XVII ISPITIVANJE MAZIVA

201

POGLAVLJE XVII Ispitivanje maziva

Maziva su materije koje omoguuju da se smanji trenje i habanje izmeu taruih povrina koje su u relativnom keretanju. Pored toga, maziva imaju zadatak da uklanjaju-ispiraju abrazivne estice sa taruih povrina, tite povrine od korozije, hlade delove maina itd. U cilju zadovoljenja odreenih reima podmazivanja maziva moraju da imaju tano definisana fiziko-hemijska svojstva i odgovarajue funkcionalne karakteristike. U rudarskoj praksi najveu i najiru primenu imaju maziva ulja i tehnike masti. Osnovna fiziko-hemijska svojstva mazivih ulja su: gustina, viskoznost, indeks viskoznosti (IV), temperatura paIjenja temperatura stinjavanja, specifina toplota, hemijska stabilnost, termika stabilnost. Najvanije funkcionalne karakteristike mazivih ulja su: antikorozivnost, kompatabilnost i antitoksinost. Osnovna fiziko-hemijska svojstva tehnikih masti su: konzistencija, prividna viskoznost, temperatura kapanjai oksidaciona stabilnost. Najvanije funkcionalne karakteristike tehnikih masti su: mehanika stabilnost, otpornost na vodu izdvajanje ulja i sposobnost podmazivanja. Za ispitivanje maziva u upotrebi su razliiti postupci opteg i posebnog karaktera za maziva ulja i tehnike masti kao i posebni postupci za izvoznu i drugu uad u rudarsvu (JUS B.H8.220). U ovom Praktikumu obradie se najvanije karakteristike mazivih ulja i tehnikih masti, koje je neophodno potrebno da poznaju rudarski ininjeri.

17.1. Odreivanje viskoznosti ulja

Viskoznost predstavlja najvanije fiziko svojstvo mazivog ulja. Viskoznost ulja direktno utie na formiranja uljnog sloja izmeu metalnih povrina koje su u relativnom kretanju, a time utie i na smanjenje trenja i habanja. Od viskoznosti ulja zavisi gubitak energije za pokretanje mainskih sklopova, gubitak maziva kroz zazore i dr. Pod pojmom viskoznosti podrazumeva se unutranji otpor estica tenosti. Postoji vie vrsta viskoznosti i to: dinamika, kinematska i relativna viskoznost. Dinamika viskoznost je koeficijent unutranjeg trenja estica ulja i izraava se u Pas. Kinematska viskoznost je specifini koeficijent unutranjeg trenja ulja i predstavlja odnos dinamike viskoznosti i specifine gustine ulja a izraava se u m2/s.

202

TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU

Dinamika (apsolutna) viskoznost i kinematska viskoznost odreuju se pomou Fogel-Osagovog (Vogel-Ossag) viskozimetra, na osnovu proticanja uzorka ulja kroz kapilarnu cev na tano odreenoj temperaturi. Relativna viskoznost odreuje se pomou Englerovog viskozimetra, koji radi na principu merenja vremena isticanja tenosti kroz otvor kratke cevi. Viskoznost se izraava u relativnim, konvencionalno usvojenim jedinicama stepena Englera (0E). Pored nabrojanih viskozimetara postoji i niz drugih aparatura, koje su nale primenu za odreivanje viskoznosti u pojedinim zemljama. U Engleskoj se koristi Redvudov viskozimetar, a viskoznost iskazuje u Redvudovim sekundama. U SAD najpoznatiji je Sejboltov viskozimetar, a viskoznost se izraava u Sejbolt univerzalnim sekundama (SUS). Za preraunavanje jednih jedinica viskoznosti u druge postoje odgovarajui odnosi. Pri tome se jedinice dinamike i kinematske viskoznosti mogu preraunavati u konvencionalne jedinice, dok obrnut postupak nije dozvoljen.

17.1.1. Odreivanje viskoznosti Fogel-Osagovim viskozimetrom

Metoda se zasniva na lamilarnom proticanju ulja kroz kapilarnu cev na tano odreenoj temperaturi. Za merenje je potrebno najmanje pet kapilarnih cevi razliitih prenika, koje se po izboru stavljaju u aparat. Fogel-Osagov viskozimetar prikazan je na slici 125. Proirenje na kapilari (7) odreuje zapreminu tenosti koja protie izmeu oznaka M1 i M2. Dimenzije kapilarne cevi su: - duina kapilare .................................................. 90mm2mm, - merna zapremina.................................................6,7ml, - rastojanje izmedu oznaka M1 i M2 ........................35mm. Kupatilo u koje se prilikom merenja stavlja viskozimetar mora biti dovoljno veliko da se u njemu odrava konstantna temperatura za vreme merenja, poto viskoznost mnogo zavisi od temperature. Tenost za zagrevanje viskozimetra u kupatilu je alkohol, voda ili rafinisana laka ulja to zavisi od temperature zagrevanja. Za odreivanje kinematske viskoznosti najpre se pomou male klipne pumpe koja je spojena gumenim crevom na vrh kapilare (7), usisa uzorak ulja iz posude (2) do gornjeg loptastog proirenja iznad oznake M1 kapilare. Zatim se crevo odvoji od kapilare i ulje poinje da slobodno istie u sud (2). Vreme tk za koje uzorak ulja protekne izmeu oznaka M1 i M2 kapilarne cevi izmeri se topericom.

XVII ISPITIVANJE MAZIVA

203

Slika 125. Fogel-Osagov viskozimetar: 1) posuda; 2) prelivna posudica za ulje; 3) preklopni hermetiki poklopac; 4) nastavak za spajanje kapilare; 5) preklopna navrtka; 6) naglavak sa navojem; 7) kapilara; 8) dra za fiksiranje aparata; 9) prikljuak za dovod vazduha pod pritiskom; 10) dodatna cev sa termometrom T1; 11) kukica za podeavanje donjeg nivoa tenosti

Za odreivanje dinamike viskoznosti ulje iz prelivne posude (2) potiskuje se odozdo na gore konstantnim pritiskom od 6kPa pomou prikljuka za dovod vazduha (9) postavljenog na dodatnoj cevi (10). Vreme proticanja tenosti tc izmeu oznaka M2 i M1 kapilarne cevi izmeri se topericom. Pri odreivanju viskoznosti na razliitim temperaturama uvek se poinje od niih ka viim temperaturama. Vreme proticanja tenosti kroz kapilaru izmeu oznaka M1 i M2 odnosno M2 i M1 ne sme biti nikad krae od 30s. Vremena proticanja tenosti kroz kapilaru treba da budu dua od graninih vrednosti datih u tabeli 47. Kinematska viskoznost izraunava se tako to se vreme proticanja ulja u sekundama tk pomnoi faktorom kapilare k, pa je:

v = Vk = k t k

m2 s

(135)

Tabela 47. Granine vrednosti proticanja tenosti kroz kapilaru

204

TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU

Vrednost faktora kapilare k, odnosno c 0,01 0,02 0,05 0,10 0,50 1,00

Najmanje vreme proticanja 265 190 120 85 40 30

Dinamika viskoznost izraunava se tako to se vreme proticanja ulja u sekundama tc pomnoi faktorom kapilare c, pa je:

= Vd = c t c

[Pa s]

(136)

Rezultati ispitivanja se daju uz obavezno navoenje temperature na kojoj je vreno merenje u 0C. Izbor veliine viskoznosti ulja odreen je radnom temperaturom, temperaturom okoline, veliom optereenja, brzinom pokretnih delova i drugim zahtevima. Opseg viskoznosti ulja za razliite namene, pri radnim temperaturama, dat je u tabeli 48. Ulja za podmazivanje motora SUS podeljena su na 10 viskozitetnih grupa oznaenih SAE brojevima, kako je to dato u tabeli 49. Podela je izvrena od strane SAE (Society of Automotive Engineers SAD).
Tabela 48. Opseg viskoznosti ulja za razliite namene Namena ulja Viskoznost na radnoj temperaturi 2 [mm /s] 520 1025 1050 1050 20100 10300 201500

Ulja za instrumente i satne mehanizme Ulja za ivae maine Motorna ulja Ulja za turbinska postrojenja Ulja za hidrauline sisteme Ulja za kotrljajne leajeve Ulja za klizne leajeve Ulja za zupanike - sporohodni cilindrini zupanici sa pravim i kosim 200800 zupcima; konini zupanici, - cilindrini zupanici sa pravim i kosim zupcima; konini 50150 zupanici srednje brzohodnosti, - zupanici visoke brzohodnosti, 15100 - hipoidni zupanici, 50600 - puni zupanici; 2001000 Maziva za otvorene zupanike 10050000 Tabela 49. SAE podela ulja za podmazivanje motora SUS-SAE J 300e

XVII ISPITIVANJE MAZIVA

205

Viskozitetna grupa 0W 5W 10 W 15 W 20 W 25 W 20 30 40 50

Viskoznost na temperaturi (0C), najvie 0 mPas C 3250 -30 3500 -25 3500 -20 3500 -15 4500 -10 6000 -5

Viskoznost mm2/s na 100 0C najmanje najvie 3,8 3,8 4,1 5,6 5,6 9,3 5,6 9,3 9,3 12,5 12,5 16,3 16,3 21,9

Ulja za prenosnike snage (menjae i diferencijale) podeljena su na 6 viskozitetnih grupa oznaenih SAE brojevima, kako je to dato u tabeli 50. Najee su u upotrebi ulja SAE 90 i SAE 140.
Tabela 50. SAE podela ulja za menjae i diferencijale SAE J 306c

Viskozitetna grupa 75 W 80 W 85 W 90 140 250

Najvia temperatura pri viskoznosti od 150000 mPas -40 0C -26 0C -12 0C

Viskoznost mm2/s na 100 0C najmanje najvie 4,1 7,0 11,0 13,5 24,0 24,0 41,0 41,0

17.1.2. Odreivanje relativne viskoznosti mazivih ulja Englerovim viskozimetrom

Relativna viskoznost karakterie unutranje trenje estica ulja a odreuje se uporeenjem viskoznosti ulja na odreenoj temperaturi sa viskoznou destilovane vode na 20C, koja iznosi jedan. Izraava se u stepenima Englera (E), sa oznakom temperature na kojoj je vreno ispitivanje. Postupak je obuhvaen JUS-om B.H8.021. Relativna viskoznost ulja odreuje se Englerovim viskozimetrom koji je prikazan na sl. 126.

206

TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU

Slika 126. Englerov viskozimetar: 1) unutranji sud za ulje; 2) spoljanji sud za vodu; 3) ulje koje se ispituje; 4) termometri; 5) igla (zatvara) otvora za isticanje ulja; 6) mealica; 7) sud u koji istie ulje

Sutina ispitivanja se sastoji u tome da se vri uporeenje vremena isticanja 200cm3 ispitivanog ulja sa vremenom isticanja iste koliine destilovane vode na 200C. Englerov viskozimetar se sastoji iz unutranjeg suda (1) i spoljanjeg suda (2). U spoljanji sud sipa se obina voda koja slui kao posrednik u zagrevanju unutranjeg suda. U cilju ravnomernog zagrevanja unutranjeg suda potrebno je vodu u spoljanjem sudu povremeno promeati, to se postie pokretanjem mealice (6). U unutranji sud sipa se 200cm3 ispitivanog ulja ili destilovane vode. U spoljanji i unutranji sud postavi se po jedan termometar, pomou kojih se prati temperatura na kojoj se odreuje viskoznost. Viskoznost se najee odreuje na temperaturama 30; 50; 70 i 100C. Na dnu oba suda u istoj vertikalnoj ravni nalazi se otvor kroz koji istie ispitivano ulje ili destilovana voda. Pre ispitivanja otvor se zatvara drvenim zatvaraem (5). U unutranji sud uspe se 200cm3 ispitivanog ulja koje se zagreje do temperature ispitivanja (npr. t=50C). Nakon toga vadi se drveni zatvara i topericom izmeri vreme isticanja ulja kroz otvor viskozimetra. Zatim se postupak ponavlja sa destilovanom vodom. U unutranji sud uspe se 200cm3 destilovane vode koja se zagreje na 20C, nakon ega se meri vreme isticanja vode. Viskoznost ulja dobija se iz odnosa vremena isticanja ulja na ispitivanoj temperaturi i vremena isticanja destilivane vode na 20oC. Izraava se u stepenima Englera, a rauna se preko obrasca:

XVII ISPITIVANJE MAZIVA

207

Vt =

Tulja TH 2O
20

[ E]

(137)

gde je: Vt - viskoznost na ispitivanoj temperaturi, E Tulja - vreme isticanja ulja na temperaturi t, s TH 2O 0 - vreme isticanja destilovane vode na 20C, s.
20

Viskoznost ulja zavisi od radne temperature. to je temperatura vea viskoznost je manja i obratno, odnosno ulje na veoj temperaturi postaje viskoznije. Viskoznost motornih ulja tokom upotrebe moe da se poveava ili smanjuje. Porast viskoznosti je posledica poveanja nerastvorljivih i rastvorIjivih materija u ulju nastalih u toku rada motora. Dozvoljen porast viskoznosti za jednu viskozitetnu SAE gradaciju moe iznositi maksimalno 30%, to se smatra i granicom za zamenu ulja. Pad viskoznosti je posledica razreenja ulja gorivom, koje dospeva u karter motora iz prostora za sagorevanje. Obino se dozvoljava razreenje do 5% u odnosu na novo ulje. Sadraj goriva u ulju preko 5% zahteva zamenu ulja. U zavisnosti od viskoznosti postoji veliki broj razliitih ulja koja su razvrstana prema univerzalnoj SAE gradaciji (v. tabele 49 i 50).

17.2. Odreivanje temperature paljenja ulja u otvorenom sudu po Markusonu (Marcusson)

Temperatura paljenja je najnia temperatura do koje treba zagrejati mazivo ulje da bi se izdvojilo toliko isparljivih komponenti, koje je u propisanom ureaju mogue upaliti spoljnim plamenom. Postupak ispitivanja paljivosti ulja po Markusonu obuhvaen je JUS-om B.H8.061. Ureaj za ispitivanje temperature paljenja ulja u otvorenom sudu po Markusonu dat je na slici 127.

208

TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU

Slika 127. Aparatura za odreivanje temperature paljenja ulja po Markusonu

Aparaturu za ispitivanje sainjavaju tronoac (1), peano kupatilo(2), nosa termometra (3), termometar (4), ureaj za paljenje (5), ureaj za zagrevanje (6) i loni za ulje (7). Ureaj za paljenje (5) ini metalna cev koja na jednom kraju ima badaren otvor a na drugom prikljuak za gumeno crevo kojim se dovodi gas za stvaranje plamika koji e upaliti ulje. Metalna cev moe da se okree tako da badareni otvor opisuje luk koji prolazi kroz osu lonia (7). Loni za ulje ima zapreminu oko 50ml. U loni se sipa ispitivano ulje do gornje crte ako je temperatura paljenja ulja manja od 250C, ili do donje crte ako je temperatura paljenja ulja vea od 250C. Ispitivano ulje se sipa u loni (7) pri emu ulje ne sme sadrati mehurie, a zidovi lonia (7) ne smeju biti nakvaeni uljem. Loni sa uljem utiskuje se u peano kupatilo. Termometar se paljivo uroni u ulje do dna posude a zatim se podigne za 2mm iznad dna. Podesi se plamiak za paljenje, tako da bude dugaak oko 10mm. Uzorak se zagreva brzinom od 61C u minuti. Brzina zagrevanja se smanji na 30, 5C u minuti kada se temperatura priblii temperaturi paljenja ulja. Ako je temperatura paljenja ulja ispod 250C poinje se sa ispitivanjem na 30C ispred oekivane temperature paljenja. Za ulja sa temperaturom paljenja iznad 250C poinje se sa ispitivanjem na 50C ispred oekivane temperature. Ispitivanje se vri tako to se plamikom pree preko gornje ivice lonia (7), a zatim se vrati unatrag. Kretanje plamika iznad posude treba da traje oko 1 sekunde. Na termometru se oita temperatura na kojoj

XVII ISPITIVANJE MAZIVA

209

se prvi put zapale lako isparljive pare iz ulja. Oitana temperatura predstavlja temperaturu paljenja ulja po Markusonu. Temperatura paljenja ulja je grubi pokazatelj njihove isparljivosti. Nia temperatura paljenja ulja u odnosu na navedenu u specifikacijama, je znak da je dolo do kontaminacije ulja gorivom, npr. benzinom, dizel gorivom i sl. Kod motornih ulja temperatura paljenja mora da bude iznad 200240C.

17.3. Primena maziva u rudarstvu

U rudarskoj praksi najveu i najiru primenu imaju maziva ulja i tehnike masti. Zavisno od porekla i naina dobijanja razlikuju se mineralna ulja i sintetika ulja. Mineralna ulja se dobijaju iz nafte i sastoje se iz razliitih parafinskih i naftenskih ugljovodonika. Osnovne fiziko-hemijske karakteristike visoko rafinisanih mineralnih ulja, date su u tabeli 51. Mineralna ulja primenjuju se za podmazivanje raznih elemenata i mehanizama rudarske i druge opreme, hidrauline podgrade, pumpi, kompresora, zupastih prenosnika, hidraulinih sistema itd.
Tabela 51. Osnovne fiziko-hemijske karakteristike visoko rafinisanih mineralnih ulja
Karakteristika
Gustina na150 C, kg/m3 Viskoznost, mPas na: 200C 500C 1000C Indeks viskoznosti Temperatura paljenja, 0C Temperatura stinjavanja, 0C Specifina toplota J/kg, na: 300C 600C Mineralna ulja naftenske osnove Vretensko Lako Teko ulje mainisko mainsko Mineralna ulja parafinske osnove Lako Teko Cilindarsko mainisko mainsko ulje

869

887

904

869

882

898

34 8.8 2.4 92 163 -43 1880 1990

87 17 3.9 68 175 -40 1860 1960

405 52 7.5 38 210 -29 1850 1910

102 20.5 4.3 95 227 -9 1960 2020

340 54 9.1 95 257 -9 1910 2010

2200 238 26.8 95 300 -9 1880 1990

Sintetika ulja dobijaju se postupcima sinteze od razliitih organskih materija. Imaju strogo kontrolisanu strukturu i veoma irok temperaturni opseg primene.

210

TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU

Najvanije karakteristike nekih sintetikih ulja date su u tabeli 52.

Tabela. 52. Svojstva nekih sintetikih ulja za podmazivanje

Svojstvo
Najvia temperatra upotrebe u prisustvu 0 kiseonika, C 3 Gustina, kg/m Indeks viskoznosti 0 Temper. paljenja, C Toksinost Uticaj na metale Razlog upotrebe Otpornost na vodu * radi poreenja.

Naziv sintetikog ulja

Diester Poliol ester Fosfatni ester Metil silikon Poliglikol Mineralno ulje *

210 910 145 230

240 1010 140 255

120 1120 0 200

toksian

180 970 200 310

netoksian nekorodivna

200 1020 160 180

laka

150 880 0140 150200

laka

laka laka lako korodivna sa neeleznim mater. visoke radne temperature dobra dobra

nezapaljiv zadovoljavajua

visoko temperat. hemijska stabil. vrlo dobra

razlae se bez ostatka dobra odlina

Zvog visoke cene sintetika ulja se relativno malo koriste u rudarstvu i to za podmazivanje odgovornih hidraulinih sistema, delova pumpi i kompresora itd. Tehnike masti sastoje se od mineralnog ulja i zgunjivaa. Zgunjivai mogu biti sapunske ili nesapunske osnove. Od sapunskih zgunjivaa u upotrebi su metalni sapuni kalcijuma, natrijuma, litijuma, aluminijuma i barijuma, a od nesapunskih zgunjivaa najpoznatiji je bentonit. Prema osnovnoj fizikoj karakteristici tvrdoi, tehnike masti su podeljene u 9 grupa, kako je to prikazano u tabeli 53.
Tabela 53. NLGI* podela tehnikih masti prema tvrdoi NLGI broj 000 00 0 1 2 3 4 5 6
*

Penetracioni broj 1/10 mm 445475 400430 335385 310340 265295 220250 175205 130160 85115

Namena Zupasti prenosnici, protona podmazivanja, centralni sistemi Kotrljajni i klizni leajevi, osovinice, zglobovi, lanci, uad Klizni leaji male brzine

National Lubricating Grease Institute

XVII ISPITIVANJE MAZIVA

211

Osnovna svojstva najvanijih vrsta tehnikih masti data su u tabeli 54.

Tabela 54. Osnovna svojstva tehnikih masti za podmazivanje
Vrsta tehnike masti
Kalcijumova mast (miner. ulje) Natrijumova mast (miner. ulje) Litijumova mast (miner. ulje) Litijumova mast (esteri) Litijumova mast (silikon. ulje) Bentonitna mast Kalcijumova kompleksna

Temperatura 0 kapanja, C 9095 150200 180200 180200 180200 200230

Najnia radna 0 temperat., C -20 -30 -30 -75(-55) -55 -30 -30

Najvia radna 0 temperat., C 60 80100 110130 120180 180200 150 100150

Otpornost na vodu dobra slaba dobra dobra dobra zadovoljavajua do dobra dobra

Mehanika stabilnost zadovoljavajua dobra izvrsna izvrsna izvrsna dobra zadovoljavajua

Tehnike masti se koriste za podmazivanje svih tipova kotrljajnih leaja, zglobova, lanaca, izvoznih uadi u rudarstvu, osovina, kliznih leaja, sporohodih i otvorenih zupastih prenosnika itd. U rudarsvu posebno veliku primenu imaju masti za uad koje se koriste za podmazivanje elinih izvoznih uadi na oknima rudnika. Karakteristike mazivih masti za elinu izvoznu uad u rudarstvu, kao i postupci njihovog ispitivanja, obuhvaeni su JUS-om B.H8.220.