1. Vrste elektronskih signala. Dati primere gde se koja vrsta koristi i skicirati ih.

Digitalni (stanja prekidaca, binarni kod) i analogni signali(zvuk, temperatura, pritisak vazduha).1.Slajd 2,3.

Digitalni

Analogni

2. Digitalno-analogni konvertori signala. D/A ili DAC pretvaraju digitalni signal (uglavnom binarni) u analogni (napon, struja) 3. Analogno-digitalni konvertori signala. A/D ili ADC uzima na ulazu obino napon, i pretvara ga u n-binarni broj koji prepoznaje kompjuter. 4. Zavisni izvori. U elektronici se cesto koriste zavisni (kontrolisani) izvori kod kojih velicine (struja ili napon) zavise od nekog napona ili struje u kolu. Cetiri uobicajena koriscena kontrolisana izvora su: a.) Naponsko kontrolisani strujni izvor (VCCS); b.) Strujno kontrolisani strujni izvori (CCCS); c.) Naponsko kontrolisani naponski izvor (VCVS); d.) Strujno kontrolisani naponski izvor (CCVS). 5. Naponski razdelnik, dati primer. u skripti 10 str, slika i formule 6. Strujni razdelnik, dati primer. u skripti 11 str, slika i formule 7. Pojaavai, prenosna karakteristika pojaavaa, pojaanje napona i struje. Potreba za pojacavanjem nastaje jer je signal koji dolazi iz senzora slab, a to znaci da reda mikrovolti ili milivolti i ima malu snagu. Funkcionalni blok koji pojacava signal naziva se pojacavac.Menjaju se amplituda i faza signala a ne menja se frekvencija. Pojacanje snage je definisano kao odnos izlazne snage I ulazne snage. Pojacanje struje definisan kao odnos izlazne I ulazne struje signala. 8. Pojaavai, izraunavanje pojaanja u decibelima (dati primer). `Av [dB] 20log Av [dB] Ai [dB]20log Ai [dB] Ap[dB]=1/2[Av(dB)+Ai(dB)] Pr. Pojaava ima naponsko pojaanje 100 a strujno 1000. Av [dB] 20log100 40 [dB] Ai [dB] 20log1000 60 [dB] AP[dB] 50dB 9. Ekvivalentno kolo naponskog pojaavaa. Ri=Vi/ii , Vo=Avo*Vi*Rp/(Rp+Ro) , Vi=Ri/(Ri+Rs)*Vs Av=Vo/Vs=Avo*Ri/(Ri+Rs)*Rp/(Rp+Ro) 10. Operacioni pojaavai. Beskonano velika ulazna otpornost RID = . Nulta izlazna otpornost, RO = 0. Beskonano pojaanje u otvorenoj petlji, A = . Njegovi parametri nisu zavisni od uestanosti. Tj. imaju istu vrednost na svim frekvencijama.

Jednosmerne karakteristike su idealne. Ulazne struje, napon i struja ofseta su jednaki nuli. Faktor potiskivanja CMRR je beskonaan. 11. Skicirati invertujui pojaava sa idealnim operacionim pojaavaem. Odrediti naponsko pojaanje.

12. Skicirati neinvertujui pojaava sa idealnim operacionim pojaavaem. Odrediti naponsko pojaanje.

13. Skicirati diferencijalni pojaava sa operacionim pojaavaem. Odrediti naponsko pojaanje.

14. Frekventne karakteristike pojaavaa; podela prema propusnom opsegu. Amplitudna frekventna karakteristika i fazna karakteristika pojacavaca. -To su linearni pojacavaci koji se napajaju sinusnim signalom koji ima frekvenciju i amplitudu. Kad god se dovede sinusni signal na ulaz linearnog pojacavaca njegov izlaz je sinusnog oblika iste frekvencije.

Podela pojacavaca prema propusnom opsegu: NP - nisko-propusni, VP - visoko-propusni, PO - propusnik opsega, NPO nepropusnik opsega, PSF - propusnik svih ucestanosti. 16. Diode, vrste dioda i njihova primena. Dioda je el komponenta koja dozvoljava protok el struje u jednom smeru bez otpora(ili uz veoma mali otpor) dok u suprotnom smeru predstavlja beskonacan (ili bar veoma veliki) otpor. Usmeracka (obicna) dioda, LED (svetleca) dioda svetli odnosno emituje fotone kada je direktno polarisana, Zener dioda (dioda referentnog napona probojna dioda), Foto dioda, Laserska dioda. 17. Diode, direktna polarizacija PN spoja. Kod direktne polarizacije koristi se spoljni izvor, ciji je pozitivni pol prikljucen na P, a negativni na N oblast. Ako se na krajevima nekog el elementa menja napon, kroz njega se menja struja. 18. Statika karakteristika diode, dati primer odreivanja statike radne prave i radne take.

19. Zenerova dioda. Primena, skicirati primer. Ove diode se jos I nazivaju probojne diode. Posebna osobina ovih dioda je da mogu provesti u suprotnom smeru. Ovaj efekat se naziva cenerov proboj.

20. Usmera sa jednom diodom. Na primar transformatora se se dovodi naizmenicni napod od 220 v. Na njegovom sekundaru se dobije nizi napon, koji se usmerava pomocu diode i na potrosac se dovodi jednosmerni napon. 21.Mreni ispravlja sa jednom diodom i kapacitivnim filtrom. U jednom delu pozitivne poluperiode naizmenicnog napona kondenzator se puni iz sekundara transformatora, a u preostalom vremenu prazni se kroz otpornik

22. Dvostrani usmera. Kod ovog usmeraca struja tece u obe poluperiode naizmenicnog napona i to kroz jednu diodu u pozitivnoj , a kroz drugu u negativnoj poluperiodi. 33. Osnovne osobine digitalnih el. kola; Bulova algebra (definicija i osnovne aksiome). U savremenim ureajima i raunarima nalaze se digitalna kola koja izvravaju upravljake, logike, aritmetike i funkcije pamenja. Ova kola omoguavaju da se podaci i kodovi porede po jednakosti ili raznim formama nejednakosti. Ona izvravaju sabiranje, oduzimanje i sve logike operacije. Bulova algebra je deduktivni matematiki sistem koji poiva na aksiomama, na bazi kojih se dalje razvijaju teoreme. Zasniva se na binarnim zakonima miljenja, gde jedan iskaz moe biti istinit (taan) ili neistinit (netaan), a nikada ne moe biti delimino taan ili delimino netaan. Aksiome i teoreme Bulove algebre Neka je dat skup elemenata B={a,b,c,} i nad ovim skupom definiimo tri operacije: 1) Komplementiranje kao unarnu operaciju =b,b B 2) Binarna operacija sabiranja + a + b=c, c B 3) Binarna operacija mnoenje a b=c, c B Skup B sa operacijama , +, predstavlja Bulovu algebru ako operacije zadovoljavaju sledee aksiome: 1. a) a + (b + c) = (a + b) + c zakon asocijativnosti sabiranja b) a (b c) = (a b) c zakon asocijativnostimnoenja 2. a) a + b = b + a komutativni zakon za operaciju + b) a b = b a komutativni zakon za operaciju 3. a) Postoji neutralni element 0 za operaciju + tako da za svako a B vai: a+0=0+a=a b) Postoji neutralni element 1 za operaciju tako da za svako a B vredi : a 1 = 1 a = a

34. Elementarna logika kola. Skicirati njihove simbole i tablice istinitosti.

Negacija NE

XZ 01 10

Z=

ILI

XYZ 0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 1

I XYZ 0 0 0 0 1 0 1 0 0 1 1 1

35. Izvedena logika kola. Skicirati njihove simbole i tablice istinitosti. NI x y xy ni 00 0 1 01 0 1 10 0 1 11 1 0

NILI

A 0 0 1 1

B 0 1 0 1

Q 1 0 0 0

Ekskluzivno ILI

XYZ 0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 0

Ekskluzino NILI

A 0 0 1 1

B 0 1 0 1

Q 1 0 0 1

42. Zato se postavljaju zahtevi za realizacijom funkcija sa istim tipom logikih kola? Koja logika kola ine bazu logikog sistema? 43. ta je minimizacija logike funkcije i zato se ona radi? Minimizacija je neophodna da bi se uprostila elektrina mrea, i smanjio broj logikih kola potrebnih za realizaciju. U ovom sluaju to znai da funkcije treba prikazati sa to manje operatora i promenljivih, a da pri tome funkcija ima isto znaenje, odnosno isti skup vrednosti. 48. Sedmo-segmentni displej Sedmo - segmentni displej (Sedmo - segmentni LED modul - indikator) se sastoji od 7 LED dioda (segmenata) oznaenih slovima a, b, c, d, e, f, g. Obino su sve anode ili sve katode spojene u jednu taku. Sedmo - segmentni displej slui za prikaz decimalnih brojeva i nekih slova aktiviranjem (paljenjem) odreenih segmenata modula

49. ta su digitalne kombinacione mree, emu slue i koje se najee koriste. Digitalne kombinacionemree nastaju pogodnim vezivanjem veeg broja odgovarajuih logikih kola. Signali formirani na izlazu mree zavise samo od trenutne kombinacije vrednosti ulaznih signala (nema memorijskog efekta). Kombinacione mree obavljaju raznovrsne funkcije: kodovanje i dekodovanje digitalnih podataka, konverziju kodova, generisanje odreenih numerikih vrednosti, obavljanje veine raunarskih operacija, adresiranje lokacija u memorijama, itd. Digitalne kombinacione mree koje se najee koriste su: multiplekseri, demultiplekseri, koderi, dekoderi, sabirai, oduzimai itd.

50. ta je multiplekser, simbol, princip njegovog rada, na koji nain se pomou njega realizuju funkcije? Multiplekser je kombinaciona mrea koja predstavlja elektronski prekida sa vie ulaza (2n komada) i jednim izlazom. U svakom stanju prekidaa ostvaruje se veza izmeu izlaza i samo jednog ulaza. Na informacionim ulazima se nalaze digitalni podaci (0 ili 1) koji mogu da se proslede na izlaz. Selekcioni ulazi (n komada) odluuju koji e informacioni ulaz biti spojen na izlaz. Multiplekser radi kao viepoloajni prekida, iji je poloaj odreen kombinacijom 0 i 1 na selekcionim ulazima. Broj informacionih ulaza = 2broj selekcionih ulaza. 55. ta je dekoder i koja je njihova podela? Skicirati simbol i kombinacionu tablicu za DEKODER 2/4? Dekoderi su kombinacione mree, gde za svaku kombinaciju ulaznih promenljivih postoji samo jedan aktivan izlaz iz mree. Dekoderi mogu biti potpuni, u kojima za n ulaznih promenljivih postoji 2n izlaznih funkcija i nepotpuni, gde je broj izlaznih funkcija manji od 2n. A1 A0 Y3 Y2 Y1 Y0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 1 0 1 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 0

64. Za ega se koristi BCD dekoder? Skicirati primer njegovog rada za ispis decimalne cifre 3 na sedmosegmentnom displeju. Dekoder pretvara BCD cifru u decimalnu , koja se prikazuje na 7 segmentnom displeju. A B C D a b c d e f g

300111111001