Teorija linosti Linost - Karakteristian nain miljenja, oseanja i ponaanja. Razliitost u odnosu na druge i konzistentnost u odnosu prema sebi.

Teoriju uvelike odredjuje licnost tvorca, odnosno njegova biografija, stavovi vrednosti, ali isto tako je odredjuje istorijski kontekst odnosno drustvena zbivanja. Temperament je nasle ena dispozicije za emocionalno i nagonsko ponaanje,a tu izmedju ostalog spadaju emocijebrzina i snaga reagovanja, tipina stanja raspolo!enja. energetski atributi- aktivitet, nagoni."naci on je genetski determinisan. Teorija temperamenta po #ipokratu $% vek pne& i 'alenu $( vek pne& Kolerik-jaka oseanja, impulsivnost, bes, Flegmatik- reaguje retko i sporo, neosetljiv, Melanholik-reaguje retko, intenzivno, tuga, briga, neaktivan, spor Sangvinik- uravnote!en, Karakter je osnova socijalnog ponaanja ,skup osobina koje se ogledaju u drutvenom ponaanju. )ostoje voljni $upornost, doslednost, samokontrola& i moralni aspekti ponaanja. To je dosledno postupanje uprkos preprekama i u skladu sa moralnim principima. Karakter regulise ponaanja u odnosu prema* -+ebi $realizam, kritinost, volja, samopouzdanje& -,rugima $otvorenost, poverenje, altruizam& -Radu $disciplina, odgovornost, aspiracije& Karakter nastaje razvojem i uenjem iz socijalni- relacija, na osnovama temperamenta i sposobnosti. .eoma je bitan i porodini uticaj- demokratinost, konzistentnost, poverenje, blagost-grubost. Identitet je jedinstven sklop obele!ja linosti $svesni- i nesvesni-&, dozivljaj osobenosti i svesti o sebi nasuprot svesti o drugima. izvor

Xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx Tipovi temperamenta /ako danas postoji vie tipologija temperamenta ona, koja razlikuje etiri tipa temperamenta $kolerian, sangvinian, flegmatian i melan-olian& je najpoznatija i najee koriena. 0va tipologija je razvijena u antiki- 'rka i temelji se na verovanju da se u prirodi sve sastoji od etiri elementa $vazdu-a, zemlje, vatre i vode& i da zakoni makrokosmosa vrede i za mikrokosmos. 0va tipologija, nastala pre vie od (111 godina, je preuzeta, nauno razvijena, uobliena i verifikovana od strane moderne psi-ologije, a grki nazivi se i danas koriste za oznaavanje etiri odgovarajua tipa temperamenta.

Kolerini tip Kolerici su osobe nagli- i sna!ni- reakcija koje se lako uzbudjuju i ije su emocije visokog intenziteta i to ne samo, kako se obino misli, emocija besa, nego i drugi- oseanja kao sto su srea $kolerik e se uvek radovati intenzivnije od drugi-&, tuga i dr. Kolerici, veoma esto, emocionalno neadekvatno reaguju - dramatizuju stvari, spremni su na prepirku zbog sitnica, na tuu zbog stvari koje to ne zaslu!uju, plau zbog dogadjaja koji i nisu toliko tu!ni, euforino se raduju. 2avedeno neadekvatno, preterano emocionalno reagovanje kolerika, koje je nesrazmerno u odnosu na intenzitet emocionalnog nadra!aja ijem su uticaju bili izlo!eni, je i osnovno obele!je ovog tipa temperamenta. Kolerici se najee opisuju kao vrlo aktivne, pokretljive, radoznale osobe sa vikom energije za razliite stvari $pokretljivost se odnosi kako na mentalnu, tako i na fiziku pokretljivost&, kao osobe koje vole takmienja i svakovrsna dokazivanja i rado pri-vataju izvrenje i najza-tevniji- zadataka u nekoj operaciji. Kolerinom temperamentu odgovara atletski tip fizike gradje, pa su, s-odno tome, kolerici veoma esto fiziki razvijene i spremne osobe. 3ez obzira na trenutno stanje fizike kondicije uvek poseduje rezervu fizike snage koja je u stalnoj pripravnosti da bude upotrebljena. 4esto, ak i kada ne izgledaju kao atlete umeju da iznenade svojom snagom i spretnim reagovanjem. Sangvinini tip /z literature o sangvininom temperamentu mo!emo saznati da ga karakteriu relativno brze emocionalne reakcije na, po pravilu, ne posebno sna!ne i trajne emocije. 2aravno, pridev 5ne posebno sna!ne5 $slabije& emocije u ovom sluaju se odnosi na poredjenje sa emocionalnim reakcijama kolerika i melan-olika. 6 poredjenju sa kolerikom, na primer, sangvinik je manje osetljiv i reaguje podjednako brzo, a u poredjenju sa melan-olikom sangvinik je takodje manje osetljiv i jo izrazitije br!i u reakciji. +angvinian temperament karakteriu emocionalne reakcije koje su srazmerne, adekvatne emocionalnim nadra!ajima. 2a sna!ne emocionalne nadra!aje sangvinici reaguju sna!nije, slabiji nadra!aji kod nji- proizvode slabije emocionalne reakcije. 0va adekvatnost u emocionalnom reagovanju pru!a mogucnost za to da se reakcije sangvinika mogu predvideti jer su, kao to je reeno, uvek srazmerne emocionalnim stimulansima. )redvidivost u emocionalnom reagovanju sangvinini temperament ini po!eljnim i prijatnim. 0 sangvinicima se esto mo!e proitati da su skloni estim promenama raspolo!enja to je tano, ali nedovoljno precizno. 2aime, sangvinici lako menjaju raspolo!enje kada za to postoje odgovarajui razlozi $uslovi&. 7ko razloga za promenu raspolo!enja nema, nji-ovo raspolo!enje e biti manje-vie nepromenjeno i u toku du!eg vremenskog perioda. Konstatacija da 5lako menjaju raspolo!enje5 se u sluaju sangvinika odnosi ponajvie na poredjenje sa flegmaticima i melan-olicima. 6 poredjenju sa njima sangvinici, zaista, lake i ee menjaju svoje raspolo!enje. +angvinici su, dakle, dobro i loe raspolo!eni uvek sa razlogom, a kvalitet nji-ovog raspolo!enja je uvek adekvatan objektivnim okolnostima kojima su izlo!eni. +angvinici su, po pravilu, prijatne i le!erne osobe, pristupane i otvorene za sugestije i dobronamerne kritike, realistini, racionalni, umereno optimistini ili umereno pesimistini. 2ajee su aktivni i govorljivi. Flegmatini tip 8mocionalne reakcije osoba sa flegmatinim temperamentom su retke, spore i slabe, i to u odnosu na sve ostale tipove temperamenta. 9legmatici su slabo osetljive osobe koje svoje emocije teko ispoljavaju i u oima drugi- uvek ostavljaju utisak neemotivni- ili nezainteresovani-, odsutni- ljudi. 9legmatini temperament je, moglo bi se rei, suprotan kolerinom. Kolerici su osetljivi i brzi u reakcijama, flegmatici su slabo osetljivi i spori. 9legmatici su mirne, pasivne, slabo pokretljive osobe. Kao i u sluaju sangvinika i kod flegmatika je mogue predvideti emocionalno reagovanje i ponaanje linosti koje je time uslovljeno. Kada je predvidljivost flegmatika u pitanju postoji, medjutim, i jedan

interesantan paradoks. 2aime, dok su za jedan broj ljudi flegmatici vrlo prijatne osobe, za druge su izuzetno iritirajui. 0 flegmaticima se mo!e proitati da su skloni -edonizmu, robovanju sopstvenim fantazijama i !eljama i da su, uopte uzev, slabe linosti. 2eke od nepo!eljni- pratei- osobina ovog tipa temperamenta mogu biti odsustvo motivacije i inicijative, svakovrsna pasivnost i nedostatak !elje za kompeticijom. Melanholini tip :elan-olici su osobe sa intenzivnim i dugotrajnim oseanjima koja, suprotno od onoga sto bi se moglo oekivati, retko dovode do emocionalnog reagovanja. 6 tom smislu, melan-olini tip temperamenta je, uslovno reeno, suprotan sangvininom. ,ok sangvinici, uopteno reeno, brzo reaguju iako imaju emocije ni!eg intenziteta, melan-olici reaguju vrlo sporo iako imaju vrlo intenzivne emocije. :elan-olici su, oigledno, osobe okrenute sopstvenim predstavama o sebi, pa se, u tom smislu, za nji- esto ka!e da kada reaguju, reaguju na ono to je usmereno ka sopstvenoj linosti. "bog neprijatni- oseanja tuge i stalne zabrinutosti, koja kod melan-olika preovladavaju, esto nisu omiljene osobe u drutvu. ;o se opisuju i kao rigidne, izrazitije pesimistine, vrlo oprezne, sumnjiave i esto nedrutvene i vrlo ti-e osobe. <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< Teorija linosti Transakcijska analiza kao teorija linosti Transakcijska 7naliza je cjelovita teorija linosti i socijalnog ponaanja koja podrazumijeva sustav metoda i te-nika za unapre enje osobnog funkcioniranja i ljudski- odnosa. Kao teorija linosti ona nudi strukturalni i funkcionalni model linosti s ego stanjima i nainom nji-ove upotrebe. )rema transakcijskoj analizi linost se sastoji od tri potpuno ravnopravna dijela od koji- svaki ima svoj izvor izgradnje i nain primjene. Ta tri dijela nazivamo Roditelj, 0drasli i ,ijete. 8go stanje Roditelj $R& je dio nae linosti koji se sastoji od ugra eni- i usvojeni- vrijednosni- stavova, sudova a, u vezi s tim, osjeaja i miljenja koja uvjetuju ponaanja, koja smo usvojili od nai- roditelja, posvojitelja, te ostali- vanjski- izvora. Roditelj nas je nauio da moramo biti poteni, radini, pristojni jer emo tako biti pri-vaeni u drutvu. 6 ego stanju ,ijete $,& po-ranjena su iskustva koja smo imali kao djeca. /z ovog ego stanja proistjeu ponaanja tipina za djecu i sponatane odrasle osobe. 6 ,ijetetu je po-ranjena naa kreativnost, mogunost da se smijemo, zabavljamo, igramo i sl. Rastom i razvitkom logikoga, operacionalnog miljenja razvijamo ego stanje 0drasli $0&. 0drasli testira realnost, procesuira podatke, funkcionira poput kompjutera kada organizira informacije, preispituje mogunosti i donosi sudove. )oetak razvoja odraslog je u najranijem djetinjstvu kada prvi put se pokuavamo ustati u sjedei polo!aj iz naeg krevetia. +vaka osoba funkcionira iz sva tri ego stanja i sva tri ego stanja $pretpostavlja se& postoje strukturalno. Teorija strouka je dio teorije motivacije i odgovara na to to ljude potie i dr!i i- u aktivnostima i u odnosima. +trouk je jedinica prepoznavanja koja pokazuje da nas drugi vide i primjeuju. 0n mo!e biti pozitivan i negativan ali uvijek je iskren i neop-odan za kvalitetan ljudski !ivot. =eo tekst* 6ta.-r ><<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<

KARAKTER

(gr. harakter=urezano, beleg, znak) 1.Izvorno obeleava kljuno obeleje, svojstvo koje daje peat nekom predmetu, fenomenu ili organizmu. ajkra!e, svojstvo koje ini "prirodu" svari ili bi!a (npr. ekada je zemlji#ta, dru#tva ili lisi$e). %.&soben sklop izrazitih $rta linosti, prevashodno emo$ionlano' motiva$ionih, so$ijalnih, moralnih i konativnih, po kojem se ona razlikuje od svih drugih. te#ko pojam k. razlikovati od pojma linosti (esto se koriste sinonimno u sintagmama $iklotimni k.(linost ili autoritarni k.(linost). ).* psihoanalizi u $rtama linosti ovekoveen postojan metod ega za re#avanje unutra#njih i spolja#njih konflikata linosti. +a formiranje k. znaajan je razvoj libida ( na osnovu fiksa$ija formira se oralni, analni ili neki drugi k.). ,.* -dlerovoj (-dler) individualnoj psihologoji, jedinstvena organiza$ija $rta linosti koja izraava odre.en stav pojedin$a prema svojoj okolini, odnosno osoben nain zadovoljavanja tenje za nadmo!i, steenog u ranom detinjstvu. /rema so$ijalnim analitiarima, 0.1romu (1romm) i 2.3ornaj (3orna4), osnova za formiranje k. je u organiza$iji dru#tva i interpersonalnim odnosima, a ne u organiza$iji libida. 5./o 6. &lportu (-llport), pojam k. je suvi#an u psihologiji linosti, jer on nije deskriptivan, psiholo#ki pojam, ve! normativan, etiki (predstavlja samo subjektivnu o$enu, vrednovanje pro$enjivaa). 7.2olokvijalno, visoko moralna linost, vrstih ube.enja, koja se dosledno pridrava odre.enih prin$ipa. 8. 9unak ili lik nekog knjievnog dela (romana, drame, prie).

KOGNICIJA (lat. $ognitio=saznanje, znanje) &p#ti pojam koji obuhvata razliite saznajne funk$ije, mehanizme i pro$ese (opaanje, mi#ljenje, pam!enje, zakljuivanje, razumevanje, imagina$ija, uvi.anje, osve#!enje itd.). /rema psihologiji mo!i, k. je jedna od tri osnovne kategorije mentalne mo!i, dok su druge dve afek$ija (emo$ije) i kona$ija (volja). KOGNITIVNA PSIHOTERAPIJA :rsta psihoterapije ija je osnovna postavka da je za razumevanje i modifikovanje pona#anja osobe sa poreme!ajem vano poznavati njena osnovna uverenja, nain opaanja i tumaenja sveta. &d naina na koji pojedina$ opaa, interpretira i doivljava svet interpersonalnih odnosa, zavisi i njegovo iskustvo, ose!anje, mi#ljenje i pona#anje. -ko pojedina$ opaa druge ljude kao znaajne, dobre, vredne po#tovanja a sebe kao bezvrednog, r.avog i gre#nog, onda !e to na sasvim drugi nain odrediti njegovo iskustvo, emo$ije, uverenja, stavove, delanje i njegove simptome (npr.so$ijalna fobija, depresija), nego nekog drugog, koji veruje da je on ispravan, plemenit a da su drugi zli, lukavi itd.(npr. paranoja). /ostupak psihoterapije je usmeren na to da pa$ijent izmeni svoje kognitivne sheme i da realnije opaa svet, druge ljude i sebe samoga. KOGNITIVNI RAZVOJ /ro$es progresivnog menjanja i uslonjavanja kognitivnih struktura i funk$ija, od ro.enja pa do dostizanja zrelosti ili do kraja ivota. /rouavanje k.r. obuhvata inio$e, prirodu, mehanizme, pro$ese, stadijume u razvoju saznanja (opaanja, pam!enja, uenja, mi#ljenja itd.) i njihove efekte. * savremenoj razvojnoj psihologiji, posebno obuhvatno, sistemtino i temeljno probleme k.r. izuavali su

;an /ijae (/iaget) i <av :igotksi, tvor$i najpoznatijih teorija u ovoj oblasti (/ijaeova teorija k.r. i 2ulturno'istorijska teorija :igotskog). KOLEKTIVNO NESVESNO /rema 2arlu 6ustavu 9ungu (9ung), najstariji, najdublji i najuti$ajniji sistem psihe, koji predstavlja duhovnu rizni$u nasle.enog iskustva predaka, datog u obliku uro.enih predispozi$ija za odre.en nain ovekovog doivljavanja i reagovanja na okolinu. +a razliku od linog nesvesnog, k.n. je univerzalno i transpersonalano, tj. nadlino. =vi ljudi bez obzira na istorijsku epohu ili kulturu, imaju priblino isto k.n. &no je uro.ena osnova i temelj $elokupne nadgradnje linosti> njenog linog nesvesnog, ja, karaktera i svih ostalih vi#ih struktura i funk$ija. 2.n. ili rasno nesvesno kao nasle.ena matri$a $elokupnog bitnog ljudskog iskustva utisnuta je, u vidu tragova, u strukturu mozga, koji odre.uju na#e opaanje, ose!anje i mi#ljenje i olak#avaju adapta$iju na svet u kojem smo ro.eni. &vo nadlino nesvesno moe biti opasno, ira$ionalno i destruktivno ako je zanemareno i neshva!eno, ali se u njemu nalaze i mnoge najvi#e vrednosti i drago$eno duhovno iskustvo i mudrost hiljade genera$ija predaka koje je vekovima taloeno. =trukturu k.n. ine njegovi elementi ? arhetipovi. KOMPENZACIJA (od lat. $onpensatio=nadoknada, izravnanje, od#teta) 1./rema -. -dleru (-dler), mehanizam nadokna.ivanja nekog (stvarnog ili fiktivnog) telesnog, psihikog ili dru#tvenog nedostatka ili neadekvatnosti. KOMPLEKS (lat. $omple@us=sloen, sastavljen od povezanih delova) 1. * dubinskoj psihologiji, sloaj me.usobno povezanih svesnih i nesvesnih ideja, predstava, ose!anja, misli i stavova grupisanih oko nekog stoernog objekta (osobe, predmeta ili simbola) koji ima snanu afektivnu vrednost za subjekta. 2. u izvesnoj meri remeti normalno mi#ljenje i pona#anje, a nekad dovodi i do patolo#kih poreme!aja. /ojam k. uveo je u psihologiju 2.6. 9ung (9ung) 1AB7, da bi objasnio neubiajene reak$ije i odgovore ispitanika na testu aso$ija$ije rei. /o njemu, k. je konstela$ija ose!anja, opaaja i se!anja koja je deo linog nesvesnog, a ima vlastito dinamiko dejstvo. 9ung je opisao kompleks mo!i, autonomni kompleks, ja'kompleks itd. -. -dler (-dler) je preuzeo taj pojam i dao mu vano mesto u svojoj individualnoj psihologiji. 2ompleks manje vrednosti u njegovoj teoriji je kljuni pojam u obja#njenju mnogih psiholo#kih i psihopatolo#kih pojava. Cada je smatrao da je kon$ept k. zloupotrebljavan i nepre$izan, 1rojd (1reud) se ipak nije odrekao tog pojma. /o 1rojdu, k. oznaava "afektivno snane misaone i interesne krugove" ije je dejstvo nesvesno. jegov svakako najpoznatiji i jedan od najznaajnijih pojmova je 0dipov kompleks, ali on esto spominje i kompleks kastra$ije, a re.e kompleks o$a i kompleks majke. Drugi psihoanalitiari, me.utim, prona#li su itavu seriju kompleksa, koji svoja imena duguju juna$ima grke mitologije i biblijskim linostima (npr. -ntigonin k., 9okastin, 2ainov, 0lektrin, Cedejin k. itd.). KOMPLEKSI * teoriji <.=. :igotskog misaone tvorevine funk$ionalno ekvivalentne pojmovima, koje predstavljaju drugi stadijum u razvoju pojma, a nastupaju posle sinkreta. 2. predstavljaju est nain grupisanja

srodnih predmeta i pojava kod de$e starijeg pred#kolskog i #kolskog uzrasta, sve do perioda adlos$en$ije. Dok su kod sinkreta grupisanja nastala na osnovu subjektivnih veza me.u predmetima, kod k. se grupi#u prema objektivnim, stvarnim, ali konkretnim, faktikim, esto irelevantnim vezama, a ne su#tinskim. * sluaju obrazovanja k., za razliku od pojmova, ne postoji jedinstven kriterijum grupisanja. * k. ulaze srodni predmeti koji su povezani na osnovu razliitih faktikih veza. :igotski je otkrio i opisao pet razliitih podgrupa k.> aso$ijativni kompleks, kolek$ija, difuzni k., lanani k. i pseudopojmovi. KOMPLEKS INFERIORNOSTI E 2ompleks manje vrednosti. KOMPLEK S MANJE VREDNO STI &rganizovan skup ideja, emo$ija i stavova vezanih za ose!anje manje vrednosti koji, prema -dleru, na patolo#ki nain odre.uje ovekovo mi#ljenje i delanje. =vaki ovek ima ose!anje manje vrednosti i ono ne deluje kao kompleks, sve dok ne postane preterano snano, nerazumno i nekonstruktivno. a nastanak k.m.v. utiu> neke uro.ene telesne mane deteta (tlesna nerazvijenost, slabovidost, srane mane itd.) neadekvatno porodino vaspitanje (preterano maenje ili podsmevanje i poniavanje deteta), nizak so$ijalni status porodi$e (siroma#ni roditelji, roditelji alkoholiari ili kriminal$i) ili nerazvijene mentalne sposobnosti (inteligen$ija, verbalna ili numerika sposobnost). /osebna vrsta manifesta$ije k.m.v. jeste mu#ki protest. K O M P L E K S M O I 2.6.9ung (9ung) ovim izrazom oznaava sveukupnost "onih predstava i tenji koje imaju tenden$iju da ja stave iznad drugih uti$aja i da ove podrede ja". &vi uti$aji mogu biti spolja#nji (razliite situa$ije i

individue), ali i unutra#nji (vlastiti nagoni, subjektivne predstave, misli, ose!anja). 2.m., bez obzira o kojim uti$ajima je re, stvara u osobi utisak da je ja'kompleks njima nadmo!an gospodar.

KOMPL

S VIE TI /o -lfredu -dleru (-dler), sloaj emo$ionalno obojenih i uglavnom nesvesnih ideja, predstava i tenji koje su organizovane oko sredi#nje predstave sopstvene superiornosti, nadmo!nosti nad drugim ljudima. Fa, fizika, intelektualna, so$ijalna ili moralna nadmo! obino je zami#ljena, fiktivna. &soba koja ima k.v.v. se, po pravilu, boji da svoju umi#ljenu superiornost stavi na probu i zato nalazi bezbroj naina (fizika bolest, neuroza, mu$anje, povlaenje itd.) da izbegne bilo koji vid testiranja. Gesto je pona#anje koje odgovara k.v.v. (nadmeno, agresivno, arogantno itd.) zapravo samo rezultat natkompenza$ije potisnutog kompleksa manje vrednosti. (nlat. $ompulsio = primoravanje, prisiljavanje, prinuda) /risilna, naizgled besmislena radnja koju bolesnik, usled neodoljivo snane potrebe, mora da vr#i protiv svoje volje i moralnih uverenja, kako bi se oslobodio strepnje ili ose!anja krivi$e. Fako, re$imo, neki sve#tenik moe imati kompulzivnu potrebu da upravo u $rkvi izvodi neke nepristojne pokrete i da izgovara bogohulne rei. Fipine kompulzivne radnje su> prisilno pranje ruku, prisilno brojanje (prozora, bandera itd.), ku$anje u drvo, dodirivanje dugmeta, izgovaranje magijskih formula ili vr#enje nekih ritualnih radnji (npr. prilikom oblaenja, svlaenja, odlaska na spavanje, izlaska iz ku!e itd.). /risilne radnje usmerene su na to da na magijski nain obezbede zadovoljenje elja ili da poni#te unazad neku opasnu ili "gre#nu" misao ili ak$iju (pranje ruku poni#tava zami#ljenu, nesvesnu krivi$u). &vaj poku#aj imaginarnog poni#tenja ranije uinjenoga odraz je regresije na magijsko mi#ljenje. 2ompulzivni neurotiar se boji da, gre#kom, usled neopreznosti, ne izgovori neku re ije bi dejstvo moglo biti #tetno. /sihoanalitiki gledano, prisilne radnje su izraz potisnutih agresivnih impulsa i, ujedno, odbrana od njih. Hihejvioristi, me.utim, smatraju da su to nauene sluajne radnje koje, usled toga #to smanjuju anksioznost izazvanu opsesivnim mislima, bivaju potkrepljene, i na taj nain postaju ustaljene i otporne na ga#enje.

VREDN

KOMPU

KRIZA IDENTITETA /o 0riku 3. 0riksonu (0rikson), psihiko stanje u jednom prekretnom periodu (pubertet, venanje i sl.) u kojem usled naru#avanja ose!anja kontinuiteta i istovetnosti ja nastaju te#ko!e u ose!anju identiteta. 2.i. prvo je prouavana prilikom rehabilita$ije amerikih ratnih veterana koji su "izgubili ose!anje linog identiteta i istorijskog kontinuiteta", kao i kod mladih delinkventnih osoba koje su imale probleme sa samoodre.enjem. Fako je 0rikson preko abnormalnih pojava, do#ao do otkri!a normalne krize u razvoju identiteta. ije svaka k. i nezdrava, ona je esto plodan momenat za preokret u razvoju, #ansa za uspe#no odrastanje. /atolo#ke krize dovode do uzaludnog tro#enja energije, do ireverzibilnih promena i do psihoso$ijalne izola$ije, dok normalne, razvojne krize vode vi#em stupnju psiho ?

so$ijalne integra$ije, reverzibilne su i otvaraju nove mogu!nosti sazrevanja.

a svakom od stupnjeva ovi stadijum uvek je

razvoja identiteta dolazi do odre.enih te#ko!a u formiranju stabilnog identiteta.

izazov i "poten$ijalna kriza usled radikalne promene perspektive", kae 0rikson. Fraganje za linim identitetom je neizvestan i teak put ispunjen sumnjama, lutanjem, krizama i eksperimentisanjem sa razliitim ulogama.

TALENAT (lat. talentum=antika novana jedini$a) atproseno razvijena uro.ena spe$ifina sposobnost (ili grupa sposobnosti) koja se relativno rano javlja u ontogenezi i pojedin$u omogu!ava brzo i lako sti$anje neke ve#tine (npr.vonje automobila, $rtanja, vajanja, sviranja klavira), kao i visoko postignu!e i veliki uspeh na dre.enom polju (npr.planinarenje, strelja#tvo, matematika, knjievnost, slikarstvo, muzika). Iazlikuje se od obdarenosti. TEMPERAMENT (lat. temperamentum=prava mera sastojaka me#avine) =klop uro.enih predispozi$ija za jainu i nain emo$ionalnog doivljavanja i reagovanja. F. je deo linosti koji odre.uje uestalost, brzinu, intenzitet, trajanje i kvalitet reak$ije individue. &d njega zavisi koliko se lako i esto neki pojedina$ uzbu.uje, koliko to dugo traje i kakav afektivni ton i kakve emo$ije (prijatnosti i vedrine ili neprijatnosti i tuge) preovla.uju. F. je odre.en preteno nasle.em i relativno te#ko se menja pod uti$ajem sredinskih inila$a, kao #to to pokazuju longitudinalne studije de$e (od ro.enja do adoles$en$ije). F. je odre.en telesnom konstitu$ijom i, posebno, gra.om i funk$ionisanjem autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema. /rva i najpoznatija teorija t. nastala je u ant$i, a formulisali su je zaetnik medi$ine 3ipokrat (5.v.n.e.) i rimski lekar 6alen (%.v.n.e.). /rema ovoj klasinoj teoriji, u zavisnosti od toga koji od etiri telesna soka preovla.uje u organizmu, ispolji!e se jedan od etiri temperamenta> flegmatian, kolerian, melanholian ili sangvinian. +naaj ove teorije i tipologije jeste u tome #to je uoila vanost hemije i konstitu$ije tela za emo$ionalno pona#anje i #to je shema dovoljno op#ta, elastina i otvorena za razliita, nova tumaenja. Fako, re$imo u ovom veku ruski naunik I././avlov prihvata antik etvorolanu podelu temperamenta, ali je ne obja#njava telesnim sokovima, nego razlikom u nainu funk$ionisanja nervnog sistema (miran, neobuzdan, slab i ivahan tip). Fermin t. nekada se upotrebljava u vrlo #irokom znaenju kao sinonim za karakter ili linost. * pridevskom obliku u svakodnevnom govoru, izraz temperamentan koristi se u smislu strastan, ivahan, vatren. TEORIJA KOMUNIKACIJE Feorijski i metodolo#ki pristup u razliitim oblastima (jezik, kibernetika, elektrotehnika, robotika, kultura, folklor, umetnost, religija, psihologija, neurologija, so$iologija itd.) koji zbivanja me.u ma#inama, ivotinjama, ljudima, kao i tvorevine ljudske delatnosti posmatra sa stanovi#ta razmene informa$ija, tj. ija je paradigma komunika$ija. Cada je t.k. ne#to #ira, esto se poistove!uje sa Eteorijom infoma$ija. TERAPIJA

(gr. therapeja=negovanje, opsluivanje, leenje) /ostupak kojim se ublaavaju ili otklanjaju poreme!aji ili bolesna stanja organizma, tako da se vaspostavlja prethodno naru#eno skladno, normalno funk$ionisanje ili izgubljeno stanje zdravlja. *koliko se lee samo simptomi, onda je to simptomatska, a ako se ukljanjaju uzro$i bolesti, onda je to kazualna t. -ko je leenje usmereno prevashodno na telesne bolesti i poreme!aje koji imaju organske i fizike uzronike, onda se upotrebljava izraz t., a ako su predmet leenja psihofiziki poreme!aji psihogenog porekla i kada se koriste psiholo#ke metode leenja, onda je re o psihoterapiji, koja se skra!eno naziva t. TIPOVI LINOSTI 2arakteristini obras$i, modeli linosti, koji slue za grubo razvrstavanje, prema nekim slinim osobinama, inae me.usobno veoma razliitih individua u svega nekoliko (obino, od dve osobe do sedam'osam) kategorija. 9edna od najpoznatijih je 9ungova (9ung) klasifika$ija ljudi, prema orjenta$iji libida, u dve osnovne kategorije, introvertni i ekstravertni tip. -li od zavisnosti od dominantnosti odre.ene psihike funk$jie, mogu se razlikovati vi#e podtipova, kao #to su misaoni, intuitivni itd. Jprangerova (=pranger) tipologija ljudi (ekonomski, teorijski, religiozni, politiki itd.), na osnovu vrednosnih orjenta$ija, nastala je ra$ionalnim putem. * 2remerovoj (2rets$hmer) tipologiji linosti, izgra.enoj na osnovu razlika u telesnoj konstitu$iji (asentiki i pikniki tip), razlikuje se $iklotimni i shizotimni tip. * Jeldonovoj (=heldon) tipologiji, prema dominantnosti endomorfne, mezomorfne ili ektomorfne komponente u telesnoj gra.i, razlikuju se vis$erotonini, somatotonini i $erebrotonini tip linosti. ekada je te#ko pojam karaktera razlikovati od pojma linosti (esto se koriste sinonimno u sintagmama, npr. tradi$ijom usmeren tip karakter(linosti, $iklotimni karakter(linosti ili autoritarni karakter(linost. K@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@

TEMPERAMENT, KARAKTER, LINOST

Uobiajena praksa je da se psiholoki opis neke osobe daje preko termina temperamenta, karaktera i linosti. Ova tri termina se nekada koriste u istom znaenju, nekada se temperament i karakter tretiraju samo kao odreeni aspekti linosti, ali ne postoji jasna podela koja bi ih precizno diferencirala. Postoji veliki broj teorija linosti, ali nijedna do sada nije dala sveobuhvatno objanjenje koje bi ukljuilo sve aspekte koje pojam linosti u sebi nosi. Tako nijedna definicija pojma linosti koju daju razliiti teoretiari nije potpuna, ali se ve ina sla!e oko to"a da je linost jedan od temeljnih pojmova psiholo"ije kao nauke. Linost Pod linou se najee podra u!e"a pose#an $o!ple$san, inte%risan, $on istentan i trelati"no sta#ilan s$lop psi&olo$i& $ara$teristi$a indi"idue, $oji odre'uje njeno $ara$teristino i dosledno ponaanje( #o!e se re i da je linost sveobuhvatni pojam koji pretenduje da pojedinca objasni u celini. Linost je jedinst"ena $o!#ina)ija #iolo$i dati& i steeni& oso#ina $oje su u intera$)iji( Pod linou se najee podra u!e"a pose#an $o!ple$san, inte%risan, $on istentan i trelati"no sta#ilan s$lop psi&olo$i& $ara$teristi$a indi"idue, $oji odre'uje njeno $ara$teristino i dosledno ponaanje( Linost je jedinst"ena $o!#ina)ija #iolo$i dati& i steeni& oso#ina $oje su u intera$)iji(

Te!pera!ent Pod te!pera!ento! se najee podra u!e"a $ara$teristian nain e!o)ionalno% rea%o"anja ne$e oso#e. $rzina, intenzitet, trajanje i vrsta reakcije neke osobe zavisi e od njeno" temperamenta. Najpo natija je podela na * tipa te!pera!enta+ san%"inian, ,le%!atian, $olerian i !elan&olian( Sangvinina osoba se odlikuje brzim, kratkotrajnim emocionalnim reakcijama, lako menja raspolo!enje, sklona je optimizmu i vedra. Kolerian temperament ispoljava sna!ne emocije, impulsivnost i naprasitost i teko kontrolie afekte. Flegmatik rea"uje retko, slabo izra!ava emocije, miran je i stalo!en bez na"lih promena u emotivnom do!ivljavanju i rea"ovanju. Melanholini temperament ima retke ali izuzetno intenzivne emotivne reakcije, koje du"o traju. %ma tendenciju ka ne"ativnim emocijama, ose aju tu"e i zabrinutosti. Ova podela, iako nedovoljno osetljiva na sve mo"u e varijacije ljudsko" rea"ovanja, doro predstavlja osnovne dimenzije po kojima se mo!e pratiti emocionalno rea"ovanje ljudi. Obino se tvrdi da je te!pera!ent uro'ena $ara$teristi$a $oja persistira to$o! -i"ota oso#e i #oji s"a njena steena is$ust"a . &azlike u temperamentu kod ljudi se objanjavaju razlikama u or"anizaciji rada nervno" sistema. %pak, postoje i oni koji se ne e slo!iti sa idejom da je temperament nepromenljiva instanca u ljudskom funkcionisanju, a to su u"lavnom za"ovornici teorija uenja, koji esto pokuavaju da doka!u kako se odreenim nainima trenin"a, mo!e uticati ak i na promenu toka funkcionisanja autonomnih biolokih funkcija or"anizma. Te!pera!ent je $ara$teristian nain e!o)ionalno% rea%o"anja ne$e oso#e( .r ina, inten itet, trajanje i "rsta rea$)ije ne$e oso#e a"isie od njeno% te!pera!enta( Kara$ter Pojam karaktera se pojavljuje u okviru mno"ih teorija linosti, bilo kao osnovni ili prate i pojam u objanjenju individualno" rea"ovanja pojedinca. Podrazumeva se da je karakter spoj razliitih osobina neko" pojedinca koji daje celovitu sliku te osobe, ali ono oko e"a se razliiti teoretiari ne sla!u jeste koje vrste osobina se smatraju karakternim osobinama. 'arakter se esto izjednaava sa lino u u celini, pa se sa tim terminom koristi naizmenino, ali mo!e da predstavlja i u!i pojam, pa kao takav naje e o naa"a oso#eni s$lop prete-no so)ijalni& aspe$ata u stru$turi linosti, !oti"a)ioni&, !oralni& ili $onati"ni&( (ekada se ovaj pojam upotrebljava u jo u!em znaenju, kao spremnost oveka da se ponaa u skladu sa moralnim normama. )*+obar ili lo, karakter u svakodnevnom znaenju se prevodi kao moralan ili nemoralan ovek-. Psihoanalitiar .ilhelm &ajh podrazumeva pod karakterom naviknute naine odnoenja or"anizma prema unutranjem i spoljanjem svetu. To je tipian nain na $oji oso#a opa-a i do-i"lja"a unutranju i spoljanju st"arnost, naina na $oji rea%uje na nju, na $oji se #rani od te st"arnosti, i la i na $raj sa pro#le!i! -i"ota((( Tipolo%ije $ara$tera Ono to je zjedniko svim teoretiarima koji su koristili pojam karaktera jeste uvoenje tipolo"ije/ svrstavanja ljudi u tipove karaktera. 'arakteristika tipolo"ija jeste da su dovoljno raste"ljive da se u njima mo!e prepoznati veliki broj ljudi, ali isto tako i da su neprecizne, nekada suvie neodreene i da nemaju univerzalno va!enje. %deja koja le!i u osnovi ovih tipolo"ija je da odreene osobine uvek idu zajedno, to se esto pokazuje kao nedovoljno dosledna zakonitost. %pak, neki autori su, i pored manjkavosti i kritika, zadr!ali svoje tipolo"ije kao z"odne naine da veliki broj ljudi podele u relativno mali broj karakteristinih modela preko kojih e ih opisati. Kara$ter se esto i jednaa"a sa linou u )elini, pa se sa ti! ter!ino! $oristi nai !enino, ali !o-e da predsta"lja i u-i poja!, pa $ao ta$a" najee o naa"a oso#eni s$lop prete-no so)ijalni& aspe$ata u stru$turi linosti /a li linost i $ara$ter postoje0 0vi ovi termini, a poseban karakter i linost, ukazuju na optu ljudsku potrebu da se razume pojedinac, objasne nje"ovi postupci i predvidi ponaanje. Ovo va!i koliko za razumevanje ljudi oko nas, tako i za razumevanje nas samih. $ez pojmova linosti i karaktera ne bismo mo"li da predvidimo ponaanje osobe. 'ada

osobu procenimo kao odreenu linost, sa svojim relativno stabilnim osobinama, onda mo!emo, relativno izvvesno, da predvidimo i nje"ovo budu e ponaanje. Postoje i dru"a "ledita koja poriu opravdanost postojanja takvih pojmova kao to su linost i karakter. Oni su skloniji situacionom tumaenju ljudskih postupaka i idu ak dotle da tvrde kako niije ponaanje ne mo!emo predvideti sa dovoljnom si"urnou, na osnovu pretpostavke o unutranjoj determinisanosti, posebno kada se radi o situacijama u kojima se osoba po prvi put nala. Umesto to"a, oni ukazuju da je ljudsko ponaanje neodvojivo vezano za socijalnu sredinu, sredinske uticaje i situacione uslove i da se bez ostatka mo!e objasniti ovim faktorima. +akle, oni smatraju karakter i linost bespotrebnim, ak po"renim nainima interpretiranja neije" ponaanja. 1ovek je socijalno bi e, nje"ove reakcije su uvek reakcije na odreenu vrstu stimulacije koja ima socijalno znaenje. %ako se obinom posmatrau mo!e initi da su karakter i linost toliko oi"ledne determinante svako" pojedinca, to je samo po"rena direkcija u nainu razmiljanja. Postupci se bez ostatka mo"u objasniti specifinim sklopom spoljanjih okolnosti i uticaja koji one imaju na pojedinca. +a je to tako, "ovori i evidencija da se niko zaista ne ponaa potpuno dosledno nekoj crti koju mu za"ovornici teorija linosti pripisuju. (iko nije u svakoj situaciji moralan, ili od"ovoran, ili pak brz ili spor. %zuzeci su upravo ono na emu takve teorije padaju, i "de se postupci ne mo"u objasniti nikako dru"aije ne"o u terminima situacionih varijabli. Postoje i %ledita $oja poriu opra"danost postojanja poj!o"a linosti i $ara$tera( Niije ponaanje ne !o-e!o pred"ideti sa do"oljno! si%urnou, na osno"u pretposta"$e o unutranjoj deter!inisanosti( Oni su s$loniji situa)iono! tu!aenju ljuds$i& postupa$a i u$a uju da je ponaanje neod"oji"o "e ano a so)ijalnu sredinu, sredins$e uti)aje i situa)ione "arija#le( Potre#a a pred"idlji"ou %pak ovo miljenje, pored to"a to ve ini laika ne iz"leda blisko, takoe nije prihvatljivo za ve inu istra!ivaa iz ove oblasti. #eutim, nedostatak opteprihva ene i sveobuhvatne teorije linosti, pa ak i nejedinstven stav oko definisanja osnovnih pojmova i dalje su najslabije take u oblasti psiholo"ije linosti. Ostavljaju i ubeenja o pravoj prirodi linosti po strani, i dalje postoje vrlo pra"matini razlozi zbo" kojih pria o linosti pa i karakteroloke tipolo"ije imaju smisla. 2amislimo svet u kome nemamo ama ba nikakvu ideju o tome kako e se stvari odvijati. (ajve i deo vremena ovek je upu en na socijalna zbivanja u svom okru!enju, a u tom smislu i na sebe kao uesnika tih zbivanja. 1 s"etu u $o!e ne #is!o !o%li da pred"idi!o niije pa ni sopst"ene rea$)ije, oseali #is!o se ,ra%!entisano, odseeno i i %u#ljeno( 0ituacione varijable koje su naje e van kontrole pojedinca, a esto i teko opazive iz u"la uesnika, nisu dobar marker izvesnosti na koje bi ovek mo"ao da se osloni. Str(234 Linost proti" &aosa +akle, ideja o $on istentnosti i )elo"itosti linosti nije sa!o i !iljotina nauni$a, "e i #a ina ljuds$a potre#a. %ako moramo uzeti u obzir da ak i kada mislimo da neko" zaista dobro poznajemo, mo!emo da budemo iznenaeni nekom reakcijom koju nismo predvideli, to ipak stvara nemerljivo manju tenziju od pomisli da se iznenadimo svaki put kada se neto do"odi. Nijedan o"e$ aista ne!a a nje%a uni"er alno "a-ei repertoar rea$)ija od $oji& ni$ada nee odstupiti . 3li to niko ni ne tvrdi. Ono to linost ini konzistentnom jeste do"oljno "eli$a "ero"atnoa perd"i'anja ponaanja. Takoe, iako postoji beskonano veliki broj razliitih situacija u kojima se neka osoba mo!e na i, u praksi pojedinac ima relativno o"ranien broj iskustava u kojima svakodnevno cirkulie, pa su zato i ekstremna odstupanja u ponaanju retkost. Ideja o $on istentnosti i )elo"itosti linosti nije sa!o i !iljotina nauni$a, "e i #a na ljuds$a potre#a( 1 s"etu u $o!e ne #is!o !o%li da pred"idi!o niije pa ni sopst"ene rea$)ije, oseali #is!o se ,ra%!entisano, odseeno i i %u#ljeno( Nijedan o"e$ aista ne!a a nje%a uni"er alno "a-ei repertoar rea$)ija od $oji& ni$ada nee odstupiti( Ono to linost ini $on istentno! jeste do"oljno "eli$a "ero"atnoa perd"i'aja ponaanja

+OP&%(O0% P0%4O5O6%78 5%1(O0T% Prva istra!ivanja karaktera pojavila su se na samom poetku razvoja eksperimentalne psiholo"ije i psiholoke nauke uopte. To su bile studije koje su prouavale fenomen individualnih razlika u vremenu rea"ovanja na stimuluse kod razliitih ljudi. Te razlike su se pripisivale osobenostima pojedinaca koje su jednim imenom nazivane karakterom. 'arakter je tom smislu predstavljao uobiajeni termin za ono to bi veina psiholo"a danas nazvala lino u. Merenja oso#ina linosti %stra!ivanja u domenu linosti koja su raena u okviru klinike prakse, u psihijatrijskim ustanovama, od strane lekara koji su ujedno bili i prvi psihoterapeuti, imaju i danas znaajan uticaj na istra!ivae iz ove oblasti. Prema +!emsu, na primer, osobe se mo"u okarakterisati po tome kako njihova svest bira sa kojim iskustvima spoljanje" sveta e se uhvatiti u kotac, a koja e odbaciti. Ubrzo su istra!ivai doli na ideju da se osobine linosti mo"u meriti i poela je da se razvija psihometrijska tradicija merenja individualnih razlika. Ponaanja, sklonosti, temperament, sposobnosti itd. postale su teme mno"obrojnih testova / inventara linosti koji su nastajali kao rezultat ovih istra!ivanja. 7edan od njih je i .udvortov inventar koji je postao i model za kasnije testove ovo" tipa. 5a 6rojda je linost predsta"ljala dina!ian poja!, u $o!e je !entalni -i"ot indi"idue predsta"ljen $ao preplitanje po$reta$i& i #lo$irajui& sila( 5a 6rojda je linost predsta"ljala dina!ian poja!, u $o!e je !entalni -i"ot indi"idue predsta"ljen $ao preplitanje po$reta$i& i #lo$irajui& sila( 7un"ova teorija introvertnosti i estrovertnosti je pokrenula nove pravce za opisivanje normalnih tipova linosti. Teorije koje se baziraju na tipolo"ijama i pokuaju da se ljudi podele u odreeni broj kate"orija vuku svoje korene jo iz frenolo"ije i fizio"nomije / disciplina koje su pokuavale da nau vezu izmeu fizikih karakteristika ljudi i njihovo" karaktera. 0a dru"e strane, tu je i tradicija "etalt psiholo"a koji su pitanjima linosti pristupali sa stanovita celovitosti i nedeljivosti strukture koja predstavlja ishodite individualno" funkcionisanja svako" pojedinca. 'asnije, u radovima Olporta i .ernona, tra"a se za "rupama crta koje se javljaju zajedno, umesto dotadanje prakse da se ljudi "rupiu unutar samo jedne klasifikacije. 5inost se zapravo nala u centru pa!nje psiholo"a, mo!da i najvie zahvaljuju i uticaju Olporta, koji je ovoj temi izborio status le"itimne psiholoke discipline. 2a Olporta je linost dinamika or"anizacija psihofizikih sistema koji u pojedincu odreuju nje"ovo jedinstveno prila"oavanje sredini. 5a Olporta je linost dina!i$a or%ani a)ija psi&o,i i$i& siste!a $oji u pojedin)u odre'uju nje%o"o jedinst"eno prila%o'a"anje sredini( Pokret humanistike psiholo"ije, posebno kroz uticaj #aslova, na"laavao je linu potrebu za samoaktualizacijom, suprotno koncepcijama o biolokoj determinisanosti ponaanja. Pojavljivanje bihejvioralne psiholo"ije znaajno je skrenulo pa!nju na sredinske uticaje u oblikovanju ponaanja. $ihejvioristi su propa"irali ideju da ljudi uenjem formiraju svoje uobiajene obrasce ponaanja, kao i da ih, takoe uenjem, mo"u menjati. Testo"i linosti &azliita teorijska "ledita su pokrenula talas istra!ivanja koja su rezultirala mnotvom testova koji se koriste za ispitivanje strukture linosti. 2naajan doprinos istra!ivanju linosti predstavlja uvoenje projektivnih testova kakav je test tematske apercepcije )T3T- koji se sastoji od slika sa nedovoljno ekspliciranim znaenjem, koji doputa lino osmiljavanje, a time i projektovanje linosti ispitanika u te slike. +ru"a projektivna tenika, &oarhov test, sastoji se od niza mrlja u kojima ispitanici prepoznaju odreena znaenja u skladu sa or"anizacijom svoje linosti. Ra liita teorijs$a %ledita su po$renula talas istra-i"anja $oja su re ultirala !not"o! testo"a $oji se $oriste a ispiti"anje stru$ture linosti(

2naajno je i pojavljivanje ne malo" broja objektivnih testova kakav je npr. #inesota multifazini inventar linosti )##P%- koji je sastavljen od veliko" broja tvrdnji i veoma je kori en u oblasti dija"nostikovanja psiholokih poreme aja. Tu je zatim 8P9, 3jzenkova skala eketroverzije/introverzije, neuroticizma i psihoticizma, kao i :/ faktorski model koji obuhvata ispitivanje dimenzija; otvorenosti, savesnosti, ekstraverzije, prijatnosti i emocionalne stabilnosti . 'ada je psiholo"ija linosti u pitanju, mo!e se re i da nikada nije postojalo opte sla"anje oko predmeta kojim se ona bavi. Postoji !o-da i!pli)itno u"erenje da je linost sr- ono%a to o"e$ jeste i to !u daje oseaj )elo"itosti Pitanje da li je linost neto steeno ili uroeno, kao i da li je neto osnovno i stabilno ili promenljivo i prolazno esto je dovodila do kritika samih pojmova kao to su tip, karakter, crta linosti. 'ada je psiholo"ija linosti u pitanju, mo!e se re i da nikada nije postojalo opte sla"anje oko predmeta kojim se ona bavi. (e samo da nije postojala vode a teorija u toj oblasti, ve ni dovoljno prihvatljiva opta definicija pojma linosti. %pak sve ovo nije spreilo istra!iva e i teoretiare da se ovom temom bave. Postoji mo!da implicitno uverenje da je linost sr! ono"a to ovek jeste i to mu daje ose aj celovitosti, a to uverenje ne naputa ni istra!ivae linosti i pored oi"lednih teko a na koje nailaze kada je ova tema u pitanju. Ana 7"o di

Kara$ter $ao atitni o$lop

Kara$ter je aslu-an a doslednost u rea$)ija!a ne$e oso#e $ada se ona na'e u slini! situa)ija!a( 'arakter je zaslu!an za doslednost u reakcijama neke osobe kada se ona nae u slinim situacijama. #eutim, ta trajnost u rea"ovanju mo!e se objasniti na razliite naine. To to se neko u opasnoj situaciji povlai, dok se dru"i u istoj situaciji bori, posledica je njihovo" razliito" naina odbrane od opasnosti, ili mo!emo re i razlika u karakteru. O"u od#ra!#enu ulo%u $ara$tera u suoa"anji!a sa opasnosti!a $oje e%u prete $a$o i spoljanje% s"eta, ta$o i i unutranje% psi&i$o% s"eta, na%laa"ao je u s"oji! deli!a Raj&( Upravo zbo" znaaja ove odbrambene ulo"e karaktera u psihikom sistemu, &ajh je uveo termin karakterno" oklopa. Kara$ter $ao atita ali i o%ranienje Ovaj termin oklop, kao i termin oklopljavanje koji se odnosi na nain nastanka samo" karaktera, sa pravom podse a kako na zatitu, tako i na zatvorenost. Ia$o $ara$ter pretsta"lja atitu od opasnosti, on ujedno i su-a"a repertoar !o%ui& rea$)ija $oje u%ro-ena oso#a !o-e da predu !e( <to je oklopljavanje jae, to je manji broj razliitih varijacija za uspostavljanje kontakta sa spoljanjim svetom. 2bo" to"a osobe sa jakim oklopljavanjem esto deluju ri"idno i ukoeno. %pak, nesloboda u ponaanju ne mora se uvek manifestovati kroz ukoenost i ri"idnost. Nai %led ot"oreno i $o$etno ponaanje ta$o'e !o-e #iti "rsta od#rane i predsta"ljati sa!o $ara$terni o$lop $oji oso#i po!a-e da i a'e na $raj sa tes$o#o! $oju osea( Postoje razliite vrste karakternih odbrana, od koketnosti preko preterane uljudnosti do ri"idnosti i krajnje zatvorenosti osobe. Ove ra liite od#rane spe)i,ine su a ra liite $ara$tere, ali pre detaljnije" objanjenja njihovih specifinosti i ulo"e u psihikom !ivotu, zadr!a emo se na samom nainu oblikovanja karaktera. Nai %led ot"oreno i $o$etno ponaanje ta$o'e !o-e #iti "rsta od#rane i predsta"ljati sa!o $ara$terni o$lop $oji oso#i po!a-e da i a'e na $raj sa tes$o#o! $oju osea( Postoje ra liite "rste $ara$terni& od#rana, od $o$etnosti pre$o preterane uljudnosti do ri%idnosti i $rajnje at"orenosti oso#e(

Ka$o nastaje $ara$terno o$loplja"anje0

Potis$i"anje na%ona Prve karakterne odbrane javljaju se ve u ranom detinjstvu, onda kada se dete suoi sa prvim zabranama tj. kada se realnost suprotstavi nje"ovim prohtevima. =rustracije u doba rano" detinjstva su neizbe!ne, jer sve za ta dete u prvim "odinama !ivota zna jesu nje"ovi na"oni i !elja za neposrednim zadovoljenjem istih. 'ako ne postoje uslovi u kojima bi svi na"oni bili zadovoljeni, frustracija je neibe!na. %pak, nain na koji e dete rea"ovati na ova osuje enja razlikuju se od deteta do deteta, u zavisnosti od nje"ovih ve iz"raenih obrazaca ponaanja, odnosa sa okolinom, i ponajvie odnosa roditelja prema njemu. 'arakter se, dakle, formira kada doe do sukoba izmeu detetovih potreba / na"ona i reakcija sredine. +ete ui kako da suzbije svoje potrebe i na"one koji nisu prihva eni, koji su osuje eni, ka!njeni...i stvara uhodane naine rea"ovanja koji e smanjiti sukobe sa sredinom i napetost koja se zbo" to"a javlja u detetu. 7edan od ranih su$o#a $oji natno utiu na o#li$o"anja $ara$tera jeste, po Raj&u, su$o# i !e'u %enitalni& in)estni& -elja pre!a roditelju suprotno% pola i ne!o%unosti nji&o"o% ado"oljenja u edipalnoj ,a i ra "oja( Nain na $oji e se pre"a ii edipo" $o!ple$s u detinjst"u predsta"lja osno"u na $ojoj e se $asnije te!eljiti $ara$ter( Ono to se deava u ovom periodu, usled jako" straha od kazne koji dete ose a, jeste potiskivanje na"ona. #eutim, kako bi na"oni ostali potisnuti i sam e"o se mora promeniti. Upravo ta prva promena e"a u cilju nje"ovo" jaanja kako bi potiskivanje bilo trajno, predstavlja poetak oblikovanja karaktera. Upravo se u e"u oblikuje karakter, tu "de je potrebno uskladiti razliite zahteve unutranje" i spoljanje" sveta individue. U ovom trenutku dolazi do oklopljavanja e"a kako bi se zatitio od potisnutih na"ona koji prete da ponovo isplivaju na povrinu, ali i od kazne koja preti u sluaju da se na"oni oslobode. Potiskivanje na"ona ije je zadovoljavanje spreeno od strane okru!enja stvara novu karakternu crtu koja postaje deo e"a te se nakon to"a za to potiskivanje vie ne mora troiti ener"ija. Ovaj opis nastanka karaktera daje nam ujedno i uvid u nje"ovu dvostruku funkciju, odnosno ve spomenutu zatitu kako od spoljanje opasnosti tako i od unutranje tenzije. Potis$i"anje na%ona ije je ado"olja"anje spreeno od strane o$ru-enja st"ara no"u $ara$ternu )rtu $oja postaje deo e%a, te se na$on to%a a to potis$i"anje "ie ne !ora troiti ener%ija( O"aj opis nastan$a $ara$tera daje na! ujedno i u"id u nje%o"u d"ostru$u ,un$)iju, odnosno "e spo!enutu atitu $a$o od spoljanje opasnosti ta$o i od unutranje ten ije( .alansiranje i !e'u na%ona i o%ranienja 0poljanja opasnost, odnosno zabrana koja se detetu name e, zapravo je poetni razlo" formiranja karakterne odbrane, ali nakon to"a, kad se karakterna crta ustali, ona i dalje nastavlja da deluje i to sve vie u cilju zatite od unutranje tenzije. Sa odrastanje! s"e je !anje realni& spoljanji& opasnosti od $oji& se oso#a !ora #raniti, ali ostaju u oso#i potisnuti na%oni $oje oso#a jo u"e$ ne s!e da oslo#odi i u%la"no! i& nije ni s"esna( &ajh navodi primer razvoja civilizacije iji put mo!emo uporediti sa ve opisanim. U savremenom svetu sve je manje realnih opasnosti od kojih se osoba mora braniti, ali cena ovako ureeno" drutva jeste nesloboda na"onsko" !ivota. <to se ovek vie trudi da doprinese ouvanju drutveno" poretka i na taj nain izbe"ne realnu opasnost spoljanje" sveta, to e vie ener"ije ula"ati u potiskivanje unutranjih na"ona. +obro je poznato da !ivotinje ne sputavaju svoje na"one, ali isto tako i da su stalno izlo!ene realnim opasnostima iz okru!enja. %z ovo"a se mo!e zakljuiti da je tajna dra"o%, ili $a$o %a Raj& na i"a %enitalno% $ara$tera, u #alansu i !e'u ado"oljenja unutranji& na%ona i isto"re!eno% poto"anja spoljanji& o%ranienja( 7enitalni $ara$ter je ideal $o!e tre#a te-iti, on je suprotnost neurots$o! $ara$teru( Tajna dra"o% $ara$tera je u #alansu i !e'u ado"oljenja unutranji& na%ona i isto"re!eno% poto"anja spoljanji& o%ranienja( 7enitalni i neurots$i $ara$ter Pri pore'enju o"i& $ara$tera tre#a i!ati na u!u d"a $rajnja pola i !edju $oji& se nala i ni prela ni& sluaje"a. 3ko bismo pokuali da ih prika!emo na najjednostavniji nain, mo!emo re i da je a pr"i tip je $ara$teristina sposo#nost da se radi i "oli, do$ dru%i tip ne nala i ade$"atne naine a ado"oljenje s"oji& na%ona te $onstantno trpi od narastajui& potre#a i upra"o a od#ranu od nji& troi naj"ei deo s"oje ener%ije, $oju sa dru%e strane %enitalni $ara$ter ula-e u lju#a" i rad( Ra li$a i !e'u %enitalno% i neurots$o% $ara$tera+ a pr"i tip je $ara$teristina sposo#nost da se radi i "oli, do$ dru%i tip ne nala i ade$"atne naine a ado"oljenje s"oji& na%ona te $onstantno trpi od narastajui& potre#a i upra"o a od#ranu od nji& troi naj"ei deo s"oje ener%ije, $oju sa dru%e strane %enitalni $ara$ter ula-e u lju#a" i rad(

6rustra)ija na%ona i o#li$o"anje $ara$tera Pre ne"o da opiemo neke tipine primere neurotsko" karaktera, nave emo jo nekoliko bitnih faktora koji odreuju nain razreenja edipovo" kompleksa )prelazak sa incestualnih seksualnih potreba prema roditelju isto" pola na takva interesovanja za dru"e osobe suprotno" pola- pa time i samo oblikovanje karaktera kod deteta. Trenuta$ u $o!e dola i do ,rustra)ije na%ona u "eli$oj !eri odre'uje dalje o#li$o"anje $ara$tera( 1$oli$o do to%a do'e na sa!o! poet$u ja"ljanja na%ona, do$ je on jo u"e$ sla#, potis$i"anje e #iti toli$o uspeno da s$oro da nee ni ostati ener%ije a ostale a$ti"nosti( To se esto vidi kod dece koja nemaju ener"ije za rad u koli. U dru"om sluaju, kada do frustracije doe onda kada se na"on ve razvio i kada je u punoj snazi, potiskivanje ne e biti tako uspeno. Umesto potiskivanja e se u tom sluaju javiti jak ose aj krivice jer postoji zahtev za potiskivanjem na"ona, ali je to ve nemo"u e s obzirom na sna"u koju je razvio. (a ovaj nain, po$uaje! potis$i"anja na%ona $ada su oni na "r&un)u, ra "ija se i!pulsi"na linost( Pored trenut$a u $o!e se ja"lja ,rustra)ija od naaja je i $o je oso#a $oja ,rustrira, $a$o njen $ara$ter, ta$o i pol( .e je dobro poznato da su, iz kulturno uslovljenih ili dubljih nesvesnih razlo"a, oevi popustljiviji prema erkama, dok su majke popustljivije prema sinovima. %pak, to ne mora biti sluaj. Postoje jake, dominantne i frustriraju e majke koje su takve i prema mukoj deci. +eak e se u tim uslovima identifikovati sa majkom i razviti faliko narcistiki ili pak pasivno feminin karakter. Ovaj poslednji, pasivno femini karakter, mo!e se ipak razviti kod deaka i usled stro"osti oca. U tom sluaju e dete odbranu od frustracije na i u identifikaciji sa majkom. 0a dru"e strane, stro" otac e teko kod devojice uticati na ovakvo oblikovanje karaktera. 0itacija e kod !enske dece zapravo biti obrnuta. Upravo e bla" otac pre doprineti pasivnom karakteru kod devojice. U obrnutom sluaju, tj ukoliko devojice odrasta uz stro"o" i kruto" oca, njena priroda posta e vie maskulina pa e se stvoriti kod nje vrst muki karakter. Ova vrsta karaktera bi e kod nje odbrana protiv ne!nih stavova koje je imala prema ocu, a koje je morala da potisne zbo" nje"ove stro"osti. %z prikazano" vidimo koliko je pol deteta kao i roditelja od znaaja za oblikovanje karaktera. (aveli smo neke primere karaktera kao to su pasivno feminini,narcistini i a"resivni. U slede em delu emo neke od njih detaljnije prikazati. Str( *

Tipo"i neurotino% $ara$tera 8isterini $ara$ter Ovaj tip karaktera se veoma lako prepo naje po s$lonosti $a $o$etiranju i a"odlji"o! ponaanju( 1 nainu %o"ora, &oda, sedenju oso#e !o-e se pri!etiti i ra-ena $o$eterija( Oni takoe deluju veoma oputeno i lako ih je uzbuditi. 1 "e a!a s$lone su detinjasto! ponaanju( %pak, ono po emu se najupadljivije razlikuju od karaktera koji nije neurotski jeste injenica da, ia$o deluje $ao da i! je jedini )ilj da a"edu dru%u oso#u, i! se to!e aista pri#li-e oni e po#ei . Pra"a ,un$)ija nji&o"o% a"odlji"o% ponaanja apra"o nije a"o'enje, jer one od to%a #e-e( O"o spe)i,ino ponaanje i! apra"o slu-i sa!o a ispiti"anje o$ru-enja ne #i li "ideli da li ne%de "re#a opasnost od to%a da #udu a"edene . (aravno, pravi podsticaji ovo" ponaanja su van svesti, tako da oni odbijaju ovakve interpretacije po kojima je seksualno ponaanje samo odbrana od seksualnosti. Ono od e%a oso#e sa o"a$o o#li$o"ani! $ara$tero! trpe jeste pre"eli$a polna napetost( Ener%ija nije istroena u se$sualno! a$tu ta$o da se ista $oristi a po$retanje $o$etno% ponaanja( Ovakav poreme aj je posledica fiksacije u periodu falusne faze )velika zainteresovanost za svoj polni or"an uz ose anje mo i. Obino oko pete "odine deteta--, kada je zbo" edipovo" kompleksa dolo do potiskivanja na"ona. %pak, oni su nastavili da postoje i stvaraju pritisak koji osobu navodi da opisane oblike ponaanja, ali je ujedno i spreava da do!ivi pravo "enitalno zadovoljenje. 8iasterini $ara$ter se prepo naje po s$lonosti $a $o$etiranju i a"odlji"o! ponaanju( 1 nainu %o"ora, &oda, sedenju oso#e !o-e se pri!etiti i ra-ena $o$eterija( 1 "e a!a s$lone su detinjasto! ponaanju( Ia$o deluje $ao da i! je jedini )ilj da a"edu dru%u oso#u, i! se to!e aista pri#li-e oni e po#ei(

Prisilni $ara$ter Ovo je najtemeljnije izuavan tip karaktera. Prepo naje se po u dr-anosti, $a$o u oseanji!a ta$o i u )elo$upno! sta"u( Ova uzdr!anost, koju mo!emo uporediti i sa hladnokrvno u, posledica je izra!eno" nepoverenja i sumnjiavosti. Ono po emu se takoe istie jeste izuzetno izra!en smisao za red. 4aos i neor"anizacija su neto to ovaj tip ne podnosi. Ovo mo!e biti i od koristi u nekim sluajevima, ukoliko osoba obavlja posao koji zahteva ri"idnost i striktno potovanje reda. #eutim, u mno"o ve em broju sluajeva e predtstavljati problem, jer se te!nja ka redu i ri"idnost odnose ne samo na praktino delovanje, ve i na misaone procese pa e svaka situacija koja zahteva fleksibilnost ili kreativnost biti ujedno i problematina i frustriraju a. 7o jedna znaajna crta jeste tedljivost koju prati sklonost ka sakupljanju stvari. $itno je uvideti da su sve ove crte karakteristine za prisilni karakter, te da samo na osnovu jedne od njih ne mo!emo kate"orizovati osobu u ovaj tip. Prisilni $ara$ter prepo naje se po u dr-anosti, $a$o u oseanji!a, ta$o i u )elo$upno! sta"u( Ono po e!u se ta$o'e istie jeste i u etno i ra-en s!isao a red, tedlji"ost, s$lonost $a sa$upljanju st"ari, neodlunost, su!nja i nepo"erenje( O"o !o-e #iti i od $oristi u ne$i! sluaje"i!a, u$oli$o oso#a o#a"lja posao $oji a&te"a ri%idnost i stri$tno poto"anje reda( Me'uti!, u !no%o "ee! #roju sluaje"a e predsta"ljati pro#le!( Ove karatkeristike najve im delom su nastale na osnovu reakcijskih formacija kojim se dete branilo od stro"ih zahteva roditelja u periodu privikavanja na isto u. Ukoliko stro"i roditelji zahtevaju od deteta usvajanje navike na isto u i onda kada ono za to jo nije spremno, dete e se podvr i krajnjem samonadzoru. &i"idnost, tra!enje reda i ostale karakteristike koje smo naveli posledica su fiksiranosti u ovom periodu. %pak, dete e nastaviti razvoj ka "enitalnooj fazi, ali e onda suoeno sa kastracionom anksiozno u re"radirati upravo na ovaj period privikavanja na isto u. 2bo" to"a se nje"ova "enitalnost nikada ne e u potpunosti razviti,i svako zadovoljstvo crpe e upravo iz ovih analnih fiksacija. 6ali$o nar)isti$i $ara$ter Oso#e sa o"a$"i! tipo! $ara$terno% o$loplo"lja"anja najla$e je po!eati sa %enitalni! $ara$tero!( One deluju veoma samopouzdano, odluno i ener"ino. 1esto su na istaknutim vode im pozicijama ili su uspene atlete, piloti ili in!enjeri. (ema infantilno" ponaanja kao kod dru"ih oblika karaktera. %pak, nji&o"a predu i!lji"ost i ener%inost i!aju sa!o ,un$)iju $o!pen a)ije i upra"o to i& od"aja od %enitalno% $ara$tera. Period u detinjstvu na kome su oni ostali jeste period samo" poetka falusne faze, onaj trenutak kada se otkruva falus kao simbol mo i, a naputa analna faza. Ukoliko u tom trenutku doe do znaajne frustracije od strane roditelja )kod ovo" tipa radi se od osuje enju od strane majke kada je u pitanju deak, odnosno oca kada je u pitanju devojica- dete e svoj celokupni e"o poistovetiti sa falusom. 2bo" to"a se ovaj tip karaktera naziva falusno narcistiki, jer je zapravo s"a$i nji&o" pote po$uaj de!onstra)ije ,alusne !oi( Ma o&isti$i $ara$ter 3naliza ovo" karaktera je otvorila jednu jo dublju raspravu. &ajh je ukazao na nelo"inost =rojdove postavke o !elji sa samounitenjem, jer kao on tvrdi, ukoliko je osnovni zakon psihiko" funkcionisanja naelo zadovoljstva, onda samounitenje mora biti posledica preokretanja na"ona za zadovoljstvom, a ne samostalni uroeni na"on. Ukoliko prihvatimo postavku o naelu zadovoljstva, mazohizam ne mo!emo objanjavati samo !eljom za patnjom. 6un$)iju #atinanja $od !a o&iste Raj& opisuje jedno! reeni)o! + 9 Tu)i !e ta$o da se !o%u opustiti, a da ne #ude! $ri":;( 3naliza sluajeva mazohistiko" karaktera pokazala je da je, kao i kod ostalih neurotskih karaktera, ponaanje osobe voeno ne !eljom ve strahom. U ovom sluaju radi se o izrazitom strahu od zadovoljstva. >elja za "enitalnim zadovoljenjem u detinjstvu je kod ovih osoba bila isuvie zastrauju a, odnosno sa sobom je povlaila i veoma jak strah od kazne. 'ako u ovom periodu taj strah nije prevazien, oni se ni kao odrasli ne mo"u opustiti i prepustiti zadovoljstvu bez straha od kazne, te im je zbo" to"a potreban dominantni sadista koji e preuzeti od"ovornost i spasiti ih kazne ukoliko se opuste. 6un$)iju #atinanja $od !a o&iste Raj& opisuje jedno! reeni)o! + 9 Tu)i !e ta$o da se !o%u opustiti, a da ne #ude! $ri":;(

Inae, ot"orena -elja a #atinanje! ili pri!anje! ne$i& dru%i& ,i i$i& po"reda nije jedina ,or!a !a o&isti$o% ponaanja( Ka-nja"anje !o-e #iti i psi&i$o i esto je te$o prepo nati da se radi o !a o&i !u jer se isti sa$ri"a pod odre'eno! !as$o!. Ono to se u svakom sluaju ne mo!e sakriti, a sre e se kod svih mazohistikih karaktera, jeste i ra-en oseaj patnje #o% $o%a su s$loni esti! -al#a!a, ati! ne %rapnost u nastupu pre!a dru%i!a $ao i i ra-ena neta$tinost u odnosi!a. Pored sklonosti ka samopovreivanju sre e se i sklonost ka samouni!avanju koja se esto naziva moralni mazohizam. +ra"ana #ileti ???????????????????????????????????????????????
a na#im sajtovima moete prona$i sve bilo da je to seminarski, diplomski ili maturski rad, poLerpoint prezenta$ija i drugi edukativni materijal. +a razliku od ostalih mi vam pruamo da pogledate svaki rad njegov sadraj i prve tri strane tako da moete ta$no da odaberete ono sto vam u potpunosti odgovara. * na#oj bazi se nalaze gotovi seminarski,diplomski i maturski radovi koji moete skinuti i uz njihovu pomo$ napraviti jedinistven i unikatan rad. -ko u bazi ne nadjete rad koji :am je potreban, u svakom momentu mozete naru$iti da se izradi novi unikatan seminarski ili neki drugi rad na linku novi radovi. =va pitanja i odgovore moete dobiti na na#em forumu. +a bilo koji vid saradnje ili reklamiranja mozete nas kontaktirati na offi$eMseminarski'rad.$om

WWW.SEMINARSKI-RAD.C M WWW.DI!" MSKI-RAD.C M WWW.MA#$RSKI-RAD.C M

/regled teme >

N /sihologija je nauna dis$iplina koja sistematski prouava i obja#njava psihiki ivot oveka. /sihiki ivot obuhvata> 1. /sihike pro$ese (funk$ije( (osnovne vidove psihike aktivnosti). /sihiki pro$esi mogu biti> O saznajni (kongitivni) ? opaanje, pam!enje, zaboravljanje i sl O emo$ionalni (afektni) ? sloena i jednostavna ose!anja O motiva$iono'voljni (konativni) ? pro$es odluivanja, ak$iono usmereno pona#anje i sl. %. /sihike osobine (dispozi$ije( (relativno trajne neuromentalne odredni$e na#ih doivljaja i na#eg pona#anja, kao #to su sposobnosti interesovanja, $rte linosti, temperament, karakter i sl. /ostoje dve vrste pojava pomo!u kojih psihologija prouava psihiki ivot oveka> O /ostup$i kao reak$ije pojedin$a, koje mogu opaati ostali ljudi, tj. manifestovano pona#anje ljudi koje je mogu!e objektivno posmatrati O =adraji svesti ljudi, tj. unutar nje neposredno spoznavanje , koje imamo mi sami i koje imaju i drugi ljudi /redmet psihologije> auno prouavanje psihikih osobina i pro$esa na osnovu posmatranja spolja#njeg pona#anja ljudi i na osnovu njihove svesti o sopstvenim doivljajima.

+adatak psihologije> O Feorijski> nauno sagledavanje karakteristika i zakonitosti psihikog ivota. O /raktini> korisna primena rezultata psihikog istraivanja u mnogim oblastima ljudskih aktivnosti. /rav$i u psihologiji> O =trukturalistika psihologija ? prouava karakteristike oseta kao elemenata svesti O 6e#talt psihologija ? prouava opaaje i ustanovljava da se neposredno iskustvo ne sastoji iz jednostavnih elemenata ve! iz $eline koju ti elementi ine O 1unk$ionalistika psihologija ? prouava psihike pro$ese O /sihoanaliza ? prouava urodjene instikte i potisnute elje O Hihejvioristika psihologija ? prouava reak$ije organizma na drai 6I- 0 /=I3&<&6I90 PPPFeorijskePPP 1. &p#ta psihologija (generalna, sistematska) ? psiholo#ka dis$iplina koja sistematski prouava zakonitosti javljanja, toka i ispoljavanja psiholo#kih pojava. 2oristi eksperimentalni i analitiki pristup. %. Iazvojna psihologija (generika) ? bavi se problemima psihikog razvoja ivih bi!a u toku evolu$ije, kao i u toku ivotnog veka pojedin$a tj. promenama koje nastaju u razliitim periodima ivota. ). /sihologija linosti ? prouava psihofiziku i psihoso$ijalnu $elinu pojedin$a. Insistira na slinostima i razlikama izmedju pojedina$a. ,. =o$ijalna psihologija ? bavi se prirodom uti$aja so$ijalne sredine na psihike funk$ije i na ovekovu linost u $elini, takodje se bavi psiholo#kim zbivanjem (komuni$iranjem, odluivanjem...) 5. /sihopatologija ? bavi se prouavanjem dru#tvenih poreme!aja (poreme!aji odredjenih mentalnih funk$ija ? opaanja, pamenja, mi#ljenja, emo$ija...Q zatim izuava kakve uti$aje imaju organski i so$ijalni faktori i kakve su posledi$e ua pojedin$a i njegovu so$ijalnu sredinu) 7. /sihometrija ? meri individualne varija$ije u ispoljavanju raznih mentalnih funk$ija. Freba da veoma pre$izno defini#e karakteristike mernih instrumenata. Da bi ne#to bilo merni instrument mora posedovati slede!e metrijske karakteristike> 1. pouzdanost %. valjanost ). objektivnost PPP/rimenjenePPP 8. /edago#ka psihologija ' bavi se psiholo#kom stranom vaspitanja i obrazovanja. /osebno se zadrava na motiva$iji i uenju R. /sihologija rada ? prouava kako razliite psihike funk$ije utiu na uspeh u radu i suprotno A. 2linika psihologija ? bavi se lino#!u pojedin$a koji nije u stanju da uspe#no ra#ava svoje probleme 1B. /sihologija menadmenta ? bavi se psiholo#kim aspektima radnog pona#anja menadera