ISPITNI ZADACI Elektrina kola JEDNOSMERNE STRUJE

1. Za kolo na slici 1 poznato je R1=3k, R2=4k, R3=2k, R4=1k, R5=5k, R6=2.5k, E1=18V, E1=16V, Ig=4mA i C=7F. Kolikom koliinom naelektrisanja e biti optereen kondenzator posle zatvaranja prekidaa i uspostavljanja stacionarnog stanja, ako je pre toga bio neoptereen? Koristiti Tevenenovu teoremu!
Ig R6 C R3 R4

E1

R1

R2 E4 R5

E3 Ig

E1

R5

E2

R1

R2

slika 1

R4

R6

slika 2

2. 3.

Za kolo na slici 2 poznato je: R1=2k, R2=5k, R4=3k, R5=2k, R6=4.35k, E1=24V, E3=16V, E4=20V i Ig=50mA. Odrediti jaine struja svih grana kola i snage svih generatora. Kondezator kapaciteta C=2.5 F optereen je koliinom naelektrisanja Q0=0.7mC a zatim vezan u kolo na slici 3. Kada se zatvori prekida, kroz granu sa kondenzatorom proe koliina elektriciteta q=0.8mC. Odrediti intenzitet i smer ems E, ako je poznato: R=30, R1=50, R2=80 i R3=120.
q C

E1
Q0 R3

R1

R1 R3
R2
R1

R2 R4

E2

slika 3

Ig

slika 4

4. 5.

Izrauanti snagu koja se razvija na otporniku R4 na slici 4, ako je poznato: R1=800, R2=1.2k, R3=1.5k, R4=1k, E1=20V, E2=12V i Ig=7mA. Koristiti Tevenenovu teoremu. Izraunati elektromotornu silu E4 u kolu na slici 5 ako je poznato: R1=1k, R2=3k, R3=2k, R4=R5=4k, R6=2k E1=30V, E2=20V, E3=15V, Ig=7.5mA i IBA=3mA. Koristiti Tevenenovu teoremu!
A

R1

E1

R1

R2

E2

R4 R6 Ig E4 R5

Ig

R4

E2 R3 E4 R6

R2

E3 R5
B

R3

slika 5

E3

E5

slika 6

6. 7. 8.

Primenom Tevenenove teoreme odrediti snagu koju razvija otpornik R4 na slici 6. Poznato je: Ig=2mA, R1= R2=1k, R3= R4= R6=500, R5=800, E2=10V, E3=12V, E4=9V i E5=8V. Na temperaturi t1=180C otpornost bakarne ice iznosi R1=3.6 . Posle izvesnog vremena ica se greje i vrednost otpornosti se povea na R2=4.12 . Kolika temperaturu je dostigla ica ako je temperaturni sainitelj bakra 0.0043 0C-1? Kondezator kapaciteta C=2.5 F optereen je koliinom naelektrisanja Q0=1.6C a zatim vezan u kolo na slici 8. Kada se zatvori prekida P, kroz granu sa kondenzatorom proe koliina elektriciteta q=0.9C. Odrediti intenzitet i smer ems E, ako je poznato: E1=5V, R=30, R1=50, R2=80 i R3=120.
b
0

C Q0 R1

Ig

R6

R3 + E1

R3

R4

R2

E1

R5

E2

slika 8

R1

R2

slika 9

9.

Za kolo na slici 9 poznato je R1=3k, R2=4k, R3=2k, R4=1k, R5=5k, R6=2.5k, E1=18V, E2=16V i Ig=4mA. Koristei Tevenenovu teoremu odrediti jainu struje otpornika R1. 10. Za kolo na slici 10 je poznato: R2=250, R3=200, R4=250, R5=100, R6=500, E1=9V, E2=4V, E3=11V i C=50nF. Odrediti kolika se koliina naelektrisanja nalazi na oblogama kondenzatora posle uspostavljanja stacionarnog stanja u kolu. Koristiti metod potencijala vorova.
E2
E1 R1

E1 R4
1 2

R5 R6
3

R2
R2 R3

C
4

Ig

R4

slika 10

R3

E3

slika 11

11. Odrediti snagu koju razvija generator E na slici 11. Poznato je R1=600, R2=1.2k, R3=800, R4=1k, E1=20V, E=12V i Ig=3mA. Da li taj generator radi kao generator ili potroa? 12. Odrediti snagu koju razvija strujni generator na slici 12. Poznato je R1=600, R2=1.2k, R3=800, R4=1k, R5=900 E1=17V, E2=12V i Ig=4mA. Da li taj generator radi kao generator ili potroa?
E1 R1
p C

R3

R4

R1

R3

Ig

R5

R2

E R

R2

Ig

slika 12

E2

slika 13

13. Za kolo na slici 13 je poznato: E=10V, R=300, R1=500, R2=800, R3=1200 i Ig=3mA. Odrediti koliinu naelektrisanja koja proe kroz neoptereeni kondezator kapaciteta C=2.5F kada se zatvori prekida. Nacrtati realni smer kretanja tog naelektrisanja.

14. Za kolo na slici 14 poznato je: R1=1.2 k, R2=2.5 k, R3=3 k, C=6F, E1=24V, E2=15V i Ig=40mA. Kolike su energije kondenzatora i generatora u kolu?
E1 R1
E1 R1

R2 Ig E2 R3 C
Ig

R2 E2 R3 R4

slika 14

slika 15

15. Za kolo na slici 15 poznato je: R1=1.5k, R2=2k, R3=3k, R4=1k, E1=20V, E2=16V i Ig=50mA. Odrediti jaine struja svih grana kola i snage svih generatora. 16. Koristei teoremu superpozicije izraunati snagu koja se razvija na otporniku R2 u kolu na slici 16. Poznato je R1=4k, R2=6k, R3=3.4k, R4=2k, R5=8k, E1=40V, E3=30V, E4=65V i Ig=75mA.
Ig E1 R3 R4 R1 R2 E4 E3
Ig R1 P q R4 C R3 E2 E1 R2

R5

slika 16

slika 17

17. Za kolo na slici 17 je poznato: R1=350, R2=200, R3=500, R4=200, E1=8V, E2=24V i Ig=20mA. Posle zatvaranja prekidaa P kroz obloge kondenzatora proe koliina naelektrisanja q=8.7nC, u smeru definisanom na slici. Odrediti kapacitivnost kondenzatora smatrajui da je pre zatvaranja prekidaa bio neoptereen. 18. Za kolo na slici 18 je poznato: R1=300, R2=250, R3=400, R4=500, R5=200, E1=8V, E2=24V i Ig=20mA. Orediti sve nepoznate struje u kolu, koristei metod potencijala vorova.
E1 R2

R1 R5

Ig

R1 R5 R3 R4

E2

E1

R3 C

R4

slika 18

Ig

E2

R2

slika 19

19. Za kolo na slici 19 poznato je: R1=300, R2=400, R3=200, R4=100, R5=500, C=17nF, E1=8V, E2=23V i Ig=20mA. Kolikom koliinom naelektrisanja je optereen ovaj kondenzator?

NAIZMENINE STRUJE
1. Metodom potencijala vorova izraunati struje svih grana i prividne snage svih generatora za kolo na sl. 1. Poznate su vrednosti: R1=400, X1=300, G2=2mS, X2=200 (B2>2mS), G3=0.9mS, B3=0.7mS, E1=22V (prednjai struji strujnog generatora za /3), E2=17V (kasni za strujom strujnog generatora za /6) i Ig=3.7mA.

R1 X1 + E1

G3 B3

G2 X2 E2 + Ig

R1 X1 + E1

G3 B3

G2 X2 E2 +

slika 1

slika 2

2. 3.

Izraunati struje svih grana za kolo na sl. 2. Poznato je R1=400, X1=300, G2=2mS, X2=200 (B2>2), G3=0.9mS, B3=0.7mS, E1=22V i E2=17V (kasni za ems E1 za /4). Tri prijemnika su vezana kao na slici 3. Na krajevima A i B deluje naizmenini napon uestanosti f. Odrediti ekvivalentnu impedansu Ze izmeu taaka A i B, ako je poznato: R1=70, L1=250mH, R2=30, C2=20F, C3=10F i f=50Hz.
R2,X2
A R1 L1 R2 C2 B

R1,B1 G3,B3

C3

slika 3

u,f

slika 4

4.

5.

Za kolo na slici 4 je poznato: R1=200, B1=-2mS R2=300, X2=400, G3=2.8mS i B3=4.4mS. Ako se zna da je reaktansa prvog potroaa manja od njegove rezistanse, odrediti kolika je fazna razlika izmeu napona u i jaine struje. Kakav je karakter ukupne impedanse kola? Odrediti snage sva tri prijemnika sa slike 5, ako je poznato: U=220V, f=50Hz, R1=7, R2=53, L=0.25H i C=20F.
R2, L

R1,B1

U,f

R1,L

R1,C

Ig

R2 X2

G3 B3

slika 5

slika 6

6.

7.

Odrediti prividnu snagu strujnog generatora u kolu na slici 6, bez primene kompleksnog rauna. Poznato je: R1=140, B1=1mS (pri emu su X1R1, odnosno G1B1), R2=100, X2=200, G3=2mS, B3=5mS i Ig=28mA. Za kolo na slici 7 je poznato: E1=7V, E2=3V, Ig=5mA, X1=400, R2=200, X3=200, R4=170, X4=350, struja strujnog generatora zaostaje za prvom elektromotornom silom /3, a prednjai grugoj za /6. Izraunati struje svih grana u kolu.

X1
+

R2

E
+ E2

E1

X3

Z2 Z1

Ig

Zp

slika 7

Ig

R4,X4

slika 8

8.

9.

Za kolo na slici 8 je poznato: Z1=(100j200), Z2=(300+j400), Zp=(100+j150), Ig=20mA i E=42V, koji prednjai struji strujnog generatora za /4. Kolika se prividna snaga razvija na potroau (Zp)? Odrediti prividnu snagu treeg potroaa u kolu na slici 9, ako je poznato: Z1=(200j400), Y2=(0.5j0.8)mS, R3=800, B3=0.2mS, E1=12V i E2=18V (kasni za naponom prvog generatora za /3).

Z1 + E1
slika 9

Y2 R3 B3 E2 +

Z1 + E1

Ig

Y2 E2 +

slika 10

10. Odrediti prividnu snagu strujnog generatora u kolu na slici 10. Poznato je: Z1=(400+j300), Y2=(0.9j0.6)mS, E1=12V (prednjai struji strujnog generatora za /3), E2=18V (kasni za strujom strujnog generatora za /6) i Ig=4.6mA. 11. Za kolo na slici 11 je poznato: R1=100, X1=400, G2=2mS, B2=5mS, E=12V i Ig=50mA. Odrediti prividnu snagu drugog potroaa, ako struja strujnog generatora za naponom naponskog zaostaje za /4.
R 2 X2

R1 X1 + E

G2 B2

Ig
Ig

R1 B1

G3 B3

slika 11

slika12

12. Za kolo na slici 12 su poznate vrednosti: R1=250, B1=1.4mS (pri emu je G1>1mS), R2=180, X2=240, G3=3mS, B3=4mS, Ig=15mA. Kolika je prividna snaga strujnog generatora? Kakav je karakter ukupne (ekvivalentne) impedanse?