BITMAPIRANE SLIKE

1. 2. 3.
a. b.

Uvod Definicija rezolucije Kompresija sadraja slika

Kompresija bez gubitaka (Lossless Compression) Kompresija sa gubicima (Lossy Compression JPEG compression)

4.
a. b. c.

Obrada sadraja slika

Selekcija, maske, alfa kanali Obrada na nivou piksela Obrada na nivou grupe piksela

5. 6.

Geometrijske transformacije sadraja Alat - Photoshop

Uvod

Bitmapirane slike su jednostavnije od vektorskih; Nema potrebe za matematikim modeliranjem; Svakom pikselu se dodeljuje vrednost; Jednostavnost na raun veliine fajla (datoteke); Pojam rezolucije je vaan i relativno sloen.

Rezolucija
Definicija: Rezolucija je mera kojom se odreuje kako fino ureaj za prikazivanje slika (monitor, na primer) aproksimira kontinualne slike koristei elemente konanih dimenzija (piksele).
U vezi sa pojmom odabiranja kod analogno-digitalne konverzije.

Rezolucija (nastavak I)

Vise naina specificiranja rezolucije

1) Za tampae i skenere rezolucija se izraava

kao broj taaka po jedinici duine (dpi = dots per inch, od 300 do 3600 dpi)

Rezolucija (nastavak II)

Vise naina specificiranja rezolucije:

2) Za video, TV monitore i digitalne kamere daje se

veliina rama izraena u broju piksela (dimenzije u pikselima)

PAL standard 768x576 piksela, nezavisno od veliine monitora NTSC standard 640x480 piksela, nezavisno od veliine monitora. HDTV standard 1125 x 600 piksela Bez obzira na veliinu monitora slika se prikazuje pomou tog broja piksela

Rezolucija (nastavak III)

3) Kod raunarskih monitora uobiajeno je da se rezolucija specificira ili preko:
Veliine slike u pikselima, kao i kod TV monitora (ekrana) (VGA standard 640x480, SVGA 1024x768) Preko broja taaka po jedinici duine - dpi, tendencija je da se ta vrednost dri konstantnom bez obzira na veliinu monitora
o o 14 inni monitor sa 72dpi = 640x480 piksela 17 inni monitor sa 72dpi = 832x624 piksela

Rezolucija (nastavak IV)

Ram slike izraen brojem piksela: - govori o stepenu finoe prikaza slike

Broj taaka po inu kao karakteristika izlaznog ureaja: - govori o veliini prikaza te slike. - lakoi razaznavanja detalja

Rezolucija (nastavak V)
Bitmapirana slika je dvodimenzionalni niz vrednosti piksela koja nema specificiranu fiziku dimenziju. U nedostatku drugih informacija, fizike dimenzije bitmapirane slike kada se prikazuje na ureaju zavise od rezolucije tog ureaja: Stranica kvadrata od 128 piksela na
Video monitoru od 72 dpi bie 45 mm; Video monitoru od 115 dpi bie 28 mm; tampau od 600 dpi bie 5 mm.

Rezolucija (nastavak VI)

Fizike dimenzije slike = = dimenzije u pikselima / rezolucija ureaja

[ inch ] = [ pix ] / [ pix/inch ]

Rezolucija (nastavak VII)

Prirodna veliina bitmapiranih slika:
Originalna slike pre skeniranja Veliina kanvasa u alatu Photoshop esta namera je:

da se bitmapirana slika prikaze u svojoj prirodnoj (originalnoj) veliini tj. da se ne povea ili smanji usled uticaja rezolucije ureaja

Rezolucija (nastavak VIII)

Originalna rezolucija bitmapirane slike najese zavisi od ureaja na kojoj je nastala (input device); Izraava se preko jedinice pikseli po inu (ppi), da bi se razlikovala od rezolucije ureaja (dpi); Da bi se na ureaju prikazala u svojoj originalnoj veliini mora da se skalira sa: faktorom = = rezolucija ureaja / rezolucija slike

Rezolucija (nastavak IX)

Primer
Slika dimenzija 6 x 4 ina se skenira sa ureajem od 600 dpi te e njena rezolucija biti 600 ppi. Dakle, bitmapirana slika e biti dimenzija 3600 x 2400 piksela. Prikazana na 72 dpi monitoru slika e biti veliine 50 x 33.3 ina. Da bi bila veliine originala mora da se pre prikazivanja skalira sa faktorom 72/600 = 0.12

Rezolucija (nastavak X)
Ako je:
rezolucija slike < rezolucije ureaja (na kojem se ona prikazuje)

vri se interpolacija, a posledica je gubitak kvaliteta prikaza u odnosu na original

Rezolucija (nastavak XI)

Ako je: rezolucija slike > rezolucije ureaja (na kojem se ona prikazuje)

vri se odbacivanje suvinih piksela, a posledica je subjektivno bolji kvalitet slike od sluaja kada je: rezolucija slike = rezoluciji ureaja. Pikseli slika skeniranih sa veom rezolucijom sadre vie informacija o slici nego pikseli slika skeniranih sa manjom rezolucijom. (npr. boje).

Rezolucija (nastavak XII)

Oversampling (nadodabiranje)
Tehnika kojom se slike generisu sa veom rezolucijom od rezolucije ureaja na kojoj e biti prikazane.

Downsampling (pododabiranje)
Tehnika kojom se rezolucija slike koja se prikazuje smanjuje na veliinu jednaku rezoluciji ureaja na kojoj se ona prikazuje.

Rezolucija (nastavak XIII)

Slike koje su dobijene pomou tehnike oversampling/downsampling su kvalitetnije jedino ako softver koji vri pododabiranje koristi dodatne informacije prisutne u pikselima slike koja je nadodabirana.
Internet itai (Explorer i Netscape browsers) nisu dobri u tom poslu tako da se pododabiranje mora izvriti prethodno pomou nekog alata (Photoshop-a).

Rezolucija (nastavak XIV)

Informacije koje se jednom odbace vie se nikada ne mogu povratiti, zato se preporuuje:
Uvek drati visoku rezoluciju slika Pododabirati samo kada je to neophodno za prikazivanje Pripremiti sliku unapred ako softver za prikazivanje nije dovoljno dobar

Rezolucija (nastavak XV)

Ipak:

Visoka rezolucija = veliki fajl = dugako vreme prenosa (veliina fajla raste sa kvadratom rezolucije) Savet:

koristiti najmanju prihvatljivu rezoluciju za slike, a ako i to ne pomogne koristiti tehnike kompresije fajlova sa grafikim sadrajem

Kompresija
Multimedijski sadrzaji velike kolicine podataka za memorisanje i prenos

Tekst: 1 stranica sa 80 slova po liniji i 64 linije (80 x 64 x 1 x 8 = 41kbit/stranici.)

Slika: 24 bita po pikselu, 512 x 512 piksela (24 x 512 x 512 = 8 Mbita/slici) Zvuk: CD kvalitet odabiranje 44.1 KHz i 16 bitova/odmerku (44.1 x 16 = 706 kbita/sek, Stereo = 1.412 kbita/sek) Video: 360 x 240 kadar i 24 bita /piksel, 30 kadrova u sek (360 x 240 x 24 x 30 = 60Mbits/sek)

KOMPRESIJA (II)

Veliina zapisa slike

Bitmapiran 72 dpi monitor = 128 x 128 = 16384 piksela (256 boja 8 bita za boju) 16kbajta memorije nekomprimovan fajl Komprimovan fajl U istom redu 128 piksela iste boje, dakle umesto 128 x 1bajt za jedan red porebno je u ovom sluaju 1bajt za boju i jedan bajt za broj piksela u redu

45mm

Kompresija III

Kompresija sadraja (RLE Run-Length Encoding)

Niz istovetnih piksela <-> dva bajta (podatak o boji i podatak o broju)

Kompresija IV

Kompresija V
Binarna datoteka
000000000000000000000000000011111111111111000000000 28 14 9 000000000000000000000000001111111111111111110000000 26 18 7 000000000000000000000001111111111111111111111110000 23 24 4 000000000000000000000011111111111111111111111111000 22 26 3 000000000000000000001111111111111111111111111111110 20 30 1 000000000000000000011111110000000000000000001111111 19 7 18 7 000000000000000000011111000000000000000000000011111 19 5 22 5 000000000000000000011100000000000000000000000000111 19 3 26 3 000000000000000000011100000000000000000000000000111 19 3 26 3 000000000000000000011100000000000000000000000000111 19 3 26 3 000000000000000000011100000000000000000000000000111 19 3 26 3 000000000000000000001111000000000000000000000001110 20 4 23 3 1 000000000000000000000011100000000000000000000111000 22 3 20 3 3 011111111111111111111111111111111111111111111111111 1 50 011111111111111111111111111111111111111111111111111 1 50 011111111111111111111111111111111111111111111111111 1 50 011111111111111111111111111111111111111111111111111 1 50 011111111111111111111111111111111111111111111111111 1 50 011000000000000000000000000000000000000000000000011 1 2 46 2

Karakteristike kompresije (I)

1. 2. 3.

Uteda u memorijskom prostoru <-> gubitak u vremenu (matematika obrada) Efikasnost kompresije zavisi od sadraja slike Za bilo koju metodu kompresije postoji takav sadraj slike koji komprimovanu verziju ini veom od originala Primer: slika koja se sastoji od piksela koji se alternativno smenjuju u boji (za svaki piksel potrebna su dva bajta)

Karakteristike kompresije (II)

Kompresija (1) bez gubitaka i (2) sa gubicima

Karakteristike kompresije (III)

Kompresija bez gubitaka je vana za izvrne programe, tekst i tabelarne podatke ( stepen kompresije 2:1- 50:1) Kompresija sa gubicima je pogodna za slike i zvuk koji potiu od analognog originalnog izvora. (stepen kompresije 100:1) Dobri algoritmi za kompresiju sa gubicima obezbeuju da podaci koji su nevani za percepciju zvuka i slike budu odbaeni.

Kompresija bez gubitaka (I)

Dve podklase algoritama kompresije
Kodovi promenljivih duina (Variable-length codes, Huffman-ovo kodiranje) Kodovi na bazi renika (Dictionary-based coding)

Kompresija bez gubitaka (II)

Kodovi promenljivih duina

Huffman-ovi kodovi (1940)

Boja koja se najee pojavljuje kodira se sa najkraim kodom i tako dalje.
Umesto da se kodira sa jednim bajtom (ako se koristi 256 boja) najfrekventnija boja se kodira se sa jednim bitom.

Kompresija bez gubitaka (primeri)

Kompresija bez gubitaka (primeri)

Kompresija bez gubitaka (III)

Kodiranje na bazi renika (algoritam)

Formiraju se tabele iji su ulazi nizovi bajtova iz originalne slike. Svi isti nizovi se zatim zamenjuju pokazivaima (pointerima) ka tom ulazu tabele. Kodovi pointera su iste duine, ali oni pokazuju ka nizovima bajtova razliitih duina Efikasnost kodovanja zavisi od izbora nizova bajtova koji se zamenjuju pokazivaima. Idealno nizovi bi trebalo da budu to dui i ei.

Kompresija bez gubitaka (IV)

Kodiranje na bazi renika

Limpel, Ziv i Welch (LZ77, LZ78 i LZW kodovi)

LZW LZ77

Unix compress komanda i GIF fajlovi PNG fajlovi i PKZIP (nelicenciran)

LZW kompresija

Alfabet {A,B,C,D} Niz ABACABA Inicijalna tabela koda

1=A 2=B 3=C 4=D

LZW kompresija
Konacna tabela koda

1=A 2=B 3=C 4=D 5 = AB 6 = BA 7 = AC 8 = CA 9 = ABA

121351

Izlaz

Kompresija bez gubitaka (V)

JPEG kompresija sa gubicima

JPEG (Joint Photographic Experts Group)
Kolaboracija ISO i ITU organizacija

Pogodna za kompresiju slika sa finim detaljima i kontinualnim tonovima boja Pretpostavke:

Vrednosti piksela i njihov poloaj daju 3D povrinu Moe se izvriti Furijerova transformacija (nagle promene vrednosti piksela odgovaraju viim frekvencijama) Ljudi ne primeuju efekte visokih frekvencija naroito kod slika u bojama

JPEG kompresija

Vrednosti piksela interpretirane kao treca dimenzija

JPEG kompresija (II)

JPEG metod:
o

Nad slikom se izvri tzv. Diskretna kosinusna transformacija i to sa blokovima od 8 x 8 piksela zbog intenzivnosti obrade. (vreme obrade je proporcionalno sa kvadratom broja piksela)
Rezultat je 2D slika u frekvencijskom domenu. (prostorna frekvencija) Transformacija ne vri kompresiju ve menja podatke u formu u kojoj e se oni komprimovati tako da to bude najmanje primetno.

JPEG kompresija (III)

JPEG kompresija (II)

JPEG kvantizacija:
Sada se vri kvantizovanje vrednosti komponenata u frekvencijskom domenu. Ceo opseg vrednosti dobija odreeni koeficijent vrednosti izmeu 0 i 256. Sve nie frekvencije mogu dobiti bilo koju od ovih celobrojnih vrednosti. Vie frekvencije mogu dobiti vrednosti deljive sa 4, a najvie frekvencije mogu imati vrednosti 0 ili 128.

JPEG kompresija (III)

Razliite frekvencije se kvantizuju sa razliitim nivoima kvantizacije pri emu se manji broj kvantizacionih nivoa koristi za vie frekvencije. Kvantizacija prouzrokuje da:
Posle kvantizacije mnoge komponente se aproksimiraju sa 0. Smanjen je broj bitova potrebnih za memorisanje vrednosti koje nisu 0.

JPEG kompresija (IV)

Kvantizovane komponente (veliki broj komponenti sa vrednostima nula) se zatim naknadno koduju sa kodovima za kompresiju bez gubitaka (nule sa RLE i ostale vrednosti sa Huffman kodovima). Poveanje duine nizova nula

JPEG dekompresija
Metoda dekompresije:
Huffmanovo dekodiranje Inverzna diskretna kosinusna transformacija Nema inverznog kvantizacionog koraka, dakle neke informacije su nepovratno izgubljene

JPEG kompresija (zakljuak)

Moe se kontrolisati nivo kompresije sa kvantizacionom matricom. ( Balans izmeu kvaliteta slike i njene veliine ) Vrlo efikasna kompresija i do 5% od originalne veliine kada su u pitanju fotografije i skenirane slike Ako su u originalu otre ivice (kao kod teksta) onda to moe biti problem jer se one kod JPEG kompresije zabrljaju

Obrada sadraja slika

Promena vrednosti piksela ili grupe piksela Obrada se vri na viem nivou (pomou filtera i maski)

Obrada sadraja slika (I)

Razlozi obrade:
Da se izvre korekcije sadraja slike da bi se popravili uoeni propusti nastali zbog loe opreme (npr. otklanjanje efekta crvenih oiju).

Da se kreiraju slike i efekti koji se teko mogu nai u realnom svetu (npr. sjaj u pozadini).

Obrada sadraja slika (II)

Alati za obradu u Photoshopu:
Dodaci (plug-ins) Priprema za tampu ili pak multimedijalna obrada kao to je promena veliine slike ili rezolucije

Obrada sadraja slike (III)

Obina selekcija (nije jednostavna - oblici nisu jasno razgranieni od pozadine):

Marquee alati (pravougaonik i elipsa) Lasso alati (krive kao Beierove)

Obrada sadraja slike (IV)

Poluautomatska selekcija povrine na bazi vrednosti piksela:
o

Maioniarski tapi (Magic wand) (selektuje piksele iste ili sline boje kao boja piksela koja je pod kursorom)

Obrada sadraja slike - primer

Obrada sadraja slike (V)

Poluautomatska selekcija na bazi vrednosti piksela:

Magnetno laso (selektuje grupe piksela po kontrastu pod uslovom da se nalaze na dovoljno bliskom rastojanju od te konture).
Specificiraju se parametri: veliina kontrast i rastojanje.

Obrada sadraja slike - primer

Obrada sadraja slike (VI)

Selekcija definie masku koja stoji preko dela slike koji nije selektovan i koji je zatien od obrade
Maska moze biti: providna, neprovidna i poluprovidna (256 nivoa providnosti) kada se jo zove alfa kanal (alpha channel).

Obrada sadraja slike - primer

Obrada sadraja slike (VII)

SLOJEVI i MASKE Omoguava utapanje jedne slike u drugu sa blagim prelazima (rezultujua vrednost piksela je p= p1 + (1-)p2, gde su p1 i p2 originalne vrednosti piksela na susednim slojevima, a je normalizovana vrednost izmeu 0 i 1 ).

Obrada sadraja slike - primer

Obrada sadraja slike - primer

Obrada piksela (pojedinana)

slike se vri promenom vrednosti piksela. p` = f(p) Obrada crno-belih slika
Obrada
Sjajnost (menja linearno i uniformno vrednost

svih piksela ili postaju svetliji ili tamniji) Kontrast (menja razliku izmeu najsvetlijih i najtamnijih piksela)

Obrada piksela - primer

Obrada piksela (grupna)

Nova

vrednost piksela zavisi ne samo od stare vrednosti i funkcije ve i od vrednosti susednih piksela

Filtriranje

Geometrijske transformacije (I)

Skaliranje,

translacija, refleksija, filtriranje rotacija i deformacija.

novi piksel (sx, sy) stari piksel (x*/s, y*/s)

stari piksel (x*, y*) novi piksel (x,y)

Geometrijske transformacije (II)

p1 p2

Metode interpolacije:
najblii susedni bilinearna interpolacija p3 p4

Obrada piksela (II)

Obrada piksela (III)

Obrada piksela (IV)