Sadrzaj :

1. Uvod 2. Geotermalna energija 3. Najei naini korienja geotermalne energije - Topli izvori - Buotine - Toplotne pumpe . !rimena toplotni" pumpi u #vrop$koj uniji %. !rimena geotermalne energije u &r'iji( - Trenutno $tanje) pro'lemi i preporuke -#nerget$ka e*ka$no$t - +ktiviranje po$tojei" geotermalni" 'uotina - Nove geotermalne 'uotine - ,a$ovna primena toplotni" pumpi -. &like .. Bizni$ plan

Uvod:
&"vatanje da $e energija vadi $amo u o'liku uglja) na/te i ga$a i da $e proizvodi u termoelektranama i "idro0entralama je dominantni razlog z'og kojeg najpri$utnija i najdo$tupnija geotermalna energija o$taje $krivena i nei$koriena. &tanovnitvo &r'ije je tokom dugog perioda dr1ano u $vojevr$noj za'ludi da $e pod pojmom geotermalna energija podrazumevaju izvori u kojima je temperatura vode vea od %23. ,e4utim) pod geotermalnom energijom podrazumeva $e energija koja mo1e da $e preuzme iz vode) zemljita i $tena ija temperatura prelazi 1523. Te"noloki razvoj je jo $edamde$eti" godina omoguio e/ika$no korienje ni$kotemperaturne geotermalne energije po$red$tvom toplotni" pumpi. U tom periodu $e i u 6ugo$laviji) korienjem domae opreme prilino veliki" $naga) radilo na poveanju energet$ke e/ika$no$ti i $ni1avanju trokova grejanja u naim 'anjama. &adanji) a i $tari pro'lem &r'ije je to energet$ki $ektor vode ljudi koji za 0ilj imaju $amo milione tona uglja koje tre'a i$kopati. !ojam ni$kotemperaturne energije ne po$toji u $adanjoj &trategiji energetike &r'ije. Geotermalna energija u kla$inom $mi$lu 7topli izvori i 'uotine8 pominje $e u $mi$lu deklarativnog zalaganja za razvoj poten0ijala &r'ije u tom $ektoru) ali 'ez konkretni" mera i reenja. Na$uprot gore navedenom) iznena4ujue veliki znaaj $e pridaje korienju

energije vetra koga na do'rim loka0ijama ima neto vie od pola godine godinje) kao i energiji &un0a) koja je teoret$ki pri$utna mak$imalno pola dana. Bioma$a tako4e nije univerzalno do$tupna( potre'no ju je $akupiti i u$kladititi tamo gde je ima i kada je ima. ,e4utim u naim u$lovima) preko %59 proizvedene elektrine energije troi $e u zgradama za $tanovanje) prven$tveno za zagrevanje pro$tora i $anitarne vode) za ta $e e/ika$no mo1e kori$titi geotermalna energija. U tom $luaju) vei deo nai" proizvodni" elektrini" kapa0iteta mo1e $e u$meriti ka izvozu elektrine energije. ,oja namera i 1elja je da ovim lankom uka1em da je geotermalna energija $vuda pri$utna) da po$toje te"noloke moguno$ti da $e ona veoma e/ika$no kori$ti i da dr1ava mo1e da o$tvari) implementiranjem mera predlo1eni" u ovom lanku) vie$truke kori$ti( : &amo in/ormi$anjem ) mo1e $e ukazati na veliku i$plativo$t primene toplotni" pumpi. : ;dgovarajue mere za $timuli$anje korienja toplotni" pumpi u periodu od $ledei" godinu dana dovele 'i do $manjenja udela elektrine energije za grejanje $tanova ime 'i $e omoguio i pro*ta'ilni izvoz elektrine energije. : &manjila 'i $e potronja /o$ilni" goriva) emi$ija tetni" ga$ova i dolo 'i do ampli*ka0ije o$tali" ekoloki" e/ekata. : <oprinelo 'i $e uveanju naunog i te"nolokog znanja o korienju toplotni" pumpi.

: &r'ija 'i ravnopravno i $premno ula u evrop$ke integra0ije na polju poveanja energet$ke e*ka$no$ti. =lanak je organizovan na $ledei nain( nakon kratkog prikaza karakteri$tika geotermalne energije i najza$tupljeniji" naina njenog korienja) prelazim na opi$ trenutne primene toplotni" pumpi u #vrop$koj uniji. Glavni deo lanka $adr1i pregled $tanja i predloge mera za po'oljanje energet$ke e*ka$no$ti) aktiviranje po$tojei" i novi" geotermalni" 'uotina) kao i ma$ovne primene toplotni" pumpi u &r'iji. >akljuak nudi preporuke za generalnu $trategiju &r'ije na ovom polju.

Geotermalna energija:
Geotermalna energija u >emlji vodi poreklo jo od na$tanka nae planete pre )% milijardi godina. Temperatura u $reditu >emlje je oko -555 23 i tamo $e i dalje odvijaju termonuklearne reak0ije. Toplota iz u$ijanog jezgra $e kree ka povrini >emljine kore. Nama je na ra$polaganju $amo mali deo te energije u povrin$kom delu du'okom do nekoliko kilometara. Geotermalna energija $e $adr1i u >emljinoj kori i to u $tenama) podzemnoj vodi) podzemnoj vodenoj pari i magmi. U zavi$no$ti od $redine u kojoj $e nalazi geotermalna energija $e naziva "idrogeotermalnom) petrogeotermalnom i magmogeotermalnom. ?idrogeotermalna energija je akumulirana u podzemnim termalnim vodama ija je temperatura vea od 1523. Njena ek$ploata0ija $e o'avlja iz izvora ili 'uotina. !etrogeotermalna energija je $adr1ana u $uvim $tenama koje ne $adr1e $lo'odnu podzemnu vodu. ;vi" godina je poela i komer0ijalna proizvodnja elektrine energije iz elektrana koje kori$te energiju vreli" $tena. >a ovu primenu potre'no je da je temperatura $tena vea od 15523. ,agmogeotermalna energija je akumulirana u u$ijanoj magmi i ek$perimenti za njenu ek$ploata0ju $e u$peno $provode. !oten0ijal geotermalne energije odre4ene o'la$ti mo1e $e prikazati gu$tinom geotermalnog toplotnog toka 7 koliina geotermalne toplote koja u $vakoj $ekundi kroz povrinu od 1 m2 iz unutranjo$ti >emlje dolazi do njene povrine 8. !ro$ene vredno$ti u #vropi $u oko -5 m@Am2 )dok $u u &r'iji ove vredno$ti

znatno vee( preko 155 m@Am2. Tereni u &r'iji izgra4eni $u od tvrdi" $tena i z'og tako povoljni" "idrogeoloki" i geotermalni" karakteri$tika u &r'iji $e nalazi oko 1-5 izvora geotermalni" voda $a temperaturom veom od 1% 23. Najtopliji $u izvori u Branj$koj Banji gde temperatura izno$i do C-23. !ro0enjena ukupna koliina toplote $adr1ane u nalazitima geotermalni" voda u &r'iji je oko dva puta vea od ekvivalentne koliine toplote koja 'i $e do'ila $agorevanjem $vi" nai" rezervi uglja. U Bojvodini po$toje i -2 vetaka geotermalna izvora 7'uotine8 ukupne izdano$ti od %%5 lA$ i toplotne $nage od oko %5 ,@. U delu &r'ije ju1no od &ave i <unava nalazi $e jo D 'uotina $a pro0enjenom $nagom od 15D ,@. E1F ;vi poda0i ukazuju na veliki poten0ijal za ek$ploata0iju geotermalne energije u naoj zemlji) koji je trenutno gotovo u potpuno$ti neo$tvaren.

Najei naini korienja geotermalne energije

TOPLI IZVO I
?idrogeotermalni poten0ijal je najvie korien u $vetu i u &r'iji. Gazlozi $u jedno$tavni( !rirodni izvori $u u pret"odnom periodu privedeni nameni i pri daljem korienju potre'na $u $red$tva $amo za odr1avanje i adapta0iju dodavanjem novi" atraktivni" $adr1aja. U nekim zemljama u $vetu koje vode rauna o energiji i turizmu neprekidno $e ula1e u 'anj$ka leilita i $port$ko-rekreativne i turi$tike 0entre. To $u zemlje u kojima $e ula1e privatni kapital koji je pod$taknut da $e inve$tira u energet$ki e/ika) $neek oloki opravdane i turi$tiki atraktivne projekte. U &r'iji z'og nedo$tatka zakon$ki" i podzakon$ki" dokumenata geotermalni izvori 7 pogotovo 'uotine 8 nedo$tupni $u novim inve$titorima. Ni$u poznate nadle1no$ti) ili ako $u poznate toliko $u i$prepletane izme4u razni" dr1avni" organa da je praktino nemogue doi u po$ed nekog toplog izvora i zapoeti ili po'oljati njegovo korienje. Branj$ka Banja je tipian primer gde 0ela reka tople vode protie kroz gradi) a $tanovnitvo $e greje na $truju) drva ili ugalj. U razvijenim zemljama #vrope tednja energije je po$e'no i$taknuta po$le prologodinjeg pro'lema $a ru$kim ga$om. Tamo $e "idrogeotermalna energija

mak$imalno kori$ti za zagrevanje $tam'enog i po$lovnog pro$tora. Bea primena je u poljoprivredi i $toar$tvu jer $e tada geotermalna energija kori$ti na $vom izvoru i nije potre'an njen tran$port do gradova. #k$ploata0ija "idrogeotermalne energije je toliko u$avrena da $e $koro $vaki izvor ili 'uotina mogu energet$ki e/ika$no kori$titi 'ez o'zira na kvalitet vode i $adr1aj ra$tvoreni" minerala i ga$ova u njoj) a da $e pri tome i$potuju ekoloki za"tevi.

!"#otine
#k$ploata0ija geotermalne energije iz 'uotina je neto $kuplja) ali kada $e uzmu u o'zir dugoveno$t takvog energet$kog izvora) $up$titu0ija /o$ilni" goriva i ouvanje prirode) onda je kori$t velika za inve$titora) za lokalnu zajedni0u i za dr1avu u 0elini. Bitno je $amo da $ve tri $trane vide $voju kori$t i da $e anga1uju na realiza0iji $vakog takvog projekta.

TOPLOTN$ PU%P$
Toplotne pumpe $u ra$"ladne maine koje preno$e toplotnu energiju iz jednog pro$tora u drugi tako to jedan pro$tor ra$"la4uju ) a drugi pro$tor zagrevaju. <a 'i $e o$tvario preno$ toplotne energije potre'no je da $e ulo1i odre4ena) najee) elektrina energija za rad kompre$ora. &utina i glavni razlog za primenu toplotni" pumpi le1i u nji"ovoj e/ika$no$ti( za preno$ toplotne energije troi $e $amo 25-359 prenete energije. Naime ) toplotna pumpa potroi

1k@" elektrine enrgije za preno$ toplotne energije od 3- k@". +ko $e toplotna energija koja $e preno$i do'ija 'e$platno ) na primer ) korienjem ni$kotemperaturne geotermalne energije 715-25238) vie$truko $e $manjuje 0ena do'ijene energije za kori$nika. Hlimat$ki u$lovi u &r'iji $u idealni za primenu toplotni" pumpi. !umpe u zim$kom periodu rade u re1imu grejanja) a leti u re1imu "la4enja. Time $e iz'egava inve$ti0ija u dodatnu opremu za "la4enje. !rimenom toplotni" pumpi trokovi za grejanje $e $manjuju 3 do puta. Ukoliko $e toplotne pumpe kori$te u

kom'ina0iji $a podnim i zidnim grejanjem o$tvaruje $e termoakumula0ioni e/ekat. Na taj nain je omogueno da $e u velikom delu grejne $ezone kori$ti elektrina energija po nonoj tari/i ime $e 0ena grejanja $manjuje jo 3 do % puta. Grejanje pomou toplotni" pumpi je je/tinije C do 1- puta u pore4enju $a ekvivalentnim grejanjem na /o$ilna goriva ) drvo ili elektrinu energiju u kla$inim kotlovima. Horienje elektrine energije u toku noi ima vie$truke predno$ti ( potronja $e o'avlja kada po$toje vikovi elektrine energije i $manjuju $e vrna optereenja u toku dana ime $e o$tvaruje 'olja regula0ija elektroenerget$kog $i$tema.

TOPLOTN$ PU%P$ P $UZI%&'U G$OT$ %&LNU $N$ GI'U IZ PO(Z$%L'& N& SL$($)& T I N&*IN&:
1. Boda iz 'unara) koja je najee na temperaturi od 15 do 2523) dovodi $e u toplotnu pumpu i po$le njenog "la4enja ona $e vraa u drugi 'unar ili $e izliva u kanale ) vodotokove ili kanaliza0iju. ;vo je energet$ki gledano naje/ika$niji nain) jer je temperatura vode koja $e izvlai u toku 0ele godine na kon$tantnoj temperaturi. &a $tanovita pouzdano$ti i jedno$tavno$ti 0elog $i$tema po$toje odre4eni pro'lemi i trokovi oko izrade 'unara. ;granienje Geotermalna energija( Hako i$kori$titi $kriveni poten0ijal &r'ije . kapa0iteta je de/ini$ano izdanou 'unara. =e$t je $luaj da na loka0ijama gde je potre'no da $e izvede zagrevanje pro$tora pomou toplotne pumpe nema na ra$polaganju potre'ne koliine vode ili voda uopte nije pri$utna. 2. Horienjem $onde $e eliminiu pro'lemi $a nedeo$tatkom 'unar$ke vode. <ugoveno$t ovakvog $i$tema je zagarantovana) moguno$t kvara ili drugi" pro'lema je minimalna) a jedno$tavno$t rukovanja je $vedena na ap$olutni minimum. U zavi$no$ti od geoloki" karakteri$tika na odre4enoj loka0iji) iz jedne $onde du'ine 255 m mogue je o$tvariti toplotni do'itak $nage do 13k@. #konom$ki gledano primena $ondi je neto $kuplja inve$ti0ija u pore4enju $a 'unarima) ali pouzdano$t) jedno$tavno$t rukovanja i dugorono reavanje pro'lema grejanja i "la4enja pro$tora na 'ilo kojoj loka0iji namee

ovo reenje kao najatraktivnije i ono 'i u 'uduno$ti tre'alo da $e mak$imalno kori$ti u &r'iji) kao to je $ada $luaj u 'ogatijim evrop$kim zemljama. 3. >emalj$ki kolektor je reenje vrlo $lino $ondi $ tom razlikom to $e ne 'ui 'unar u koji $e $puta $onda) ve $e pla$tine 0evi pola1u u o'liku mre1e u zemljite na du'ini od oko 1)% m. #nergija koja $e ovom metodom prikuplja je veim delom $uneva energija akumulirana u povrin$kom delu zemljita u toku leta. ;vo reenje je znatno je/tinije od $ondi ukoliko $e ugradnja o'avlja u toku gradnje o'jekta i ukoliko po$toji dovoljno velika povrina zemljita za po$tavljanje kolektora. Nepovoljna $trana ovog metoda je to $e energija iz zemljita troi tokom zime) pa $e krajem grejnog perioda $manjuje e/ika$no$t $i$tema.

P I%$N& TOPLOTNI+ PU%PI U $V OPS,O' UNI'I

;d januara 255C. godine primena toplotni" pumpi je de/initivno uvrena u o'novljive izvore energije. ;vo je znaajno z'og toga to $e $ada primena toplotni" pumpi automat$ki uklapa u ve u$po$tavljena pravila) propi$e i /inan$ij$ke $trukture koje $e primenjuju za o'novljive izvore energije. #nerget$ka zavi$no$t #vrope od uvozni" energenata po$e'no $e i$kazala u ga$noj krizi u januaru 255C. godine. #vrop$ka unija nema mnogo iz'ora) ali $u prav0i ja$ni. IHao to <1on$on 76o"n$on) 255%( 2%.--28 navodi) ovo je u $kladu $a dve glavne $trategije koje #vrop$ka unija ima na ra$polaganju kako 'i o$igurala energet$ku 'ez'edno$t i $manjila energet$ku zavi$no$t. !rva $trategija podrazumeva $manjenje potronje uvo4enjem novi") prete1no o'novljivi" izvora energije i pronala1enjem novi" izvora ili $na'devaa energentima. To je dugorona $trategija) dok je jedina kratkorona $trategija razvijanje 'li$ki" odno$a i partner$tava $a glavnim $na'devaima energentima #vrop$ke unije.J E F !reko 59 primarne energije u #vrop$koj uniji $e troi za grejanje i "la4enje. !rema tome) to je iroka o'la$t u kojoj tre'a da $e deluje i gde je neop"odno da $e po$tignu znaajni rezultati.

Geotermalna energija( Hako i$kori$titi $kriveni poten0ijal &r'ije D Bi$okopo$tavljeni 0iljevi za $manjenje potronje primarne energije za 259 do 2525. godine uz i$tovremeno $manjenje emi$ije ugljendiok$ida za 259 doveli $u do toga da $e o'novljivi izvori energije tretiraju kao oko$ni0a uteda. U tim utedama primena toplotni" pumpi e uzeti znaajno uee od 229. U pret"odni" % godina nekoliko evrop$ki" zemalja je donelo i zakon$ke odred'e da $vaki novoizgra4eni gra4evin$ki o'jekat mora da ima ugra4enu toplotnu pumpu za zagrevanje pro$tora. Tako4e i veina evrop$ki" zemalja o'ez'e4uje znaajne pod$ti0ajne mere za ugradnju toplotni" pumpi) od direktnog plaanja proizvo4au za $vaku i$poruenu toplotnu pumpu do pore$ki" olaki0a za kori$nike. 6edno$tavno je izraunata do'it od primene toplotni" pumpi na nivou dr1ave i na o$novu toga $u odre4ene pod$ti0ajne mere da 'i $e o$tvarili planirani e/ekti. Ta-le .( &ale$ num'er$ /or di//erent #U 0ountrie$. 7&our0e( #?!+8 Broj in$talirani" toplotni" pumpi i godinje promene /01 Ukupan 'roj novi" in$talirani" toplotni" pumpi u o$am evrop$ki" zemalja je u 255D. godini pora$tao za pro$eno %59. Na primeru Kved$ke) gde po$toji zakon$ka o'aveza da $vaki novoizgra4eni o'jekat mora da ima toplotnu pumpu) u toku 255.. godine dolo je do pada prodaje z'og za$ienog tr1ita) to je$t) z'og $manjenja 'roja novoizgra4eni" o'jekata.

Tamo je $ada trend da $e i u $tarim o'jektima izvri zamena po$tojei" $i$tema z a grejanje pa je za"valjujui pod$ti0ajnim merama ve u 255D. godini prodaja pora$la $a C3.555 na 12D.555 toplotni" pumpi. Tako4e) $ve je vea ugradnja i u zgrade $a vie $tanova) dok je u prvom krugu ma$ovnija upotre'a 'ila u porodinim kuama. Najnovija ve$t je da je &avet #vrop$ke unije u$vojio odluku da od 2525. godine $vaki novoizgra4eni $tam'eni ili po$lovn i o'jekat mora da 'ude energet$ki nezavi$an. To znai da e u $vakom o'jektu morati da $e proizvede Geotermalna energija( Hako i$kori$titi $kriveni poten0ijal &r'ije C onoliko energije u toku godine koliko $e u tom o'jektu i potroi. Nije potre'no ni naglaavati da $u toplotne pumpe no$ila0 o$tvarljivo$ti ove odluke i da e $ada u$lediti pod$ti0ajne mere za nji"ovo jo 'r1e u$avravanje.

P I%$N& G$OT$ %&LN$ $N$ GI'$ U S !I'I:

T $NUTNO ST&N'$2 P O!L$%I I P $PO U,$
U periodu od 1C. . do 1CC2. godine u &r'iji je iz'ueno 113 'uotina E1F kojima je i$pitan kapa0itet i kvalitet vode. To je 'io period u kom $e po$tavljala do'ra o$nova za veu ek$ploata0iju "idrogeotermalnog poten0ijala u &r'iji. Geotermalne 'uotine $u napravljene u pro0e$u potrage za nalazitima ga$a i na/te i e$to $e nalaze van na$eljeni" me$ta i $ao'raajni0a. To je razlog nji"ovog malog korienja u pret"odnom periodu. Nije po$tojala zaintere$ovano$t dr1ave da $e te 'uotine aktiviraju. Tako4e ni$ke 0ene o$tali" energenata) a naroito elektrine energije) ni$u 'ile $timulan$ za korienje geotermalni" voda ak i u poljoprivredi mada $e vei 'roj 'uotina nalazi na o'radivom zemljitu. Tako4e) poljoprivredna proizvodnja u zatienim i grejanim pro$torima kao) to $u pla$teni0i i $takleni0i)kod na$ je ve de0enijama u zaetku)tako da $e u 0eloj &r'iji $amo nekoliko poljoprivredni" o'jekata greje toplom vodom iz 'uotina.

0343 $nerget#ka e5ika#no#t

U &r'iji je veoma izra1en pro'lem nedovoljne energet$ke e/ika$no$ti i

nera0ionalnog korienja po$tojei" izvora ili 'uotina koje $e nalaze u ek$ploata0iji. U termalnim 'anjama $e ne po$veuje $koro nikakva pa1nja energet$koj

e/ika$no$ti i velike koliine tople vode $e i$putaju kao nekori$ne) iako je iz nji" primenom toplotni" pumpi mogue izvui dovoljno energije za zagrevanje pro$tora ili 'azena. L$tovremeno $e pro$tor greje pomou uglja ) na/te ili elektrine energije. Ukoliko 'i $e izvrila ra0ionaliza0ija korienja toplotne energije iz topli" izvora u 'anjama) onda 'i iz i$ti" izvora energijom mogli da $e $na'devaju i novi atraktivniji $adr1aji. Tako4e) 'udui kori$ni0i za $ada zapeaeni" 'uotina tre'a na vreme da $e upoznaju $a nainima ra0ionalnog korienja mak$imuma energet$kog poten0ijala ime e i /inan$ij$ke analize pokazati povoljnije rezultate. Primer E2F : Beej$ka 'uotina B-2A? je jedna od energet$ki najpovoljniji" na teritoriji Bojvodine. !rojektovani izliv ima toplotnu $nagu .1%3 k@ ako $e rauna $a "la4enjem vode do 2% 23. ,e4utim) ugradnjom toplotne pumpe ova $naga GTB $e mo1e poveati na %.1C2 k@. Na ove $nage tre'a Geotermalna energija( Hako i$kori$titi $kriveni poten0ijal &r'ije 15 dodati i $nagu koja $e mo1e o$tvariti $tandardnim $agorevanjem $epari$anog ga$a i to je oko 1. 2% k@ $a oko C59 e/ika$no$ti u pro0e$u $agorevanja. : Na1alo$t i $ada) i ve du1e vreme kori$ti $e $amo 72% M 589 kapa0iteta

zavi$no $a kojim $e protokom GTB rauna. &kup $adanji" potroaa je premale $nage i trajanja njenog korienja za ovako monu 'uotinu. Na ovom primeru $e na izrazit nain vidi druga $trana pro'lematike korienja geotermalni" izvora uopte. Naime) te1i deo pro'lema je o/ormljenje adekvatnog potroaa) nego otvaranje i kompletno opremanje 'uotine. To je glavni razlog to je veliki 'roj u$peni" 'uotina van upotre'e) 'ez o'zira to je geotermalna voda ve negde iznad %23 konkurentna kla$inim energet$kim izvorima. : Lz nai" prorauna proizilazi da $e na ovoj 'uotini) uz adekvatnog potroaa mo1e $agraditi mono toplotno po$trojenje 'azne $nage grejanja pro$torija preko . ,@ uz dodatnu /unk0iju zagrevanja potroaa kao to $u plivaki 'azeni i njima $lini 'azeni za uzgoj ri'e. ,oderna ema po$trojenja $a toplotnom pumpom o'ez'e4uje i letnje "la4enje) pored mak$imalnog i$korienja geotermalne vode u $ezoni grejanja. : !rema tome) u narednim aktivno$tima oko kon0ipiranja ar"itekton$kog $adr1aja u 'lizini $adanje proizvodne 'uotine tre'a $e $kon0entri$ati na komponovanje to jaeg i u toku godine dugotrajnijeg potroaa toplotne energije) koja e o$tati ekonom$ki i$plativa i po$le verovatno neop"odne izgradnje povratne 'uotine. Ne tre'a $metnuti $ uma ni po$tojanje neto $la'ije) ali jo uvek pri"vatljive 'uotine B-1A?) koja $e lako mo1e

pridru1iti detaljno analiziranoj B-2A? i znaajno poveati ovaj re$ur$. : Lnve$ti0ija u izgradnju ovog monog energet$kog izvora nije mala) i izno$i oko 2.23..555 N kada 'i $e $tartovalo $a gole ledine. ,e4utim) ona je realno manja za vredno$t po$tojee proizvodne 'uotine 7oko 3-5.555 N 8 i za jo oko 255.555N ) koliko 'i $e moglo i$kori$titi od o$tale po$tojee opreme. !rema tome 0ena 'i $e kretala oko 1.-...555 N zajedno za potroae i vla$nika 'uotina. 6o uvek nije mala) ali 'i $e otplatila za oko 3)% do godine) ako 'i o$tvarivala godinju do'it oko -55.555 N ) a i pod

do$ta tekim kreditnim u$lovima $a godinjom e/ektivnom kamatom 159. : U najmanju ruku)$adanji potroai 'i tre'alo da po'oljaju po$trojenje ugradnjom jedne toplotne pumpe i relativno malog toplovodnog kotla) ime 'i $e o'ez'edila $adanja potronja na 'olji nain) a uvela i dodatna /unk0ija letnjeg "la4enja. To je inve$ti0ija i$pod 12%.555 N.
Na drugim lokacijama je situacija slina. Tako, na primer, ceo rehabilitacioni centar u Vrdniku se greje na mazut i pored geotermalnog izvora velikog kapaciteta koji je dovoljan za zagrevanje celog centra. U ovom centru je pre dve godine instalirana geotermalna toplotna pumpa za zagrevanje sanitarne vode i time je za 75 koristila u te svrhe. "eotermalna energija# $ako iskoristiti skriveni potencijal %rbije && smanjena potro!nja elektine energije koja se ranije

0363 &,TIVI &N'$ POSTO'$)I+ G$OT$ %&LNI+ !U7OTIN&

&tavljanje u /unk0iju 'uotina koje $u zapeaene ima veliku va1no$t za &r'iju. U tom pro0e$u mora da $e $provede po$tupak koji je u$tanovljen za tu $vr"u. Na mnogim 'uotinama nije izvreno potpuno i$pitivanje $a$tava i kvaliteta vode i z'og toga $e ne $me dozvoliti da $e takve vode nekontroli$ano izlivaju u vodotokove. ,ogue je da teta 'ude vea od kori$ti. <r1ava tada tre'a da uzme aktivno uee i da odredi koje vode mogu da $e i$putaju na povrinu) a koje mora da $e vrate u podzemlje po$le uzimanja toplotne energije. >nai da 'udui kori$nik mora da ima po$tojee reenje o te"nikom prijemu 'uotine ili da po$le ura4eni" analiza do'ije novo reenje.

0383 NOV$ G$OT$ %&LN$ !U7OTIN$

Buenje novi" 'uotina e verovatno 'iti preputeno privatnom $ektoru) jer dr1ava nema u planu da $provodi dalja i$tra1ivanja geotermalnog poten0ijala. To je za $ada zakon$ki najure4eniji deo gde $e znaju nadle1no$ti) o'aveze i po$tup0i. 3ena $amog 'uenja) odre4eni $tepen ne$igurno$ti u i$"od 'uenja i ne$ta'ilno$ti na privrednom planu $u razlozi z'og koji" $e ne pri$tupa ma$ovnijem 'uenju novi" 'uotina. Tako4e) kvalitet do'ijene tople vode mo1e izi$kivati da $e ona po$le korienja 7oduzimanja toplotne energije8 mora vratiti u podzemlje to prouzrokuje dvo$truki troak jer tre'a iz'uiti jo jednu i$tovetnu 'uotinu.

0393 %&SOVN& P I%$N& TOPLOTNI+ PU%PI

U okviru &trategije razvoja energetike Gepu'like &r'ije do 251%. godine ne $pominje $e direktno upotre'a toplotni" pumpi) ali jedan od prioriteta $u i o'novljivi izvori energije.

I Trei-po$e'ni !rioritet korienja N;L# 7novi" o'novljivi" izvora energije8 i novi" energet$ki e/ika$niji" i ekoloko pri"vatljivi" energet$ki" te"nologija i ure4ajaAopreme za korienje energije. J E3F I !rioriteti $elektivnog korienja novi" i o'novljivi" izvora energije i energet$ki e/ika$niji" te"nologija i ure4aja) u okviru koji" $u predvi4ene ,ere i aktivno$ti za intenzivnije korienje 'ioma$e ) i$korienje preo$talog "idropoten0ijala) po$e'no za gradnju mali" "idroelektrana i vienamen$ki" "idroenerget$ki" o'jekata) i$tovremeno $a organizovanijim i$tra1ivanjem i korienjem geotermalni" izvora) kao i za ma$ovnije korienje $uneve energije za de0entralizovano korienje toplotne energije.I E3F I #nerget$ki poten0ijal po$tojei" geotermalni" izvora u &r'iji) izno$i 'lizu 5.2 ,t.en) na teritoriji Bojvodine) !o$avine) ,ave) !odunavlja i ireg podruja 0entralne &r'ije kao i u po$tojeim 'anjama. Ne$i$tematino$t u i$tra1nim i pripremnim radovima za korienje geotermalni" izvora i od$u$tvo pod$ti0aja za organizovano korienje ovog izvora energije $u o$novni razlog $im'olinog i$korienja energije tople vode iz $totinak po$tojei" 'uotina) relativno ni$ke temperature 7retko preko -5238) Geotermalna energija( Hako i$kori$titi $kriveni poten0ijal &r'ije 12 toplotne $nage i$pod 1-5 ,6A$) iako do$adanja i$tra1ivanja ukazuju da je $tvarni poten0ijal geotermalni" izvora 'ar pet puta vei od o$tvarenog.J E3F

Lz navedeni" $tavova &trategije razvoja energetike Gepu'like &r'ije vidi $e da ne po$toji nikakva oz'iljna namera da $e na polju geotermalne energije preduzmu znaajniji kora0i iako je geotermalni poten0ijal nekoliko puta vei od $vi" nai" rezervi uglja. U &r'iji veliku za'unu izaziva i pojam Igeotermalna energijaJ koji podrazumeva da $e odno$i na "idrogeotermalnu energiju) tj. na izvore tople vode ili na 'uotine $a toplom vodom temperature vee od 523. U$taljeno je miljenje da "ladnije vode ni$u geotermalne i da z'og toga ni$u pogodne za korienje za grejanje. Lma $e uti$ak da i &trategija razvoja energetike Gepu'like &r'ije do 251%. godine podrazumeva pod geotermalnom energijom $amo prirodne i vetake izvore tople vode. Horienje ni$kotemperaturne geotermalne energije pomou toplotni" pumpi za zagrevanje i "la4enje $tam'enog i po$lovnog pro$tora po$talo je imperativ dana$ kada $e planira $manjenje energet$ke zavi$no$ti i $manjenje emi$ije ugljendiok$ida. U 'li$koj 'uduno$ti pri'li1avanjem #vrop$koj uniji primena toplotni" pumpi po$tae o'aveza. !ro0enjena $naga $vi" 'uotina u &r'iji je oko 1-5 ,@ E1F) a in$tala0ijom $amo 25.555 toplotni" pumpi kapa0iteta 25 k@ mo1emo iz zemlje da preuzmemo $nagu od 355 ,@) to $a potre'nom elektrinom energijom pred$tavlja 55 ,@ in$tali$ane $nage za grejanje uz inve$ti0iju od oko 155

miliona evra. Grad kao to je 6agodina ima oko .555 ga$ni" prikljuaka i i$to toliko individualni" ga$ni" kotlova. U &u'oti0i po$toji oko 15.555 ga$ni" prikljuaka i nekoliko de$etina veliki" potroaa. &lina je $itua0ija i u drugim gradovima. U &r'iji ima ukupno oko 155.555 ga$ni" prikljuaka. ;vo pore4enje je potre'no da 'i $e ukazalo da je $a$vim opravdano i mogue da $e u narednom periodu od % godina u &r'iji in$talira oko %5.555 toplotni" pumpi. &a tolikim 'rojem toplotni" pumpi po$tigla 'i $e in$tali$ana $naga od 1 G@ od ega 'i oko .%5 ,@ dolazilo iz zemlje. To je znatno vie od in$tali$ane $nage 'udueg kogenerativnog po$trojenja na ga$ u Novom &adu. >a organizovano uvo4enje toplotni" pumpi za zagrevanje i "la4enje $tam'enog i po$lovnog pro$tora po$toje $ledei razlozi( : Lnve$ti0ija koja je oko 3 puta vea nego u $luaju grejanja na ga$ i$plati $e u roku od 3 do godine. do 1- puta

: 3ena potroene elektrine energije u toku ek$ploata0ije je manja nego u $luaju grejanja na ga$) $truju ili /o$ilna goriva. : Hvalitet i kom/or grejanja je na najviem moguem nivou.

: U toku 0ele grejne $ezone nije potre'na nikakva interven0ija. : L$ta toplotna pumpa radi u re1imu "la4enja u toku leta) ime $e iz'egava na'avka opreme za "la4enje.

: !o$toji irok op$eg $naga toplotni" pumpi 7od 15 k@ do 2 ,@8 ime $e po$ti1e do'ra pokriveno$t za"teva. : ,ogue je da $e o$nuje nekoliko proizvo4aa toplotni" pumpi da $e ne 'i ponovila $itua0ija da $u $vi ga$ni kotlovi u &r'iji uvozni. : !oveala 'i $e zapo$leno$t na proizvodnji i monta1i opreme. : >a gradnju kogenerativnog ga$nog po$trojenja $nage 55 ,@ potre'no je minimum 3 godine. Ugradnjom 15.555 toplotni" pumpi u $vakoj grejnoj Geotermalna energija( Hako i$kori$titi $kriveni poten0ijal &r'ije 13 $ezoni aktiviralo 'i $e oko 255 ,@ toplotni" kapa0iteta pri emu 'i elektrina energija uzela uee $a in$tali$anom $nagom od %5 ,@. !ro'lem nedovoljne za$tupljeno$ti toplotni" pumpi u grejanju pro$tora u &r'iji mo1e da $e rei razliitim programima $timula0ije ili nji"ovom kom'ina0ijom( 1. +k0ija za poveanje primene toplotni" pumpi za zagrevanje $tam'eni" i po$lovni" o'jekata tre'a da pone o'razovanjem $tanovnitva putem tampe) radija) televizije i interneta o nainima) predno$tima i kori$tima korienja ni$kotemperaturne geotermalne energije. 2. &tanovnitvo &r'ije trenutno ima na deviznoj tednji oko - milijardi evra. Bla$ni0i ti" $red$tava $e najee greju na /o$ilna goriva i $voj nova0 nee ulagati u elektroenerget$ki $i$tem &r'ije ili u podizanje grad$ki" kogenerativni"

toplana na ga$. <r1ava) znai) $amo ak0ijom in/ormi$anja tre'a da aktivira mali deo tog nov0a. 3. &tanovnitvo e $amo /inan$irati nov nain grejanja u $vojim kuama) ali je potre'no ja$no i pre0izno o'ja$niti da je grejanje pomou toplotni" pumpi najekonominiji nain koji po$toji i da $e 0ena grejanja nee dra$tino menjati u zavi$no$ti od kole'anja 0ena energenata na $vet$kom tr1itu. 3ena elektrine energije $vuda je u $vetu naj$ta'ilnija u odno$u na druge energente i mo1e $e oekivati da e tako 'iti i u 'uduno$ti. Beina nai" gra4ana je $keptina prema novim reenjima pogotovo to $u u pret"odnom tride$etogodinjem periodu nekoliko puta menjali $i$tem grejanja. &toga razlozi za ponovnu promenu tre'a da 'udu ja$ni i da daju dugorone rezultate. . <r1ava tre'a da odredi pod$ti0ajne mere za primenu toplotni" pumpi po $linom modelu kao to je uradila za automo'il !unto $a Oiatom. &vakom kup0u toplotne pumpe tre'a dotirati izno$ od %55 evra to za 25.555 toplotni" pumpi izno$i 15 miliona evra. Na taj nain $e po$ti1e e/ekat kao da je za i$ti nova0 napravljena nova elektrana $nage %5 ,@. %. <r1ava tre'a da pod$takne dva ili tri proizvo4aa da proizvode toplotne pumpe $naga od 15 k@ do %5 k@. !rojektovanje i priprema za proizvodnju mogu $e uraditi u periodu od godinu dana. !o$toje $trunja0i

koji mogu da projektuju i izrade kvalitetne toplotne pumpe.Trenutno po$toje dva proizvo4aa koji proizvode godinje do D5 toplotni" pumpi. Tako4e po$toji nekoliko vei" proizvo4aa ra$"ladne te"nike koji izra4uju velike "ladnjae i vrlo lako 'i dopunili $voj proizvodni program toplotnim pumpama za zagrevanje i "la4enje zgrada.

Z&,L'U*&,
Trenutno $tanje primene geotermalne energije u &r'iji je takvo da $e u po$lednji" petnae$t godina $koro nita nije uradilo. Na privatnu ini0ijativu je iz'ueno nekoliko plitki" 'uotina 7do %55 m i 5 238 i aktivirane $u dve do tri po$tojee 'uotine. #nerget$ka e/ika$no$t u 'anj$kim i $port$korekreativnim 0entrima) gde $e kori$te geotermalni izvori) nije poveana) jer ti 0entri i ovako tavore 'ez /inan$ij$ke akumula0ije i 'ez moguno$ti da inve$tiraju u po$tojee ili nove kapa0itete prilago4ene novim za"tevima. 3ela #vropa te1i da $manji energet$ku zavi$no$t i pokuava da povea $voju proizvodnju energije) a jedina moguno$t je znatno poveanje udela o'novljivi" izvora energije u ukupnom energet$kom 'ilan$u. &r'ija $e nalazi u $linoj energet$koj zavi$no$ti od uvoza i z'og toga je veoma va1no "itno pri$tupiti poveanju primene geotermalne energije. U narednom periodu od de$etak godina primenom geotermalne energije mo1e $e o'ez'editi preko 159 potre'a za toplotnom energijom uz najni1e inve$ti0ije u pore4enju $a drugim izvorima energije. 3ena ove inve$ti0ije mo1e u 0elo$ti da $e o'ez'edi ulaganjem $tanovnitva 'ez dodatnog zadu1ivanja dr1ave. &ve vea nepredvidivo$t 0ene energije do'ijene iz /o$ilni" goriva) zaga4enje

1ivotne $redine) kao i u$kla4ivanje $a zakonodv$tvom #vrop$ke unije apeluje na "itno$t u$po$tavljanja ko"erentne politike dr1ave u ovom polju i integri$anje mera za $timula0iju korienja geotermalne energije u energet$ku $trategiju i njeno $provo4enje. U toku prve polovine 2515. godine tre'a otpoeti $a medij$kom kampanjom upoznavanja $tanovnitva $a predno$tima korienja toplotni" pumpi za zagrevanje $tam'enog i po$lovnog pro$tora. U i$to vreme) tre'a o$novati 0entar za primenu toplotni" pumpi gde 'i nekoliko modela i tipova toplotni" pumpi neprekidno 'ilo na ra$polaganju irokoj pu'li0i radi direktnog i praktinog upoznavanja $a nainom rada i razultatima. <r1ava tre'a putem $pe0ijalni" konkur$a da pod$takne i$tra1ivaki i razvojni 0iklu$ koji 'i vrlo 'rzo doveo do moguno$ti domae proizvodnje toplotni" pumpi

Slike

!o$trojenja za korienje geotermalne energije

Prin:i; rada to;lotne ;"m;e

!izni# ;lan : Szr3 22Geodom<<

=O#novni :ilj -izni# ;lana
&zr. Geodom iz !ozarev0a preva$"odno ima zadatak izrade toplotni" pumpi. Hako 'i ovaj pro0e$ Geodom pokrenuo zapo$leni $u 12 radnika . Geodom je u 0ilju mak$imalno i$kori$0enje prirodni" re$ur$a u $vojoj okolini pri kom izrada toplotni" pumpi ne zagadjuje i pravi u$tedjevinu u vidu potro$ene energije kori$niku . U prvoj godini rada 0ilj preduze0a je da o$tvari pro/it koliko je dovoljno za i$platu plata $vi" zapo$leni" ) u drugoj planovi $u da $e pro/it pove0a za 2%9 ... U 0etvrtoj 'i $e i$platila $va kupljena me"aniza0ija koja je neop"odna za izradu pumpi. &ta je toplotna pumpa P To;lotna ;"m;a je ure4aj pomou koga $e toplotna energija iz jedne $redine preno$i u drugu. >a taj preno$ toplotne energije troi $e odre4ena energija koja je nekoliko puta manja od prenete. Toplotna pumpa je ure4aj koji mo1e toplotnu energiju da tra$portuje iz $poljanje

okoline u zgradu ili iz zgrade u $poljanju okolinu) tako da $e u zim$kom periodu kori$ti za grejanje) a u letnjem periodu za "la4enje pro$tora. Toplotna energija iz topli" otpadni" voda mo1e da $e pomou toplotne pumpe vrati i ponovo i$kori$ti za zagrevanje pro$tora ili zagrevanje vode. Najee primene $u u indu$trij$kim pro0e$ima kao i u "otel$kim i 'anj$kim primenama. ;vaj pro0e$ zove $e( rekupera0ijaenergije. U zavi$no$ti od $redine iz koje $e preuzima toplotna energija i $redine u koju $e ona preno$i po$toje vie tipova toplotni" pumpi. Najea $u dva o$novna tipa( vazd"> = vazd"> i voda = voda kao i nji"ove kom'ina0ije.

Oaza rada toplotne pumpe .

Na#lovna #trana:

Naziv: Samostalna zanatska radnja Geodom Pozarevac Skraeni naziv: SZR Geodom Direktor: Dalibor Zivanovic Mati ni broj re!istra: """""" #blik svojine: Privatni $i%ra delatnosti: """""" &ele%on: """"" 'aks: """"" (roj tek)e! ra )na: """""

Godina osnivanja: *+,Naslov (iznis .lana: Pokretanje procesa proizvodnje toplotnih pumpi /)tor biznis .lana: 0"""""

ezime -izni# ;lana

O#o-e odgovorne za ;odatke koriene za izrad" -izni# ;lana

Lme i prezime <ali'or >ivanovi0 O#novni ;oda:i o ;red"ze:"

Hvali/ika0ija Bla$nik

Gadno me$to

!un naziv kompanije( &amo$talna zanat$ka radnja za proizvodnju toplotni" pumpi IGeodom +dre$a( !ozareva0 ,ati0ni 'roj( QQQQ &i/ra delatno$ti( QQQQ ;$novna 'anka( #r$te 'ank

Predvidjena "laganja

R1(r1

Predvi2ena )la!anja

Din ,15,61+++7++ ,195+1+++7++ < ;1;661+++7++

34R ,81+5+1,5 ,-19-:1-, < *:15*+1;+

,1 #snovna sredstva *1 #brtna sredstva ;1 #stalo 4k).no

Izvori 5inan#iranja G.Br. Lzvori <in 1.%-5.555)55 1. 1 .555)55 1 .555)55 3..3DD.555)55 #UG 13.-D .21 12. 53.D2 3.-31.2. 2C..25.35

1. &op$tvena $red$tva 2. 3?O 3. Oond za razvoj

;$novni pokazatelj po$lovni" rezultata

*1

Bredno$t proizvodnje 7projektovani period8 >apo$leno$t M novi radni0i Breme povraaja inve$ti0ije Lnterna $topa renta'ilno$ti Neto $adanja vredno$t

-D.%55.555)55 12 radnika god. 19 1. --.-5D)55

;1 -1 81 91

%akro analiza trzi#ne ;ozi:ije

Trenutno $tanje primene geotermalne energije u &r'iji je takvo da $e u po$lednji" petnae$t godina $koro nita nije uradilo. Na privatnu ini0ijativu je iz'ueno nekoliko plitki" 'uotina 7do %55 m i 5 238 i aktivirane $u dve do tri po$tojee 'uotine. Tako da u &r'iji vrlo malo ima preduze0a koja $e 'ave ovim o'novljivim prirodnom energijom ...

%ikro analiza trzi#ne ;ozi:ije

#snovni .roizvodi ) .roizvodnom asortiman) SZR Geodom namenjeni s) %inalnoj .otro=nji1 Plasman .roizvoda iz .rocesa .roizvodnje ) .eriod) od *+,-1 *+,61 !odine bie )smeren na domae tr>i=te1

Veli:ina i #tr"kt"ra ;rodaje

SZR Geodom za .o etak svo! .oslovanja ) .roces) .roizvodnje .lanira da mese no ).osli oko 9+ ? svo! radno! ka.aciteta za .roizvodnj) .)m.i iz svo! asortmana 1

Najvazniji k";:i
Na osnov) .reliminarni@ raz!ovora i .ot.isani@ .red)!ovora SZR Geodom )s.ela je da )!ovori .rodaj) svoji@ .roizvoda iz .rocesa .roizvodnje1 Najva>niji k).ci .roizvoda .roizvodnje s) dr)=tveno .red)zee Gorenje iz Pozarevca i .rivatno .red)zee Grejalice iz Aostolca1 SZR Geodom7 e dr)=tvenom .red)ze) Gorenje mese no is.or) ivati ;+ to.lotni@ .)m.i sto cini 9*18?7 dok e .reostali@ ,+ to.lotni@ .)m.i is.or) ivati .rivatnom .red)ze) Grejalice iz Aostolca1 Aao .otencijalni k).ac .roizvoda javlja se i .rivatno .red)zee Bibe iz Aostolca1 Sa ovim .red)zeem vode se .reliminarni raz!ovori7 ali jo= )vek nis) .ot.isani .red)!ovori1 #vom .red)ze) SZR Geodom bi Cako se sklo.i )!ovorD is.or) ivala ; to.lotne .)m.e 7 ime bi se .oveao ste.en kori=enja ka.aciteta za 6?1

Zna:ajna trzi#na ;redno#t

3ilj preduze0a je da preovlada na podru0ju Brani0ev$kog okruga i tako iz'a0i iz ponude o$tale proizvodja0e u ovom $egmentu proizvodnje . <alji tok planiranja je da $e i na$tupi i na podru0ja !odunavlja kao i &umadije pri 0emu 'i $e do'ila ve0a proizvodnja mo0 i prido'io ve0i pro/it .

Identi5ikovanje najvazniji> konk"renata

Na teritorije op$tine !ozareva0 ne po$toji drugo preduze0e koje $e 'avi ovom delatno$0u ) tako da $e konkuren0ija 'azira na nivou &r'ije gde $u konkuretna preduze0a ( )) ,i0romaRR d.o.o iz &r'o'rana i )) +rtelRR iz Novog $ada ..

S?OT matri:a
Kan$e) opa$no$ti) predno$ti i nedo$ta0i &>G IGeodomJ prikazane $u u ta'eli koja $ledi( K+N&# ;!+&N;&TL - Ugovorena prodaja proizvodnje - Nizak kupovni poten0ijal ,oguno$t irenja proizvodnog - Ni$ka $topa ra$ta domaeg tr1ita a$ortimana - !o$tojanje $irovin$ke 'aze !G#<N;&TL - Nova te"nologija u pro0e$u proizvodnje - Beliki prera4ivaki kapa0iteti - ,oguno$t pru1anja u$luga treem li0u N#<;&T+3L - Nedovoljna o'rtna $red$tva

%arketing ;lan:
%arketing #trategija

&voju marketing $trategiju &>G IGeodomJ 'azira na mak$imalnom kvalitetu $voji" proizvoda .

%arketing :ilj
;$lanjajui $e na marketing $trategiju krajnji marketing 0ilj je$te o$nivanje /inan$ij$ki jake zanat$ke radnje 7iji e proizvodi imati prepoznatljiv kvalitet i konkurentne 0ene8) poveanje tr1inog uea i o$tvarivanje veeg pro/ita. Hao o$nova za planiranje o'ima proizvodnje) vi$ine direktni" trokova materijala i prodajne 0ene po jedini0i mere uzeta je $amo ugovorena realiza0ija proizvoda. &>G IGeodomJ planira o'im proizvodnje koji je dat u ta'eli koja $ledi(

2014
E P, P* P; PEF EFF EFFF F0 0 0F 0FF

15

16

17

18

6+ ; *-+

6+ ; *-+

6+ ; *-+

6+ ; *-+

6+ ; *-+

6+ ; *-+

6+ ; *-+

6+ ; *-+

,1+89 ;9 -6 ;1,*+

,1,9;9 -6 ;1;9+

,1*56 ;9 -6 ;19++

,1-+;9 -6 ;16-+

P8

,+

,+

,+

,+

,+

,+

,+

,+

,*+

,*+

,*+

,*+

Plan ;romo:ije

Promotivn) kam.anj) SZR Geodom vodie vlasnik1 Promotivna kam.anja e biti )smerena na .romociji radnje i .romociji .roizvoda1 SGobzirom na to da se radi o start<). .rojekt) i s.eci%i nim .roizvodima7 akcenat .romotivne kam.anje bie )smeren na .romocij) direktnim kontaktom sa .otencijalnim k).cima7 odnosno distrib)terima .roizvodno! .ro!rama1 Planira se izrada katalo!a .roizvoda1 Aatalo! .roizvoda ija se izrada .lanira7 .ored .odataka o .roizvodima7 sadr>ao bi i .odatke o SZR Geodom7 kao i in%ormacije neo.@odne za kontakt1 Planirani katalo! bio bi =tam.an ) tira>) od ,1+++ komada1 Deo .romotivne kam.anje bio bi .overen lokalnim medijima koji bi .)tem kratki@ reklamni@ .or)ka obave=tavali .otencijalne k).ce o .roizvo2a ) i osnovnim karakteristikama .roizvodno! .ro!rama1

Politika :ena
>a proizvode primarnog pro0e$a proizvodnje za koje je ugovorena prodaja 0elokupne proizvodnje) &>G je ugovorila 0ene neto ni1e od tr1ini"

%odel ;"m;e S@armatroni0 @@ D-&3S S@armatroni0 @@ 15-&3S S@armatroni0 @@ 11-&3S

@ena 4A0Be 4CDBe 6B90e

S@armatroni0 @@ 1 -&3S S@armatroni0 @@ 1.-&3S S@armatroni0 @@ 25-&3S S@armatroni0 @@ 23-&3S S@armatroni0 @@ 2--&3S

686Be 60ABe 84BBe 88BBe 8D0Be

!"dEet marketinga
Za realizacij) .lana .romotivne kam.anje i izrade .romotivno! materijala7 SZR Geodom .lanira da ) .rvoj !odini .oslovanja izdvoji sredstva ) visini od ; @ilade dinara na mese nom nivo)1 4 kasnijem .eriod) .oslovanja7 ) sklad) sa razvojem .roizvodno! .ro!rama7 SZR Geodom7 .lanira da za .romocij) svoji@ .roizvoda izdvoji sredstva ) visini od 9 @iljada dinara na mese nom nivo)1

Proizvodni ;lan
Po#lovni ;ro#tor &>G IGeodomJ) planira da za poetak $vog po$lovanja uzme u zakup po$lovni pro$tor. ;'avljeni $u preliminarni razgovori oko u$lova zakupa po$lovnog pro$tora. !o$lovni pro$tor 'io 'i zakupljen na period od % godina. >akupnina po$lovnog pro$tora izno$ila 'i 355 #UG-a i plaala 'i $e me$eno. !o$lovni pro$tor povrine C5m6 nalazi $e u !ozarev0u. U planu je da $e deo pla0a preuredi i da $e i$ti kori$ti kako za $kladitenje repromaterijala) tako i za odlaganje gotovi" proizvoda. !o$lovni pro$tor koji e $e kori$titi za o'avljanje delatno$ti ine( ;'jekat u kome $e nalazi oprema) &kladite) Han0elarija.

Broj zaposlenih
Bla$nik &>G IGeodomJ planira da na poetku po$lovanja koje vezuje za 51A51A251 . godine) upo$li 12 radnika.

Naziv radnog me$ta Hnjigovo4a A Homer0ijali$ta ;perater na maini !omoni radnik Ukupno(

Broj radnika 1 .

Hvali/ika0ija &&& &&& NHB

>arada 7'ruto8 5.555)55 35.555)55 25.555)55

12

Bla$nik &>G IGeodomJ planira da upo$li radnike $a tr1ita rada. >arada koju 'i radni0i primali kao naknadu za $voj rad 'ila 'i i$plaivana jedanput me$eno. Gadni0i 'i) u $luaju potre'e) za $voj prekovremeni rad do'ijali uveanu zaradu. &vi radni0i 'ie o$igurani od povrede na radu.

adno vreme
Gadno vreme &>G IGeodomJ u prvoj godini po$lovanja 'ilo 'i organizovano jednokratno u vremenu od 5D do 1- ". U narednim godinama po$lovanja) u $luaju poveanja $tepena korienja kapa0iteta rad 'i 'io organizovan u dve $mene.

O#ig"ranje

Bla$nik &>G IGeodomJ planira o$iguranje opreme i radnika. U pregovorima je da $e oprema i radni0i o$iguraju kod o$iguravajueg drutva I<unavJ. Trokovi o$iguranja uraunati $u u re1ij$ke trokove) a nji"ov izno$ odgovara $tandardnim trokovima o$iguranja za ovu vr$tu delatno$ti.

%$N&(Z%$NT PL&N

Vla#nik Bla$nik i o$niva &>G IGeodomJ) g-din <ali'or >ivanovi0 ro4en je 51.5..1CC1. godine u $elu !etka . !o zavr$etku o$novne $kole upi$uje $rednju $ao'ra0ajnu i zavr$ava je $a odli0nem u$pe"om .. >'og trenutne $itua0ije u drzavi i nemogu0no$ti zapo$ljavanja u $tru0i opredeljuje $e za $tudiranje ma$in$tva u Bi$a Te"ni0koj u !ozarev0u i$tovremeno rade0i na vi$e radni" me$ta ) kladioni0e i 'enzin$ke pumpa) prikupljaju0i nova0 za $tvaranje odredjenog kapitala nakon zavr$ene vi$e $kole . Bi$u zavr$ava u roku 251 godine <ali'or >ivanovi0 ima veliki 'roj prijatelja i poznanika iz $truke na ije je nagovaranje poeo da razmilja o o$nivanju radnje i zapoinjanju privatnog 'izni$a. Ldeja da o$nuje zanat$ku radnju je da $voje 'ogato $truno znanje i i$ku$tvo primeni i u privatnoj prak$i) upo$li radnike $a tr1ita rada i o$tvari pro/it. Bla$nik je porodine kue u $elu !etka.

Planiranje ;otre-e za radni:ima

Elasnik SZR Geodom .lanira da sti.endira tri ) enika masinske str)ke koji bi .o zavr=etk) =kolavanja zasnovao radni odnos sa .)nim radnim vremenom

FIN&NSI'S,I PL&N
Oinan$ij$ki plan &>G IGeodomJ) koji je prikazan u daljem tek$tu) projektovan je na o$novu podataka koji tretiraju $amo pri"ode od ugovorene koliine prodaje proizvoda pro0e$a proizvodnje. Finan#ij#ki ;okazatelji ;lana ;roizvodnje OPIS Bredno$t proizvodnje Bredno$t trokova materijala Bredno$t trokova energije Bredno$t trokova tran$porta 6B40 6B4D 6B4. 6B4A 6B4C

D.1%3.5 5)5 13.2DC. 55) 1 . %-.DD5) 1%.-.D.1D5) 1..55..125) 5 55 55 55 55 . 1D.25D)5 ..D5-.3D )5 ..D5-.3D )5 D. %%.%3-)5 C.1- .35 )5 5 5 5 5 5 2-C.-55)55 D3.555)55 .2.D55)55 %5D.255)55 % D1%.35 )55 1.32D.C 5)5 1. 5 .D55)55

%.-DD)5 1.%-..D1D)5 1..55).12 5 5

Indirektni trokovi O;i# Trokovi 6B40 2..555)55 6B4D .2.555)55 6B4. .2.555)55 6B4A 6B4C

.2.555)55 125.555)55

marketinga Trokovi upravljanja ;$tali trokovi Uk";no: 155.555)5 5 1-D.555)5 5 6C03BBB2B B 125.555)5 5 2%2.555)5 5 9993BBB2B B 125.555)5 5 2%2.555)5 5 9993BBB2B B 125.555)5 125.555)55 5 2%2.555)5 2%2.555)55 5 9993BBB2B 9C63BBB2BB B

O#novna #red#tva
Na'avna vredno$t 225)D55.55 66B3ABB2BB 2.5 5.555)5 5 5D.555)55 6399A3BBB2B B 63DDA3ABB2B B 159 159 25 .555)55 5.D55)55 6993ABB2BB 6993ABB2BB 19 19 25. 55)55 .5D5)55 6939AB2BB 6939AB2BB +m $topa +mortiza0ija godinji nivo &t. inv. odr1avanja ;dr1avanje godinji nivo

;$novno $red$tvo >emljite 1 >emljite 2 Ukupno zemljite !o$lovna zgrada Ukupno zgrade &trug Hom'inovana $tolar$ka maina Ukupno ,aine

Ukupno osnovna sredstva

Radna sna a

Hvali/ika0ij a NHB 7p8 &&& 7p8 &&& 7a8

Neto Broj plata radnika me$eno 25.555)5 5 35.555)5 5 5.555)5 5 . 1

Bruto plata na godinjem nivou 251% 251251. 251D 251C

C-5)D55.5 1.2D5)5 5.1.3-5)C . 1. 55) 3D 1. 55)DD2.2 5 55 55 . 5 2.%25)555. 2.-D5 55. 2.D25D 5. 3.555)%2 55 55 55 .55 2CD)-.-. 5 D5)555.5 - 5) 55.5 -D5)D 5.5 .55)%2 .5 5 5 5 5 .25)-.-. 5

O-aveze ;o kreditima
Hreditor Oond za razvoj 3?OT Lzno$ 1 .555)55 1 .555)55 Hamatna Gok otplate $topa % ..559 Grej$ period 1. god. -

H Pomoc ) vid) donacije ) ma=inama sa obavezom vraanja *8? vrednosti date donacije .o istek) .rve !odine .oslovanja

Plan

ot;late kredita Prokredit -anke

;$tatak duga 2.CD5)55 3 3.2D5) % 23-. %2.DC 122.22 ) Hamata 31.55D)-5 2 .52 .%C 1-.%%1).5 D.%%%).1 ;tplata CC...1)%% 15-..%%.%11 .22D) % 122.2 . +nuitet 135..D5)55 135..D5)55 135..D5)55 135..D5)55

Godina po$lovanja 251251. 251D 251C

;'aveze prema 3?O-u po$le godinu dana 7251-8

153.%55)55

PL&N &ZVO'&
!rimarni 0ilj &>G IGeodomJ je da u periodu po$lovanja od 251% M 251C. godine izmiri $voje o'aveze prema kreditorima.

Slike to;lotni> ;"m;i :