3.Strukturna sistemska analiza.......................................................................................2 3.1.Uvod.....................................................................................................................2 3.1.1.Sadraj...........................................................................................................2 3.1.2.Ciljevi............................................................................................................3 3.2.Analiza sistema.....................................................................................................3 3.2.1.Sistem............................................................................................................3 3.2.2.Analiza sistema..............................................................................................4 3.2.3.Modelovanje sistema.....................................................................................6 3.2.3.1.Model sistema.........................................................................................

6 3.2.3.2.Metoda modelovanja..............................................................................6 3.3.Strukturna sistemska analiza................................................................................8 3.3.1.Osnovni kon e!ti Strukturne sistemske analize............................................8 3.3.2."ija#rami tokova !odataka.........................................................................1$ 3.3.2.1.%ro es...................................................................................................1$ 3.3.2.2.&ok !odataka........................................................................................11 3.3.2.3.Skladi'te !odataka................................................................................11 3.3.2.4.(nter)ejs.................................................................................................13 3.3.3.%ravila i !re!oruke za kreiranje "&%..........................................................13 3.3.4."ekom!ozi ija "ija#rama tokova !odataka...............................................1* 3.3.4.1."ija#ram konteksta...............................................................................1+ 3.3.4.2.%rimitivni !ro esi.................................................................................1, 3.3.4.3.%ravila i kriterijumi dekom!ozi ije......................................................1, 3.3.4.4."ija#ram -ijerar-ijske dekom!ozi ije.................................................22 3.3.*..e/nik !odataka..........................................................................................23 3.3.*.1.%rimitivne kom!onente strukture.........................................................24 3.3.*.2.Sloene strukture !odataka...................................................................2* 3.3.6.%ostu!ak modelovanja.................................................................................26 3.3.6.1.0o#i/ki i )izi/ki modeli !ro esa...........................................................2+ 3.3.6.2.Modelovanje lo#i/ko# modela !ro esa................................................2+ 3.4.Ostali !ristu!i za modelovanje )unk ija sistema................................................2, 3.4.1.1onven ionalni !ristu!i..............................................................................2, 3.4.2.Savremeni !ristu!i.......................................................................................3$ 3.4.2.1.%ristu!i za s!e i)ika iju so)tvera..........................................................3$ 3.4.2.2.%ristu!i za modelovanje !oslovni- !ro esa ........................................31 3.*.%rimer 2 studija slu/aja......................................................................................32 3.*.1.O!is okruenja sistema................................................................................32 3.*.1.1. S!e)i ika ija svr-e in)orma iono# sistema.........................................32 3.*.1.2. "ija#ram konteksta..............................................................................32 3.*.2.O!is !ona'anja sistema...............................................................................33 3.*.2.1."ija#rami tokova !odataka..................................................................33 3.*.2.2."ija#ram dekom!ozi ije......................................................................36 3.*.2.3. .e/nik !odataka .................................................................................36 3.6..ezime................................................................................................................3+ 3.+.%itanja.................................................................................................................3+ 3.8.3losar.................................................................................................................3, 3.,.1ori'4ena i !re!oru/ena literatura.....................................................................3,

3. Strukturna sistemska analiza

3.1. Uvod

3lavni ilj razvoja5 odnosno uvo6enja in)orma iono# sistema 7(S8 je da se in)orma iono !odre su'tinski procesi koji se odvijaju u jednoj or#aniza iji !otre9ni za ostvarenje njeni- iljeva. (z to# razlo#a je na samom !o/etku razvoja (S neo!-odno utvrditi koji su to su'tinski !ro esi u or#aniza iji koje tre9a !odrati5 a to dru#im re/ima zna/i5 !ostaviti slede4e !itanje: ;ta 9udu4i in)orma ioni sistem u !o#ledu )unk ija tre9a da radi da 9i is!unio za-teve korisnika5 odnosno !omo#ao u ostvarenju iljeva or#aniza ije< Analiza sistema i za-teva korisnika5 kao !rva )aza u ivotnom iklusu razvoja (S5 ima za ilj da od#ovori na ovo !itanje. %osmatraju4i sistem sa aspekta njegovih funkcija5 kao rezultat ove )aze i ujedno kao od#ovor na !ostavljeno !itanje do9ija se model procesa !osmatrano# sistema. Strukturna sistemska analiza !redstavlja jednu od metoda za analizu sistema i za-teva korisnika5 odnosno za modelovanje )unk ija sistema. Ona je naj'ire kori'4ena metoda za analizu sistema u okviru konven ionalno# strukturno# !ristu!a razvoju (S. .azvijena krajem sedamdeseti- #odina5 ona je uz modi)ika ije du#o #odina !redstavljala deo standardne metodolo#ije za razvoj (S u vladi =elike >ritanije5 a tako6e je u osnovi standarda dravni- or#ana SA" za modelovanje )unk ija. 3lavna karakteristika ove metode o#leda se u mo#u4nosti -ijerar-ijsko# o!isa !ro esa sistema5 tj. !ostu!nom dekom!onovanju kom!leksni- !ro esa sistema na !od!ro ese. SSA za o!is !ro esa de)ini'e sku! jednostavni- #ra)i/ki- kon e!ata5 imaju4i u vidu /injeni u da u analizi sistema i za-teva korisnika u/estvuju i krajnji korisni i sistema. Ako se jedna #ru!a /itala a 7konkretno misle4i na 9udu4e i sada'nje inenjere or#aniza ije 2 menadere8 ve4 nakon kratko# uvodno# dela !ita kakvu korist ona ima od ovo# !o#lavlja kada se sve odnosi samo na in)ormati/are5 slede4e re/eno !o#a6a 9a' nji-. Analiza sistema5 odnosno modelovanje )unk ija ne mora de )a to da zna/i samo )unk ionalnu s!e i)ika iju sistema5 kao osnovu !ro esa razvoja (S. Modeli 7!oslovni-8 !ro esa se mo#u iskoristiti za simuliranje i analizu )unk ionisanja realno# !oslovno# sistema i otkrivanje ?uski- #rla@ !oslovanja. &ime modeli )unk ija sistema i#raju zna/ajnu ulo#u u !ro esu 7re8inenjerin#a !oslovanja5 odnosno !oslovni!ro esa u or#aniza iji. &ako6e5 dokumentovani modeli !oslovni- !ro esa or#aniza ije !ruaju osnovu za standardiza iju !oslovanja u ilju uvo6enja sistema kvaliteta. (sto tako modeli !oslovni- !ro esa !ronalaze !rimenu i kod o9uke za!osleni-5 !ri /emu do!rinose 9azi znanja jedne or#aniza ije. 1ona/no5 #ledaju4i sa su!rotne strane5 linija menadmenta odlu/uje o tome da li 4e se i koje )unk ije jedno# (S uvesti u or#aniza iju5 !a se !oznavanje metoda za analizu sistema5 odnosno modelovanja !ro esa vidi kao !rednost u komunika iji sa stru/nja ima iz (&Aa. ;to se !otre9e krajnji- korisnika (S i iljevi menadmenta or#aniza ije u )azi analize sistema realnije i ta/nije iskau5 to 4e e)ektivnija 9iti u!otre9a 9udu4e# (S u smislu zadovoljenja !ostavljeni- or#aniza ioni- iljeva.

3.1.1. Sadraj
Ovo !o#lavlje se 9avi strukturnom sistemskom analizom5 kao metodom za analizu5 odnosno modelovanje )unk ija sistema. B9o# to#a se na samom !o/etku jedno

!o#lavlje !osve4uje osnovnim kon e!tima u analizi5 odnosno modelovanju sistema. Batim sledi detaljno 9avljenje metodom SSA. S jedne strane se uvode osnovni kon e!ti metode SSA koji /ine alat za modelovanje )unk ija5 dok se sa dru#e strane o9ja'njava na/in i !ostu!ak nji-ovo# kori'4enja. Cakon #lavno# dela koji razmatra SSA5 daje se saet !re#led ostali- !ristu!a za modelovanje )unk ija sistema5 !odeljen na konven ionalne i savremene !ristu!e. %rimer 2 studija slu/aja u kojoj se modeluju )unk ije jedne eA!rodavni e kom!letira !o#lavlje o metodi SSA.

3.1.2. Ciljevi
1onkretan ilj !o#lavlja je u!oznavanje Strukturne sistemske analize5 kao konven ionalne metode za modelovanje )unk ija sistema. Ce samo kroz navo6enje osnovni- kon e!ata i !ravila iz#radnje modela de)inisana ovom metodom5 ne#o i kroz diskutovanje !rimene i o!'te# !ostu!ka modelovanja5 /itala moe ovladati te-nikom strukturne analize sistema5 koja 4e mu omo#u4iti da na !ostu!an na/in analizira sisteme razli/iti- nivoa sloenosti i !roizvede od#ovaraju4e modele. O!'ti ilj !o#lavlja sastoji u razumevanju zna/aja )aze analize sistema u !ro esu razvoja in)orma ioni- sistema. S tim u vezi eli se ista4i njen zna/aj ne samo u !o#ledu s!e i)ika ije so)tvera5 ve4 i u !o#ledu modelovanja !oslovanja 'to je naro/ito izraena karakteristika savremeni- !ristu!a za modelovanje )unk ija sistema.

3.2.

Analiza sistema

Cilj uvodno# !o#lavlja o analizi sistema nije da izloi detaljnu teorijsku !ozadinu o sistemima i sistemskom razmi'ljanju. O9imna literatura o teoriji sistema je tome !osve4ena. Casu!rot tome5 ovo !o#lavlje se5 na manje )ormalan na/in5 osvr4e na osnovne !ojmove sistema5 analize sistema i modelovanja sistema. Cakon uvedeniosnovni- !ojmova5 o9ja'njava se !ojam modelovanja )unk ija sistema. Osnovni ilj je da se zna/enje !omenuti-5 vrlo o!'ti- !ojmova o#rani/i i saeto izloi imaju4i u vidu #lavnu temu !o#lavlja Strukturnu sistemsku analizu. &ime se eli o9ez9editi lak'e5 sistematskije razumevanje Strukturne sistemske analize5 kao jedno# od !ristu!a za analizu5 odnosno modelovanje )unk ija sistema.

3.2.1. Sistem
>esmisleno je #ovoriti o 9ilo kakvoj analizi sistema5 ako se !ret-odno ne ustanovi 'ta je uo!'te sistem. %ostoji jako !uno de)ini ija sistema koje se me6uso9no razlikuju u zavisnosti od to#a o kojoj se vrsti sistema #ovori. Me6utim5 jedna uo!'tena de)ini ija moe da #lasi ovako: Sistem predstavlja skup elemenata i njihovih meusobnih veza . (!ak5 sku! elemenata sistema ne moe 9iti neo#rani/en sku!5 jer 9i se5 u su!rotnom5 svaka diskusija o 9ilo kom sistemu zavr'avala sa zaklju/kom da je svaki sistem univerzum. "a 9i 9ilo jasno 'ta /ini jedan sistem5 tj. koji su to njemu !ri!adaju4i elementi5 sistem se mora !osmatrati u odnosu na nje#ovo okruenjeD mora se de)inisati granica sistema. Bato se moe re4i je sistem u odnosu na okruenje jedan o#rani/en sku! elemenata i nji-ovi- me6uso9ni- veza.

Slika 1 Sistem i njegovo okruenje

Slika 1 !rikazuje jedan sistem i nje#ov !oloaj u odnosu na okruenje. 3rani a sistema radvaja sistem od s!oljni- sistema. Sistem je u ne!rekidnoj interak iji sa svojom okolinom. (nterak ija sistema sa okruenjem se sastoji iz sku!a ulazni- i izlazni- dejstava. "ejstvo okoline na sistem naziva se ulaz5 a dejstvo sistema na okolinu izlaz sistema. Eedan sistem se moe !osmatrati sa razli/iti- aspekata. Svaki u#ao !osmatranja de)ini'e jedan !odsku! sistemski- elemenata. Ca !rimer5 jedan or#aniza ioni sistem se moe !osmatrati sa funkcionalnog as!ekta5 !ri /emu su osnovni elementi to# sistema funkcije koje se u njemu odvijaju. S dru#e strane5 isti sistem se moe !osmatrati sa as!ekta nje#ove strukture5 odakle se kao elementi uo/avaju or#aniza ione jedini e5 odnosno radna mesta5 odeljenja5 divizije i dr. 3ledano sa )unk ionalno# as!ekta5 jedno !roizvodno !reduze4e kao svoje elemente sadri n!r. )unk ije !roizvodnje5 na9avke5 !rodaje i u!ravljanja. ;to se ti/e interak ije !roizvodno# sistema sa okruenjem5 jedan od s!oljni- sistema !roizvodne or#aniza ije moe 9iti do9avlja/ osnovni- sirovina. On je sa sistemom od interesa u interak iji kroz kontinuiranu razmenu materijala i in)orma ija. %oku'ajte da na osnovu slike 1 i uvedeno# !rimera sami ski irate sliku sli/no# sistema i nje#ovo# okruenja. U nastavku teksta se5 kada se #ovori o sistemima5 nji-ovoj analizi5 odnosno modelovanju5 !odrazumevaju dve vrste sistema: in)orma ioni 7so)tverski8 sistemi i or#aniza ioni 7!oslovni8 sistemi.

3.2.2. Analiza sistema

Analiza !redstavlja !ostu!ak izu/avanja neke !ojave u ilju njeno# 9olje# razumevanja5 odnosno neko# !ro9lema u ilju nje#ovo# re'avanja. %ostu!ak analize se5 #eneralno5 karakteri'e time 'to se !osmatrana !ojava5 odnosno !ro9lem razlae na sastavne delove koji se !ojedina/no razmatraju.

%ro9lem moe da se de)ini'e kroz !ostavljanje slede4i- !itanja: ;ta /ini jedan sistem< 1ako iz#leda unutra'njost neko# 7kom!leksno#8 sistema< U tom slu/aju se od#ovor na ova !itanja do9ija !ostu!kom analize sistema. U !ostu!ku analize sistema se sistem naj!re !osmatra kao ? crna kutija1@. %osmatraju4i sistem kao jednu elinu5 utvr6uje se koji #a to s!oljni sistemi okruuju5 odnosno sa kojim dru#im sistemima je u interak iji. Batim se de)ini'u sku!ovi ulazni7dejstvo okruenja na sistem8 i izlazni- dejstava 7dejstvo sistema na okruenje8. U daljim kora ima se5 postupno razlaui sistem5 uo/avaju sistemski elementi i nji-ove me6uso9ne veze. %ostu!ak analize sistema se zavr'ava na onom nivou detalja na kom su svi do9ijeni sistemski elementi i nji-ove veze sa strane !osmatra/a dovoljno jasni da se dalje ne moraju razla#ati. Ovako !ostavljena analiza sistema5 koja za!o/inje !osmatranjem sistema kao ? rne kutije@ i nje#ovim daljem razla#anjem na !ojedina/ne elemente ima karakter metode ?Od #ru9o# ka detaljnom@ 7Top-Down8 i 9azira se na !ristu!u sistemsko# razmi'ljanja5 -olisti/kom !ristu!u !rou/avanja kom!leksni- sistema2. Top-down metoda !odrazumeva !ostu!ak analize sistema od a!straktno# ka konkretnom5 odnosno od #eneralno# ka s!e ijalnom. %od !ojmom analize sistema se u o9lasti in)ormatike !odrazumeva !rva )aza u razvoju in)orma iono# sistema5 odnosno so)tvera. U okviru ove )aze !otre9no je s!e i)i irati ta jedan 7so)tverski8 sistem tre9a da !rui u !o#ledu )unk ionalnosti5 ali ne i kako 4e sistem !ruiti odre6enu )unk ionalnost5 odnosno kako 4e 9iti realizovan. Easno razdvajanje 9avljenja !itanjima ta i kako olak'ava sa jedne strane sam !ro es analize sistema5 a sa dru#e strane ostavlja mo#u4nost za vi'e alternativni- realiza ija sistema3. %ored to#a5 !otre9no je da analiza sistema 9ude sastavljena iz u#la !osmatranja nje#ovo# korisnika5 jer je on 9udu4i korisnik sistema5 a ne sistemA analiti/ar koji samo vr'i !osao analize i eventualno u/estvuje u !rojektovanju. &ime 'to jasno de)ini'e 'ta jedan (S tre9a da !rui i to uzimaju4i u o9zir za-teve korisnika5 analiza sistema ne moe da osi#ura us!e'an !rojekat razvoja (S5 ali zato si#urno moe da smanji rizik od mo#u4e# neus!e-a. 1ao rezultat analize 9ilo ko# sistema do9ija se jasna slika o sistemu koji se !osmatra. &a slika o sistemu moe ostati za!am4ena u #lavi sistemAanaliti/ara 7o9i/no ne zadu#o85 ali si#urno to nije krajnji ilj analize sistema. Easna slika o sistemu5 odnosno znanje o sistemu se eks!li itno moe !redstaviti modelom sistema. O modelu i metodi modelovanja sistema 4e u narednom !o#lavlju vi'e 9iti re/i.

?Crna kutija@ je sistem5 ili deo sistema5 sa !oznatim ulazom5 izlazom ali ne!oznatom internom strukturom. %osmatranje sistema kao rne kutije omo#u4uje analiti/aru da se kon entri'e samo na ulaze i izlaze sistema5 !rivremeno zanemaruju4i detalje vezane za internu strukturu sistema5 odnosno na/in )unk ionisanja. 2 Sistemsko razmi'ljanje o9u-vata F1G: 1on e!te za o!is kom!leksni- elina i nji-ovi- zavisnosti %ristu!e 9azirane na modelima5 !omo4u koji- je mo#u4e !redstaviti realna kom!leksna !ojavljivanja %ristu!e koji !odravaju sveo9u-vatno razmi'ljanje. 3 Ba kon e!te analize sistema 7'ta<8 i nje#ovo# kasnije# !rojektovanja 7kako<8 !ostoji interesantna )raza u en#leskom jeziku: @Do the right thing !anal"sis#$ and do the thing right !design#H.

3.2.3. Modelovanje sistema

%odelovanje sistema !redstavlja !ostu!ak kreiranja modela sistema. %ostu!ak kreiranja modela sistema se de)ini'e i o!isuje metodom modelovanja. Caredna dva !od!o#lavlja detaljnije o!isuju ove !ojmove naj!re uo!'teno5 a zatim u kontekstu razvoja in)orma ioni- sistema. 3.2.3.1. Model sistema %odel predstavlja subjektivnu$ apstraktnu !upro enu# sliku sistema$ opisujui elemente tog sistema i njegove veze. Model sistema je uvek su9jektivna slika sistema sa#ledana iz u#la #ledanja !osmatra/a. %ored to#a5 model je uvek u!ro'4ena slika sistema5 !osmatrana sa jedno# a!sekta. Caj!rostiji !rimer modela je #eo#ra)ska karta sveta. Su9jektivnost se u slu/aju #eo#ra)ske karte5 kao modela sveta5 najekstremnije moe uo/iti ako se dana'nja karta sveta u!oredi sa kartom sveta jedno# #eo#ra)a sa !o/etka srednje# veka koji je !oku'avao da !rona6e ?/etiri 4o'ka@ sveta. 3eo#ra)ska karta !osmatra svet sa )izi/ko# as!ekta5 a ona se de)initivno razlikuje od karte sveta koju #ledamo za vreme vremenske !ro#noze5 'to !redstavlja meteorolo'ki as!ekt. ( !ojam u!ro'4avanja5 odnosno zanemarivanja detalja je o/i#ledan. "a li se na karti sveta u razmeri 1: * $$$ $$$ vidi z#rada Carodno# !ozori'ta u >eo#radu< Iemu slue modeli< %odeli slue za bolje razumevanje$ analizu$ izgradnju novog sistema ili pobolj anje postojeeg. U toku analize sistema se uz !omo4 modela zanemarivanjem ne9itni- isti/u samo one karakteristike sistema koje su od interesa za !osmatra/a i time olak'ava razumevanje. S dru#e strane5 !ri iz#radnji jedno# sistema mo#u4e je !omo4u modela 9udu4e# sistema is!itati nje#ove karakteristike5 !a tako na vreme uo/iti eventualne nedostatke. "a li se jedan most #radi 9ez !ret-odno# detaljno# na rta5 tj. modela mosta od strane ar-itekte< U !ro esu razvoja so)tvera je tako6e vano5 !ose9no u )azi analize sistema i za-teva korisnika5 sastaviti model 9udu4e# sistema. Ca taj na/in se karakteristike 9udu4e# sistema mo#u !roveriti u odnosu na za-teve nje#ovi- korisnika i !rema !otre9i5 na vreme kori#ovati i usa#lasiti. Mno#o je je)tinije i 9ez9olnije od9a iti jedan model sistema i na!raviti novi5 !rila#o6en korisniku5 ne#o !roizvesti #otov so)tver i onda ustanoviti da nikome ne koristi i za9oraviti #a. Celoku!an razvoj in)orma ioni- sistema se zasniva na iz#radnji modela. Svaka )aza razvoja (S !osmatra5 odnosno o!isuje sistem sa jedno# s!e i)i/no# as!ekta5 od koje# zavisi i s!e i)i/na vrsta modela koja se kreira. & fazi analize sistema i zahteva korisnika se sistem posmatra sa aspekta njegovih funkcija$ pa se kao rezultat te faze dobija model funkcija sistema. Model )unk ija sistema daje o!is svi- )unk ija koje 9udu4i in)orma ioni sistem tre9a da !rui svojim korisni ima. %ored )unk ionalno# as!ekta5 sistem se u ostalim )azama jo' !osmatra sa as!ekata strukture5 dinamike5 kao i )izi/ko# as!ekta5 'to rezultuje od#ovaraju4im vrstama modela. 3.2.3.2. Metoda modelovanja %etoda modelovanja' de)ini'e jedan mo#u4i na/in za modelovanje sistema. ;ta se !odrazumeva !od jednom metodom modelovanja< "a 9i o!isali sistem5 odnosno
4

1ao sinonim za metodu koristi se i termin ?te-nika@.

kreirali model5 !otre9no je da ras!olaemo od#ovaraju4im alatom5 odnosno !otre9no je da imamo adekvatan sku! kon e!ata kojim se moemo !osluiti da 9i svoje znanje o sistemu !reto/ili u model. (ezik modelovanja de)ini'e sku! kon e!ata !otre9ni- za iz#radnju modela5 odnosno !redstavlja alat za o!is sistema modelom *. Eezikom modelovanja se kao i kod #ovorno# jezika de)ini'e sintaksa i semantika kon e!ata koji se koriste i dodatno5 notacija. Sintaksa de)ini'e kon e!te i !ravila jezika i o!isana je #ramatikom5 dok semantika de)ini'e zna/enje kon e!ata. Cota ija de)ini'e za svaki kon e!t nje#ovu #ra)i/ku !redstavu5 odnosno sim9ol. %ored to#a5 !ostavlja se !itanje kako na naj9olji na/in koristiti ras!oloive kon e!te u ilju iz#radnje modela. S tim u vezi5 !otre9no je uz jezik kao alat za o!is modela dati i u!utstvo za nje#ovu u!otre9u. %otre9no u!utstvo za u!otre9u se de)ini'e postupkom modelovanja5 tako 'to se navodi redosled koraka za iz#radnju modela5 kao i rezultat koji se do9ija !rimenom svako# od koraka 7 u vidu modela ili nje#ovo# dela8. %rema tome5 jedna !ot!una metoda modelovanja sastoji se iz: jezika modelovanja i !ostu!ka modelovanja5 kao u!utstva za kori'4enje jezika u ilju us!e'no# kreiranja modela. Eezik modelovanja se vrlo )ormalno moe de)inisati5 za razliku od !ostu!ka koji je o9i/no ne)ormalan. Slika 2 !rikazuje odnos uvedeni- !ojmova. Modelovanje sistema se moe zamisliti kao !ro es koji od !osmatrano# sistema 7ulaz8 #eneri'e model sistema 7izlaz85 na na/in s!e i)i iran !rimenjenom metodom modelovanja 7trans)orma ija8.

Slika 2 Odnos pojmova u modelovanju

1ao 'to sve )aze razvoja in)orma iono# sistema !rate razne vrste modela5 isto tako se za iz#radnju ti- modela koriste od#ovaraju4e metode. Sku! s!e i)i/ni- metoda de)inisan za svaku od )aza u razvoju (S !redstavlja metodologiju razvoja informacionih sistema. Cakon uvedeni- !ojmova se moemo vratiti na #lavnu temu ovo# !o#lavlja5 Strukturnu sistemsku analizu$ kao jednu od metoda za modelovanje funkcija sistema koja se koristi u fazi analize sistema i specifikacije zahteva korisnika.
*

( sam jezik modelovanja se moe !redstaviti kao model5 jer se !o de)ini iji sastoji iz sku!a kon e!ata i nji-ovi- me6uso9ni- veza. &akav model5 !omo4u ko#a o!isujemo dru#e modele !redstavlja model o modelu i naziva se metamodel.

3.3.

Strukturna sistemska analiza

Strukturna sistemska analiza6 !SS)# je jedna poptuna$ samosvojna metoda za analizu i funkcionalnu specifikaciju informacionog sistema$ odnosno softvera* +na se na razli,ite na,ine moe povezati sa metodama drugih faza u neku specifi,nu metodologiju celokupnog razvoja -S 7F*G5 str. 3*18. %rimenom metode SSA se do9ija model !ro esa !osmatrano# sistema5 koji tre9a da da od#ovor na slede4a !itanja: 1oje )unk ije !oseduje sistem5 odnosno koje )unk ije mora imati 9udu4i (S< 1akve veze !ostoje izme6u )unk ija< 1akve trans)orma ije tre9a sistem da izvr'i< 1oje ulaze 7!odatke8 !ro esom o9rade trans)ormisati u koje izlaze< 1oje zadatke tre9a da izvr'i sistem< Odakle sistem !ovla/i in)orma ije !otre9ne za izvr'avanje zadataka< 1uda odlaze rezultati o9rade< 1ao metoda modelovanja5 strukturna sistemska analiza jasno de)ini'e sku! kon e!ata5 odnosno jezik modelovanja i !ostu!ak modelovanja u ilju korektne iz#radnje modela. S-odno tome 4e se i u narednim odelj ima o!isati sastavni delovi metode SSA. Cakon uvodno# !re#leda osnovni- kon e!ata5 sledi !ojedina/no detaljno izla#anje osnovni- kon e!ata imaju4i u vidu nji-ovu strukturu5 zna/enje5 na/in !redstavljanja i !ravila koja se moraju !o'tovati !ri nji-ovom kori'4enju 7%o#lavlja 3.3.15 3.3.25 3.3.38. %o#lavlje 3.3.4 o9ja'njava !ostu!ak dekom!onovanja )unk ija sistema5 odnosno te-niku za !oste!eno savladavanje kom!leksnosti sistema5 kao #lavne karakteristike metode SSA. S tim u vezi se uvodi jo' nekoliko kon e!ata5 a zatim navode dodatna !ravila i kriterijumi dekom!ozi ije. 1ao 'to 4e se videti5 modelovanje )unk ija sistema metodom SSA se 9azira na uo/avanju )unk ija sistema na taj na/in 'to se !osmatraju !oda i koje )unk ije sistema o9ra6uju. B9o# to#a5 !ored uvedeni- kon e!ata koji5 !ored )unk ija5 !redstavljaju !odatke u sistemu5 !o#lavlje 3.3.* uvodi .e/nik !odataka5 kao dodatni alat u metodi SSA za o!is strukture i sadraja !odataka sistema.

3.3.1. Osnovni koncepti Strukturne sistemske analize

SSA !osmatra in)orma ioni sistem kao funkciju !proces obrade# koja5 na 9azi ulazni!odataka i stanja sistema !redstavljeno# !reko skladi ta podataka5 #eneri'e izlazne !odatke. Ulazni !oda i se dovode u !ro es o9rade5 a izlazni iz nje#a odvode !reko tokova !odataka. (sto tako5 !ro es o9rade koristi i menja !odatke o stanju sistema razmenom tokova !odataka sa skladi'tem. Tok podataka se tretira kao vod kroz koji stalno teku !oda i ili kao !okretna traka koja stalno nosi !odatke na najrazli/itijim nosio ima A !a!irni dokumenti5 niz !oruka koje /ovek unosi !reko tastature terminala5 ?!aket@ in)orma ija do9ijen !reko neke telekomunika ione linije ili sli/no 7F*G5 str. 3*18. Jntiteti iz okruenja sa kojima (S komuni ira nazivaju se interfejsi. Ako eo (S
6

Ba'to 9a' ?strukturna@ metoda< Autori strukturne sistemske analize dodali su e!itet strukturne5 da 9i na#lasili njene tada na!redne karakteristike u odnosu na !ret-odne !ristu!e analizi sistema5 koji su se odlikovali u najve4oj meri vrlo o9imnim tekstovima F2GF3GF4G. U!otre9a #ra)i/ki- modela za s!e i)ika iju sistema nas!ram dotada'nje# ?suvo#@ teksta i me-anizam razla#anja sistema na !odsisteme5 omo#u4ili su ure6enu5 kom!ozitnu tzv. ?strukturiranu@ analizu sistema.

!osmatramo kao jedan !ro es5 onda inter)ejsi !redstavljaju izvore svi- ulazni- i !onore svi- izlazni- tokova !odataka. "akle5 )unk ije5 odnosno !ro esi o9rade !odataka5 skladi'ta !odataka5 tokovi !odataka i inter)ejsi !redstavljaju osnovne kon e!te metode SSA. Ba nji-ov !rikaz koriste se Dijagrami tokova podataka 7"&%8. Slika 3 daje !rimer ti!i/no# "&%.

Slika 3 Primer DTP Opis osnovnih unk!ija jednog "ideo#klu$a

"ija#ram na sli i 3 !rikazuje model su'tinski- !ro esa jedno# =ideoAklu9a. Cilj uvo6enja ovo# !rimera 9ez detaljno# rasvetljavanja zna/enja nje#ovi- elemenata je da se !ostave slede4a !itanja: "a li se na !rvi !o#led dija#ram /ini razumljivim< "a li je nota ija o/i#ledna i jednostavna< "a li se intuitivno !re!oznaje 'ta su )unk ije5 'ta tokovi !odataka5 a 'ta skladi'ta i inter)ejsi< Od#ovor na ova !itanja je !otvrdan5 9ez ikakve sumnje. Eednostavnost u !rikazu i intuitivnost u razumevanju !redstavljaju veoma vanu karakteristiku "&%. .azlo# za to se moe izvu4i iz od#ovora na !itanje kome su dija#rami uo!'te i namenjeni. Si#urno ne samo sistemAanaliti/aru5 odnosno !rojektantu (S5 ne#o i krajnjem korisniku5 nein)ormati/aru5 koji tre9a da o enu o tome5 da li su nje#ovi za-tevi na adekvatan na/in analizirani i izmodelovani. Ca "&% se !ro esi !redstavljaju eli!som5 inter)ejsi !ravou#aonikom5 tokovi !odataka usmerenim linijama5 a skladi'te !odataka sa dve !aralelne linije. "eo dija#rama sa slike 3 se sada moe !rotuma/iti na slede4i na/in: Sistem =ideoAklu9a se sastoji od osnovni- !ro esa: u/lanjivanja5 izdavanja )ilmova i na9avke. S!oljni o9jekti sistema su /lanovi i distri9uteri )ilmova. >udu4i /lan dostavlja !o!unjen za-tev za /lanstvom videoAklu9u5 #de nakon u/lanjivanja do9ija /lansku kartu i 9iva za!am4en u listi /lanova videoAklu9a. 0ista /lanova omo#u4uje videoAklu9u da vr'i !ro es izdavanja5 tako 'to 4e za-tevane )ilmove izdavati samo onim /lanovima koji su re#istrovani u listi /lanova. =ideo klu9 na9avlja )ilmove od ovla'4eni- distri9utera koji 'alju katalo# najnoviji- )ilmova itd. "o sada je !ostalo jasno kako tuma/iti "&%5 ali mno#o vanije i za9avnije je kako sastaviti jedan "&% i to tako da 9ude sintaksno i lo#i/ki korektan i !re#ledan. Slede4a dva !o#lavlja su !osve4ena "ija#ramima tokova !odataka5 odnosno kon e!tima i !ravilima za nji-ovo us!e'no kreiranje.

3.3.2. Dijagrami tokova podataka

"ija#ram tokova !odataka 7"&%8 !redstavlja osnovni alat za o!is )unk ija sistema. Ali5 za'to onda dija#ram tokova !odataka< Ba'to se ne zove n!r. ?"ija#ram !ro esa@5 kada ve4 o!isuje !ro ese< Osnovni razlo# lei u na/inu !osmatranja )unk ija sistema. Kunk ije sistema se u metodi SSA5 odnosno !ri iz#radnji "&% !osmatraju kao procesi obrade podataka5 tj. !osmatraju se sa ta/ke #ledi'ta podataka. Uo/avaju4i !odatke koji ulaze u sistem5 o9ra6uju se i iz sistema izlaze5 dru#im re/ima5 koji teku sistemom5 uo/avamo i koji su !ro esi !otre9ni za o9radu 7trans)orma iju8 ti!odataka. %ra4enjem tokova !odataka je mo#u4e ustanoviti kom!letnu sliku o tome 'ta se to de'ava unutar sistema5 odnosno kako sistem )unk ioni'e. "eMar o o!isuje taj !ostu!ak kao ?intervjuisanje !odataka@ F3G. "&% kao alat za o!is )unk ija se nadalje o9ja'njava kroz navo6enje nje#oviosnovni- kom!onenti: !ro esa5 tokova !odataka5 skladi'ta !odataka i inter)ejsa. Sintaksa i semantika ovi- kon e!ata je u velikoj meri naslonjena na ori#inalne autore metode SSA F3GF4G. 1ako !ostoje razli/iti standardi za ilustra iju sim9ola u okviru "&%5 ovde navedena nota ija je u skladu sa5 na na'im !rostorima eta9liranom nota ijom utvr6enom u 0a9oratoriji za in)orma ione sisteme na Kakultetu or#aniza ioni- nauka F6G. 3.3.2.1. Pro!es %ro es !redstavlja deo sistema 7ili u !ose9nom slu/aju eo sistem5 o tome vi'e u !o#lavlju 3.3.4.18 koji ima ulo#u da trans)ormi'e ulazne !odatke u izlazne. 3ra)i/ki se sistem !redstavlja eli!som 7Slika 48.

Slika % Pro!es

1ako !ro es !redstavlja aktivnost5 radnju5 vano je imenovati #a na adekvatan na/in. %ro es se o9i/no imenuje !arom ?!redikat 2 o9jekat 7!redmet8@. U imenima najo!'tiji- !ro esa se o9jekat radnje moe izostaviti. %rimeri: Ca9avka5 U/lanjivanje5 1nji#ovo6stvo5 O9rada !orud9ine5 %rovera adrese itd. 1ao 'to se vidi !redmet o9rade !ro esa su uvek !aketi !odataka u nekoj )ormi5 !a!irna ili elektronska dokumenta5 !ojedina/ni !oda i une'eni !reko tastature ra/unara i dr. "avanje smisleno# imena !ro esu o9rade umno#ome olak'ava razumljivost dija#rama i o!ravdava nje#ovo ulo#u. %ostoji ne!isano !ravilo koje kae da5 ako analiti/ar nije u stanju da dodeli ime !ro esu5 to samo zna/i da ne razume )unk iju koju !ro es o9avlja 7F6G5 str. 88. Eako je vano imati u vidu da se !ro esi u or#aniza iji koju analiziramo u jednom trenutku vremena izvr'avaju paralelno5 a ne sekven ijalno5 kako 9i na !rvi !o#led to moda izledalo. Uzmimo !rimer !roizvodne radne or#aniza ije5 koju /ine slede4i osnovni !ro esi: na9avka5 !roizvodnja i !rodaja. Caravno da moemo !itati: ?Iekaj5 ali redosled odvijanja ovi- !ro esa je !rili/no !oznat5 naj!re na9avim materijale5 lansiram !roizvodnju i kona/no !rodam !roizvode5 zar ne<@. Od#ovor je zasi#urno !otvrdan. Me6utim5 ako !osmatramo or#aniza ioni sistem u elini5 u jednom trenutku vremena svi procesi se izvr avaju paralelno 5 !ro es !roizvodnje je lansiran5 u istom trenutku !ro es na9avke o9ez9e6uje materijale za slede4i iklus !roizvodnje5

a !rodaja je !risutna na tri'tu sa #otovim !roizvodima iz !ret-odno# iklusa !roizvodnje. Eo' jedan !rimer: "a li ste slu/ajno !rimetili da eo )akultet !restane sa radom kada do6ete da !rijavite is!it< %aralelizam u o9avljanju )unk ija je karakteristika odvijanja !ro esa u or#aniza iji 7F*G5 str. 3618. %od!o#lavlje 3.3.2.3 o Skladi'tima !odataka dodatno !oja'njava ovu /injeni u. Svaki !ro es !oseduje !ored imena i svoju 9rojnu oznaku. >rojna oznaka !ro esa slui samo za re)eren iranje !ro esa5 a nikako ne !redstavlja redosled izvr'avanja !ro esa5 z9o# !aralelizma u izvr'avanju koji je u!ravo diskutovan. Ca/in numerisanja !ro esa 4e se detaljnije o9jasniti u !o#lavlju 3.3.4.3 o %ravilima i kriterijumu dekom!ozi ije. 3.3.2.2. Tok podataka &ok !odataka se tretira kao vod kroz koji stalno teku !oda i ili kao !okretna traka koja stalno !renosi !akete !odataka iz jedno# dela sistema u dru#i5 i na taj na/in ostvaruje vezu izme6u kom!onenti sistema. Odavde automatski sledi da svaki tok !odataka mora imati svoje izvori'te i !onori'te. &ok !redstavlja !odatak u stanju kretanja. Skladi'te !redstavlja !odatke u stanju mirovanja 7vidi odeljak 3.3.2.38. 3ra)i/ki sim9ol za !rikaz toka !odataka je usmereni luk 7Slika *8.

Slika & Tok podataka

&ok !odataka se imenuje !rema zna/enju !odataka koji se tim tokom !renose. "a 9i se ostvarila /itljivost i razumljivost "&%Aa5 imena tre9a da 9udu !rirodna5 nasu!rot s!e i)i/nim5 kodiranim5 skra4enim imena. %rimeri: Kaktura5 Carud9eni a5 1atalo#Kilmova5 Ilanska1arta itd. (mena tokova !odataka koja u se9i sadre re/i ?%oda iO@5 ?(n)orma ijeO@5 ili jo' #ore5 ?%otre9ni%oda i@5 ?Ceo!-odne(n)orma ije@ tre9a u velikom luku iz9e#avati. &akva imena su#eri'u na !ot!uno nejasnu !redstavu analiti/ara o tome5 koji se !aketi !odataka !renose tokom. Cemo#u4nost adekvatno# imenovanja moe da zna/i da takav tok nema e#zisten ijalno# smisla5 a to dalje zna/i ili nje#ovo !ot!uno uklanjanje ili razla#anje na vi'e konkretniji- tokova !odataka. &ok !odataka tako6e #ovori o usmerenju kretanja !odataka. Streli a ozna/ava da li !oda i u jedan !ro es5 skladi'te ili inter)ejs !oniru ili iz nje#a izviru i o9rnuto. 3.3.2.3. Skladi'te podataka Skladi'te !odataka !redstavlja !odatke u stanju mirovanja. 3ra)i/ki se !rikazuje kao na sli i 6.

Slika ( Skladi'te podataka

(me skladi'ta 9i tre9alo da !redstavlja mnoinu imeni e toka !odataka koji u nje#a ulazi ili izlazi5 na#la'avaju4i time da se radi o sku!u o9jekata5 !aketa !odataka. Ca !rimer5 skladi'te u koje !onire tok .arudbenicaDobavlja,a tre9a da nosi naziv .arudbeniceDob. Eo' jedan slikovit !rimer !redstavlja skladi'te Testovi5 koje se sa

ulaznim tokom -spitniTest moe zamisliti kao #omila !a!ira koja na radnom stolu /eka da 9ude !re#ledana. Skladi'te omo#u4ava sistemu da /uva svoje stanje u vremenu. &o konkretno !ro esima omo#u4ava me6uso9nu vremensku nezavisnost5 odnosno da se u slu/aju razli/iti- !aketa !odaka !ro esi mo#u paralelno ili u slu/aju isti- !aketa5 sa zaka njenjem izvr'avati. (lustrujmo to slede4im !rimerom. Ca sli i + je dat odse/ak jedno# "&%.

Slika ) *eophodnost postojanja skladi'ta

Covi za-tevi !ristiu u sistem i 9ivaju !rimljeni od strane !ro esa /rijem0ahteva. Cakon !rijema 7re imo da se u !ro esu %rijema za-teva moe vr'iti !rovera validnosti za-teva i !otre9ni- dokumenata8 se za-tev !reko toka !odatka 'alje u skladi'te Dospeli0ahtevi. "os!eli za-tevi se /itaju iz skladi'ta i !ro es +brada0ahteva dalje vr'i !otre9nu o9radu. Ukoliko ne 9i !ostojalo skladi'te izme6u !ro esa5 svaki !risti#li .ovi0ahtev 9i nakon /rijema0ahteva morao isto# momenta da !re6e u !ro es +brade0ahteva. ;ta ako u trenutku !rijema novo# za-teva !ret-odni za-tev jo' uvek nije o9ra6en< Skladi'te omo#u4ava da se !aketi !odataka izme6u !ro esa o9rade /uvaju5 'to omo#u4ava da se !ro esi u jednom trenutku mo#u !aralelno izvr'avati i o9ra6ivati razli/ite !akete !odataka5 'to oslikava !aralelizam odvijanja razli/iti!ro esa u jednoj or#aniza iji. U na'em slu/aju /rijem0ahteva !rima nove za-teve5 dok u isto vreme !ro es +brada0ahteva o9ra6uje !ret-odno !rimljene5 ?na#omilane@ za-teve. U slu/aju isti- !aketa !odataka5 skladi'te omo#u4ava da se o9rada !aketa !odataka izme6u dva !ro esa vr'i sa ka'njenjem. U !rimeru 4e !rimljeni za-tev neko vreme ?/ekati@ uskladi'ten da 9i !re'ao u !ro es O9rade za-teva. "ru#a/ije re/eno5 skladi'ta !odataka na "&% slue da !oveu dva !ro esa. 1ad #od izlazni tok jedno# !ro esa !redstavlja ulazni tok dru#o# !ro esa5 !otre9no je uvesti skladi'te !odataka koje 4e !remostiti vezu ta dva !ro esa. Slu/aj kada tok !odataka iz jedno# !ro esa ulazi u skladi'te se moe tuma/iti kao !ostu!ak u!isivanja novi- !odataka5 auriranja ili 9risanja !ostoje4i-. Slu/aj kada tok !odataka iz skladi'ta izlazi i ulazi u !ro es o!isuje se kao mo#u4nost !ro esa da /ita !odatke iz to# skladi'ta5 odnosno ozna/ava mo#u4nost !ristu!a tom skladi'tu+.

Ako skladi'te una!red zamislimo kao 9azu !odataka5 a !ro es kao so)tver koji radi nad 9azom !odataka5 onda 9i ulazni tokovi !redstavljali ustvari !ro edure unosa !odataka5 auriranja ili 9risanja !ostoje4i- !odataka iz 9aze5 a izlazne tokove kao standardne u!ite nad ta9elama 9aze !odataka.

3.3.2.%. +nter ejs (nter)ejs !redstavlja s!oljni o9jekat sa kojim sistem komuni ira. S!oljni o9jekat moe n!r. 9iti oso9a ili #ru!a oso9a5 korisnika sistema. "alje5 s!oljni o9jekat moe 9iti odeljenje unutar or#aniza ije ili van nje 2 ili /itava eksterna or#aniza ija. %rimeri za to su res!ektivno: Odeljenje .a/unovodstva5 Odeljenje za o!'te !oslove u O!'tini5 >anka i sl.8. (n)orma ioni sistem iz okruenja ili nje#ov deo tako6e moe !redstavljati inter)ejs5 sa kojim na' sistem komuni ira 7Sistem za online na!latu5 Servis za !retraivanje internetAstrani a8. (nter)ejs se na dija#ramu vizuelno !redstavlja kao !ravou#aonik 7Slika 88.

Slika , +nter ejs

(nter)ejse je lako identi)ikovati. Ako sistem !osmatramo kao ? rnu kutiju@5 odnosno kao jedan !ro es koji na ulazu !rima tokove !odataka5 vr'i !ro es o9rade i #eneri'e izlazne tokove5 lako moemo uo/iti sa kim on komuni ira5 odnosno od ko# s!oljno# o9jekta !rima !odatke5 a kome o9ra6ene !odatke dalje is!oru/uje. "etaljnije o inter)ejsima u !o#lavlju 3.3.4.1 o "ija#ramu konteksta.

3.3.3. ravila i preporuke za kreiranje D!

U !ret-odnom !o#lavlju su !redstavljene kom!onente "ija#rama toka !odataka: !ro es5 tok !odataka5 skladi'te !odataka i inter)ejs. &om !rilikom su uz svaki kon e!t navedena i odre6ena !ravila5 kao na !rimer !ravila za imenovanje kon e!ata. Ba valjanu iz#radnju dija#rama koriste4i se ovim jednostavnim kon e!tima5 !otre9no je uvesti jo' nekoliko !ravila. %ravila !ostavljaju o#rani/enja na odre6ene !ostu!ke u kreiranju "&%5 kako 9i se iz9e#lo da rezultuju4i dija#rami 9udu !o#re'ni5 ne!ot!uni ili lo#i/ki nekorektni. %re!oruke u smislu o#rani/enja tre9a ?la9avije@ s-vatiti. Moe se re4i da !ravila !redstavljaju neo!-odan uslov5 a !re!oruke dovoljan uslov za us!e'nu iz#radnju "&%. %ravila i !re!oruke za kreiranje "ija#rama tokova !odataka su slede4a: 718 Svaki proces mora da ima 9arem jedan ulazni i 9arem jedan izlazni tok !odataka. %ro es 9ez ulazno# toka #enerisao 9i izlaz ni iz /e#a5 a !ro es 9ez izlazno# toka je nesvrsis-odan 7F6G5 str. 348. %ostojanje takvi- !ro esa automatski su#eri'e na lo#i/ku #re'ku. %ro es #enerisanja slu/ajni- 9rojeva 9i 9io jedini izuzetak kao !ro es koji !oseduje samo izlazne tokove !odataka. Ce'to 9lae o#rani/enje u ovom smislu5 dalje5 moe da #lasi: i. %ro es moe da #eneri'e izlaz samo iz svi- za o9radu !otre9ni- ulaznitokova !odataka85 i o9ratno: ii. %ro es moe da #eneri'e izlaz samo na osnovu za o9radu ras!oloivitokova !odataka. 728 %re!oru/uje se da se jedan proces !ovezuje sa dru#im !ro esom samo !osredno !reko skladi'ta !odataka. "irektnu vezu dva !ro esa samo !reko toka !odataka tre9alo 9i iz9e#avati5 jer se na taj na/in veoma o#rani/ava nji-ovo nezavisno izvr'avanje. &renutak #enerisanja izlazno# toka !rvo#
8

%ro es ne moe 9iti nosila !odataka5 osim u slu/aju konstantni- vrednosti. Ca !rimer !ro es sra/unavanja sumarne ene jedne !orud9ine moe kao konstantu !ro esa !amtiti visinu !oreza na dodatu vrednost izraenu u !ro entima. (!ak5 tre9a imati u vidu da svako !am4enje !odataka kao konstanti /ini (S ?kru4im@ u odnosnu na 9udu4e !romene.

!ro esa automatski uslovljava !o/etak izvr'avanja dru#o# !ro esa. U velikoj ve4ini slu/ajeva !otre9an je izvestan vremenski razmak5 u kome 4e se izlazni !aket !odataka naj!re sa/uvati u skladi'tu !odataka5 odakle u !roizvoljnom trenutku moe 9iti ?i'/itan@ od strane dru#o# !ro esa. 7%o#ledati !o#lavlje 3.3.2.3 o skladi'tu !odataka8. %ored to#a5 ne!ostojanjem skladi'ta !odataka izme6u dva !ro esa sistem se li'ava mo#u4nosti da za!amti so!stveno me6ustanje 7nakon zavr'etka jedne i !o/etka dru#e o9rade85 a to je jedna od osnovni- oso9ina skladi'ta !odataka. 738 Samo tokovi podataka koji idu ka5 odnosno od skladi'ta !odataka ne moraju 9iti imenovani. Ako tok izme6u !ro esa i skladi'ta nije imenovan5 !odrazumeva se da tok nosi eloku!an sadraj i strukturu !odataka to# skladi'ta. Ukoliko to nije slu/aj5 tj. ako tok sadri samo deo strukture !odataka5 tre9a #a adekvatno imenovati. %rimer na sli i , iliustruje slu/aj kada tok !odataka ne !renosi sve !odatke o 3ra6aninu 7(me5 %rezime5 %ol5 "atum ro6enja5 Adresa...8 ve4 samo jedan deo !odataka5 novu adresu.

Slika - Skladi'te sa imenovanim tokom podataka

748 Tokovi podataka koji !oniru u jedno skladi'te ili iz nje#a izviru5 mo#u da !renose samo one !akete !odataka koji se u skladi'tu mo#u /uvati. 7*8 Tok podataka mora da ima izvor i !onor. >ilo koja dru#a kom!onenta "&% moe da 9ude izvor ili !onor. Me6utim5 za jedan tok5 9ilo izvor5 9ilo !onor 79ilo o9a8 mora da 9ude !ro es 7F6G5 str.348. (z ovo# !ravila sledi da dva inter)ejsa5 dva skladi'ta5 ili inter)ejs i skladi'te ne mo#u direktno 9iti !ovezani tokom !odataka 7Slu/aj !ro esa je !rodiskutovan !od 7288. .azmotrimo detaljnije ove slu/ajeve: i. Skladi ta ne mo#u me6uso9no direktno 9iti !ovezana tokom !odataka5 jer skladi'ta5 kao !asivne kom!onente5 ne vr'e nikakvu o9radu. ii. -nterfejsi ne mo#u me6uso9no direktno 9iti !ovezani tokom !odataka5 jer 9i se na taj na/in o!isivala komunika ija dva o9jekta van sistema koja5 iako je mo#u4a5 nije od interesa za sistem koji !osmatramo. iii. -nterfejs i skladi te ne mo#u direktno 9iti !ovezani tokom !odataka jer 9i to zna/ilo da s!oljni o9jekat direktno5 9ez kontrole interno# !ro esa !oseduje !ristu! skladi'tu !odataka. Ovakve situa ije se razre'avaju uvo6enjem od#ovaraju4e# !ro esa izme6u inter)ejsa i skladi'ta. U !rimeru !rikazanom na sli i 1$7i85 inter)ejs Student direktno !ristu!a skladi'tu !odataka /rijave-spita. 0o#i/nije i sintaksno korektnije 9i 9ilo uvo6enje !ro esa o9rade /rijava ispita5 koji !ret!ostavlja kontrolu !redate is!itne !rijave5 kao na !rimer i !roveru u!late is!ita 7Slika 1$7ii88. ( za slu/aj o9rnuto# smera toka !odataka5 od skladi'ta !odataka ka s!oljnom o9jektu5 data je ilustra ija nekorektno# i korektno# modelovanja na slikama 1$7iii8 i 1$7iv85 res!ektivno. >ez !ostojanja sistemsko# !ro esa5 koji 9i naj!re !roverio identitet i !rava klijenta5 a zatim kreirao izve'taj o stanju na ra/unu5 klijentu 9i 9io omo#u4en direktan !ristu! eloku!nom skladi'tu 9ankovni- ra/una.

Slika 1. +lustra!ija pravila /a i/gradnju korektnih DTP

768 Svako skladi te mora da ima 9arem jedan ulazni i 9arem jedan izlazni tok !odataka. U !raksi je !onekad te'ko odma- uo/iti da li jedno skladi'te stvarno ima i ulaz i izlaz. Iesto se za skladi'te naj!re ustanovi samo jedan od tokova !odataka5 ali se kasnijom analizom dru#o# dela sistema utvrdi i ostatak tokova. 7+8 -nterfejsi moraju 9iti !ovezani sa sistemom5 odnosno !ro esima sistema 9arem sa jednim ulaznim ili izlaznim tokom !odataka. 788 %re!oruka vezana za !re#lednost dija#rama kae5 da se u ilju iz9e#avanja ne!otre9no# !rese anja linija 9ilo skladi te 9ilo interfejs na jednoj sli i moe vi'estruko !onoviti. U tom slu/aju !otre9no je samo !ored imena kon e!ta dodati znak ?L@. %rilikom iz#radnje "&% tre9a imati i to u vidu5 da !rva ski a dija#rama nikad ne moe 9iti !er)ektna5 imuna na sve sintaksne i lo#i/ke #re'ke. Iovek ima s!oso9nost da razmi'lja na iterativan na/in. 1roz !onavljanje 9ilo ko# !ostu!ka on se u/i i usavr'ava5 kao !rirodan !ro es u/enja. (maju4i to u vidu #eneralna !re!oruka koja se ti/e iz#radnje "&% #lasi5 da !rvi !ut iz#ra6en dija#ram uvek tre9a kroz nekoliko !rolaza revidirati i u skladu sa !ravilima i !re!orukama !o9olj'avati5 /ak i !o enu od9a ivanja stare i rtanja !ot!uno nove verzije. "eMar o u tom smislu kae: ?&koliko se naete u situaciji da ste proizveli kona,nu verziju dijagrama na papiru na kom ste i zapo,eli kreiranje$ to samo zna,i da niste dozvolili va em mozgu da razmi lja na prirodan$ iterativan na,in@ 7F3G5 str.6,8. %ored navedeni- !ostoji jo' nekoliko !ravila i !re!oruka koja se ti/u s!rovo6enja !ravilne -ijerar-ijske dekom!ozi ije "&%5 'to je tema naredno# !o#lavlja.

3.3.". Dekompozicija Dijagrama tokova podataka

Ulo#a "&% se sastoji u tome da !rikae sve sistemske !ro ese koji na 9azi ulaznitokova !odataka vr'e o9radu i #eneri'u izlazne tokove. (zvori i !onori svi- tokova

!odataka jedno# sistema su na "&% !redstavljeni ili s!oljnim o9jektima ili skladi'tima !odataka. =eoma je vano da dija#rami tokova !odataka 9udu !re#ledni5 jasni i lako razumljivi5 ne samo sistemAanaliti/aru5 ve4 i krajnjem korisniku. Ca/in da dija#ram ostane jednostavan je da sadri relativno mali 9roj !ro esa uklju/uju4i sve !otre9ne inter)ejse5 tokove i skladi'ta !odataka. Ali5 kako odrati jednostavnost5 odnosno mali 9roj !ro esa ako se eli detaljan !rikaz sloeno# sistema koji se sastoji od nekoliko desetina5 stotina ili -iljada !ro esa< 1ada 9i sistem takvi- razmera !redstavili samo jednim "&%5 do9ili 9i nes-vatljivu #omilu !ro esa is!re!letani- mreom tokova !odataka nalik '!a#etima5 a sam dija#ram 9i 9io veli/ine 9il9orda. Od#ovor na ovo !itanje je jednostavan. Ceo sistem moemo naj!re da !odelimo na sku! !odsistema. Batim svaki od !odsistema dalje moemo !odeliti na !od!odsisteme. Ovaj !rin i! !oste!eno# razla#anja sistema na !odsisteme moemo !ratiti sve dok se razla#anjem jo' uvek do9ijaju sloeni !ro esi5 odnosno dok ne sti#nemo do nivoa !rosto#5 !rimitivno# !ro esa koji se dalje ne moe deliti. Ako svaki nivo razla#anja sistema o!i'emo dija#ramima5 i to tako 'to 4emo na svakom nivou za svaki novodo9ijeni !odsistem 7sku! !od!ro esa8 kreirati od#ovaraju4i dija#ram5 do9i4emo -ijerar-ijski or#anizovan sku! neu!oredivo !re#ledniji-5 jasniji"&% od !rvo9itno# ?9il9orda@,. Uvedeni !ostu!ak 9azira se na osnovnom !rin i!u razre'avanja kom!leksni!ro9lema !oste!enim uvo6enjem detalja5 odnosno kori'4enjem metode a!strak ije 1$. "akle5 te-nika iz#radnje dija#rama tokova !odataka se svodi na to da se na vi'im nivoima de)ini'u #lo9alniji !ro esi5 a da se zatim svaki takav #lo9alni !ro es5 na slede4em niem nivou5 !redstavi novim dija#ramom toka !odataka 7F*G5 str.3*28. %rin i! dekom!ozi ije )unk ija koji se 9azira na !osmatranju sistema na ?razli/itim nivoima a!strak ije@5 ilustrovan je na sli i 11.

Slikovita analo#ija ovom !ostu!ku #eo#ra)ska karta5 odnosno or#aniza ija atlasa sveta. Atlas sveta za!o/inje naj!re slikom elo# sveta !odeljeno# na kontinente. Batim sledi o!is svako# kontinenta !ojedina/no dekom!onuju4i #a na !ojedina/ne drave. Batim sledi o!is unutra'nje or#aniza ije drave itd. 1$ A!strak ija !redstavlja !ostu!ak zanemarivanja detalja u ilju isti anja 9itni- karakteristika !osmatrane !ojave.

Slika 11 Prin!ip hijerarhijske dekompo/i!ije unk!ija sistema

"ija#ram tokova !odataka na vr-u -ijerar-ije naziva se dijagram konteksta5 a !ro esi na dija#ramima najnie# nivoa -ijerar-ije5 koji se dalje ne mo#u dekom!onovati5 nazivaju se primitivni !ro esi. "ija#ram konteksta i !rimitivni !ro esi se detaljnije o9ja'njavaju u naredna dva !od!o#lavlja. Cakon to#a se navode pravila i kriterijumi dekompozicije. Ca kraju5 !ostavlja se !otre9a da se svi !ro esi sistema do9ijeni dekom!ozi ijom ili jedan deo !ro esa !redstavi na jedan sveo9u-vatan5 sumaran na/in. U tom smislu se uvodi "ija#ram -ijerar-ijske dekom!ozi ije )unk ija5 /ime se okon/ava razmatranje dekom!ozi ije "&%. 3.3.%.1. Dijagram konteksta Cajo!'tiji dija#ram tokova !odataka je dija#ram konteksta. "ija#ram konteksta !osmatra sistem kao ? rnu kutiju@5 kao jedan !ro es5 koji na 9azi ulaza #eneri'e izlazne !odatke. Ulo#a dija#rama konteksta je da de)ini'e kontekst analize5 odnosno da odredi jasnu #rani u sistema5 da od#ovori5 'ta su to sastavni delovi sistema5 a 'ta su s!oljni o9jekti sa kojima on intera#uje. Batim je !otre9no identi)ikovati komunika iju

izme6u !osmatrano# sistema i nje#ovo# okruenja5 odnosno uo/eni- s!oljnio9jekata. "ru#im re/ima5 !otre9no je znati koje in)orma ije iz okruenja uti/u u sistem i koje in)orma ije sistem !roizvodi i 'alje kao izlaz u okruenje. 1ao s!e ijalan slu/aj "&%5 dija#ram konteksta mora sadrati samo jedan !ro es koji !redstavlja sistem5 sku! inter)ejsa i tokove !odataka5 koji od inter)ejsa ulaze u sistem i o9ratno5 koji kao rezultat !ro esa o9rade izlaze iz sistema ka inter)ejsima. %rimer jedno# "ija#rama konteksta dat je na sli i 12 7U!orediti sa slikom 1 iz !o#lavlja 3.2.18.

Slika 12 Dijagram konteksta

S o9zirom da proces na "ija#ramu konteksta !redstavlja eo sistem5 ime !ro esa o9i/no !redstavlja ime eloku!no# in)orma iono# sistema5 kao 'to je na sli i 12 slu/aj. -nterfejsi su !ovezani sa sistemom !reko ulazni- i izlazni- tokova !odataka. =ano je !onoviti da inter)ejsi ni u kom slu/aju ne smeju me6uso9no direktno da komuni iraju. Ako i!ak !ostoji !ovezanost dva inter)ejsa koja 9i 9ila od interesa za sistem5 onda je verovatno da 4e oni me6uso9no !osredno komuni irati !reko sistemsko# !ro esa. 1ada su identi)ikovani svi inter)ejsi5 !otre9no je uo/iti sve relevantne tokove podataka. Sistem intera#uje sa okruenjem tako 'to rea#uje na stimulanse iz okruenja. Ca osnovu analize mo#u4i- do#a6aja iz okruenja na koje sistem rea#uje i do#a6aja koje sistem kao reak iju #eneri'e5 mo#u se identi)ikovati neo!-odni tokovi !odataka.. "o#adjaji koji deluju na sistem mo#u 9iti s!oljni do#adjaji koje izazivaju o9jekti iz okruenja5 vremenski do#adjaji koji nastaju jer je nastu!io odredjeni vremenski trenutak5 ili interni do#a6aji koji se ?okidaju@ kada sistem do6e u neko s!e i)i/no stanje 7F6G5 str.318. O9i/no su s!oljni do#a6aji ti koji najvi'e #ovore o mo#u4im tokovima !odataka. Ca !rimer5 za jedan (S O!'tine s!oljni do#a6aj moe 9iti ?Stranka !odnosi za-tev za izdavanje !otvrde od dravljanstvu@5 na koji (S sistem tre9a da rea#uje !ro esom o9rade za-teva. &ako 9i jedan ulazni tok !odataka onda 9io: ?Ba-tev za izdavanje !otvrde o dravljanstvu@5 a izlazni tok !odataka: ?%otvrda o dravljanstvu@. "o#a6aj koji (S nakon o9rade za-teva #eneri'e 9i mo#ao 9iti: ?%otvrda o dravljanstvu izra6ena@ uz od#ovaraju4i tok !odataka. %rimer vremensko# do#a6aja moe 9iti neki datum kada #ra6anima tre9a u!utiti odre6eno o9ave'tenje. U ovom slu/aju do#a6aj od#ovara jednom izlaznom toku !odataka ka #ra6anima kao inter)ejsu. Ca ovaj na/in se mo#u e)ikasno identi)ikovati svi tokovi !odataka i to za

svaki inter)ejs !ojedina/no5 /ime se sumarno do9ija kom!letan sku! !otre9ni- tokova !odataka za eo sistem. (z#radnja dija#rama konteksta je najvaniji zadatak u !ostu!ku kreiranja "&%. (z#leda jednostavno na rtati jedan !ro es5 nekoliko inter)ejsa i !ovezati i- sa !ro esom tokovima !odataka. Me6utim5 vrlo je vano uo/iti sve mo#u4e inter)ejse na samom !o/etku5 kao i sve do#a6aje5 odnosno tokove !odataka koji ulaze u sistem i iz nje#a nakon o9rade izlaze. Ca !rimer5 zanemarivanje jedno# ili #ru!e tokova !odataka 9i u daljem !ostu!ku dekom!ozi ije mo#lo da dovede do izostavljanja !ro esa koji 9i u normalnom slu/aju tre9alo da vr'e o9radu !odataka5 kao i da !rouzrokuje !ro!uste u identi)ika iji !otre9ni- skladi'ta !odataka. 3.3.%.2. Primitivni pro!esi %rimitivni !ro esi su oni !ro esi koji se dalje ne mo#u dekom!onovati. %redstavljaju se "ija#ramima tokova !odataka na dnu -ijerar-ije5 kao rezultat kona/ne dekom!ozi ije )unk ija sistema. %rimitivni !ro esi se nazivaju jo' i atomskim !ro esima5 'to na#la'ava nji-ovu nemo#u4nost dalje# dekom!onovanja. Ba razliku od sloeni- !ro esa na vi'im nivoima -ijerar-ije5 !rimitivni !ro esi se izvr'avaju sekvencijalno5 redosled aktivnosti u okviru nji- je de)inisan. (denti)ikovanjem svi- !rimitivni- !ro esa jedno# sistema zavr'ava se !ro es dekom!ozi ije5 !a samim tim i !ro es analize )unk ija sistema5 odnosno od#ovora na !itanje 'ta sistem radi5 odnosno koje )unk ije sistem izvr'ava. Slede4i korak u metodi Strukturne sistemske analize jeste dati specifikaciju logike primitivnih procesa. S!e i)ika ija lo#ike !rimitivni- !ro esa5 tzv. MiniAs!e)i ika ija ima zadatak da za svaki !rimitivni !ro es detaljnije o!i'e sekven ijalni !ostu!ak nje#ovo# izvr'avanja. "ru#im re/ima5 miniAs!e i)ika ija svake )unk ije tre9a da !rui od#ovor na !itanje kako na osnovu ulazni- !odataka trans)orma ijom do9iti izlazne !odatke. S o9zirom da na taj na/in do9ijamo od#ovor na !itanje ?1ako<@5 sistem5 s-va4en kao )unk ija koja na 9azi ulazni- !odataka #eneri'e izlazne5 moe da se !osmatra kao ?9ela kutija@5 jer je !oznata ne samo nje#ova interna struktura5 ve4 i na/in )unk ionisanja. %ostoji 'iroka !aleta te-nika za s!e i)ika iju sekven ijalni- !ro esa5 odnosno za o!is lo#ike !rimitivni- !ro esa. Cajzastu!ljenije te-nike su dija#rami toka !ro#rama5 strukturni jezi i5 !seudokod5 ta9ele odlu/ivanja5 sta9la odlu/ivanja i dr. S!e i)ika ija lo#ike !rimitivni- !ro esa5 odnosno te-nike za o!is lo#ike nisu od interesa5 !a se nadalje ne razmatraju. 1ada #ovorimo o !rimitivnim !ro esima5 !ostavlja se !itanje kako razlikovati sloen !ro es od !rimitivno#5 odnosno koji su to kriterijumi koji de)ini'u kada !restaje dalja dekom!ozi ija !ro esa. Slede4e !o#lavlje daje od#ovor na to !itanje i navodi !ravila za korektan !ostu!ak dekom!ozi ije "ija#rama tokova !odataka. 3.3.%.3. Pravila i kriterijumi dekompo/i!ije 1ao 'to !ostoje !ravila za iz#radnju !ojedina/ni- "ija#rama tokova !odataka5 !otre9no je !ridravati se i odre6eni- !ravila !ri dekom!ozi iji !ro esa5 odnosno !ri -ijerar-ijskom o!isu )unk ija sistema. %ored to#a !otre9no je znati i !od kojim uslovima tre9a !rekinuti dalju dekom!ozi iju !ro esa5 a to zna/i !re!oznati !rimitivne !ro ese koji se dalje ne dekom!onuju.

1ao 'to je to na sli i 12 !rikazano5 na vr-u -ijerar-ije se nalazi "ija#ram konteksta. Cje#ovom dekom!ozi ijom se do9ija tzv. /rvi nivo dekompozicije. "aljom dekom!ozi ijom dija#rama !rvo# nivoa5 do9ijaju se dija#rami dru#o# nivoa /iji uku!an 9roj od#ovara uku!nom 9roju !ro esa sa !rvo# nivoa. %ostu!ak se suk esivno nastavlja na slede4em nivou5 sve dok se ne do6e do nivoa !rimitivni- !ro esa. Slede4a !ravila re#uli'u !ostu!ak dekom!ozi ije: /ravilo balansa tokova. Cajzna/ajnije !ravilo koje se mora !o'tovati !ri dekom!ozi iji !ro esa je !ravilo 9alansa tokova: Ulazni i izlazni tokovi na eloku!nom "&%Au koji je do9ijen dekom!ozi ijom neko# !ro esa % moraju od#ovarati ulaznim i izlaznim tokovima to#a !ro esa % na dija#ramu vi'e# nivoa 7F*G5 str. 3*48. "ru#im re/ima5 svi tokovi koji ulaze i izlaze iz !ro esa moraju se !ojaviti i na "&% slede4e# nivoa5 koji taj !ro es dekom!onuje. Slika 13 ilustruje !ravilo 9alansa tokova. &okovi !odataka &%15 &%2 i &%3 !ro esa %ro esA identi)ikovani na nivou C5 javljaju se i na "&% nivoa CM15 koji dekom!onuje %ro esA. Me6utim5 mo#u4e je odstu!iti od ovo# !ravila u slu/aju dekompozicije samih tokova podataka. Ukoliko je na vi'em nivou -ijerar-ije uveden tok !odataka koji se su'tinski sastoji iz vi'e !ojedina/nitokova5 na slede4em nivou se on moe dekom!onovati i time !rividno naru'iti 9alans tokova. Ca sli i 14 je dat !rimer dekom!ozi ije tokova !odataka Studentski0ahtev i Studentsko&verenje koji se dekom!onuju na slede4em nivou u tokove 0ahtev0aStatusom5 0ahtev0a/ol-spit5 &verenje+&pisu i &verenje+/ol-spit5 res!ektivno. "ekom!ozi ija tokova !odataka se eks!li itno dokumentuje u .e/niku !odataka 7vidi !o#lavlje 3.3.485 /ime 9alans tokova u -ijerar-iji dija#rama ostaje nenaru'en.

Slika 13 Op'ti primer Pravila $alansa tokova

Slika 1% Dekompo/i!ija tokova podataka

/ravilo numerisanja procesa i dijagrama: %ro esi se u ilju lak'e /itljivosti i !re#lednosti numeri'u na slede4i na/in. %ro esi na %rvom nivou dekom!ozi ije se numeri'u redom sa 15 25 ...C. Svaki dija#ram nie# nivoa nosi oznaku !ro esa koje# dekom!onuje5 a u njemu sadrani !ro esi na taj 9roj dodaju svoj jedinstveni 9roj. "akle5 dekom!ozi ija !ro esa 1 !redstavljena je dija#ramom sa oznakom 15 i sastoji se od M !od!ro esa sa oznakama 1.15 1.25 1.3...1.M. %ravilo se nastavlja za svaki slede4i nivo -ijerar-ije daljim dodavanjem jedinstveno# 9roja !ro esa sa to# nivoa5 1.1.15 1.1.25 .... Skladi ta podataka. Skladi'ta !odataka5 sa sistemske ta/ke #ledi'ta5 !retstavljaju stanja sistema5 odnosno )undamentalne5 unutra nje karakteristike kako elo# (S5 tako i svako# !ojedina/no# !ro esa. B9o# to#a se ona mo#u !ojaviti i na niim nivoima dekom!ozi ije5 iako se nisu !ojavljivala na !ret-odnim 7F6G5 str.148. %ravilo za uvo6enje novi- skladi'ta #lasi: Skladi ta se uvode po prvi put na onom DT/-u na kome predstavljaju vezu izmeu dva ili vi e procesa* .akon to su se pojavila na jednom nivou uz jedan proces$ skladi ta se moraju pojavljivati i na svim dijagramima nieg nivoa koji dekomponuju taj proces 7F4G5 str.2$48. Dodatak pravilima dekompozicije. Ce!isano !ravilo !ri dekom!ozi iji dija#rama #lasi da se svaki !ro es moe dekom!onovati najvi'e u sedam !od!ro esa5 ta/nije da svaki dija#ram ne tre9a da sadri vi'e od sedam !lus ili minus dva !ro esa 11. =e4i 9roj !ro esa od ovo#a mo#ao 9i zna/iti da je ?!resko/en@ jedan nivo a!strak ije.

11

%si-olo#Amatemati/ar 3eor#e Miller je u svom radu5 koji se 9avi !ro9lemikom #rani a ljudske s!oso9nosti !ri o9radi in)orma ija5 do'ao do zaklju/ka da ljudi mo#u e)ikasno da o9ra6uju5 odnosno !rate u jednom trenutku sedam !lus minus dva !redmeta5 odnosno kon e!ta. %reko to# 9roja se 9roj #re'aka u o9radi in)orma ija dis!ro!or ijalno !ove4ava5 odnosno e)ikasnost o!ada. &a/an naziv !u9likovano# rada je: ?&-e Ma#i al Cum9er Seven5 %lus or Minus &No: Some 0imits on Our Ca!a itO )or %ro essin# (n)ormation@ F+G. Ovaj zaklju/ak 9io je )undamentalan za razvoj svi- strate#ija za se#mentiranje5 dekom!onovanje !ro9lema na !od!ro9leme5 u ilju nje#ovo# lak'e# savladavanja uz minimum #re'aka.

O/i#ledno je da !ro es dekom!ozi ije u jednom trenutku mora !restati. %rirodno5 dekom!ozi iju !rekidamo kada do6emo do !rimitivni- !ro esa. Ali5 !ostavlja se !itanje5 kada se za jedan !ro es moe re4i da je !rimitivan. Ori#inalni autori metode SSA5 Pourdon5 "eMar o navode veoma o!'te i ne!re izne kriterijume !od kojima de)ini'u trenutak !restanka dekom!ozi ije5 kao na !rimer: ?Dekompoziciju treba prekinuti onda kada se logika procesa moe opisati mini-specifikacijom veli,ine ne vee od jedne stranice teksta@ 7F3G5 str. 835 848. Eo' jedan !rimer navodi Pourdon: ?1esto se odluka o daljem dekomponovanju utvruje kada zamolite korisnika da 2am objasni ta proces treba da uradi* )ko se korisnik najpre namr ti$ zatim duboko udahne i kae 3 /a$ znate$ to je jedna duga,ka pri,a$ ali poku au da 2am objasnim*** 3 onda je vrlo verovatno da treba da nastavite sa dekompozicijom procesa@ 7F4G5 433 2 4418. Ce'to !re izniji kriterijum #lasi da dekom!oziju !ro esa tre9a !rekinuti u trenutku kada svaki !ro es !oseduje samo jedan ulazni i jedan izlazni tok !odataka. (zuzetak u ovom kriterijumu je !ostojanje malo# 9roja !rimitivni- !ro esa5 koji za #enerisanje jedno# izlaza za-tevaju vi'e od jedno# ulazno# toka. Cavedeni kriterijumi !redstavljaju korisne savete u de)inisanju kriterijuma za !rekid dekom!ozi ije !ro esa i !omau u davanju od#ovora na !itanje kada je jedan !ro es !rimitivan. Me6utim5 na ovo !itanje se mora dati su'tinski od#ovor. %odsetimo se da5 sa jedne strane5 izvr'avanje !ro esa u or#aniza iji odlikuje !aralelizam o9avljanja )unk ija 7vidi !o#lavlje 3.3.2.1 o !ro esu o9rade8. %aralelni !ro esi se nazivaju su tinski procesi jedne or#aniza ije. Uz to5 !aralelizam su'tinski!ro esa omo#u4en je !ostojanjem su tinskih skladi ta5 o /emu je 9ilo re/i u !o#lavlju 3.3.2.3 o skladi'tima !odataka. S dru#e strane5 u !o#lavlju 3.3.4.3 o !rimitivnim !ro esima5 re/eno je da se !rimitivni !ro esi izvr'avaju sekven ijalno i da se o!is nji-ove lo#ike5 umesto dekom!ozi ijom5 moe o!isati te-nikama za o!is sekven ijalne lo#ike 7%seudokod5 Strukturni jezi i i dr.8. U!ravo iz razlike u karakteru !ro esa koji se odvijaju u or#aniza iji5 odnosno iz razlike izme6u !aralelni- i sekven ijalni- !ro esa 0azarevi4 do!unjuje ori#inalne autore i izvodi osnovni kriterijum dekom!ozi ije u SSA: Dekompoziciju treba vr iti dok se neka funkcija prirodno moe dekomponovati na su tinske paralelne funkcije koje meusobno komuniciraju isklju,ivo preko su tinskih skladi ta* Drugim re,ima$ dekompoziciju treba okon,ati kada se doe do procesa koji su prirodno sekvencijalni* ( sami alati SSA !odravaju ovaj kriterijum A "ija#rami toka !odataka za o!is !aralelni- !ro esa5 a %seudokod 7"ija#ram toka !ro#rama8 za o!is sekven ijalni- !ro esa 7F*G5 str.3618. 3.3.%.%. Dijagram hijerarhijske dekompo/i!ije 1ao rezultat )unk ionalne dekom!ozi ije do9ija se -ijerar-ijski ure6en sku! "ija#rama tokova !odataka5 kojim su !ostu!no o!isane sve )unk ije jedno# sistema. O/ekivano je da sa !ove4anjem kom!leksnosti sistema raste i 9roj kreirani- "&%5 odnosno 9roj )unk ija sistema. Eedan na/in za5 tako re4i5 navi#a iju kroz #omilu do9ijeni- dija#rama i !ro esa je !ra4enje -ijerar-ijske numera ije dija#rama i !ro esa o kojoj je 9ilo re/i u !ret-odnom !o#lavlju. (!ak5 javlja se !otre9a za jednom !re#lednom5 a i!ak dovoljno detaljnom5 #lo9alnom !redstavom sistemski- )unk ija.

U tom smislu se5 za !rikaz svi- )unk ija sistema ili nje#ovo# dela koristi hijerarhijski dijagram dekompozicije. Slika 1* daje o!'ti !rikaz jedno# dija#rama dekom!ozi ije.

Slika 1& Op'ti primer Dijagrama hijerarhijske dekompo/i!ije

%ostu!ak iz#radnje ovo# dija#rama je vi'e ne#o jednostavan. "ovoljno je !ratiti -ijerar-ijsku numera iju dija#rama i !ro esa i s-odno tome5 sastaviti -ijerar-ijski ure6en sku! svi- !ro esa sistema ili !ojedini- delova. O9i/no se u dokumenta iji s!e i)ika ije neko# sistema "ija#ram dekom!ozi ije koristi kao sadraj za lak'u navi#a iju kroz "ija#rame tokova !odataka koji /ine jednu s!e i)ika iju. Ulo#a "ija#rama dekom!ozi ije je analo#na ulozi sadraja jedne knji#e5 koji daje eloku!an !re#led sadrani- !o#lavlja.

3.3.#. $e%nik podataka

"ija#rami tokova !odataka !rikazuju sve !ro ese jedno# sistema izvedene !ostu!nom dekom!ozi ijom sistema5 kao i !akete !odataka5 koji tokovima !odataka irkuli'u u sistemu5 odnosno koji 9ivaju sa/uvani u skladi'tima !odataka. %ored strukture !ro esa sistema do9ijene detaljnom dekom!ozi ijom5 "&% u !o#ledu !odataka daju samo uvid u to5 koji !oda i se u sistemu !ojavljaju5 9ez detaljnije# 9avljenja nji-ovom strukturom5 tj. strukturom tokova podataka i skladi ta podataka. >a' kao i !ro esi5 i tokovi !odataka i skladi'ta mo#u imati sloenu strukturu5 !a je !otre9no dekom!onovati i- na !rostije elemente. "ekom!ozi ija tokova !odataka i skladi'ta se o!isuje u 4e,niku podataka. .e/nik !odataka 7.%8 !redstavlja alat za strukturirani o!is !odataka u sistemu5 odnosno o!is nji-ovo# sadraja i strukture. O!is je strukturiran zato 'to .% de)ini'e !ose9an sku! kon e!ata i !ravila za o!is !odataka5 odnosnu sintaksu za o!is strukture !odataka12.
12

.e/nik !odataka metode SSA o!isuje !odatke 9a' kao 'to i 9ilo koji re/nik5 n!r. re/nik stranitermina i izraza o!isuje sadraj i zna/enje strani- !ojmova. Ba razliku od takvo# re/nika u kome je o!is ne)ormalan5 o!isan !rirodnim jezikom5 .e/nik !odataka SSA de)ini'e od#ovaraju4u sintaksu

Sintaksa za o!is strukture 4e 9iti o9ja'njena u !redstoje4em delu ovo# !o#lavlja. Caj!re se o9ja'njava koje su to osnovne5 !rimitivne kom!onente strukture !odataka i na koji na/in se one de)ini'u. Batim se uvode mo#u4i o9li i strukture sloeni- tokova !odataka i skladi'ta. 3.3.&.1. Primitivne komponente strukture Osnovne5 !rimitivne kom!onente strukture !odataka !redstavljaju elementarni !oda i5 tzv. polja. %olja su osnovna kom!onenta strukture !odataka jer !redstavljaju !odatke koji se dalje ne mo#u dekom!onovati. %rimeri !olja mo#u 9iti: -me$ /rezime$ 5r6i,ne7arte$ +cena$ 8ena$ 5r-ndeksa itd. Svako !olje ima svoju vrednost. Sku! iz koje# jedno !olje moe da uzima vrednosti naziva se domen. Ca !rimer5 !olja -me i /rezime mo#u da sadre samo niz karaktera i to samo al)a9eta5 +cena i 8ena uzimaju vrednosti iz sku!a !ozitivni- realni- 9rojeva itd. U !rimeru !olja +cena5 u ilju !re iznije de)ini ije5 !otre9no je suziti sku! vrednosti na !odsku! 9rojeva u intervalu od * do 1$. +grani,enje nad domenom suava sku! mo#u4i- vrednosti koje !olje moe da uzme iz domena. %o svojoj !rirodi domeni mo#u 9iti predefinisani ili semanti,ki domeni. %rede)inisani domeni su standardni5 sve!risutni domeni kao 'to su sku! eli- 9rojeva5 sku! realni- 9rojeva5 sku! karaktera ili sku! lo#i/ki- vrednosti 7ta/noQneta/no8. Semanti/ki domeni daju novo ime !rede)enisanim domenima i o9i/no kroz o#rani/enje de)ini'u samo !odsku! !rede)inisano# sku!a elemenata. Ca !rimer5 za !olje +cena moe se de)inisati semanti/ki domen 9akultetske+cene koji suava sku! !rirodni- 9rojeva na interval od * do 1$. Uo9i/ajeno je da se sva !olja u .e/niku !odataka5 nji-ovi domeni i o#rani/enja !rikau !reko od#ovaraju4e ta9ele. &a9ela 1 i &a9ela 2 daju !rimer za o!is !olja5 domena5 odnosno domenski- o#rani/enja. PO012 CAB(= %O0EA (me(%rezime O ena =rstaStudija Cena ... DOM3*+ CAB(= "OMJCA KakultetskeO ene =rsteStudija ... "OMJC CRA.73$8 KakultetskeO ene =rsteStudija .JA071$528 ...
Ta$ela 1 Ta$ela polja

O3.AC(IJCEJ

S$ ...

%.J"JK(C(SAC( "OMJC (C&J3J.728 CRA.72$8 ...

Ta$ela 2 Ta$ela semanti4kih domena

O3.AC(IJCEJ F*51$G 7?Osnovne@5 ?Ma#istarske@5 ?"oktorske@8 ...

kojom se do9ija strukturan5 )ormalan o!is. ( ulo#a .% je sli/na klasi/nom re/niku5 jer slui da nedvosmisleno de)ini'e zna/enje !odataka u sistemu o!isuju4i nji-ov sadraj i strukturu.

1ao 'to se u !rimeru vidi5 za imena !rede)inisani- domena koriste se standardne oznake !ro#ramski- jezika. %ostoje razli/ite nota ije za o!is !olja5 domena i o#rani/enja. Ono 'to je 9itno je da jednom !reuzetu nota iju tre9a konzistentno !rimenjivati. Eedna detaljna s!e i)ika ija nota ije za o!is !olja5 domena i o#rani/enja moe se na4i u F6G. 3.3.&.2. Sloene strukture podataka &okovi i skladi'ta !odataka de)inisani na "&% o9i/no imaju sloenu5 kom!ozitnu strukturu. &i!i/ni !aketi !odataka sa sloenom strukturom koji ?teku@ kroz jedan (S su dokumenta kao 'to su: 1atalo# 7)ilmova5 !roizvoda85 Carud9eni a5 .a/un5 (s!itna !rijava5 Uverenje5 Cenovnik i sl. Sloene strukture !odataka se sastoje iz vi'e kom!onenata. 1om!onenta moe 9iti elementarna5 tj. !olje iQili neka dru#a de)inisana sloena struktura. Ca sli i 16 je dat !rimer dokumenta Carud9eni e5 koji se sastoji iz slede4i- !olja: 5roj.arudbenice5 :ifra7upca$ .aziv7upca$ Datum.aru,ivanja. %ored !olja5 dokument Carud9eni e sadri i jednu internu strukturu koju moemo nazvati 6ista)rtikala. 6ista)rtikala sa svoje strane sadri slede4i sku! !olja: 4edni5roj$ :ifra)rtikla$ .aziv)rtikla$ .ar7oli,ina.
&A$'D()*&+CA )roj:00123 odaci o kupcu ifra kupca: Naziv kupca: $%re&a kupca: ,ista artikala .e%ni )r# 01 02 ... ifra ar/ik(a $-00222-1 ,-30212-9 ... Naziv ar/ik(a 2#ni/#r Sie3(ip& 42335 2355 676 9r# ek/#r ,an i/zu :;;" S: 50 ... Slika 1( Dokument *arud$eni!a 0#(i1ina 8 1 ... 009897342 SW-Inen erin! ".#.# '(ica inen era ).)* +e#!ra%* S,Datum:12.12.2005

Mo#u4e su slede4e konstruk ije kojima se od kom!onenata 7!rimitivni- ili sloeni-8 #radi struktura 7F6G5 str.188. Ba svaku kontruk iju se navodi i na/in njeno# !redstavljanja u .e/niku !odataka: $. )gregacija komponenti. A#re#a ija !redstavlja sloenu strukturu u vidu liste C kom!onenti5 9ilo elementarni-5 9ilo sloeni-. Ba njeno !redstavljanje se koristi slede4a nota ija: T115 125...1n.S5 #de su 115 125 1n sastavne kom!onente strukture. Ca !rimer5 tok !odataka -spitna/rijava se za!isuje na slede4i na/in:
(s!itna%rijava: T>r(ndeksa5 (meStudenta5 Caziv%redmeta5 "atum%ola#anja5 O ena5 (meCastavnikaS

1. Specijalizacija !unija# komponenti. S!e ijaliza ija !redstavlja strukturu u kojoj se 9ira jedna 7eksluzivna s!e ijaliza ija8 ili vi'e 7neekskluzivna s!e ijaliza ija8 od navedeni- kom!onenti 7O! ija8. 1om!onente ekskluzivne s!e ijaliza ije se navode unutar u#lasti- za#rada: F115 125...1nG. %rimer s!e ijaliza ije sa eksluzivnim iz9orom je skladi'te !odataka /oslovni/artneri:

%oslovni%artneri: TSi)ra%%5 Caziv%%5 Adresa%%5 F(me1ontaktOso9e5 %olGS

Struktura %oslovni%artneri !redstavlja a#re#a iju !olja Si)ra%%5 Caziv%%5 Adresa%%5 i eksluzivne s!e ijaliza ije !olja (me1ontaktOso9e 7u slu/aju kada je !oslovni !artner !ravno li e8 i %ol 7u slu/aju kada je !oslovni !artner )izi/ko li e8. 1om!onente neeksluzivne s!e ijaliza ije se navode untar kosi- za#rada: Q115 125 ...1nQ. %rimer s!e ijaliza ije u kojoj je mo#u4e iza9rati vi'e od jedne kom!onente je sloeni tok !odataka Uverenje:
Uverenje: TQ UverenjeOU!isu5 UverenjeO%ol(s!it QS

Kakultet moe na za-tev studenta da izda 9ilo uverenje o u!isu5 9ilo uverenje o !oloenim is!itima5 9ilo o9a uverenja. 2. Skup !-teracija#. Sku! je struktura u kojoj se jedna kom!onenta !onavlja vi'e !uta5 tj. iterira 7kroz razli/ite vrednosti kom!onente8. 1om!onenta sa !onavljanjem se unutar neke strukture !redstavlja viti/astim za#radama: U11V. %rimer za strukturu sku!a je u!ravo dokument Carud9eni a sa Slike 165 koji u se9i !ored elementarni- !olja sadri i sloenu strukturu u vidu a#re#a ije !olja koja se vi'estruko !onavljaju:
Carud9eni a: T>rojCarud9eni e5 ;i)ra1u! a5 Caziv1u! a5 "atumCaru/ivanja5 UT.edni>roj5 ;i)raArtikla5 CazivArtikla5 Car1oli/inaSVS

Ovakva struktura je vrlo /esta i najlak'e se !re!oznaje kod dokumenata koji u se9i !ored elementarni- !olja sadre i neki o9lik na9rajanja u vidu ta9ele ili liste. Ca kraju !o#lavlja o .e/niku !odataka re imo i to da u ilju iz9e#avanja redudanse5 re/nik tre9a sadri o!is strukture svi- tokova !odataka i samo oni- skladi'ta koja nisu skladi'ta ve4 o!isani- tokova. %ored to#a5 strukture tokova !odataka o!isane .e/nikom !redstavljaju solidnu osnovu za detaljni o!is !odataka5 odnosno iz#radnju modela !odataka5 o /emu 4e 9iti re/i u !o#lavlju o Modelovanju !odataka5 odnosno modelu o9jekti i veze.

3.3.-. ostupak modelovanja

U dosada'njem izla#anju je !redstavljen kom!letan alat za o!is )unk ija sistema u metodi SSA. &ako6e su navedena !ravila5 !re!oruke i konkretni !ostu! i !ri iz#radnji modela !ro esa. Me6utim5 !otre9no je !rodiskutovati i o!'ti !ostu!ak modelovanja !ro esa metodom SSA5 koji o9jedinjuje sve !ret-odno navedeno u jednu !ot!unu metodu za modelovanje )unk ija sistema. S tim u vezi5 !ostavlja se kao !rvo o!'te !itanje5 koji se sistem uo!'te analizira. "a li se modeluje !ostoje4e stanje sistema5 odnosno !ostoje4a im!lementa ija in)orma iono# sistema neke or#aniza ije ili se daje !redlo# 9udu4e verzije im!lementa ije (S< "a li tre9a iz#raditi model )unk ija sistema nezavisno od te-nolo#ije5 odnosno 9udu4e im!lementa ije ili sva tri !ret-odna slu/aja tre9a modelovati< U ovom !o#lavlju se !rvo daje od#ovor na ova

!itanja5 a zatim sumira do sada izloeno navo6enjem jedno# mo#u4e# !ostu!ka modelovanja. 3.3.(.1. 0ogi4ki i i/i4ki modeli pro!esa 6ogi,ki model procesa !redstavlja model su'tinski- !ro esa realno# sistema 7or#aniza ije8 nezavisno od te-nolo'ki- i or#aniza ioni- o#rani/enja. %odsetimo se da se su'tinski !ro esi karakteri'u !aralelizmom u izvr'avanju. 0o#i/ki model tre9a da od#ovor na !itanje ta 9udu4i sistem tre9a da radi da 9i zadovoljio za-teve korisnika5 odnosno da 9i is!unio iljeve or#aniza ije. %ri iz#radnji lo#i/ko# modela !ro esa sistem se !osmatra nezavisno od toga kako je im!lementiran5 tj. kao da je5 ili 4e 9iti im!lementiran u idealnoj te-nolo#iji13. &o izme6u ostalo# zna/i da !ri analizi !ro esa ne tre9a uzimati u o9zir da li taj !ro es izvr'ava radnik u or#aniza iji ili je !ro es automatizovan !ostoje4im5 odnosno 9udu4im (S5 9itno je samo identi)ikovati !otre9u !ostojanja !ro esa. S dru#e strane5 fizi,ki model !redstavlja model !ro esa in)orma iono# sistema5 uzimaju4i u o9zir sva o#rani/enja !ostavljena te-nolo'kim i or#aniza ionim okruenjem !ri im!lementa iji to# (S u or#aniza iji. Kizi/ki model !ro esa koji analizira postojei (S naziva se ;snimak< postojeeg stanja. Kizi/ki model !ro esa koji na 9azi lo#i/ko# modela !ro esa uklju/uje i s!e i)i/na te-nolo'ka i or#aniza iona o#rani/enja 9udu4e# sistema !redstavlja fizi,ki model budueg sistema. 8ilj metode SS) je izgradnja logi,kog modela procesa sistema s!e i)i iraju4i ta/no 'ta sistem tre9a da uradi da 9i zadovoljio or#aniza ione iljeve5 ne razmatraju4i kako 4e se sistem realizovati u s!e i)i/nom te-nolo'kom i or#aniza ionom okruenju. 3.3.(.2. Modelovanje logi4kog modela pro!esa 1lasi/an !ostu!ak modelovanja !ro esa za#ovaran u ori#inalnoj s!e i)ika iji metode SSA je takozvani !ostu!ak -zdvajanja logi,kog iz fizi,kog modela procesa. (deja se 9azira na tome da se !rvo uradi ?snimak@ !ostoje4e# stanja5 odnosno izmodeluje !ostoje4i )izi/ki model sistema5 da 9i se zatim iz to# modela izvukli su'tinski !ro esi i do9io lo#i/ki model sistema5 na taj na/in 'to se uklanjaju sve kom!onente modela koje !redstavljaju rezultat te-nolo'ki- i or#aniza ioni- or#ani/enja. U kasnijim )azama se na 9azi 9udu4i- o#rani/enja de)ini'e )izi/ki model 9udu4e# sistema. Ovaj !ostu!ak se !okazao kao nee)ikasnim u analizi5 jer trans)orma ija !ostoje4e# )izi/ko# u lo#i/ki model dosta za-tevan zadatak i !odloan su9jektivnoj o eni analiti/ara. =i'e o tome u 7F6G5 str. 2,5 F4G5 str. 3+3 2 3+,8. Eedan dru#i !ostu!ak modelovanja5 ovde od interesa5 za#ovara direktnu iz#adnju lo#i/ko# modela !ro esa tzv. !ostu!ak direktnog modelovanja logi,kog modela procesa 7F6G str. 3$ A 348. Ovaj !ostu!ak !odrazumeva do9ro !oznavanje vrste sistema koji se analizira 79ankarski5 !roizvodni5 )akultetski5 administrativni sistemi5 sistem tr#ovine i dr8. %olazi se od neko# o!'te# ?teorijsko#@ !oslovno# modela te vrste sistema 7re)erentni model85 a zatim se analiziraju karakteristike konkretno# sistema5 da 9i se o!isali nje#ovi s!e i)i/ni za-tevi.

13

(dealna je ona te-nolo#ija koja je nezavisna od vremena i !rostora5 koja ne tro'i nikakve resurse i ne sadri #re'ke.

(maju4i u vidu !ostu!ak direktno# modelovanja i sve do sada !ret-odno navedene konkretne !ostu!ke i !ravila za iz#radnju !ojedini- kom!onenti modela5 odnosno dija#rama5 moe se re4i da se jedan postupak modelovanja logi,kog modela procesa metodom SS) moe !odeliti u dve osnovne )aze: A +pis okruenja sistema. O!is okruenja sistema ima za ilj da de)ini'e svr-u !ostojanja sistema i kontekst u kojem on )unk ioni'e5 ne ulaze4i u detalje kako sistem iznutra )unk ioni'e da 9i is!unio iljeve. &o !odrazumeva: Definisanje osnovnog cilja i svrhe postojanja sistema koji se modeluje* Cilj je da se jednim kratkim5 !re iznim tekstom5 ne ve4im od jedno# !asusa5 9udu4em korisniku 7ili to!A menadmentu or#.8 !redstavi svr-a !ostojanja sistema. O9i/no se iz ovo# teksta vidi i koji su s!oljni o9jekti u interak iji sa sistemom. -zgradnja dijagrama konteksta !D7#. "1 je detaljno o9ra6en u ranijem tekstu 7vidi !o#lavlje 3.3.4.38. Cilj: 718 identi)ika ija svi- inter)ejsa5 728 za svaki od inter)ejsa5 identi)ika ija svido#a6aja5 odnosno in)orma ija koje sistema !rima i na koje rea#uje od#ovorom. A +pis pona anja sistema. O!is !ona'anja sistema tre9a da !rui sliku o tome kako sistem iznutra )unk ioni'e da 9i is!unio svoju svr-u. .azja'njava se kako sistem o9ra6uje in)orma ije koje !rima i kako #eneri'e izlazne in)orma ije A sistemski #ledano5 kako sistem rea#uje na do#a6aje iz okruenja. &o se ostvaruje kroz: =ijerarhijski opis DT/. Ba!o/inje se sa dekom!onovanjem "1 na taj na/in 'to se utvr6uju o!'ti !ro esi koji o9ra6uju jednu #ru!u !ovezani- in)orma ija5 odnosno koji rea#uju na #ru!u !ovezani- do#a6aja iz okruenja. Ceo!-odno je !ro esima o9u-vatiti sve ulazne i izlazne in)orma ije identi)ikovane u o!isu okruenja sistema. "alje se !ostu!ak nastavlja !o'tuju4i ranije o!isana !ravila. Me6utim5 tre9a na ovom mestu dodati da dekom!ozi ija5 i!ak5 ne mora 9iti striktno ?to!AdoNn@ !ro es. Cekad je te'ko uo/iti ?9i# !i ture@ u startu. U tom slu/aju tre9a !o/eti od neko# ?srednje#@ nivoa na kome je slika jasnija i uo/iti ?sitne@ !ro ese koji se zatim #ru!i'u u o!'tije ?kru!nije@ !ro ese5 'to tako6e vai i za tokove !odataka. ( kada !ratimo ?to!AdoNn@ !ro es5 /esto se de'ava da analiziraju4i nivo C moramo da se !o!nemo na nivo CA1 i na!ravimo izmene5 'to nikako nije #re'ka. >itno je5 !ritom5 voditi ra/una o 9alansu tokova. U svakom slu/aju5 kao krajnji rezultat se uvek do9ije -ijera-ijski ?to!AdoNn@ o!is dija#rama. +pis podataka 4e,nikom podataka!4/#. (z#radnja .e/nika !odataka moe ot!o/eti !aralelno sa iz#radnjom "&%5 kada se o!isuju sloeni tokovi i skladi'ta !odataka. Me6utim5 tek nakon iz#radnje "&% se i .% moe kom!letirati5 tako 'to 4e se o!isati svi elementarni tokovi i dekom!onovati sloeni i na kraju !roveriti da li !ostoji redudansa u o!isu i da li je .% u sa#lasnosti sa "&%. Specifikacija logike primitivnih procesa* &ek nakon 'to se o!i'e i lo#ika svi- !rimitivni- !ro esa moe se re4i da je !ot!una

s!e i)ika ija sistema metodom SSA #otova. Me6utim5 /esto se u !raksi s!e i)ika ija lo#ike ostavlja za slede4u )azu u razvoju (S ili se koriste dru#i alati za o!is5 z9o# /e#a miniAs!e i)ika ije nisu od zna/aja za ovo !o#lavlje. %ostoji jo' jedan !ostu!ak modelovanja5 kao o!'ti !ristu! koji je se !rimenjuje za modelovanje sloeniji- !oslovni- sistema i koji se 9azira se na )nalizi ivotnih ciklusa osnovnih delatnosti i resursa u sistemu$ !o /emu !ristu! nosi naziv. "alja analiza ovo# !ostu!ka !revazilazi okvire !o#lavlja5 !a se /itala u!u4uje na navedenu literaturu 7F*G5 str. 3*8 A 3618.

3.4.

Ostali pristupi za modelovanje funkcija sistema

%ristu!e za modelovanje )unk ija sistema moemo !odeliti na konven ionalne i savremene. %ored !odele na konven ionalne i savremene5 !ristu!i se me6uso9no razlikuju i !o konkretnoj s!e i)i/nosti !rimene5 jer modelovanje )unk ija sistema se moe koristiti5 s jedne strane5 za modelovanje !oslovanja i s dru#e strane5 za s!e i)ika iju a!lika ija. Ovim !o#lavljem 4e se samo ukratko navesti nekoliko najzastu!ljeniji- konven ionalni- i savremeni- metoda i !omenuti nji-ova s!e i)i/na namena. O!'irnije 9avljenje ovim metodama za modelovanje )unk ija sistema !revazilazi !otre9e ovo# ud9enika. U tom smislu se /itala u!u4uje na navedenu listu 'ire literature.

3.".1. .onvencionalni pristupi

SSA s!ada u red konven ionalni- metoda. 1ao 'to je re/eno5 SSA !redstavlja metodu za analizu sistema i s!e i)ika iju korisni/ki- za-teva5 /ime !rua osnovu strukturno# !ristu!a razvoju so)tvera. SSA"M 7Structured S"stems )nal"sis and Design %ethodolog" 2 SSA"M8 !redstavlja s!e i)i/nu im!lementa iju ori#inalne metode SSA i du#o #odina je 9ila kori'4ena kao re)erentna metodolo#ija za razvoj in)orma ioni- sistema u vladi =elike >ritanije F8G. U red konven ionalni-5 strukturni- metoda s!ada i ("JK$ 7 -ntegration Definition for 9unction %odeling85 standard dravni- or#ana SA" za modelovanje )unk ija F,G. ("JK$ standard je 9aziran na metodolo#iji SA"& 7Structured )nal"sis and Design Techni>ue85 razvijenoj u kom!aniji So)&e - F1$G. ("JK$ standard s jedne strane nalazi !rimenu u !rojektima analize5 razvoja5 reinenjerin#a i inte#ra ije (S. S dru#e strane koristi se kao te-nika modelovanja !oslovni- !ro esa u ilju analize5 simula ije5 reinenjerin#a i dokumenta ije !oslovni- !ro esa or#aniza ije. Sli/no kao i SSA5 ("JK$ standardni jezik za modelovanje )unk ija se karakteri'e jednostavnim5 #ra)i/kim kon e!tima5 -ijerar-ijskim !oste!enim dekom!onovanjem )unk ija5 'to do!rinosi da modeli 9udu lako razumljivi i nein)ormati/arima5 ali i dovoljno !re izni za detaljnu s!e i)ika iju (S. 3ru!i konven ionalni- !ristu!a modelovanju )unk ija sistema !ri!adaju i %etrijeve mree5 kao alat za modelovanje dinamike sistema 14. Ba razliku od "&% u metodi SSA5 %etrijeve mree modeluju sekvencu izvr avanja funkcija 7o!is lo#ike izvr'avanja )unk ije u vremenu analo#no "ija#ramu toka !ro#rama8. 1lasi/ne %etrijeve mree su tokom #odina !retr!ele zna/ajna !ro'irenja kako 9i od#ovorile na za-teve
14

%etrijeve mree !oti/u iz radova 1arla Adama %etrija 7 8arl )dam /etri85 koji je ovaj jezik )ormalizovao u svojoj doktorskoj tezi 77omunikation mit )utomaten8 rani- 'ezdeseti- #odina F11G.

modelovanja )unk ija kom!leksni- i veliki- sistema. Mo#u4nost modelovanja !odataka i vremena i kon e!t -ijera-ijske dekom!ozi ije veliki- modela su najzna/ajnija !ro'irenja u tom smislu 7F12G5 str. 41 A 488.

3.".2. Savremeni pristupi

Savremene !ristu!e za modelovanje )unk ija sistema moemo !odeliti u dve #ru!e. %rvu #ru!u /ine !ristu!i koji se !rvenstveno koriste za s!e i)ika iju so)tvera. Me6utim5 ovi !ristu!i se uz od#ovaraju4a !ro'irenja mo#u koristiti i za analizu !oslovni- sistema5 odnosno modelovanje )unk ija sistema. "ru#u #ru!u /ine !ristu!i koji imaju s!e i)i/nu namenu u modelovanju !oslovanja5 odnosno modelovanju !oslovni- !ro esa or#aniza ije. 3.%.2.1. Pristupi /a spe!i ika!iju so tvera U !rvu #ru!u !ristu!a s!adaju %odeli slu,ajeva kori enja i Dijagrami aktivnosti5 koji !redstavljaju kom!onente UM0Aa 7&nified %odeling 6anguage85 standardno# jezika za analizu i dizajn u sklo!u o9jektnoAorijentisano# !ristu!a razvoju so)tvera F13G. %odeli slu,ajeva kori enja !S7# se ori#inalno koriste kao alat za s!e i)ika iju a!lika ija1*5 na taj na/in 'to se5 kako samo ime kae5 za svako# korisnika uo/avaju slu/ajevi kori'4enja5 odnosno )unk ije koje a!lika ija tre9a da !rui korisniku. (ako !ronalaze !rimenu u modelovanju )unk ija sistema5 Modeli S1 se !okazuju kao neadekvatna metoda za modelovanje sloeniji- sistema. Osnovni nedostatak ovo# alata o#leda se u ne!ostojanju me-anizma dekom!ozi ije )unk ija5 'to !redstavlja osnovni kon e!t za istovremeno jasno i detaljno o!isivanje sistema 7F*G5 str.36+8. %ostoje i dru#i !ristu!i koji !ro'iruju kon e!te Modela S1 u!ravo u !o#ledu kon e!ta dekom!ozi ije )unk ija. Eedan takav !ristu! je UMM 7UCQCJKAC& 7&nited .ations 8entre ofr Trade 9acilitation and ?lectrionic 5usiness 8 Modellin# Met-odolo#O8 F14G. Dijagrami aktivnosti !D)# kao standardna kom!onenta UM0Aa !redstavljaju alat za o!is lo#ike slu/ajeva kori'4enja. 1ako samo ime kae5 dija#rami aktivnosti modeluju redosled izvr avanja aktivnosti unutar )unk ija sistema i za tu svr-u !oseduju mo4an sku! kon e!ata kao 'to su kon e!t odlu/ivanja5 s!e i)ika ija !aralelno# izvr'avanja 7#rananje aktivnosti i sin-roniza ija85 !liva/ke staze 7za !rikaz izvr'ila a aktivnosti8 i dr. 1on e!ti de)inisani u "A vode !oreklo iz !ret-odno !omenuti- %etrijevi- mrea. U slu/aju modelovanja !oslovni- !ro esa5 za razliku od metode SSA i slu/ajeva kori'4enja5 "A omo#u4avaju detaljno modelovanje sekvence izvr'avanja !ro esa5 ali u isto vreme tako6e ?!ate@ za eks!li itnim me-anizmom za dekom!onovanje !ro esa. Me6utim5 UM0 je dovoljno o!'t jezik koji kon e!tom stereoti!a omo#u4uje da se nje#ovi standardni alati5 kao 'to su Modeli S1 i "A5 !ro'ire dodatnim kon e!tima s!e i)i/ne namene.

1*

%ojam a!lika ije u ovom razmatranju tre9a razlikovati od !ojma in)orma iono# sistema. (n)orma ioni sistem kao sloeni sistem inte#ri'e vi'e s!e i)i/ni- a!lika ija.

3.%.2.2. Pristupi /a modelovanje poslovnih pro!esa "ru#a #ru!a savremeni- !ristu!a za modelovanje )unk ija sistema orijenti'e se isklju/ivo na modelovanje poslovnih procesa organizacije u sklo!u o!'tije# menadment kon e!ta %enadmenta poslovnih procesa 7>%M 2 5usiness /rocess %anagement8. Sveo9u-vatni kon e!t menadmenta !oslovni- !ro esa !redstavlja !ristu! za strate#ijsko !laniranje5 u!ravljanje5 izvr'avanje i kontrolu !oslovni!ro esa uz !odr'ku in)orma ioni- te-nolo#ija 7(&8. %odr'ka (& se sastoji5 s jedne strane5 od so)tverski- alata za modelovanje !oslovni- !ro esa5 a sa dru#e strane5 od in)orma ioni- sistema koji vr'e automatiza iju !oslovni- !ro esa. Sr ovo# !ristu!a /ini modelovanje !oslovni- !ro esa5 kao metoda koja omo#u4uje dokumentovanje5 analizu5 o!timiza iju5 izvr'avanje i kontrolu !ro esa u or#aniza iji. Eezi i za modelovanje !oslovni- !ro esa moraju 9iti jednostavni i orijentisani s jedne strane ka !oslovnim korisni ima5 nein)ormati/arima i analiti/arima5 a s dru#e strane dovoljno detaljni za o!is kom!leksni- !ro esa i )ormalni u ilju nji-ove im!lementa ije !omo4u (S. Slede4i !ristu!i de)ini'u jezike za modelovanje !oslovni!ro esa u okviru o!'te# kon e!ta menadmenta !oslovni- !ro esa. "o#a6ajem vo6eni lan i !ro esa 7J%C 2 ?vent-driven /rocess 8hains8 !redstavljaju jedan jezik za modelovanje !oslovni- !ro esa !rvenstveno zastu!ljen u kom!anijama zemalja nema/ko# #ovorno# !odru/ja 16 F1*G. Eezik J%C se u osnovi tako6e 9azira na kon e!tima %etrijevi- mrea. Osnovna ideja !ri modelovanju !ro esa je slede4a: do#a6aji u sistemu !okre4u izvr'avanje !ro esa5 i o9ratno5 !ro esi !roizvode do#a6aje u sistemu5 /ime se )ormira lana !ro esa vo6eni- do#a6ajima. &okom #odina je ova metoda !retr!ela !o9olj'anja u vidu !ro'irenja za modelovanje or#aniza ione strukture i ulo#a radnika5 modelovanje !odataka5 kao i inte#ra iju sa jezikom UM0. A"OC(S 2 standardni jezik1+5 je metoda za modelovanje !oslovni- !ro esa i jo' jedan !redstavnik ?nema/ke 'kole@5 a deo je sveo9u-vatno# menadment kon e!ta >M%S 75usiness /rocess %anagement S"stems8 F16GF1+G. Ovaj jezik nudi kon e!te za modelovanje5 dokumenta iju i o!timiza iju kako !ro esa tako i strukture or#aniza ioni- sistema. 0O=JM 76ine +f 2isibilit" ?nterprise %odeling8 je metoda za modelovanje !oslovni- !ro esa razvijena unutar )irme (>M F18G. >%MC. Cajnoviji i najzna/ajniji jezik za modelovanje !oslovni- !ro esa u vidu standarda u o9lasti menamenta !oslovni- !ro esa je >%MC18 75usiness /rocess %odeling .otation8 F1,G. 1ao najnoviji standard5 >%MC je razvijen sa iljem da o9u-vati sve !rednosti raniji- !ristu!a u modelovanju !oslovni- !ro esa sa !ose9nim osvrtom na jednostavne #ra)i/ke kon e!te namenjene !oslovnim korisni ima. (stovremeno5 9aziran na matemati/kim )ormalizmima5 >%MC !rua mo#u4nost iz#radnje modela

16

J%1 7?reignissteuerte /rozesskette8 u ori#inalnom nazivu5 je jezik razvijen na (nstitutu za %oslovnu in)ormatiku Univeziteta Saarland u saradnji sa so)terskom ku4om SA% za !otre9e modelovanja !oslovni- !ro esa. 1+ A"OC(S standardni jezik je razvijen na (nstitutu za %oslovni i inenjenrin# znanja5 Univerziteta u >e/u. 18 >%MC je ini ijalno razvijen u okviru >%M( 7 5usiness /rocess %anagement -nitiative 8 a trenutno je u )azi standardiza ije u okviru OM3 7+bject %anagement @roup85 ne!ro)itno# tela za s!e i)ika iju standarda u o9lasti in)ormatike.

!ro esa koji se lako mo#u trans)ormisati u izvr'ni jezik !odran od strane s!e ijalizovani- (S za automatiza iju !oslovni- !ro esa. Ca!omenimo jo' na kraju ovo# razmatranja da su svi ovi !ristu!i za modelovanje )unk ija sistema5 kako konven ionalni5 a !ose9no moderni !odrani mo4nim so)tverskim alatima za vizuelno modelovanje. Modeli !oslovni- !ro esa do9ijeni ovim alatima o9i/no !redstavljaju !o/etnu kariku u lan u modela koji /ine osnovu savremeno#5 modelima vo6eno# !ristu!a razvoju so)tvera.

3.5.

Primer

studija slu!aja

U !rimeru koji sledi daje se analiza sistema eA!rodavni e !rimenom metode SSA. 0o#i/ki model !ro esa ovo# sistema rezultat je !rimene direktno# modelovanja5 !ostu!ka modelovanja o9ja'njeno# u odeljku 3.3.6.2. 1ao teorijski model !osluio je klasi/ni model tr#ovinsko# !oslovanja5 koji je zatim !rila#o6en uzimaju4i u o9zir s!e i)i/nosti online !rodaje ro9a i uslu#a5 kao vid eA!oslovanja. "ati !rimer je ?)iktivna@ studija slu/aja5 jer se ne odnosi ni na jedan realan slu/aj5 !a z9o# to#a ne uzima u o9zir s!e i)i/ne karakteristike konkretno# realno# sistema. Studija slu/aja !ret!ostavlja slede4u situa iju: Covo)ormirano tr#ovinsko !reduze4e eli da iza6e na tri'te !rodajom ro9a savremenim na/inom !oslovanja5 !utem interneta. Osnovna ideja lei u !rodaji ro9e ku! ima !reko )irmino# ve9Asajta5 dok se na9avka !roizvoda trenutno vr'i klasi/nim na/inom katalo'ko# naru/ivanja od do9avlja/a. %rodaja se vr'i na slede4i na/in: 1u!a !oru/uje !roizvode na ve9Asajtu !reduze4a tako 'to iz liste artikala u !onudi 9ira eljene !roizvode5 tj. ?!uni@ ku!ovnu kor!u5 koju zatim !redaju na na!latu. Ca!lata se vr'i !utem !latni- karti a !reko eksterno# servisa za onlineAna!latu. Ca!la4eni !roizvodi se ot!remaju !o'tom na adresu ku! a. .adi si#urne ku!ovine5 ali i !re!oznavanja s!e i)i/ni- za-teva ku!a a5 vodi se eviden ija o ku! ima.

3.#.1. Opis okruenja sistema

3.&.1.1. Spe i!ika!ija svrhe in orma!ionog sistema Svr-a uvo6enja in)orma iono# sistema eA!rodavni e sastoji se u in)orma ionoj !odr' i !oslovno# !ro esa na9avke !roizvoda od do9avlja/a i !oslovno# !ro esa onlineA!rodaje !roizvoda ku! ima. Ca9avka artikala !odrazumeva o9radu katalo#a do9avlja/a5 naru/ivanje artikala5 nji-ov !rijem i !la4anje. %rodaja !roizvoda !reko ve9Asajta tre9a da re#istrovanim ku! ima omo#u4i !oru/ivanje artikala !reko ku!ovne kor!e5 na!latu !orud9ine !latnom karti om ku! a !reko eksterno# sistema za na!latu i ot!remu na!la4eni- !roizvoda. 3.&.1.2. Dijagram konteksta

Slika 1) Dijagram konteksta +S e#prodavni!e

3.#.2. Opis pona/anja sistema

3.&.2.1. Dijagrami tokova podataka

Slika 1, Dijagram prvog nivoa dekompo/i!ije

Slika 1- DTP 1 # *a$avka

Slika 2. DTP 2 Prodaja

Slika 21 DTP 2.1 # "o5enje eviden!ije o kup!u

Slika 22 DTP 2.2 # Poru4ivanje

Slika 23 DTP 2.3 # *aplata

Slika 2% DTP 2.% # Otprema

3.&.2.2.

Dijagram dekompo/i!ije

Slika 2& Dijagram dekompo/i!ije +S 6e#Prodavni!a6

3.&.2.3. 7e4nik podataka Otpremni!aDo$: T;i)ra"o95 Caziv"o95 Adresa"o95 >rojOt!r5 "atumOt!r5 >rojCar5 "atumCar5
UT.>5 ;i)raArtikla5 CazivArtikla5 Ot!r1oli/ina5 =rednostSVS Prijemni!a: T>roj%rijem5 "atum%rijem5 ;i)ra"o95 Caziv"o95 Adresa"o95 >rojOt!r5 "atumOt!r5 UT.>5 ;i)raArtikla5 CazivArtikla5 %rim1oli/ina5 =rednostSVS 8atalog: T;i)ra"o95 Caziv"o95 Adresa"o95 >r1atalo#a5 "atum(zdavanja5 UT.>5 UT;i)raArtikla5 CazivArtikla5 O!isArtikla5 Cena=%5 CenaM%SVS *arud$eni!a: T>rojCarud9eni e5 "atumCaru/ivanja5 ;i)ra"o95 Caziv"o95 Adresa"o95 UT.>5 ;i)raArtikla5 CazivArtikla5 Car1olSVS 9aktura: T;i)ra"o95 Caziv"o95 Adresa"o95 >rojKakture5 "atumKakture5 >rojOt!rem5 "atumOt!r5 O!isKakture5 (znos5 .ok%la4anjaS :plata: T>rojU!late5 "atum5 ;i)ra"o95 Caziv"o95 Adresa"o95 >rojKakture5 (znosU!late5 .ok%la4anjaS PoslovniPartneri: TF"o9avlja/i5 1u! iGS Do$avlja4i: T;i)ra"o95 Caziv"o95 Adresa"o95 "elatnostS 8up!i: T;i)ra1u!5 (me1u!5 %rezime1u!5 Adresa1u!5 Adresa(s!or5 &ele)onS 2rtikal: T;i)raArtikla5 CazivArtikla5 O!isArtikla5 =rstaArtiklaS 7a4un: T>roj.a/5 "atum.a/5 ;i)ra1u!1or!e5 "atum%orud95 ;i)ra1u! a5 (me1u!5 %rezime1u!5 Adresa1u!5 Adresa(s!or5 (znos.a/5 Ca!omena S 8upovna8orpa: T;i)ra1u!1or!e5 "atum%orud95 ;i)ra1u! a5 (me1u!5 %rezime1u!5 Adresa1u!5 Adresa(s!or5 &ele)on5 UT.>5 ;i)raArtikla5 CazivArtikla5 Car1olSVS *alo/i;aOtpremu: T;i)raCalOt!reme5 "atumCalO!reme5 O!is5 .ok(s!oruke5 UT.>5 ;i)raArtikla5 CazivArtikla5 Car1olSVS

Platna8arti!a: T>r%latne1arti e5 "atum(steka5 &i!1arti e5 ;i)ra1u!5 (me1u!5 %rezime1u!5

Adresa1u!5 &ele)onS

*alog;aOnline*aplatu:

T;i)raCalOnlineCa!5 "atumCalOnlineCa!5 >r.a/una%rimao a5 >r%latne1arti e5 "atum(steka5 &i!1arti e5 ;i)ra1u!5 (me1u!5 %rezime1u!5 Adresa1u!5 &ele)on5 >roj.a/5 "atum.a/5 (znosBaCa!latu5 Ca!omenaS +/ve'tajOTransak!iji: T;i)ra(zve'taja&rans5 "atum&ransak ije5 ;i)raCalOnlineCa!5 "atumCalOnlineCa!5 >r.a/una%rimao a5 >r%latne1arti e5 "atum(steka5 &i!1arti e5 ;i)ra1u!5 (me1u!5 %rezime1u!5 Adresa1u!5 (znos5 Status&ransak ijeS :plate8up!a: T;i)raU!late1u!5 ;i)ra(zve'taja&rans5 "atum&ransak ije5 ;i)raCalOnlineCa!5 "atumCalOnlineCa!5 ;i)ra1u!5 (me1u!5 %rezime1u!5 Adresa1u!5 (znosU!l5 Ca!omena S Otpremni!a8up!a: T;i)raOt!r1u! a5 "atumOt!r1u!5 ;i)raU!late1u!5 "atum&ransak ije5 ;i)ra1u!5 (me1u!5 %rezime1u!5 Adresa(s!or5 &ele)on5 ;i)raCalOt!reme5 "atumCalO!reme5 O!is5 .ok(s!oruke5 UT.>5 ;i)raArtikla5 CazivArtikla5 Ot!r1olSVS Spisak2rtikala:Ponudi: T;i)raS!iska5 "atum(zdavanja5 UT.>5 ;i)raArtikla5 CazivArtikla5 O!isArtikla5 Cena5 %o!ust SVS ;ahtev8up!a: TFBa-tevBa.e#istra iju5 Ba-tevBa%romAdreseGS ;ahtev;a7egistra!iju: T;i)raBa-t.e#5 "atumBa-t.e#5 (me1u!5 %rezime1u!5 Adresa1u!5 Adresa(s!or5 &ele)on5 1orisni/ko(me5 0ozinkaS ;ahtev;aProm2drese: T;i)raBa-tAdr5 "atumBa-tAdr5 ;i)ra1u! a5 (me1u!5 %rezime1u!5 StaraAdresa1u!5 CovaAdresa1u!S Potvrda: TF%otvrda.e#istrovanja5 %otvrda%romAdreseGS Potvrda7egistrovanja: T;i)ra%otvrde.e#5 "atum.e#5 ;i)raBa-t.e#5 "atumBa-t.e#5 (me1u!5 %rezime1u!5 Adresa1u!5 Status5 O!isUslova1ori'4enjaS PotvrdaProm2drese: T;i)ra%otvrdeAdr5 "atum%romAdr5 Status5 ;i)ra1u! a5 (me1u!5 %rezime1u!5 StaraAdresa1u!5 CovaAdresa1u! S

3.".

#ezime

Strukturna sistemska analiza !redstavlja jednu od metoda za analizu sistema5 odnosno modelovanje )unk ija sistema. U ivotnom iklusu razvoja so)tvera se metoda SSA koristi u )azi analize sistema i s!e i)ika ije za-teva korisnika. 1ao metoda modelovanja5 ona jasno de)ini'e osnovne kon e!te za o!is )unk ija sistema i !ostu!ak modelovanjaD dru#im re/ima5 ona daje alat i u!utstvo za nje#ovu u!otre9u u ilju iz#radnje modela. Osnovne karakteristike metode SSA su mali 9roj jednostavni#ra)i/ki- kon e!ata i !ostu!ak -ijerar-ijske dekom!ozi ije )unk ija sistema !redstavljeni- dija#ramima tokova !odataka. Ori#inalno ili u izmenjenoj )ormi5 kao osnova dru#i- !ristu!a5 ona !redstavlja naj'ire kori'4enu konven ionalnu metodu za modelovanje )unk ija sistema. Metode modelovanja )unk ija sistema se sa jedne strane koriste za )unk ionalnu s!e i)ika iju so)tvera5 a sa dru#e strane za modelovanja !oslovanja5 odnosno modelovanje !oslovni- !ro esa u or#aniza iji. U domenu )unk ionalne s!e i)ika ije so)tvera najzna/ajniji savremeni !ristu! de)ini'e UM0 sa "ija#ramima slu/ajeva kori'4enja i "ija#ramima aktivnosti. U domenu modelovanja !oslovni- !ro esa5 odnosno u!ravljanja !roslovnim !ro esima najaktuelniji je >%MC standard.

3.$.

Pitanja

1. "a li je !oznavanje metoda za analizu sistema od vanosti isklju/ivo in)ormati/arima< Od#ovor o9jasniti jednim !rimerom. 2. ;ta je sistem< O!i'ite svojim re/ima.

3. Cavedite nekoliko !rimera za sisteme5 sa kojima se svakodnevno susre4ete. O!i'ite u #ru9im rtama sisteme na jedan od tri na/ina: ver9alno5 tekstualno5 #ra)i/ki. "e)ini'ite #rani u sistema u odnosu na sisteme koji #a okruuju i veze sa njima5 a zatim analizirajte u naj#ru9ljim rtama nje#ovu strukturu5 odnosno !rona6ite nje#ove elemente i osnovne veze izme6u nji-. Sa ko# as!ekta ste !osmatrali sistem< O!i'ite sistem svom kole#i. 1oji vam se na/in da se o9jasni sistem u/inio najlak'im: ver9alni5 tekstualni5 #ra)i/ki< 4. ;ta se !odrazumeva !od !ojmom analize sistema< O9jasnite o!'ti !ostu!ak analize sistema. *. ;ta se !odrazumeva !od !ojmom analize sistema u in)ormati i< 1oje vrste sistema su !ritom !redmet analize sistema< 6. "e)ini'ite !ojam modela i nje#ovu osnovnu svr-u< +. 1oja vrsta modela se iz#ra6uje u )azi analize sistema u !ro esu razvoja (S< 8. ;ta se !odrazumeva !od jednom metodom modelovanja< ,. O9jasnite svojim re/ima metodu Strukturne sistemske analize5 njenu namenu5 !oloaj u ivotnom iklusu razvoja (S. 1$. O!i'ite ukratko "ija#ram tokova !odataka. 1ako se na "&% !osmatraju !ro esi< Cavedite osnovne kon e!te koji se !ojavljuju na "&%. 11. Ca koji na/in se imenuju !ro esi na "&%< 1oja od slede4i- imena su is!ravna: .aru,ivanje proizvoda$ +deljenje prodaje$ -spitna prijava$ /rijava ispita$ 4a,unovodstvo$ /rora,un ostalog< Ba'to je vano !ravilo imenovati !ro ese< 12. Iime se karakteri'e izvr'avanje !ro esa u or#aniza iji< Od#ovor u!ot!uniti !rimerom. 13. 1ako se tuma/i !odatak !redstavljen tokom5 a kako skladi'tem !odataka< U /emu se razlikuje imenovanje tokova u odnosu na imenovanje skladi'ta !odataka< 14. ;ta se !redstavlja inter)ejsom< Cavesti 'ta se o9i/no moe smatrati inter)ejsom jedno# (S. 1*. "a li !ro es na "&% moe da ima samo ulazni5 odnosno samo izlazni tok< O9razloiti od#ovor. 16. Ba'to se ne !re!oru/uje direktno !ovezivanje dva !ro esa tokom !odataka< 1+. "va inter)ejsa5 dva skladi'ta5 ili inter)ejs i skladi'te ne mo#u direktno 9iti !ovezani tokom !odataka. Ba'to< 18. Ca koji na/in se odrava jednostavnost u !rikazu5 !re#lednost "&% u!rkos sloenosti sistema5 odnosno velikom 9roju !ro esa i dru#i- kom!onenata< 1,. O9jasniti !ostu!ak -ijer-ijsko# o!isa "&%< Ca kom !rin i!u se 9azira ovaj !ostu!ak< 2$. 1oja je ulo#a "ija#rama konteksta< U /emu se on razlikuje od ostali- "&%< Ca koji na/in je mo#u4e e)ikasno identi)ikovati komunika iju sistema sa okruenjem< 21. Ca ve9sajtu neke kom!anije !ro/itajte tekst o o!isu kom!anije i njenoj osnovnoj delatnosti 7o9i/no u odeljku ?O nama@85 a zatim !oku'ajte da ski irate "ija#ram konteksta. 22. ;ta su to !rimitivni !ro esi< Iemu slue miniAs!e i)ika ije !rimitivni!ro esa< 23. 1oje je najvanije !ravilo koje re#uli'e !ostu!ak dekom!ozi ije "&%< 24. 1ako se numeri'u !ro esi na "&%< "a li numera ija !ro esa utvr6uje nji-ov redosled izvr'avanja< 2*. U kom slu/aju je !otre9no uvesti novo skladi'te !odataka na "&%<

26. "a li je ta/no da svaki "&% mora da sadri sedam !lus ili minus dva !ro esa< 2+. Cavedite sve kriterijume koji !omau da se odredi kada je !otre9no !restati sa dekom!ozi ijom jedno# !ro esa 2 1ako znamo da je jedan !ro es !rimitivan< 28. ;ta !rikazuje "ija#ram dekom!ozi ije< 2,. 1oja je ulo#a .e/nika !odataka u metodi SSA< 3$. Cavedite !rimer !olja koje uzima vrednosti iz semanti/ko# domena< 31. ;ta /ini strukturu jedno# toka5 odnosno skladi'ta !odataka koji se o!isuje u .e/niku !odataka< 32. 1oje se konstruk ije koriste za o!is strukture tokova i skladi'ta !odataka< 33. ;ta zna/i sa#lasnost "&% i .e/nika !odataka< 34. 1ako se zove model koji !ro ese o!isuje nezavisno od te-nolo'ki- i or#aniza ioni- o#rani/enja5 a kako model koji ta o#rani/enja uklju/uje< 3*. 1oji od ova dva modela se iz#ra6uje u !ostu!ku modelovanja sistema metodom SSA< 1ako se zove takav !ostu!ak< 36. Cavedite !ostu!ak modelovanja metodom SSA< 3+. Ako se ?to!AdoNn@ dekom!ozi ijom !ro esa sti#lo do nivoa C5 da li se smatra #re'kom vr'enje izmena5 tj. vra4anje na nivo CA1< 38. 1ako se mo#u !odeliti svi !ristu!i za modelovanje )unk ija sistema< 3,. 1oji je najza/ajni savremeni !ristu! za modelovanje )unk ija u smislu s!e i)ika ije so)tvera5 a koji u smislu modelovanja !oslovanja5 tj. modelovanja !oslovni- !ro esa<

3.%. 3.'.

&losar (ori)*ena i preporu!ena literatura

F1G "aenOer W.: S"stems ?ngineering5 +. Au)la#e5 =erla# (ndustrielle Or#anisation5 BXri -5 1,,2. F2G Pourdon5 J.5 Constantine5 0.: Structured Design 3 9undamentals of a Discipline of 8omputer /rogram and S"stems Design5 2nd ed5 Pourdon %ress5 CeN Pork5 1,+8. F3G "eMar o5 &.: Structured )nal"sis and S"stem Specification 5 Pourdon %ress Com!utin# Series 2 %ranti e Rall5 CeN EerseO5 1,+8. F4G Pourdon5 J.: %oderne strukturierte )nal"seA ein Standardwerk zur modernen S"stemanal"se5 1. Au)la#e5 Wol)ramYs Ka -verla#5 Krei9ur#5 1,,2. 2 &itel der en#lis -en Ori#inalaus#a9e: %odern Structured )nal"sis5 %renti e Rall5 1,8,. F*G 0azarevi4 >.5 Marjanovi4 B.5 Ani/i4 C.5 >a9aro#i4 S.: 5aze podataka5 KOC5 >eo#rad5 2$$3. F6G 0azarevi4 >.5 et al: Strukturna sistemska analiza5 0a9oratorija za in)orma ione sisteme5 1,,*. F+G Miller 3.5 The %agical .umber Seven$ /lus or %inus TwoA Some 6imits on +ur 8apacit" for /rocessing -nformation5 %sO -olo#i al .evieN5 =ol. 635 1,*65 str. 81A,+. F8G 3oodland5 M.5 As-Nort-5 C.: )n -ntroduction to SS)D% 2ersion '$ M 3raN Rill5 1,,3. F,G -ntegration Definition for 9unction %odelling !-D?9B# 5 K(%S %u9li ation 1835 Cational (nstitute o) Standards and &e -nolo#ies5 1,,3. F1$G )n -ntroduction to S)DT !Strctured )nal"sis and Design Techni>ue#$ So)t&e -5 (n 5 Walt-am5 Mass5 1,+6. F11G /etri .ets CorldA +nline Services for the -nternational /etri .ets 8ommunit" 5 -tt!:QQNNN.in)ormatik.uniA-am9ur#.deQ&3(Q%etriCetsQ5 odziv od 18.12.2$$*. F12G =an der Aalst5 W.M.%.5 =an Ree 1.: Corkflow %anagement 3 %odels$ %ethods and S"stems$ M(& %ress5 Cam9rid#e5 MA5 2$$4.

F13G >oo -5 3.5 .am9au#-5 E.5 Ea o9son5 (: The &nified %odeling 6anguage &ser @uide 5 Addison 2 WesleO O9je t &e -nolo#O Series5 1,,,. F14G &.D8?9)8T %odeling %ethodolog"5 United Cation Center )or &rade Ka illitation and Jle troni >usiness5 &e -ni al Modelin# Workin# 3rou!5 Ke9ruarO 2$$15 -tt!:QQNNN.une e.or#Q e)a tQ5 odziv od 1,.12.2$$*. F1*G 1eller5 3.5 CXtt#ens5 M.5 S -eer5 A.AW*: Semantische /rozeEmodellierung auf der 5asis ;?reignisgesteuerter /rozeEketten !?/7#$ =erZ))entli -un#en des (nstituts )Xr Wirts -a)tsin)ormatik5 Re)t 8,5 Universit[t Saar9rX ken5 1,,25 -tt!:QQNNN.iNi.uniA s9.deQ"oNnloadQiNi-e)teQ-e)t8,.!d)5 odziv od 1,.12.2$$*. F16G 1ara#iannis5 ".: 5/%SA 5usiness /rocess %anagement S"stems 5 (n: ACM S(3O(S >ulletin5 =ol.165 Cr 15 1,,*5 S. 1$A13. F1+G 1X-n5 R.5 1ara#iannis5 ".: %odellierung und Simulation von @eschFftsprozessen . (n: W(SU "as Wirts -a)tsstudium5 3$.E#.5 Aus#a9e 8A,5 0an#e =erla#5 2$$15 S. 1161 A 11+$. F18G (>M Cor!oration: 6+2?% 3 6ine of 2isibilit" ?ngineering %ethodolog" 3 &serGs @uide$ 2ersion H5 &-ird Jdition5 (>M Canada 0td.5 1,,,. F1,G 5usiness /rocess %odeling .otation 3 2ersion I*B$ >usiness %ro ess Mana#ement (nitiative 7>%M(85 2$$4. -tt!:QQNNN.9!mn.or#Q5 odziv od 13.$4.2$$*.