PRAVNI MONITORING MEDIJSKE SCENE U SRBIJI Izvetaj za novembar 2013.

godine

PROCES DIGITALIZACIJE

Posle donoenja Pravilnika o planu raspodele, ispunjeni su regulatorni uslovi da se Inicijalna mrea za probno testiranje digitalnog signala proiri sa 15 na 35 lokacija, to otvara mogunost za prijem digitalnog signala za oko 75% stanovnitva Srbije i stvara podlogu za tzv. simulcast (istovremeno emitovanje digitalnog i analognog signala). Po najavama iz resornog ministrarstva, prvu fazu gaenja analognog signala (analogue switch off) trebalo bi oekivati ve u drugoj polovini 2014. godine. Meutim, upozorava se da nedostatak finansijskih sredstava spreava blie odreenje rokova u kojima bi do prvog gaenja analognog signala konkretno moglo da doe.

Strategija prelaska sa analognog na digitalno emitovanje u Republici Srbiji predvia da se pod trokovima digitalizacije naroito smatraju trokovi nabavke opreme za digitalno emitovanje (to je u velikoj meri ve pokriveno sredstvima EU) i trokovi nabavke STB ureaja za socijalno ugroeno stanovnitvo u skladu sa odlukom o emi pomoi. Prva stavka nije tolika nepoznanica, imajui u vidu da je formiranje mree ve u velikoj meri omogueno sredstvima iz pretpristupnih (IPA) fondova EU. To nije sluaj sa nabavkom STB ureaja za potrebe socijalno ugroenih kategorija stanovnitva.

Strategija predvia donoenje jo jednog dokumenta, pod nazivom Plan prelaska, koji e odrediti rok za potpuni prelazak na digitalno emitovanje, redosled regiona (alotmenta) za iskljuenje, zadatke i odgovornosti u vezi sa obavetavanjem javnosti, izradu plana pomoi najugroenijim kategorijama stanovnitva, tehnike parametre mree i slino. To znai da je donoenje Plana prelaska zapravo formalni preduslov za reavanje pitanja poput datuma gaenja analognih signala ili eme pomoi. Shodno Strategiji, taj dokument donosi vlada u formi izmena i dopuna Strategije digitalizacije, to bi znailo da e se Strategija digitalizacije menjati i po etvrti put od 2009. godine, kada je originalno usvojena. Ovo takoe pokazuje koliko je komplikovan i nepredvidiv proces digitalizacije. Pomenuemo neke od izazova s kojima se Srbija u prethodnim godinama suoavala, i neke od promena modela digitalizacije kojima smo bili svedoci. Najpre se odustalo od prelaska u jednom danu, i optiralo za fazno iskljuivanje po regionima. Potom je uvedena Inicijalna mrea, koja je trebalo da omogui ogranieni simulcast. Inicijalna mrea je u startu podrazumevala emitovanje sa 15 lokacija, da bi potom bila proirena na 35, ime je omoguen simulcast za 75% stanovnitva. Ni svi tehniki aspekti nisu od poetka mogli da se u potpunosti predvide. Imajui u vidu da je Srbija prva zemlja u Evropi koja se opredelila za DVB T2 standard za emitovanje i MPEG4 kompresioni standard, odmah se postavilo pitanje dostupnosti STB ureaja koji podravaju ovakav standard na tritu. Preduslov da se mogunost prijema digitalnog TV signala i ostvari u praksi je upravo dostupnost odgovarajuih TV prijemnika ili STB ureaja. S obzirom da njih na tritu nema, ili ih nema dovoljno, niti po pristupanim cenama, pravo je pitanje koliko e graana u narednom periodu zaista biti u mogunosti

PRAVNI MONITORING MEDIJSKE SCENE U SRBIJI Izvetaj za novembar 2013. godine

da prima digitalni signal (uprkos proirenju Inicijalne mree). Takoe, emiteri su slabo upoznati sa njihovim obavezama u digitalnom emitovanju. Jedino to je poznato je da e im biti obezbeeno mesto u multipleksu, da nee morati da ulau u digitalizaciju opreme, jer e konverziju signala za njih raditi operator mree i multipleksa, Javno preduzee Emisiona tehnika i veze (JP ETV), i da e biti obavezni iskljuivo da obezbede dotur signala od svog studija do najblieg head-end-a. Meutim, jo uvek niko nije javno saoptio koliki e biti trokovi emitovanja za emitere, odnosno koliko e za tu uslugu morati da plaaju JP ETV-u. Strategija digitalizacije je, ini se olako, emiterima obeala nie trokove emitovanja. Ako za primer uzmemo susednu Hrvatsku, uoavamo da lokalni mediji ne mogu da izdre trokove digitalnog emitovanja, pa se ili gase ili prelaze na jeftinije distributivne platforme. Ako slian rizik postoji u Srbiji, moda bi ve sada emiteri morali da budu o tome informisani, kako bi se bolje pripremili za prelazak na jeftinije kablovske sisteme. Evidentno je da e Vlada Srbije, nadleno ministarstvo, RATEL, RRA i JP ETV morati da intenziviraju aktivnosti usmer ene na obavetavanje javnosti, ali i emitera posebno, o toku procesa digitalizacije, imajui u vidu da se krajnji rok za iskljuivanje analognog signala neumitno pribliava.