Umetnost protiv umetnosti

umetnost kao institucionalna praksa i kao kritika institucije

Apstrakt: Ovaj rad se bavi pozicijom umetnosti u odnosu na instituciju. Institucija je naime shvaena dvojako i kao institucija umetnosti koja svoje delovanje reafirmie kroz muzeje, knjige, galerije isl. i sa druge strane institucije kao dominantnog vladajueg sistema konkretno dr!ave". #ad pokuava da pozicionira delovanje polja umetnosti u odnosu na dvojako shvaenu institucionalnost i mapira prakse koje afirmiu ili kritikuju koncept institucije. #ad polazi od istorijske ideje autonomije umetnosti naspram agitacije u umetnosti dolazei do virnoovskog koncepta egzodusa konkretno, egzodusa iz polja umetnosti.

$lju%ne re%i: umetnost, autonomija umetnosti, politika, polje umetnosti, institucija,egzodus, transverzalnost #ezime: &iskurs o politi%koj umetnosti diktira nekoliko klju%nih teoretskih pojmova: polje umetni%ke produkcije, problem esteti%nog naspram politi%kog, ideju o umetnosti kao institucionalnoj kritici . 'ozicije o politi%koj umetnosti izgleda da imaju dva kontraponirana stava: umetnost koja kritikuje(afirmie instituciju umetnosti i naspram nje umetnost koja kritikuje( afirmie instituciju vladajueg politi%kog aparata. ) kontekstu ovih shvatanja postavljaju se pitanja da li je mogue izjedna%iti umetni%ku praksu sa politikom svakodnevnice* Ovaj tekst mapira migraciju promene u diskursu o odnosu umetnosti i politike sa akcentom na neophodnosti adaptiranja teoretski pojmova i ideja u kontekstu postrukturalisti%kih ideja o nelinearnom, transverzalnom tuma%enju ovog odnosa. +ransverzalno %itanje odnosa politike i umetnosti, naspram %itanja umetnosti kao instrumenta politike i obratno omoguava paralelnu a ne isklju%ujuu analizu odnosa ova dva fenomena.

,stetika ili politika ) trideset devet teza -odarove .ean /uc -odard" autorefleksije o umetnosti 01ta %initi*2 3ue

faire*", napisane sedamdesetih godina, reditelj kontraponira dve ideje: 0&a li praviti politi%ki film ili film praviti politi%ki*24 -odarov tekst, inicijalno vredan resurs za tuma%enje njegovog autorskog opusa ima neo%ekivan kvalitet koji se upravo ogleda u distinkciji dva tipa politi%ke umetnosti autorske autonomne" ili agitacione partijske". 5e6utim, kontekst savremene umetni%ke prakse i nasle6e neoliberalnog sistema dr!avnog ure6enja izgleda da modifikuje -odarovo pitanje. 7aime, u periodu posle teoretske dominacije frankfurtke kole autorska autonomija autonomija umetni%kog dela", %ije polje istra!ivanja bi se ogledalo u godarovskoj tezi o pravljenju filma na politi%ki na%in umesto pravljenja politi%kog filma" nije vie jedini model razumevanja politi%nog dela. 8apravo, mo!e se primetiti da je diskusija o odnosu umetnosti i politike u savremenoj kriti%koj teoriji devalvirala pojam autonomije shvaene u klasi%nom adornovskom smislu", ali u isto vreme i unificiran politi%ki manifest kao umetni%ki cilj, praksu u korist novih problema kao to su odnos estetskog naspram politi%kog u globalizovanom svetu. -radei svoju teoriju o odnosu savremene umetni%ke prakse i politike, ta%nije sukobu estetike i politike 9ak #ansijer .ac:ues #anci;re" uvodi koncept estetske distance. ,stetska distanca postaje 0suspenzija odnosa umetni%ke namere i konkretne akcije2 ta%nije separacija namere i akcije" ili kritika. $ao pragmati%nu paradigmu koja omoguava fenomenu estetske distance da se manifestuje #ansijer nudi paradigmu muzeja. <ormuliui muzej kao opti prostor koji 0uramljuje2 kriti%ki diskurs i uopte omoguava da se on desi #ansijer navodi: 0,stetika ure6uje paradoksalnu formu efikasnosti, diskonekciju koja omoguava kriti%ko %itanje2 = 7aime, #ansijer formulie umetni%ku instituciju i instituciju u umetnosti" kao afirmativan prostor koji oblikuje kriti%ko(politi%ki diskurs. ) kontekstu #ansijerovog tuma%enja %ini se da se teza o odnosu estetike i politike gradi kroz dva koncepta: prvi, da se fokusom na poruku gubi oseaj za fikciju >, koji je po njemu presudan u oblikovanju %ulnog senzorijuma. ? I drugi, da postoji jasna distinkcija izme6u umetni%ke i politi%ke prakse, te da ove dve prakse nikada ne smeju imati znak jednakosti izme6u sebe. 8adr!aemo se na drugoj izjavi @ permeabilnosti umetni%kih i politi%kih praksi. Avoju poziciju o umetniku kao
4 Ova rasprava se mo!e nai na sledeoj adresi: http:((BBB.derives.tv(3ueCfaire . = .ac:ues #anciere, Dissensus, On politics and aesthetics, Dontinuum, /ondon, =E4E, 4?F. > ) #aunigovom tekstu Instituting and Distributing se naglaava da je upravo poruka ta koja u odre6enim uslovima mo!e da pomeri partage du sensible podelu %ulnogG na%ina na koji su slike, tela i mesto distribuirani".http:((eipcp.net(transversal(4EEH(raunig(en(IJftnref4K . ? $ako to zaklju%uje .ens $astner u tekstu artistic internationalism : 0'rema ransijeru umetnost nije politi%ka ni zbog poruke ni zbog na%ina ka koji predstavlja socijalne porive, ve zbog na%ina na koji kreira prostorno vremenski senzorijum.2 $astner zaklju%uje da je ransijerova kritika 5.#osler da je fokusom na politi%ku poruku izgubljen oseaj fikcije tj. Lulnog senorijuma neodr!iva. $astner dalje navodi da %ulni senzorijum mogu da stvore i radovi koji su direktno agitacioni Martfilr, &. #ivera", te da u odnosu na ovu konstataciju #ansijerov argument nije odr!iv. Art and cont critical practice, #aunig, KF

politi%kom aktivisti #ansijer

opisuje u jednom od mnogobrojnih novinskih intervjua gde

zaklju%uje:07aravno da umetni%ka praksa nije postala politi%ka praksa, kako to neki teoreti%ari govore. Oni smatraju umetni%ku akciju kao novu vrstu politi%kog aktivizma, pogotovo to !ivimo u novoj fazi kapitalizma, u kojoj se materijalna i nematerijalna produkcija, znanje, komunikacija i umetni%ka akcija stapaju u jedan i isti proces aktualizacije kolektivne inteligencije.2N Aludirajui na koncepte /azarta 5aurizio /azzarato" i Oirnoa 'aolo Oirno"K, #ansijer ovom izjavom negira, ili ta%nije marginalizuje do irelevantnosti postojanje umetnika kao politi%kog aktiviste. <ormuliui teoriju o estetskoj distanci kao 0prostorno vremenskom senzorijumu2 u okviru kojeg se deava anga!ovana umetnost, #ansijer mo!da na tragu adornovskog shvatanja o neophodnom estetskom %itanju politi%ke umetnosti" ne dozvoljava postojanje umetnosti izvan institucije umetnosti i izvan polja umetnosti. #ansijerov zaklju%ak korelira sa zaklju%kom 'etera Purgera ili Andreje <rej!er da umetnost ne mo!e da postoji izvan burdijuovskog 0polja2 , izvan estetske kategorije 0%ulnog senorijuma2 ili izvan muzeja kao institucionalne potvrde nekog dela. $ako je Adorno svojevremeno odbacio Prehtovu deklaraciju umetnika kao politi%kog aktiviste H, #ansijerovo tuma%enje ne dozvoljava teorisku rekogniciju praksama komunikacijske gerile ili umetnika kao to su #+5ark ili +he Qes men koji se deklariu kao politi%ki aktivisti, a ne kao umetnici. 8arobljeni u polju umetni%ke produkcije* ) tekstu 0On museum2 nastalom dve godine posle oktobarske revolucije suprematista radikalno komunisi%og opredeljenja $azimir 5aljevi $asimir 5alevich" napada napore komunisti%e partije da sa%uva muzejsku batinu od posleratnih retrobucija. 8a 5aljevia unitenje muzeja mo!e da otvori put 0pravoj !ivoj umetnosti2.F Ideja o umetnosti koja prevazilazi umetnost polje
N Ditirano u Instituting and &istributing On the #elationship PetBeen 'olitics and 'olice <olloBing #anci;re as a &evelopment of the 'roblem of &istribution Bith &eleuze,+ranslated bR Aileen &erieg,-erald #aunig, tekst se mo!e nai na : http:((eipcp.net(transversal(4EEH(raunig(en(IJftnref4K . K$onkretno koncepte nematerijalne produkcije u okviru kognitivnog kapitalizma.

H5igracija diskursa o odnosu umetnosti i politike mo!e se upravo osetiti u raspravi 0On Dommitment2 u kojoj +eodor
Adorno +heodor S. Adorno " zaklju%uje: 0Od Aartrovog eseja ta je literatura?, nailazimo na manje teoretske debate o predanoj, autonomnoj umetnosti. T 1ezdesetih godina Adorno kroz debatu sa Prehtom Pertolt Precht" ne osporava kvalitet Prehtovog opusa nego inheretno %itanje njegovog dela, koje je po Adornu, potrebno tuma%iti kroz kategorije estetskog i autonomnog ta%nije avangardnog", a ne politi%kog da bi se ono moglo u potpunosti sagledati. 8aobilazei jasno deklarisanu politi%ku poziciju i autorski dekret o politi%koj posveenosti komunisti%koj ideologiji Pertolda Prehta kao irelevantnoj +eodor Adorno ne doputa fenomenu epskog teatra tuma%enje izvan estetskog do!ivljaja. 5e6utim, kako to zaklju%uje &!in #ej -ene #aR" tuma%e%i Adornovu ideju o autonomiji kao autonomnoj i u isto vreme socijalnoj %injenici": 0 Autonomna modernisti%ka" umetnost je politi%na, ali samo indirektno i samo tako to e se ograni%iti na prakse prave autonomije. )kratko ova" umetnost mora da nosi svoju kontradikciju, a ne da pokua da je prevazi6e.2 Adornova ideja o umetnosti koja prkosi kulturnoj industriji, ignorie %injenicu da su umetnici ruske avangarde bili inspirisani mogunostima zapadnog tr!ita. 5alo vie o ovmome mo!eB se nai u knjigama: 0On commitment2, tako i u seriji pisama koje su ova dva autora razmenila. 5alo vie u knjizi: ,rnst Ploch, UDiscussing ExpressionismU, <rankfurt, 4VK= . ili u knjizi: ,rnst Ploch, UDiscussing ExpressionismU, <rankfurt, 4VK= . FPoris -roRs,Art Power,+he 5I+ 'ress Dambridge, 5assachusetts /ondon, ,ngland,=EEF, 4?H.

umetnosti" i postaje umetnost !ivljenja mo!e se pratiti kroz razvoj istorijskih avangardi i pokreta kao to su produktivizam, epski teatar ili situacionizam. 8a epski teatar, produkcionisti%ki dizajn ili pokret land artCa tuma%en kroz Amitsonove tekstove" problemi 0prevazila!enja umetnosti2 su koncipirani potrebom za aktivnom integracijom publike, participativno(reakcionim delima kao i izmetajem umetnosti iz umetni%ke institucije na ulicu u fabriku ili u prirodu. )speh ranih projekata 0prevazila!enja polja umetnosti2 mo!e se uporediti sa %uvenim izvo6enjem +retjakove Aergei +retRakov" drame 0Gasmas e! "Gas mas e# u fabrici. Iako je izvo6enje bilo izmeteno izvan insitucije umetnosti u atipi%an prostor @ fabriku, projekat je bio neuspean jer su izvo6a%i smetali radnicima u obavljanju poslova ili kako se toga sam +retjakov sea: 0 Oe posle prve predstave ispostavilo se da smo smetali pri radu ..." trpeli su nas jo %etiri predstave, a onda su nam ljubazno prikazali vrata.2V ) kontekstu nerazumevanja radnika za sadr!aj predstave Gas mas e mo!emo uo%iti paradoks projekta 0prevazila!enja umetnosti2 ruske avangarde. Iako je imperativni cilj avangardnih marksista Preht, 5aljevi%, +retjakov" bilo upravo prevazila!enje same umetnosti u praksi to nije bilo mogue, ovi umetnici nisu uspeli da iza6u iz burdijuovsokog polja. <ormuliui teoriju polja 'jer Purdiju 'ierre Pourdieu" definie probleme interlelacije izme6u razli%itih drutvenih praksa koje iako me6usobno tangentne ostaju ograni%ene svojim realnostima. 4E 'reuzimajui Purdijuovu tezu umetnica i teoreti%arka Andrea <rej!er Andrea <raser" u tekstu $rom the %riti&ue o' Institutions to an Institution o' %riti&ue zaklju%uje: 0Pa kao to umetnost ne mo!e da postoji izvan polja umetnosti, ni mi ne mo!emo da postojimo izvan polja umetnosti, barem ne kao umetnici, kriti%ari, kuratori, itd. ..." +o je zato to institucija postoji unutar nas, a mi ne mo!emo da postojimo izvan samih sebe.T44 <rej!er zaklju%uje da ono to radimo izvan polja umetnosti ne uti%e na njega i ostaje izvan, ta%nije ono to institucija umetnosti nije priznala kao umetni%ko delo, to i nije. $ao umetnici mi mo!emo da u%estvujemo u socijalnim protestima, u altruisti%kim pokusima, me6utim, ukoliko su takve akcije nevidljive za institucije umetnosti i institucije u umetnosti one ostaju u domenu gra6ansko(politi%kih akcija i nisu umetn%ke. )kratko re%eno, da pisoar 5asela &iana 5arcell &uchamp" nije uao u muzej, ostao bi pisoar a ne konceptualno delo bez obzira na autorski stav 5arsela &iana. ) kontekstu teorije polja izvo6enje +retjakove predstave dobija nov kvalitet %itanja, produkcija simboli%nog rada u predstavi nije uspela da korelira sa produkcijom materijalnih dobara C predstava je bila zarobljena u svom simboli%kom polju. 'ozicija polja umetnosti, negira, ta%nije ne dozvoljava
V

postojanje fenomena izvan institucije u umetnosti muzej, galerija" i

-erald #aunig, ()E*+O,* I -E.O/(%I0A,(metni1 i a ti2i3am to om dugog 44 2e a, <utura publikacije, $uda.org, 7ovi Aad, =EEK, H?. 4E Invocirajui ideju o polju umetnosti Purdiju zaklju%uje da 0harizmati%na ideologija o kreaciji2 skree pa!nju sa stvarnosti i spe%ava nas da se zapitamo ko je stvorio kreatora.2G 'ierre Pourdieu ,+he <ield of Dultural 'roduction,,ssaRs on Art and /iterature, Dolumbia )niversitR 'ress, 4VV>. 44+ekst se mo!e nai nasledeoj adresi: http:((BBB.marginalutilitR.org(BpCcontent(uploads(=E4E(EH(AndreaC <raserJ<romCtheCDriti:ueCofCInstitutionsCtoCanCInstitutionCofCDriti:ue.pdf.

institucije umetnosti kriti%ari, istorije umetnosti". &a se +retjakovova predstava desila u pozoritu, pred pozorinom publikom njena simboli%ka vrednost ne bi bila izgubljena. 5e6utim, ideja o polju gubi formulacijsku koherenciju kada se pokuava usmeriti ka tuma%enju umetnosti nastale kao odgovor na kognitivni kapitalizam. Ideja da politi%ka umetnost reafirmie instituciju umetnosti ne izlazei iz polja umetnosti ne mo!e dijalekti%ki opisati fenomene nastale na nasle6u situacionisti%ke internacionale i(ili gerilske akcije postglobalisti%kog neoinformacionog perioda. +uma%enje Andree <rej!er o instituciji umetnosti koja se reafirmie kroz politi%ku umetnost tako6e formulie kako to Prajan Molms Prian Molmes" navodi 0kriti%ki proces koji uzima sebe za objekat istra!ivanja.2 4= 7a ovaj na%i teza Andree <rej!er stvara bezizlaznu premisu pri kojoj ta god u%inili umetnici ne mogu da postoje izvan institucije umetnosti, a njihove politi%ke akcije ne mogu da postoje izvan polja umetnosti, te kao takve nemaju umetni%ku relevantnost.4> Aavremene prakse ideje o transverzalnosti )stanovljujui vremensku osu kriti%kih pravaca nastalih na tuma%enju odnosa umetnost(institucija pri kojima bi prvi talas bio umetnost kritike institucija umetnostiCmuzeja 4? a drugi talas svojevrsno reafirmisanje umetnosti kao institucije koji se odlikuje delima i teorijama <red Oilsona <red Silson" ili Andree <rej!er4N u poslednje vreme mo!emo govoriti i o treem talasu koji govori o mogunosti postojanja izvan institucije umetnosti kroz koncept egzodusa iz polja umetnosti.
4K

Aludirajui na stav Andreje <rej!er o umetnicima koji su 0zarobljeni u svom polju produkcije2 -erarld #aunig konstatuje pogrenu reaproprijacija posttrukturalisti%kih teorija i Purdijove teorije polja. 7aime, #aunig pozivajui se na koncept kritike 5iela <ukoa 5ichel <oucault" nudi kontraargument tuma%enju Andree <rej!er, pri %emu navodi: 0)mesto uvo6enja zatvaranja u polje 4=-erald #aunig, ()E*+O,* I -E.O/(%I0A,(metni1 i a ti2i3am to om dugog 44 2e a, <utura publikacije, $uda.org, 7ovi Aad, =EEK,H?. 4><ormuliui svoju teoriju o umetnosti kao instituciji 'eter PWrger PWrger, '. 4VF?" *heor5 o' the A2ant6Garde,
trans. 5ichael AhaB. 5inneapolis: )niversitR of 5innesota 'ress" zaklju%uje da rana avangarda ne uspeva da prevazi6e instituciju umetnosti. 8a Purgera umetnost ne mo!e da napusti autonomni status jer onda prestaje da bude umetnost. gradei svoju tezu na tragu kritike burgerovih zapa!anja gene raz zaklju%uje: 0Aituacionisti%ka praksa nije nita manje autonomna od institucionalne produkcije modernisti%kih dela koju je favorizovao Adorno. Ako nita drugo bila je mnogo vie autonomna i kriti%ka. ..." u pore6enju sa situacionisti%kom internacionalom Adornove tvrdnje za $afku i Peketa izgledaju preterane.sami situacionisti iako poti%u iz letristi%ke internacionale koja se klasifikovala sa umetni%kom identifikacijom se jasno i militantno distanciraju sa pore6enjima koja ih smetaju u domen umetnosti. ) tekstu teze o kulturnoj revoluciji -I &ebor navodi da umetnost treba da postanje te!nja za estetikom svakodnevice: 0Art can cease being a report about sensations and become a direct organization of more advanced sensations. +he point is to produce ourselves rather than things that enslave us. http:((BBB.bopsecrets.org(AI(4.culturalCrevolution.htm " 4? Ovaj talas se ogleda u radovima koji kritikuju instituciju u umetnosti u delima #. Amithson, &aniel Puren, Mans Maacke i 5arcel Proodthaers. 4N Ovakva podela se mo!e uo%iti u knjizi )metnost i savremena kriti%ka praksaG -erald #aunig,-ene #aR, Art and %ontemporar5 %ritical Practice7-ein2enting Institutional %riti&ue, /ondon , 5aR<lRPooks , =EEV. 4K) ovako formulisanoj vremenskoj osi tuma%enja autora kao to su -. #aunig, brian Molmes ili -ene #aR bi dakle pripadala svojevrsnom treem talasu.

umetni%ke produkcije" treba insistirati na druga%ijoj formi umetnosti @ egzodusu iz umetnosti 0 'ozivajui se na ideje Oirnoa 'aolo Oirno " ovaj autor zaklju%uje da je potreban egzodus iz konteksta umesto biranje ponu6ene alternative:2 'ostrukturalisti%ki egzodus nije romanti%no(konzervativna ideja o slikaru koji se povla%i u atelje odbijajui kapitalizam i slika, nego ideja o reorganizaciji, reinvenciji socialno(politi%kih odnosa".24H 8a #auniga, koncept egzodusa iz polja umetnosti je usko vezan sa konceptom transverzalnosti. Objanjavajui ideju o transverzalnosti u kontekstu odnosa umetnosti i politike a kroz spregu ideja o egzodusu i transverzalnosti" #aunig navodi: 0 Ovaj termin konkretno govorei o transverzalnosti" otvara mogunost konceptualizovanja neinstrumentalizovane relacije izme6u umetosti i politike.2 7aslanjajui se na ideju <eliksa -atarija <eliX -uattari" koji je 4VK?. godine definie pojam uz pomo slike segregacije klini%ki bolesnih od drutva #aunig navodi: 0-atari opisuje transverzanost kao na%in izbegavanja orsokaka horizontalnog i vertikalnog.2 <ormuliui svoju ideju o neoliberalnoj vladavini kao horizontalnom i vertikalnom sistemu dominacije 4F -atari zajedno sa &elezom -illes &eleuze" formulie ideju o transverzalnoj dijagonalnoj" liniji, liniji bega iz sistema zatvaranja, hijerarhizacije. Adaptirajui na ideje &eleza i -atarija, #aunig definie transverzalnost kao sekvencijalnu linearnost umetnosti i politike: 0 Aekvencijalna linearnost ..." uvodi odre6en pokret u ove savreno ure6ene horizontalne odnose, ostajui linearni produkt, gde se simultanost, preklapanje umetnosti i politike nikad ne deava.2
4V

'ojam transverzalnost ima za

zadatak da reafirmie impakt umetnosti na drutvo kao revolucionarno(politi%kog faktora promene. Ovaj pojam tako6e daje novu mogunost %itanja umetnosti kao politi%kog faktora jer fokus diskusije preusmerava od pitanja da li mogue pobei iz polja umetnosti ka novim tuma%enjima umetnosti kao sistema ravnopravnog, usko povezanog i isprepletanog sa politikom i drutvom. Atudija slu%aja: umetni%ki kolektiv +he Res men *he 5es men je grupa gerilskih aktivista koji se bave kako to nazivaju 0korekciom identiteta2: 0Imitiramo velike kriminalceda bismo ih javno posramili. 7ae mete su vo6e i velike korporacije koji stavljaju profite ispred svega ostalog.2
=E

7astala na postsituacionisti%koj tradiciji i ideji o

0umetnosti !ivljenja2 ova grupa postaje idealan primer virnoovsog egzodusa, u ovom slu%aju egzodusa iz institucije u"umetnosti. 7aime, grupa uspeva uspeno da postoji bez finansijske ili institucionalne logistike velikih umetni%kih institucija, kao i krititke ili publike usko vezane za

4H Ibid. 4F$8lix Guattari, 9/a trans2ersalit89, 'sRchanalRse et transversalitY. ,ssais dUanalRse institutionelle, 'aris: /a &Ycouverte =EE>, :;< 4V 5o!e se nai na : http:((BBB.acfnR.org(transforum(transforumC=(transversalitR(. =E http:((theResmen.org(

0polje umetnosti2.=4 7aime, ovaj kolektiv uspeva da dvanaest godina== postoji izvan institucije u" umetnosti, oni ne komuniciraju sa umetni%kom publikom ili kritikom, ve sa virnoovski definisanim multiplicitetom @ !rtvama nepravde, korporativnim figurama ili drugim aktivistima. 7a nasle6u Aituacionista ili umetnika avangarde 5aljevi%, Preht" koji su svoju praksu jasno deklarisali kao politi%ki aktivizam dok su njihove metode umetni%ke" takav identitet pripisuje sebi i *he 5es men grupa. Akcije *he 5es men kolektiva su prevashodno formulisane kao emulacija korporativnog identiteta u okviru kognitivnog kapitalizma. )z pomo ovakve emulacije=> kolektiv formulie politi%ku satiru i kritiku dominantnog sistema moi. $olektiv *he 5es men, kao i ostali predstavnici komunikacijske gerile, uspevaju ideju o 0zarobljenosi u polju umetnosti2 u%ine neva!eom. 7aime, njihove akcije imaju stvarne, merljive politi%ke i ekonomske rezultate. Ovakvi rezultati se mo!da najvie ogledaju u eksperimentu nazvanom Dow %hemical inter2encija kada se %lan grupe ,ndi Pikelbaum AndR Pichlbaum" pojavljuje na poznatom medijskom portalu ==% >orld i predstavljajui se kao T.ude <inisterraT zvani%ni predstavnik Dow %hemical korporacije obeava isplatu retrobucija !rtvama Popalske hemijske katastrofe =?. 5erljiva vrednost ove akcije je naime materijalne prirode C akcija, naime, izaziva pad akcija Dow kompanije u vrednosti od dva miliona dolara.=N 7a ovaj na%in *he ?es men reafirmiu tezu o transverzalnosti jer njihova akcija ne rezonira sa tr!item umetnosti, me6utim pravi realnu pometnju na svetskom tr!itu polju ekonoije, ne umetnosti". 7aime, u kontekstu akcija *he 5es men grupe ransijerovska estetska distanca koju ovaj teoreti%ar drutva navodi kao neophodnu za razumevanje impakta jednog politi%kog delase mo!e shvatiti ambivalentno. Aatiri%ni anga!ovani performansi C akcije kao to je =e5ond *he Golden Parachute predstavljena u okviru konferencije *extiles o' the $uture
=K

su %itani kao

politi%ki tek izvan 0scene2 na kojoj se odr!avaju, izvan polja korporativnog sveta. &a bi se razumele ovakvim akcijama je zaista potrebna izvesna distanca, me6utim ona ne mora da bude isklju%ivo estetska distanca, i ne mora da se deava u instituciji umetnosti @ muzeju. ) okviru globalizovanog sveta i kognitivnog kapitalizma kolektivna kriti%ka svest postaje virnoovski multiplicitet koji nije isklju%ivo vezan za odre6enu instituciju ili drutveni status. Akcije *he 5es men grupe razumeju kako umetni%ki kriti%ari, predstavnici masovnih medija =H, tako i !rtve Popalske
=4 Iako kolektiv ima nekoliko izlo!bi u institucijama kulture +he 5iller -allerR,Darnegie 5ellon )niversitR", nikada nisu svoju praksu organizovali oko njih. +ako6e njihovo finansiranje ne dolazi iz izvora vezanih za artikulaciju kulturne politike ili umetni%ke scene razne stipendije i sredstva odvojena za 0kulturu2", oni svoje akcije ili finansiraju sami ili u okviru raznih fundrasing kampanja. == 7jihova prva akcija je zabele!ena 4VVV. godine kada praBe la!ni domen www.gwbush.com , na kome emulijajui vebsajt tadanjeg kandidata za ameri%kog predsednika &!ord!a Pua, formuliu svoj politi%ki komentar. =>+he Res men su imitirali sajt ameri%kog predsednika &!ord!a Pua,korporativne reprezente korporacije &oB Dhemical ili predstavnike svetske trgovinske organizacije. =? Popalska hemijska katastrofa se naziva jednom od najveih u savremenoj istoriji sa trenutnom smru =,=NV ljudi. Iako je odgovornost korporacije Dow %hemical jasno utvr6ena, !rtvama teta nikada nije nadometena. 5alo vie o ovome na:http:((neBs.bbc.co.uk(onthisdaR(hi(dates(stories(december(>(neBsidJ=KVFEEE(=KVFHEV.stm . =N 5alo vie o akciji na: http:((en.Bikipedia.org(Biki(+heJQesJ5en . =K $oju je grupa posetila kao 0zvani%ni predstavnici2 S+O Avedske trgovinske organizacije". =H Iako su u okviru medija masovne komunikacije akcije ove grupe %esto pogreno tuma%ene, grupa ipak ima odre6eno

katastrofe u Indiji.=F *he 5es men na ovaj na%in izlazi iz konteksta klasi%ne ransijerovske definicije estetske distance jer ne podrazumeva edukovanu publiku, publika koja ramilja o estetskom kvalitetu 0dela2, nego svakoga ko je spreman da u%estvuje u diskusiji o problemima koje formulie grupa *he 5es men< 7a posletku, mo!e se zaklju%iti da je jedina objedinjujua platforma uz pomo koje se opus grupe *he 5es men mo!e tuma%iti zapravo ideja o delezovsko(gatarijevska transverzalnosti. Akcije *he 5es men kao i ostalih predstavnika komunikacijske gerile, nisu rue hijerarhiju horizontalnih i vertikalnih sistema dinamiku ovakvim predhono utvr6enim

isklju%ivo politi%ke ili umetni%ke, imaju impakt kao u polju umetnosti, tako i u polju sociologije ili polju politi%ke ekonomije. 7jihove akcije dominacije koji formuliu logiku drutva kao logiku umetnika koji stvara, politi%ara koji vlada ili publike koja posmatra, nudei novu sekvencijalnu hijerarhijama. 8aklju%ak: /inija diskursa o umetnosti kao socio(politi%kom faktoru izgleda da oscilira izme6u dva stanovita: sa jedne strane nailazimo na poziciju o umetnosti koja kritikuje(afirmie instituciju umetnosti i naspram nje ideju o umetnosti koja kritikuje( afirmie instituciju vladajueg politi%kog aparata. ) periodu posle ideja franfurtke kole o neophodnosti autonomije umetni%kih praksi diskurs migrira u pravcu pitanja: &a li je mogue pobei iz burdijuovskog 0polja umetnosti2* &alje, da li je mogue izjedna%iti umetni%ku praksu sa politikom svakodnevnice, a umetnost svakodnevnice formulisati kao politiku oslobo6enja od politi%ko(ideolokog aparata* Aa jedne strane nalazimo na ideje umetnika i teoreti%ara A. <raser, '. Purger " o umetnosti koja kritikom reafirmie svoju poziciju institucije, tezu da izlaskom iz polja umetni%ke produkcije umetnost prestaje da bude umetnost '. Purger ili %ak 9. #ansijer". 5e6utim, kao kontraargument ovom stanovitu nailazimo na adaptacije ideja Oirna, &eleza(-atarija i 7egrija koje formuliu novu kritiku polja umetnosti i politike umetnosti u kontekstu novoformulisanih pojmova kao to su transverzalnost ili egzodus iz polja. Ovaj tekst mapira migraciju promene u diskursu o odnosu umetnosti i politike sa akcentom na neophodnosti adaptiranja teoretski pojmova i ideja u korist postrukturalisti%kih ideja o nelinearnom, transverzalnom tuma%enju ovog odnosa. Ideja o transverzalnom %itanju odnosa politike i umetnosti, naspram %itanja umetnosti kao instrumenta politike i obratno omoguava paralelnu a ne isklju%ujuu analizu odnosa ova dva fenomena pri kojoj je fenomen umetnika koji se decidno deklariu kao politi%ki aktivista +he Qes men, DA,, itd." mogu.
prisustvo i reputaciju koja prevazilazi neprikladne epitete tetnih aljivd!ija" koji im se %esto pripisuju.

=F*he 5es men grupa je u okviru dokumentarnog filma *he 5es men 'ix the world upravo posetila Popal u Indiji i
razgovarajui sa !rtvama pokuala ra razume impakt svojih akcija na njih. )prkos tvr6enja odre6enih ameri%kih medija akcije su u Indiji tuma%ene uglavnom pozitivno.

/iteratura: Art and DontemporarR Dritical 'ractice:#einventing Institutional Driti:ue, edicija -erald #aunig i -ene #aR,5aR<lRPooks , /ondon , =EEV. Aesthetics and 'olitics, edicija #onald +aRlor,Oerso ,/ondon ,4VFE 'ierre Pourdieu, +he <ield of Dultural 'roduction,,ssaRs on Art and /iterature,edicija #andal .ohnson, Dolumbia )niversitR 'ress, 4VV> 'ierre Pourdieu,+M, #)/,A O< A#+,-enesis and Atructure of the /iterarR <ield prevod Ausan ,manuel,Atanford )niversitR 'ress, Atanford, Dalifornia, IVVN Art 'oBer,Poris -roRs,+he 5I+ 'ress Dambridge, 5assachusetts /ondon, ,ngland,=EEF .ac:ues #anciere, &issensus, On politics and aesthetics, edicija Ateven Dorcoran, Dontinuum, /ondon, =E4E )5,+7OA+ I #,OO/)DI.A,)metni%ki aktivizam tokom dugog ZZ veka, -erald #aunig <utura publikacije, $uda.org, 7ovi Aad, =EEK SA/+,# P,7.A5I7 +M, A)+MO# AA '#O&)D,# u 7eB /eft #evieB I(K=, .ulRCAugust 4VHE, tekst se mo!e nai na http:((BBB.neBleftrevieB.org(*vieB[4>N Pertolt Precht, Sriting the +ruth,<ive &if\culties,4V>N. +ekst se mo!e nai na sledeoj adresi: http:((ricardo.ecn.Bfu.edu(]cottrell(ope(archive(EVE>(attCE4VK(five&ifficultiesJbrecht.pdf Andrea <raser, <rom the Driti:ue of Institutions to an Institution of Driti:ue, Artforum. 7eB Qork: Aep =EEN. Ool. ??, Iss. 4G pg. =HF, F http:((BBB.marginalutilitR.org(BpCcontent(uploads(=E4E(EH(AndreaC<raserJ<romCtheCDriti:ueCofC InstitutionsCtoCanCInstitutionCofCDriti:ue.pdf Bebografija: http:((eipcp.net(transversal(E>E>(raunig(en(IJftnref=E http:((republicart.net(disc(mundial(kellRE4Jen.htm http:((eighteen.fibreculturejournal.org( http:((BBB.acfnR.org(transforum(transforumC=(transversalitR( http:((eipcp.net(transversal(4=E?(tietjen(en http:((BBB.eCfluX.com(journal(takeCtheCmoneRCandCrunCcanCpoliticalCandCsocioCcriticalC

artC0survive2( http:((BBB.cddc.vt.edu(sionline(si(theses.html http:((BBB.republicart.net(disc(realpublicspaces(hammE=Jen.htm http:((BBB.republicart.net(disc(mundial(noBotnRE=Jen.htm http:((eipcp.net(transversal(ENEH(pechriggl(en http:((books.google.rs(books* id[F>S7QauOaNAD^pg['AFNE^lpg['AFNE^d:[transversalitR_deleuze_guattari^source[bl^o ts[,PzzeBk.uB^sig[Fptupt<AAp$RsJ$RE4vS3<snAPs^hl[sr^sa[Z^ei[Dnp/+FHX/IC AFgOe45mh&g^ved[ED<B3KA,BPgIv[onepage^:[transversalitR`=Edeleuze `=Eguattari^f[false