev stavljen pre izvrenog
vetaenja.
lan 254.
Sud moe kazniti novano do 30.000 dinara vetaka koji ne doe na roite, iako je uredno
pozvan a izostanak ne opravda, kao i vetaka koji bez opravdanog razloga odbije da vri
vetaenje.
Reenje o kazni sud moe staviti van snage pod uslovima iz lana 247. stav 5. ovog
zakona.
Na zahtev stranke sud moe reenjem naloiti vetaku da naknadi trokove koje je
prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijanjem da vri
vetaenje.
lan 255.
Vetak ima pravo na naknadu putnih trokova i trokova za ishranu i prenoite, na
naknadu izgubljene zarade i trokova vetaenja, kao i pravo na nagradu za izvreno
vetaenje.
U pogledu naknade trokova i nagrade vetaka shodno e se primenjivati odredbe lana
248. st. 2. i 3. ovog zakona.
lan 256.
CODEX PROJURIS

35
__________________________________________________________________

Sud odreuje vetaenje reenjem koje sadri: ime i prezime, zanimanje vetaka, predmet
spora, predmet i obim vetaenja i rok za dostavljanje nalaza i miljenja u pisanom obliku.
Prepis reenja dostavlja se vetaku zajedno sa pozivom za roite za glavnu raspravu.
Sud e u pozivu upozoriti vetaka da svoje miljenje mora izneti savesno i u skladu sa
pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavljanja nalaza i miljenja u
ostavljenom roku, odnosno neopravdanog izostanka sa roita i pravu na nagradu i naknadu
trokova.
lan 257.
Vetak svoj pisani nalaz i miljenje, koje mora biti obrazloeno, dostavlja sudu pre
rasprave.
Sud dostavlja strankama nalaz i miljenje najmanje osam dana pre roita za glavnu
raspravu.
lan 258.
Sud e kad vetak ne dostavi nalaz i miljenje u ostavljenom roku, poto istekne rok koji je
strankama ostavljen da se o tome izjasne, odrediti drugog vetaka.
Ako vetak dostavi nalaz i miljenje koji su nejasni, nepotpuni ili protivreni sami sebi ili
utvrenim okolnostima sud e odrediti vetaka da ih dopuni, odnosno ispravi nalaz i miljenje
i odrediti rok za ponovno dostavljanje nalaza i miljenja.
lan 259.
Ako je odreeno vie vetaka, oni mogu podneti zajedniki nalaz i miljenje kad se u
nalazu i miljenju slau. Ako se u nalazu i miljenju ne slau, svaki vetak posebno iznosi svoj
nalaz i miljenje.
Ako se podaci vetaka o njihovom nalazu bitno razilaze, ili ako je nalaz jednog ili vie
vetaka nejasan, nepotpun ili u protivrenosti sam sa sobom ili sa utvrenim okolnostima, a ti
se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim sasluanjem vetaka, obnovie se vetaenje sa
istim ili drugim vetacima.
Ako u miljenju jednog ili vie vetaka ima protivrenosti ili nedostataka, ili se pojavi
osnovana sumnja u pravilnost datog miljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti
ponovnim sasluanjem vetaka, zatraie se miljenje drugih vetaka.
lan 260.
Protiv reenja suda iz l. 250, 251. i 259. ovog zakona nije dozvoljena alba.
lan 261.
Odredbe ovog zakona o vetacima primenjuju se shodno i na tumae.
Sasluanje stranaka
lan 262.
Bitne injenice mogu se utvrivati i sasluavanjem stranaka.
Sud e odluiti da se izvede dokaz sasluanjem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i
pored izvedenih drugih dokaza nae da je to potrebno za utvrivanje bitnih injenica.
lan 263.
Sud moe odluiti da se saslua samo jedna stranka, ako se uverio da stranci, odnosno
licu koje se ima sasluati za stranku nisu poznate sporne injenice, ili ako sasluanje te
stranke nije moguno.
Sud moe odluiti da se saslua samo jedna stranka, ako druga stranka uskrati davanje
iskaza ili se ne odazove pozivu suda.
Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno sasluanje stranke nije moguno iz drugih
razloga, sud e proitati zapisnik sa iskazom te stranke.
lan 264.
Izvoenje dokaza sasluanjem stranaka zamolnim putem dozvoljeno je samo ako stranka
zbog neotklonjivih smetnji ne moe lino doi ili ako bi njen dolazak prouzrokovao
nesrazmerne trokove.
lan 265.
Za stranku koja nema parninu sposobnost sasluae se njen zakonski zastupnik. Sud
moe odluiti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslua sama stranka, ako je
njeno sasluanje moguno.
Za pravno lice sasluae se lice koje je zakonom ili pravilima odreeno da ga zastupa.
Ako kao stranka u parnici uestvuju na jednoj strani vie lica, sud e odluiti da li e se
sasluati sva ova lica ili samo neka od njih.
CODEX PROJURIS

36
__________________________________________________________________

lan 266.
Poziv za roite na kome e se izvoditi dokaz sasluanjem stranaka dostavie se lino
strankama, odnosno licu koje e se za stranku sasluati.
U pozivu e se naznaiti da e se na roitu izvoditi dokaz sasluanjem stranaka i da
stranka koja doe na roite moe biti sasluana u odsustvu druge stranke.
lan 267.
Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu
suda radi sasluanja, niti stranka prinuditi na davanje iskaza.
Sud e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je znaaja to stranka nije dola na
sasluanje ili to je uskratila iskaz.
lan 268.
Odredbe o izvoenju dokaza svedocima primenjivae se i prilikom izvoenja dokaza
sasluanjem stranaka, ako za sasluanje stranaka nije to drugo propisano.
Glava dvadeset prva
OBEZBEENJE DOKAZA
lan 269.
Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi da izvede ili da e njegovo
docnije izvoenje biti oteano, moe se u toku kao i pre pokretanja parnice predloiti da se
ovaj dokaz izvede.
Obezbeenje dokaza se moe traiti i poto odluka kojom se postupak okonava postane
pravnosnana, ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima.
Ovaj postupak je hitan.
lan 270.
Ako je predlog za obezbeenje dokaza stavljen u toku parninog postupka, za postupanje
je nadlean sud pred kojim je postupak u toku.
Kad se trai obezbeenje dokaza pre pokretanja postupka, kao i u hitnim sluajevima ako
je postupak ve u toku, nadlean je nii sud prvog stepena na ijem se podruju nalaze stvari
koje treba razgledati odnosno sud na ijem podruju boravi lice koje treba sasluati.
O predlogu iz stava 1. ovog lana odluuje sud koji vodi postupak.
lan 271.
U podnesku kojim trai obezbeenje dokaza predlaga je duan da navede injenice koje
se imaju dokazati, dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz
nee moi izvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano. U podnesku treba navesti ime i
prezime protivnika, njegovo prebivalite odnosno boravite, osim ako iz okolnosti proistie da
on nije poznat.
lan 272.
Podnesak u kome je stavljen predlog za obezbeenje dokaza dostavie se protivniku, ako
je poznat. Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud e o predlogu odluiti i bez prethodnog
izjanjavanja protivnika.
U reenju kojim se usvaja predlog sud e zakazati roite za izvoenje dokaza, navee
injenice o kojima e se izvoditi dokazi, kao i dokaze koji e se izvesti, a ako je potrebno
imenovae i vetake.
Ako protivniku nije ranije bio dostavljen podnesak u kome je stavljen predlog za
obezbeenje dokaza, on e mu se dostaviti zajedno sa reenjem suda kojim se usvaja
predlog za obezbeenje dokaza.
Sud moe, radi uestvovanja na roitu za izvoenje dokaza, postaviti privremenog
zastupnika (lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato njegovo boravite. O tom
postavljanju nije potrebno izdati oglas.
Sud moe u hitnim sluajevima odrediti da izvoenje dokaza zapone i pre nego to se
reenje kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza dostavi protivniku.
Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza, kao i protiv reenja
kojim se odluuje da izvoenje dokaza zapone pre nego to se reenje dostavi protivniku,
nije dozvoljena alba.
lan 273.
Ako su dokazi izvedeni pre nego to je postupak pokrenut, zapisnik o izvoenju dokaza
uvae se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni.
Ako je postupak u toku, a obezbeenje dokaza nije izveo parnini sud, zapisnik e se
dostaviti parninom sudu.
CODEX PROJURIS

37
__________________________________________________________________

Glava dvadeset druga
PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE
lan 274.
Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tube.
Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivanje tube, dostavljanje tube
tuenom na odgovor, odravanje pripremnog roita i zakazivanje glavne rasprave.
U toku pripremanja glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upuivati podneske u
kojima e navesti injenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi, kao i dokaze ije
izvoenje nameravaju da predloe.
lan 275.
U toku pripremanja glavne rasprave do roita za glavnu raspravu, sud odluuje o svim
pitanjima koja se tiu upravljanja postupkom.
Stranku koja nema punomonika i koja se iz neznanja ne koristi svojim procesnim pravima
koja joj pripadaju po zakonu sud e pouiti koje parnine radnje moe preduzeti.
alba nije dozvoljena protiv odluka o upravljanju postupkom, koje donosi sud u toku
pripremanja glavne rasprave.
lan 276.
Sud moe u toku pripremanja glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznanja,
presudu na osnovu odricanja i presudu zbog proputanja i primiti na zapisnik poravnanje
stranaka.
Predsednik vea moe, u toku pripremanja glavne rasprave, posle prijema odgovora na
tubu doneti presudu ako utvrdi da meu strankama nisu sporne injenice i da ne postoje
druge smetnje za donoenje odluke.
Prethodno ispitivanje tube
lan 277.
Po prethodnom ispitivanju tube sud je ovlaen da donosi reenja iz lana 279. ovog
zakona, ako nije re o pitanjima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona
odluka moe doneti tek u daljem toku postupka.
lan 278.
Kad utvrdi da je tuba nerazumljiva ili nepotpuna, ili da postoje nedostaci koji se tiu
sposobnosti tuioca ili tuenog da budu stranke u parnici, ili nedostaci u pogledu zakonskog
zastupanja stranke, ili nedostaci koji se odnose na ovlaenje zastupnika da pokrene parnicu
kad je takvo ovlaenje potrebno, sud e radi otklanjanja ovih nedostataka preduzeti potrebne
mere predviene u ovom zakonu (l. 78. i 103).
lan 279.
Sud po prethodnom ispitivanju tube donosi reenje kojim se tuba odbacuje ako utvrdi:
da odluivanje o tubenom zahtevu ne spada u sudsku nadlenost;
da je tuba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odreen rok za
podizanje tube;
da o istom zahtevu ve tee parnica;
da je stvar pravnosnano presuena;
da je u istoj stvari zakljueno sudsko poravnanje;
da ne postoji pravni interes tuioca za podizanje tube iz lana 188. ovog zakona;
da tuilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz l. 78. i 103. ovog zakona.
lan 280.
Ako smatra da nema dovoljno osnova za donoenje odluke o nekom pitanju koje se
postavilo u toku prethodnog ispitivanja tube, predsednik vea e ostaviti da o ovom pitanju
donese odluku po prijemu odgovora na tubu ili na pripremnom roitu, odnosno na roitu za
glavnu raspravu, ako pripremno roite nije odrano.
Odgovor na tubu
lan 281.
Sud e tubu sa prilozima dostaviti tuenom na odgovor u roku do 30 dana od dana
prijema tube sudu.
lan 282.
Tueni je duan da, u roku do 30 dana od prijema tube sa prilozima, podnese sudu
odgovor na tubu.
CODEX PROJURIS

38
__________________________________________________________________

Sud je duan da tuenog poui o sadrini odgovora i posledicama proputanja da odgovori
na tubu u odreenom roku.
lan 283.
Sud moe izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog sluaja, a posebno ako
je to potrebno radi odluivanja o predlogu za odreivanja privremenih mera, odmah zakazati
roite i narediti da se primerak tube dostavi tuenom.
lan 284.
Tueni je duan da u odgovoru na tubu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li
priznaje ili osporava istaknuti tubeni zahtev. Odgovor na tubu mora da sadri i druge
podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (lan 100).
Ako tueni osporava tubeni zahtev, odgovor na tubu mora sadrati i injenice na kojima
tueni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvruju te injenice.
lan 285.
Ako odgovor na tubu ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne moe postupati (l. 100. i
284), smatrae se da tueni nije dostavio odgovor na tubu.
Pripremno roite
lan 286.
Sud e po pravilu zakazati pripremno roite posle prijema odgovora na tubu.
Ako tueni nije dostavio odgovor na tubu a nema uslova za donoenje presude zbog
proputanja, sud e pripremno roite zakazati i odrati najkasnije u roku do 30 dana od dana
kada je istekao rok za dostavljanje odgovora na tubu.
lan 287.
Pripremno roite je obavezno, osim kad sud po prijemu tube i odgovora na tubu utvrdi
da meu strankama nema spornih injenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to
predvieno.
lan 288.
U pozivu za pripremno roite naloie se strankama da na roite donesu sve isprave
koje im slue za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu.
Ako je potrebno da se za pripremno roite pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze
kod suda ili kod kog drugog dravnog organa ili preduzea ili druge organizacije kojima je
povereno vrenje javnog ovlaenja, sud e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave
blagovremeno pribave.
Poziv za pripremno roite dostavlja se najkasnije osam dana pre roita.
lan 289.
Ako na pripremno roite ne doe tuilac, a uredno je pozvan, smatrae se da je tuba
povuena, osim ako tueni ne zahteva da se roite odri.
lan 290.
Pripremno roite poinje izlaganjem tube, a potom tueni iznosi svoj odgovor na tubu.
Kad je potrebno sud e zatraiti od stranaka razjanjenje u pogledu njihovih navoda ili
predloga.
lan 291.
Posle izlaganja tube i odgovora na tubu raspravljae se o pitanjima koja se odnose na
smetanje za dalji tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno.
Sud e po prigovoru stranke ili po slubenoj dunosti odluivati o pitanjima iz lana 279.
ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Odluku o prigovoru o procesnim smetnjama sud e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj
stvari, osim o prigovoru mesne nadlenosti.
Protiv odluke iz stava 3. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
lan 292.
U daljem toku pripremnog roita raspravljae se o predlozima i zahtevima stranaka i
injeninim navodima kojima stranke obrazlau svoje predloge i zahteve.
lan 293.
Sud e odluiti koja e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi.
Sud e predloge koje ne smatra bitnim za donoenje odluke odbiti reenjem koje e
obrazloiti.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
U daljem toku parnice sud nije vezan donetim reenjima o upravljanju parnicom.
CODEX PROJURIS

39
__________________________________________________________________

Zakazivanje roita za glavnu raspravu
lan 294.
Sud zakazuje roite za glavnu raspravu.
Sud e na roite pozvati stranke, svedoke i vetake koje je na pripremnom roitu odluio
da pozove na glavnu raspravu.
Odredbe lana 288. ovog zakona primenie se i prilikom zakazivanja roita za glavnu
raspravu.
Glava dvadeset trea
GLAVNA RASPRAVA
Tok glavne rasprave
lan 295.
Sud otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja, utvruje da li su dola sva
pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.
lan 296.
Ako sa roita za glavnu raspravu izostane tuilac ili ako na to roite ne doe tueni, a
uredno su pozvani, rasprava e se odrati sa prisutnom strankom.
Ako na roitu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tueni i tuilac, tuba se smatra
povuenom.
lan 297.
Sud e na predlog stranke izuzetno odloiti roite za glavnu raspravu ako neuka stranka
nema punomonika, a nije u stanju da se jasno i odreeno izjasni o predmetu o kome se
raspravlja.
lan 298.
Ako nije prethodno odrano pripremno roite, prvo roite za glavnu raspravu poinje
izlaganjem tube, a posle toga tueni odgovara na navode tube.
Ako je pre glavne rasprave odrano pripremno roite, predsednik vea upoznae vee s
tokom i rezultatima ovog roita. Stranke mogu dopuniti izlaganje predsednika vea.
U daljem toku rasprave raspravljae se o predlozima stranaka i injeninim navodima
kojima stranke obrazlau svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika, kao i o
dokazima ponuenim sa njihove strane, izvodie se dokazi i pretresae se rezultati njihovog
izvoenja.
Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.
Kad je u ovom zakonu predvieno da stranka moe staviti odreeni prigovor ili predlog ili
preduzeti neku drugu parninu radnju dok se tueni na glavnoj raspravi ne upusti u
raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor odnosno predlog tuilac moe staviti, odnosno
drugu parninu radnju preduzeti dok ne zavri izlaganje po tubi, a tueni dok ne zavri svoj
odgovor na tubu.
lan 299.
Sud e se postavljanjem pitanja i na drugi celishodan nain starati da se u toku rasprave
iznesu sve bitne injenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o vanim injenicama, da
se oznae ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka, i uopte, da se
prue sva razjanjenja potrebna da bi se utvrdilo injenino stanje vano za odluku.
lan 300.
Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve injenice potrebne za obrazloenje
svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvrivanje svojih navoda kao i da se izjasni o
navodima i ponuenim dokazima protivne stranke.
Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove injenice i da predlau nove
dokaze.
Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upuuju podneske, u kojima e
navesti injenice koje nameravaju da iznesu na roitu, kao i dokaze ije izvoenje
nameravaju da predloe.
lan 301.
Izvoenje dokaza odreuje sud reenjem, u kome e se naznaiti sporna injenica o kojoj
treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo.
Predloene dokaze koje ne smatra vanim za odluku, sud e odbiti i u reenju naznaiti
razlog odbijanja.
Protiv reenja kojim se odreuje ili odbija izvoenje dokaza nije dozvoljena posebna alba.
CODEX PROJURIS

40
__________________________________________________________________

Sud nije u daljem toku parnice vezan za svoje ranije reenje o izvoenju dokaza.
lan 302.
Ako stranka prigovori da reavanje o tubenom zahtevu ne spada u sudsku nadlenost, da
sud nije stvarno ili mesno nadlean, da o istom zahtevu ve tee parnica, da je stvar
pravnosnano presuena, da je o predmetu spora zakljueno sudsko poravnanje, ili da se
tuilac pred sudom odrekao od tubenog zahteva, sud e reiti da li e o tim prigovorima
raspravljati i odluivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s njom.
Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. ovog lana o kome se raspravljalo zajedno sa
glavnom stvari, ili ako sud posle odvojenog raspravljanja ne usvoji prigovor i odlui da se
odmah nastavi glavna rasprava reenje o prigovoru unee se u odluku o glavnoj stvari.
Protiv reenja kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoljena posebna alba, ako je
vee odluilo da se odmah nastavi raspravljanje o glavnoj stvari.
Odredbe st. 1- 3. ovog lana primenie se i kad sud po slubenoj dunosti odlui da
odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadlenost, da li je sud
stvarno nadlean, da li ve tee parnica, da li je stvar ve pravnosnano presuena, da li se
tuilac pred sudom odrekao od tubenog zahteva, kao i da li je u parnici zakljueno sudsko
poravnanje.
lan 303.
Kad predsednik vea zavri sasluanje pojedinog svedoka, vetaka ili stranke, lanovi
vea, stranka i njen zastupnik ili punomonik mogu im neposredno postavljati pitanja.
Sud e zabraniti stranci postavljanje odreenog pitanja ili e zabraniti odgovor na
postavljeno pitanje, ako je ve u pitanju sadrano kako na njega treba odgovoriti ili ako se
pitanje ne odnosi na predmet.
Ako predsednik vea zabrani postavljanje odreenog pitanja ili davanje odgovora, stranka
moe zahtevati da o tome odlui vee.
Na zahtev stranke u zapisnik e se uneti pitanje koje je vee odbilo, kao i pitanje na koje je
zabranjen odgovor.
lan 304.
Sasluani svedoci i vetaci ostaju u sudnici, ako ih sud, po izjanjenju stranaka, sasvim ne
otpusti ili ne odredi da se privremeno udalje iz sudnice.
Sud moe odrediti da se sasluani svedoci docnije ponovo pozovu i jo jednom sasluaju u
prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i vetaka.
lan 305.
Kad vee smatra da je predmet raspravljen tako da se moe doneti odluka, sud e saoptiti
da je glavna rasprava zakljuena.
Sud moe odluiti da glavnu raspravu zakljui i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji
sadre dokaze potrebne za odluivanje ili ako treba saekati zapisnik o dokazima izvedenim
od zamoljenog sudije, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to
raspravljanje nije potrebno.
lan 306.
Sud moe u toku veanja i glasanja odluiti da se zakljuena glavna rasprava ponovo
otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjanjenja pojedinih vanijih pitanja.
Javnost glavne rasprave
lan 307.
Glavna rasprava je javna.
Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica.
Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oruje ili opasno orue.
Odredba stava 3. ovog lana ne odnosi se na uvare lica koja uestvuju u postupku.
lan 308.
Sud moe iskljuiti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan njen deo, ako to zahtevaju
interesi uvanja slubene, poslovne ili line tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala.
Sud moe iskljuiti javnost i kad se merama za odravanje reda predvienim u zakonu ne
bi moglo obezbediti nesmetano odravanje rasprave.
lan 309.
Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomonike i
umeae.
CODEX PROJURIS

41
__________________________________________________________________

Sud moe dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskljuena prisustvuju pojedina
slubena lica i nauni i javni radnici, ako je to od interesa za njihovu slubu, odnosno naunu
ili javnu delatnost.
Na zahtev stranke raspravi e prisustvovati najvie dva lica koja ona oznai.
Sud e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskljuena da su duna da
kao tajnu uvaju sve ono to su na raspravi saznala i ukazae im na posledice odavanja
tajne.
lan 310.
Sud odluuje o iskljuenju javnosti reenjem koje mora biti obrazloeno i javno objavljeno.
Protiv reenja o iskljuenju javnosti nije dozvoljena posebna alba.
lan 311.
Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primenjuju i na ostalim roitima.
Rukovoenje glavnom raspravom
lan 312.
Sud rukovodi glavnom raspravom, ispituje stranke, izvodi dokaze, daje re strankama,
njihovim zakonskim zastupnicima i punomonicima i objavljuje odluke vea.
Sud je duan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne
odugovlai i da se rasprava po mogunosti dovri na jednom roitu.
Ako se lice koje uestvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika vea koja se odnosi
na rukovoenje raspravom ili kakvom pitanju koje je postavio predsednik vea, lan vea ili
drugo lice koje uestvuje u postupku, o takvom protivljenju odluuje vee.
Sud nije vezan za svoje reenje koje se odnosi na rukovoenje raspravom.
Protiv reenja koje se odnosi na rukovoenje raspravom nije dozvoljena posebna alba.
lan 313.
Van roita za glavnu raspravu sud donosi reenje o ispravljanju podneska, o postavljanju
privremenog zastupnika, o urednosti punomoja, o polaganju predujma na ime trokova za
preduzimanje pojedinih radnji u postupku, o osloboenju od plaanja trokova postupka, o
obezbeenju parninih trokova, o dostavljanju sudskih pismena, o obezbeenju dokaza, o
privremenim merama obezbeenja, o merama za obezbeenje procesne discipline i
kanjavanju, o prekidu i zastajanju u postupku, o trokovima postupka u sluaju povlaenja
tube, o zakazivanju roita i njihovom odlaganju, o spajanju parnica, kao i o odreivanju
rokova.
Sud je ovlaen i da, po prijemu zapisnika o izvoenju dokaza pred zamoljenim sudijom,
odredi da se izvre potrebne ispravke ili dopune.
Van roita za glavnu raspravu sud je ovlaen da povodom izjave tuenog, odnosno
tuioca, date pismeno ili na zapisnik kod parninog suda, donese presudu na osnovu
proputanja, presudu na osnovu priznanja, odnosno presudu na osnovu odricanja i da primi
na zapisnik sudsko poravnanje.
lan 314.
Ako pred istim sudom tee vie parnica izmeu istih lica ili u kojima je isto lice protivnik
raznih tuilaca ili raznih tuenih, sve ove parnice mogu se reenjem suda spojiti radi
zajednikog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili trokovi. Za sve
spojene parnice sud moe doneti zajedniku presudu.
Sud moe odrediti da se odvojeno raspravlja o pojedinim zahtevima u istoj tubi i po
zavretku odvojenog raspravljanja moe doneti posebne odluke o tim zahtevima.
lan 315.
Kad sud odlui da se odloi roite za glavnu raspravu, starae se da se za sledee roite
pribave svi dokazi ije je izvoenje odreeno za to roite i da se izvre druge pripreme kako
bi se rasprava mogla zavriti na tom roitu.
Protiv reenja suda kojim se odlae roite ili se odbijaju predlozi stranaka o odlaganju
roita, nije dozvoljena alba.
lan 316.
Ako se roite odloi, novo roite odrae se po mogunosti pred istim veem.
Ako se novo roite dri pred istim veem, glavna rasprava e se nastaviti i predsednik
vea e ukratko izloiti tok ranijih roita, ali u ovom sluaju vee moe odluiti da rasprava
pone iznova.
lan 317.
CODEX PROJURIS

42
__________________________________________________________________

Ako se roite dri pred izmenjenim veem, glavna rasprava mora poeti iznova, ali vee
moe, poto se stranke o tome izjasne, da odlui da se ponovo ne sasluavaju svedoci i
vetaci i da se ne vri nov uviaj, ve da se proitaju zapisnici o izvoenju ovih dokaza.
Odravanje reda na glavnoj raspravi
lan 318.
Sud je duan da se u toku glavne rasprave stara o odravanju reda u sudnici i o
dostojanstvu suda.
lan 319.
Ako lice koje uestvuje u postupku ili lice koje kao slualac prisustvuje raspravi vrea sud
ili druge uesnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava nareenjima suda za odravanje
reda, sud e ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspena, vee moe opomenuto lice
udaljiti iz sudnice ili kazniti novanom kaznom do 30.000 dinara, a moe ga i udaljiti i kazniti
novanom kaznom.
Ako stranka bude udaljena iz sudnice, roite e se odrati i bez njenog prisustva.
Ako iz sudnice bude udaljen punomonik, sud e na zahtev stranke odloiti roite, a ako
stranka nije prisustvovala roitu, sud e uvek odloiti roite i obavestiti stranku da je njen
punomonik udaljen sa roita zbog naruavanja reda.
Kad sud kazni novanom kaznom ili udalji iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika
kao punomonika, obavestie o tome nadlenu advokatsku komoru.
alba protiv reenja o novanoj kazni ili udaljenju iz sudnice ne zadrava izvrenje reenja.
lan 320.
Ako javni tuilac ili javni pravobranilac, odnosno lice koje ih zamenjuje naruava red, sud
e obavestiti o tome nadlenog javnog tuioca ili javnog pravobranioca. Sud moe odloiti
roite i od nadlenog javnog tuioca ili javnog pravobranioca zatraiti da odredi drugo lice da
uestvuje u postupku.
lan 321.
Ovlaenja za odravanje reda na glavnoj raspravi, sudija ima i na ostalim roitima.
Glava dvadeset etvrta
SUDSKO PORAVNANJE
lan 322.
Stranke mogu u toku celog postupka pred parninim sudom prvog stepena da zakljue
sudsko poravnanje.
Poravnanje moe da se odnosi na ceo tubeni zahtev ili na jedan njegov deo.
Sud e u toku postupka ukazati strankama na mogunost sudskog poravnanja i pomoi im
da zakljue poravnanje.
Pred sudom se ne moe zakljuiti poravnanje u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu
raspolagati (lan 3. stav 3).
Kad sud donese reenje kojim ne dozvoljava poravnanje stranaka, zastae se s
postupkom dok ovo reenje ne postane pravnosnano.
lan 323.
Sporazum stranaka o poravnanju unosi se u zapisnik.
Poravnanje je zakljueno kad stranke posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu
zapisnik.
Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadrano poravnanje, koje ima isto
dejstvo kao i sudska presuda.
lan 324.
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o
kome je ranije zakljueno sudsko poravnanje i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome
je zakljueno sudsko poravnanje, odbacie tubu.
lan 325.
Sudsko poravnanje moe se pobijati samo tubom.
Sudsko poravnanje je nitavo ako je zakljueno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu
raspolagati (lan 3. stav 3).
Ako sudsko poravnanje bude poniteno postupak se nastavlja kao da u parnici o tubenom
zahtevu nije ni bilo zakljueno.
lan 326.
CODEX PROJURIS

43
__________________________________________________________________

Lice koje namerava da podigne tubu moe preko nieg suda prvog stepena na ijem
podruju protivna strana ima prebivalite da pokua da postigne poravnanje.
Sud kome je ovakav predlog upuen pozvae protivnu stranu i upoznae je s predlogom o
poravnanju.
Trokove ovog postupka snosi predlaga.
lan 327.
Kad sud oceni ili stranke saglasno predloe da bi spor mogao da se uspeno rei
posredovanjem (medijacijom) uputie stranke na postupak posredovanja i zastati sa
postupkom. U ovom postupku je iskljuena javnost.
Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih strunjaka (sudija, advokata i dr.) koji
su dobrovoljno prihvatili da budu posrednici (medijatori).
Posrednik (medijator) se odreuje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2. ovog lana koji
sainjava predsednik suda.
lan 328.
U postupku posredovanja stranku moe da zastupa njen punomonik.
Postignuti sporazum predstavlja vansudsko poravnanje koje posrednik (medijator)
dostavlja sudu radi zakljuenja sudskog poravnanja.
Predlozi i izjave stranaka i njihovih punomonika datih u postupku posredovanja
(medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom.
Sud e zakazati roite za glavnu raspravu ukoliko stranke ne ree spor putem
posredovanja (medijacije) po proteku roka od 30 dana.
lan 329.
Postupak posredovanja (medijacije) je dobrovoljan, poverljiv i hitan.
Glava dvadeset peta
PRESUDA
lan 330.
Presudom sud odluuje o zahtevu koji se tie glavne stvari i sporednih traenja.
Ako postoji vie zahteva, sud e o svim tim zahtevima, po pravilu, odluiti jednom
presudom.
Ako je vie parnica spojeno radi zajednikog raspravljanja, a za konanu odluku je sazrela
samo jedna parnica, moe se doneti presuda samo u pogledu te parnice.
lan 331.
Sud moe da naloi tuenom da izvri odreenu inidbu samo ako je ona dospela do
zakljuenja glavne rasprave.
Ako sud usvoji zahtev za izdravanje, za naknadu tete u vidu rente zbog izgubljene
zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubljenog izdravanja, moe naloiti
tuenom i inidbe koje nisu dospele.
Presuda kojom je tuenom naloeno da preda ili preuzme stvari date u zakup, moe se
doneti i pre prestanka tih odnosa.
lan 332.
Ako je tuilac u tubi traio da se dosudi izvesna stvar ili tuenom naloi ispunjenje neke
inidbe, a istovremeno je u tubi ili do zakljuenja glavne rasprave izjavio da je voljan da
umesto stvari primi neku drugu inidbu ili novani iznos, sud e, ako usvoji tubeni zahtev,
izrei u presudi da se tueni moe osloboditi od davanja stvari ili inidbe ije mu je ispunjenje
naloeno ako plati taj novani iznos ili ispuni tu drugu inidbu.
lan 333.
Kad se stranci u presudi nalae izvrenje kakve inidbe, odredie se i rok u kome je ovu
inidbu duna da izvri.
Ako posebnim propisima nije drukije odreeno, rok za izvrenje inidbe iznosi 15 dana.
Sud moe odrediti dui rok za inidbe koje se ne sastoje u novanom davanju. U meninim i
ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana.
Rok za izvrenje inidbe poinje da tee prvog dana posle dostavljanja prepisa presude
stranci kojoj je naloeno izvrenje.
Delimina presuda
lan 334.
Ako su od vie tubenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja,
samo neki sazreli za konanu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za konanu
CODEX PROJURIS

44
__________________________________________________________________

odluku, sud moe u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zakljuiti raspravu i
doneti presudu (delimina presuda).
Deliminu presudu sud moe da donese i kad je podignuta protivtuba, ako je za odluku
sazreo samo zahtev tube ili zahtev protivtube.
Sud e prilikom odluivanja da li e doneti deliminu presudu, naroito uzeti u obzir veliinu
zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku.
Delimina presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvrenja.
Meupresuda
lan 335.
Ako je tueni osporio i osnov tubenog zahteva i iznos tubenog zahteva, a u pogledu
osnova stvar je sazrela za donoenje odluke, sud moe iz razloga celishodnosti da donese
prvo presudu samo o osnovu tubenog zahteva (meupresuda).
Do pravnosnanosti meupresude sud e zastati sa raspravljanjem o iznosu tubenog
zahteva.
Presuda na osnovu priznanja
lan 336.
Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave prizna tubeni zahtev, sud e bez daljeg
raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda na osnovu priznanja).
Sud nee doneti presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi, ako nae
da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3 ) .
Donoenje presude na osnovu priznanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima
iz stava 2. ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Priznanje tubenog zahteva, na roitu ili u pismenom podnesku, tueni moe i bez
pristanka tuioca opozvati do donoenja presude.
Presuda na osnovu odricanja
lan 337.
Ako se tuilac do zakljuenja glavne rasprave odrekne tubenog zahteva, sud e bez
daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tubeni zahtev (presuda na osnovu
odricanja).
Za odricanje od tubenog zahteva nije potreban pristanak tuenog.
Sud nee doneti presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi ako nae
da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3).
Donoenje presude na osnovu odricanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima
iz stava 3. ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Odricanje od tubenog zahteva, na roitu ili u pismenom podnesku, tuilac moe i bez
pristanka tuenog opozvati do donoenja presude.
Presuda zbog proputanja
lan 338.
Ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku, sud donosi presudu kojom
usvaja tubeni zahtev (presuda zbog proputanja), ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) ako je tuenom uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja;
2) ako injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje
je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate;
3) ako osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi;
4) ako ne postoje optepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog spreili opravdani
razlozi da odgovori na tubu.
Nee se doneti presuda zbog proputanja i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana,
ako sud nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3).
Ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva, sud e
zakazati pripremno roite, a ako tuba na roitu nije preinaena, sud e doneti presudu
kojom se tubeni zahtev odbija.
Donoenje presude zbog proputanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz
stava 2. ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Donoenje presude zbog proputanja moe se odloiti i kad nema dokaza da je tuenom
uredno dostavljena tuba, a nesumnjivo je da mu je tuba upuena. U tom sluaju sud e
odrediti rok koji ne moe biti dui od 30 dana za dostavljanje u zemlji, odnosno dui od roka
potrebnog za dostavljanje u smislu lana 130. stav 2. ovog zakona, da se izvidi da li je
CODEX PROJURIS

45
__________________________________________________________________

tuenom uredno dostavljena tuba. Ako se u tom roku utvrdi da je tuenom bila uredno
dostavljena tuba, sud e doneti presudu zbog proputanja.
Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tuioca da se donese presuda zbog
proputanja iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
U sluajevima predvienim u st. 4. i 5. ovog lana, presudu zbog proputanja sud moe
doneti bez izjanjenja stranaka.
Donoenje i objavljivanje presude
lan 339.
Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.
Kad se glavna rasprava odrava pred veem, presudu donose predsednik vea i lanovi
vea koji su uestvovali na roitu na kome je glavna rasprava zakljuena. Odmah po
zakljuenju glavne rasprave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik vea.
U sloenijim predmetima sud moe da odloi donoenje presude za osam dana od dana
zakljuenja glavne rasprave. U takvom sluaju presuda se nee objaviti, ve e sud prepis
presude dostaviti strankama.
U sluaju iz lana 305. stav 2. ovog zakona, presuda e se doneti najdocnije u roku od
osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika. Ova presuda se nee objavljivati.
lan 340.
Kad se presuda objavljuje, predsednik vea e javno proitati izreku i saoptiti ukratko
razloge presude.
Prilikom objavljivanja presude moe se saoptiti da je sud odluio da se o odmeravanju
trokova naknadno odlui. U takvom sluaju odmeravanje trokova vri sudija, a odluka se
unosi u pismeni sastav presude.
Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskljuena, izreka presude e se uvek javno proitati,
a sud e odluiti da li e se iskljuiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude.
Svi prisutni sasluae itanje izreke presude stojei.
Pismena izrada i dostavljanje presude
lan 341.
Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donoenja. U sloenijim
predmetima sud moe odloiti pismenu izradu presude za jo 15 dana.
Izvornik presude potpisuje predsednik vea.
Strankama se dostavlja overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavljivanje
pravnog leka protiv presude.
lan 342.
Pismeno izraena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloenje.
Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime naroda, naziv suda, ime i
prezime predsednika i lanova vea, ime i prezime, prebivalite, ili boravite, odnosno sedite
stranaka, njihovih zastupnika i punomonika, vrednost predmeta spora, kratko oznaenje
predmeta spora, dan zakljuenja glavne rasprave, naznaenje stranaka, njihovih zastupnika i
punomonika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda donesena.
Izreka presude sadri odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiu
glavne stvari i sporednih traenja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog
radi prebijanja (lan 346).
U obrazloenju sud e izloiti: zahteve stranaka i njihove navode o injenicama na kojima
se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako
zakonom nije drukije odreeno.
U obrazloenju presude zbog proputanja, presude na osnovu priznanja ili presude na
osnovu odricanja iznee se samo razlozi koji opravdavaju donoenje ovakvih presuda.
Dopunska presuda
lan 343.
Ako je sud propustio da odlui o svim zahtevima o kojima se mora odluiti presudom, ili je
propustio da odlui o delu zahteva, stranka moe u roku od 15 dana od prijema presude da
predloi parninom sudu da se izvri dopuna presude.
Sud e, bez odravanja roita odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani
predlog za dopunu presude.
Ako stranka ne predloi donoenje dopunske presude u roku iz stava 1. ovog lana,
smatrae se da je tuba u tom delu povuena.
lan 344.
CODEX PROJURIS

46
__________________________________________________________________

Kad sud nae da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazae glavnu raspravu radi
donoenja presude o zahtevu koji nije reen (dopunska presuda).
Dopunska presuda moe se doneti i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu
presudu donosi isto vee koje je donelo i prvobitnu presudu, a zahtev u pogledu koga se trai
dopuna dovoljno je raspravljen.
Ako sud nae da je predlog za donoenje dopunske presude neblagovremen ili
neosnovan, odbacie odnosno odbie predlog reenjem.
Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na trokove postupka, odluku o predlogu
donosi sud bez odravanja roita.
lan 345.
Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i alba protiv presude, prvostepeni sud
e zastati sa dostavljanjem ove albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o
predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za albu protiv ove odluke.
Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavljena alba, ova alba zajedno sa albom
protiv prvobitne presude dostavie se drugostepenom sudu.
Ako se prvostepena presuda pobija albom samo zbog toga to prvostepeni sud nije
presudom odluio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, alba e se smatrati
kao predlog stranke da se donese dopunska presuda.
Pravnosnanost presude
lan 346.
Presuda koja se vie ne moe pobijati albom postaje pravnosnana ukoliko je njome
odlueno o zahtevu tube ili protivtube.
Sud tokom celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li je stvar pravnosnano
presuena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve pravnosnano
odlueno, odbacie tubu.
Ako je u presudi odlueno o potraivanju koje je tueni istakao prigovorom radi prebijanja,
odluka o postojanju ili nepostojanju ovog potraivanja postaje pravnosnana.
lan 347.
Pravnosnana presuda deluje samo meu strankama.
Pravnosnana presuda deluje i prema treim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog
odnosa, pravnog odnosa koji postoji izmeu stranaka i treih lica ili kad je odredbama zakona
to predvieno.
Pravnosnanost presude vezuje se za injenino stanje utvreno do zakljuenja glavne
rasprave.
lan 348.
Sud je vezan za svoju presudu im je objavljena, a ako presuda nije objavljena, im je
otpravljena.
Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena.
Ispravljanje presude
lan 349.
Pogreke u imenima i brojevima, kao i druge oigledne pogreke u pisanju i raunanju,
nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravie predsednik vea,
odnosno sudija pojedinac u svako doba.
Ispravljanje e se izvriti posebnim reenjem i unee se na kraju izvornika, a strankama e
se dostaviti prepis reenja.
Ako izmeu izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke
sadrane u izreci presude, strankama e se dostaviti ispravljeni prepis presude sa
naznaenjem da se ovim prepisom presude zamenjuje raniji prepis presude. Rok za
izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude tee od dana dostavljanja
ispravljenog prepisa presude.
O ispravljanju presude sud moe odluiti bez sasluanja stranaka.
Glava dvadeset esta
REENJE
lan 350.
Sva reenja koja se donose na roitu objavljuje predsednik vea, odnosno sudija
pojedinac.
CODEX PROJURIS

47
__________________________________________________________________

Reenje koje je na roitu objavljeno dostavie se strankama u overenom prepisu samo
ako je protiv tog reenja dozvoljena posebna alba, ili ako se na osnovu reenja moe odmah
traiti izvrenje, ili ako to zahteva upravljanje parnicom.
Sud je vezan za svoja reenja ukoliko se ona ne odnose na upravljanje parnicom ili ako
ovim zakonom nije to drugo odreeno.
Kad se reenje ne dostavlja pismeno, ono prema strankama ima dejstvo im je objavljeno.
lan 351.
Reenja koja sud donosi van roita saoptavaju se strankama dostavljanjem overenog
prepisa reenja.
Ako se reenjem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog sasluanja protivne stranke,
toj stranci se reenje nee dostaviti.
lan 352.
Reenje mora biti obrazloeno ako je protiv njega dozvoljena posebna alba.
Pismeni sastav reenja treba da sadri uvek uvod i izreku, a obrazloenje samo ako po
stavu 1. ovog lana reenje mora biti obrazloeno.
lan 353.
Pravnosnana reenja o kaznama izreenim po odredbama ovog zakona izvravaju se po
slubenoj dunosti.
lan 354.
Odredbe lana 333, lana 348. stav 2, lana 339. stav 2, lana 340. stav 2, l. 341-345. i
lana 349. ovog zakona shodno e se primenjivati i na reenja.

B. Postupak po pravnim lekovima
Glava dvadeset sedma
REDOVNI PRAVNI LEKOVI
1. alba protiv presude
Pravo na albu
lan 355.
Stranke mogu izjaviti albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od
dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije odreen drugi rok. U meninim i
ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana.
Blagovremeno izjavljena alba spreava da presuda postane pravnosnana u delu koji se
pobija albom.
O albi protiv presude odluuje drugostepeni sud.
lan 356.
Stranka se moe odrei prava na albu od asa kad je presuda objavljena, a ako presuda
nije objavljena, onda od asa kad joj prepis presude bude dostavljen.
Do donoenja odluke drugostepenog suda stranka moe povui ve izjavljenu albu.
Stranka ne moe opozvati svoju izjavu o odricanju od prava na pravni lek ili izjavu o
povlaenju albe.
Sadrina albe
lan 357.
alba mora da sadri:
1) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba;
2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu;
3) razlog albe;
4) potpis podnosioca albe.
lan 358.
Ako se na osnovu podataka iz albe ne moe utvrditi koja se presuda pobija ili ako alba
nije potpisana (nepotpuna alba), prvostepeni sud e reenjem, protiv koga nije dozvoljena
alba, pozvati alioca da u odreenom roku dopuni ili ispravi albu podneskom pod uslovima
predvienim odredbama lana 103 . ovog zakona.
CODEX PROJURIS

48
__________________________________________________________________

Ako alilac u odreenom roku ne postupi po nalogu suda, sud e reenjem odbaciti albu
kao nepotpunu.
Ako alba po svom sadraju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud e albu dostaviti
drugostepenom sudu ne pozivajui alioca da je dopuni, odnosno ispravi.
lan 359.
U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi samo ako alilac uini
verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne
rasprave.
Sud e prema potrebi sprovesti izviaj radi provere istinitosti navoda alioca.
U albi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor.
alilac koji nije uinio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom
postupku poloi iznos potreban za podmirenje trokova povodom izvoenja predloenog
dokaza (lan 148. stav 4) ne moe u albi predloiti da se taj dokaz izvede.
Prigovor radi prebijanja koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne moe se iznositi u albi.
Ako su usled iznoenja novih injenica i predlaganja novih dokaza, nastali trokovi u
postupku povodom albe, ove e trokove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj alilac
koji ih je predloio.
Razlozi zbog kojih se presuda moe pobijati
lan 360.
Presuda se moe pobijati:
1) zbog bitne povrede odredaba parninog postupka;
2) zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;
3) zbog pogrene primene materijalnog prava.
Presuda zbog proputanja ne moe se pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog
injeninog stanja.
Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu se pobijati zbog bitne
povrede odredaba parninog postupka ili zbog toga to je izjava o priznanju, odnosno o
odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.
lan 361.
Bitna povreda odredaba parninog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio
ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na
donoenje zakonite i pravilne presude.
Bitna povreda odredaba parninog postupka uvek postoji:
1) ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti
iskljuen ili izuzet, ili ako je u donoenju presude uestvovao sudija koji nije sudelovao na
glavnoj raspravi;
2) ako je odlueno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost (lan 16);
3) ako je odlueno o zahtevu po tubi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka;
4) ako je sud odluio o tubenom zahtevu za koji je stvarno nadlean vii sud iste vrste,
sud druge vrste (lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odluio da je
stvarno nadlean;
5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim
raspolaganjima stranaka (lan 3. stav 3);
6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog proputanja, presudu
na osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja;
7) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije
data mogunost da raspravlja pred sudom;
8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno
upotrebljava svoj jezik i pismo;
9) ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u
postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice, ili ako parnino
nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno
punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine radnje u
postupku, ukoliko voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo
naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila albu;
10) ako je odlueno o zahtevu o kome je ve ranije pravnosnano presueno ili o kome je
ve zakljueno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome ve tee parnica;
CODEX PROJURIS

49
__________________________________________________________________

11) ako je protivno zakonu bila iskljuena javnost na glavnoj raspravi;
12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, a naroito ako je izreka
presude nerazumljiva, ako protivrei sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema
uopte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim injenicama, ili su ti razlozi nejasni ili
protivreni, ili ako o bitnim injenicama postoji protivrenost izmeu onoga to se u razlozima
presude navodi o sadrini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava
ili zapisnika ili izvedenim dokazima.
lan 362.
Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje postoji kad je sud neku bitnu injenicu
pogreno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio.
Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji i kad na to ukazuju nove injenice ili novi
dokazi (lan 359).
lan 363.
Pogrena primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog
prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.
Postupak po albi
lan 364.
alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za
sud i protivnu stranku.
lan 365.
Prvostepeni sud e neblagovremenu, nepotpunu (lan 358. stav 1) ili nedozvoljenu albu
odbaciti reenjem.
alba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno
podnoenje.
alba je nedozvoljena ako je albu izjavilo lice koje nije ovlaeno za podnoenje albe, ili
lice koje se odreklo ili je povuklo albu ili ako lice koje je izjavilo albu nema pravni interes za
podnoenje albe.
lan 366.
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene albe dostavie prvostepeni sud protivnoj
stranci koja moe u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na albu.
Primerak odgovora na albu dostavie prvostepeni sud aliocu.
Neblagovremeno podnesen odgovor na albu drugostepeni sud nee razmatrati.
lan 367.
Po prijemu odgovora na albu ili po proteku roka za odgovor na albu prvostepeni sud e
albu i odgovor na albu, ako je podnesen, sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u
roku od osam dana.
Ako alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povreene odredbe parninog postupka
prvostepeni sud e dati objanjenje povodom navoda albe koji se tiu tih povreda, a po
potrebi e sprovesti i izviaje da proveri istinitost odnosnih navoda u albi.
lan 368.
Kad spisi po albi stignu drugostepenom sudu sudija izvestilac priprema izvetaj veu radi
razmatranja predmeta.
Sudija izvestilac moe, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izvetaj o povredama
odredaba postupka i da zatrai da se radi utvrivanja tih povreda sprovedu izviaji.
lan 369.
Drugostepeni sud odluuje o albi, po pravilu, bez rasprave.
Kad vee drugostepenog suda nae da je radi pravilnog utvrenja injeninog stanja
potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve izvedeni dokazi, zakazae raspravu
pred drugostepenim sudom.
Drugostepeni sud e zakazati raspravu i odluiti o albi i zahtevima stranaka kad je u istoj
parnici prvostepena presuda ve jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a
pobijana presuda se zasniva na pogreno i nepotpunom utvrenom injeninom stanju ili su u
postupku pred prvostepenim sudom uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka.
lan 370.
Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomonici, kao i
oni svedoci i vetaci za koje sud odlui da se sasluaju.
CODEX PROJURIS

50
__________________________________________________________________

Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud e odluiti o albi i doneti odluku
uzimajui u obzir naroito ono to je izneto u albi i u odgovoru na albu.
Rasprava pred drugostepenim sudom poinje izvetajem izvestioca, koji izlae stanje stvari
ne dajui svoje miljenje o osnovanosti albe.
Posle toga proitae se presuda ili deo presude na koji se odnosi alba, a po potrebi i
zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. Zatim e alilac obrazloiti svoju albu,
a protivna stranka odgovor na albu.
Stranka moe na raspravi iznositi injenice i predlagati dokaze iz albe u smislu lana 359.
ovog zakona.
lan 371.
Ako u l. 369. i 370. ovog zakona nije to drugo odreeno, odredbe o glavnoj raspravi pred
prvostepenim sudom (l. 295-321), kao i odredbe l. 322-333, l. 343-345. i lana 349. ovog
zakona shodno se primenjuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom.
Granice ispitivanja prvostepene presude
lan 372.
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija albom, a
ako se iz albe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud e uzeti da se
presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici.
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u albi,
pazei po slubenoj dunosti na bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361.
stav 2. ta. 1, 2, 5, 7. i 9. i na pravilnu primenu materijalnog prava.
Na prekoraenje tubenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke.
Odluke drugostepenog suda o albi
lan 373.
Drugostepeni sud moe u sednici vea ili na osnovu odrane rasprave:
1) odbaciti albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu;
2) odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu;
3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje;
4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tubu;
5) preinaiti prvostepenu presudu i odluiti o zahtevima stranaka.
Drugostepeni sud moe ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tubenog
zahteva kad nae da u pogledu odluke o osnovu tubenog zahteva ne postoje razlozi zbog
kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti.
Drugostepeni sud nije vezan predlogom albe.
lan 374.
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu odbacie drugostepeni sud reenjem,
ako to nije uinio prvostepeni sud (lan 365).
lan 375.
Drugostepeni sud e presudom odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu
presudu kad nae da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje
pazi po slubenoj dunosti.
lan 376.
Drugostepeni sud e reenjem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna
povreda odredaba parninog postupka (lan 361) i vratie predmet istom prvostepenom sudu
ili e ga ustupiti nadlenom prvostepenom sudu radi odravanja nove glavne rasprave. U
ovom reenju drugostepeni sud e odluiti i koje se sprovedene radnje, zahvaene bitnom
povredom odredaba parninog postupka, ukidaju.
Ako su u postupku pred prvostepenim sudom uinjene povrede odredaba iz lana 361.
stav 2. ta. 2, 3. i 10, drugostepeni sud e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tubu.
Ako je u postupku pred prvostepenim sudom uinjena povreda odredaba iz lana 361. stav
2. taka 9. drugostepeni sud e, s obzirom na prirodu povrede, ukinuti prvostepenu presudu i
vratiti predmet nadlenom prvostepenom sudu, ili e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti
tubu.
lan 377.
CODEX PROJURIS

51
__________________________________________________________________

Drugostepeni sud e reenjem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom
sudu na ponovno suenje ako smatra da zbog novih injenica i novih dokaza (lan 359) radi
pravilnog utvrivanja injeninog stanja treba odrati novu glavnu raspravu pred
prvostepenim sudom.
Drugostepeni sud e reenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom
sudu na ponovno suenje i kad je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino
stanje bilo nepotpuno utvreno.
lan 378.
Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na
ponovno suenje, moe narediti da se nova glavna rasprava odri pred drugim veem ili
sudijom.
lan 379.
Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev time to je dosueno vie od
onoga to je traeno, drugostepeni sud e ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je
prekoraen tubeni zahtev.
Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev tako to je odlueno o neem
drugom, a ne o onome to je tubom traeno, drugostepeni sud e ukinuti prvostepenu
presudu i predmet vratiti na ponovno suenje.
lan 380.
Drugostepeni sud e presudom preinaiti prvostepenu presudu:
1) ako je na osnovu rasprave utvrdio drukije injenino stanje nego to je ono u
prvostepenoj presudi;
2) ako je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka
prvostepenog suda je zasnovana iskljuivo na tim dokazima;
3) ako je prvostepeni sud iz injenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakljuak o postojanju
drugih injenica, a na tim injenicama je zasnovana presuda;
4) ako smatra da je injenino stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvreno, ali da je
prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo.
lan 381.
Drugostepeni sud ne moe da preinai presudu na tetu stranke koja se alila, ako je samo
ona izjavila albu.
lan 382.
U obrazloenju presude, odnosno reenja drugostepeni sud treba da oceni albene
navode od znaaja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti.
Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka, u
obrazloenju treba navesti sve odredbe koje su povreene, u emu se povrede sastoje i sve
uoene nedostatke koji su od uticaja za donoenje pravilne odluke.
Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno
suenje zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, navee se u emu se
sastoje nedostaci i zato su nove injenice i dokazi vani i od uticaja za donoenje pravilne
odluke.
Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno
suenje, kad je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno
utvreno, drugostepeni sud e ukazati zato su nove injenice i dokazi od uticaja za
donoenje pravilne odluke.
lan 383.
Drugostepeni sud je duan da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana
donoenja odluke.
lan 384.
Prvostepeni sud je duan da odmah po prijemu reenja drugostepenog suda zakae
roite za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema reenja drugostepenog suda.
Prvostepeni sud je duan da izvede sve parnine radnje i da raspravi sva sporna pitanja na
koja je ukazao drugostepeni sud u svom reenju.
Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove injenice i predlagati nove dokaze.
Ako presuda bude ukinuta zbog toga to je presudu doneo nenadlean sud, nova rasprava
pred prvostepenim sudom odrae se po odredbama koje vae za odravanje glavne
rasprave u sluaju kad se promeni vee (lan 317).
2. alba protiv reenja
CODEX PROJURIS

52
__________________________________________________________________

lan 385.
Protiv reenja prvostepenog suda dozvoljena je alba, ako u ovom zakonu nije odreeno
da alba nije dozvoljena.
Ako ovaj zakon izriito odreuje da posebna alba nije dozvoljena, reenje prvostepenog
suda moe se pobijati samo u albi protiv konane odluke.
lan 386.
Blagovremeno podneta alba zadrava izvrenje reenja, ako ovim zakonom nije drukije
propisano.
Reenje protiv koga nije dozvoljena posebna alba moe se odmah izvriti.
lan 387.
Reavajui o albi, drugostepeni sud moe:
1) odbaciti albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu (lan 365. st. 1-3. i lan
385. stav 1);
2) odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi reenje prvostepenog suda;
3) preinaiti reenje ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak.
lan 388.
U postupku po albi protiv reenja shodno e se primenjivati odredbe koje vae za albu
protiv presude, osim odredaba o odgovoru na albu i o odravanju rasprave pred
drugostepenim sudom.
Glava dvadeset osma
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
1. alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje (direktna revizija)
lan 389.
Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoljena revizija stranke mogu
izjaviti albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude, ako
stranka u albi predloi da o ovom leku odluuje Vrhovni sud Srbije, a protivna stranka se s
tim saglasi.
Presuda se moe pobijati ovim pravnim lekom, u parnicama u kojima je doputena revizija,
samo zbog pogrene primene materijalnog prava i bitne povrede iz lana 361. stav 2. taka 5.
ovog zakona.
lan 390.
alba se izjavljuje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka
za sud i protivnu stranku.
albu iz stava 1. ovog lana prvostepeni sud dostavlja na obavezan odgovor suprotnoj
stranci uz obavetenje da se u odgovoru na albu moe saglasiti da o ovoj albi odluuje
Vrhovni sud Srbije.
Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odluuje Vrhovni sud Srbije, a Vrhovni
sud Srbije prihvati da o njemu odluuje zbog potrebe ujednaavanja sudske prakse
zauzimanjem stava o nekom spornom pravnom pitanju, smatra se da je alba protiv
prvostepene presude povuena.
U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fiziko lice mora zastupati advokat.
Ako se stranka u odgovoru na albu ne saglasi da o izjavljenom pravnom leku neposredno
odluuje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom
leku, drugostepeni sud odluie o albi na prvostepenu presudu po optim pravilima.
lan 391.
Prvostepeni sud e po prijemu odgovora na albu, ukoliko nema uslova da postupi u
smislu lana 365. ovog zakona, dostaviti albu i odgovor na albu sa svim spisima
drugostepenom sudu.
Drugostepeni sud je duan da, ukoliko ne odbaci albu, dostavi predmet Vrhovnom sudu
Srbije.
lan 392.
O doputenosti pravnog leka iz lana 389. ovog zakona Vrhovni sud Srbije odluuje u veu
od tri sudije.
O osnovanosti ovog pravnog leka odluuje vee sastavljeno od pet sudija.
Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom
pravnom leku.
Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije.
CODEX PROJURIS

53
__________________________________________________________________

lan 393.
Vrhovni sud Srbije moe odbiti pravni lek iz lana 389. ovog zakona i potvrditi prvostepenu
presudu ili preinaiti prvostepenu presudu.
2. Revizija
lan 394.
Protiv pravnosnane presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u
roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude.
Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tubeni zahtev odnosi na
potraivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako vrednost
predmeta spora pobijenog dela pravnosnane presude ne prelazi 500.000 dinara.
Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tubeni zahtev ne odnosi na
potraivanje u novcu, predaju stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako vrednost predmeta
spora ne prelazi 500.000 dinara.
Izuzetno, i kad se radi o tubenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog lana, revizija je uvek
dozvoljena:
1) u parnicama o pravu na izdravanje ili o pravu na ukidanje izdravanja;
2) u sporovima o pravu na naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja usled smrti
davaoca izdravanja;
3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinanih
akata i radnji kojim se pravna ili fizika lica zavisno od sedita, odnosno prebivalita stavljaju
u neravnopravan poloaj na jedinstvenom tritu ili na drugi nain naruava jedinstvo trita,
ukljuujui i parnice o naknadi tete, koja se tim prouzrokuje;
4) u sporovima zbog povrede autorskog prava, zatite i upotrebe pronalaska i tehnikih
unapreenja, uzoraka, modela i igova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne
utakmice i monopolistikih ponaanja kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev.
lan 395.
Revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati
revizijom po odredbama lana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o
doputenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa,
ujednai sudska praksa ili kad je potrebno novo tumaenje prava.
lan 396.
O reviziji odluuje Vrhovni sud Srbije.
lan 397.
Podnesena revizija ne zadrava izvrenje pravnosnane presude protiv koje je izjavljena.
lan 398.
Revizija se moe izjaviti:
1) zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2, osim take 4;
2) zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. ovog zakona koja
je uinjena u postupku pred drugostepenim sudom;
3) zbog pogrene primene materijalnog prava;
4) zbog prekoraenja tubenog zahteva samo ako je ta povreda uinjena tek u postupku
pred drugostepenim sudom.
Revizija se ne moe izjaviti zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
lan 399.
Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom
i u granicama razloga navedenih u reviziji, pazei po slubenoj dunosti na bitnu povredu
odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 9. ovog zakona i na pravilnu
primenu materijalnog prava.
lan 400.
Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu.
lan 401.
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz lana 389. ovog zakona,
odbacie reenjem predsednik vea prvostepenog suda, bez odravanja roita.
Revizija je nedozvoljena:
1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlaeno na podnoenje revizije;
2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat;
3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije;
4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnoenje revizije;
CODEX PROJURIS

54
__________________________________________________________________

5) ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne moe podneti, osim
iz lana 393. ovog zakona.
lan 402.
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene revizije predsednik vea prvostepenog suda
dostavie protivnoj stranci i javnom tuiocu nadlenom za podizanje zahteva za zatitu
zakonitosti (lan 416) u roku od osam dana.
Javnom tuiocu dostavie se, zajedno sa revizijom, i prepis presude protiv koje je revizija
izjavljena.
U roku od 15 dana od dana dostavljanja revizije protivna stranka moe podneti sudu
odgovor na reviziju.
Po prijemu odgovora, ili po proteku roka za odgovor, predsednik vea prvostepenog suda
e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju, sa svim spisima, revizijskom sudu preko
drugostepenog suda, u roku od 15 dana.
lan 403.
O reviziji revizijski sud odluuje bez rasprave.
lan 404.
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbacie revizijski sud reenjem ako
to, u granicama svojih ovlaenja (lan 401), nije uinio prvostepeni sud.
lan 405.
Revizijski sud e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi
zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti.
Revizijski sud nee detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana,
ako zakljui da to nije potrebno zbog toga to se u reviziji ponavljaju albeni razlozi ili kad se
obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumaenje prava niti
doprinelo ujednaenom tumaenju prava.
lan 406.
Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. st. 1. i 2.
ovog zakona zbog koje se revizija moe izjaviti, revizijski sud e reenjem ukinuti u celini ili
delimino presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda
i predmet vratiti na ponovno suenje istom ili drugom veu prvostepenog ili drugostepenog
suda, odnosno drugom nadlenom sudu.
Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom uinjena povreda iz lana
361. stav 2. ta. 2, 3. i 10. ovog zakona revizijski sud e ukinuti reenjem donesene odluke i
odbaciti tubu.
Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom uinjena povreda iz lana
361. stav 2. taka 9. ovog zakona, revizijski sud, s obzirom na prirodu povrede, postupie
prema odredbama st. 1. ili 2. ovog lana.
lan 407.
Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogreno primenjeno, presudom e usvojiti
reviziju i preinaiti pobijanu presudu.
Ako revizijski sud nae da je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje
nepotpuno utvreno i da zbog toga nema uslova za preinaenje pobijane presude, reenjem
e usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimino presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili
samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suenje istom ili drugom
veu prvostepenog, odnosno drugostepenog suda.
lan 408.
Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev time to je dosueno
vie od onoga to je traeno, revizijski sud e ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je
prekoraen tubeni zahtev.
Ako je drugostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev tako to je odlueno o neem
drugom, a ne o onome to je tubom traeno, revizijski sud e ukinuti drugostepenu presudu i
predmet vratiti na ponovno suenje.
lan 409.
Ako se prilikom odluivanja o reviziji izjavljenoj o sporu iz lana 394. stav 4. taka 3. ovog
zakona opravdano posumnja da su injenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno
utvrene, revizijski sud e reenjem ukinuti pobijanu odluku, a po potrebi i odluke sudova
nieg stepena, i predmet vratiti na ponovno suenje istom ili drugom veu prvostepenog ili
drugostepenog suda, odnosno drugom nadlenom sudu.
CODEX PROJURIS

55
__________________________________________________________________

lan 410.
Odluka revizijskog suda dostavlja se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda.
Primerak odluke revizijskog suda dostavlja se i javnom tuiocu (lan 416).
lan 411.
Ako u l. 394-410. ovog zakona nije to drugo odreeno, u postupku povodom revizije
shodno e se primenjivati odredbe ovog zakona o albi protiv presude iz lana 342, 356. st. 2.
i 3, l. 357, 358. i 363, lana 366. st. 2. i 3, lana 367. stav 2, l. 368, 373, 378. i l. 381-384.
ovog zakona.
lan 412.
Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv reenja drugostepenog suda kojim je postupak
pravnosnano zavren.
Revizija protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi
bila dozvoljena revizija protiv pravnosnane presude (lan 394. st. 2. i 3).
Revizija je uvek dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim se izjavljena alba
odbacuje, odnosno kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije.
Revizija je uvek dozvoljena i protiv reenja drugostepenog suda kojim je pravnosnano
odlueno o predlogu za ponavljanje postupka.
U postupku povodom revizije protiv reenja shodno e se primenjivati odredbe ovog
zakona o reviziji protiv presude.
3. Zahtev za zatitu zakonitosti
lan 413.
Javni tuilac moe podii zahtev za zatitu zakonitosti protiv pravnosnane sudske odluke
po slubenoj dunosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca.
Rok za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti iz stava 1. ovog lana rauna se:
1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavljena alba - od dana kad
se ta odluka vie nije mogla pobijati albom;
2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavljena revizija - od dana
kad je ta odluka dostavljena onoj stranci kojoj je docnije dostavljena.
Protiv odluke iz stava 1. ovog lana donesene u drugom stepenu, protiv koje su stranke
izjavile reviziju, javni tuilac moe podii zahtev za zatitu zakonitosti samo u roku od 30 dana
od dana kad mu je dostavljena revizija one stranke ija mu je revizija ranije dostavljena (lan
402. stav 1).
Zahtev za zatitu zakonitosti nije dozvoljen protiv odluke koju je povodom revizije ili
zahteva za zatitu zakonitosti doneo sud nadlean da odluuje o tim pravnim lekovima (lan
396).
lan 414.
Protiv pravnosnane odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu
nepokretnosti, javni tuilac moe u roku od godinu dana podii zahtev za zatitu zakonitosti
zbog toga to je ugovor po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom
poretku i pravilima morala. Ovaj rok rauna se od dana pravnosnanosti odluke, a ako je
protiv odluke bila izjavljena revizija - od dana donoenja odluke revizijskog suda kojom je
postupak zavren.
lan 415.
O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni sud Srbije.
lan 416.
Zahtev za zatitu zakonitosti protiv odluke iz lana 413. ovog zakona podie javni tuilac
odreen zakonom.
lan 417.
Javni tuilac moe podii zahtev za zatitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba
parninog postupaka iz lana 361. stav 2. taka 5. ovog zakona.
lan 418.
Ukoliko javni tuilac ne podigne zahtev za zatitu zakonitosti u rokovima predvienim
zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlaena je da u roku od 30 dana od dana
prijema obavetenja da javni tuilac nee izjaviti zahtev za zatitu zakonitosti sama izjavi ovaj
pravni lek.
lan 419.
CODEX PROJURIS

56
__________________________________________________________________

Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zatitu zakonitosti, Vrhovni sud
Srbije e odluiti o tim pravnim lekovima jednom odlukom.
lan 420.
O sednici na kojoj e sud odluiti o zahtevu za zatitu zakonitosti obavestie se podnosilac
zahteva.
Na sednicu na kojoj e sud odluiti o zahtevu za zatitu zakonitosti nee se pozivati
stranka koja nije stavila predlog za izjavljivanje ovog pravnog leka.
Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva, raspravljae se o izjavljenom pravnom leku i
odluiti.
Sednica poinje izvetajem izvestioca koji izlae stanje stvari ne dajui svoje miljenje o
osnovanosti izjavljenog pravnog leka. Posle toga proitae se presuda ili deo presude na koji
se odnosi izjavljeni pravni lek, a po potrebi i zapisnici iz spisa. Zatim e podnosilac zahteva
obrazloiti izjavljeni pravni lek.
lan 421.
Kad odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije ispituje samo one
povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva.
Ako u l. 413-420. ovog zakona nije to drugo odreeno, u postupku povodom zahteva za
zatitu zakonitosti shodno e se primenjivati odredbe lana 397, l. 400- 406, 410. i 411. ovog
zakona.
4. Ponavljanje postupka
lan 422.
Postupak koji je odlukom suda pravnosnano zavren moe se po predlogu stranke
ponoviti:
1) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije
bila data mogunost da raspravlja pred sudom;
2) ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u
postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice, ili ako parnino
nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno
postupku, ukoliko voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo
naknadno odobreno;
3) ako se odluka suda zasniva na lanom iskazu svedoka ili vetaka;
4) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit
sadraj;
5) ako je do odluke suda dolo usled krivinog dela sudije, odnosno sudije-porotnika,
zakonskog zastupnika ili punomonika stranke, protivne stranke ili kog treeg lica;
6) ako stranka stekne mogunost da upotrebi pravnosnanu odluku suda koja je ranije
meu istim strankama doneta o istom zahtevu;
7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a
ta odluka bude pravnosnano preinaena, ukinuta, odnosno ponitena;
8) ako je naknadno pred nadlenim organom pravnosnano reeno prethodno pitanje (lan
12) na kome je odluka zasnovana;
9) ako stranka sazna za nove injenice ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove
dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te injenice ili
dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku;
10) ako je, po pravnosnano okonanom postupku pred domaim sudom, Evropski sud za
ljudska prava doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore.
lan 423.
Iz razloga navedenih u lanu 422. ta. 1. do 3. ovog zakona ne moe se zahtevati
ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku.
Zbog okolnosti navedenih u lanu 422. ta. 1, 7, 8. i 9. ovog zakona, ponavljanje postupka
moe se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre
nego to je raniji postupak zavren pravnosnanom sudskom odlukom.
lan 424.
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od trideset dana, i to:
1) u sluaju iz lana 422. taka 1. ovog zakona, od dana kad je odluka dostavljena stranci;
2) u sluaju iz lana 422. taka 2. ovog zakona, ako je u postupku kao tuilac ili tueni
uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku, od dana kada je odluka dostavljena
tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice, ili ako parnino
CODEX PROJURIS

57
__________________________________________________________________

nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, od dana kad je odluka dostavljena
stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, a ako zakonski zastupnik, odnosno
postupku, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog;
3) u sluajevima iz lana 422. ta. 3-5. ovog zakona, od dana kad je stranka saznala za
pravnosnanu presudu u krivinom postupku, a ako se krivini postupak ne moe sprovesti,
onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak
ne moe pokrenuti;
4) u sluajevima iz lana 422. ta. 6. i 7. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla
upotrebiti pravnosnanu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka;
5) u sluaju iz lana 422. taka 8. ovog zakona, od dana kada je odluka kojom je nadleni
organ pravnosnano reio prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana dostavljena
stranci;
6) u sluaju iz lana 422. taka 9. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla izneti sudu
nove injenice, odnosno nova dokazna sredstva.
Ako bi rok odreen u stavu 1. ovog lana poeo da tee pre nego to je odluka postala
pravnosnana, taj e se rok raunati od pravnosnanosti odluke ako protiv nje nije bio
izjavljen pravni lek, odnosno od dostavljanja pravnosnane odluke vieg suda izreene u
poslednjem stepenu.
Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnana, predlog za
ponavljanje postupka ne moe se podneti, osim ako se ponavljanje trai iz razloga navedenih
u lanu 422. ta. 1, 2. i 10. ovog zakona.
lan 425.
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom
stepenu.
U predlogu se naroito moraju navesti: zakonski osnov po kome se trai ponavljanje,
okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se
potkrepljuju navodi predlagaa.
lan 426.
Neblagovremene (lan 424), nepotpune (lan 425. stav 2) ili nedozvoljene (lan 424)
predloge za ponavljanje postupka odbacie reenjem predsednik vea bez odravanja
roita.
Ako predsednik vea ne odbaci predlog, dostavie primerak predloga protivnoj stranci po
odredbama lana 136. ovog zakona, koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na
predlog. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davanje odgovora,
predsednik vea odredie roite za raspravljanje o predlogu.
Ako se ponavljanje postupka zahteva iz razloga navedenog u lanu 422. taka 9. ovog
zakona, predsednik vea moe raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka spojiti sa
raspravljanjem o glavnoj stvari.
lan 427.
Roite za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka dri se pred predsednikom
vea prvostepenog suda, osim ako raspravljanje o predlogu nije spojeno sa raspravljanjem o
glavnoj stvari.
lan 428.
Po odranom roitu za raspravljanje o predlogu, predsednik vea prvostepenog suda
donosi odluku o predlogu, osim ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi iskljuivo na
postupak pred viim sudom (lan 429).
U reenju kojim se dozvoljava ponavljanje postupka izrei e se da se ukida odluka doneta
u ranijem postupku.
Predsednik vea odredie glavnu raspravu tek po pravnosnanosti reenja kojim se
dozvoljava ponavljanje postupka, ali u tom reenju moe odluiti da se odmah otpone
raspravljanje o glavnoj stvari. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove
injenice i da predlau nove dokaze.
Protiv reenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena posebna alba ako
je predsednik vea odluio da se odmah otpone raspravljanje o glavnoj stvari.
Ako je predsednik vea dozvolio ponavljanje postupka i odluio da se odmah raspravlja o
glavnoj stvari, ili ako se o predlogu za ponavljanje postupka raspravljalo zajedno sa glavnom
stvari, reenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i ukida odluka doneta u ranijem
postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari.
CODEX PROJURIS

58
__________________________________________________________________

lan 429.
Ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi iskljuivo na postupak pred viim sudom,
predsednik vea prvostepenog suda e po odranom roitu za raspravljanje o predlogu za
ponavljanje postupka dostaviti predmet tom viem sudu radi donoenja odluke.
Kad predmet stigne viem sudu, predsednik vea postupie po odredbama lana 368.
ovog zakona.
O predlogu za ponavljanje postupka vii sud odluuje bez rasprave.
Kad vii sud nae da je opravdan predlog za ponavljanje postupka i da nije potrebno da se
dri nova glavna rasprava, ukinue svoju odluku, kao i odluku vieg suda ako takva postoji, i
donee novu odluku o glavnoj stvari.
5. Odnos izmeu predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova
lan 430.
Ako u roku za izjavljivanje revizije stranka podnese predlog za ponavljanje postupka samo
iz razloga zbog kojih se moe izjaviti i revizija, smatrae se da je stranka izjavila reviziju.
Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz lana 361. stav 2. taka 10. ovog zakona i
istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka zbog bilo kog razloga iz
lana 422. ovog zakona, sud e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavljanje
postupka do zavretka postupka po reviziji.
Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga, osim zbog razloga iz lana 361. stav 2. taka
10. ovog zakona, i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka zbog
razloga iz lana 422. ta. 3. do 5. ovog zakona koji su potkrepljeni pravnosnanom presudom
donesenom u krivinom postupku, sud e zastati sa postupkom po reviziji do zavretka
postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.
U svim ostalim sluajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga
podnese predlog za ponavljanje postupka, sud e odluiti koji e postupak nastaviti a sa kojim
e zastati, uzimajui u obzir sve okolnosti, a naroito razloge zbog kojih su oba pravna leka
podnesena i dokaze koje su stranke predloile.
lan 431.
Odredbe lana 430. st. 1. i 3. ovog zakona primenie se i kad je stranka najpre podnela
predlog za ponavljanje postupka, a posle toga izjavila reviziju.
U svim ostalim sluajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavljanje postupka i
posle toga izjavi reviziju sud e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do zavretka
postupka povodom predloga za ponavljanje postupka, osim ako nae da postoje ozbiljni
razlozi da postupi drukije.
lan 432.
Reenje iz lana 430. ovog zakona donosi predsednik vea prvostepenog suda ako
predlog za ponavljanje postupka stigne prvostepenom sudu pre nego to je predmet povodom
revizije upuen revizijskom sudu. Ako predlog za ponavljanje postupka stigne poto je
predmet povodom revizije upuen revizijskom sudu, reenje iz lana 430. ovog zakona donosi
revizijski sud.
Reenje iz lana 431. ovog zakona donosi predsednik vea prvostepenog suda, osim ako
je predmet, u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu, povodom predloga za
ponavljanje postupka upuen viem sudu radi donoenja odluke (lan 429. stav 1), u kom
sluaju reenje donosi vii sud.
Protiv reenja suda iz st. 1. i 2. ovog lana nije dozvoljena alba.
lan 433.
Odredbe l. 430. do 432. ovog zakona shodno e se primenjivati i kad javni tuilac podigne
zahtev za zatitu zakonitosti, a stranka pre, istovremeno ili posle toga podnese predlog za
ponavljanje postupka.
Deo trei
POSEBNI POSTUPCI
Glava dvadeset deveta
POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA
lan 434.
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivae
se ostale odredbe ovog zakona.
CODEX PROJURIS

59
__________________________________________________________________

lan 435.
U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naroito prilikom odreivanja rokova i roita,
sud e uvek obraati naroitu panju na potrebu hitnog reavanja radnih sporova.
lan 436.
U toku postupka sud moe i po slubenoj dunosti odrediti privremene mere koje se
primenjuju u izvrnom postupku radi spreavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja
nenaknadive tete.
Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam
dana od dana predaje predloga.
Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba.
lan 437.
Sud e u presudi kojom nalae izvrenje neke inidbe odrediti rok od osam dana za njeno
izvrenje.
lan 438.
Rok za izjavljivanje albe iznosi osam dana.
lan 439.
Revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku
radnog odnosa.
Glava trideseta
POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA
lan 440.
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora
primenjivae se ostale odredbe ovog zakona.
lan 441.
U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora uesnici u zakljuivanju kolektivnog
ugovora ostvaruju zatitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku
zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije reen mirnim
putem ili putem arbitrae koju su obrazovali uesnici kolektivnog ugovora u skladu sa
odredbama posebnog zakona.
Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u sluaju
spora o reprezentativnosti sindikata, odnosno udruenja poslodavaca u smislu odredaba
posebnog zakona.
U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni
sindikat.
lan 442.
Sud e uvek prilikom odreivanja rokova i roita u postupku u parnicama povodom
kolektivnih ugovora obraati naroitu panju na potrebu hitnog reavanja ovih sporova.
lan 443.
Sud e u presudi kojom nalae izvrenje neke inidbe odrediti rok za njeno izvrenje.
lan 444.
lan 445.
U parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je dozvoljena.
Glava trideset prva
POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRAVINE
lan 446.
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetanja dravine
lan 447.
Prilikom odreivanja rokova i roita po tubama zbog smetanja dravine sud e uvek
obraati naroitu panju na potrebu hitnog reavanja prema prirodi svakog pojedinog sluaja.
lan 448.
Raspravljanje o tubi zbog smetanja dravine ograniie se samo na pretresanje i
dokazivanje injenica poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja. Iskljueno je
pretresanje o pravu na dravinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti dravine ili o
zahtevima za naknadu tete.
CODEX PROJURIS

60
__________________________________________________________________

Odluku o zahtevu sud e doneti u roku do 90 dana.
lan 449.
U toku postupka sud moe po slubenoj dunosti i bez sasluanja protivne stranke odrediti
privremene mere koje se primenjuju u izvrnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti
protivpravnog oteenja ili spreavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive tete.
Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam
dana od dana predaje predloga.
Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba.
lan 450.
Rok za ispunjenje dunosti koje su naloene strankama sud e odrediti prema okolnostima
pojedinog sluaja.
Iz vanih razloga sud moe odluiti da alba ne zadrava izvrenje reenja.
U postupku po albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetanja dravine
shodno se primenjuju odredbe lana 369. stav 3 . i l. 370. i 371. ovog zakona.
Protiv reenja donesenih u parnicama zbog smetanja dravine revizija nije dozvoljena.
lan 451.
Tuilac gubi pravo da u izvrnom postupku zahteva izvrenje reenja kojim se tuenom po
tubi zbog smetanja dravine nalae izvrenje odreene radnje, ako nije zahtevao izvrenje u
roku od 30 dana po proteku roka koji je reenjem odreen za izvrenje te radnje.
lan 452.
Ponavljanje pravnosnano zavrenog postupka zbog smetanja dravine dozvoljeno je
samo iz razloga predvienih u lanu 422. ta. 1. i 2. ovog zakona u roku od 30 dana od
pravnosnanosti reenja o smetanju poseda.
Glava trideset druga
IZDAVANJE PLATNOG NALOGA
lan 453.
Kad se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu, a to se potraivanje
dokazuje verodostojnom ispravom priloenom tubi u izvorniku ili overenom prepisu, sud e
izdati nalog tuenom da ispuni tubeni zahtev (platni nalog).
Kao verodostojne isprave smatraju se naroito:
1) javne isprave;
2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadlean za overavanje;
3) menice i ekovi sa protestom i povratnim raunima ako su oni potrebni za zasnivanje
zahteva;
4) izvodi iz overenih poslovnih knjiga;
5) fakture;
6) isprave koje po posebnim propisima imaju znaaj javnih isprava.
Platni nalog izdae sud iako tuilac u tubi nije predloio izdavanje platnog naloga, a
ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga.
Kad se na osnovu verodostojne isprave moe traiti izvrenje po Zakonu o izvrnom
postupku, sud e izdati platni nalog samo ako tuilac uini verovatnim postojanje pravnog
interesa za izdavanje platnog naloga.
Ako tuilac ne uini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga,
sud e tubu odbaciti.
lan 454.
Kad se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu koje ne prelazi iznos od
100.000 dinara, sud e izdati platni nalog protiv tuenog iako tubi nisu priloene
verodostojne isprave, ali je u tubi iznet osnov i visina dugovanja i naznaeni su dokazi na
osnovu kojih se moe utvrditi istinitost tubenih navoda.
Platni nalog iz stava 1. ovog lana moe se izdati samo protiv glavnog dunika.
lan 455.
Platni nalog izdaje predsednik vea, bez odravanja roita.
U platnom nalogu sud e izrei da je tueni duan u roku od osam dana, a u meninim i
ekovnim sporovima u roku od tri dana, po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tube
zajedno sa trokovima koje je sud odmerio, ili u istom roku da podigne prigovore protiv
platnog naloga. U platnom nalogu sud e tuenog upozoriti da e odbaciti neblagovremeno
podnesene prigovore.
CODEX PROJURIS

61
__________________________________________________________________

Platni nalog dostavlja se obema strankama.
Tuenome se uz platni nalog dostavlja i primerak tube sa prilozima.
lan 456.
Ako sud ne usvoji predlog za izdavanje platnog naloga, nastavie postupak po tubi po
odredbama zakona koje vae za opti parnini postupak.
Protiv reenja suda kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga nije dozvoljena
alba.
lan 457.
Platni nalog tueni moe da pobija samo prigovorom. Ako se platni nalog pobija jedino u
pogledu odluke o trokovima, ova se odluka moe pobijati samo albom protiv reenja.
U delu u kome nije napadnut prigovorom, platni nalog postaje pravnosnaan.
lan 458.
Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore odbacie sud bez odravanja
roita.
Ako su prigovori podneti blagovremeno, sud e zakazati odmah roite za glavnu raspravu.
U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove injenice i da predlau nove dokaze,
a tueni moe isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga.
U odluci o glavnoj stvari sud e odluiti da li se platni nalog u celini ili delimino odrava na
snazi ili se ukida.
lan 459.
Ako tueni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (l. 453.
i 454), ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud e prvo da odlui o tom prigovoru. Ako
nae da je takav prigovor osnovan, ukinue reenjem platni nalog i po pravnosnanosti
reenja otpoee raspravljanje o glavnoj stvari, kad takvom raspravljanju ima mesta.
Ako sud ne usvoji ovaj prigovor, prei e na raspravljanje o glavnoj stvari, a reenje suda
unee se u odluku o glavnoj stvari.
Ako povodom prigovora nedospelosti sud nae da je zahtev tube dospeo posle izdavanja
platnog naloga, ali pre zakljuenja glavne rasprave, sud e presudom ukinuti platni nalog i
odluiti o tubenom zahtevu (lan 331. stav 1).
lan 460.
Sud se moe po slubenoj dunosti oglasiti mesno nenadlenim najdocnije do izdavanja
platnog naloga.
Tueni moe istai prigovor mesne nenadlenosti samo u prigovoru protiv platnog naloga.
lan 461.
Ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadlenim, ukinue platni
nalog i po pravnosnanosti reenja o nenadlenosti ustupie predmet nadlenom sudu.
Ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadlean, nee ukinuti platni
nalog, nego e po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim ustupiti predmet
nadlenom sudu.
lan 462.
Kad sud u sluajevima predvienim ovim zakonom donese reenje kojim se odbacuje
tuba, ukinue i platni nalog.
lan 463.
Tuilac moe povui tubu bez pristanka tuenog samo do podnoenja prigovora. Ako se
tuba povue, sud e reenjem ukinuti platni nalog.
Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora, platni
nalog ostaje na snazi.
lan 464.
U postupku za izdavanje platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu
koje se izdaje platni nalog ne mora biti priloena u izvorniku ili u overenom prepisu.
Prepis ove isprave moe da overi ovlaeni radnik pravnog lica.
Glava trideset trea
POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI
lan 465.
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u postupku o sporovima male vrednosti
lan 466.
CODEX PROJURIS

62
__________________________________________________________________

Uz poziv za glavnu raspravu tuenom e se dostaviti tuba, ako mu ve ranije nije bila
dostavljena.
lan 467.
Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tubeni
zahtev odnosi na potraivanje u novcu koji ne prelazi iznos od 100.000 dinara.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na
potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi naveo da pristaje da umesto ispunjenja odreenog
zahteva primi odreeni novani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 34. stav
1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tubenog zahteva nije
novani iznos ve predaja pokretne stvari, ija vrednost, koju je tuilac u tubi naveo, ne
prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 34. stav 2).
lan 468.
Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, sporovi o
nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja dravine.
lan 469.
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodie se i povodom prigovora protiv platnog
naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100.000 dinara.
lan 470.
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred niim sudovima prvog stepena, ako
ovim zakonom nije drukije odreeno.
lan 471.
U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavlja se tuba tuenom na odgovor.
U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odrava se pripremno roite.
lan 472.
U postupku o sporovima male vrednosti dozvoljena je posebna alba samo protiv reenja
kojim se okonava postupak.
Ostala reenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena alba mogu se pobijati samo
albom protiv odluke kojom se postupak okonava.
Reenja iz stava 2. ovog lana ne dostavljaju se strankama, ve se objavljuju na roitu i
unose u pismeni sastav odluke.
lan 473.
U postupku o sporovima male vrednosti, zapisnik o glavnoj raspravi, pored podataka iz
lana 118. stav 1. ovog zakona, sadri:
1) izjave stranaka od bitnog znaaja, a naroito one kojima se, u celosti ili delimino,
priznaje tubeni zahtev, odrie od tubenog zahteva, preinaava ili povlai tuba, ili odrie od
albe;
2) bitnu sadrinu izvedenih dokaza;
3) odluke protiv kojih je dozvoljena alba i koje su objavljene na glavnoj raspravi;
4) da li su stranke bile prisutne objavljivanju presude i, ako su bile prisutne, da su pouene
pod kojim uslovima mogu izjaviti albu.
lan 474.
Ako tuilac preinai tubu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100.000
dinara, postupak e se dovriti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku.
Ako tuilac do zakljuenja glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o
optem parninom postupku smanji tubeni zahtev tako da vie ne prelazi iznos od 100.000
dinara, dalji postupak sprovee se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima
male vrednosti.
lan 475.
Ako tuilac ne doe na prvo roite za glavnu raspravu ili na neko docnije roite a uredno
je pozvan, smatrae se da je povukao tubu.
Ako sa kog docnijeg roita izostanu obe stranke tuba e se smatrati povuenom.
U pozivu za glavnu raspravu navee se, pored ostalog, da e se smatrati da je tuilac
povukao tubu ako ne doe na prvo roite za glavnu raspravu, da u ovom postupku stranke
treba sve injenice i dokaze da iznesu do zakljuenja glavne rasprave, jer se u albi protiv
presude ne mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi, kao i da se odluka moe
pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene
materijalnog prava.
CODEX PROJURIS

63
__________________________________________________________________

lan 476.
Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, donee se presuda
kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda zbog izostanka).
Sud e presudom iz stava 1. ovog lana odbiti tubeni zahtev ako su injenice na kojima
se zasniva tubeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa
optepoznatim injenicama.
Sud e presudom iz stava 1. ovog lana odbiti tubeni zahtev ako se radi o zahtevu kojim
stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3).
lan 477.
Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavljuje se odmah po zakljuenju glavne
rasprave.
Prepis presude se uvek dostavlja stranci koja nije bila prisutna objavljivanju, a stranci koja
je bila prisutna objavljivanju samo na njen zahtev. Ovaj zahtev stranka moe postaviti
najdocnije na roitu na kome se presuda objavljuje.
Prilikom objavljivanja presude sud je duan da poui neuku stranku o uslovima pod kojima
moe izjaviti albu (lan 478).
lan 478.
Presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku o sporovima male vrednosti
moe se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2.
ovog zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava.
Povodom albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe lana
377. ovog zakona.
Protiv prvostepene presude, odnosno reenja iz stava 1. ovog lana stranke mogu izjaviti
albu u roku od osam dana.
Rok za albu rauna se od dana objavljivanja presude, odnosno reenja, a ako je presuda,
odnosno reenje dostavljeno stranci, rok se rauna od dana dostavljanja.
U postupku o sporovima male vrednosti, rok iz lana 333. stav 2. i lana 343. stav 1. ovog
zakona iznosi osam dana.
Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Glava trideset etvrta
POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA
lan 479.
U postupku u privrednim sporovima primenjivae se odredbe ovog zakona, ako u
odredbama ove glave nije to drugo odreeno.
Nadlenost i sastav suda
lan 480.
Za sporove radi utvrenja postojanja ili nepostojanja ugovora, radi izvrenja ugovora, u
sporovima radi naknade tete usled neizvrenja ugovora, pored opte mesne nadlenosti,
mesno je nadlean sud mesta gde je po sporazumu stranaka, tueni duan da izvri ugovor.
Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar, odnosno brisanja iz registra,
pored opte mesno nadlenog, mesno je nadlean i sud prema mestu upisa u registar.
Za sporove koji proistiu iz upisa u registar, odnosno brisanja u registar mesno je nadlean
sud prema mestu upisa u registar.
lan 481.
U prvom stepenu sudi sudija pojedinac.
Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno vee ine tri sudije.
lan 482.
Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlaeno lice (statutarni zastupnik).
lan 483.
Stranka ne moe izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.
lan 484.
Otvaranjem postupka steaja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje
punomoje koje je izdao zastupnik pravnog lica.
Po otvaranju postupka steaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom steajnog
postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja steajnog postupka pa nastavljeni
nakon otvaranja navedenih postupaka, punomonici moraju imati punomoje koje je izdao
steajni upravnik.
CODEX PROJURIS

64
__________________________________________________________________

lan 485.
U postupku u privrednim sporovima u albi mogu se iznositi nove injenice i predlagati novi
dokazi samo ako alilac uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno
predloiti do zakljuenja glavne rasprave.
Predsednik vea prvostepenog suda e, prema potrebi, sam ili na zahtev sudije izvestioca
drugostepenog suda sprovesti izviaj radi provere istinitosti navoda alioca.
Pravni lekovi
lan 486.
Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog
dela pravnosnane presude ne prelazi 2.500.000 dinara.
Revizija u privrednim sporovima uvek je dozvoljena u sporovima iz lana 394. stav 4. ta.
3. i 4. ovog zakona.
Ostale odredbe
lan 487.
Ako obe stranke sporazumno predloe da se sprovede postupak posredovanja (medijacija)
u smislu lana 327. ovog zakona sud e odloiti roite i zastati sa postupkom.
lan 488.
Kad sud odlui da se odri roite za glavnu raspravu starae se da se novo roite
zakae u roku do 30 dana.
lan 489.
U postupku u privrednim sporovima vae sledei rokovi:
rok od 30 dana za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje iz lana 112. stav
3. ovog zakona;
rok od osam dana za albu protiv presude, odnosno reenja, a rok od tri dana za
podnoenje odgovora na albu;
rok od osam dana za izvrenje inidbe, a za inidbe koje se ne sastoje u novanom
davanju sud moe odrediti dui rok.
lan 490.
U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tubeni
zahtev odnosi na potraivanje u novcu koje ne prelazi iznos od 300.000 dinara.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na
potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi naveo da pristaje da umesto ispunjenja odreenog
zahteva primi odreeni novani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 34. stav
1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tubenog zahteva nije
novani iznos ve predaja pokretne stvari ija vrednost, koju je tuilac u tubi naveo, ne
prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 34. stav 2).
U postupku o sporovima male vrednosti u privrednim sporovima tuba se ne dostavlja
tuenom na odgovor.
Deo etvrti
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 491.
Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili reenje kojim se
postupak pred prvostepenim sudom okonava, dalji postupak sprovee se po dosadanjim
propisima.
Danom stupanja na snagu ovog zakona postupak u kome je odreeno mirovanje nastavie
se po odredbama ovoga zakona.
Ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog
lana, dalji postupak sprovee se po ovom zakonu.
O reviziji izjavljenoj protiv pravnosnane odluke drugostepenog suda, u postupku koji je
pokrenut pre poetka primene ovog zakona, odluivae se po pravilima parninog postupka
koja su vaila do stupanja na snagu ovog zakona.
O zahtevu za zatitu zakonitosti koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona podignut
pred nadlenim sudom po dosadanjim pravilima reavae se po tim pravilima.
lan 492.
CODEX PROJURIS

65
__________________________________________________________________

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o parninom postupku
("Slubeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89,
20/90, 27/90 i 35/91 i "Slubeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), osim
odredaba trideset i prve glave (l. 468a-487).
lan 493.
Do donoenja zakona o izvrnom postupku, u pogledu nadlenosti suda za odluivanje o
zahtevu za zatitu zakonitosti nadlenog javnog tuioca protiv pravnosnanih odluka sudova
donesenih u izvrnom postupku, uslova za izjavljivanje zahteva i postupka, shodno e se
primenjivati odredbe ovog zakona (l. 413- 421).
lan 494.
Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavljivanja u "Slubenom
glasniku Republike Srbije", a odredba lana 395. primenjivae se kad apelacioni sud pone
sa radom.

____________________
CODEX PROJURIS

66

01.zakon o Parnicnom Postupku (2004)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

01.zakon o Parnicnom Postupku (2004)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zakon o parninom postupku (2004)

You might also like