Finansijska trita trita Finansijska

Prof.dr drZoran ZoranJeremi Jeremi Prof.

MrIvica IvicaTerzi Terzi asistent Mr , ,asistent

Oktobar 2009.

Uvodno predavanje
Sadraj predmeta Metod rada Seminarski radovi, prezentacije Nain ocenjivanja Literatura i web sajtovi

Finansijska trita
Obavezna literatura: Prof. dr Zoran Jeremi: Finansijska trita, Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, septembar 2009. Dopunska literatura: Prof.dr Zoran Jeremi: Trite akcija u Srbiji: analiza sektora i 100 kompanija sa Beogradske berze (biblioteka) / za seminarske Prof.dr Branko Vasiljevi: Osnovi finansijskih trita, Zavet, Beograd Mikin: Finansijska trita (biblioteka)

Web sajtovi

Beogradska berza :www.belex.rs Centralni registar www.crhov.rs Narodna banka: www.nbs.rs Ministarstvo finansija: www.mfin.gov.yu NYSE www.nyse.com Nasdaq www.nasdaq.com London www.londonstockexchange.co,uk www.bloomberg.com www.reuters.com www.smart money.com www.morningstar.com (sajt za investicione fondove) www.ft.com (Financial Times) Kao i drugi preporueni web sajtovi iz knjige

Metod nastave
predavanja predavanja vebe vebe seminarski seminarski radovi radovi sa sa ppt ppt prezentacijama prezentacijama Testovi unarskoj ionici Testovi u u ra ra unarskoj u u ionici ii esejska esejska pitanja pitanja On On line line posete posete web web sajtovima sajtovima kori enje kori enje prezentacionih prezentacionih materijala materijala finansijskih finansijskih institucija institucija

I kolokvijum

Nedelje i datumi
I nedelja (19.okt) I (19.okt) I (21. okt.) II (26. okt.) II (28. okt.) III (2.nov.) III (4. nov.)

PROGRAM RADA Sadraj predavanja

Uvod u finansijska trita
Uticaj aktuelne svetske finansijske krize na finansijska trita

III(5. nov.) IV (9. nov.) IV (11.nov.) V (16.nov.) V (18.nov.) VI (23.nov) VI (25.nov) VI (26.nov.) VII (30. nov) VII (2.dec.))

VIII (7.dec.) VIII (9.dec.) IX (14.dec.) X (16.dec.) XI i XII (21, 23,28)

Finansijski instrumenti Devizno trite i trite derivata II deo: Regulativa i institucije fin.trita, berze Trgovanje hartijama od vrednosti Fundamentalna i tehni ka analiza PRVI K o l o k v i j u m (prvih 100 strana) Finansijski posrednici Institucionalni investitori Investicione banke Investicioni fondovi Finansijsko trite u Srbiji: Karakteristike U esnici na Fin. Tritu u Srbiji DRUGI Kolokvijum (do strane 240) U esnici na Fin. Tritu u Srbiji (2) Poslovanje na Beogradskoj berzi Metodi trgovanja Indexi, analiza trgovanja na Beogradskoj berzi Trite novca u Srbiji Devizno trite u Srbiji Rezime, diskusija, prezentacije ZAVRNI ISPIT (Finansijsko trite u Srbiji, 240-354))

Zavrni ispit

II Kolokvijum

Ocenjivanje
I kolokvijum 25% II kolokvijum 25% Dolazak 10% Seminarski 10% Zavrni ispit 30% Javna PPT prezentacija case stady (ocena vie, za one koji su poloili ispit)

Uvod u finansijska trita

1. Pojam i funkcije finansijskih trita 2. Klasifikacija finansijskih trita 3. Kako se finansiraju kompanije na finansijskom tritu 4. Kako funkcionie trite kapitala 5. Kako se kompanija pojavljuje na berzi 6. Tipovi Finansijskih trita i finansijskih instrumenata

Finansijski sistem
Finansijska Finansijska trita trita
tedie/Zajmodavci: tedie/Zajmodavci: Stanovnitvo Stanovnitvo Preduze Preduze aa Dr ava Dr ava Inosubjekti subjekti Ino Investitori/Zajmoprimci: Investitori/Zajmoprimci: Stanovnitvo Stanovnitvo Preduze Preduze aa Dr ava Dr ava Inosubjekti subjekti Ino

Finansijski Finansijski posrednici posrednici

Tok tednje i investicija

Depozitne institucije

Nedepozitne institucije

Osnovna klasifikacija finansijskih trita

Prema rokovima dospea: novano trite (Money Market) trite kapitala (Stock Market) Prema organizaciji trita: primarno trite i sekundarno trite Prema tipu finansijskih instrumenata: duniki i vlasniki instrumenti Devizno trite (FX Market) Trite derivativa

Funkcije finansijskih trita

Fabozzi, Modigliani: Capital Markets,s16:

Mehanizam za odreivanje cene Obezbeivanje likvidnosti imovini Efikasniji promet uz manje trokove Realokacija sredstava

Finansiranje kompanija na finansijskom tritu prema veliini biznisa

Veliina biznisa Dominantni oblik finansiranja. Dospee Obezbe enje Monitoring od strane investitora Ugovaranje

mali biznisi bankarski krediti kratkoro no uvek intenzivan direktno

srednji direktni plasman dugoro no vrlo esto srednji posrednici

veliki biznis javna ponuda- berza dugoro no retko nizak underwriters

Za male kompani najpogodniji oblik finansiranja su bankarski krediti. Sa rastom njihove veliine finansiranje putem emisije hartija od vrednosti, Akcija i obveznica, postaje sve pogodnije. Berza je najpogodnija za velike, dobro poznate kompanije

Uticaj svetske finansijske krize na finansijska trta

Uzroci nastanka krize Pokazatelji krize na tritu Kreditno trite, derivati, valute Uticaj svetske finansijske krize bie tretiran kroz sve segmente finansijskih trita koji e se izuavati, budui da je kriza ostavila dubok trag i dovela do trajnih promena

Uzroci krize finansijskog trita

Pokreta: kriza hipotekarnog trzista SAD izazvana odobravanjem kredita i emisijom obveznica drugorazrednim dunicima Jeftin novac posle 11.septembra 2001. Petnaest godina ekspanzije sektora nekretnina derivativi - finansijski instrumenti koji su poveali rizike i oteali kontrolu Interesi bogatih akcionara, menadera i politiara, ali i siromanijih slojeva koji su dobili ansu da kupuju stanove zaduivanjem Kreiran je efekat balona koji se pre ili kasnije morao ispumpati Krize se u trinom sistemu, meutim, periodino ponavljaju, to znai da postoje duboki uzroci u sistemu

DJIA do 16.oktobra 2009.

1987: -22,6% za 1dan -85% za 3godine

Dow Jones Industrial average (DJIA)

Velike ekonomske krize: 1929/1923 Velika ekonomska kriza 1987/ Crni ponedeljak 1990 Pad indexa Nikkei 1997 Azijska kriza 1998 Kriza u Rusiji 2000 Internet Bubble 2008 Svetska ekonomska krza

Uticaj politike jeftinog novca

0,25% 0.25% Februar 2009 2009.

Referentne kamatne stope CB

Valute EUR CHF GBP USD Referentna kamatna stopa Refinance Rate LIBOR Target Rate Bank Rate FED Funds Target Rate .2009 2,00% 0,50% 1,00% 0,25% Poslednja Predvidjanje promena -50bp -50bp -25bp -50bp -50bp -75bp

Referentne kamatne stope centralnih banaka su smanjene zbog neutralisanja recesije, ali su premije rizika za Srbiju poveane, a dostupnost izvora finansiranja smanjena. Centralne banke pumpaju likvidnost da bi odmrzle kreditno trite Otar pad industrijske proizvodnje u zoni EU

Juli 2008

Cene nafte

7
02.Jan. 2008. 100$

Uzroci rasta cene:

Debalans ponude i tranje Slabljenje dolara (1.59) Iran, Iraq,Kavkaz... Spekulativne aktivnosti Ostalo $ 70

Uzroci pada cena

Recesija smanjuje tranju, A pekulativni balon se ispumpao Dolar je ojaao

Zlato

Dugoroni rast cene zlata:

Dugorono slabljenje dolara?

Faktori koji mogu dovesti do dugoronog slabljenja dolara vezani su za: Rastui budetski deficit, pad kamatnih stopa i ekspanzivne politike FEDa koji uliva likvidnost u sistem Umesto priliva moe doi do odliva kapitala stranih investitora. Kina kao najvei kreditor trai alternative kao to su euro backed bonds. Ima li, meutim, dolar uopte fundamentalnu vrednost i postoji li opasnost defolta amerikog duga i dravnih HOV i kakve bi bile posledice?

Kriza hipotekarnog trita u SAD kao pokreta finansijske krize u svetu

Uzroci nastanka krize Niske kamatne stope, visoko zaduivanje kreditno nesposobnih dunika na bazi hipoteke (sub prime morgage loans), Emitovanje obveznica na bazi hipoteka i izmetanje kredita iz bilansa banaka na trite hartija od vrednosti (odobrenje radi distribucije) Rast kamata, rast broja dunika koji ne mogu da izmire obaveze, prodaja hipoteka i pad cene nekretnina

Prosperitet...

Lano davanje podataka o kreditnoj sposobnosti

Pad cena nekretnina

Sve je ilo dobro dok su cene nekretnina rasle, a kamatne stope bile niske. Rastom kamata i korisnika kredita sa slabom kreditnom sposobnou dolazi do Pojave da sve vie dunika ne moe da vrati kredite. Rast ponude nekretnina na Tritu dovodi do pada cena i ceo mehanizam dospeva u kolaps

Primer: Faza rasta

Stambeni kredit 200.000 USD sa promenljivom kamatnom stopom i problematinom kreditnom sposobnou dunika odobren npr. 2005. Kamate na kredite su vie jer je rizik visok (subprime credit) Kamatne stope na tritu su meutim niske, cena stanova su ve godinama rasle, pa se lako mogao naplatiti dug graevinska industrija pokreta privrede, hiljade siromanijih reavaju stambeni problem jer je kredit odobren raunajui prevashodno na kolateral, Akcije rastu, menaderi dobijaju enormne bonuse, politiari glasove everybady hapy

Faza pada
Kamatne stope rastu, broj nesolventnih se poveava, na tritu se pojavljuje veliki broj kua, cene padaju, prodajom se ne mogu izmiriti dugovi Za stan od 200.000 USD dobija se npr. 150.000 uz dalji trend pada Kljuni problem: Sekjuritizacija: Na bazi hipoteke emitovane obveznice i prodate velikom broju investitora. One se ne mogu naplatiti jer niko nee da ih kupi, a investicione banke organizatori i garanti, bankrotiraju iri se panika i niko ne pozajmljuje novac, trite novca je zaleeno U sistemu gde neizmirivanje obaveza znai brzi bankrot ak i solventne kompanije su na udaru jer ne mogu da dobiju ni kratkoroni kredit Drava je prinuena da iz budeta intervenie sa osnovnim ciljem da ponovo uspostavi poverenje i likvidnost sistema, odnosno da sprei domino efekat.

Prvi znaci oporavka

7 kljunih ekonomskih Indikatora za juli 2009.
Zaposlenost manufaktura Poverenje potroaa Vodei indikatori maloprodaja gubitak 213.000 radnih mesta u julu sektor se vratio u fazu rasta. Poveani optimizam etvrti mesec rasta Iznenaujui pad - potroai se jo uvek uzdravaju od troenja. Podrava optimizam za oporavak. Najvei pad od 1950

Industrijska proizvodnja Inflacija Izvor: www.cnn.money.com

Da li su svi signali pozitivni ili ima i negativvnih? Koji su nepovoljni?

Oivljavanje stambene izgradnje i prodaje kao indikator izlaska iz krize (31.07.2009)