Ciklus romana Meksike revolucije

Roman Meksike revolucije (la novela de la Revolucin mexicana) je podvrsta meksikog romana u kojoj su zastupljeni teme i motivi koji su u vezi sa Meksikom revolucijom, koja se desila 1910. godine kada se meksiko seljako stanovnitvo ujedinilo u borbi za osnovna ljudska prava. Uopte uzev, u nacionalnoj knjievnosti je ova tematika u najveem broju sluajeva zastupljena u romanima i pripovetkama, a to se tie brojnosti ovih dela, smatra se da ih je napisano oko tri stotine. Uglavnom su ih pisali savremenici i uesnici revolucije, te esto imaju autobiografski karakter. Najznaajniji predstavnik, ujedno i zaetnik je Marijano Asuela (Mariano Azuela, 1873-1852). Roman Los de abajo (Oni odozdo) je najzaajniji roman u okviru njegovog opusa, kao i podvrste. Napisan je 1916. godine koja se smatra polaznom takom kada se govori o romanu Meksike revolucije. Delo nije imalo odjeka u vremenu u kome je nastalo, ali ne moe da se negira kasnije interesovanje, u postrevolucionarnom periodu, polovinom tree decenije dvadesetog veka. Drugi autori su takoe pisali romane u kojma centralno mesto zauzima pomenuta tematika, neki od njih su Martin Luis Gusman (Martn Luis Guzmn, 18871976) i Hose Ruben Romero (Jos Rubn Romero, 1890-1952). Kroz istoriju analize, kritike i tumaenja ovih romana postoje razliita neslaganja. Uprkos postojanju suprotsavljenih stavova, evidentne su odreene odlike1: Fragmentarnost u delima su obraene samo pojedinane epizode dogaaja, to onemuguava postojanje potpune slike, a kao posledica toga javlja se nepostojanje vrste narativne strukture Dokumentarnost kako su autori eleli da postignu verodostojnost, istorijske injenice su izlagali faktografski, to ih ini slinijima reportaama, izvetajima i dnevnicima Nadmo sadrine nad formom umetnika i estetska neuoblienost zbog podreivanja forme prii Korienje usmene tradicije autori su se sluili narodnim izvorima kao to su korido2 i pria narodnog pripovedaa vie nego arhivskom graom
1

Ljiljana Pavlovi-Samurovi, ,,Roman o meksikoj revoluciji in: Leksikon hispanoamerike knjievnosti. Beograd. Savremena administracija. 1993. pp. 244-245

Korienje govora bogatog amerikanizmima Folklorni elementi Opisivanje scena iz seoskog ivota indijanskog stanovnitva i meanaca na kostumbristiki nain Glorifikacija voa revolucije predstavljeni kao junaci, neustraivi ratnici i borci za pravdu Regionalizam autobiografskog karaktera radnja romana se odvija u provinciji, to je neretko rodno mesto autora Pesimizam autor izraava razoaranje zbog neostvarenih plemenitih ciljeva na utrb zloupotrebe i borbe za vlast Angaovanost s obzirom da su pisci esto bivali uesnici revolucije, u romanu zastupaju stavove partije kojoj su pripadali Realistiki i naturalistiki knjievni postupak

U okviru ove podvrste bitno je pomenuti tok pisanja romana koji se nazivaju novelas cristeras. Pisali su ih kontrarevolucionari, los cristeros (sledbenici Hrista). To su uglavnom politizoivani romani koji nemaju bogatu umetniku vrednost. Takvo je delo Fernanda Roblesa La Virgen de los Cristeros (Bogorodica kristerosa), napisano 1934. godine.

Los de abajo
Tvorac ovog romana je Meksikanac Marijano Asuela, koji je i sam uestvovao u revoluciji. Ovo delo predstavlja prekretnicu u razvoju proznog stvaralatva hispanoamerike knjievnosti. Radnja romana se odvija na dva plana: 1.) prvi nivo bavi se pojedincima, njihovom linom istorijom i brojnim situacijama i fazma kroz koje prolaze u okviru revolucije. Jasno su odreeni, ne mnogo detaljno opisani, iako vrlo uverljivo. Izbegava detaljne opise kao i opirnu psiholoku analizu u cilju eliminacije elementata koji usporavaju radnju. 2.) drugi plan se odvija paraleno sa ivotnim priama pomenutih protagonista, predstavlja hroniku poetka revolucije. U
2

Epsko-lirska pesma nastala na temeljima panske romanse, u Hispanskoj Americi panska tematika je ustupila mesto lokalnoj. Peva se uz pratnju muzikih instrumenata. Idem. ,,Korido op.cit. p. 188

okviru prvog plana predstavljeni su pojednici kao predstavnici grupe meksikog seljatva i nosioci njegovih osobina kao kolektiva. To su Demetrio Masijas (Demetrio Macas), Kamila (Camila), koji su deo seoskog stanovnitva. Deo palete likova ine i Luis Servantes (Luis Cervantes) koji je obrazovani student, kao i Margarito, olienje nasilja. Dijalog ima vrlo bitnu ulogu, otkriva meusobne odnose likova, kao i njihove odnose prema situacijama pred koje su stavljeni, kroz dijalog italac dolazi do saznanja o unutranjim stanjima i krizama likova. Stilski pripada dokumentarnom realizmu (realismo documental)3. Meutim, iako je sainjen od nizanja dogaaja, njegova osnova je psiholoka. Asuela se detaljno bavi psiholokim faktorima koji su uticali na meksiki narod u znaajnom razdoblju za sopstevnu istoriju. On je predstavio kako dobre tako i loe strane revolucije u elji da dokui motiv koji je poveo meksiko stanovnitvo da pokrene revoluciju. Za razliku od dotadanjih romanopisaca, koji imaju za centralnu figuru u delu konkretnu linost, Asuela tu ulogu daje celokupnom narodu, psiholoki ga analizirajui kao jedinstven organizam. to se tie strukture romana, podeljen je na tri dela. Prvi deo sadri dvadeset i jedno poglavlje, drugi etrnaest i trei sedam. Iako je ovako fragmentiran, ove odvojene epizode ine deo jedne celine.

El guila y la serpiente (Orao i zmija)

Delo meksikog autora Martina Luisa Gusmana, koji je takoe bio uesnik revolucije, nastalo je 1928. godine. Predstavio je istorijske dogaaje iji je bio deo u periodu od 1913. do 1915. godine. Ono to doprinosi autobiografskoj karakterizaciji romana jeste pisanje u prvom licu. Od Asuele ga razlikuje to to ee daje sligu doaaja, dok se manje bavi analiziranjem. Takoe, dok je Asuela pokazivao interesovanje za celukupan narod kao bitan inilac revolucije, Gusman se vie osvre na pojedince; ratnike, voe i politare.

Od ezdesetih godina dvadesetog veka postoji u prozi, poeziji i dramskom stvaralatvu. Umetniki najvrednija i najbrojnija dela napisana su u formi romana i pripovetke. Idem. ,,Realizam op.cit. p. 233

Sastoji se od meomoarskih delova, kratkih eseja, pria, anegdota, opisa meksike revolucionarne sredine, kao i portreta revolucionara, to mu ini strukturu slabijom. Ove forme ine deo dve vee celine u okviru romana.

Mi caballo, mi perro y mi rifle (Moj konj, moj pas i moja puka)

Delo Hosea Rubena Romera, napisano 1936. godine, u postrevolucionarnom periodu. Predstavlja ivotnu priu provincijalca Hulijana (Julin), koji ostavlja porodicu i podreuje ivot revoluciji i borbi, kada prvi put u ivotu stie sopstvenog konja, psa i puku. Kada posle svega to sve izgubi i shvati da vlast i dalje imaju monici i bogatai, ostaje razoaran jer revolucija nita nije promenila.

Literatura:
Pavlovi-Samurovi, Ljiljana. ,,Asuela, Marijano in: Leksikon hispanoamerike knjievnosti. Beograd. Savremena administracija. 1993. pp. 293-297 --------------------------------- ,,Gusman, Martin Luis op.cit. pp. 459-462 --------------------------------- ,,Korido op.cit. p. 188 --------------------------------- ,,Realizam op.cit. p. 233 --------------------------------- ,,Roman o meksikoj revoluciji op.cit. pp. 243-244 --------------------------------- ,,Romero, Hose Ruben op.cit. p. 688