CORPUS 3

verzija 3.1

Uputstva za upotrebu

Editor elemenata

Tri D Corpus, 2010.

Sadraj
1 Uvod............................................................................................................................................ 1 1.1 Zakonske odredbe.................................................................................................................... 1 2 Editor elemenata........................................................................................................................3 3 Pogled na element.....................................................................................................................4 3.1 Izgled elementa........................................................................................................................ 4 3.2 Selektiranje ploha..................................................................................................................... 4 3.3 Promjena kuta i udaljenosti pogleda.........................................................................................4 4 Gornja traka s alatima...............................................................................................................5 4.1 Osnovni.................................................................................................................................... 4.1.1 !"itavanje elementa.............................................................................................................. 4.1.2 Spremanje elementa.............................................................................................................# 4.1.2.1 $reiranje nove grupe elemenata........................................................................................# 4.1.2.2 Promjena imena grupe.......................................................................................................# 4.1.2.3 %risanje grupe.................................................................................................................... & 4.1.3 Spremanje elemenata...........................................................................................................& 4.1.3.1 $reiranje nove grupe elemenata........................................................................................& 4.1.4 Ispis elementa....................................................................................................................... ' 4.1. Ispis u (eta )eporter............................................................................................................' 4.1.# Pomi*anje i rota*ija pogleda..................................................................................................' 4.1.& Pribli+avanje i udaljavanje pogleda......................................................................................., 4.1.' Pomak mi-a..........................................................................................................................., 4.1., .rupiranje.............................................................................................................................., 4.1.1/ )azbijanje grupe.................................................................................................................. , 4.1.11 !klju"ivanje ravnala i mre+e................................................................................................, 4.1.12 Pode-avanje ravnala i mre+e.............................................................................................., 4.1.13 Pode-avanje svjetla...........................................................................................................1/ 4.1.14 Skripte............................................................................................................................... 1/ 4.1.1 $reiranje izbornika.............................................................................................................1/ 4.1.1# %oja podloge...................................................................................................................... 1/ 4.2 0odavanje............................................................................................................................... 11 4.2.1 1ogi*a.................................................................................................................................. 11 4.2.2 2ertikalna pregrada..............................................................................................................11 4.2.3 Poli*a................................................................................................................................... 11 4.2.4 %lenda................................................................................................................................. 12 4.2. 0vokrilna vrata.....................................................................................................................14 4.2.# Posebna vrata..................................................................................................................... 14 4.2.& 2rata na kutnom elementu...................................................................................................1 4.2.' )u"ki*a................................................................................................................................ 1# 4.2., )adna plo"a........................................................................................................................ 1# 4.2.1/ 3adi*e................................................................................................................................ 1# 4.2.1/.1 Odre4ivanje vanjskih dimenzija......................................................................................1# 4.2.1/.2 $arakteristike bo"nih ploha............................................................................................1& 4.2.1/.3 $arakteristike le4ne plohe..............................................................................................1' 4.2.1/.4 $arakteristike dna...........................................................................................................1' 4.2.1/. $arakteristike 5ronte........................................................................................................1, 4.2.11 !gradbeni aparati..............................................................................................................2/ 4.2.12 0odavanje elemenata........................................................................................................2/ 4.3 Pogledi.................................................................................................................................... 2/ 4.3.1 Perspektiva..........................................................................................................................2/

4.3.2 6lo*rt.................................................................................................................................... 2/ 4.3.3 1a*rt.................................................................................................................................... 21 4.3.4 %oko*rt................................................................................................................................ 21 4.3. 6lo*rt 2................................................................................................................................. 21 4.3.# 1a*rt 2................................................................................................................................. 21 4.3.& %oko*rt 2............................................................................................................................. 21 4.3.' Pribli+i.................................................................................................................................. 21 4.3., !dalji.................................................................................................................................... 21 4.3.1/ Prikaz linijama sa skrivanjem............................................................................................21 4.3.11 7i"ani model....................................................................................................................... 21 4.3.12 Prikaz pomo8u bijelih ploha...............................................................................................22 4.3.13 Prikaz pomo8u uzoraka.....................................................................................................22 4.3.14 Okvir.................................................................................................................................. 22 4.3.1 .rani*a elementa..............................................................................................................22 4.3.1# Prikaz kota.........................................................................................................................22 4.4 !re4ivanje.............................................................................................................................. 22 4.4.1 0upli*iranje..........................................................................................................................22 4.4.2 %risanje................................................................................................................................ 22 4.4.3 2rati..................................................................................................................................... 23 4.4.4 Postavi materijal..................................................................................................................23 4.4. Poravnavanje....................................................................................................................... 23 4.4.# 9ditor elemenata................................................................................................................. 24 4.4.& )ubne trake......................................................................................................................... 24 4.4.' Potro-ni materijal................................................................................................................. 2 4.4.'.1 Potro-ni materijal elementa..............................................................................................2 4.4.'.2 Potro-ni materijal daske...................................................................................................2# 4.4., Pomi*anje i rota*ija pogleda................................................................................................2# 4.4.1/ Pribli+avanje i udaljavanje pogleda...................................................................................2& 4.4.11 Izra"un *ijena..................................................................................................................... 2& 4.4.12 2arijable............................................................................................................................. 2' 4.4.13 Pozi*ioniranje.................................................................................................................... 2' 4.4.13.1 Pozi*ioniranje u lijevo.....................................................................................................2' 4.4.13.2 Pozi*ioniranje dolje.........................................................................................................2' 4.4.13.3 :orizontalno pozi*ioniranje............................................................................................2, 4.4.13.4 2ertikalno pozi*ioniranje.................................................................................................2, 4.4.13. Pozi*ioniranjeizme4u "etiri objekta................................................................................2, 4. $rivulje.................................................................................................................................... 2, 4. .1 !klju"ivanje rada s krivuljama.............................................................................................2, 4. .2 0odavanje nove to"ke.........................................................................................................2, 4. .3 %risanje to"ke......................................................................................................................2, 4. .4 Pretvaranje u liniju...............................................................................................................2, 4. . Pretvaranje u krivulju...........................................................................................................2, 4. .# Pretvaranje u kru+ni luk.......................................................................................................3/ 4. .& Slobodni kut spajanja krivulja..............................................................................................3/ 4. .' )avno spajanje krivulja........................................................................................................3/ 4. ., Simetri"no spajanje krivulja.................................................................................................3/ 4. .1/ 0odavanje trokutaste grupe linija......................................................................................3/ 4. .1/.1 0odavanje "etverokutne grupe linija..............................................................................3/ 4. .11 0odavanje kru+ne grupe krivulja........................................................................................3/ 4. .12 %risanje grupe krivulja.......................................................................................................31 4. .13 Spremanje krivulja.............................................................................................................31 4. .14 !"itavanje krivulja..............................................................................................................31 4. .1 0odatni alati za rad s krivuljama........................................................................................31 4. .1 .1 Pozadina......................................................................................................................... 31

II

4. .1 .1.1 Poka+i..........................................................................................................................31 4. .1 .1.2 !"itaj............................................................................................................................31 4. .1 .1.3 Okreni horizontalno.....................................................................................................31 4. .1 .1.4 Okreni vertikalno..........................................................................................................31 4. .1 .1. 0imenzije pozadinske slike.........................................................................................31 4. .1 .1.# Pomak pozadinske slike..............................................................................................32 4. .1 .1.& Prozirnost.................................................................................................................... 32 4. .1 .2 $rivulja............................................................................................................................32 4. .1 .2.1 In5o ; osnovne in5orma*ije o krivulji.............................................................................32 4. .1 .2.2 :vati-te krivulje...........................................................................................................32 4. .1 .2.3 Oblikovanje.................................................................................................................. 32 4. .1 .3 Zadavanje krivulja tekstom.............................................................................................33 4. .1 .4 Oblikovanje povr-ine......................................................................................................33 4. .1# $oordinate to"aka i 5ormule u krivuljama...........................................................................34 4. .1#.1 <psolutne vrijednosti koordinata.....................................................................................34 4. .1#.1.1 =ormule ...................................................................................................................... 34 4. .1#.1.2 0irektni upis 5ormula....................................................................................................3 4. .1#.1.3 0odavanje vlastitih varijabli.........................................................................................3 4.# $otiranje................................................................................................................................. 3 4.#.1 $otiranje elementa...............................................................................................................3# 4.#.2 $otiranje daske.................................................................................................................... 3# 4.#.2.1 2rste kota..........................................................................................................................3# 4.#.2.1.1 $lasi"ne kote................................................................................................................. 3# 4.#.2.1.2 0uljina krivulje............................................................................................................... 3# 4.#.2.1.3 )adijus kru+nog luka.....................................................................................................3# 4.#.2.1.4 $ut linije.........................................................................................................................3& 4.#.2.1. $otiranje bu-enja...........................................................................................................3& 4.#.2.1.# (arkeri...........................................................................................................................3& 4.#.2.1.& %risanje kota i oznaka...................................................................................................3& 4.#.2.1.' Okretanje streli*a na koti...............................................................................................3& 4.#.2.1., Pomi*anje brojeva na kotama.......................................................................................3' 5 Desni panel s alatima..............................................................................................................39 .1 Izlaz iz 9ditora........................................................................................................................3, .2 Stablasti prikaz.......................................................................................................................3, .2.1 Promjena vidljivosti objekta.................................................................................................3, .2.2 %risanje objekta................................................................................................................... 3, .2.3 $opiranje objekta................................................................................................................. 3, .2.4 Promijena redoslijeda..........................................................................................................4/ .3 $arakteristike elementa..........................................................................................................4/ .3.1 1aziv elementa.................................................................................................................... 4/ .3.2 >i5ra elementa..................................................................................................................... 4/ .3.2.1 Obi"na -i5ra......................................................................................................................41 .3.2.2 2arijabilna -i5ra................................................................................................................. 41 .3.3 0imenzije elementa.............................................................................................................41 .3.4 3o*k..................................................................................................................................... 41 .3.4.1 Zaklju"avanje.................................................................................................................... 41 .3.4.1.1 Zaklju"avanje dimenzija................................................................................................42 .3.4.1.2 )aspon dimenzija..........................................................................................................42 .3.4.1.3 Standardna dimenzija....................................................................................................42 .3.4.1.4 (odel.............................................................................................................................42 .3.4.1. Potro-ni materijal elementa...........................................................................................42 .3.4.2 Ostalo............................................................................................................................... 42 .3.4.2.1 Interna visina nogi*a......................................................................................................43 .3.4.2.2 Promjena visine nogi*a.................................................................................................43

III

.3.4.2.3 Polo+aj vise8eg elementa kod u"itavanja. ....................................................................43 .3.4.3 0oga4aji........................................................................................................................... 43 .3.4.4 Zamjena materijala...........................................................................................................43 .3.4. Za-tita u 3o*k prozoru......................................................................................................44 .3. 6ip elementa........................................................................................................................ 44 .3.# Opis elementa..................................................................................................................... 4# .3.#.1 Obi"ni opis........................................................................................................................4# .3.#.2 2arijabilni opis................................................................................................................... 4# .3.& 1apomena........................................................................................................................... 4# .4 2arijable elementa..................................................................................................................4& . ?ijena elementa...................................................................................................................... 4& .# %risanje 5ormula......................................................................................................................4& .& )astavi.................................................................................................................................... 4& 6 Donja traka s alatima...............................................................................................................48 #.1 1aziv daske............................................................................................................................4' #.2 Pozi*ija daske.........................................................................................................................4' #.3 0imenzije daske.....................................................................................................................4' #.4 $utevi...................................................................................................................................... 4, #. 6ip daske................................................................................................................................ 4, #.# Smijer daske...........................................................................................................................4, #.& Predvi4ena debljina................................................................................................................4, #.' Polo+aj ru"ki*e.......................................................................................................................4, #., .od......................................................................................................................................... / #.1/ <rtikl...................................................................................................................................... / #.11 Posebni materijal.................................................................................................................. / #.12 Staklo.................................................................................................................................... / #.13 %risanje 5ormula daske......................................................................................................... / #.14 %risanje rupe za sudoper...................................................................................................... / #.1 Otvaranja.............................................................................................................................. / #.1# Programi............................................................................................................................... / #.1& Primjedbe............................................................................................................................. 1 #.1' =ormule................................................................................................................................ 1 #.1'.1 9ditor 5ormula.................................................................................................................... 1 #.1'.1.1 Osnovno polje za upis 5ormule....................................................................................... 1 #.1'.1.2 Pomo8no polje................................................................................................................ 1 #.1'.2 Pravila za unos 5ormula..................................................................................................... 2 #.1'.2.1 Imenovanje objekata i varijabli....................................................................................... 2 #.1'.2.1.1 Imenovanje varijabli..................................................................................................... 2 #.1'.3 (atemati"ka pravila........................................................................................................... 3 #.1'.4 Popis matemati"kih opera*ija i 5unk*ija............................................................................. 3 #.1'. Primjer upotrebe 5ormula................................................................................................... #.1'. .1 <naliza zahvata potrebnih na elementu.......................................................................... #.1'. .2 Pregled objekata na kojima 8e se raditi.......................................................................... #.1'. .3 %risanje nepotrebnih objekata........................................................................................ & #.1'. .4 !vo4enje novih varijabli.................................................................................................. & #.1'. . Promjena 5ormula za polo+aj.......................................................................................... ' #.1'. .# Promjena 5ormula veli"ine.............................................................................................. ,

IV

1 Uvod
Prije poetka rada na progra u Corpus pa!"jivo proitajte uputstva za upotrebu i osta"u doku enta#iju koju ste dobi"i s progra o . Upoznajte se s naino $unk#ioniranja ovog progra a kako bi iz njega izvuk"i aksi u . Uko"iko i ate bi"o kakvi% nedou i#a u vezi $unk#ioniranja progra a i"i strojne pod"oge &%ardvera' koja je potrebna za njegovo ispravno $unk#ioniranje obavezno kontaktirajte dobav"jaa i"i proizvo(aa. )ontakt in$or a#ije na"aze se na internet strani#a a ***.#orpus.%r. Corpus je a"at kao i svaki drugi. +jegovi nepravi"ni kori,tenje ogu-e je prouzroiti neoekivane rezu"tate. .bavezno pa!"jivo proitajte /akonske odredbe. Uko"iko se ne s"a!ete s nji a ne ojte insta"irati niti pokretati progra . Insta"iranje i"i pokretanje bi"o kojeg progra a iz progra skog paketa Corpus dajete do znanja da se s"a!ete s navedeni zakonski odredba a.

1.1 /akonske odredbe

Proizvo(a krajnje korisniku dozvo"java uporabu jedne kopije isporuenog so$tvera na jedno rauna"u. +ije dozvo"jena uporaba isporuenog so$tvera istovre eno na drugo rauna"u bez da je za to osigurana dodatna "i#en#a. )orisnik s ije prenijeti kopiju isporuenog so$tvera na neko rauna"o uz uvjet da na osta"i rauna"i a ne a operativni% kopija so$tvera osi oni% za koje su pribav"jene "i#en#e za kori,tenje. U s"uaju da proizvo(a snabdije korisnika s unaprije(eni i pobo"j,ani verzija a isporuenog so$tvera sve pret%odno insta"irane verzije so$tvera ne s iju biti u uporabi. Isporueni so$tver je isk"juivo v"asni,tvo proizvo(aa i"i izdavaa i unutar %rvatskog zakonodavstva, za,ti-en je svi zakoni a o za,titi industrijskog i inte"ektua"nog v"asni,tva. Pre a to e isporueni so$tver treba tretirati kao svaki drugi proizvod iz ove do ene &knjige, g"azbene sni ke i s"ino', uz dodatak da korisnik s ije nainiti a' sa o jednu dodatnu kopiju iz raz"oga ar%iviranja i"i dodatne potpore u s"uaju gubitka $unk#iona"nosti radne kopije i b' prenijeti so$tver na jedan vrsti disk pod uvjeto da se origina" uva iz raz"oga ar%iviranja i"i dodatne potpore u s"uaju gubitka $unk#iona"nosti radne kopije. )opiranje pisanog aterija"a isporuenog uz so$tver nije dozvo"jeno. 0everzni in!enjering i ana"iza koda isporuenog so$tvera striktno su zabranjeni. /a proizvode koji ogu biti isporueni uz so$tver, a u tu(e su v"asni,tvu, vrijede odredbe iz "i#enni% ugovora nji%ovi% proizvo(aa. Proizvo(a i"i dobav"ja ne preuzi a na sebe odgovornost za bi"o kakvu ,tetu i"i gubitke &uk"juuju-i ,tetu i gubitke u dobiti, prekidu pos"a, gubitke pos"ovni% in$or a#ija i s"ino' koji bi nasta"i uporabo i"i ne ogu-no,-u uporabe isporuenog so$tvera, ak i u uvjeti a u koji a bi proizvo(a bio in$or iran o ogu-nosti nastanka ,teta i gubitaka. 1ibu k"ju je sastavni dio progra skog paketa Corpus. 2ubitak 1ibu k"jua predstav"ja gubitak "i#en#e. /bog toga je izdavanje novog k"jua jednako kupovini nove "i#en#e progra skog paketa Corpus. Izni no, 1ibu k"ju se o!e za ijeniti, a"i jedino u s"uaju da se vrati origina"ni k"ju, bez obzira na njegovo stanje o,te-enosti. U s"uaju neispravnosti 1ibu k"jua, koju nije izazvao korisnik, u garantno roku od 12 jese#i *ibu k"ju -e biti za ijenjen besp"atno. Uko"iko se za jena obav"ja van garantnog roka, 1ibu k"ju se nap"a-uje pre a teku-e #jeniku. 3ko se s"a!ete s ovi odredba a obavite postupak insta"a#ije, a u svako odustanite od da"jnje insta"a#ije. drugo s"uaju

2 4ditor e"e enata

Prozor u koje se izvodi editor e"e enata je standardni *indo*s prozor koji se otvara preko prozora Corpusa. 5ogu-e ga je &i preporu"jivo' ra,iriti preko #ije"og ekrana. )ad je otvoren nije ogu-e raditi u g"avno dije"u Corpusa. 0ad u editoru se zavr,ava pritisko na tipku Prihvati izmjene. 4ditor e"e enata ogu-e je zatvoriti i tipko za zatvaranje prozora koja se na"azi u gornje desno kutu &kri!i-'. U to s"uaju -e pro jene na e"e entu biti zane arene, editor e"e enata -e se zatvoriti, a e"e ent -e biti u isto stanju kao i prije otvaranja. +ije nu!no da -e zatvaranje editora i ati za pos"jedi#u vra-anje u g"avni dio progra a. Ponekad, e"e ent o!e biti sastavni dio nekog drugog e"e enta. U to s"uaju se iz 6g"avnog6 editora e"e enta u"azi u 6podeditor6. /ato -e povratak iz podeditora i ati za pos"jedi#u rad u editoru e"e enta koji je 6g"avniji6. Prozor editora nije ogu-e otvoriti kad je otvoreno po"je za editiranje $or u"a niti kad je aktivan 6rastav"jeni prikaz6. Prozor se o!e podije"iti na s"ijede-a podruja7 ogu pri ijeniti na e"e entu, su s je,teni pog"edi na e"e ent, 8 gornja traka s alatima 8 radnje i postup#i koji se 8 pogled na element 8 g"avni dio prozora u koje 8 desni panel 8 stab"asti prikaz i dodatne naredbe, 8 donji panel 8 para etri koji de$iniraju pojedine p"o%e i pode"e ente.

3 Pog"ed na e"e ent

+ajve-i dio prozora editora e"e enata zauzi a pog"ed na e"e ent. U nje u se7 8 prati izg"ed objekta koji se obra(uje, 8 odabiru dije"ovi p"o%a nad koji a se izvr,avaju naredbe, 8 i,e ijenja kut i uda"jenost pog"eda na objekt .

3.1 Izg"ed e"e enta

Izg"ed e"e enta ovisi o nainu prikaza, kutu i uda"jenosti. +ain prikaza &"inijski, p"o,ni, s dekori a i s".' odre(uje se u grupi a"ata Pogledi i a"ati a za rota#iju i prib"i!avanje:uda"javanje koji se na"aze u grupa a Osnovni i Ureivanje. Tako(er, izg"ed e"e enta se o!e odrediti i iz osnovnog dije"a progra a &Glavni izbornik -> Izgled'. Izg"ed e"e enta ovisi i o to e koje su p"o%e se"ektirane. ;e"ektirane p"o%e -e biti obi"je!ene prozirno #rveno bojo . U gornje okocrt. "ijevo kutu postav"jen je naziv trenutnog pog"eda7 Perspektiva, Nacrt, Tlocrt i"i

3.2 ;e"ektiranje p"o%a

U g"avno prozoru se se"ektiraju objekti &daske i e"e enti'. .bjekti se se"ektiraju postav"janje pokazivaa i,a na !e"jeni objekt i pritisko "ijeve tipke na i,u. 3ko je potrebno se"ektirati vi,e objekata, pri"iko stisnutu i tipku !hi"t na tipkovni#i. pritiskanja "ijeve tipke i,a potrebno je i ati

3.3 Pro jena kuta i uda"jenosti pog"eda

+akon ,to su odabrane naredbe za pro jenu kuta i uda"jenosti & Pomicanje i rotacija pogleda, Pribli#avanje i $daljavanje pogleda', nji a se uprav"ja po o-u i,a koji se na"azi na pog"edu na e"e ent.

<

4 2ornja traka s a"ati a

Traka s a"ati a na"azi se u gornje dije"u prozora. ;astoji se od ikona koji a se aktiviraju naredbe i $unk#ije &a"ati' editora e"e enata. 3"ati su podije"jeni u grupe7 8 Osnovni 8 a"ati za rad s datoteka a, pog"edo , ispiso 8 Pogledi 8 uprav"janje pog"edo 8 Ureivanje 8 rad s pojedini 8 Buenje 8 bu,enje rupa, 8 Kotiranje 8 kotiranje e"e enata, p"o%a, rupa i krivu"ja, 8 MetaReport 8 a"ati odu"a 5eta 0eporter, 8 Korisniki 8 grupa za korisniki de$inirane skriptne naredbe. Pojedine insta"a#ije progra a ogu i ati anje grupa, ovisno o kojoj se verziji Corpusa radi, koji su insta"irani odu"i i koriste "i se korisnike naredbe po o-u skripti. i pode,avanje prikaza, dije"ovi a e"e enta, i pode,avanje postavki, 8 Dodavanje 8 a"ati za dodavanje novi% dije"ova u e"e ent, sastavni

8 Krivulje 8 krivo"inijsko ob"ikovanje,

4.1 .snovni
4.1.1 Uitavanje e"e enta
+aredba U%itaj element uitava novi e"e ent. Postoje-i e"e ent -e biti izbrisan i na njegovo jesto -e do-i novi. Uko"iko je potrebno uz postoje-i e"e ent uitati jo, jedan treba koristiti naredbu &odaj element koja se na"azi u grupi a"ata za dodavanje. .dabiro naredbe U%itaj element na ekranu se pojav"juje dija"o,ki prozor za uitavanje e"e enata. grupe, s U gornje dije"u prozora na"azi se popis grupa u koje su raspore(eni e"e enti. .dabiro "ijeve strane se pokazuje pripadaju-a "ista e"e enata.

2rupe e"e enata odre(ene su raz"iiti direktoriji a & apa a, $o"deri a' u koji a su e"e enti spre "jeni. Da bi korisnik sa napravio nove grupe, iz ijenio i ena postoje-i i"i izbrisao neke od postoje-i% ora se pos"u!iti *indo*s naredba a za kreiranje, brisanje i"i pro jenu i ena direktorija. To se o!e uiniti u dija"o,ko okviru za spre anje e"e enata i"i, izvan Corpusa, u 4=p"oreru. .dabiro jednog od e"e enata s "ijeve strane, na desnoj -e se strani pokazati njegova s"ika u prostoru. Ispod s"ike se na"azi po"je 'ijena. U nje u je prikazana #ijena prikazanog e"e enta. U s"uaju da #ijenu treba pro ijeniti i,e treba pritisnuti unutar po"ja s brojevi a. +a ekranu -e se pojaviti dija"o,ki okvir za upis #ijene. U po"je Cijena e"e enta se upisuje nova #ijena e"e enta. Pritisko na tipku Od$stani se zatvara dija"og bez pro jene #ijene, a tipko U red$ je spre a se nova #ijena e"e enta. Ispod, u tri po"ja prikazuju di enzije &visina>,irina>dubina' se"ektiranog e"e enta u i"i etri a. 5ijenjanje oznake u ku-i#i (otiraj isk"juuje se i"i uk"juuje rota#ija e"e enta. Tipko U%itaj se odabrani e"e ent dodaje u projekt, a tipko Od$stani se progra bez uitavanja vra-a u pret%odno ?

stanje.

4.1.2 ;pre anje e"e enta

+aredba ;pre i e"e ent po%ranjuje e"e ent na disk rauna"a. +jeni aktiviranje dija"o,ki prozor za odre(ivanje i ena datoteke i jesta njezinog po%ranjivanja. Progra datoteke pred"o!iti i e e"e enta iz projekta. otvara se -e za i e

Dija"o,ki prozor za spre anje e"e enata je standardni *indo*s prozor za po%ranjivanje datoteka sa svi njegovi $unk#ija a. U rubri#i !ave in) odre(uju se disk i direktorij u koji -e se projekt po%raniti. U g"avno dije"u prozora je popis spre "jeni% projekata &ako i% i a'. U po"je *ile Name) se upisuje naziv pod koji se spre a projekt. Pritisko na tipku !ave i"i dvostruki k"iko se po%ranjuje e"e ent. Tipko dija"o,ki prozor, a progra se vra-a u pret%odno stanje. 'ancel se zatvara

5ogu-e je u jesto upisa u po"je *ile Name, odabrati iz "iste naziv nekog od ve- prije po%ranjeni% e"e enata. U to s"uaju -e se pojaviti okvir s upozorenje da e"e ent s takvi nazivo vepostoji i pitanje da "i ga !e"i o za ijeniti. .dabiro tipke +es e"e ent se po%ranjuje pod ti nazivo , a odabiro tipke No se progra vra-a na dija"o,ki prozor za spre anje e"e enata. .si za po%ranu e"e enata, dija"o,ki okvir za spre anje o!e pos"u!iti i za trajno brisanje e"e enta s diska rauna"a te za kreiranje, brisanje i"i pro jenu i ena grupa a sa spre "jeni e"e enti a. Po,to je dija"o,ki okvir za spre anje standardna ko ponenta *indo*sa, sadr!i naredbe koje je ogu-e aktivirati i direktno iz *indo*sa bez upotrebe Corpusa. /ato su postup#i kreiranja, brisanja i prei enovanja grupa izvodivi i u 4=p"oreru. ;vi direktoriji koji se na"aze u unutar direktorija 6,lm!av6 za Corpus predstav"jaju grupe e"e enata.

4.1.2.1 )reiranje nove grupe e"e enata

/a kreiranje nove grupe potrebno se pozi#ionirati u direktorij 6 ,lm!av6 u koje su spre "jeni e"e enti i direktoriji koji predstav"jaju grupe e"e enata.. Pritisko na tipku za kreiranje direktorija &'reate ne- "older' postav"ja se novi direktorij. .n predstav"ja novu grupu e"e enata. U jesto pritiska na tipku za kreiranje direktorija ogu-e je u #entra"no dije"u dija"o,kog prozora &gdje se na"aze datoteke i direktoriji' na prazni prostor iz e(u naziva pritisnuti desnu tipku i,a. Pojavit -e se izbornik na koje treba odabrati Ne- i zati *older. U 4=p"oreru se *older. o!e u g"avno izborniku odabrati grupa naredbi *ile, u njoj odabrati Ne-, a zati

4.1.2.2 Pro jena i ena grupe

/a pro jenu i ena grupe potrebno je pro ijeniti naziv direktorija koji predstav"ja grupe. Potrebno je k"iknuti i,e na direktorij koji predstav"ja grupu, nakon toga tipku *. na tipkovni#i. .znait -e se s"ova u i enu direktorija i postaviti kursor. +akon upisa i ena potrebno je pritisnuti tipku ,nter na tipkovni#i i"i k"iknuti i,e izvan editiranog i ena. U jesto tipke *. za pro jenu i ena ogu-e je na nazivu pritisnuti desnu tipku izbornik na koje treba odabrati (ename. 3ko se radi u 4=p"oreru, ogu-e nakon odabiranja direktorija u g"avno i,a. Pojavit -e se

izborniku odabrati grupu @

*ile i zati

(ename.

4.1.2.3 Arisanje grupe

Uko"iko je potrebno brisati #ije"u grupu potrebno je oznaiti direktorij koji predstav"ja grupu i zati na tipkovni#i pritisnuti tipku &elete &&el'. +a ekranu -e se pojaviti upozorenje o brisanju. Pritisnuti +es i grupa je uk"onjena. Arisanje grupe bit -e obrisani i svi e"e enti koji se u njoj na"aze. U jesto tipke &elete za brisanje grupe ogu-e je na nazivu pritisnuti desnu tipku se izbornik na koje treba odabrati &elete. 3ko se radi u 4=p"oreru, *ile i zati &elete. ogu-e nakon odabiranja direktorija u g"avno i,a. Pojavit -e

izborniku odabrati grupu

4.1.3 ;pre anje e"e enata

+aredba ;pre i e"e ent po%ranjuje e"e ent na disk rauna"a. +jeni aktiviranje dija"o,ki prozor za odre(ivanje i ena datoteke i jesta njezinog po%ranjivanja. Progra datoteke pred"o!iti i e e"e enta iz projekta. otvara se -e za i e

Dija"o,ki prozor za spre anje e"e enata je standardni 1indo*s prozor za po%ranjivanje datoteka sa svi njegovi $unk#ija a. U rubri#i !ave in7 odre(uju se disk i direktorij u koji -e se projekt po%raniti. U g"avno dije"u prozora je popis spre "jeni% projekata &ako i% i a'. U po"je *ile Name7 se upisuje naziv pod koji se spre a projekt. Pritisko na tipku !ave i"i dvostruki k"iko se po%ranjuje e"e ent. Tipko dija"o,ki prozor, a progra se vra-a u pret%odno stanje. 'ancel se zatvara

5ogu-e je u jesto upisa u po"je *ile Name, odabrati iz "iste naziv nekog od ve- prije po%ranjeni% e"e enata. U to s"uaju -e se pojaviti okvir s upozorenje da e"e ent s takvi nazivo vepostoji i da "i ga !e"i o za ijeniti. .dabiro tipke +es e"e ent se po%ranjuje pod ti na dija"o,ki prozor za spre anje e"e enata. nazivo , a odabiro tipke No se progra vra-a

.si za po%ranu e"e enata dija"o,ki okvir za spre anje o!e pos"u!iti i za trajno brisanje e"e enta s diska rauna"a te za kreiranje, brisanje i"i pro jenu i ena grupa a sa spre "jeni e"e enti a. +avedene opera#ije su jednake kao i u s"uaju uitavanja e"e enata gdje su i deta"jnije opisane.

4.1.3.1 )reiranje nove grupe e"e enata

/a kreiranje nove grupe potrebno se pozi#ionirati u direktorij 6 ,lm!av6 u koje su spre "jeni e"e enti i direktoriji koji predstav"jaju grupe e"e enata.. Pritisko na tipku za kreiranje direktorija &'reate ne- "older' postav"ja se novi direktorij. .n predstav"ja novu grupu e"e enata. U jesto pritiska na tipku za kreiranje direktorija ogu-e je u #entra"no dije"u dija"o,kog prozora &gdje se na"aze datoteke i direktoriji' na prazni prostor iz e(u naziva pritisnuti desnu tipku i,a. Pojavit -e se izbornik na koje treba odabrati Ne- i zati *older. U 4=p"oreru se *older. o!e u g"avno izborniku odabrati grupa naredbi *ile, u njoj odabrati Ne-, a zati

4.1.4 Ispis e"e enta

.vo se naredbo e"e ent ispisuje na pisa. Prije ispisa dobija se prozor s preg"edo . +a nje u se vidi kako -e s"ika izg"edati na papiru. U zag"av"ju ispisanog doku enta su Projekt, /$tor i &at$m. In$or a#ije o nji a se unose u osnovno dije"u progra a &&atoteka -> Opis projekta'. +a dnu ispisa su naziv e"e enta, #ijena i di enzije e"e enta. U s"uaju odustajanja od ispisa treba pritisnuti tipku za zatvaranje prozora u gornje desno kutu prozora. /a ispis je potrebno pritisnuti tipku za ispis . /a vi,e in$or a#ija o prozoru za preg"ed ispisa potrebno je pog"edati u osnovna uputstva u pog"av"je o ispisu.

4.1.5 Ispis u 5eta 0eporter

Uko"iko je aktivan odu" 5eta 0eporter, kraj tipke za ispis se na"azi po"je (eport koje, u s"uaju da je uk"jueno, preus jerava s"iku u odu" 0eta (eporter u jesto na pisa. Tipka Poka#i poziva prozor 5eta 0eportera.

4.1.6 Po i#anje i rota#ija pog"eda

.vo se naredbo uprav"ja pog"edo odnosno 6ka ero 6 koja g"eda na e"e ent. To znai da ova naredba ne ijenja kut i"i po"o!aj koji e"e ent i a u prostoru, nego o"ak,ava preg"ed e"e enta iz razni% s ijerova. +aredba za po i#anje i rota#iju pog"eda uk"juivanje postaje aktivna sve dok se ne isk"jui. /a raz"iku od nje neke naredbe se k"iko i,a uk"juuju sa o jedno , a nakon zavr,etka ak#ije koju predstav"jaju postaju neaktivne. Takav pri jer su uitavanje, spre anje, ispis i druge. +aredba za po i#anje i rota#iju se isk"juuje ponovni k"iko i,a i"i aktiviranje neke druge naredbe za pog"ed koja radi drugaije nego prva. U ovo s"uaju to je naredba za prib"i!avanje i"i uda"javanje pog"eda. Lijeva tipka mia pomicanje +akon ,to se ova naredba aktivira njezina ikona u tra#i s a"ati a izg"eda kao da je udub"jena. )"ik i,a na bi"o koji dio prikaza i pov"aenje u neko s jeru i at -e za pos"jedi#u po i#anje e"e enta u to s jeru &odnosno po i#anje ka ere u suprotno . De na tipka mia ! rotacija )"ik na desnu tipku uz istovre eno po i#anje i,a i at -e za pos"jedi#u okretanje e"e enta. Pov"aenje i,a "ijevo8desno uvjetovat -e okretanje e"e enta oko svoje uspravne &C' osi. Pov"aenje i,a gore8do"je uvjetovat -e okretanje oko svoje %orizonta"ne &D' osi i"i 6"judski 6 rjeniko reeno7 naginjanje naprijed8natrag. 3ko se pritisne tipka 'T(1 na tipkovni#i, rota#ija oko C osi -e biti za ijenjena rota#ijo e"e enta. Pro atrau to o!e izg"edati kao da se e"e ent naginje "ijevo8desno. Strelice na tipkovnici rotacija "ez mia Eo, jedan nain za rota#iju je kori,tenje stre"i#a na tipkovni#i. Uvjet za uprav"janje pog"edo po o-u stre"i#a je da kursor za upis ne bude u neko po"ju za unos i"i u stab"asto prikazu. +ajjednostavniji nain za iz"a!enje iz tog 6prob"e a6 je k"ik na prostor za prikaz. )ao i u s"uaju uprav"janju s i,e , dodatni k"ik na tipku 'T(1 -e rota#iju oko D osi za ijeniti s rota#ijo oko / osi. F oko / osi

Posebna karakteristika uprav"janja pog"edo rota#iju ne treba biti uk"juena.

po o-u tipkovni#e je u to e ,to naredba za po ak i

4.1.# Prib"i!avanje i uda"javanje pog"eda

.vo se naredbo o ogu-ava prib"i!avanje i"i uda"javanje od e"e enta. )ao i druge naredbe za uprav"janje pog"edo i ova je sta"na ,to znai da je aktivna sve dok se ne isk"jui ponovni pritisko na njenu ikonu i"i aktiviranje druge naredbe za uprav"janje pog"edo . Lijeva tipka mia i pomak $ore %daljavanje +akon ,to se ova naredba aktivira njezina ikona u tra#i s a"ati a izg"eda kao da je udub"jena. )"ik i,a na bi"o koji dio prikaza i pov"aenje pre a gore i at -e za pos"jedi#u uda"javanje e"e enta. Lijeva tipka mia i pomak dolje pri"liavanje )"ik i,a na bi"o koji dio prikaza i pov"aenje pre a do"je i at -e za pos"jedi#u prib"i!avanje e"e enta. &l% i min% na tipkovnici "ez mia Eo, jedan nain za prib"i!avanje i"i uda"javanje je upotreba tipki P1U! & G ' i 0INU! & 8 ' na tipkovni#i. Uvjet za uprav"janje pog"edo po o-u tipkovni#e je da kursor za upis ne bude u neko po"ju za unos i"i u stab"asto prikazu. +ajjednostavniji nain za iz"a!enje iz tog 6prob"e a6 je k"ik na prostor za prikaz. )ao ,to to vrijedi i za neke druge naredbe za uprav"janje pog"edo , pri uprav"janju pog"edo po o-u tipkovni#e naredba ne treba biti uop-e uk"juena.

4.1.' Po ak

i,a

+aredbo Pomak mi2a se ijenja ve"iina koraka za po i#anje pri"iko s"obodnog po i#anja dasaka i e"e enata. Upiso vrijednosti odre(uje se ko"iki je novi korak po aka u i"i etri a.

4.1.( 2rupiranje
/a grupiranje vi,e e"e enata i"i dasaka u jedan e"e ent koristi se ova naredba. Prije nego ,to se pozove potrebno je oznaiti &uz dr!anje tipke !hi"t' vi,e e"e enata i"i dasaka koje se !e"i pretvoriti u jedan e"e ent.

4.1.1) 0azbijanje grupe

.vo se naredbo e"e ente i"i daske. e"e ent, koji se sastoji od vi,e e"e enata i"i dasaka, razbija u pojedinane

4.1.11 Uk"juivanje ravna"a i

re!e
re!u. Po o-u nji%

+a pog"edi a na#rta, t"o#rta i boko#rta ogu-e je uk"juiti ravna"o i po o-nu se o!e o"ak,ati rad sa e"e ento , pogotovo ako se radi s krivu"ja a.

4.1.12 Pode,avanje ravna"a i

re!e

.dabiro ove naredbe o!e se podesiti nain prikaza i $unk#ioniranje ravna"a i re!e. +akon aktiviranja naredbe, na ekranu se pojav"juje prozor za pode,avanje para etara ravna"a i re!e. H

8 ravnalo : uk"juivanje prikaza ravna"a na gornjoj i "ijevoj strani prozora. 8 veliina : ,irina ravna"a i ve"iina $onta koji 8 mrea : uk"juivanje is#rtavanja 8 svakih : uda"jenost pojedini% "inija re!e re!e se prikazuju brojevi na ravna"u re!e preko pog"eda

8 poravnaj s linijama mree : po i#anje i se"ektiranje toaka sa o na sje#i,ta "inija 8 poka iva! "a ravnalu : na ravna"u je "inija a oznaena pozi#ija kursora na ekranu 8 poka iva! #amo streli$a : na ravna"u se ne vidi pozi#ija kursora na ekranu 8 poka iva! %inije : ukri!ene "inije preko #ije"og ekrana

4.1.13 Pode,avanje svjet"a

.vo naredbo se ijenja intenzitet svjet"a u editoru e"e enata. ;vaki k"ik na ikonu intenzitet. 5ogu-e je odrediti ? stupnjeva intenziteta. a"o pove-a

4.1.14 ;kripte
.vo naredbo se poziva editor skripti. ;kripte su uputstava za upotrebu. odu" koji je opisan u posebno dije"u

4.1.15 )reiranje izbornika

+aredba 3reiranje izbornika o ogu-ava postav"janje izbornika na neki e"e ent. Taj izbornik & enu' se pojav"juje &iz e(u osta"og' u g"avno prozoru progra a kad se na odabrani e"e ent k"ikne desno tipko i,a u stav#i &odatno. Prozor za izradu izbornika na svo vr%u i a tipke7 8 uitavanje i &ornika 8 uitavanje prije naprav"jenog i spre "jenog izbornika, 8 spremanje i &ornika 8 spre anje postoje-eg izbornika, 8 kreiranje nove nared&e 8 kreiranje i"i brisanje trenutne naredbe, 8 dodavanje nared&e 8 dodavanje naprav"jene naredbe u "ist naredbi izbornika, 8 &risanje 8 brisanje oznaene naredbe iz izbornika. Ispod tipki su po"ja7 8 opis 8 naziv naredbe koji -e pisati u g"avno prozoru, se skripta odabire. 8 skripta ! naziv skripte koja -e se pokretati i tipka kojo Tab"i#a ispod sadr!i "istu kreirani% naredbi i pripadaju-e skripte.

4.1.16 Aoja pod"oge

.va tipka poziva izbornik boja za odre(ivanje boje pod"oge u editoru e"e enata.

10

4.2 Dodavanje
4.2.1 +ogi#a
+aredbo Nogica se u e"e ent dodaje nogi#a proizvo"jni% di enzija. Da bi se postavi"a nogi#a potrebno je prvo pritisnuti tipku sa s"iko nogi#e, a zati jesto gdje -e biti gornji rub nogi#e. Progra -e donji dio nogi#e &i ti e odrediti visinu' spustiti do dna e"e enta. +ogi#a se postav"ja od jesta k"ika na dasku pre a do"je. +akon postav"janja nogi#e s"obodni su za ure(ivanje svi njezini para etri koji su identini osta"i gradbeni dije"ovi a korpusa kao ,to su po"o!aj po osi a =, I i z te di enzije &visina, ,irina, deb"jina' i nagibi.

4.2.2 Vertika"na pregrada

+aredbo 4ertikalna pregrada u e"e ent se postav"ja oko ita daska iz e(u dvije %orizonta"ne p"o%e. /a postav"janje pregrade potrebno je prvo pritisnuti tipku Pregrada, a zati na po"i#u &i"i dno e"e enta' iz koje se pregrada uzdi!e. Pregrada -e biti postav"jena do prve idu-e gornje po"i#e. Po"o!aj po D osi i"i uda"jenost od "ijevog ruba e"e enta u pravi"u nije k"iko i,a pa je uputno ovu vrijednost korigirati runo. ogu-e pre#izno odrediti

Po"o!aj po C osi i"i visini ovisi o po"o!aju p"o%e koja s donje strane odre(uje pregradu. +ije ogudirektni upis po"o!aja po C osi jer se on auto atski izraunava na te e"ju po"o!aja i deb"jine donje rubne p"o%e. /a direktni upis po"o!aja potrebno je izbrisati $or u"u za C. Ti e -e se, naravno, ukinuti auto atsko izraunavanje po"o!aja b"ende kod pro jene po"o!aja donje rubne p"o%e. Visina b"ende je odre(ena prostoro u koji se postav"ja, odnosno uda"jeno,-u gornje i donje p"o%e koje ju o e(uju. /a direktan upis potrebno je izbrisati $or u"u. Tip pregrade je Polica. To znai da -e se kod zajednike pro ijene pregrade ijenjati sa drugi aterija"i a koji i aju tip Po"i#a. aterija"a u projektu aterija"

; ijer b"ende je 4ertikalni bok i"i skra-eno 45 ok. Taj tip, ako ne a nikakve rota#ije okrenut je bono i i a nu"tu toku do"je, "ijevo i naprijed, ,to znai da njegova / vrijednost ide po D osi &"ijevo : desno'. .si toga ovakav s jer znai da ova daska i a ,irinu u s jeru / &naprijed 8 natrag', a visinu u s jeru C &gore : do"je'. U s jeru C &gore : do"je' -e biti ini#ija"no i postav"jen god dekora.

4.2.3 Po"i#a
+aredbo Po"i#a se u e"e ent postav"ja po"i#a iz e(u "ijeve i desne strani#e korpusa, odnosno iz e(u vertika"ni% pregrada. /a postav"janje po"i#e potrebno je prvo pritisnuti tipku Po"i#a, a zati na "ijevu bonu strani#u i"i oko itu pregradu. Po"i#a -e biti postav"jena do prve "ijeve pregrade i"i bone strani#e na "ijevoj strani. +jena visina ovisi o to e gdje joj je i,e odre(eno postav"janje. /a tono pozi#ioniranje po"i#e po visini treba upisati tonu vrijednost visine odnosno C osi. Po"o!aj po D osi i"i uda"jenost od "ijevog ruba e"e enta ovisi o ,irini "ijeve bone strani#e i nije ju ogu-e direktno ijenjati. /a direktni upis vrijednosti potrebno je izbrisati vrijednost u $or u"i za 11

,irinu. Po"o!aj po C osi i"i visini u pravi"u nije ogu-e pre#izno odrediti k"iko i,a pa je uputno ovu vrijednost korigirati runo. Pri to e treba i ati na u u da se vrijednost C rauna u odnosu na apso"utnu nu"u e"e enta, a ne na uda"jenost od poda i"i neke druge po"i#e. Visina po"i#e je odre(ena ,irino e"e enta, ,irino boni% strani#a i konstanto Po"i#aJuza koja odre(uje ko"iko i"i etara -e po"i#a biti u!a od otvora u koji se stav"ja &da bi se i nakon onta!e ogao ijenjati njen po"o!aj'. Kirina po"i#e je odre(ena dubino e"e enta i para etro odre(uje ko"iko su po"i#e uvuene od prednjeg ruba. u poetni postavka a progra a koji aterija"a u projektu aterija"

Tip po"i#e je Polica. To znai da -e se kod zajednike pro ijene po"i#e ijenjati sa drugi aterija"i a koji i aju tip Polica.

*+,-./// Iako to o!da nije "ogino na prvi pog"ed, ,irina po"i#e i a isti s jer kao i dubina e"e enta, a visina po"i#e i a s jer kao i ,irina e"e enta. +a taj nain se postav"ja i god &"ijevo : desno'. aterija"a koji se obino postav"ja u s jeru visine po"i#e

; ijer po"i#e je 6orizontalno. Taj tip, ako ne a nikakve rota#ije je po"egnut i i a nu"tu toku do"je "ijevo i naprijed. +jegova / vrijednost ide od ka ere odnosno, uda"java se pre a zadnjoj strani e"e enta. .si toga ovakav s jer znai da ova daska i a ,irinu u s jeru / &naprijed 8 natrag', a visinu u s jeru D &"ijevo 8 desno'. U s jeru D &"ijevo 8 desno' -e biti ini#ija"no i postav"jen god dekora.

4.2.4 A"enda
+aredbo lenda se u e"e ent postav"ja p"o%a na prednji dio korpusa. /a postav"janje b"ende potrebno je prvo pritisnuti tipku b"enda, a zati na bi"o koji bok. A"enda -e biti postav"jena od jesta pritiska i,e do vr%a i"i dna korpusa &ovisno ,to je b"i!e' preko #ije"e ,irine &u anjene za eventua"ne raz ake'. Po"o!aj po D osi i"i uda"jenost od "ijevog ruba e"e enta u pravi"u nije jednaka nu"i nego je jednaka raz aku koji vrijedi i za "adi#e i vrata. +ije ogu- direktni upis vrijednosti za D. /a direktni upis vrijednosti potrebno je izbrisati vrijednost u $or u"i za ,irinu. Po"o!aj po C osi i"i visini ovisi o po"o!aju dna e"e enta koji je dodatno uve-an za raz ak $ronti i to sa o u s"uaju da je postav"jena donja b"enda. 3ko je b"enda postav"jena gore, po"o!aj njenog gornjeg ruba -e biti u anjen za vrijednost raz aka $ronti. +ije ogu- direktni upis po"o!aja po C osi jer se on auto atski izraunava na te e"ju visine poda e"e enta i postav"jenog raz aka za $ronte. /a direktni upis po"o!aja potrebno je izbrisati $or u"u za C. Ti e -e se, naravno, ukinuti auto atsko izraunavanje po"o!aja b"ende kod pro jene po"o!aja poda e"e enta. U s"uaju brisanja $or u"e za C gornje b"ende ukinut -e se auto atsko izraunavanje po"o!aja u odnosu na visinu e"e enta. Kirina ovako postav"jene b"ende nije jednaka ,irini e"e enta nego je anja za vrijednosti raz aka koji su isti kao i kod vrata i "adi#a. +ije ogu- direktni upis ,irine jer se ona auto atski izraunava na te e"ju ,irine e"e enta i postav"jenog raz aka za $ronte. /a direktni upis ,irine potrebno je 12

izbrisati $or u"u za ,irinu. Ti e -e se, naravno, ukinuti auto atsko izraunavanje di enzije b"ende. Visina b"ende je odre(ena jesto k"ika i,e na jedan od bokova e"e enta. Po,to odre(ivanje po"o!aja b"ende, a ti e i njene visine nije naroito pre#izno pri k"ikanju i,e , ovu vrijednost je ogu-e pro ijeniti upiso tone di enzije.

*+,-.///
U s"uajevi a gdje jedan para etar neke daske ovisi o neko drugo ogu-e je da progra ne uspijeva dobro proraunati sve rezu"tate. Takav je s"uaj je ponekad visina b"ende. para etru te iste daske,

ogu- i kod prorauna po"o!aja gornje b"ende, ako se runo pro ijeni

)onkretno, ako se postavi gornja b"enda, a zati se pove-a njena visina, b"enda -e viriti iznad e"e enta. 4videntno je da nije dobro proraunat po"o!aj po C osi. Dovo"jno je ui u $or u"u za C i pritisnuti tipku Pri%vati. Postupak izrauna -e se ponoviti i b"enda -e se spustiti na tono jesto. Tip b"ende je *ronta. To znai da -e se kod zajednike pro ijene b"ende ijenjati sa drugi aterija"i a koji i aju tip *ronta. aterija"a u projektu aterija"

; ijer b"ende je 4ertikalna "ronta i"i skra-eno 45 *ront. Taj tip, ako ne a nikakve rota#ije okrenut je pre a naprijed i i a nu"tu toku do"je "ijevo i otraga, ,to znai da njegova / vrijednost ide ka eri odnosno, uda"java se od e"e enta. .si toga ovakav s jer znai da ova daska i a ,irinu u s jeru D &"ijevo : desno', a visinu u s jeru C &gore : do"je'. U s jeru C &gore : do"je' -e biti ini#ija"no i postav"jen god dekora. Vrata +aredbo 4rata se u e"e ent postav"jaju jednokri"na vrata. /a postav"janje vrata potrebno je pritisnuti tipku 4rata. Vrata -e biti postav"jena preko #ije"e prednje strane korpusa. Po"o!aj po D osi i"i uda"jenost od "ijevog ruba e"e enta u pravi"u nije jednaka nu"i nego je jednaka raz aku za vrata odre(eno u poetni postavka a. +ije ogu- direktni vrijednosti za D. /a direktni upis vrijednosti potrebno je izbrisati vrijednost u $or u"i za ,irinu. Po"o!aj po C osi i"i visini ovisi o po"o!aju dna e"e enta koji je dodatno uve-an za raz ak $ronti. +ije ogu- direktni upis po"o!aja po C osi jer se on auto atski izraunava na te e"ju visine poda e"e enta i postav"jenog raz aka za $ronte. /a direktni upis po"o!aja potrebno je izbrisati $or u"u za C. Ti e -e se, naravno, ukinuti auto atsko izraunavanje po"o!aja.. Visina vrata se odre(uje visino e"e enta i po"o!aje dna e"e enta. Izraunava se po o-u ugra(ene $or u"e pa je za direktni unos vrijednosti potrebno $or u"u izbrisati. Kirina vrata nije jednaka ,irini e"e enta nego je anja za vrijednosti raz aka. +ije ogu- direktni upis ,irine jer se ona auto atski izraunava na te e"ju ,irine e"e enta i postav"jenog raz aka za $ronte. /a direktni upis ,irine potrebno je izbrisati $or u"u za ,irinu. Ti e -e se, naravno, ukinuti auto atsko izraunavanje di enzije. Tip vrata je *ronta. To znai da -e se kod zajednike pro ijene ijenjati sa drugi p"o%a a koji i aju tip Lronta. aterija"a u projektu aterija" vrata

; ijer vrata je 4ertikalna "ronta i"i skra-eno 45 *ront. Taj tip, ako ne a nikakve rota#ije okrenut je pre a naprijed i i a nu"tu toku do"je "ijevo i otraga, ,to znai da njegova / vrijednost ide ka eri odnosno, uda"java se od e"e enta. .si toga ovakav s jer znai da ova daska i a ,irinu u s jeru D &"ijevo : desno', a visinu u s jeru C &gore : do"je'. U s jeru C &gore : do"je' -e biti ini#ija"no i postav"jen god dekora. Tip $ronte je karakteristika kojo se odre(uju raz"iite vrste vrata. U s"uaju vrata on o!e biti

19

"ijevi, desni, gore i"i do"je, pre a e u -e biti odre(en po"o!aj i s jer ruki#a.

4.2.5 Dvokri"na vrata

+aredbo &vokrilna vrata se u e"e ent postav"jaju dvokri"na vrata. /a postav"janje dvokri"ni% vrata potrebno je pritisnuti tipku &vokrilna vrata. Po"o!aj po D osi i"i uda"jenost od "ijevog ruba e"e enta u pravi"u nije jednaka nu"i nego je jednaka raz aku za vrata odre(eno u poetni postavka a. +ije ogu- direktni vrijednosti za D. /a direktni upis vrijednosti potrebno je izbrisati vrijednost u $or u"i za ,irinu. Po"o!aj po C osi i"i visini ovisi o po"o!aju dna e"e enta koji je dodatno uve-an za raz ak $ronti. +ije ogu- direktni upis po"o!aja po C osi jer se on auto atski izraunava na te e"ju visine poda e"e enta i postav"jenog raz aka za $ronte. /a direktni upis po"o!aja potrebno je izbrisati $or u"u za C. Ti e -e se, naravno, ukinuti auto atsko izraunavanje po"o!aja.. Visina vrata se odre(uje visino e"e enta i po"o!aje dna e"e enta. Izraunava se po o-u ugra(ene $or u"e pa je za direktni unos vrijednosti potrebno $or u"u izbrisati. Kirina vrata nije jednaka ,irini e"e enta nego je anja za vrijednosti raz aka. +ije ogu- direktni upis ,irine jer se ona auto atski izraunava na te e"ju ,irine e"e enta i postav"jenog raz aka za $ronte. /a direktni upis ,irine potrebno je izbrisati $or u"u za ,irinu. Ti e -e se, naravno, ukinuti auto atsko izraunavanje di enzije. Tip vrata je *ronta. To znai da -e se kod zajednike pro ijene ijenjati sa drugi p"o%a a koji i aju tip *ronta. aterija"a u projektu aterija" vrata

; jer vrata je 4ertikalna "ronta i"i skra-eno 45 *ront. Taj tip, ako ne a nikakve rota#ije okrenut je pre a naprijed i i a nu"tu toku do"je "ijevo i otraga, ,to znai da njegova / vrijednost ide ka eri odnosno, uda"java se od e"e enta. .si toga ovakav s jer znai da ova daska i a ,irinu u s jeru D &"ijevo : desno', a visinu u s jeru C &gore : do"je'. U s jeru C &gore : do"je' -e biti ini#ija"no i postav"jen god dekora. Tip $ronte je karakteristika kojo se odre(uju raz"iite vrste vrata. U s"uaju vrata on "ijevi, desni, gore i"i do"je, pre a -e u -e biti odre(en po"o!aj i s jer ruki#a. o!e biti

4.2.6 Posebna vrata

+aredbo Posebna vrata se u e"e ent postav"jaju jednokri"na i"i dvokri"na vrata, sa uk"ado nje, na proizvo"jno jesto prednje strane korpusa. i"i bez

/a postav"janje dvokri"ni% vrata potrebno je prvo odrediti podruje u koje -e se postaviti vrata. /ato je potrebno i,e se"ektirati one p"o%e koje o e(uju vrata. /a vi,estruku se"ek#iju p"o%a je potrebno pritisnuti tipku !hi"t i dr!ati je dok se i,e se"ektiraju p"o%e. /a rubna podruja vrata ogu pos"u!iti po"i#e, vertika"ne pregrade, radne p"oe, ojaanja stropa i s"., a"i i druga vrata i"i "adi#e. U s"uaju da nije se"ektirano dovo"jno p"o%a koje odre(uju prostor za postav"janje posebni% vrata, progra -e javiti poruku7 6Nedovoljno parametaraM6. +akon odre(ivanja granini% e"e enata za postav"janje, potrebno je potrebno je pritisnuti tipku Posebna vrata. +a "ijevoj strani prozora 8 puna vrata, o!e se odabrati jedan od tri osnovna tipa vrata7

1<

8 vrata s puno

uk"ado , uk"ado . ogu se odrediti ,irine uk"ada po o-u para etara7

8 vrata sa stak"eno

U s"uaju odabira vrata s uk"ado

8 visina gornje i donje uk"ade, 8 ,irina "ijeve i desne uk"ade. ; obziro na broj i orijenta#iju vrata 8 "ijeva vrata, 8 desna vrata, 8 dvostruka vrata, 8 broj vrata se o!e upisati nu eriki ako se radi o jednostruki vrati a. na nain kako U gornje desno dije"u prozora je tipka za pozivanje ve"iine vrata s obziro na"ije!u na rubne p"o%e. 2enera"no, ogu-e su tri situa#ije za svaki rub vrata, ogu se odabrati7

1. 0ub vrata prekriva rubnu p"o%u. Vr"o est s"uaj, pogotovo ako su sa o jedna vrata na e"e entu pa nije potrebno voditi rauna o eventua"ni susjedni vrati a i"i "adi#a a. +aravno, prekrivanje ruba nije potpuno nego ovisi o vrijednosti raz aka za $ronte koji se upisuje u poetni postavka a. 2. 0ub vrata do"azi sa o do po"a rubne p"o%e. Eedino ogu-e rje,enje ako se uz vrata na"aze jo, jedna vrata i"i "adi#a koje tako(er oraju i ati rubnu p"o%u. 9. 0ub vrata do"azi do rubne p"o%e i uop-e je ne dodiruje. U s"uaju da su vrata uvuena rubne p"o%e ostaju u potpunosti vid"jive. U ovo s"uaju potrebno je podesiti i para etar &$bina &/' koji se odre(uje ko"iko su vrata uvuena u e"e ent. +aje,-e se uzi a da su vrata uvuena za svoju deb"jinu. Tipko Po%etne postavke se poziva prozor za odre(ivanje poetni% postavki progra a u koje ogu de$inirati osta"i deta"ji vezani za postav"janje vrata opisani u pog"av"ju 4rata i r$%kice. se

4.2.# Vrata na kutno

e"e entu

U s"uaju postav"janja kutnog e"e enta s peto strani#o koja je postav"jena pod nepravi"ni kuto i na koju je potrebno postaviti vrata koristi se naredba za postav"janje vrata na kutni e"e ent. +ji%ova prednost u odnosu na obina vrata je u to e ,to se znaju pri"agoditi i kutu pod koji je peta strani#a. +aravno, svi preosta"i prorauni $unk#ioniraju kao i kod obini% vrata, a to znai7 pro jena di enzija i po"o!aja ovisno o visini, ,irini, dubini i po"o!aju dna e"e enta na kojeg se postav"jaju. +akon pokretanja naredbe treba s"ijediti kratka uputstva za odabir rubni% strani#a koje -e se ispisivati na ekranu kraj pokazivaa po"o!aja i,a. 0edos"ijed odabira je vr"o bitan i treba ga po,tovati u navedeno s"ijedu7 "ijeva strani#a, desna strani#a, donja strani#a, gornja strani#a. Iako, teoretski, ovakva vrata trebaju pasati i na obino e"e entu, zbog re"ativno ko p"eksni% $or u"a u nji a, nije i% uputno koristiti bez nu!ne potrebe. Tonije, da bi se izbjeg"i prob"e i u postav"janju ovi% vrata treba po,tivati ova pravi"a7 1. )osa vrata najbo"je $unk#ioniraju kad se postav"jaju na novi kutni e"e ent bez naknadni% dorada. 2. )od izrade obinog e"e enta koji se dora(uje za kosa vrata rubne p"o%e vrata treba"e bi biti bok, 1?

$ronta, dno i strop e"e enta. 9. )od neuspje"e izrade kosi% vrata e"e ent treba izraditi ponovo i"i postaviti obina vrata i runo podesiti para etre di enzija, po"o!aja i kuta.

4.2.' 0uki#a
+aredbo ($%kica se na vrata postav"ja ruki#a. /a postav"janje ruki#e potrebno je prvo pritisnuti tipku ($%kica, a zati na vrata. Po"o!aj ruki#e je odre(en para etri a de$inirani pog"edajte opis poetni% postavki progra a. u poetni postavka a. /a vi,e in$or a#ija

4.2.( 0adna p"oa

+aredbo (adna plo%a se na e"e ent postav"ja radna p"oa. 0az"ikuju se dva s"uaja postav"janja radne p"oe7 8 radna p"oa na obino 8 radna p"oa na kutno e"e entu, e"e entu.

Pri"iko postav"janja na obini e"e ent, radna p"oa -e postati pode"e ent, odnosno, e"e ent u e"e entu. Da bi se radnu p"ou naknadno ob"ikova"o, potrebno je pozvati je u novi editor e"e enata. Ve"iina radne p"oe odre(ena je ,irino uve-ana za vrijednost odre(enu u poetni e"e enta i dubino postavka a. e"e enta, s ti e da -e ,irina biti

Pri"iko postav"janja na kutni e"e ent, radna p"oa -e biti postav"jena pod kuto od <? stupnjeva, tako da njena $ronta prati s jer kose $ronte e"e enta. +a kutovi a p"oe -e biti postav"jeni rezovi koji -e pratiti rubove e"e enta.

4.2.1) Nadi#e
+aredbo Nadi#e se postav"ja jedna i"i vi,e "adi#a na proizvo"jno jesto unutar e"e enta. /a postav"janje "adi#a potrebno je prvo odrediti podruje u koje -e se postaviti vrata. /ato je potrebno i,e se"ektirati one p"o%e koje o e(uju vrata. /a vi,estruku se"ek#iju p"o%a je potrebno pritisnuti tipku ;%i$t i dr!ati je dok se i,e se"ektiraju p"o%e. /a rubna podruja "adi#a s"., a"i i druge "adi#e. ogu pos"u!iti po"i#e, vertika"ne pregrade, radne p"oe, ojaanja stropa i

U s"uaju da nije se"ektirano dovo"jno p"o%a koje odre(uju prostor za postav"janje posebni% vrata, progra -e javiti poruku7 6+edovo"jno para etaraM6. +akon odre(ivanja granini% e"e enata za postav"janje, potrebno je potrebno je pritisnuti tipku Nadi#e. +a ekranu -e se prikazati prva strani#a po o-nika za izradu "adi#a7 8 Odustajem 8 prekid u etanja "adi#a, 8 "astavak' 8 nastavak rada s po o-niko za izradu "adi#a.

4.2.1).1 .dre(ivanje vanjski% di enzija

Prvi prozor po o-nika za izradu "adi#a s"u!i za odre(ivanje re"ativne ve"iine $ronte "adi#e s obziro na p"o%e koje odre(uju grani#e prostora za "adi#e koji se jo, naziva svijet"i otvor. 1@

Tipka u gornje desno dije"u prozora s"u!i za odre(ivanje re"ativne ve"iine grupe "adi#a s obziro na to koji je po"o!aj rubova "adi#a u odnosu na daske svijet"og otvora. 2enera"no, ogu-e su tri situa#ije za svaki rub "adi#a7 1. 0ub $ronte "adi#e prekriva dasku svijet"og otvora. Vr"o est s"uaj, pogotovo ako su "adi#e postav"jenje preko #ije"e ,irine e"e enta pa nije potrebno voditi rauna o eventua"ni susjedni vrati a i"i "adi#a a. +aravno, prekrivanje ruba nije potpuno nego ovisi o vrijednosti raz aka za $ronte &$uga' koji se upisuje u poetni postavka a. 2. 0ub $ronte "adi#e do"azi sa o do po"a daske svijet"og otvora. Eedino "adi#u &i"i vi,e nji%' na"aze jo, jedna vrata i"i druga "adi#a. ogu-e rje,enje ako se uz

9. 0ub $ronte "adi#e do"azi do rubne p"o%e i uop-e je ne dodiruje. U s"uaju da je "adi#a uvuena, rubne p"o%e ostaju u potpunosti vid"jive. U ovo s"uaju potrebno je podesiti i para etar Dubina &/' koji se odre(uje ko"iko je "adi#a uvuena u e"e ent. +aje,-e se uzi a da je "adi#a uvuena za deb"jinu svoje $ronte. Uko"iko se ne otvori pode,avanje re"ativne ve"iine "adi#a progra s"uaju, dak"e da $ronte prekrivaju daske svijet"og otvora. +a te e"ju gore navedenog proraunavaju se para etri di enzija7 8 (irina vodili$e 8 ,irina praznog prostora iz e(u boni% stijenki "adi#e i boni% strani#a korpusa potrebna za u etanje vodi"i#a, 8 (irina 8 ,irina "adi#e, progra postav"jaju "adi#e, je proraunava sa na te e"ju ,irine prostora u koji se na te e"ju visine prostora u koji se -e s atrati da se radi o prvo

8 )isina 8 visina "adi#e, progra je proraunava sa postav"jaju "adi#e i u odnosu na broj "adi#a, 8 Du&ina 8 dubina "adi#e, 8 (irina *ronte 8 ,irina $ronte "adi#e, progra u koji se postav"jaju "adi#e,

je proraunava sa

na te e"ju ,irine prostora na te e"ju visine

8 )isina *ronte 8 visina $ronte "adi#e, progra je proraunava sa prostora u koji se postav"jaju "adi#e i u odnosu na broj "adi#a, 8 Broj ladi$a 8 broj "adi#a koje -e biti postav"jene, odre(uje korisnik,

8 Bo+ manji od *ronte do"je : uda"jenost donjeg ruba $ronte od donjeg ruba boka "adi#e, 8 Bo+ manji od *ronte gore : uda"jenost gornjeg ruba $ronte od gornjeg ruba boka "adi#e, 8 )anjska visina visina prostora u koji se postav"jaju "adi#e uk"juuju-i i p"o%e koje ga o e(uju, 8 Unutarnja visina 8 visina prostora u koji se postav"jaju "adi#e, 8 Odustajem 8 prekid u etanja "adi#a, 8 "astavak' 8 nastavak rada s po o-niko za izradu "adi#a.

4.2.1).2 )arakteristike boni% p"o%a

.vi 1B se prozoro odre(uje naine izvedbe boni% strani#a "adi#e.

8 , rada &onih strani$a 8 odre(ivanje %o-e "i se bone strani#e raditi od ivera"a 8 De&ljina 8 deb"jina boni% strani#a 8 Ru&na traka 8 vrsta rubne trake na boni 8 )odili$e 8 vrsta vodi"i#a 8 -ore 8 rubne trake gore 8 Dolje 8 rubne trake do"je 8 Otraga 8 rubne trake na zadnju stranu boni% strani#a etabo=a, tande bo=a i s". aterija"a za odabir adekvatnog potro,nog aterija"a strani#a a

8 -otove &one strani$e 8 upotreba &konkretnog

8 "a iv 8 izbornik potro,nog etabo=a, tande bo=a i s".'

8 #pajanje 8 Aok 8 "e(a su postav"jena iz e(u boni% strani#a 8 Ne(a 8 "e(a su postav"jena od ruba do ruba 8 Korak natrag' 8 pre"azak na pret%odnu strani#u po o-nika za izradu "adi#a 8 Odustajem 8 prekid u etanja "adi#a 8 "astavak' 8 nastavak rada s po o-niko za izradu "adi#a

4.2.1).3 )arakteristike "e(ne p"o%e

.vaj prozor odre(uje nain izvedbe "e(a. 8 De&ljina 8 deb"jina "e(ne p"o%e 8 Ru&na traka 8 vrsta rubne trake koja se koristi za "e(nu p"o%u 8 -ore 8 rubna traka gore 8 Dolje 8 0ubna traka do"je 8 Korak natrag' 8 pre"azak na pret%odnu strani#u po o-nika za izradu "adi#a 8 Odustajem 8 prekid u etanja "adi#a 8 "astavak' 8 nastavak rada s po o-niko za izradu "adi#a

4.2.1).4 )arakteristike dna

.vaj prozor odre(uje nain izvedbe dna "adi#e. 8 O&ino dno 8 dno se postav"ja iz e(u boni% strani#a 8 Ure ano dno 8 dno se postav"ja urezivanje u bone strani#e

1F

8 "osivo dno 8 dno zauzi a ,irinu #ije"e "adi#e

8 De&ljina dna 8 deb"jina dna u

i"i etri a

8 Udaljenost od donjeg ru&a 8 uda"jenost ureza od donjeg ruba bone strani#e 8 Du&ina ure a 8 dubina ureza dna u bone strani#e 8 %ijevo.desno 8 u s"uaju nosivog dna vrijednost u od tije"a "adi#e s "ijeve i desne strane i"i etri a za koju -e dno biti anje

8 "aprijed.na ad 8 u s"uaju nosivog dna vrijednost u anje od tije"a s prednje i zadnje strane

i"i etri a za koju -e dno biti

8 Korak natrag' 8 pre"azak na pret%odnu strani#u po o-nika za izradu "adi#a 8 Odustajem 8 prekid u etanja "adi#a 8 "astavak' 8 nastavak rada s po o-niko za izradu "adi#a

4.2.1).5 )arakteristike $ronte

.vaj prozor odre(uje karakteristike $ronte "adi#e. 8 Dvostruka 8 "adi#a se izra(uje od dvije $ronte, unutarnje i vanjske 8 /ednostruka 8 "adi#a i a sa o vanjsku $rontu 8 Unutarnja *ronta 8 De&ljina 8deb"jina unutarnje $ronte 8 )rsta 8 vrsta rubne trake koja se koristi kod unutarnje $ronte 8 -ore 8 rubna traka gore 8 Dolje 8 rubna traka do"je 8 *anj ka 0ronta 8 De&ljina 8deb"jina unutarnje $ronte 8 )rsta 8 vrsta rubne trake koja se koristi kod unutarnje $ronte 8 -ore 8 rubna traka gore 8 Dolje 8 rubna traka do"je 8 %ijevo 8 rubna traka "ijevo 8 Desno 8 rubna traka desno 8 Okrenut god 8 god aterija"a zarotiran za H0 stupnjeva

8 Korak natrag' 8 pre"azak na pret%odnu strani#u po o-nika za izradu "adi#a 1H

8 Odustajem 8 prekid u etanja "adi#a 8 "astavak' 8 nastavak rada s po o-niko /adnji prozor prikazuje konani izg"ed "adi#e. 8 Korak natrag' 8 pre"azak na pret%odnu strani#u po o-nika za izradu "adi#a 8 Odustajem 8 prekid u etanja "adi#a 8 "astavak' 8 nastavak rada s progra o za izradu "adi#a

4.2.11 Ugradbeni aparati

.vo naredbo se ugradbeni aparati i drugi 9D e"e enti dodaju u e"e ent. .dabiro ekranu se pojav"juje dija"o,ki prozor za uitavanje aparata. +a gornjoj strani prozora pobrojane su grupe aparata. .dabiro pokazati pripadaju-a "ista aparata. Ispod prikaza aparata na"azi se natpis In"o. )"iko &ako postoje' o trenutno odabrano aparatu. Ispod natpisa In"o su di enzije odabranog aparata u na njega naredbe na

pojedine grupe, s "ijeve strane -e se ogu se dobiti dodatne in$or a#ije

i"i etri a i to redo 7 visina, ,irina i dubina.

5ijenjanje oznake u po"ju (otiraj isk"juuje se i"i uk"juuje rota#ija e"e enta. Tipko U%itaj se odabrani e"e ent dodaje u projekt, a tipko Od$stani se progra bez uitavanja vra-a u pret%odno stanje.

4.2.12 Dodavanje e"e enata

+aredbo &odaj element se u e"e ent postav"ja dodatni e"e ent spre "jen na disku korisnika. /a raz"iku od obine naredbe za uitavanje e"e enata koja se na"azi u grupi osnovni% naredbi, ova naredba ne bri,e postoje-i e"e ent nego ga dopunjava novi e"e ento . /a vi,e in$or a#ija o uitavanju e"e enata pog"edati opis naredbe za uitavanje e"e enata.

4.3 Pog"edi
4.3.1 Perspektiva
.vo naredbo se aktivira osnovni pog"ed u perspektivi. 0adi se o pog"edu sa nag"a,eno trodi enziona"no,-u, ,to znai da s uda"jeno,-u objekti izg"edaju anji. .vakav pog"ed na e"e ent o!e se aktivirati i tipko 6P6 na tipkovni#i.

4.3.2 T"o#rt
.vo naredbo se odre(uje pog"ed odozgo i"i t"o#rt. o!e se aktivirati i tipko 6T6 na tipkovni#i. .vakav pog"ed na e"e ent

20

4.3.3 +a#rt
.vo naredbo se aktivira pog"ed sprijeda i"i na#rt. o!e se aktivirati i tipko 6N6 na tipkovni#i. .vakav pog"ed na e"e ent

4.3.4 Aoko#rt
.vo naredbo aktivira se pog"ed s desne strane i"i boko#rt. o!e se aktivirati i tipko 6 6 na tipkovni#i. .vakav pog"ed na e"e ent

4.3.5 T"o#rt 2
.vo naredbo se poziva pog"ed odozdo i"i t"o#rt iz suprotnog s jera.

4.3.6 +a#rt 2
.vo naredbo se aktivira odostraga i"i na#rt iz suprotnog s jera.

4.3.# Aoko#rt 2
.vo naredbo aktivira se pog"ed s "ijeve strane.

4.3.' Prib"i!i
;vaki aktiviranje ove naredbe objekti u editoru -e se a"o prib"i!iti. isti e$ekt se ako se na tipkovni#i pritisne tipka676 i"i okretanje kotai-a na i,u. o!e posti-i

4.3.( Uda"ji
;vaki aktiviranje ove naredbe objekti u editoru -e se a"o uda"jiti. isti e$ekt se se na tipkovni#i pritisne tipka6-6 i"i okretanje kotai-a na i,u. o!e posti-i ako

4.3.1) Prikaz "inija a sa skrivanje

U ovoj vrsti prikaza e"e enti se #rtaju po o-u "inija. /a raz"iku od prikaza u !iano se #rtaju sve "inije, pri ovo prikazu se ne is#rtavaju "inije koje su sakrivene sa i prostoru. ode"u, gdje objekti a u

4.3.11 Oiani

ode"
s"uaju p"o%e su prozirne

.vo se naredbo aktivira is#rtavanje e"e enta po o-u "inija. U ovo pa se vide svi bridovi.

21

4.3.12 Prikaz po o-u bije"i% p"o%a

.vo se naredbo aktivira is#rtavanje e"e enta po o-u bije"i% p"o%a.

4.3.13 Prikaz po o-u uzoraka

.vo se naredbo aktivira is#rtavanje e"e enta po o-u uzoraka aterija"a.

4.3.14 .kvir
+aredbo Okvir se uk"juuje i"i isk"juuje #rtanje rubni% "inija na daska a e"e enata.

4.3.15 2rani#a e"e enta

.va naredba is#rtava ze"ene "inije koje iznaavaju grani#u e"e enta zadanu njegovi di enzija a. Donja "ijeva toka tako dobivenog kvadrata s prednje strane je u is%odi,tu "e enta &koordinate7DP0, CP0, /P0', a gornja desna to#ka kvadrata sa zadnje strane je u di enzija a zadani ve"iino e"e enta &koordinate7 DP,irina, CPvisina, /P8dubina'. Upotrebo ove naredbe "ako je uoiti idu "i koji dije"ovi e"e enta van njegovi% gabarita odre(eni% para etri a e"e enta i"i se o!da stvarne di enzije i po"o!aji dasaka ne ijenjaju pre a pro jeni para etara ,to o!e upuivati na "o,e naprav"jene $or u"e. U neki situa#ija a je uobiajeno da su pojedini dije"ovi e"e enta postav"jeni van gabarita koje odre(uju di enzije e"e enta. Tako se vrata postav"jaju ispred e"e enta i ne utjeu na dubinu, a radna p"oa se postav"ja iznad e"e enta i ne utjee na njegovu visinu. Is#rtavanje grani#e e"e enta se o!e uk"juiti i"i isk"juiti po o-u raz akni#e na tipkovni#i.

4.3.16 Prikaz kota

.va naredba u"kjuuje i"i isk"juuje prikaz kota na kotirano svi pog"edi a7 perspektivi, t"o#rtu, na#rtu i boko#rtu. e"e entu. )ote ogu biti prikazane u

4.4 Ure(ivanje
4.4.1 Dup"i#iranje
.va naredba oznaenu dasku i"i neki drugi objekt u editoru dup"i#ira. Pri to e, novi objekt &kopiju' po ie za 20 pre a gore.

4.4.2 Arisanje
.va naredba oznaenu p"o%u i"i neki drugi objekt u editoru bri,e. Arisanje objekata unutar editora e"e enata s o!e izvr,iti i po o-u tipke 6De"6 na tipkovni#i.

22

4.4.3 Vrati
+aredbo Vrati se poni,tavaju prija,nje naredbe redos"ijedo obrnuti Dak"e, prvi pritisak bri,e pos"jednju naredbu, idu-i pretpos"jednju itd. od nji%ove pri jene.

+aredba 4rati nije u stanju poni,titi svaku naredbu &na pri jer7 pro jenu dekora'.

4.4.4 Postavi

aterija"

+aredbo Postavi 0aterijal se odre(uje koji -e aterija" i ati odabrana daska. .dabiro naredbe na ekranu se pojav"juje prozor sa "isto aterija"a. )"iko na !e"jeni uzorak se odabranoj das#i dodje"juju pripadaju-i aterija"i za p"o%e i rubne trake.

4.4.5 Poravnavanje
+aredba Poravnavanje s"u!i za istovre eno po i#anje vi,e e"e enata odnosno dasaka u prostoru. Prije njenog aktiviranja potrebno je odabrati e"e ente i"i daske koje -e se poravnavati. Poravnavanje 8 prvi red 8 po visini na donji rub, 8 u sredinu, 8 po dubini, natrag, 8 jedan na drugi, do"je, 8 jedan uz drugi, "ijevo, 8 na jednake raz ake po ,irini, 8 drugi red 8 po visini u sredini, 8 u sredini po D, 8 u sredini po /, 8 jedan iz drugi u "ijevo, 8 jedan uz drugi u desno 8 tre-i red 8 po visini na gornji rub, 8 u desno, 8 po dubini pre a naprijed, 8 jedan ispred drugoga pre a nazad, 8 jedan ispred drugoga pre a naprijed. 0edos"ijed objekata nakon poravnavanja ovisi o redos"ijedu se"ektiranja. Izrezivanje Izrezivanje je stara naredba koja se koristi"a u prija,nji 29 verzija a progra a i koristi se jedino iz o!e biti7

raz"oga ko patibi"nosti sa stari koristiti krivu"je. +aredbo

e"e enti a. U redovito

je radu treba izbjegavati, a u jesto nje

Izrezivanje se pojedine p"o%e

ogu ob"ikovati u nepravokutne ob"ike.

Da bi se naredba pri ijeni"a potrebno je se"ektirati jednu p"o%u unutar e"e enta i nakon toga pritisnuti tipku sa s"iko Izrezivanje. U stab"asto prikazu #orpusa s desne strane prozora, ispred i ena p"o%e koja je bi"a se"ektirana pojavit -e se oznaka 7 . Pritisko na nju, pojavit -e se naziv ,"ekt. Pritisko na oznaku e"ekt, u donje desno dije"u prozora pojavit -e se set od osa stre"i#a. .ne pokazuju na koji -e se dio p"o%e pri ijeniti odre(eni e$ekt. +akon prvog pokretanja izrezivanja uvijek -e biti odbran e$ekt na prednju strani#u odabrane daske. Istovre eno, u g"avno dije"u editora -e se e$ekt prikazati na se"ektirano e"e entu. Pritisko 4$ekt se na neku drugu stre"i#u e$ekt -e biti prikazan na drugo o!e pri ijeniti na strani#e daske i"i na njezine kutove. dije"u odabrane daske.

.dabiro ,"ekta na stab"asto prikazu, u donje dije"u ekrana -e se pojaviti i novi set op#ija koji a se utjee na vrstu, ve"iinu i ob"ik izrezivanja. Postoje dvije vrste e$ekata7 0adijus i 0ez. 4$ekt 0adijus poznaje dva stanja7 Izboeno i Urezano. 8 Radijus 8 izrezuje daske po kru!noj putanji. 8 Re 8 izrezuje dasku ravni rezovi a dije"u daske dije"u daske 8 , &oeno 8 kru!ni izrez -e biti izboen pre a vanjsko 8 Ure ano 8 kru!ni rez -e biti izboen pre a unutra,nje )ru!ni rez &radijus' i a s"ijede-e para etre7 8 Poetak 8 uda"jenost poetka reza 8 0avretak 8 uda"jenost zavr,etka reza 8 Radijus 8 radijus kru!ni#e koja opisuje rez. U s"uaju op#ije Izboeno #entar kru!ni#e se na"azi unutar daske, a u s"uaju Urezano, #entar kru!ni#e se na"azi suprotno od #entra daske. 0avni rez i a s"ijede-e para etre7 8 Poetak 8 uda"jenost od poetka reza 8 Du&ina 8 du"jina reza od oboda pre a unutra,njost daske na poetku reza 8 0avretak 8 uda"jenost od zavr,etka reza 8 Du&ina 8 du"jina reza od oboda pre a unutra,njost daske na kraju reza U s"uaju da je potrebno na neku p"o%u pri ijeniti vi,e od jednog e$ekta, ponovo se odabire tipka sa s"iko si bo"a za izrezivanje.

4.4.6 4ditor e"e enata

.va naredba poziva editor e"e enata. To je ogu-e zbog toga ,to se e"e ent o!e sastojati i od vi,e drugi% e"e enata. Da bi se te e"e ente pojedinano obra(iva"o potrebno i% je pozvati u nji%ov v"astiti editor e"e enata.

4.4.# 0ubne trake

3ko je u editoru oznaena daska o!e se pozvati naredba za ure(ivanje rubni% traka. +jo se 2<

odre(uje za svaki pojedini rub daske %o-e "i i kakv-e rubne trake i ati. 3ktiviranje naredbe na ekranu se pojav"juje prozor s prikazo p"o%e i pripadaju-i% rubni% traka. U sredi,tu prozora je s%e atski prikazana p"o%a na kojoj se ure(uju rubne trake. .ko nje su postav"jena po"ja za uk"juivanje i"i isk"juivanje rubni% traka. )raj svakog po"ja postav"jen je padaju-i izbornik po o-u kojeg se odre(uje vrsta rubne trake za pripadaju-u stranu. Uko"iko treba biti kreirana nova vrsta rubne trake potrebno je kreirati u g"avno &Glavni izbornik -> 3alk$lacije -> Postava tro2kova -> ($bne trake'. Pro jena dekora rubne trake izvodi se naredbo za pro jenu dekora. dije"u progra a

4.4.' Potro,ni

aterija"

+aredba Potro2ni materijal s"u!i za dodje"jivanje potro,nog aterija"a koji se koristi pri izradi. .visno o to e da "i je se"ektirana neka p"o%a i"i nije ogu se pojaviti raz"iiti prozori za dodavanje potro,nog aterija"a.

4.4.'.1 Potro,ni

aterija" e"e enta

naredbe -e se pojaviti prozor koji pokazuje toga u prozoru se otro,#i i

3ko u editoru nije ni,ta se"ektirano aktiviranje potro,ni aterija" u #ije"o e"e entu.

U prozoru se vidi utro,ak aterija"a i rubni% traka za e"e ent. .si rubne trake pro ijeniti, dodati novi i"i izbrisati. Da bi se neko dije"u e"e enta postavio potro,ni tipko aterija" potrebno je7 1. Nijevo i,a se"ektirati dio e"e enta

2. Desni k"iko otvoriti izbornik i odabrati &odaj potro2ni. Pojavit -e se padaju-i izbornik sa popiso potro,nog aterija"a. 9. .dabrati potro,ni aterija". aterija"o i ko"iino . aterija"a potrebno je7 aterija" u stab"u. aterija"a i ogu-nost iz jene. aterija" i ko"iina. <. U stab"u -e se pojaviti nova stavka s potro,ni /a pro jenu ko"iine potro,nog 1. Nijevo tipko i,a odabrati potro,ni

2. Pojavit -e se odvojeni potro,ni 9. ;e"ek#ijo <. ;e"ek#ijo ko"iine tipku 4nter na tipkovni#i. ?. )"iko /a dodavanje potro,nog 1. Nijevo tipko odabrati Dodaj potro,ni 2. .dabrati novi 9. )"iko

aterija"a otvorit -e se izbornik

o!e se upisati nova ko"iina. +akon upisa potrebno je pritisnuti vrijednosti a aterija" i

na neutra"ni prostor vra-a se prikaz stab"a s novi aterija"a potrebno je7 se"ektirati dio e"e enta u stab"u koje aterija"

se dodaje potro,ni

na neutra"ni dio stab"a pokazat -e se postav"jeni

aterija"i

/a dodavanje rubne trake na neku dasku potrebno je7

2?

1. Nijevo 2. Desno

tipko tipko

odabrati p"o%u na koju se postav"ja rubna traka i,a se poziva izbornik i odabire Dodaj kant se odre(uje na koje strane do"aze rubne trake i

Pojav"juje se dija"og za dodje"u rubni% traka u koje koje su vrste. /atvaranje

dija"oga u stab"u se prikazuju nove in$or a#ije7

8 iza oznake )3+T redo su nabrojene rubne trake na das#i i to u redos"ijedu7 visina, visina, ,irina, ,irina. Uko"iko rubne trake ne a na to jestu je oznaka 0, u s"uaju obine e"a inske trake postav"jena je oznaka 5, a u s"uaju 3A; trake postav"jena je oznaka 3. Ispod toga redo 0ubnu traku se &odaj kant. su nabrojane rubne trake koje se koriste i nji%ove deb"jine. o!e pro ijeniti tako da se ponovo desni k"iko i,a pozove izbornik i odabere &romjena vr te r%"ne trake

/a pojedinano brisanje potro,nog aterija"a potrebno je se"ektirati potro,ni aterija" "ijevo tipko i,a. Desno tipko i,a se pozove izbornik u koje se odabere Obri2i. 1klanjanje r%"ni2 traka 0ubne trake uk"anja se tako da se desni dija"ogu se zati isk"jue rubne trake. Uko"iko je potrebno obrisati sav potro,ni k"iko ' izbornik i odabrati Obri2i5 k"iko i,a pozove izbornik i odabere &odaj kant. U

1klanjanje ve$ potrono$ materijala i r%"ni2 traka aterija" treba se"ektirati dio e"e enta, pozvati &desni

4.4.'.2 Potro,ni

aterija" daske

; "ijeve strane prozora na"azi se popis utro,enog aterija"a za pripadaju-u p"o%u, s desne strane na"azi se spisak potro,nog aterija"a kojeg je ogu-e dodati. +ovi potro,ni aterija" se dodaje odabiro odre(enog po"ja iz "iste te pritisko +akon toga, odabrani aterija" -e se pojaviti na popisu s "ijeve strane. na tipku &odaj.

U s"uaju da se dodaju rubne trake, ispod popisa s "ijeve strane se na"azi gra$iki prikaz s tipka a za odre(ivanje strani#a na koje se postav"jaju rubne trake. .sta"i aterija"i, kao ,to su ruki#e, nogi#e, panti i s". i aju ko adi a. ogu-nost odre(ivanja ko"iine u

U s"uaju da se !e"i postaviti potro,ni aterija" koji nije na "isti, potrebno se vratiti u g"avni progra i u g"avno eniju pokrenuti 3alk$lacije -> Postava tro2kova -> Ostali potro2ni materijal.

4.4.( Po i#anje i rota#ija pog"eda

.vo se naredbo uprav"ja pog"edo odnosno 6ka ero 6 koja g"eda na e"e ent. To znai da ova naredba ne ijenja kut i"i po"o!aj koji e"e ent i a u prostoru, nego o"ak,ava preg"ed e"e enta iz razni% s jerova. +aredba za po i#anje i rota#iju pog"eda uk"juivanje postaje aktivna sve dok se ne isk"jui. /a raz"iku od nje neke naredbe se k"iko i,a uk"juuju sa o jedno , a nakon zavr,etka ak#ije koju predstav"jaju postaju neaktivne. Takav pri jer su uitavanje, spre anje, ispis i druge.

2@

+aredba za po i#anje i rota#iju se isk"juuje ponovni k"iko i,a i"i aktiviranje neke druge naredbe za pog"ed koja radi drugaije nego prva. U ovo s"uaju to je naredba za prib"i!avanje i"i uda"javanje pog"eda. Lijeva tipka mia pomicanje +akon ,to se ova naredba aktivira njezina ikona u tra#i s a"ati a izg"eda kao da je udub"jena. )"ik i,a na bi"o koji dio prikaza i pov"aenje u neko s jeru i at -e za pos"jedi#u po i#anje e"e enta u to s jeru &odnosno po i#anje ka ere u suprotno . De na tipka mia ! rotacija )"ik na desnu tipku uz istovre eno po i#anje i,a i at -e za pos"jedi#u okretanje e"e enta. Pov"aenje i,a "ijevo8desno uvjetovat -e okretanje e"e enta oko svoje uspravne &C' osi. Pov"aenje i,a gore8do"je uvjetovat -e okretanje oko svoje %orizonta"ne &D' osi i"i 6"judski 6 rjeniko reeno7 naginjanje naprijed8natrag. 3ko se pritisne tipka 'T(1 na tipkovni#i, rota#ija oko C osi -e biti za ijenjena rota#ijo e"e enta. Pro atrau to o!e izg"edati kao da se e"e ent naginje "ijevo8desno. Strelice na tipkovnici rotacija "ez mia Eo, jedan nain za rota#iju je kori,tenje stre"i#a na tipkovni#i. Uvjet za uprav"janje pog"edo po o-u stre"i#a je da kursor za upis ne bude u neko po"ju za unos i"i u stab"asto prikazu. +ajjednostavniji nain za iz"a!enje iz tog 6prob"e a6 je k"ik na prostor za prikaz. )ao i u s"uaju uprav"janju s i,e , dodatni k"ik na tipku CT0N -e rota#iju oko D osi za ijeniti s rota#ijo oko / osi. Posebna karakteristika uprav"janja pog"edo rota#iju ne treba biti uop-e uk"juena. po o-u tipkovni#e je u to e ,to naredba za po ak i oko / osi

4.4.1) Prib"i!avanje i uda"javanje pog"eda

.vo se naredbo o ogu-ava prib"i!avanje i"i uda"javanje od e"e enta. )ao i druge naredbe za uprav"janje pog"eda i ova je sta"na ,to znai da je aktivna sve dok se ne isk"jui ponovni pritisko na njenu ikonu i"i aktiviranje druge naredbe za uprav"janje pog"edo . Lijeva tipka mia i pomak $ore %daljavanje +akon ,to se ova naredba aktivira njezina ikona u tra#i s a"ati a izg"eda kao da je udub"jena. )"ik i,a na bi"o koji dio prikaza i pov"aenje pre a gore i at -e za pos"jedi#u uda"javanje e"e enta. Lijeva tipka mia i pomak dolje pri"liavanje )"ik i,a na bi"o koji dio prikaza i pov"aenje pre a do"je i at -e za pos"jedi#u prib"i!avanje e"e enta. &l% i min% na tipkovnici "ez mia Eo, jedan nain za prib"i!avanje i"i uda"javanje je upotreba tipki P1U! & G ' i 0INU! & 8 ' na tipkovni#i. Uvjet za uprav"janje pog"edo po o-u tipkovni#e je da kursor za upis ne bude u neko po"ju za unos i"i u stab"asto prikazu. +ajjednostavniji nain za iz"a!enje iz tog 6prob"e a6 je k"ik na prostor za prikaz. )ao ,to to vrijedi i za neke druge naredbe za uprav"janje pog"edo , pri uprav"janju pog"edo po o-u tipkovni#e naredba ne treba biti uop-e uk"juena.

4.4.11 Izraun #ijena

Izraun #ijena u 4ditoru e"e enata $unk#ionira jednako kao i ekviva"entna $unk#ija u projektu s 2B

neki anji raz"ika a. /a vi,e in$or a#ija o izraunu #ijena po o-u $or u"a s konkretni pri jeri a upotrebe treba proitati adekvatni tekst u osnovni uputa a. )ao prvo, u 4ditoru e"e enata ne a svi% pred"o!aka #ijena nego je aktivan onaj pred"o!ak koji se u to e"e entu i koristi. U sk"adu s ti , ne a ni naredbi vezani% za anipu"a#iju pred"o,#i a. .si siste ski% varijab"i u 4ditoru se ogu prikazati i dije"ovi e"e"e enta &daske i e"e enti' koji se tako(er ogu uvrstiti u $or u"e za izraun #ijena. .si osnovne tab"i#e sa $or u"a a, na dnu ekrana je tab"i#a u kojoj su prikazane izraunate #ijene koje vrijede za e"e ent.

4.4.12 Varijab"e
.va naredba poziva prozor s varijab"a a teku-eg e"e enta.

4.4.13 Pozi#ioniranje
;et tipki za pozi#ioniranje sastoji se od ? naina pozi#ioniranja objekta7 8 pozi#ioniranje u "ijevo, 8 pozi#ioniranje do"je, 8 %orizonta"no pozi#ioniranje, 8 vertika"no pozi#ioniranje i 8 pozi#ioniranjeiz e(u etiri objekta. Aez obzira o koje se nainu pozi#ioniranja radi, prvo je potrebno se"ektirati neki objekt, a zati pritisnuti tipku za pozi#ioniranje. +akon toga -e se pojaviti prozor za ure(ivanje prek"apanja. +a to prozoru se o!e odrediti da se ignoriraju poetne postavke prek"apanja koje inae vrijede pri kori,tenju vrata i "adi#a. 3ko se ignoriraju poetne postavke o!e se odrediti ko"iki su raz a#i do rubova na "ijevoj, desnoj, gornjoj i donjoj strani. .si toga, aktiva#ijo tipke za odre(ivanje naina prek"apanja odre(uje se %o-e "i objekt biti pozi#ioniran do ruba, do sredine ruba i"i preko ruba, i to za svaki rub posebno. Dodatno o!e se odrediti uv"aenje e"e enta po / osi. U neki situa#ija a o!e se odrediti i pode,avanje kuta oko osi C ,to je vr"o korisno kod, na pri jer, pozi#ioniranje vrata iz e(u dva boka od koji% je jedan po aknut po / osi jer je u!i. +akon pri%va-anja pode,avanja potrebno je se"ektirati grani#e u koje se objekt postav"ja. .visno o vrsti pozi#ioniranja to o!e biti jedan, dva i"i etiri objekta.

4.4.13.1 Pozi#ioniranje u "ijevo

.va naredba odre(eno objektu u editoru postav"ja i"i ijenja $or u"u po D osi da bi ga pozi#ionira"a uz neki drugi objekt &dasku i"i e"e ent' koji predstav"ja "ijevu grani#u.

4.4.13.2 Pozi#ioniranje do"je

.va naredba se"ektirani objekt pozi#ionira iznad nekog drugog objekta postav"jaju-i i"i u $or u"u za C. ijenjaju-i

2F

4.4.13.3 Qorizonta"no pozi#ioniranje

.va naredba se"ektirani objekt pozi#ionira iz e(u druga dva objekta koji se na"aze s "ijeve i desne strane i pri to e ijenja $or u"u za D i $or u"u za ,irinu.

4.4.13.4 Vertika"no pozi#ioniranje

.va naredba se"ektirani objekt pozi#ionira iz e(u druga dva objekta koji se na"aze s gornje i donje strane i pri to e ijenja $or u"u za C i $or u"u za visinu.

4.4.13.5 Pozi#ioniranjeiz e(u etiri objekta

.va naredba se"ektirani objekt pozi#ionira unutar svijet"og otvora koji je odre(en objekti a s "ijeve, desne, gornje i donje strane i pri to e ijenja $or u"u za D, C, visinu i ,irinu.

4.5 )rivu"je
2rupa a"ata za krivo"inijsko izrezivanje je $unk#ija editora e"e enata koja o ogu-ava s"obodno izrezivanje i graviranje daske. +a gornjoj tra#i s a"ati a na"aze se osnovni a"ati za rad s krivu"ja a. +ji a se dodavaju i bri,u toke koje odre(uju po"o!aj krivu"ja, ijenjaju para etri krivu"ja i uitavaju i"i spre aju zapisi s krivu"ja a.

4.5.1 Uk"juivanje rada s krivu"ja a

Prvo ikono u gornjoj tra#i s a"ati a aktivira se rad s krivu"ja a. Da bi se zapoe"o raditi s krivu"ja a potrebno je oznaiti dasku na kojoj -e se ap"i#irati rezovi.

4.5.2 Dodavanje nove toke

+akon pritiska na ikonu za dodavanje nove toke potrebno je k"iknuti na postoje-u "iniju i"i krivu"ju na das#i. +a to jestu -e nastati nova toka, a postoje-a "inija -e se razdvojiti na dvije nove.

4.5.3 Arisanje toke

Arisanje se izvodi tako da se oznai toka reza i nakon toga se k"ikne na "iniju za brisanje toke. Dvije susjedne "inije koji a je obrisana zajednika toka -e se obrisati, a u jesto nji% -e se pojaviti nova "inija i"i krivu"ja.

4.5.4 Pretvaranje u "iniju

.va naredba se"ektiranu krivu"ju pretvara u ravnu "iniju.

4.5.5 Pretvaranje u krivu"ju

.va naredba se"ektiranu ravnu "iniju pretvara u krivu"ju zadanu poetno i zavr,no toko i dvje a kontro"ni toka a. Po"o!aj kontro"ni% toaka odre(uje zakriv"jenost krivu"je. Takva krivu"ja se naziva bezierova krivu"ja. 2H

4.5.6 Pretvaranje u kru!ni "uk

.va naredba se"ektiranu krivu"ju i"i "iniju pretvara u kru!ni "uk. )ru!ni "uk se sastoji od dije"a kru!ni#e iji je poetak u jednoj toki, a zavr,etak u drugoj. 0adijus kru!ni#e se upisuje tipkovni#o u novo po"je s postavka a koje -e se pojaviti ispod / koordinate toke. ;e"ektiranje kru!nog "uka pojav"juju se jo, tri ikone7 8 preba#ivanje sredi,te kru!ni#e koja opisuje kru!ni "uk s jedne na drugu stranu, 8 dvije naredbe odre(uju koji -e dio kru!ni#e iz e(u dvije toke biti kru!ni "uk.

4.5.# ;"obodni kut spajanja krivu"ja

.vo naredbo se o ogu-ava s"obodno pre je,tanje kontro"ni% toaka oko rubne toke krivu"je. .vakvi naino spajanja ogu-e je dobiti o,tar vr% iz e(u dvije krivu"je.

4.5.' 0avno spajanje krivu"ja

.vo naredbo se odre(uje da -e kontro"ne toke nekog vr%a biti u "iniji zajedno s vr%o . .vakvi naino spajanja se dobija zaob"jeni prije"az iz e(u dvije "inije.

4.5.( ;i etrino spajanje krivu"ja

.vo naredbo se odre(uje da -e kontro"ne toke nekog vr%a biti u "iniji zajedno s vr%o i jednako uda"jene od njega. .vakvi naino spajanja se dobija si etrini zaob"jeni prije"az iz e(u dvije "inije.

4.5.1) Dodavanje trokutaste grupe "inija

.vo naredbo se dodaje grupa od tri "inije koje zajedno ine trokut. +akon odabiranja ikone pritisko i,a na dasku odre(uje se jesto postav"janja trokuta. 3ko se bez pu,tanja tipke po ie i,, ijenjat -e se i ve"iina tokuta. Uz istovre eni pritisak na tipku ;%i$ttrokut -e zadr!avati odnos ve"iina strani#a.

4.5.1).1 Dodavanje etverokutne grupe "inija

.vo naredbo se dodaje grupa od etiri "inije koje zajedno ine etverokut. +akon odabiranja ikone pritisko i,a na dasku odre(uje se jesto postav"janja etverokuta. 3ko se bez pu,tanja tipke po ie i,, ijenjat -e se i ve"iina etverokuta. Uz istovre eni pritisak na tipku ;%i$t etverokut -e zadr!avati odnos ve"iina strani#a.

4.5.11 Dodavanje kru!ne grupe krivu"ja

.vo naredbo se dodaje grupa od etiri krivu"je koje zajedno ine kru!ni#u. +akon odabiranja ikone pritisko i,a na dasku odre(uje se jesto postav"janja kru!ni#e. 3ko se bez pu,tanja tipke po ie i,, ijenjat -e se i ve"iina kru!ni#e. Uz istovre eni pritisak na tipku ;%i$t kru!ni#a -e zadr!avati odnos visine i ,irine.

90

4.5.12 Arisanje grupe krivu"ja

.vo naredbo se bri,e se"ektirana grupa "inija.

4.5.13 ;pre anje krivu"ja

.vo naredbo se spre aju krivu"je. +a raspo"aganju je vi,e $or ata za spre anje. .si osnovnog Corpusovog $or ata ogu-e je odabrati i razne druge $or ate ovisno o to e koji je #i"jni progra za uitavanje. .bino su to progra i insta"irani na sustavi a za C+C obradu. Dodatno, sa krivu"ja a je $or at. ogu-e spre iti i in$or a#ije za bu,enje ako to dozvo"java odre(eni

4.5.14 Uitavanje krivu"ja

.vo naredbo se uitava grupa "inija koja je prije spre "jena u Corpus $or atu.

4.5.15 Dodatni a"ati za rad s krivu"ja a

Dodatni a"ati se na"aze s desne strane prozora

4.5.15.1 Pozadina
Pozadinska s"ika o ogu-ava uitavanje proizvo"jne rasterske s"ike kako bi se o"ak,a"a izrada ko p"eksniji% krivu"ja.

4.5.15.1.1 Poka!i
.vo naredbo se uk"juuje prikazivanje pozadisnke s"ike.

4.5.15.1.2 Uitaj
.vo naredbo se uitava pozadinska s"ika.

4.5.15.1.3 .kreni %orizonta"no

.vo naredbo se uitana s"ika zr#a"no okre-e u s ijeru %orizonta"ne osi.

4.5.15.1.4 .kreni vertika"no

.vo naredbo se uitana s"ika zr#a"no okre-e u s ijeru vertika"ne osi.

4.5.15.1.5 Di enzije pozadinske s"ike

Pozadinskoj s"i#i se o!e ijenjati ve"iina. i"i etri a (irina 8 ,irina s"ike u

91

)isina 8 visina s"ike u

i"i etri a

0adri propor$ije 8 zadr!avanje o jera visine i ,irine s"ike

4.5.15.1.6 Po ak pozadinske s"ike

Pozadinska s"ika se o!e po i#ati u D i C s ijeru. Po osi 1 8 po ak pozadinske s"ike u s ijeru "ijevo8desno. Po osi 2 8 po ak pozadinske s"ike u s ijeru gore8do"je.

4.5.15.1.# Prozirnost
/bog o"ak,avanja vid"jivosti krivu"ja, pozadinskoj s"i#i se o!e odrediti stupanj prozirnosti.

4.5.15.2 )rivu"ja
4.5.15.2.1 In$o : osnovne in$or a#ije o krivu"ji
U padaju-e izborniku se na"azi popis krivu"ja. 8 Promijeni na iv 8 pro jena naziva aktivne krivu"je 8 Otvorena 8 oznaka spojenosti prve i zadnje to#ke na krivu"ji 8 3"3 8 oznaka koja odre(uje da "inija oznaava C+C obradu 8 #egmenata 8 broj ravni% "inija od koji% je sastav"jena krivu"ja 8 Duina a i raun 8 oznaka koja odre(uje da se krivu"ja posebno obraunava pri izraunu #ijene po o-u $or u"a

4.5.15.2.2 Qvati,te krivu"je

Qvati,te se sastoji od stre"i#a us jereni% u prav#i a osi D, C, i /. .visno o to e koja je $unk#ija uk"juena, k"iko na nji% i pov"ae i,a se krivu"ja po ie, okre-e i"i ijenja ob"ik. 4ip . 3entar daske 8 %vati,te se na"azi u #entru daske koja se ob"ikuje 4ip . 3entar krivulje 8 %vati,te se na"azi u #entru krivu"je 4ip . Proi voljno 8 %vati,te se na"azi na kooordinata a7 D, C, / koje se upisuju ispod, u rubri#i /psol$tni polo#aj5 )idljivo 8 uk"juivanje i isk"juivanje %vati,ta

4.5.15.2.3 .b"ikovanje
8 Kopiranje 8 generiranje kopije se"ektirane krivu"je s re"ativno ve"iino u posto#i a. 8 )eliina 8 aktiviranje pro jene ve"iine krivu"je. Ve"iina se ijenja odabiro odre(ene stre"i#e %vati,ta i po i#anje i,e gore8do"je. Pre#izno odre(ivanje ve"iine o ogu-ava se upiso nu eriki% vrijednosti u po"ja koja se otvaraju aktiviranje naredbe &odatno. 8 Rota$ija 8 aktiviranje okretanja krivu"je. )rivu"ja se okre-e odabiro odre(ene stre"i#e 92

%vati,ta i po i#anje o ogu-ava se upiso &odatno.

i,a gore8do"je. Centar rota#ije je %vati,te. Pre#izno odre(ivanje rota#ije nu eriki% vrijednosti u po"ja koja se otvaraju aktiviranje naredbe

8 Pomi$anje 8 aktiviranje po i#anja krivu"je. )rivu"ja se po i-e odabiro odre(ene stre"i#e %vati,ta i po i#anje i,a gore8do"je. Pre#izno odre(ivanje po i#anja o ogu-ava se upiso nu eriki% vrijednosti u po"ja koja se otvaraju aktiviranje naredbe &odatno.

4.5.15.3 /adavanje krivu"ja teksto

.va grupa naredbi o ogu-ava generiranje krivu"ja u ob"iku s"ova. 8 5ont 8 odabir $onta 8 B 8 odabir asni% s"ova &bo"d' 8 , 8 odabiranje kosi% s"ova &ita"i#' 8 )isina 8 visina s"ova 8 (irina 8 ,irina s"ova &potrebno je posebno uk"juiti po"je 8 Kut 8 kut ispisivanja s"ova 8 Poloaj 8 koordinate po"o!aja teksta 8 4ekst 8 po"je u koje se upisuje tekst 8 "apravi 8 generiranje teksta pokraj'

4.5.15.4 .b"ikovanje povr,ine

8 Povrina 8 generiranje povr,ine od vi,e krivu"ja 8 Krivulja 8 rastav"janje povr,ine u krivu"je *r ta povrine &rednja trana 34S5ront6 : re"je$ s prednje strane daske, zadnja strana je ravna. /a ob"ikovanje ove vrste povr,ine potrebno je i ati ini a"no dvije krivu"je s jednaki broje toaka. 7adnja trana 34S8ack6 : re"je$ sa zadnje strane daske, prednja strana je ravna. /a ob"ikovanje ove vrste povr,ine potrebno je i ati ini a"no dvije krivu"je s jednaki broje toaka. ."a relje0a 34S8ot26 : re"je$ s prednje i zadnje strane daske u isto s ijeru. /a ob"ikovanje ove vrste povr,ine potrebno je i ati ini a"no dvije krivu"je s jednaki broje toaka. S%protna orjentacija 34S8ot2.%t6 : re"je$ s prednje i zadnje strane daske u suprotni s ijerovi a. /a ob"ikovanje ove vrste povr,ine potrebno je i ati ini a"no dvije krivu"je s jednaki broje toaka. Samo prednja 34S.pen6 : re"je$ sa o s prednje strane daske, zadnja ne postoji. /a ob"ikovanje ove vrste povr,ine potrebno je i ati ini a"no dvije krivu"je s jednaki broje toaka. .matanje 34SSpeen6 : rotiranje krivu"je oko neke toke se dobija povr,ina ova"nog ob"ika. /a ob"ikovanje povr,ine koja se dobija o atanje &T;;peen', potrebno je i ati sa o jednu krivu"ju. 9zvla:enje 34S&at26 : p"o%a o e(ena krivu"jo dobija deb"jinu izv"aenje u prav#u druge krivu"je. /a ob"ikovanje povr,ine koja se dobije izv"aenje &T;Pat%', potrebno je i ati dvije krivu"je. Prva krivu"ja ora biti otvorena i ona odre(uje putanju izv"aenja. Druga krivu"ja o e(uje p"o%u koja -e dobiti vo"u en izv"a-enje u prav#u prve krivu"je. 99

;otacija oko minim%ma 8 pri"iko ;otacija oko n%le 8 pri"iko ;otacija oko centra 8 pri"iko <%t rotacije

o atanja #entar rota#ije je naj anoj &po D' toki krivu"je

o atanja #entar rota#ije je u DP0 o atanja #entar rota#ije je u sredini krivu"je &po D'

Se$menata 8 broj seg enata krivu"je dobijene o atanje 8 &o:etni k%t 8 poetni kut od kojeg poinje o atanje 8 7avrni k%t 8 zavr,ni kut do kojeg ide o atanje 7 rotacija 8 pri"iko izv"aenja &T;Pat%' o ogu-avanje se"ektiranje ovog po"ja. 4ek t%ra 8 +%tomat ko mapiranje 8 progra sa odre(uje nain razv"aenja teksture po povr,ini. 8 ;a tezanje tek t%re 8 runo odre(ivanje rastezanja teksture po D i C osi. ogu-e je okretati krivu"ju oko s ijera putanje. To se

4.5.16 )oordinate toaka i $or u"e u krivu"ja a

U donje dije"u prozora editora e"e enata na"aze se po"ja i naredbe za pode,avanje postavki e"e enata i njegovi% dije"ova. Pri"iko rada s krivu"ja a kraj nji%, s desne strane, se pojav"juju i po"ja za pode,avanje po"o!aja toaka krivu"je. Uko"iko je oznaena krivu"ja koja je kru!ni "uk, odnosno radijus, pojav"juju se i dodatna po"ja za kontro"u radijusa.

4.5.16.1 3pso"utne vrijednosti koordinata

;ve krivu"je i aju svoju poetnu i zavr,nu toku. )oordinate ti% toaka u prostoru su vid"jive u po"ji a D, C i /. Dovo"jno je i,e oznaiti toku da bi se za nju vidio po"o!aj u prostoru. 5i#anje toke po o-u i,a i at -e za rezu"tat pro jenu vrijednosti u po"ji a D, C i /. /a pre#izno odre(ivanje po"o!aja toke uputno je upisati vrijednosti u po"ja pokraj oznaka D, C i"i /. U ova po"ja nije ogu-e upisati negativne vrijednosti. /a upis negativni% vrijednosti potrebno je koristiti po"je za $or u"e. +akon pro jene ve"iine daske u kojoj su krivu"je, sve vrijednosti koordinata -e se preraunati raz jerno pro jeni visine i ,irine daske.

4.5.16.1.1 Lor u"e

; desne strane svakog po"ja u koje se na"azi vrijednost po"o!aja za adekvatnu os, na"azi se jo, jedno po"je. .no je puno ve-e ,irine i s"u!i za upis $or u"a koji a -e se proraunavati vrijednost po"o!aja. Upiso sadr!aja u po"je za $or u"e, vrijednosti -e se proraunavati na te e"ju izraza. Izraz se sastojati od brojeva i varijab"i. o!e

Uko"iko se u po"je za $or u"e upi,e sa o broj, ta toka -e dobiti sta"nu pozi#iju koja se ne-e ijenjati niti u s"uaju pro jene ve"iine daske. /a upisivanje $or u"a koriste se varijab"e koji a se itaju vrijednosti daske. 9<

Postoje tri siste ske varijab"e7 , 1 i & koje sadr!e vrijednosti visine, ,irine i deb"jine daske. )orisnik o!e dodavati i svoje varijab"e. /a upis svoji% varijab"i i za podsjetnik znaenja siste ski% varijab"i potrebno je tipko Varijab"e koja se na"azi ispod po"ja otvoriti prozor za upis novi% varijab"i.

4.5.16.1.2 Direktni upis $or u"a

Lor u"e se
X=L/2 Y=B/3-10

ogu upisati na dva naina. Prvi nain je direktan upis u po"ja za $or u"e.

Po,to je N varijab"a koja sadr!i vrijednost ,irine daske, a A varijab"a koja sadr!ni vrijednost ,irine daske, u ovo s"uaju D po"o!aju toke odre(eno je da bude na po"a ,irine daske, a C po"o!aj odgovara tre-ini visine u anjenoj za 10.

4.5.16.1.3 Dodavanje v"astiti% varijab"i

3ko za to postoji potreba, korisnik o!e sa uvoditi svoje varijab"e i nji% koristiti u $or u"i. U to s"uaju otvara prozor s varijab"a a i u njega se upisuju nove varijab"e koje tako(er ogu biti opisane $or u"a a. 2ornji pri jer tada
PolaSir=L/2 TrecinaVis=B/3

o!e izg"edati ovako s upiso

u varijab"e7

i upiso

u $or u"e7

X=PolaSir Y=TrecinaVis-10

4.6 )otiranje
)otiranje je ogu-e za e"e ente i pojedinane daske s krivu"ja a i rupa a. Dostupnost naredbi za kotiranje ovisi o to e %o-e "i se kotirati e"e ent i"i daska. +eke naredbe dosptupne su oba s"uaja, a neke ovise o to e ,to se kotira. ;"ijedi opis zajedniki% naredbi. Traka s naredba a za kotiranje zapoinje grupo 6G6 i 686 tipki#a. 2"edaju-i vertika"no prvi par s"u!i za pove-avanje i s anjivanje brojeva na kota a, drugi par za regu"iranje raz aka iz e(u kota, a tre-i za od ak prve kote od ruba objekta kojeg se kotira. Idu-e dvije tipke s"u!e za odabir kotiranja e"e enta i"i daske. ;"ijede dvije tipke koji a se odabiru vertika"ne i"i %orizonta"ne kote. Idu-a naredba je za odabir obini% kota. +a kraju je tipka za isk"juivanje auto atskog po"o!aja kota. )oda auto atskog po"o!aja kota, "inije sa kota a su poredane pre a redos"ijedu dodavanja s ti e da je prva najb"i!a objektu kotiranja. U ovo s"uaju i aju s is"a 6G6i 686 tipki#a za po"o!aj prve kote i odre(ivanje raz aka iz e(u kota. Uko"iko se isk"jui auto atski po"o!aj kota, ove tipki#e ne aju s is"a jer se po"o!aj pojedini% kota odre(uje pri"iko nji%ovog postav"janja.

9?

4.6.1 )otiranje e"e enta

)"iko na tipku za kotiranje e"e enta prikaz e"e enta -e se preba#iti u na#rt. Pro jena prikaza iz e(u na#rta, t"o#rta i boko#rta ogu-a je po o-u tipki N, T, i . Uk"juivanje kotiranja -e svi rubovi dasaka dobiti bije"i rub. 5ogu-e je postav"jati %orizonta"ne i vertika"ne kote. )otiraju se vr%ovi dasaka. /a o"ak,avanje odabira, pri"iko pre"aska pokazivaa i,a preko "inija, boja ruba -e se ijenjati iz bije"e u #rvenu. Ninija -e biti potpuno #rvena b"izu vr%a koji -e biti odabran, a pre a susjedno vr%u njezina boja -e postepeno prije-i ponovo u bije"u. To o ogu-ava tonu pro#jenu na koji -e vr% biti postav"jena jedna strana kote. Prvi k"iko se postav"ja kota i to od ruba e"e enta do se"ektiranog vr%a. Idu-i k"ik -e produ!iti kotiranje do s"jede-eg odabranog vr%a. ;e"ektiranje se ponav"ja do zadnjeg vr%a kojeg treba kotirati. /a prekid #rtanja kote potrebno je pritisnuti desnu tipku i,a.

4.6.2 )otiranje daske

/a kotiranje neke daske u e"e entu potrebno je prvo se"ektirati dasku, a zati odabrati kotiranje daske. +a ekranu -e se pojaviti se"ektirana daska na#rtana "inija a. Vr%ovi "inija -e biti oznaeni p"avi kvadrati-i a. )otiranje se obav"ja k"ikovi a i,e na kvadrati-e koji iznaavaju vr%ove dasaka. .naj kvadratina kojeg -e biti postav"jena kota pre"asko i,a preko njega ijenja boju u #rvenu.

4.6.2.1 Vrste kota

)od kotiranja daske ogu-e je odabrati neko"iko vrsta kota7 za uda"jenost iz e(u toaka, za du"jinu krivu"je, za radijus kru!nog "uka, za kut "inije i za ve"iine rupe. 5ogu-e je postaviti i arkere koji a -e se postaviti proizvo"jne oznake.

4.6.2.1.1 )"asine kote

/a kotiranje %orizonta"ne i"i vertika"ne uda"jenosti iz e(u toaka se koriste k"asine kote. Prvi k"ik na neku od toaka -e zapoeti kotiranje i postaviti uda"jenost od ruba daske do se"ektriane toke. .sta"i k"ikovi -e produ!iti kotu i upisati nove vrijednosti. 0edos"ijed odabira toaka pri to e nije bitan. /a zavr,etak kotiranja potrebno je k"iknuti desno tipko i,a.

4.6.2.1.2 Du"jina krivu"je

Da bi se oznai"a du"jina potrebno je prvo se"ektirati "iniju i"i krivu"ju. +akon odabira tipke za oznaavanja du"jine na ekranu -e se pojaviti oznaka NP=, gdje -e u jesto = stajati du"jina krivu"je. Uko"iko se !e"i s"obodno postaviti pozi#ija oznake, potrebno je pritisnuti tipku 9 na tipkovni#i. Tada -e se oznaka zadr!ati na pos"jednjoj pozi#iji. /a poni,tavanje s"obodne pozi#ije oznake i vra-anje na poetnu pozi#iju potrebno je pritisnuti ;%i$tG9.

4.6.2.1.3 0adijus kru!nog "uka

Prije pozivanja oznaavanja radijusa potrebno je odabrati kru!ni "uk. +akon odabira tipke za oznaavanje radijusa na ekranu -e se pojaviti oznaka 0P=, gdje -e u jesto = stajati radijus kru!ni#e 9@

kojo

je opisan "uk.

4.6.2.1.4 )ut "inije

5ogu-e je postaviti oznaku koja pokazuje ko"iki je kut neke "inije u odnosu na vertika"nu &C' i"i %orizonat"nu &D' os. +akon odabira naredbe potrebno je odabrati prvu i zadnju toku "inije za koju se postav"ja oznaka kuta. /a oznaavanje kuta u odnosu na %orizonta"nu &D' os treba biti uk"juena tipka za %orizonta"no kotiranje. /a oznaavanje kuta u odnosu na %orizonta"nu &D' os treba biti uk"juena tipka za %orizonta"no kotiranje.

4.6.2.1.5 )otiranje bu,enja

+akon odabira kotiranja rupa potrebno je oznaiti &k"iko i,a' rupu koja -e se kotirati. Tipko na tipkovni#i uk"juuje se i isk"juuje s"obodno po i#anje oznake pro jera. 9

/a kotiranje po"o!aja #entra rupe koristi se k"asino kotiranje. )otirati se o!e is%odi,te grupa rupa. To, konkretno znai da -e kod "inijske grupe rupa biti kotiran #entar prve rupe u grupi, kod kru!ne grupe rupa -e biti kotiran #entar kru!ni#e kojo je zadana kru!na grupa. Izni no, kod s"obodne grupe rupa, kotirati se o!e po"o!aj svake rupe u grupi.

4.6.2.1.6 5arkeri
/a "inije i krivu"je ogu-e je postav"jati proizvo"jne oznake i"i arkere. se upisuje tekst +akon oznaavanje "inije koja se arkira na ekranu -e se pojaviti prozor u koje arkera. +akon toga se i,e odre(uje po"o!aj arkera. Tipko 9 se uk"juuje i isk"juuje auto atsko odre(ivanje du"jine arkera. arkera i %orizonta"nu "iniju 3ko se pri"iko po i#anja pritisne tipka Ctr" na kojoj "e!i tekst. 3ko se postoje-i arkera. arker oznaava s ptitisnuto ogu-e je po i#ati tekst tipko

Ctr" pojavit -e se prozor za pro jenu teksta

4.6.2.1.# Arisanje kota i oznaka

/a brisanje kote potrebno je oznaiti postoje-u kotu i pritisnuti tipku &elete na tipkovni#i.

4.6.2.1.' .kretanje stre"i#a na koti

Postoje s"uajevi a gdje se kotiraju vr"o a"i raz a#i. U takvi potreba da stre"i#e budu postav"jene s vanjske strane rubova "inije. s"uajevi a se o!e pojaviti

/a okretanje prve stre"i#e na koti treba pritisnuti tipku 1 na tipkovni#i. /a okretanje pos"jednje stre"i#e na koti treba pritisnuti tipku 2 na tipkovni#i. .va $unk#ija radi pri"iko #rtanja kote i naknadno, kad se oznai prije na#rtana kota.

9B

4.6.2.1.( Po i#anje brojeva na kota a

Ponekad, pogotovo u situa#ija kotiranja a"i% raz aka, postoji potreba da se brojana oznaka kote izvue izvan "inije kotiranja. Tada se koriste tipke 9 i <. Tipka 9 izv"ai prvi broj na koti &kota o!e sadr!avati vi,e brojeva' ispred kote, a tipka < izv"ai pos"jednji broj na koti iza kote. /a poni,tavanje izv"aenja broja koriste se tipke ;%i$tG9 i ;%i$tG<.

9F

5 Desni pane" s a"ati a

Desni pane" u 4ditoru e"e enata sadr!i skup razni% a"ata za anipu"a#iju objekti a u e"e entu.

5.1 Iz"az iz 4ditora

Iznad stab"astog prikaza na"azi se tipka Prihvati izmjene kojo se zavr,ava rad u editoru. 4ditorski prozor se o!e zatvoriti i tipki#o 6=6 u gornje desno kutu prozora. Tada -e se progra vratiti u stanje u koje je bio prije pozivanja editora. ;ve eventua"ne pro jene koje su uinjene na e"e entu bit -e poni,tene.

5.2 ;tab"asti prikaz

;tab"asti prikaz e"e enta zapravo je popis svi% njegovi% sastavni% dije"ova. Po o-u njega se jednostavno se"ektiraju daske, ruki#e, nogi#e i"i drugi vid"jivi dije"ovi od koji% se e"e ent sastoji. .si toga, sastavni dije"ovi a se o!e ijenjati vid"jivost, brisati i%, kopirati i"i i ijenjati redos"ijed. 0edos"ijed dije"ova u stab"asto prikazu ovisi o redos"ijedu nji%ovog postav"janja u e"e ent. Pre a to redos"ijedu se dije"ovi #rtaju i, ,to je naroito bitno, ti redos"ijedo se i izraunavaju eventua"ni ate atiki izrazi &$or u"e' pre a koji a se raunaju di enzije i po"o!aji. Ponekad je potrebno redos"ijed pro ijeniti. To se ini zbog bo"je preg"ednosti i"i bo"jeg is#rtavanja e"e enata koji i aju prozirni% dije"ova i zbog pravi"nog prorauna $or u"a.

5.2.1 Pro jena vid"jivosti objekta

.ni dije"ovi koji trenutno nisu potrebni u projektu ogu se prog"asiti nevid"jivi a. To se ini k"iko i,a na ikonu oka koja se na"azi ispred naziva tog dije"a u stab"asto prikazu. Takav objekt -e u stab"asto prikazu i ati ispred naziva ikonu prekri!enog oka. aterija"a niti -e p"oe od koji% je i,e na Dio koji je nevid"jiv ne-e se uraunavati niti u tro,kovi a izra(en i-i u izradu krojni% "isti. Da bi se nevid"jivi objekt ponovo prog"asio vid"jivi ikonu prekri!enog oka.

&i obratno' potrebno je k"iknuti

5.2.2 Arisanje objekta

Uko"iko je neku p"ou i"i drugi sastavni dio potrebno potpuno uk"oniti iz e"e enta obrisati u stab"asto prikazu. o!e ga se

To je ogu-e uiniti na dva naina. Eedan nain je da ga se k"iko i,a na njegov naziv u stab"asto prikazu oznai, a zati pritisko na tipku De"ete na tipkovni#i izbri,e. Drugi nain je da se nakon ,to se e"e ent oznai k"iko i,a na naziv u stab"asto prikazu, pritisne a"a tipka = na vr%u stab"astog prikaza.

5.2.3 )opiranje objekta

U stab"asto prikazu se na"azi i tipka za dup"i#iranje objekata.

9H

/a dup"i#iranje je potrebno oznaiti dio u stab"asto prikazu i, a zati pritisnuti a"u tipku G koja se na"azi na vr%u. Dup"i#irani dio -e u e"e entu biti postav"jen na isto jesto kao i onaj iz kojeg je potekao, jedino ,to -e biti postav"jen za 20 pre a gore &u I s ijeru'. U stab"asto prikazu, dup"i#irani objekti -e biti postav"jenj na zadnje jesto. Po,to -e novi dio &naje,-e p"oa' biti dje"o ino prekriven dije"o iz kojeg je nastao, naj"ak,e ga je se"ektirati k"iko i,a na stab"asto prikazu.

5.2.4 Pro ijena redos"ijeda

/bog bo"je preg"ednosti u stab"asto prikazu, zbog bo"jeg is#rtavanja e"e enata koji na sebi i aju prozirni% p"o%a i izbog pre#iznog prorauna $or u"a ponekad je potrebno pro ijeniti redos"ijed dije"ova u "isti stab"astog prikaza. 0edos"ijed dije"ova u "isti stab"astog prikaza je ujedno i redos"ijed koji se e"e enti is#rtavaju u g"avno prozoru projekta. +u!no je da e"e enti koji i aju prozirne dije"ove budu is#rtani na kraju kako bi pri nji%ovo prikazu bi"i uzeti u obzir i oni e"e enti koji se eventua"no vide kroz nji%. Postoje e"e enti koji u sebi i aju i neki drugi e"e ent &na pri jer7 "adi#e i"i vrata s uk"ado '. Di enzije ti% unutarnji% e"e enata ovise o po"o!aju drugi% dasaka. /bog tonog prorauna $or u"a potrebno je da se prvo prika!u osnovne daske. )ad su osnovne daske prikazane &,to znai da su izraunate nji%ove vrijednosti', ogu se is#rtavati i unutarnji e"e nti jer je za proraun njegovi% $or u"a potrebno i ati izraunate $or u"e osnovni% dije"ova. /a pro jenu redos"ijeda na ijenjene su etiri tipke na vr%u stab"astog prikaza7 8 po i#anje na poetak "iste, 8 po i#anje za jedno 8 po i#anje za jedno jesto ispred, jesto iza, o!e znatno doprinijeti preg"ednosti u stab"asto

8 po i#anje na kraj "iste. Po i#anje dije"ova u s"o!eni e"e enti a prikazu, a ti e i puno "ak,e sna"a!enju.

Uko"iko u e"e entu i a prozirni% dije"ova &stak"ene $ronte' onda je dobro da oni budu postav"jeni na kraj "iste.

5.3 )arakteristike e"e enta

Ispod stab"astog prikaza na"aze se in$or a#ije o karakteristika a e"e enta od koji% se ve-ina i ijenjati. o!e

5.3.1 +aziv e"e enta

+aziv e"e enta se zadaje u g"avno dije"u progra a &projektu' i"i u rodite"jsko nije ogu-e pro ijeniti na ovo jestu. e"e entu. +aziv

5.3.2 Ki$ra e"e enta

Po"je za ,i$ru e"e enta s"u!i za dodje"jivanje ,i$re. /a pro jenu je potrebno k"iknuti desnu tipku i,a unutar po"ja. Tada -e se pojaviti prozor za upis ,i$re. Ki$ra o!e biti proizvo"jni $iksni tekst i"i ko bina#ija proizvo"jnog teksta i teksta koji ovisi o karakteristika a e"e enta. U drugo s"uaju

<0

se sadr!aj teksta odre(uje upiso pro jena a u e"e entu.

spe#ija"ni% varijab"i iji -e se krajnji rezu"tat

ijenjati ovisno o

+a vr%u prozora je popis varijab"i koje se ogu unositi u ,i$ru. Uz svaku varijab"u se na"azi i njeno znaenje. )"iko se !e"jena varijab"a prenosi u po"je za unos. Ispod po"ja za unos se na"azi konani ispis ,i$re. Tipko Prihvati se zavr,ava unos, a sa tipko Od$stani se prekida unos bez pro jena ;"ijedi neko"iko pri jera ,i$ri.

5.3.2.1 .bina ,i$ra

)ursor se postav"ja u po"je za unos i napi,e se &na pri jer'7
kutni_13

Ki$ra k$tni89: -e vrijediti za taj e"e ent bez obzira ,to -e se sa e"e ento

naknadno desiti.

5.3.2.2 Varijabi"na ,i$ra

U po"je se prvo upi,e7
podni_kuh_

/ati

se k"ikne na ;<;. rezu"tat -e g"asiti7 pro ijenit -e se i ,i$ra koja -e onda izg"edati ovako7

3ko e"e ent i a ,irinu @00

podni_kuh_ 0

Pro ijeno

,irine e"e enta na B00

podni_kuh_!0

5.3.3 Di enzije e"e enta

Di enzije e"e enta su7 8 visina, 8 irina i 8 duina. Di enzije se obavezno zadaju u i"i etri a.

5.3.4 No#k
1ock tipka pokre-e skup pode,avanja para etara trenutnog e"e enta.

5.3.4.1 /ak"juavanje
2rupa naredbi zak"juavanje na"azi se na prvoj karti#i.

<1

5.3.4.1.1 /ak"juavanje di enzija

Pritisko na ze"enu tipku "okota ogu-e je one ogu-iti pro jenu visine, ,irine i dubine e"e enta. U to s"uaju, ne-e biti ogu-e pro ijeniti di enzije iz editora i"i projekta.

5.3.4.1.2 0aspon di enzija

Uko"iko je potrebno "i itirati pojedine para etre di enzija aksi a"na vrijednost te, pre a potrebi, korak pro jene. o!e se za svaki odrediti ini a"na i

Uko"iko neki e"e ent o!e i ati sa o odre(ene di enzije koje se ne ogu odrediti na ovaj nain ogu-e je, uk"juivanje po"ja ispred, unijeti konkretne vrijednosti koje su dozvo"jene. Vrijednosti oraju biti odvojene raz ako .

5.3.4.1.3 ;tandardna di enzija

5ogu-e je upisati standardnu di enzije nekog e"e enta. Uko"iko je upisana standardna di enzija o!e se kasnije provjeriti da "i je on pro ijenjena. Detek#ija pro jene se koristi u $or u"a a upotrebo varijab"i7 8 ,#)367"-8D 8 ako je visina pro ijenjena rezu"tat je 1, inae 0, 8 ,##367"-8D 8 ako je ,irina pro ijenjena rezu"tat je 1, inae 0, 8 ,#D367"-8D 8 ako je dubina pro ijenjena rezu"tat je 1, inae 0. )raj upisa standarda za visinu ogu-e je odrediti da se vrijednost varijab"e 4isina8nogica iz e"e enta pribraja standardnoj visini e"e enta. U to s"uaju -e i pro jena visine nogi#a izazivati pro jenu standarne di enzije.

5.3.4.1.4 5ode"
U po"ju 0odel se izabire ode" e"e enta. ode"a. .p#ija =adr#i zadani model one ogu-ava e"e entu pro jenu

.p#ija !amo dekori zadanog modela s"u!i za $orsiranje po,tivanja ode"a unato to e ,to je za neki ode" odre(eno da o!e ijenjati dekore e"e enti a koji su u drugo ode"u &op#ija Ignoriraj model elementa u prozoru za de$ini#iju ode"a u g"avno dije"u progra a, tj. u projektu'.

5.3.4.1.5 Potro,ni

aterija" e"e enta

aterija"a je ogu-e odrediti za naknadno

;vako e"e entu se o!e zadati koje grupe potro,nog dodavanje u e"e ent u zavr,no prozoru.

5ogu-e grupe su napisane u desno po"ju. )"iko na odre(enu grupu i odabiro p"ave stre"i#e u "ijevo se ta grupa odre(uje kao ogu-a za unos i pre"azi u "ijevo po"je. )"iko na #rvenu stre"i#u u desno se se"ektirana grupa ie iz e"e enta, a pritisko na dvostruku #rvenu stre"i#u se uk"anjaju sve grupe iz e"e enta.

5.3.4.2 .sta"o
U ovoj grupi naredbi se odre(uju7 8 interna visina nogi#a, <2

8 pos"jedi#e pro jene visine nogi#a, 8 po"o!aj vise-eg e"e enta u s"uaju pro jene visine nogi#a.

5.3.4.2.1 Interna visina nogi#a

U neki situa#ija je ogu-e da se &zbog s"o!enog prorauna' visina nogi#e pro ijeni u ne!e"jenu vrijednost. U to s"uaju se na ovo jestu o!e upisati ispravna vrijednost.

5.3.4.2.2 Pro jena visine nogi#a

U s"uaju pro jene visine nogi#a u projektu &naredbo 4isina nogica' se ijenja visina nogi#a podni e"e enti a. 3ko je uk"juena op#ija mijenja visin$ lementa pro ijenit -e se i visina e"e enta. 3ko nije ukupna di enzija e"e enta -e ostati ista jer -e se visina 6drvenog6 dije"a e"e enta pro ijeniti da bi se ko penzira"a pro jena visine nogi#a. U situa#iji da je neki e"e ent tipa ,lement, a ne Podni element ogu-e u je pro ijeniti po"o!aj po C kod pro jene visine nogi#a u projektu u s"uaju da se ne na"azi na podu.

5.3.4.2.3 Po"o!aj vise-eg e"e enta kod uitavanja.

5ogu-e je birati iz e(u tri ogu-e situa#ije7 8 e"e ent -e i ati onaj po"o!aj po C koji je i au u trenutku spre anja na disk, 8 od poetnog po"o!aja &zadanog u Po%etnim postavkama' -e i-i pre a gore, 8 od poetnog po"o!aja &zadanog u Po%etnim postavkama' -e i-i do"je.

5.3.4.3 Doga(aji
/a neki doga(aj u e"e entu ogu-e je zadati izvr,avanje skripte. Trenutno je ogu-e zadati skriptu sa o za doga(aj iz jene di enzija. U po"je !kripta se unosi naziv unaprijed pripre "jene skripte. ;kripta -e se izvr,iti svaki put kada se pro jene visina, ,irina i"i dubina e"e enta.

5.3.4.4 /a jena

aterija"a
aterija"a nekog

Ponekad je potrebno pro ijeniti aterija" jednog tipa daske u ovisnosti o pro jeni drugog tipa daske, a da ta dva aterija"a ne oraju biti jednaka.

Pri jer takve situa#ije je pro jena aterija"a "e(a. Po,to je izbor aterija"i za "e(a esto vr"o uzak nije ogu-e jednaki aterija" dodije"iti i "e(i a i na pri jer, po"i#i. U to s"uaju treba odabrati aterija" po"i#e, a aterija" "e(a bi trebao biti onaj koji po boji najb"i!e odgovara po"i#i. Po,to je izbor aterija"a za "e(a naje,-e su!en na neko"iko boja &na pri jer7 bije"i, #rni, svjet"a bukva, ta ni %rast' bi"o bi zgodno kad bi se taj aterija" auto atski pro ijenio pri"iko pro jene boje po"i#e i to na nain da "e(a budu bije"a u s"uaju da po"i#a i a svjet"u boju, da "e(a budu #rna ako je po"i#a ta ne boje, da "e(a budu boje svijet"e bukve ako po"i#a i a svijet"i uzorak drveta i da "e(a budu boje ta nog %rasta ako se po"i#a u dekoru ta nog drveta. Drugi pri jer je auto atska pro jena aterija"a boka e"e enta koji je od ivera"a u s"uaju pro jene $ronte koja je "akirana. U ovoj situa#iji je ogu- puno ve-i izbor aterija"a za bok. /bog toga je potrebno da se pro jeno boje "akirane $ronte za ijeni aterija" boka koji je od ivera"a a bojo prib"i!no odgovara $ronti.

<9

Aez obzira na to o kojoj se situa#iji radi potrebno je de$inirati sve ogu-e parove aterija"a koji -e sudje"ovati u za jeni. Prvi aterija" u paru -e de$inirati poetni uzorak, a drugi -e biti onaj koji -e se auto atski dodje"jivati drugo tipu daske kod pro jene. Prozor za odre(ivanje za jene aterija"a sastoji se od tab"i#e i neko"iko naredbi iznad nje7 8 de$iniranje novog para tipova dasaka, 8 brisanje postoje-eg para tipova daska, 8 uitavanje parova aterija"a za za jenu, aterija"a. 8 pozivanje tab"i#e za dodje"u parova

Prvo je potrebno de$inirati parove tipova dasaka. Prvi "an para je onaj tip daske koje -e korisnik sa osta"no ijenjati aterija" u projektu, a drugi "an je onaj koje -e se aterija" auto atski pro ijeniti. )ad se odrede parovi tipova dasaka &naje,-e se radi sa o o jedno paru', potrebno odrediti aterija"e koji -e sudje"ovati u za jeni. Pozivo tab"i#e za dodje"u parova aterija"a otvara se novi prozor sa tab"i#o koja se satoji od dvije ko"one. +a vr%u "ijeve je ogu-e pro ijeniti tip daske, a ispod su poredani poetni aterija"i koje se ijenja dvostruki k"iko . +a vr%u desne ko"one je #i"jni tip aterija"a, a ispod toga su #i"jni aterija"i. Eedno aterija"u s "ijeve strane uvijek odgovara jedan aterija" s desne strane. Tab"i#u za jena ogu-e je spre iti i kasnije uitati u drugi e"e ent.

5.3.4.5 /a,tita u No#k prozoru

U 1ock prozoru je ogu-e odrediti dvije vrste za,tite. 5ogu-e je upisati "ozinku za u"azak u editor i e -e e"e ent biti za,ti-en od bi"o kakvi% pro jena, osi oni% koje su dozvo"jene u projektu. .si toga ogu-e je sprijeiti neov"a,tenog korisnika da otvori 1ock prozor upisivanje za,titne "ozinke za otvaranje 1ock prozora.

5.3.5 Tip e"e enta

;vaki e"e ent situa#ija a. 4ip= 8lement .vaj tip se naje,-e koristi za e"e ente koji nisu ku%injski. +a nji% ne-e i-i radna p"oa, ne-e dobiti #ok"u niti zidnu "etvu. 4ip= 7parat )oristi se za unaprijed de$inirane 9D aparate. )orisnik ne 4ip= Podni Podni ku%injski e"e ent. 4ip= Podni kutni Podni kutni ku%injski e"e ent. 5o!e u se odrediti da "i je "ijevi i"i desni ,to utjea na nain skretanja e"e enata u ku%inji &ako je uk"jueno skretanje kutni% e"e enata'. .si toga, o!e biti ravni, <?R i"i H0R. 4ip= )ise9i Vise-i ku%injski e"e ent. << o!e odre(ivati ovaj tip e"e enta. ora i ati svoj tip. .visno o tipu ijenja se pona,anje e"e enta u razni

4ip= )ise9i kutni Vise-i kutni ku%injski e"e ent. 5o!e u se odrediti da "i je "ijevi i"i desni ,to utjea na nain skretanja e"e enata u ku%inji &ako je uk"jueno skretanje kutni% e"e enata'. .si toga, o!e biti ravni, <?R i"i H0R. 4ip= %adi$a 4"e ent "adi#e. 4ip= 5ronta elementa Lronta e"e enta koja nije jedna daske nego e"e ent &sa vi,e dasaka'. Uitavanje e"e enti -e za ijeniti postoje-e $ronte u projektu. 4ip= Radna ploa 4"e ent koji se u sebi sadr!i radnu p"ou. Pro ijeno radne p"oe. 4ipovi= )rata: Pro or: %ampa: 0id Tipovi koji ne u"aze u tro,kove 4ip= 3orpus aparat Tip koji za jenjuje tip7 aparat. 0adi se o korisnio 4ip= Ruki$a )orisniki e"e ent koji 6g"u i6 ruki#u. Uitavanje postoje-e ruki#e u projektu. 4ip= Kolona Visoki podni ku%injski e"e ent koji se koristi u 4ip= "ogi$a )orisniki e"e ent koji 6g"u i6 nogi#u. Uitavanje postoje-e nogi#e u projektu. 4ip= #udoper Posebna vrsta e"e enta koja s"u!i za prikaz sudopera. )rivu"ja prve daske u ovo e"e entu de$inira ob"ik rupe koju je potrebno izrezati u radnoj p"oi. U projektu ovi se e"e enti uitavaju u se"ektirani e"e ent po o-u desne tipke na i,u. 4ip= %ena maska 4"e ent koji u sebi i a "e(nu 4ip= 3okla Cok"a &dono!i,te' koja se #rta u projektu. 4ip= 0idna letva 4"e ent u koje se na"azi zidna "etva. ora i ati ovaj tip. 4ip= Bona ploha U s"uaju da se bok #rta kao posebni e"e ent 4ip= #tropna ploha asku. u projektu ovi e"e enti -e za ijeniti ode"i a. u projektu ovi e"e enti -e za ijeniti e"e entu koji 6g"u i6 neki aparat. aterija"a. visine ovog e"e enta ijenjat -e se deb"jina u projektu ovi

<?

4"e ent koji sadr!i stropnu p"o%u. 4ip= Podna ploha 4"e ent koji sad!i podnu p"o%u.

5.3.6 .pis e"e enta

U neki ispisi a, kao ,to je ponuda, ogu-e je u jesto ,i$re koristiti opis e"e enta. /a pro jenu je potrebno k"iknuti desnu tipku i,a unutar po"ja. Tada -e se pojaviti prozor za upis opisa. .pis o!e biti proizvo"jni $iksni tekst i"i ko bina#ija proizvo"jnog teksta i teksta koji ovisi o karakteristika a e"e enta. U drugo s"uaju se sadr!aj teksta odre(uje upiso spe#ija"ni% varijab"i iji -e se krajnji rezu"tat ijenjati ovisno o pro jena a u e"e entu. +a vr%u prozora je popis varijab"i koje se ogu unositi u opis. Uz svaku varijab"u se na"azi i njeno znaenje. )"iko se !e"jena varijab"a prenosi u po"je za unos. Ispod po"ja za unos se na"azi konani izg"ed opisa. Tipko Prihvati se zavr,ava unos, a sa tipko Od$stani se prekida unos bez pro jena ;"ijedi neko"iko pri jera opisa.

5.3.6.1 .bini opis

)ursor se postav"ja u po"je za unos i napi,e se &na pri jer'7
Podni"kutni"ele#ent

.pis Podni k$tni element -e vrijediti za taj e"e ent bez obzira ,to -e se sa e"e ento desiti.

naknadno

5.3.6.2 Varijabi"ni opis

U po"je se prvo upi,e7
Podni"ele#ent"$irine%

/ati

se k"ikne na ;<;. rezu"tat -e g"asiti7

3ko e"e ent i a ,irinu @00 Eo, se doda7 c#&"#ateri'al%" i k"ikne na R;5R &,i$ra

Podni"ele#ent"$irine%" 0

aterija"a'.

)onani izg"ed opisa -e biti7

Podni"ele#ent"$irine%" 0"c#&"#ateri'al%"#t_113

Pro jeno

,irine e"e enta i

aterija"a &prve daske' u e"e entu adekvatno -e se pro ijeniti i opis.

5.3.# +apo ena

+apo ena je po"je za ipis proizvo"jne napo ene.

<@

5.4 Varijab"e e"e enta

U tab"i#u se upisuju varijab"e koji a se po vo"ji ogu ijenjati i ena i vrijednosti. I ena konstanti se ogu koristiti za di enzioniranje i pozi#ioniranje pojedini% dije"ova e"e enta. U jesto $iksni% vrijednosti ogu se koristiti ate atiki izrazi. /a upis vrijednosti neke varijab"e potrebno je k"iknuti u desnu ko"onu kraj varijab"e. /a ijenjanje varijab"i i upis ate atiki% izraza potreban je dvostruki k"ik na tab"i#u. Tada -e se tab"i#a otvoriti u v"astito prozoru. Varijab"e koje i aju $iksnu vrijednost bit -e prikazane u pridru!en izraz ne-e se prikazati u a"oj tab"i#i. a"oj tab"i#i, varijab"e koje i aju

5.5 Cijena e"e enta

Tipka #ijena otvara prozor za odre(ivanje naina izrauna #ijene e"e enta.

5.6 Arisanje $or u"a

.va tipka bri,e sve $or u"e u e"e entu

5.# 0astavi
.va tipka aktivira pog"ed na e"e ent sa privre eno rastav"jeni daka a & e>plode'. Lunk#ija za rastav"janje e"e enta kontro"ira se po o-u tri k"izaa koji a se pode,ava koe$i#ijent raz aka po svakoj osi. Po o-u tipke /ajedno zak"juavaju se k"iza-i da bi i a"i jednak koe$i#ijent raz aka.

<B

6 Donja traka s a"ati a

U donje dije"u editora postav"jen je pane" za postavke p"o%e i"i drugog objekta u e"e entu. .visno o tipu objekta na koji se odnosi, pane" o!e "agano varirati u izg"edu. +eke oznake na pane"u &po"o!aj, di enzije i"i kut' su ispisane sivo , a neke #rno se o!e raz"ikovati da "i je s"obodan upis vrijednosti i"i se on odre(uje $or u"o . 3ko je po"je naznaeno #rno vrijednost. bojo u njega se o!e postaviti kursor i bojo . Po to e ijenjati postoje-a

3ko je po"je oznaeno sivo bojo njegova vrijednost je dobivena prorauno . Proraun je odre(en $or u"o koja o ogu-ava auto atsku pro jenu vrijednost para etra u s"uaju pro jene vrijednosti drugi% objekata u e"e entu. /a pristup i ijenjanje po"ja s $or u"a a potrebno je u takvo po"ju pritisnuti desnu tipku Ti e -e se otvoriti pane" za ure(ivanje $or u"a &opisano u pog"av"ju Lor u"e'. i,a.

6.1 +aziv daske

U gornje "ijevo dije"u pane"a na"azi se po"je sa nazivo daske. +aziv je generirao progra pri"iko kreiranja daske. )orisnik o!e sa pro ijeniti naziv p"o%e upiso u ovo po"je. Uputno je za naziv koristiti sa o s"ova e(unarodne abe#ede bez 6na,i%6 znakova & %, ?, ,2 itd.'. U jesto raz aka dobro je zbog "ak,e it"jivosti koristiti donju #rtu &$nderscore' 6J6.

6.2 Pozi#ija daske

Po"ja oznaena sa D, C i / odre(uju pozi#iju daske unutar e"e enta. Pri"iko pozi#ioniranja dasaka i"i drugi% objekata treba obratiti na is%odi,te &nu"tu toku' e"e enta koja je u prednje "ijevo donje kutu. Pozi#ija se odre(uje upiso Izni no, pozi#ija se potrebno je7 brojeva u po"ja i"i izrauno $or u"a. i,a. Da bi se to ostvari"o o!e odrediti i po i#anje objekta po o-u

1. uk"juiti na#rt, t"o#rt i"i boko#rt, 2. isk"juiti naredbu za rota#iju &i"i po i#anje naprijed8natrag' pog"eda, 9. izbrisati $or u"e za odre(ivanje pozi#ije &ako postoje', <. podesiti po ak i,a. Aitno je ne zaboraviti da / s jer &dubina' ide u negativnu vrijednost kako se od ie pre a "e(i a e"e enta.

6.3 Di enzije daske

Po"ja oznaena sa 4isina, <irina i &ebljina odre(uju di enzije se"ektirane daske. Di enzije su u i"i etri a. .visno o s ijeru daske, 4isina i <irina -e ijenjati svoje s jerove u koordinatno sustavu. To znai da ne-e visina uvijek biti u s jeru C, a ,irina u s jeru D. ; ijerovi visine i ,irine ovise tako(er i o kutu pod koji je p"o%a postav"jena.

<F

6.4 )utevi
U ova po"ja se upisuje kut pod koji su p"o%e postav"jene u e"e ent. )utovi se odre(uju u stupnjevi a. .ni odre(uju rota#iju p"o%e oko neke osi. Tonije, C kut odre(uje ko"iko -e stupnjeva p"o%a biti zarotirana oko odre(uje ko"iko -e stupnjeva p"o%a biti zarotirana oko C osi. Pri rota#iji p"o%e treba i ati na u u gdje se na"azi is%odi,te i"i nu"ta toka koja ovisi o s ijeru p"o%e.

6.5 Tip daske

Pri"iko iz jene dekora u g"avno dije"u progra a, ogu-e je dekore ijenjati posebno za raz"iite vrste p"o%a. +a pri jer7 posebno se ijenjaju dekori za $ronte, posebno za radne p"oe, posebno za po"i#e itd. )oja -e p"o%a biti koje vrste odre(eno je u po"ju Tip. Tip daske *ronta i a i svoje podtipove pod nazivo Tip "ronte. .si siste ski% tipva korisnik o!e dodati i svoje tipove upisivanje se na"azi u siste sko $o"deru Corpusa. u datoeku tipdaske5dat koja

6.6 ; ijer daske

; obziro na svoj po"o!aj u prostoru p"o%e ogu i ati tri osnovna s jera7 $ronta"ni, boni i %orizonta"ni. .ni odre(uju gdje je is%odi,te p"o%e i u koji s jerovi a i se prote!u visina, ,irina i deb"jina. Lronte i aju oznaku 45 *ront, koriste se za vrata, prednje dije"ove "adi#a i b"ende. Is%odi,te je do"je8 "ijevo, a dubina ide pre a pro atrau &u s jeru /'. 3ko je $ronta pozi#ionirana u / osi na 0 &nu"a', deb"jina se ijenja van di enzija e"e enta. Nedja su tako(er ovaj tip, a"i nji%ova deb"jina ide u s ijeru 8/. Aone strani#e i vertika"ne pregrade i aju s jer koji se zove 45 ok. Is%odi,te takvi% p"o%a je do"je "ijevo, a deb"jina se prote!e desno u s jeru osi D. Visina se prote!e u s jeru C, a ,irina u s jeru 8/ pre a "e(i a e"e enta. Qorizonta"ne p"o%e i aju s jer 6orizontalno. )oriste se za podove, radne p"oe, po"i#e i ojaanja. Is%odi,te ovi% dasaka je naprijed, do"je, "ijevo, a deb"jina ide pre a gore, visina pre a desno u s ijeru D, a ,irina u s ijeru 8/ pre a zadnjoj strani e"e enta.

6.# Predvi(ena deb"jina

U po"je P& se upisuje predvi(ena deb"jina. 3ko je uk"juena provjera pri pro jeni progra -e prvo poku,ati na-i dekor aterija"a u toj deb"jini. aterija"a

6.' Po"o!aj ruki#e

U s"uaju tipa daske "ronta o!e se odrediti po"o!aj ruki#e na po"ovini $ronte u D i C s ijeru.

<H

6.( 2od
Das#i se o!e odrediti da =anemari god pri orjenta#iji na opti iza#iji krojenja. .p#ija Okreni god -e s jer goda zarotirati za H0 stupnjeva.

6.1) 3rtik"
3ko je neka daska oznaena kao artik" pri eksportu poonude u 4=#e" -e biti posebno navedena.

6.11 Posebni

aterija"
je nainjena ne ijenja

Po"je Posebni materijal odre(uje se nekoj das#i da se aterija" koji pri"iko zajednike pro ijene aterija"a u g"avno dije"u progra a.

6.12 ;tak"o
Po"je !taklo se se"ektiranoj das#i dodje"juje prozirnost. +akon toga daska postaje prozirno siva, a njen aterija" se ne ka"ku"ira u utro,ku aterija"a.

6.13 Arisanje $or u"a daske

Tipka za brisanje $or u"a -e obrisati sve $or u"e za proraun di enzija i pozi#ije daske &ako su upisane'.

6.14 Arisanje rupe za sudoper

.vo tipko se bri,e rupa na radnoj p"oa koja je eventua"no osta"a nakon uk"anjanja sudopera.

6.15 .tvaranja
U s"uaju daske tipa *ronta ogu-e je odrediti koja su pojaviti u projektu desni k"iko na e"e ent. ogu-a otvaranja. Te -e se ogu-nosti

6.16 Progra i
Progra i su posebni para etri daske na te e"ju koji% se o!e odre(ivati naziv C+C progra a za obradu daske. 5ogu-e je upisati dva progra a za svaku dasku. Prozor za upis progra a se sastoji od krati#a siste ski% varijab"i i po"ja za upis. Tekst progra a o!e biti proizvo"jni $iksni tekst i"i ko bina#ija proizvo"jnog teksta i teksta koji ovisi o karakteristika a e"e enta. U drugo s"uaju se sadr!aj teksta odre(uje upiso spe#ija"ni% varijab"i iji -e se krajnji rezu"tat ijenjati ovisno o pro jena a u e"e entu. +a vr%u prozora je popis varijab"i koje se ogu unositi u opis. Uz svaku varijab"u se na"azi i njeno znaenje. )"iko se !e"jena varijab"a prenosi u po"je za unos. Ispod po"ja za unos se na"azi konani izg"ed opisa.

?0

6.1# Pri jedbe

/a svaku dasku ogu-e je upisati jednu g"avnu i 10 dodatni% pri jedbi proizvo"jnog sadr!aja.

6.1' Lor u"e

Lor u"e u progra u Corpus s"u!e za auto atski proraun di enzija i po"o!aja objekata za koje vrijede neka pravi"a. 3uto atski proraun osigurava tone para etre bez obzira na pro jenu vanjski% di enzija e"e enta. +a pri jer, tono se zna da ve"iina po"i#e ora odgovarati prostoru kojeg o e(uju bone p"o%e i "e(a e"e enta. Uko"iko se taj prostor pove-a nu!no je pove-ati i ve"iinu po"i#e. /ato su para etri di enzija &i po"o!aja' po"i#e odre(eni $or u"a a koje svaki put ponovo izraunavaju s"obodan prostor i ti e odre(uju ve"iinu po"i#e. )ao ,to je napo enuto u ranije tekstu, para etri p"o%e &i"i nekog drugog objekta' ogu biti ispisane sivo , a neke #rno bojo . Po to e se o!e raz"ikovati da "i je s"obodan upis vrijednosti i"i se on odre(uje $or u"o . 3ko je po"je naznaeno #rno vrijednost. bojo u njega se o!e postaviti kursor i ijenjati postoje-a

3ko je po"je oznaeno sivo bojo njegova vrijednost je dobivena prorauno . Proraun je odre(en $or u"o koja o ogu-ava auto atsku pro jenu vrijednost para etra u s"uaju pro jene vrijednosti drugi% objekata u e"e entu.

6.1'.1 4ditor $or u"a

/a pristup i ijenjanje po"ja s $or u"a a potrebno je u takvo Ti e -e se otvoriti editor za ure(ivanje $or u"a. po"ju pritisnuti desnu tipku i,a.

Iako je osnovni dio editora $or u"a s je,ten na dnu prozora, u radu s nji e dostupni su i drugi dije"ovi prozora kao ,to je to pog"ed na prozor i korisnike varijab"e.

6.1'.1.1 .snovno po"je za upis $or u"e

U ovo po"ju se na"azi #je"okupni tekst $or u"e. Lor u"a se sastoji od tekstua"nog zapisa para etara i ate atiki% si bo"a koji i% povezuju. U osnovno po"je se tekst o!e unijeti direktno, postav"janje kursora u po"je i unoso tipkovni#e. Pri to e vrijede standardna pravi"a za unos teksta kao i u svi drugi 1indo*sa &na pri jer, u +otepadu'. znakova sa dije"ovi a dije"u

.si toga, upis u osnovno po"je se o!e izvr,iti i k"iko na dije"ove e"e enta u g"avno editora e"e enata &pog"ed', k"iko na konstante i"i na po o-na po"ja ispod osnovnog po"ja.

6.1'.1.2 Po o-no po"je

Po o-no po"je se na"azi ispod osnovnog po"ja i i a $unk#iju kratki% uputa, a"i i virtua"ne tipkovni#e. +a nje u se na"aze ispisane7 8 osnovne ate atike opera#ije koje se koriste u $or u"a a, 8 para etri pozi#ija p"o%e &D, C i /',

?1

8 para etri di enzija sa krati#a a. Po o-no po"je se o!e koristiti kao podsjetnik na ispravan nain pisanja neki% para etara u $or u"i i"i za unos ti% isti% para etara i"i ate atiki% opera#ija. Pri to e je dovo"jno i,e k"iknuti na oznaku ate atike opera#ije i"i naziv para etra koji -e se auto atski pojaviti u osnovno po"ju na jestu kursora.

6.1'.2 Pravi"a za unos $or u"a

Pri"iko rada s $or u"a a treba strogo po,tivati pravi"a. Uko"iko $or u"a nije tono unijeta progra ne-e davati nikakve obavijesti o to e. Dak"e, nepostoje-i ate atiki izrazi, krivo napisane $unk#ije, pogre,na i ena objekata i"i krivi para etri se ogu unijeti u $or u"u a da se Corpus pri to e ne-e buniti. Tonije, progra -e sve nepoznate skupove s"ova tretirati kao varijab"e koji a nisu dodije"jene vrijednosti &,to u konani#i znai da i aju vrijednost 0'.

6.1'.2.1 I enovanje objekata i varijab"i

Iako operativni sustav 1indo*s dozvo"java unos s"ova spe#i$ini% za %rvatski jezik &, -, ,, ( itd.' pojedini progra i i"i dije"ovi operativnog sustava ogu s takvi s"ovi a jav"jati gre,ke u radu. To se naroito odnosi na progra e nasta"e u ze "ja a eng"eskog govornog podruja i na rauna"a s nepravi"no insta"irano podr,ko za #entra"noeuropske jezike u sa i 1indo*si a. Postav"ja se pitanje ko"iko se tie korisnika koji radi gotovo isk"juivo s Corpuso . 4vo i naje,-i% situa#ija u koji a se upotreba 6na,i%6 s"ova o!e pokazati prob"e atino . 1. +e ogu-nost pozivanja projekata s nepravi"ni nazivo u Corpus kod nepravi"ne i"i dje"o ino nepotpune insta"a#ije podr,ke za #entra"no8europske jezike, 2. +e ogu-nost izrada sigurnosni% kopija projekata i e"e enata, 9. +e ogu-nost itanja projekata i e"e enata sni "jeni% na CD, <. +e ogu-nost itanja projekata i e"e enata koji se izra(eni na drugo o!da i a drugaije jezine postavke, ?. Pogre,na interpreta#ija &i rezu"tat' $or u"a, .si toga korisnik -e prije i"i kasnije osi Corpusa rabiti i druge progra e koji se koriste datoteka a koje je nainio Corpus. To ogu biti progra i za obradu s"ika projekata, progra i za izradu sigurnosni% kopija, progra i za sni anje CD8a i DVD8a, progra i povezani sa C+C strojevi a itd. Ve-ina ti% progra a naprav"jena je za eng"esko govorno podruje i nji%ov rad s datoteka a u koji a i a 6na,i%6 s"ova nije predvi(en niti testiran. .si toga zbog preg"ednosti i "ak,eg kori,tenja progra a dobro je izbjegavati raz ake u nazivi a. 1. 1mje to lova >:> i >?> tre"a pi ati c@ %mje to >> tre"a pi ati > > itd. 2. 1mje to razmaka > > tre"a pi ati donj% crt% >A>. 3. -azive o"jekata odrediti prije pi anja 0orm%la i ne mijenjati i2. 4. -e mijeati velika i mala lova@ naj"olje je ve pi ati malim lovima. ;"ijedi neko"iko pravi"a koji% bi se treba"o pridr!avati7 rauna"u koje

6.1'.2.1.1 I enovanje varijab"i

Varijab"e su dije"ovi $or u"a koji predstav"jaju tekstua"ne za ijene za vrijednosti koje se ogu ?2

ijenjati i zato i% ne a svr%e odre(ivati $iksni brojevi a. +a pri jer, visina e"e enta se koristi u $or u"i za po"o!aj ojaanja. Tonije C po"o!aj ojaanja i a u $or u"i upisano7
(isina")"predn'e_o'acan'e*de

)ao ,to se vidi u $or u"i ne a niti jednog broja nego se ona sastoji od ate atikog izraza u koje su varijab"e. Visina je jedna varijab"a, a prednjeJoja#anje.de je druga varijab"a. 0ezu"tat izraza je raz"ika iz e(u varijab"i. Lor u"a vrijedi za bi"o koje vrijednosti upisane za para etre visine i deb"jine ojaanja. Preg"edo gore navedene $or u"e uoavaju se dvije vrste varijab"i. Prva varijab"a se sastoji od jednog dije"a &visina', a druga od dva dije"a koji su odvojeni toko &prednjeJoja#anje i de'. +azire se pravi"o i enovanja para etara vezani% za e"e ent7 8 Varijab"e e"e enta se sastoje sa o od naziva para etra. +a pri jer7 Visina &visina, V i"i v', D, Deb"jina &deb"jina i"i de' i s". ; druge strane pravi"o i enovanja para etara objekata &p"o%e'7 8 Varijab"e p"o%a se sastoje od naziva daske, toke i naziva para etra. +a pri jer7 "ijevaJstrani#a.visina, prednjeJoja#anje.= i s".

6.1'.3 5ate atika pravi"a

Pri uno,enju $or u"a treba po,tovati k"asina ate atika pravi"a ,to znai da se prvo izraunavaju izrazi u zagrada a, da se no!enje rauna prije zbrajanja i oduzi anja i s"ino. U jesto de#i a"nog zareza treba koristiti de#i a"nu toku bez obzira na to kako su postav"jenje e(unarodne postavke u 1indo*si a. 0ezu"tat koji se ispisuje u po"ju je uvijek zaokru!en na #ije"i broj. 5e(uti , koriste unutar izraza u $or u"i se raunaju sa potrebni broje de#i a"a. Uz svu pa!nju pri"iko unosa, uiniti u takvi s"uajevi aS e(urezu"tati koji se

ogu-e je da $or u"e ne $unk#ioniraju pre a oekivanju. Kto treba nazivi a para etara i konstanti, jestu naziva, broje u jesto

8 provjeriti odgovaraju "i nazivi u $or u"i stvarni

8 provjeriti broj "ijevi% i desni% zagrada, ako i% i a, 8 provjeriti i a "i raz aka u i eni a, pogotovo na zadnje 8 za ijeniti de#i a"ne zareze de#i a"ni toka a,

8 ispitati rad $unk#ija tako da se upi,e sa o su njiva $unk#ija sa stvarni naziva para etra, 8 provjeriti jesu "i kutovi upisani u radijani a,

8 ako ni,ta ne po a!e, obrisati #ije"u $or u"u i napisati je ponovo &a"i pa!"jivije'.

6.1'.4 Popis
Izgled

ate atiki% opera#ija i $unk#ija

Opis Na%in kori2tenja (ez$ltat

&' .peracije
Izgled

.dvajanje izraza

&9G2'T?

2?

Opis

Na%in kori2tenja

(ez$ltat

?9

=G I =:I =TI =>I &=' div &I' &=' od &I'

/brajanje .duzi anje 5no!enje Dije"jenje Cje"obrojno dije"jenje .statak od #je"obrojnog dije"jenja

9G< 10 : @ 2T< 10 > 2 &9G<' div &2' &9G<' od &2'

B < F ? 9 1

. novne 0%nkcije
Izgled Opis Na%in kori2tenja (ez$ltat

sUr &=' sUrt &=' abs &=' =VI round &=' trun# &=' rando a=&=WI' in&=WI'

)vadriranje &druga poten#ija' sUr &9' )orjenovanje &drugi korijen' sUrt &H' 3pso"utna vrijednost abs &8<?' Poten#iranje 2VF /aokru!ivanje na #ije"i broj round &9.B' .dba#ivanje de#i a"nog dije"a broja trun# &9.B' s"uajni broj iz e(u 0 i 1 trun#&rando T100' a=i u od = i I a=&10W20' ini u od = i I in&10W20'

H 9 <? 2?@ < 9 <9 20 10

Lo$aritam ke 0%nkcije
Izgled Opis Na%in kori2tenja (ez$ltat

e=p &=' "n &=' "og10 &=' "ogn&=WI' 4ri$onometrija

Izgled

Poten#ija baze prirodnog "ogarit a &e=' Prirodni "ogarita Nogarita Nogarita po bazi 10 od = po bazi = od I

e=p &?' "n &1' "n&2,B1F2F1F9' "og 10&100' "ogn&2W1@'

1<F,<191? 0 1 2 <

Opis

Na%in kori2tenja

(ez$ltat

sin &=' ar#sin&=' sin%&=' ar#sin%&=' #os &=' ar##os&=' ar##os%&=' tan&=' ar#tan&=' atan&=' tan%&=' degtorad&=' radtodeg&=' pi

;inus kuta Inverzni sinus Qiperbo"ni sinus kuta Inverzni %iperbo"ni sinus )osinus kuta Inverzni kosinus Inverzni %iperbo"ni kosinus Tangens Inverzni tangens Inverzni tangens Qiperbo"ni tangens ;tupnjevi u radijane 0adijani u stupnjeve Pi

sin &H0' ar#sin&1' sin%&1F0' ar#sin%&1' ?0,?0 #os &H0' ar##os&0' ar##os%&H0' tan&<?' ar#tan&1' atan&1' tan%&1F0' degtorad&1F0' radtodeg&9.1<' pi

1 H0 11,?? 0 H0 2HB,?9 1 <? <? 1 9,1< 1F0 9,1<1?H...

Lo$i:ke operacije i %vjeti =PI = je jednak I = XY I = je raz"iit od I =YI = je ve-i od I =XI = je anji od I = YP I = je ve-i i"i jednak I

?<

= XP I not or and i$&=WIWz'

= je anji i"i jednak I nije i"i i ako je = onda I, inae z

&rimjeri lo$i:ki2 operacija i %vjeta

Na%in kori2tenja rez$ltat

IL &9Y2W20W<0' IL &200P200W20W<0' IL &not&200P200'W20W<0' IL &&&200P900' or &100P100''W20W<0' IL &&&200P900' and &100P100''W20W<0'

20 20 <0 20 <0

6.1'.5 Pri jer upotrebe $or u"a

/a pri jer -e o uzeti obini e"e ent koje -e o iz ijeniti $or u"e da bi ga pri"agodi"i svoji potreba a. .vaj pri jer -e pokazati i neke druge korisne ogu-nosti. Pretpostavi o da i a o obini podni e"e ent sa dva ojaanja. /adatak je aknuti ojaanja i postaviti na e"e ent radnu p"ou koja -e sa "ijeve i desne strane biti po ?0 i"i etara ,ira od e"e enta, a naprijed -e biti B0 i"i etara izboena. Ini#ija"ne di enzije e"e enta su @00 &,irina' = ??0 &dubina' = F20 &visina'. Pri to e se ne s ije koristiti naredba za u etanje radne p"oe. 4"e ent je izra(en standardni e"e enta bez stropa. u etanje podnog

6.1'.5.1 3na"iza za%vata potrebni% na e"e entu.

+ajjednostavniji postupak bi bio kori,tenje naredbe za u etanje radne p"oe kojeg ovdje ne-e o koristiti iz vi,e raz"oga. )ao prvo radna p"oa u etnuta na ovaj nain je poseban e"e ent ,to &pretpostavi o' !e"i o izbje-i. .si toga, pri"ago(avanje postoje-e p"o%e u radnu p"ou koriste se i druge ogu-nosti koje je sada, u $azi uenja, dobro poznavati. Uinit -e o s"ijede-e7 jedno ojaanje -e o izbrisati, a drugo podi-i iznad e"e enta i ra,iriti ga na potrebnu ve"iinu.

6.1'.5.2 Preg"ed objekata na koji a -e se raditi

Prije nego ,to obri,e o jedno ojaanje, iz puke -e o radozna"osti pog"edati kako izg"edaju $or u"e u svako ojaanju. Preg"ed jednog i drugog ojaanja pokazuje vr"o zani "jivu stvar7 $or u"e i nisu jednakeM U $or u"i za visinu prednjeg ojaanja stoji7
desna"stranica*+"-"li'e(a"stranica*+"-"li'e(a"stranica*de

i"i &u prijevodu' D pozi#ija desne strani#e strani#e. ??

inus D pozi#ija "ijeve strani#e

inus deb"jina "ijeve

U $or u"i za visinu stra!njeg ojaanja stoji7

predn'e"o'a,an'e*(

Ve- na prvi pog"ed je oito da se visina rauna &dodu,e, sada jo, uvijek na nerazu "jiv nain', a visina stra!njeg ojaanja je zapravo prepisana visina prednjeg. +a prvi pog"ed je oita jo, jedna stvar7 i ena para etra nisu 6sigurna6 jer koriste 66, 6!6 i raz ake. Popravi o toM ;e"ektirajte prednje ojaanje i,e &u stab"asto prikazu i"i na pog"edu na e"e ent'. Nijevo tipko i,a postavi o tekstua"ni kursor & a"a vertika"na #rta koja se najvjerojatnije pa"i i gasi' u po"je sa nazivo p"o%e 6Prednje ojaanje6. Ve"iko 6P6 pro ijenite u a"o, zati izbri,ite raz ak iz e(u rijei i u jesto njega upi,ite 6J6 &donju #rtu', a s"ovo 66 pro ijenite u 6#6. Ukratko, u jesto 6Prednje ojaanje6 treba upisati 6prednjeJoja#anje6. ;"ian postupak treba ponoviti i za stra!nje ojaanje tako da pi,e 6straznjeJoja#anje6. ;"obodno ispravite nazive i za desnu i "ijevu strani#u e"e enta. ;ada $or u"e izg"edaju ovako7 za visinu prednjeg ojaanja7
desna_stranica*+-li'e(a_stranica*+-li'e(a_stranica*de

a za visinu stra!njeg7"
predn'e_o'acan'e*(

.vakav proraun stra!njeg ojaanja udra je od"uka jer je ono zapravo kopija prednjeg i ogu-nost pogre,ke u pisanju $or u"e koja je osi toga i "ak,e it"jiva. 5o!e o jo, na kraju i proko entirati $or u"u prednjeg ojaanja.

anja je

Visina ojaanja &"aiki g"edano, ovdje izg"eda kao du!ina' ora odgovarati uda"jenosti iz e(u "ijeve i desne strani#e. Po,to ne postoji para etar raz aka iz e(u dvije p"o%e potrebno ga je izraunati. .no ,to se o!e iskoristiti su pozi#ije "ijeve i desne strani#e g"edano u s jeru "ijevo8desno ,to znai u osi D. Pozi#ija "ijeve strani#e se oznaava varijab"o "ijevaJstrani#a.= &naziv p"o%e, 6toka6, para etar pozi#ije u osi D', a pozi#ija desne strani#e i a varijab"u desnaJstrani#a.=. +ji%ova raz"ika daje uda"jenost "ijevog ruba "ijeve strani#e i "ijevog ruba desne strani#e. Lor u"a za uda"jenost iz e(u "ijevi% rubova tako g"asi7
desna_stranica*+-li'e(a_stranica*+

Da bi se dobi"a uda"jenost iz e(u strani#e potrebno je od svega oduzeti deb"jinu "ijeve strani#e pa konani izraz izg"eda ovako7
desna_stranica*+-li'e(a_stranica*+-li'e(a_stranica*de

3ko

is"ite da je ova $or u"a preko p"i#irana : u pravu ste. .na

o!e biti i puno jednostavnija.

Du!ina ojaanja se o!e izraunati tako da se od ukupne ,irine e"e enta oduz u deb"jine "ijeve i desne strani#e. Tada -e $or u"a izg"edati ovako7
sirina"-"li'e(a_stranica*de")"desna_stranica*de"

Prisjetite se da se varijab"e e"e enta pi,u sa o nazivo para etra &u ovo s"uaju sirina'. Eo, jednostavnije &pod pretpostavko da su bone strani#e jednake deb"jine' se o!e pisati7 ?@

sirina")"2"-"li'e(a_stranica*de

Dobi"i s o "ijepu &kratku i vr"o it"jivu' $or u"u. 0az"og 6ko p"i#iranosti6 prvobitne $or u"e je u to e ,to bi ona vrijedi"a i za ojaanja koja nisu iz e(u krajnji% boni% strani#a nego i za ojaanja &i"i ne,to drugo' iz e(u vertika"ni% pregrada i s".

6.1'.5.3 Arisanje nepotrebni% objekata

Iako je brisanje jednostavna opera#ija dobro je pripaziti na neke stvari prije dono,enja takve od"uke. Cije"i kon#ept auto atskog prorauna pozi#ija i di enzija poiva na e(usobni odnosi a objekata unutar e"e enta 0anije s o vidje"i da se u $or u"i za visinu ojaanja pojav"juju para etri boni% strani#a. Postav"ja se pitanje ,to bi se dogodi"o sa visino ojaanja kad bi izbrisa"i bonu strani#uS Uini o tako za probu. ;e"ektirajte "ijevu strani#u i tipko 6De"6 na tipkovni#i je obri,ite. 4"e ent je izgubio jednu strani#u, a"i njegovi osta"i dije"ovi stoje i da"je na svoji jesti a kao da se ni,ta nije dogodi"o. /a,toS +ebi "i se visina ojaanja treba"a pro ijeniti jer ovisi o po"o!aju "ijeve strani#e koje vi,e ne aS Pog"edaj o kako izg"eda $or u"a za visinu ojaanja. To je te,ko uiniti jer $or u"e vi,e ne a. Progra je $or u"e koje ovise o para etri a izbrisanog objekta izbrisao, a u jesto nji% postavio vrijednosti koje su odgovara"e stanju prije brisanja. Da nije tako uinio og"o bi se desiti da neke pozi#ije i di enzije dobiju udne vrijednosti. +akon brisanja "ijeve strani#e postaje upitno kako -e i druge p"o%e reagirati na pro jenu di enzija e"e enta. /a provjeru, naj"ak,e je pro ijeniti di enzije e"e enta &na pri jer7 1000 = 1000 = 1000'. )ao ,to vidite, o "ijevoj strani#i jo, ovisi ,irina "e(a i visina poda. Dak"e, oprezno s brisanje M /a povratak na stari e"e ent zatvorite editor e"e enata bez pri%va-anja iz jena &oznaka 6=6 u gornje desno dije"u prozora'. Vratite se u editor e"e enata i izbri,ite zadnje ojaanje.

6.1'.5.4 Uvo(enje novi% varijab"i

U zadatku s o odredi"i da nova radna p"oa ora biti ve-a od e"e enta. Dobro je zbog o"ak,avanja naknadni% pro jena uvesti varijab"e koje -e sadr!avati te vrijednosti. U s"uaju pro jena, jednostavno -e o upisati nove vrijednosti. U tab"i#u s varijab"a a dopi,i o jo, tri &dvostruki k"ik na tab"i#u'7
(ece_li'e(o (ece_desno (ece_napri'ed

+ji a odre(uje o izboenje radne p"oe na "ijevoj, desnoj i prednjoj strani. .d a% se i vrijednosti, redo 7 ?0, ?0 i B0. )ao ,to se vidi, u tab"i#i su ve- upisane neke vrijednosti.

ogu upisati

Vrijednost Visina_no.ica govori o to e ko"iko su visoke nogi#e, odnosno, ko"iko je pod e"e enta uda"jen od nu"e po C osi. Drugi para etar se zove Polica_u/a i s"u!i za odre(ivanje raz"ike iz e(u visine po"i#e i ,irine svijet"og otvora. Ta raz"ika je potrebna za ugradnju po"i#a koje se ogu ontirati nakon sastav"janja e"e enta. Uko"iko se po"i#e na jerava ontirati nakon izrade e"e enta ta vrijednost ora biti ve-a

?B

od nu"e.

6.1'.5.5 Pro jena $or u"a za po"o!aj

)ao ,to s o ranije od"ui"i, prednje ojaanje -e o pretvoriti u radnu p"ou. /a poetak -e o pro ijeniti pozi#iju. +jegova trenutna pozi#ija g"asi7 za D os7
li'e(a_stranica*de0l'ina"1"li'e(a_stranica*+

za C os7
(isina"-"predn'e_o'acan'e*de0l'ina

za / os7 ne a $or u"e, vrijednost je 0 &nu"a' U $or u"i za D pozi#iju pi,e neki ate atiki izraz koji nas se zapravo i ne tie. Eednostavno ga treba izbrisati i u jesto njega napisati7
0")"(ece_li'e(o

+ije potrebno pisati #ije"i izraz nego je dovo"jno napisati nu"u tipkovni#o , zati na po o-no po"ju k"iknuti na znak inus &od a% bi se trebao pojaviti u po"ju za unos $or u"a' i zati u tab"i#i s varijab"a a k"iknuti na varijab"u (ece_li'e(o. +akon zatvaranja editora $or u"a, tipko pri%vati, u po"ju D ora stajati vrijednost :?0. Istovre eno, pro jena ora biti vid"jiva i u pog"edu na e"e ent, gdje -e ojaanje iza-i van iz e"e enta na "ijevu stranu.

+akon pode,avanja D pozi#ije na redu je $or u"a za C. .na pokazuje uda"jenost od is%odi,ta e"e enta u s jeru gore8do"je. 3ko s"ijedi o pravi"o da radna p"oa iz"azi iz di enzija e"e enta, onda se ojaanje &budu-a radna p"oa' postav"ja na visinu e"e enta. .tvorite editor $or u"a za C i k"iknite na Visina u po o-no po"ju. /atvorite editor $or u"a &da, $or u"a je gotovaM' i na pog"edu se vidi da se ojaanje podig"o, a vrijednost C jednaka je vrijednosti visine e"e enta.

?F

Pos"jednja pozi#ija je /. .na odre(uje po"o!aj e"e enta po dubini, odnosno uda"jenost u s jeru naprijed8natrag. )ao ,to s o ranije odredi"i, radna p"oa s prednje strane ora biti izvuena B0 . /a tu vrijednost s o napravi"i varijab"u pa -e o je i iskoristiti. )"iknite desno tipko njega treba upisati7
(ece_desno

i,a u po"je od / da bi otvori"i editor $or u"a. Po"je za upis je prazno. U

&i"i k"iknuti na varijab"u ve#eJdesno'. .ne koji se pitaju za,to $or u"a ne g"asi 0 : ve#eJdesno treba podsjetiti da se is%odi,te na"azi u prednje 8"ijevo 8donje kutu e"e enta i da / os ide u inus pre a "e(i a tako da pre a pro atrau ide u pozitivnu vrijednost.

6.1'.5.6 Pro jena $or u"a ve"iine

Ve"iina radne p"oe odre(ena je ,irino e"e enta i izboenji a koja s o si zada"i na poetku. . to e -e ovisiti i izg"ed $or u"a za di enzije koje -e biti a"o s"o!enije od oni% za po"o!aj. Poni o od prve, $or u"e za visinu. Da se podsjeti o, p"o%e %orizonta"nog s jera i aju visinu postav"jenu u s jeru "ijevo8desno, iako to u na,e s"uaju izg"eda kao du!ina ojaanja, a da se radi o kratkoj radnoj p"oi izg"eda"o bi kao ,irina. U $or u"i za visinu pi,e7
desna_stranica*+-li'e(a_stranica*+-li'e(a_stranica*de

Iako bi se ova $or u"a og"a nadograditi tako da proraunava visinu koja je na a potrebna, puno "ak,e ju je izbrisati i na njeno jesto upisati novu. 0az is"i o, radna p"oa treba biti ,iroka kao i e"e ent p"us izboenje s "ijeve strane p"us izboenje ?H

s desne strane. Tako se i upisuje u $or u"u za visinu7

sirina"1"(ece_li'e(o"1"(ece"_desno

Kirina p"oe

ora biti jednaka dubini e"e enta uveanoj za izboenje s prednje strane. Upi,i o i to7 .

du0ina"1"(ece_napri'ed

+a kraju jo, treba pove-ati deb"jinu na, re#i o, 2?

Testiranje je naj"ak,e napraviti unose-i razne vrijednosti za visinu, ,irinu i dubinu e"e enta i ijenjaju-i vrijednosti novouvedeni% varijab"i.

@0