Sve o PLASTINOJ HIRURGIJI Najnovija otkria iz sveta medicine!

Saznajte o tamnoj strani genetike bioterorizmu

Najnovije vesti o SVINJSKOM GRIPU! U ovom broju sve o izofreniji i alchajmerovoj bolesti itajte o prvoj genetski modifikovanoj bebi i drugim zanimljivostima iz genetike

Ovde moete proitati zanimljive tekstove iz oblasti genetike. Uivajte!

Beba genetski modifikovana da pobedi kancer

Mali Havijer iz panije je prva beba dobijena genetskim inenjeringom kako bi izbegla nasledne bolesti svoje porodice i da bi kompatibilnom transplantacijom spasila ivot starijem bratu.

Porodica iz panije se podvrgla genetikoj dijagnostikoj analizi pre unoenja semena, nadajui se drugom detetu ali i izleenju starijeg sina. Oni su dobili svoje prvo dete, Andresa, i otkrili da on pati od retke nasledne bolesti koja se zove Beta Thalassaemia.

Bolest prouzrokuje nemogunost tela da proizvede dovoljan broj crvenih krvnih zrnaca koje sadre kiseonik, tako da se za estogodinjeg Andresa procenjuje da e iveti samo 10 godina ako se ne podvrgne agresivnom tretmanu. Kada su razmiljali o drugom detetu roditelji su shvatili da e u isto vreme dobiti i lek za Andresa. Ako se otkrije da Havijer nema tu bolest, i da je imunoloki kompatibilan sa Andresom, on bi mogao biti idealan davalac kotane sri svom bratu Andresu.

To je ta beba!

Poto su dobili doputenje od Nacionalne komisije za pomo u reprodukciji, Havijer i roditelji su se podvrgli genetikim dijagnozama pre unoenja semena da bi se proverilo da li je embrion zdrav s genetike take gledita pre nego se prenese u matericu majke. Genetikim ispitivanjem je utvreno da embrion iz epruvete ne prenosi nikakve bolesti.

Kada se Havijer rodio, doktori su utvrdili da je on zaista imunoloki kompatibilan i stavili su krv iz njegove pupane vrpce u banku krvi da bi je kasnije transplatovali Andresu, to bi bio jedini nain da se Andres spasi. Prema navoenju doktora, pomou krvi iz Havijerove pupane vrpce izvrie se transplantacija kotane sri Andresu, koji e biti u stanju da proizvodi zdrava crvena krvna zrnca. anse za izleenje deaka su veoma velike, kau doktori.

Na kraju se postavlja pitanje da li je pogreno ovo genetiko snimanje naih embriona u cilju raanja bebe koja bi pomogla drugom naem detetu. Evo ta kae jedan Hesus, koji pretpostavlja mogui oseaj krivice izmeu dvojice deaka: Havijer mi je uzeo kamion!, Ali ja sam ti spasio ivot!. Oni e se ili voleti ili biti zakleti neprijatelji u celoj ovoj prii.

Srea je pitanje genetike, ne novca

LONDON - Srea se ne moe kupiti, ali se moe naslediti, tvrde britanski i australijski naunici koji su nedavno identifikovali gene koji ljude ine srenim, navodi Rojters. Istraivanje sprovedeno nad 1.000 parova identinih i dvojajanih blizanaca pokazalo je da geni odreuju polovinu linih karakteristika koje ljude ine srenima, dok su za ostatak ljudske dobrobiti zasluni faktori kakvi su veze, zdravlje i karijera. "Ustanovili smo da je oko polovina stvari koje jedne ine srenijima od drugih pitanje genetike. To je zaista iznenaujue", kazao je istraiva Univerziteta u Edinburgu i voa istraivanja Tim Bejts. Uesnici u istraivanju - stari od 25 do 75 godina - odgovarali su na seriju pitanja o svojoj linosti, odnosno o tome koliko su u ivotu zabrinuti, a koliko zadovoljni. Imajui u vidu da identini blizanci dele iste gene, a dvojajani ne, naunici su identifikovali zajednike gene koji su zasluni za odreene osobine i ljude ine predodreenima za sreu. Osobe koje su komunikativne, stabilne, vredne i savesne ee su i srenije, navode naunici u listu "Sajkolodikal sajens.

 Dareljivost je genetski programirana

Tim istraivaa Odeljenja za psihologiju sa Hebrejskog unverziteta u Jerusalimu veruje da je sklonost ka dareljivosti genetski odreena. Preko onlajn zadatka koji se sastojao u odluci o poklanjanju ili zadravanju novca, istraivai su otkrili da se oni koji su poklanjali sav novac, ili bar deo, genetski razlikuju od onih koji su odluivali da zadre svoj novac. Eksperiment je sproveden na 234 onlajn "igraa." Svaki od njih je dobijao 12 dolara, pri emu je mogao da sadri sve ili da deo ili ceo iznos pokloni nekom drugom anonimnom igrau. Takoe, analizirana je i DNK uesnika i poreena u zavisnosti od njihovih reakcija. Ustanovljeno je da su osobe koje imaju odreene varijante gena AVPR1 u proseku davale 50 procenata vie od onih koji nisu imali tu varijantu gena. "Prema onome to znam, eksperiment je obezbedio prvi dokaz o odnosu varijabilnosti DNK i stvarnog ljuskog altruizma," rekao je dr Arijel Knafo, jedan od autora projekta. Gen AVPR1 je odgovoran za produkciju receptora, koji omoguuju hormonu, arginin vazopresinu, da deluje na neurone u mozgu. Vazopresin igra ulogu u socijalnom vezivanju. Istraivai su otkrili da je vei altruizam prisutan kod ispitanika sa duom kljunom sekcijom AVPR1 gena, takozvanim promoterom. Smatra se da dui promoter moe da dovede do poveane aktivnosti. Ovi nalazi mogu biti od pomoi biolozima da rasvetle evolutivnu istoriju altruizma. Primeeno je da varijanta AVPR1 gena postoji i kod voluharica, gde takoe doprinosi socijalnom vezivanju. To ukazuje na mogunost da altruizam ima duboko ukorenjenu genetiku istoriju, koja je moda preuzela novu ulogu u ljudskoj evoluciji

Paradajz sa ukusom rue i limuna

Izraelski naucnici proizveli su genetski modifikovan paradajz sa aromom rue i limuna, ciji se ukus veoma svideo dobrovoljcima koji su ga probali, naveo je jedan britanski naucni casopis. Medu 82 osobe kojima je ponudeno da uporede ukus novog miriljavog paradajza i onog prirodnog, gotovo svi su uspeli da prepoznaju nove arome koje su opisivali kao ?parfem?, ?miris rue? ili ?miris limuna?. Cak 49 dobrovoljnih degustatora izjavilo je da im se vie svida novi aromatizovan paradajz, dok je samo njih 29 navelo da je prirodan paradajz bolji. Genetski modifikovan paradajz proizveo je istraivacki tim Neve Jar na cijem celu je izraelski naucnik Efraim Levinson. Aromatizovani paradajz je svetlije roze boje jer u sebi sadri dva puta manje likopena, antioksidanta koji prirodnom paradajzu daje boju i koji je dobar za ljudsko zdravlje. Istovremeno novi paradajz ima vie terpenoida, organskih sastojaka koji mu omogucavaju da mnogo due bude sve. Prvi genetski modifikovan paradajz pojavio se na americkom tritu 1994, ali je ubrzo povucen zbog slabe prodaje. Trenutno se u svetu nigde u prodaji ne nudi genetski modifikovan paradajz.

Nedavni rezultat istraivanja australijskih naunika je pokazao koliko u stvari ovek malo zna o genetici i ta sve moe da se izrodi iz toga. Eksperimenti su poeli sa ciljem da se pronae efikasna vakcina za kontracepciju, a zavrili se kreiranjem smrtonosnog virusa. Testovi su vreni na mievima, pri emu je virus boginja genetski modifikovan sa namerom da se stvori agens koji bi, stimulacijom odreene reakcije imunog sistema, spreavao oplodnju jajne elije. Rezultat - svi mievi su bili mrtvi u roku od nekoliko dana. Prilikom eksperimenta je gen pod imenom interleukin-4 bio "ugraen" u virus boginja, ali je dobijen neoekivan efekat - imuni sistem je bio potpuno blokiran i nesposoban da se odbrani od virusnih infekcija. Dr Ron Jackson, voa tima koji je radio na ovom projektu, tvrdi da bi istovetna genska modifikacija kod virusa velikih boginja, proizvela smrtonosno virus kod koga postojee vakcine ne bi imale nikakvo dejstvo. Danas su velike boginje, nekad ogroman zdravstveni problem, samo deo udbenika i istorije medicine. Poslednja epidemija se desila 1977. godine u Somaliji, pri emu je Svetska zdravstvena organizacija uspela da se izbori sa njom i proglasi bolest iskorenjenom. Vakcina protiv ove bolesti se pokazala kao efikasno sredstvo i variola, ije su epidemija usmrivale hiljade ljudi, prestaje da bude strah i trepet. Poto je bolest iskorenjena programom masovne vakcinacije, nedavno su mnogi naunici predlagali da se svi virusi velikih boginja, sauvani u laboratorijama, potpuno unite. Ipak, SAD su skoro objavile da jednu manju koliinu uvaju za eksperimentalne svrhe. Pomenuta modifikacija koji bi bila sprovedena nad ovim virusom bi proizvela bolest protiv koje, praktino ne bi bilo leka. Postojee vakcine ne bi imale nikakavo dejstvo, a za proizvodnju novih bi bilo potrebno nekoliko godina. Masovna epidemija bi se desila vrlo lako, sa veoma tekim posledicama. Ovakve procene su pokrenule polemike na temu bioterorizma i mogunosti zloupotrebe genetike. U svetu postoji nekoliko drava za koje se sumnja ili se zna da se bave razvojem biolokog oruja. Mala genetska modifikacija bi zaista mogla da dovede do katastrofe. GeneWatch je jedna od nevladinih organizacija koja se zalae za primenu mnogo stroijih propisa i jae kontrole nad onim to se u laboratorijama deava. Sa njihovim stavovima se slau i mnogi naunici koji misle da ovek jo uvek vrlo malo zna o genima i genetici i da eksperimenti takve vrste mogu da dovedu do poptuno nepredvidivih rezultata. Jo je vei problem namerno korienja genetike u svrhe bioterorizma.

Puenje dovodi do starenja elija koe!

'Ispitivali smo kou zatienu od sunca i otkrili da su ukupan broj dnevno popuenih paklica i ukupan broj godina puenja povezani sa obimom priinjene tete na koi puaa', ukazala je doktor Jolanda Helfri sa Univerziteta Miigen koja je predvodila istraivanje. 'Kod ispitanika starijih od 65 godina puai su bili znatno vie izborani od nepuaa. Slini nalazi su utvreni i kod ispitanika u starosnoj grupi od 45 do 65 godina', navedeno je u studiji. Prilikom nekoliko prethodnih istraivanja je otkriveno da puenje doprinosi prevremenom starenju koe, ali su se ona ograniava samo na izboranost lica. Jedno prethodno ispitivanje je otkrilo da dim cigareta, izmeu ostalih faktora, dovodi do suavanja potkonih krvnih sudova i time do smanjenja dotoka krvi u kou. Puenje, takoe, unitava vezivno tkivo koje daje podrku kako koi, tako i unutranjim organima.

Selen sniava nivo HIV-a u organizmu

Selen se preporuuje kao dodatak antiretroviralnoj terapiji koju primaju seropozitivni pacijenti. Istraivanje je sprovodeno tokom devet meseci na 91 pacijenta sa HIV-om. Oni su dnevno dobivali 200 mikrograma selena, a 83 pacijenta primala su placebo kapsule. Na poetku istraivanja pacijentima iz obe grupa izmeren je jednak nivo selena u krvi, ali je posle terapije, kako se oekivalo, nivo znatno povean kod grupe koja je dnevno primala 200 mikrograma toga minerala. Kod pacijenata s visokim nivoom selena u veini sluajeva primeen je manji nivo virusa HIV-a, kao i vea koncetracija elija CD4. Te elije imaju kljunu ulogu u borbi protiv infekcije. Naunici jo nisu otkrili mehanizam zatite selene, ali pretpostavljaju da je u pitanju dejstvo kao antioksidanasa. 'S obzirom na dosadanju konvencionalnu terapiju 'koktelom' poznatih lekova, koji spreava irenje virusa, nai rezultati pokazuju da bi pacijenti zaraeni HIV-om svakodnevnim uzimanjem selena dobili dodatnu jednostavnu, ne preterano skupu i sigurnu terapiju', navodi se u studiji, objavljenoj u medicinskom asopisu 'Arivs of internal medisin'.

Vitamin D - antikancerogen
Vitamin D smanjuje do 50 odsto opasnost od dobijanja raka dojke i za 66 odsto opasnost od razvoja kancerogenih tumora u debelom crevu, saoptili su ameriki naunici. U studiji objavljenoj u medicinskom asopisu 'Dornal of steroid biokemistri end molekular bajolodi' navodi se da je vitamin D dobar u borbi protivraka dojke i dodaje da su naunici ispitali 1.750 pacijentkinja kojima su date razliite doze tog vitamina.Strunjaci Centra Murs univerziteta San Dijega u Kaliforniji rekli su da velika doza vitamina D u krvi [52 nanograma po mililitru krvi] znatno smanjuje mogunost dobijanja raka dojke. 'Opasnost je za 50 odsto smanjenja', rekao je koautor studije Sedrik Garland. U drugoj studiji nad 1.448 ispitanika navodi se da je vitamin D dobar i u borbi protiv raka debelog creva. 'Ukoliko se dnevno unosi od 13 do 34 nanograma vitamina D, mogunost dobijanja raka debelog creva je smanjena za vie od 60 odsto', izjavio je autor druge studije, Edvard Gorham.

Popodnevni odmor lek protiv sranog udara

Pored tradicionalne mediteranske ishrane s puno biljnih masti, jo jedan mediteranski obiaj, siesta usred dana, smanjuje opasnost od smrti od kardiovaskularnih bolesti, objavljeno je u zajednikoj grko-amerikoj studiji na koju se poziva nemaki Zeleni krst (DGK) sa seditem u Marburgu. U studiji koju je sproveo medicinski fakultet Univerziteta u Atini i harvardski medicinski fakultet u SAD proueni su podaci o vie od 20.000 Grka starosti od 20 do 86 godina koji su uestvovali u evropskoj studiji o raku. Medju pitanjima na koja su odgovorili bilo je i ono o tome da li spavaju popodne i koliko esto. Pokazalo se da je procenjena opasnost od smrti od sranih bolesti 34 odsto nia kod osoba koje spavaju popodne. to uestalije spavanje, to nii rizik, posebno za zaposlene mukarce!

Previe vitamina moe da proizvede rak prostate

Istraivanje, obavljeno na 295.000 mukraca meu kojima 8.765 obolelih od lokalizovanog raka prostate [koji je zahvatio samo taj organ], a 1.476 od raka prostate s metastazama [proirenog i na druge organe], pokazalo je da svakodnevno konzumiranje multivitamina poveava za 30 odsto opasnost od razvoja raka prostate, a udvostruuje opasnost od smrtnog ishoda izazvanog tom boleu. Naunici, meutim, nisu otkrili nikakav uticaj uzimanja multivitamina na prevenciju raka prostate. Veina sluajeva raka prostate otkrije se nakon 65. godine ivota, a 95 odsto sluajeva te vrste raka nastaje izmeu 57. i 88. godine, odnosno u proseku u 73. godini, preneli su francuski mediji.

izofrenija je hronina bolest mozga. U proseku kod 1% populacije se razvije izofrenija u toku ivota. Iako izofrenija pogadja podjednako I mukarce I ene, poremeaj se uglavnom pojavljuje ranije kod mukaraca, obino u periodu kada je osoba tinejder ili u ranim dvadesetim. Dok se kod ena javlja u dvadesetim ili ranim tridesetim godinama. Osobe koje imaju izofreniju obino imaju takve simptome kao da se plae neega;oni obino uju unutranje glasove, misle da drugi ljudi itaju njihove misli i kontroliu njihove misli I da neko pokuava da ih povredi. Njihovo ponaanje I njihovo govor mogu biti deorganizovani tako da plae okolinu. Razvojem molekularne biologije omoguena su istraivanja koja e omoguiti stvaranje novih terapija. Lekovi koji se primenjuju trenutno ne dovode do potpunog izleenja, ve jedna od pet osoba ozdravi. Osobe koje koriste terapiju uglavnom gube samo neke od simptoma, zadravajui tokom itavog ivota pojedine smptome. Ne postoji samo jedan uzrok izofrenije. Mnoge bolesti nastaju kao posledica interakcije genetskih , sredinskih I drugih faktora. Ovo moe biti sluaj I sa izofrenijom. Naunici jo uvek nisu pronali koji sve faktori mogu da dovedu do izoferije. Odavno je poznato da se izofrenija javlja u porodicama. Osobe koje imaju bliskog rodjaka koji boluje od izofrenije su sklonije ka tome da se kod njih razvije poremeaj, nego osobe koje nemaju ovakve rodjake. Npr. jednojajani blizanci, potomci osobe koji imaju izofreniju imaju najvei rizik da obole I to od 40 50 %, dok dete koje ima roditelja koji ima izofreniju ima ansu 10% da oboli. Naunici razmatraju genetske faktore koji mogu dovesti do izofrenije. Sva iatraivanja koja su do sadaizvedena govore o tome da mnogi geni kontroliu pojavu ovog poremeaja. Ali pored genetskih fektora tu su I drugi faktori koji takodje mogu imati velikog udela u razvoju I uopte samoj pojavi izofrenije. Takvi faktori su prenatalne tekoe, intrauterino gladovanje ili virusne infekcije ili razliiti nespecifini stresovi. Medjutim jo uvek nije utvrdjeno ne koji nain se genetska predispozicija ispoljava I da li se osoba koja nosi odgovarajue gene za izofreniju I oboleti od iste. Nekoliko regiona humoanog genoma je bilo istraivano u cilju idetifikacije gena koji mogu da dovedu do izofrenije. Najverovatnija pozicija ovih gena je hromozomima 13 I 6, ali to jo uvek nije potvrdjeno.

Identifikacija specifinih gena koji su ukljueniu razvoj izofrenije e dati uvid u to ta se u mozgu menja I kakvi su produkti poremeeja. Kao to se moe videti iz tabele izofrenija definitivno ima genetsku komponentu. Ukoliko imamo osobu obolelu od izofrenije I njegovog treestepenog rodjaka, verovatnoa da on oboli ja dvostruko vea nego u generalnoj populaciji. Ako sada posmatramo istu osobu I njegovog drugostepenog rodjaka verovatnoa da on oboli je ak nekoliko puta vea od one u generalnoj populaciji. Dok je mogunost prvostepenog rodjaka da oboli daleko vea.

Vidi se izofrenije koji imaju manja nego na to da to bolest.

da je korelacija izmedju blizanaca identian genom 50%. Ovo ukazuje nije samo genetska

Trenutno postoji takvo moljenje da je izofrenija kao rak, izazvana je brojnim genetskim isredinski faktorima I da je broj gena koji do nje dovodi veliki.

1990. godine u istonom Kvebeku u Kanadi proueno je oko 20% gena velike grupe familija koje poseduju istoriju izofrenije. Ova studija je trebalo da pokae iste dokaze za to da se razliiti regioni odredjenih hromozoma asociraju I utiu na pojavu bolesti. Bili su izueni hromozomi 11q, 3q, 18q I 6p. Jaki dokaz za postojanje ovakvih gena su dobijeni na hromozomima 6p22 24 i 11q21- 22. Pronalaenje posebnih gena koji dovode do izofrenije dovelo bi do prvih koraka u stvaranju genetske terapije. ak I da genetska terapija ne bude efikasna ovo bi moglo da omogui mnogo detaljnije razumevanje izofrenije, to bi opet omoguilo primenu mnogo efikasnijih medikamenata. Ako bi se znalo koji aleli kojih gena mogu dovesti do poveanog rizika da se oboli od izofrenije, mogue bi bilo primeniti intervenciju, kao to je minimiziranje anse da se bolest razije.

Alchajmerova bolest je degenerativni modani poremeaj srednjeg ili poznog ivotnog doba koji unitava neurone i veze u modanoj kori to dovodi do znaajnog gubitka modane mase. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru, i eventualno sposobnost da se brinu sami o sebi. Bolest je opisao nemaki psihijatar Alojz Alchajmer 1906, i tada se smatralo da je ona retko mentalno stanje preteno mladih ljudi. Danas se kasna Alchajmerova bolest prepoznaje kao najei uzrok gubljenja mentalnih funkcija oko 65. godine ivota, a rana Alchajmerova se mnogo ree pojavljuje, i to kod ljudi u 30-tim, 40-tim i 50-tim. Iako Alchajmerova bolest nije prirodi deo starenja, rizik dobijanja ove bolesti raste sa godinama. Neki pacijenti koji boluju od ove bolesti se suoavaju sa ogromnim strahom i frustracijama dok se bore sa nekad svojim najjednostavnijim zadacima i dok polako gube svoju nezavisnost. Porodica, prijatelji, i posebno oni koji se brinu o pacijentima, pate od ogromne duevne boli i stresa dok svedoe kako bolest polako uzima njihove voljene. SIMPTOMI Alchajmerova bolest se pojavljuje postepeno. U ranim fazama, pacijent ima relativno male probleme uei nove informacije i seajui se gde su ostavili svoje stvari, kao to su kljuevi ili novanik. Tada poinju imati problema u prepriavanju ranijih dogaaja, ili u pronalaenju rei da bi se izrazili. Kako bolest napreduje, pacijent moe imati potekoa da se seti koji je dan ili mesec, ili da pronau put kroz poznato okruenje. To moe da izazove sklonost ka tome da odlutaju negde, i da se kasnije ne mogu vratiti nazad. Pacijent esto postaje razdraljiv ili odsutan dok se bori sa strahom i frustracijom kad nekada poznata mesta postanu strana i nepoznata. Promene u ponaanju se manifestuju tako to pacijent postaje paranoian i nesposoban da uestvuje u razgovoru. Na kraju, pacijent postaje potpuno nesposoban za obavljanje osnovnih ivotnih funkcija, kao to su hranjenje i korienja toaleta. Pacijenti koji boluju od Alchajmerove bolesti mogu da ive dugo sa boleu, i umiru od poremeaja, kao to je pneumonija. Vreme od dijagnoze do smrti pacijenta je od oko sedam do deset godina, ali postoje razne varijacije od tri do dvadeset godina do smrti, to zavisi od starosti pacijenta, od zdravstvenog stanja pacijenta, kao i od brige koju pacijent prima. DEFORMITET MOZGA Mozak pacijenta koji boluje o Alchajmerove bolesti ima karakteristian oblik-abnormalno oblikovane proteine plakove i fibrile. Ovaj oblik nemaju svi delovi mozga i najee su zahvaeni delovi mozga zadueni za pamenje.

Plakovi su manje ili vie sverniaste tvorevine srebrne boje, koje se pojavljuju u svim slojevima modane kore. Svaki plak ima prsten i jezgru okruenu prstenom. Jezgro se sastoji od jako argentofilne amforne ili granularne mase. Oko jezgra poreane su mikrogliozne stanice, esto izoblienih forma. Amforna centralna masa sastavljena je od glikoidnog i amiloidnog materijala. Naroito mnogo plakova nalazi se i kod drugih duevnih bolesti, na primer senilne demencije. Patogeneza i histogeneza senilnih plakova jo uvek nije jasna. Dok ih neki naunici smatraju produktom abnormalnog metabolizma, dok ih drugi svode na gliozne faktore. Druga mikroskopska osebujnost Alchajmerove bolesti su fibrili. To su skvrene, isprepletane i postaju vitiaste. Oni se sastoje od kontamiranog proteina tau, koji slii kao spojnica strukturi nalik na prugu koja provodi hranjive materije i druge vane molekule kroz tela neurona. Tau-protein u fibrilima nekako postaje hiperfosforilaran-iskvaren suvinim molekulima fosfora. Bez spojnica fibrili se razilaze, savijaju i isprepliu do neprepoznatljivosti. Sve to ostaje mala nakupina neega to neuropatolozi nazivaju sablasni vori. Naunici su otkrili da fibrili i plakovi uzrokuju da se neuroni u mozgu pacijenta smanjuju i postepeno umiru, prvo centar zaduen za memoriju, zatim za jezike sposobnosti, i na kraju svi ostali centri . Ova rairena deformacija mozga ostavlja rupu u centru za primanje poruka koji remeti komunikaciju izmeu elija, to uzrokuje neke od simptoma Alchajmerove bolesti. Pacijenti koji boluju od ove bolesti imaju Augusta Deter, pacijentkinja kod koje smanjenu koncentraciju neurotransmiera, je prvi put ustanovljena kemikalija koje prenose informacije u mozgu. Alchajmerova bolest Na primer, Alchajmerova bolest prouzrokuje smanjenje neurotransmiera acetilholina, koji utie na memoriju. Nedostatak drugih neurotransmitera u mozgu, kao to su somatostatin i, kod mlaih pacijenata, serotonin i norepinefrin, takoe ometaju normalnu komunikaciju izmeu nervnih elija.

UZROCI Uzroci Alchajmerove bolesti jo uvek ostaju tajna, ali su istraivanja pokazala da odreene grupe ljudi su podlonije dobijanju ove bolesti od drugih. Na primer, ljudi u ijoj je porodici postojala ova bolest imaju veu ansu da je dobiju. Neka od najboljih istraivanja ove bolesti voena su u polju genetike, da bi se otkrila uloga istorije bolesti u porodici. Naunici su otkrili da ljudi koji u sebi nose posebnu verziju apolioproteina E gena(apoE gen), koji

se nalazi na 19. hromozomu, imaju veu da se kod njih razvije ova bolest nego oni ljudi koji u sebi nose neku drugu verziju ovog gena. Najea verzija ovog gena u itavoj populaciji je apoE3. skoro pola osoba koje boluju od kasne Alchajmerove bolesti nose u sebi apoE4 gen, a istraivanja su dokazala da ovaj gen ima ulogu u nastanku Alchajmerove bolesti. Naunici su okrili da neke varijacije gena na hromozomima 1, 10 i 14 mogu poveati rizik od nastanka ove bolesti. Takoe su indetificirali da ove varijacije na hromozomima 1 i 14, i otkrili da ovi geni uzrokuju mutacije na proteinima koji se zovu presenilins. Naunici napravili nekoliko koraka u istrazi rane Alchajmerove bolesti. Serije genetskih mutacija su povezane sa stvaranjem amiloidnih proteina, proteina u plakovima koji su umeani u unitavanje neurona. Jedna mutacija je posebno interesantna jer se javlja na genu koji je umean u genetski poremeaj kod Daunovog sindroma. Ljudi koji boluju od Daunovog sindroma obino razviju plakove i fibrile dok stare, i naunici veruju da bi prouavanje slinosti Daunovog sindroma i Alchajmerove bolesti mogu proiriti nae razumevanje genetskih elemenata bolesti. Neke studije predlau da jedan ili vie faktora, osim naslednosti, odreuju da li e se kod odreene osobe razviti ova bolest. Jedna studija objavljena u februaru 2001. uporeuje stanovnike Ibadana u Nigeriji, koj koji jedu uglavnom nemasnu vegetarijansku hranu, sa stanovnicima Indijanapolisa u Indijani, ija se prehrana uglavnom sastoji od veoma masne i brze hrane. Stanovnici Ibadana imaju manje anse da dobiju Alchajmerovu bolest od onih u Indijanapolisu. Neki naunici smatraju da zdravstveni problemi kao to su visok krvni pritisak, arterioskleroza, visok nivo holesterola, ili drugi kardiovaskularni problemi imaju ulogu u nastanku bolesti. Jedna studija pokazuje da je okolina jedna od uzronica Alchajmerove bolesti, na primer, visoka koncetracija aluminijuma u mozgu moe da bude rizian faktor.[2] Nekoliko naunika su zapoeli projekat istraivanja ove veze, ali nemaju konkretne dokaze da je koncentracija aluminijuma u mozgu jedan od rizinih faktora nastanka Alchajmerove bolesti. Neke studije pokazuju da povrede glave igraju ulogu u nastanku ove bolesti. Jedna studija analizom medicinskih kartona veterana Drugog svetskog rata, povezuje ozbiljne povrede glave u mladosti sa Alchajmerovom bolesti u kasnijem ivotu. Ova studija je istraila druge faktore koji utiu na razvoj bolesti meu veteranima, kao to je prisustvo apoE gena, ali nisu pronali neki drugi faktor. DIJAGNOZA Alchajmerova bolest se moe potpuno utvrditi tek nakon to se nervno tkivo pregleda pod mikroskopom, to je mogue tek posle smrti. Zbog toga, doktori se oslanjaju na druge tehnike da bi dijagnosticirali Alchajmerovu bolest. Dijagnoza poinje time to se uklanjaju svi mogui uzroci gubitka pamenja kao to su log, depresija, alkoholizam, i upotreba droga. Pacijent se zatim podvrgava pregledima, ukljuujui i specijalno skeniranje mozga, da bi se kao uzrok otklonili i drugi poremeaji. Tada se bolesnik podvrgava detaljnijem pregledu koji se zove neuropsiholoki pregled, koji je dizajniran tako da proceni njegove sposobnosti da izvri odreene mentalne zadatke. Ovo pomae doktoru da odredi da li on pokazuje znakove

Alchajmerove bolesti-postepeno gubljenje memorije, potekoe u izraavanju, i gubitak svesti o vremenu i prostoru. Doktori se takoe raspituju o medicinskoj prolosti obolelog da saznaju vie o nekim teim bolestima u porodici, to moe da pomogne u dijagnosticiranju bolesti. LEENJE Ne postoji lek protiv Alchajmerove bolesti, i leenje se oslanja na smanjivanje simptoma, i usporavanje toka bolesti. Lekovi koji poveavaju koncentraciju acetilholina su odobreni od strane United States Food and Drug Administration (FDA), za leenje Alchajmerove bolesti. Bolesnici primaju inhibitore holinesteraze (Arisept, Ekselon i drugi), ovi lekovi imaju skroman, ali pozitivan efekat na simptome bolesti. Ovi lekovi koriste pacijentima u svim fazama bolesti, ali su posebno efektni u srednjoj fazi. Ovo otkrie odgovara novim dokazima da nizak nivo acetilholina nije prisutan u naj ranijoj fazi bolesti. Dokazi pokazuju da postoji zapaljenje u mozgu pacijenta sa Alchajmerovom bolesti, koje je povezano sa stvaranjem amiloidnog proteina. Naunici su odluni u nameri da pronau lekove koji e spreiti zapaljenje, i verovatno usporiti ili zaustaviti napredak bolesti. Drugi obeavajui pristupi se zasnivaju na mehanizmu koji manipulie stvaranjem amiloidnog proteina. Lekovi u razvoju mogu blokirati dejstvo enzima koji razlau amiloidni protein, zaustavljajui stvaranje amiloida. Neke studije predlau da se vakcinacijom ivotinja sa amiloidnim proteinom moe proizvesti reakcija koja isti amiloidni protein iz mozga. Doktori su poeli sa vakcinacijom ljudi da bi odredili da li vakcine imaju isti efekat na ljude kao i na ivotinje. Postoji jo mnogo toga to bi se trebalo prouiti, ali kako naunici bolje razumeju genetske komponente bolesti, uloge amiloidnog proteina i tau proteina, i mehanizam degeneracije nervne elije, tako mogunost da se leenje razvije raste.

BRIGA ZA PACIJENTE Odgovornost za pacijente uglavnom pada na njihovu porodicu. Oni koji se brinu za pacijenta moraju biti na stalnom oprezu zbog mogunosti da bi pacijent mogao odlutati, ili se uzrujati ili se zbuniti na nain koji moe biti opasan ne samo za pacijenta ve i za druge ljude oko njega. Izlaziti na kraj sa nemogunosti da prepozna lica izaziva ogromnu duevnu bol. Ogroman teret sa kojim se suoavaju porodice donosi sa sobom i veliku napetost i ivot onoga ko se brine se esto moe nazvati ivot sa 36 sati dnevno. Ljudi koji se brinu o pacijentima esto razviju psiholoke i zdravstvene problema samim sebi, zbog ogromnog stresa. Udruenje za Alchajmerovu bolest (engl. The Alzheimer's Association), nacionalna organizacija sa lokalnim drutvima irom SAD, je obrazovana 1980. da u velikoj meri pomae onima koji se staraju o pacijentima koji boluju od Alchajmerovoj bolesti. Danas su nacionalna i lokalna drutva vredan izvor informacija i saveta.

Svakodnevno smo bombardovani lepotom na televiziji, u novinama, na Internetu. Sluajno ili ne, u Americi se u poslednjih deset godina broj plastinih operacija poveao sa 2 na 11,7 miliona ili skoro est puta. Plastina hirurgija je sve popularnija i u Srbiji, bez obzira na to to ljudi uglavnom ne znaju sve rizike i opasnosti plastine operacije.

SMRATI PO SVAKU CENU

Liposukcija je najpopularnija meu plastinim operacijama u Americi. Procedura je relativno jednostavna i operacija traje najvie dva sata. Pacijent prima anesteziju i hirurg kroz mali rez uvlai cevicu na eljeno mesto. Zatim se u telo ubrizga rastvor kako bi se smanjilo krvarenje, a sve je popularnija i operacija gde se koristi ultrazvuk kako bi se razbile masne elije. Posle pripreme, mast se bukvalno isisava kroz cevicu. Ono to je esta zabluda kod liposukcije je da se moe izgubiti 20 i vie kilograma. Istina je da se liposukcijom isisava do pet kilograma masti i retko se vre operacije gde pacijenti gube veu teinu. Zabluda je i da odmah posle operacije pacijent moe da se proeta u kupaem kostimu modrice i otoci posle operacije traju izmeu dve nedelje i dva meseca. Abdominalplastika ili plastika stomaka je etvrta najpopularnija operacija u Americi. Kao to ime kae, cilj ove operacije je sreivanje stomaka i to hirurkim uklanjanjem vika masti i koe odnosno, bukvalno se see koa sa stomaka i uklanja se salo kako bi se umesto mlitavog stomaka videli trbunjaci. Slino kao i kod liposukcije, oporavak traje minimum dve nedelje. Linija se doteruje i sa drugim operacijama, takozvanim liftovima. Ove operacije su u osnovi sline plastici stomaka i kombinuju uklanjanje koe i sala sa razliitih delova tela, pa se tako ove operacije vre na zadnjici, butinama, pa ak i rukama. Najpotpunija operacija je takozvani bodi lift gde se odjednom operiu stomak, butine, kukovi i zadnjica. Sve u paketu.

IMPLANTI
Najea asocijacija na plastinu hirurgiju su silikoni, ali oni polako izlaze iz upotrebe. Sve su popularniji implanti ispunjeni slanim rastvorom. Interesantno je da smanjenje grudi postaje sve popularnije. Prole godine u Americi je izvreno 399 hiljada operacija poveanja grudi, ali i 153 hiljade operacija smanjenja. Rezultati nisu trenutni kod poveanja grudi. avovi se skidaju posle dve nedelje a grudi dobijaju prirodan izgled uglavnom posle mesec dana. Oiljci zarastaju do est meseci. Tehnologija je napredovala i vie nije potrebna zamena implanata posle deset godina. Za mukarce koji su zbog vika kilograma dobili grudi takoe postoji reenje ginekomastija ili smanjenje grudi za mukarce. Preko 20 hiljada Amerikanaca smanjilo je svoje grudi prole godine. Implanti se ne ugrauju samo u grudi ve i u obraze, bradu i zadnjicu. Ugraivanje silikonskih impanata u zadnjicu nije nimalo prijatno pacijenti dve nedenje ne smeju da sede i moraju da spavaju na leima. Postoji i alternativa, sa prebacivanjem masti iz drugih delova tela u zadnjicu, ali i kod te operacije opravak traje minimum dve nedelje. Uveanje usana je uzelo maha na naoj estradi ali nije mnogo poznato sa ime se u stvari usta poveavaju. Najee se koristi kolagen ili hilaurina kiselina (koji su prirodni sastojak koe) ali postoji i alternativa koja daje najbolje rezultate. Mast koja se isisava sa odreenih delova tela (stomaka, nogu, zadnjice) se jednostavno ubrizgava u usta. Pitanje je koliko je napuenih usana koje vidimo na televiziji u stvari napumpano sa salom i to iz zadnjice.

Zauvek mlad
Fejslifting je ve decenijama omiljena operacija mnogih zvezda i bogatih ljudi. Rezovi se prave na vrhu ela i oko uiju kako se oiljci ne bi videli. To nije sluajno jer oiljci posle operacije traju oko godinu dana. Koa se zatee i viak se see. Pored

klasinog fejsliftinga slina operacije se moe raditi samo na elu kao i na drugim delovima tela. Injekcije botoksa postale su hit u svetu od kada su odobrene 2002. godine u Americi. Za najvie pola sata pacijent moe da izae iz operacione sale a postoperativni period ne postoji i efekti su odmah vidljivi. Malo je poznata injenica da je botoks u stvari toksin, ili bolje reeno otrov koji stvara bakterija Clostridium botulinum. Efekat zatezanja lica koji je ovu operaciju uinio toliko popularnom je u stvari posledica trovanja koji izaziva grenje miia koji ne mogu da se opuste. Injekcija botoksa u grudni ko dovela bi do prestanka rada sranog miia i smrti. Miiima treba oko est meseci da se oporave od dejstva otrova i tada dolazi vreme za novu operaciju. Malo je poznata operacija zatezanja koja koristi zlatne niti. Kod ove operacije se pod kou stave zlatne niti. Navodno zlato stimulie elije koe da se bre dele i proizvode vie kolagena koji daje mladalaki izgled. Ova operacija nije dovoljno ispitana i u Americi nije dozvoljena.

Opasnosti i zablude!!!!
Najvea zabluda je da su efekti plastine hirurgije trenutni i da period oporavka praktino ne postoji. Kao kod svake operacije postoji opasnost od infekcija i komplikacija. Skoro svaka operacija zahteva minimum nedelju do dve oporavka a kod nekih oporavak traje i due. Za pune efekte esto se eka i do est meseci. Neke plastine operacije su predmet brojnih kontroverzi injekcije lipolize, na primer. Kod ove operacije u telo se unose kokteli lekova koji razbijaju masne elije i pomau u mravljenju. U Velikoj Britaniji je operacija nedavno zabranjena, a u Americi je prole godine obavljeno 36 hiljada operacija. Ako se neko odlui na plastinu operaciju, najvanije je da ode kod dobrog hirurga i da se pridrava lekarskih saveta. Sluaj argentinskog hirurga Danijela Serana pokazao je da i holivudske zvezde nisu sigurne. Doktor Serano nije imao dozvolu za rad u Americi, ali je privukao mnoge bogate klijentkinje u Holivudu sa svojim udesnim botoksom. Serano je odravao takozvane books urke, gde je bogatim klijentkinjama umesto botoksa ispod koe ubrizgavao silikon u tenom stanju. Pacijentkinje su posle

njegovih tretmana esto imale velike bolove i otoke na licu. Meu njegovim rtvama bila je i Prisila Presli, ena pokojnog Elvisa Preslija. Serano je uhapen, osuen i uskoro e biti deportovan.

Da li pomae?
Moderna shvatanja lepote prosto primoravaju i mukarce i ene da sve ee idu pod no. Broj operacija raste irom sveta i bre raste kod mukaraca nego kod ena. U Americi oko 91 odsto pacijenata su ene, a u zapadnoj Evropi oko 65 odsto. Efekti operacija su kontroverzni klinike uglavnom poruuju kako se njihovi pacijenti oseaju bolje, odnosno da plastina hirurgija pomae. Neka istraivanja su pokazala sasvim drugaije rezultate. Po njima, jedna operacija je u stvari samo uvod u nove jer operisana osoba nikad nije zadovoljna sobom. Najpotpunije je studija vedskih naunika koji su ispitali 3.527 ena koje su poveale grudi u periodu izmeu 1965. i 1993. godine. Oni su otkrili da je stopa samoubistava kod tih ena dva puta via, kao i da imaju tri puta veu smrtnost zbog korienja droga i alkohola. Plastina hirurgija je postala deo svakodnevnice.

Vakcina protiv novog gripa:

Farmaceutske kompanije su spremne da naprave novu vakcinu, ali virus stalno mutira. Naunici su na skupu pitali koliko bi se doza vakcina napravilo i kako bi bile distribuirane. Preporuke grupe strunjaka bie predate generalnom direktoru SZO Margaret an koja treba da ih prosledi farmaceutskim kompanijama na narednom sastanku u SZO, idue nedelje. Keii Fukuda, predstavnik SZO zaduen za grip, izjavio je novinarima da ima "dosta komplikovanih pitanja i da se nita ne moe reiti na jednom sastanku". Veina farmaceutskih kompanija pravi jednu vakcinu - protiv sezonskog gripa. Sama proizvodnja ak i takve vakcine traje nekoliko meseci. Te kompanije mogu da naprave ograniene koliine vakcine. Za sada se jo ne zna koliko je grip tipa A smrtonosan i da li e potrebnija biti sezonska vakcina ili protiv novog gripa. SZO procenjuje da bi do dve milijarde doze vakcine protiv gripa tipa A bile dovoljne za godinu dana, ali bi prve doze bile dostupne tek za etiri do est meseci. Za sada je registrovan 6.600 zaraze u svetu i 69 smrtnih sluajeva.

Novi virus NIJE iz laboratorije

SZO je iskljuila mogunost da je grip tipa A (N1N1) od kojeg je zaraeno oko 6.500 ljudi, potekao iz neke laboratorije. Strunjak SZO-a za grip Keii Fukuda izjavio je da je SZO tokom vikenda dobila obavetenje australijskih naunika da je virus H1N1 mogao grekom da bude isputen iz neke laboratorije. Naunici su se bavili tim pitanjem i zakljuili da je novi virus najverovatnije doao prirodno, kao i svaki drugi obian grip, rekao je Fukuda. A u Belgiji je potvren prvi sluaj inficiranja virusom novog gripa H1N1, saoptila je ministarka zdravlja Loret Onkelinks. "Inficiran je jedan mladi koji se vratio sa putovanja po Sjedinjenim Amerikim Dravama, rekla je ona na konferenciji za tampu u Briselu. Od kraja aprila u Belgiji je registrovano vie desetina sumnjivih sluajeva, ali je utvreno da ti ljudi ne boluju od virusa novog gripa.

Grip bi mogao da izazove veliku smrtnost u Africi

Svetski strunjaci za grip upozoravaju da bi novi grip, ukoliko stigne u Afriku, mogao na tom kontinentu da izazove smrtnost mnogo veu nego u drugim delovima sveta, posebno u siromanim zemljama, prenosi britanski "Gardijan". List navodi da strunjaci strahuju da bi virus, ako stigne na "crni kontinent", mogao brzo da se iri po siromanim naseljima u kojima ivi veliki broj ljudi. Oni ukazuju da afrike zemlje nemaju ni sistem za nadgledanje irenja zaraze, ni dovoljno lekara, bolnica i lekova da se nose sa pandemijom i da bi smrtnost u tom delu sveta mogla da bude znatno vea nego na drugim kontinentima, preneo je Bi-Bi-Si. Svetska zdravstvena organizacija, prema reima njenih funkcionera, preduzima korake da pomogne siromanim zemljama da se pripreme za moguu pandemiju. SZO je saoptila da je poela da alje antivirusne lekove u siromane zemlje, posebno one na junoj Zemljinoj polulopti, gde se pojava novog virusa poklapa sa poetkom zime.

Broj zaraenih raste!

Svetska zdravstvena organizacija saoptila je danas da je potvren 331 sluaj novog gripa tipa A, ukljuujui 10 smrtnih sluajeva, u 11 drava u svetu. Prema podacima SZO, u Meksiku, zemlji koja je najtee pogoena boleu, potvreno je 156 sluajeva, od ega je devet smrtnih. U Sjedinjenim Amerikim Dravama je registrovano 109 sluaja zaraze virusom H1N1, ukljuujui jedan smrtan sluaj u toj zemlji. Druge zemlje u kojima je potvreno prisustvo virusa su - Kanada (34), panija (13), Velika Britanija (8), Nemaka (3), Novi Zeland (3), Izrael (2), Austrija (1), Holandija (1) i vajcarska (1), preneo je Rojters. Druge procene pokazuju da su brojke obolelih vee, pa tako vlasti u Meksiku smatraju da je u toj zemlji 176 ljudi umrlo od novog gripa, a da je prisustvo virusa H1N1 potvreno, do sada, u 12 smrtnih sluajeva. Prema podacima amerikih vlasti, broj obolelih u SAD popeo se na 111, od kojih je jedna beba umrla.

Sakrio zec bocu votke iza grma i napisao: - Ovde nema votke. Sutradan dolazi, votka nestala, a umesto nje stoji poruka: - Je je nije uzeo.

Pita baba unuka: - Jel` sinko, kako se zove onaj Nemac sto nam krije stvari po kuci? Unuk odgovara: - Alchajmer, baba, Alchajmer !

Znaaj I funkcija ivotne sredine!

Znacaj vode za ljude, za sav zivi svet, za ekosistem, za planetu kao celinu, veoma je veliki I mnogostruk pocev od toga da je voda uslov zivota pa do mnogih drugih funkcija.Prema tome voda je: osnov zivota I medijum odakle je zivot poteko, neophodna namirnica za kompletnu biocenozu ukljucujuci I coveka, izvor hrane I neophodnih minerala, predmet rada I sredstvo za rad, sredina za mnoge zive organizme, izvor energetskih resursa, mesto rekreacije.Najvaznije od svega je da je uslov zivota a prema podatcima Svetske zdravstvene organizacije, danas je vec kriticna situacija sa rezervama koriste kao voda za pice. coveka I razvoj ljudske civilizacije.Izvor je energije, brojnih minerala, mikroelemenata I makroelemenata neophodnih za nastanak, ravoj I odrzavanje svih zivih bica, kompletne biocenoze na Zemlji.Osim svog higijenskim, geografskim biohemiskog I energetskog znacaja, zemljiste svoji fizickim, I topografskim Zemljiste ima veliki znacaj za zivi svet na zemlji, za opstanak ciste vode I to kako stajacih I tekucih tako I podzemnih koje se

osobinama(temperaturom, vlaznoscu , zracenjem, faunom, florom)direktno utice na zdravlje coveka.Zemljiste predstavlja izvor vode I mineralnih materija za celu fitocenozu, a preko nje I za ostali zivi svet ukljucujuci I coveka.

Naini zagadjivanja vode i

zemljita
Prema poreklu vode mogu da se podele na : -povrsinske -podzemne -atmosferske Povrsinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare, okeani. odrzavana.Povrsinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora podzemnih voda. Podzemne vode su izvorista koja se nalaze ispod povrsine atmosferskim padinama i povrsinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve.Ove su vode prorodno ciste i koriste se kao voda za pice. na zemlj. Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada I kao takve dospevaju Najvecu ulogu u zagadjvanju vode ima covek sa svoji aktivnostima sto spada u vestacko zagadjivanje.Iako voda prekriva zemljine povrsine, problem vode postaje sve veci i opstipodeliti u dve osnovne grupe: a) koncentrisane zagadjivace (izvori zagadjenja) b) rasute izvore zagadjivanja. medjunarodni.Vestcke zagadjivace mozemo zemlje i koje se povremeno dopunjavaju To je voda prirodnim putem stvarana i

a) Koncentrisani zagadjivaci vode su obicno razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i ljudska naselja.Ona su obicno locirana na obalama evidentirati.Najcesce su to: I- urbana naselja reka jezera ili mora.Njih je lako uociti i

za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira, tekstilne industrije, proizvodnje gradjevinskg materijala, proizvodnja deterdzenta III- energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane, prerada nafte, prerada uglja, hidroenergetski objekti IV- poljoprivredni objekti za tov stoke V- deponije smetlista b) u rasute izvore zagadjivanja spadaju: hemizacija tla (pesticidi industriskog I otpada, azotna deponije djubriva), komunalnog deponije

II- industriski objekti:hemijski bazne i preradjivacke, metalne i metalopreradjivacke,

smeca, transport I transportna sredstva, lokacije za eksplataciju sljunka I peska. Otpadne vode su najcesce bezvredne materije koje su u

obliku tecnih, suspendovanih I koloidnih rastvora odstranjenih iz naselja I industriskih objekata.mozemo ih podelitii u tri osnvne grupe: 1) otpadne vode iz ljudskih naselja koje poticu od ljudi I zivtinja 2) industriske otpadne vode 3) atmosferske vode-dobijene spranjemsa zemljista Za higijenu najvise znacaja imaju oni slojevi zemljista koj direktno ili indirektno uticu

na zdravlje coveka .Gornji slojevi zemljista su vazni za poljoprivredu, za izgradnju naselja, za postavljanje vodovodnih i kanalizacionih cevi.Zagadjeni povrsinski slojevi mogu biti izvor infekcije, infestacije i aero zagadjenja ako se sa povrsine zemljista podize prasina ili se iz zagadjenog zemljista sire neprijatni miris. Zagadjivanje zemljista se javlja kada se povrsinski slojevi opterete velikim

kolicinama otpadnigh materija koje se ne mogu razgraditi pod normalnim uslovima samopreciscavanja.Sve vecim razvojem gradova sa velikim brojem stanovnika, povecanjem standarda i potrosnje, sve vecim razvojem industrije, saobracaja i intenzivne poljoprovrede, doslo je do prekomernog zagadjivanja zivotne sredinne a i zemljista.Prekomerno zagadjivanje zemljista organskim i neorganskkim jedinjenjima dovelo je do poremecaja u eko sistemu, odnosno do poremecaja normalnih procesa u zemljistu i njegve degradacije. su fekalije, otpadci od hrane, Organske materije koje zagadjuju zemljiste otpadci iz

prehrambene industrije, industrije drveta i celuloze, nafta i njeni derivati, ulja i maziva..

ZEMLJE!!!

ZAGADJIVANJE

Zemljiste se sve vise smanjuje iz primarne funkcije I degradira.Ono se ugrozava na razne nacine:

1)ZAUZIMANJEM I PRETVARANJEM U NEPRIRODNO

Zemljiste na zemlji je kvantitativo ograniceno I ono se kao takvo ne moze obnavljati

izuzev u slucajevima u manjem obimu isusivanjem podvodnih terena.Zbog tog svaki prostor zauzet od prirode je prakticno trajno izgubljen.Prostor se oduzima na razne nacine: izgradnjom gradova izgradnjom infrastrukture izgradnjom industriskih komleksa

Sve o najnovijim desavanjima u svetu fizike!!!

2006. . . ( ), . , . , , . , , - .

. , "" . , 780 000 . . () . , . , . , , , (2+2 ). ,

 . . "" . : * 50 000 . , , . * 5 .

!!!
New Scientist , .
* 1017 km/h . 1,4 . , .

* , , . . ( ) . , .

* ! , 200 . * . .

* . 1938. . , , , - . - .

Neke boje esto dovodimo u vezu sa godinjim dobima. A otkuda ba te boje? O tome retko ko od nas razmilja. Mi hemiari, naravno znamo odgovor i na ta pitanja. Boje u biljnom svetu koje nas asociraju na razliite periode u godini, potiu od pigmenata. Najuoljiviji su pigmenti u listovima i plodovima, a boje koje na listovima najee viamo su zelena, uta i crvena.

Zeleni pigment potie od hlorofila

Hlorofil se nalazi u hloroplastima. Zelene je boje jer apsorbuje crveni i plavi deo spektra suneve svetlosti i uz pomo te energije u procesu fotosinteze stvara kiseonik i ugljene-hidrate od vode i ugljen-dioksida. Hlorofil se pod uticajem suneve svetlosti i razlae, pa biljka tokom prolea i leta mora stalno da nadoknauje hlorofil da bi mogla da raste i razvija se.

uti pigment potie od beta-karotena

Beta-karoten je uti pigment. Apsorbuje plavi i zeleni deo spektra suneve svetlosti. U listu se beta-karoten nalazi pored hlorofila i s obzirom na to da je stabilniji od hlorofila ostaje u listu i kada u jesen hlorofil nestane.

Crveni pigment potie od antocijanina

Antocijanini su grupa jedinjenja ije molekule moemo izvesti iz strukture prikazane na slici iznad. Najee su plave ili crvene boje. Boja antocijanina zavisi od pH vrednosti, tako da su u kiselijoj sredini antocijanini crveni, a u manje kiseloj sredini boja se menja od ljubiaste do plave. Za stvaranje antocijanina u plodovima nekih biljaka (jabuke na primer) potrebna je visoka koncentracija ugljenih-hidrata i intenzivno prisustvo suneve svetlosti. Zbog toga je jabuka esto sa jedne strane (one izloene suncu) crvena, dok sa druge nije.

Svake godine stotine ljudi u svetu umre od posledica trovanja ovim prostim gasom, a nekoliko hiljada se hospitalizuje. Gas nastaje sagorevanjem raznih vrsta goriva, drveta, ulja, parafina. To je ugljen monoksid.

Stvaranje
Kada ugljovodonina goriva sagorevaju, uz dovoljno vazduha, nastaju ugljen dioksid i voda. CH4 + 2O2 -> CO2 + 2H2O Meutim, ako je iz nekog razloga priliv vazduha smanjen, umesto ugljen dioksida nastaje ugljen monoksid. 2CH4 + 3O2 -> 2CO + 4H2O U takvim reakcijama se, ipak, stvara smea gasova (ugljen dioksid i ugljen monoksid). Ugljen monoksid (CO) je gas bez boje, mirisa i ukusa. To je osnovni razlog zbog kog je veoma opasan - niim ne odaje svoje prisustvo. Stvara se u motorima automobila, u neispravnim proteima na gas (ili drva), grejaima, poarima, ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa loom ventilacijom. Takoe je prisutan u duvanskom dimu. Ugljen monoksid se moe detektovati pomou posebnih detektora.

Uticaji na zdravlje
Po zakonu, koncentracija CO ne bi smela da bude vea od deset molekula na milion molekula vazduha (10ppm), iako se oigledni simptomi mogu videti tek pri 70ppm. Problem je i u prepoznavanju simptoma jer oni su ponekad slini simptomima obine prehlade. Koncentracije preko 150-200ppm prouzrokuju disorijentaciju, nesvesticu, pa ak i smrt. Neke grupe ljudi (sa anemijom, trudnice, stari ljudi, deca) su osetljivije i ve pri niim koncentracijama pokazuju znake trovanja.

Zato je ugljen monoksid toliko opasan?

Kada diemo, kiseonik ulazi u plua. Prenosi se pomou crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. Najvanija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin, metaloprotein, koji u sebi sadri gvoe povezano u hem grupe. Gvoe je u +2 oksidacionom stanju, dakle moe biti i dalje oksidovano do +3. Ovo omoguava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) vee za sebe po jedan molekul kiseonika. To mojemo predstaviti i simboliki: Hb + 4O2 Hb(O2)4 Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadri gvoe u +3 stanju jeste oksihemoglobin. On je izrazito crvene boje. Putujui po telu, on drugim elijama predaje kiseonik. To se vri pomou jo nekoliko proteina, slinih hemoglobinu (imaju hem grupu) koji prenose kiseonik unutar same elije. Kiseonik se vezuje u pluima, a oslobaa se u elijama te je ceo proces povratan. Ugljen monoksid je toksian jer ometa taj proces. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle, ak i dok je koncentracija kiseonika mnogo, mnogo vea, za hemoglobin e se vezivati ugljen monoksid. On stvara karboksihemoglobin. Taj proces se moe simboliki prikazati: Hb + CO -> HbCO Poto se CO vezuje mnogo jae za hemoglobin, kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se vee. No, CO vezivanjem ini mnogo gore - menja preostale tri hem grupe na koje se moe vezati kiseonik, ali se on ne moe otpustiti u elije. Na ovaj nain prestaje sa radom sistem za transport kiseonika. Problem je jo vei kod neroenih beba, iji hemoglobin jo lake vezuje CO, te doze koje nisu otrovne za mejku mogu biti opasne.

Leenje
Da bi se otrovana osoba oporavila, potrebno da se proces okrene, odnosno ako se karboksihemoglobin raspadne. To se moe desiti za oko 5-6h posle prestanka udisanja CO. U mnogim sluajevima, dakle, pomae i sve vazduh, meutim ponekad je potrebno i bolniko leenje (pacijentu se daje ist kiseonik to pomae da se veze lake raskidnu).

So jelenjih rogova je stari naziv za amonijum-bikarbonat

(NH4HCO3). To je vrlo nestabilna supstanca. Lako otputa ugljenik(IV)oksid: NH4HCO3 --------> NH3 + H2O + CO2 Nekada se mnogo koristio umesto sode bikarbone. Danas se koristi samo kod nekih tradicionalnih kolaa.U Kini se koristi i kao ubrivo. udno ime ove soli (koje se pojavljuje u slinom znaenju u mnogo evropskih jezika) povezano je sa dugom tradicijom korienja amonijumbikarbonata (spominje se i u bibliji). Jeleni su nekad bili kljuni za dobar kola!

Za pisanje po staklu se koristi fluorovodonik. Bezbojna, lakoisparljiva tenost reaguje sa

hemijski vrlo inertnim staklom (smea oksida meu kojima ima dosta SiO2 i Na2O) oslobaajui gasoviti SiF4 i ostavljajui crne are. Znak na staklu napisan ovom tehnikom je trajan. Zbog ovih se osobina, meutim, HF ne moe uvati u staklenim posudama. uva se u elinom, olovnom ili parafinskom posuu. Fluorovodonik se takoe koristi i u industriji ipova, opet zbog veoma izraene osobine da reaguje sa SiO2 (jedan od slojeva ipa).

Aktivni ugalj ili ist ugljeni prah ima osobinu da oduzima boje i mirise supstancama. Crveno vino
prokuvano s njim izgubi miris i postane belo! Spada u sintetike ugljeve (dobijaju se zagrevanjem raznih organskih supstanci). Uzrok njegovim adsoprpcionim osobinama je upljikavost, velika unutranja povrina. Najmanja mogua koliina jedne hemijske supstance-jedan atom sintetisan je pre 25 godina u Dramatatu! To je bio atom majntermijuma (Z=109). Dobijen je nuklearnom reakcijom jona gvoa i mete od bizmuta:

Posle 5ms atom Mt se raspao alfa-raspadom u borijum-262 i tako je detektovan.

Alkalide! Alkalidi su kompleksi kod kojih su alkalni metali u -1 oksidacionom stanju (posotje anjoni
lakalnih metala, kao natridni, Na-!). Ovi kompleksi nazivaju se kripatati. Otkriveni su 1974.

"Aqua regia" ili "carska voda" je smea

azotne i hlorovodonine kiseline. U ovoj smei, poznatoj jo alhemiarima rastvara se zlato (postojano i pri zagrevanju, dejstvu jakih kiselina)! Pri rastvaranju se stvara kompleks zlata.

Vatra je jedan od izuma koji su najvie doprineli razvoju civilizacije. Ali zapaliti vatru nije oduvek bilo tako prosto. Veliku revoluciju donela je godina 1845. i stavljanje u promet prvih ibica. Njihove glave su sadrale beli fosfor (P4) pomean sa lepkom i oksidativnim sredstvima (sredstva koja pomau oksidaciju). Zbog upotrebe belog fosfora ove ibice bile su otrovne i lako zapaljive te su zabranjene meunarodnom konvencijom iz 1906. Glave "savremenih" (sigurnih) ibica, uprkos rairenom verovanju, ne sadre fosfor. Pri njihovoj proizvodnji drvce se prvo uranja u parafin (alkani sa velikim brojem Catoma, C25H52), a zatim u smeu kalijum-hlorata (KClO3) i neto antimon-sulfida (Sb2S3). Za dodatnu sigurnost (da se drvce posle upotrebe ne bi ponovo zapalilo) drvce se natapa amonijum-fosfatom ( (NH4)3PO4) i natrijum-sulfatom (Na2SO4). Na levoj i desnoj strani kutijice nalaze se slojevi za trenje u kojima ima malo crvenog fosfora (Pn) i staklenog praha (priblino Na2O.CaO.6SiO2). Trenjem glave o stranicu kutijice otkida se i neto fosfora, koji se pali pod uticajem KClO3, a vatra se dalje prenosi na drvce.

Ako kojim sluajem dobro poznajete istonjaku kuhinju primetili ste da se i pored vrlo irokog spektra upotrebljavanih namirnica (setimo se samo Indijane Donsa) mleko vrlo retko spominje u kulinarskim receptima. Zato? Deiji organizam normalno lui enzim laktazu koji razlae laktozu disaharid koji je sastavni deo mleka na dva monosaharida iz kojih je laktoza sastavljena: glukozu i galaktozu.Ova dva monosaharida dalje prelaze krvotok i uestvuju u reakcijama metabolizma svaki na svoj nain. Organizami mnogih odraslih ljudi,meutim, naroito orijentalne rase ne lue dovoljno laktaze, pa shodno tome laktoza iz mleka koje unesu u organizam ostaje u digestivnom traktu gde podlee fermentaciji pod uticajem bakterija. Tom prilikom oslobaaju se gasovi poput ugljendioksida i organske kiseline koje deluju iritirajue na organizam. Ovo sve ima za posledicu jedno veoma bolno i neprijatno iskustvno kroz koje esto prolaze ljudi sa manjkom enzima laktaze (beta-D-galaktozidaze) ako popiju au mleka. Danas postoji mleko u kojem je laktoza ve hidrolizovana enzimski tako da ga bez ikakvih problema mogu piti i ljudi kojima nedostaje laktaza.

Grafeni su veliki policiklini aromatini ugljovodonici. Ime su dobili na osnovu toga to donekle podseaju na grafit. Iako su sintetisani tek u novije vreme ve imaju brojne primene, uglavnom kako materijali za specijalne namene u elektronici. Veliku zaslugu za reavanje problema vezanih za sintezu velikih policiklinih aromatinih ugljovodonika ima nemaki hemiar Klaus Milen (Klaus Mllen). On je otkrio hemijsku reakciju za dobijanje tano odreenih izomera grafena i metod za prevoenje ovih jedinjenja u lako rastvorljivi oblik. Supstituisani grafeni poznati i "rastvorljivi grafit" ili "teni grafit" koriste se u raznim modernim ureajima visoke tehnologije. Uglavnom na mestima gde svetlost i elektricitet meusobno reaguju, kao to su fotoelije, svetlosni senzori, fotodiode i slino.

10 razlika izmedju mukog i enskog mozga!!!

Mozak je najznaajniji dio nervnog sistema. Smjeten je u lobanjskoj ahuri i obavijen modanim opnama: tvrdom, pauinastom i mekom. Iako je struktura mozga kod svih ljudi ista, postoje odreene razlike izmeu mukog i enskog mozga. Teina mozga odraslog ovjeka preteno iznosi 1.350 g, ali intelektualne sposobnosti ovjeka nisu srazmjerne teini i veliini mozga. Osnovni dijelovi mozga su: produena modina, varolijev most, hipofiza, modana greda, mali mozak, srednji mozak, meumozak i veliki mozak. Produena modina, varolijev most i srednji mozak zajedniki se nazivaju modano stablo. Centralni kanal kimene modine se nastavlja u mozgu, ali se proiruje i obrazuje etiri upljine-modane komore, koje su ispunjene likvorom.

sljedeim osobinama:

Osnovne razlike izmeu enskog i mukog mozga ogledaju se u

1. Muki mozak je vei od mozga ena, ali vremenom se smanjuje i to bre nego to je to sluaj kod ena. 2. enski mozak je aktivniji uslijed viih temperatura, zbog jaeg sagorijevanja 3. Kada misle, ene aktivnije koriste svoj mozak. 4. enski mozak sadri vie sive mase koja je zasluna za opu inteligenciju ovjeka. 5. Statistike pokazuju da na testovima inteligencije mukarci ostvaruju bolje rezultate od ena za 4 do 5 poena.

6. Prosjeni mukarac misli na seks skoro svake minute, dok prosjena ena misli na seks jednom u dva dana. 7. Zato ene uvijek ele razgovarati? Istraivai su otkrili da vezivanje sa drugim ljudima kroz razgovor potie centre zadovoljstva u enskom mozgu, skoro jednakog intenziteta kao i orgazam. 8. Posmatranja su pokazala da bebe djevojice jae reagiraju na uznemirujue i tune zvukove. 9. Zagrljaj u eninom mozgu izaziva isputanje hemikalije koja esto uzrokuje osjeaj povjerenja prema osobi koja ju grli. 10. Mnogi istraivai tvrde da mukarci tokom dana koriste manje rijei nego ene. Koliina izreenih rijei, prema razliitim studijama, kree se od 1.000 do 10.000 rijei dnevno.