Na osnovu lana 133. stav 3. Ustava Republike Srbije i lana 25. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi !

Slu"beni #lasnik RS!$ br. %&'(% i 11'(&)$ Narodna skup*tina Republike Srbije$ na +ru#oj posebnoj sednici Narodne skup*tine Republike Srbije u 2,,-. #odini$ odr"anoj &. novembra 2,,-. #odine$ donela je ODLUKU O PROGLAENJU USTAVA REPUBLIKE SRBIJE .ro#la*ava se Ustav Republike Srbije$ koji je usvojila Narodna skup*tina Republike Srbije na .rvoj posebnoj sednici Narodne skup*tine Republike Srbije u 2,,-. #odini$ odr"anoj 3,. septembra 2,,-. #odine i koji je konano usvojen na republikom referendumu odr"anom 2&. i 2(. oktobra 2,,-. #odine.

* * *
.ola/e0i od dr"avne tradicije srpsko# naroda i ravnopravnosti svi1 #ra2ana i etniki1 /ajednica u Srbiji$ pola/e0i i od to#a da je .okrajina 3osovo i 4eto1ija sastavni deo teritorije Srbije$ da ima polo"aj su*tinske autonomije u okviru suverene dr"ave Srbije i da i/ takvo# polo"aja .okrajine 3osovo i 4eto1ija slede ustavne obave/e svi1 dr"avni1 or#ana da /astupaju i *tite dr"avne interese Srbije na 3osovu i 4eto1iji u svim unutra*njim i spoljnim politikim odnosima$ #ra2ani Srbije donose

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)

Prvi deo NAELA USTAVA

Republi ! Srbi"! l!# $
Republika Srbija je dr"ava srpsko# naroda i svi1 #ra2ana koji u njoj "ive$ /asnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi$ naelima #ra2anske demokratije$ ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

No%io&i %uvere#o%'i

l!# (
Suverenost potie od #ra2ana koji je vr*e referendumom$ narodnom inicijativom i preko svoji1 slobodno i/abrani1 predstavnika. Nijedan dr"avni or#an$ politika or#ani/acija$ #rupa ili pojedinac ne mo"e prisvojiti suverenost od #ra2ana$ niti uspostaviti vlast mimo slobodno i/ra"ene volje #ra2ana.

Vl!d!vi#! pr!v! l!# )

5ladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i poiva na neotu2ivim ljudskim pravima. 5ladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim i/borima$ ustavnim jemstvima ljudski1 i manjinski1 prava$ podelom vlasti$ ne/avisnom sudskom vla*0u i povinovanjem vlasti Ustavu i /akonu.

Podel! vl!%'i l!# *

.ravni poredak je jedinstven. Ure2enje vlasti poiva na podeli vlasti na /akonodavnu$ i/vr*nu i sudsku. 6dnos tri #rane vlasti /asniva se na ravnote"i i me2usobnoj kontroli. Sudska vlast je ne/avisna.

Poli'i+ e %'r!# e l!# ,

7emi se i pri/naje ulo#a politiki1 stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje #ra2ana. 6snivanje politiki1 stranaka je slobodno. Nedopu*teno je delovanje politiki1 stranaka koje je usmereno na nasilno ru*enje ustavno# poretka$ kr*enje /ajemeni1 ljudski1 ili manjinski1 prava ili i/a/ivanje rasne$ nacionalne ili verske mr"nje. .olitike stranke ne mo#u neposredno vr*iti vlast$ niti je potiniti sebi.

-!br!#! %u ob! i#'ere%!

l!# .
Niko ne mo"e vr*iti dr"avnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa nje#ovim dru#im funkcijama$ poslovima ili privatnim interesima. .ostojanje sukoba interesa i od#ovornost pri nje#ovom re*avanju odre2uju se Ustavom i /akonom.

Grb/ 0!%'!v! i 1i2#! l!# 3

Republika Srbija ima svoj #rb$ /astavu i 1imnu. 8rb Republike Srbije se koristi kao 5eliki #rb i kao 4ali #rb. Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna /astava i kao +r"avna /astava. 9imna Republike Srbije jeste sveana pesma !:o"e pravde!. ;/#led i upotreba #rba$ /astave i 1imne$ ure2uju se /akonom.

Teri'ori"! i 4r!#i&! l!# 5

<eritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. 8ranica Republike Srbije je nepovrediva$ a menja se po postupku predvi2enom /a promenu Ustava.

Gl!v#i 4r!d l!# 6

8lavni #rad Republike Srbije je :eo#rad.

Je0i i pi%2o l!# $7

U Republici Srbiji u slu"benoj upotrebi su srpski je/ik i 0iriliko pismo. Slu"bena upotreba dru#i1 je/ika i pisama ure2uje se /akonom$ na osnovu Ustava.

Sve'ov#o%' dr8!ve l!# $$

Republika Srbija je svetovna dr"ava. =rkve i verske /ajednice su odvojene od dr"ave. Nijedna reli#ija ne mo"e se uspostaviti kao dr"avna ili obave/na.

Po r!"i#% ! !u'o#o2i"! i lo !l#! %!2oupr!v! l!# $(

+r"avna vlast o#raniena je pravom #ra2ana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. .ravo #ra2ana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podle"e samo nad/oru ustavnosti i /akonitosti.

-!9'i'! dr8!vl"!#! i Srb! u i#o%'r!#%'vu l!# $)

Republika Srbija *titi prava i interese svoji1 dr"avljana u inostranstvu. Republika Srbija ra/vija i unapre2uje odnose Srba koji "ive u inostranstvu sa matinom dr"avom.

-!9'i'! #!&io#!l#i1 2!#"i#! l!# $*

Republika Srbija *titi prava nacionalni1 manjina. +r"ava jemi posebnu /a*titu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja nji1ovo# identiteta.

R!v#opr!v#o%' polov! l!# $,

+r"ava jemi ravnopravnost "ena i mu*karaca i ra/vija politiku jednaki1 mo#u0nosti.

:e;u#!rod#i od#o%i l!# $.

Spoljna politika Republike Srbije poiva na op*tepri/natim principima i pravilima me2unarodno# prava.

6p*tepri1va0ena pravila me2unarodno# prava i potvr2eni me2unarodni u#ovori sastavni su deo pravno# poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. .otvr2eni me2unarodni u#ovori moraju biti u skladu s Ustavom.

Polo8!" %'r!#!&! l!# $3

Stranci$ u skladu sa me2unarodnim u#ovorima$ imaju u Republici Srbiji sva prava /ajemena Ustavom i /akonom$ i/u/ev prava koja po Ustavu i /akonu imaju samo dr"avljani Republike Srbije.

Dru4i deo LJUDSKA I :ANJINSKA PRAVA I SLOBODE

1. Osnovna naela Nepo%red#! pri2e#! 0!"e2+e#i1 pr!v! l!# $5
>judska i manjinska prava /ajemena Ustavom neposredno se primenjuju. Ustavom se jeme$ i kao takva$ neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava /ajemena op*tepri1va0enim pravilima me2unarodno# prava$ potvr2enim me2unarodnim u#ovorima i /akonima. Zakonom se mo"e propisati nain ostvarivanja ovi1 prava samo ako je to Ustavom i/riito predvi2eno ili ako je to neop1odno /a ostvarenje pojedino# prava /bo# nje#ove prirode$ pri emu /akon ni u kom sluaju ne sme da utie na su*tinu /ajemeno# prava. 6dredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist unapre2enja vrednosti demokratsko# dru*tva$ sa#lasno va"e0im me2unarodnim standardima ljudski1 i manjinski1 prava$ kao i praksi me2unarodni1 institucija koje nad/iru nji1ovo sprovo2enje.

Svr1! u%'!v#i1 "e2%'!v! l!# $6

7emstva neotu2ivi1 ljudski1 i manjinski1 prava u Ustavu slu"e ouvanju ljudsko# dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svako# pojedinca u pravednom$ otvorenom i demokratskom dru*tvu$ /asnovanom na naelu vladavine prava.

O4r!#i+e#"! l"ud% i1 i 2!#"i#% i1 pr!v! l!# (7

>judska i manjinska prava /ajemena Ustavom mo#u /akonom biti o#raniena ako o#ranienje dopu*ta Ustav$ u svr1e radi koji1 #a Ustav dopu*ta$ u obimu neop1odnom da se ustavna svr1a o#ranienja /adovolji u demokratskom dru*tvu i be/ /adiranja u su*tinu /ajemeno# prava. +osti#nuti nivo ljudski1 i manjinski1 prava ne mo"e se smanjivati. .ri o#raniavanju ljudski1 i manjinski1 prava$ svi dr"avni or#ani$ a naroito sudovi$ du"ni su da vode rauna o su*tini prava koje se o#raniava$ va"nosti svr1e o#ranienja$ prirodi i obimu o#ranienja$ odnosu o#ranienja sa svr1om o#ranienja i o tome da li postoji nain da se svr1a o#ranienja posti#ne manjim o#ranienjem prava.

-!br!#! di% ri2i#!&i"e l!# ($

.red Ustavom i /akonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku /akonsku /a*titu$ be/ diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija$ neposredna ili posredna$ po bilo kom osnovu$ a naroito po osnovu rase$ pola$ nacionalne pripadnosti$ dru*tveno# porekla$ ro2enja$ veroispovesti$ politiko# ili dru#o# uverenja$ imovno# stanja$ kulture$ je/ika$ starosti i psi1iko# ili fi/iko# invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo"e uvesti radi posti/anja pune ravnopravnosti lica ili #rupe lica koja su su*tinski u nejednakom polo"aju sa ostalim #ra2anima.

-!9'i'! l"ud% i1 i 2!#"i#% i1 pr!v! i %lobod! l!# ((

Svako ima pravo na sudsku /a*titu ako mu je povre2eno ili uskra0eno neko ljudsko ili manjinsko pravo /ajemeno Ustavom$ kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. 8ra2ani imaju pravo da se obrate me2unarodnim institucijama radi /a*tite svoji1 sloboda i prava /ajemeni1 Ustavom.

2. Ljudska prava i slobode Do%'o"!#%'vo i %lobod!# r!0vo" li+#o%'i l!# ()

>judsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su du"ni da #a po*tuju i *tite.

Svako ima pravo na slobodan ra/voj linosti$ ako time ne kr*i prava dru#i1 /ajemena Ustavom.

Pr!vo #! 8ivo' l!# (*

>judski "ivot je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne ka/ne. Zabranjeno je kloniranje ljudski1 bi0a.

Nepovredivo%' <i0i+ o4 i p%i1i+ o4 i#'e4ri'e'! l!# (,

?i/iki i psi1iki inte#ritet je nepovrediv. Niko ne mo"e biti i/lo"en muenju$ neovenom ili poni"avaju0em postupanju ili ka"njavanju$ niti podvr#nut medicinskim ili naunim o#ledima be/ svo# slobodno dato# pristanka.

-!br!#! rop%'v!/ polo8!"! %li+#o4 rop%'vu i pri#ud#o4 r!d! l!# (.

Niko ne mo"e biti dr"an u ropstvu ili u polo"aju slinom ropstvu. Svaki oblik tr#ovine ljudima je /abranjen. Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskori*0avanje lica koje je u nepovoljnom polo"aju smatra se prinudnim radom. .rinudnim radom se ne smatra rad ili slu"ba lica na i/dr"avanju ka/ne li*enja slobode$ ako je nji1ov rad /asnovan na principu dobrovoljnosti$ u/ novanu nadoknadu$ rad ili slu"ba lica na vojnoj slu"bi$ kao ni rad ili slu"ba /a vreme ratno# ili vanredno# stanja u skladu sa merama propisanim prilikom pro#la*enja ratno# ili vanredno# stanja.

Pr!vo #! %lobodu i be0bed#o%' l!# (3

Svako ima pravo na linu slobodu i be/bednost. >i*enje slobode dopu*teno je samo i/ ra/lo#a i u postupku koji su predvi2eni /akonom. >ice koje je li*eno slobode od strane dr"avno# or#ana odma1 se$ na je/iku koji ra/ume$ obave*tava o ra/lo/ima li*enja slobode$ o optu"bi koja mu se stavlja na teret kao i o

svojim pravima i ima pravo da be/ odla#anja o svom li*enju slobode obavesti lice po svom i/boru. Svako ko je li*en slobode ima pravo "albe sudu$ koji je du"an da 1itno odlui o /akonitosti li*enja slobode i da naredi pu*tanje na slobodu ako je li*enje slobode bilo ne/akonito. 3a/nu koja obu1vata li*enje slobode mo"e i/re0i samo sud.

Po%'up!#"e % li&e2 li9e#i2 %lobode l!# (5

.rema licu li*enom slobode mora se postupati oveno i s uva"avanjem dostojanstva nje#ove linosti. Zabranjeno je svako nasilje prema licu li*enom slobode. Zabranjeno je i/nu2ivanje iska/a.

Dopu#% ! pr!v! u %lu+!"u li9e#"! %lobode be0 odlu e %ud! l!# (6

>icu li*enom slobode be/ odluke suda$ odma1 se saop*tava da ima pravo da ni*ta ne i/javljuje i pravo da ne bude saslu*ano be/ prisustva branioca ko#a samo i/abere ili branioca koji 0e mu besplatno pru"iti pravnu pomo0 ako ne mo"e da je plati. >ice li*eno slobode be/ odluke suda mora be/ odla#anja$ a najkasnije u roku od %& asova$ biti predato nadle"nom sudu$ u protivnom se pu*ta na slobodu.

Pri'vor l!# )7
>ice /a koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo mo"e biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda$ ako je pritvaranje neop1odno radi vo2enja krivino# postupka. @ko nije saslu*ano prilikom dono*enja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije i/vr*ena neposredno po dono*enju$ pritvoreno lice mora u roku od %& asova od li*enja slobode da bude i/vedeno pred nadle"ni sud$ koji potom ponovo odluuje o pritvoru. .ismeno i obra/lo"eno re*enje suda o pritvoru uruuje se pritvoreniku najkasnije 12 asova od pritvaranja. 6dluku o "albi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od %& asova.

Tr!"!#"e pri'vor!

l!# )$
<rajanje pritvora sud svodi na najkra0e neop1odno vreme$ imaju0i u vidu ra/lo#e pritvora. .ritvor odre2en odlukom prvostepeno# suda traje u istra/i najdu"e tri meseca$ a vi*i sud #a mo"e$ u skladu sa /akonom$ produ"iti na jo* tri meseca. @ko do isteka ovo# vremena ne bude podi#nuta optu"nica$ okrivljeni se pu*ta na slobodu. .osle podi/anja optu"nice trajanje pritvora sud svodi na najkra0e neop1odno vreme$ u skladu sa /akonom. .ritvorenik se pu*ta da se brani sa slobode im prestanu ra/lo/i /bo# koji1 je pritvor bio odre2en.

Pr!vo #! pr!vi+#o %u;e#"e l!# )(

Svako ima pravo da ne/avisan$ nepristrasan i /akonom ve0 ustanovljen sud$ pravino i u ra/umnom roku$ javno raspravi i odlui o nje#ovim pravima i obave/ama$ osnovanosti sumnje koja je bila ra/lo# /a pokretanje postupka$ kao i o optu"bama protiv nje#a. Svakome se jemi pravo na besplatno# prevodioca$ ako ne #ovori ili ne ra/ume je/ik koji je u slu"benoj upotrebi u sudu i pravo na besplatno# tumaa$ ako je slep$ #luv ili nem. 7avnost se mo"e iskljuiti tokom itavo# postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka$ samo radi /a*tite interesa nacionalne be/bednosti$ javno# reda i morala u demokratskom dru*tvu$ kao i radi /a*tite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku$ u skladu sa /akonom.

Po%eb#! pr!v! o rivl"e#o4 l!# ))

Svako ko je okrivljen /a krivino delo ima pravo da u najkra0em roku$ u skladu sa /akonom$ podrobno i na je/iku koji ra/ume$ bude obave*ten o prirodi i ra/lo/ima dela /a koje se tereti$ kao i o doka/ima prikupljenim protiv nje#a. Svako ko je okrivljen /a krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da u/me branioca po svom i/boru$ da s njim nesmetano op*ti i da dobije primereno vreme i od#ovaraju0e uslove /a pripremu odbrane. 6krivljeni koji ne mo"e da snosi tro*kove branioca$ ima pravo na besplatno# branioca$ ako to /a1teva interes pravinosti$ u skladu sa /akonom. Svako ko je okrivljen /a krivino delo$ a dostupan je sudu$ ima pravo da mu se sudi u nje#ovom prisustvu i ne mo"e biti ka"njen$ ako mu nije omo#u0eno da bude saslu*an i da se brani.

Svako kome se sudi /a krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca i/nosi doka/e u svoju korist$ ispituje svedoke optu"be i da /a1teva da se$ pod istim uslovima kao svedoci optu"be i u nje#ovom prisustvu$ ispituju i svedoci odbrane. Svako kome se sudi /a krivino delo ima pravo da mu se sudi be/ odu#ovlaenja. >ice koje je okrivljeno ili kome se sudi /a krivino delo nije du"no da daje iska/e protiv sebe ili protiv lica bliski1 sebi$ niti da pri/na krivicu. Sva prava koja ima okrivljeni /a krivino delo ima$ s1odno /akonu i u skladu sa njim$ i fi/iko lice protiv ko#a se vodi postupak /a neko dru#o ka"njivo delo.

Pr!v#! %i4ur#o%' u !0#e#o2 pr!vu l!# )*

Niko se ne mo"e o#lasiti krivim /a delo koje$ pre ne#o *to je uinjeno$ /akonom ili dru#im propisom /asnovanim na /akonu nije bilo predvi2eno kao ka"njivo$ niti mu se mo"e i/re0i ka/na koja /a to delo nije bila predvi2ena. 3a/ne se odre2uju prema propisu koji je va"io u vreme kad je delo uinjeno$ i/u/ev kad je kasniji propis povoljniji /a uinioca. 3rivina dela i krivine sankcije odre2uju se /akonom. Svako se smatra nevinim /a krivino delo dok se nje#ova krivica ne utvrdi pravnosna"nom odlukom suda. Niko ne mo"e biti #onjen ni ka"njen /a krivino delo /a koje je pravnosna"nom presudom oslobo2en ili osu2en ili /a koje je optu"ba pravnosna"no odbijena ili postupak pravnosna"no obustavljen$ niti sudska odluka mo"e biti i/menjena na *tetu okrivljeno# u postupku po vanrednom pravnom leku. ;stim /abranama podle"e vo2enje postupka /a neko dru#o ka"njivo delo. ;/u/etno$ ponavljanje postupka je dopu*teno u skladu s ka/nenim propisima$ ako se otkriju doka/i o novim injenicama koje su$ da su bile po/nate u vreme su2enja$ mo#le bitno da utiu na nje#ov is1od ili ako je u ranijem postupku do*lo do bitne povrede koja je mo#la uticati na nje#ov is1od. 3rivino #onjenje i i/vr*enje ka/ne /a ratni /loin$ #enocid i /loin protiv ovenosti ne /astareva.

Pr!vo #! re1!bili'!&i"u i #! #!du 9'e'e l!# ),

3o je be/ osnova ili ne/akonito li*en slobode$ pritvoren ili osu2en /a ka"njivo delo ima pravo na re1abilitaciju$ naknadu *tete od Republike Srbije i dru#a prava utvr2ena /akonom.

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne *tete koju mu ne/akonitim ili nepravilnim radom prou/rokuje dr"avni or#an$ imalac javno# ovla*0enja$ or#an autonomne pokrajine ili or#an jedinice lokalne samouprave. Zakon odre2uje uslove pod kojima o*te0eni ima pravo da /a1teva naknadu *tete neposredno od lica koje je *tetu prou/rokovalo.

Pr!vo #! "ed#! u 0!9'i'u pr!v! i #! pr!v#o %red%'vo l!# ).

7emi se jednaka /a*tita prava pred sudovima i dru#im dr"avnim or#anima$ imaocima javni1 ovla*0enja i or#anima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Svako ima pravo na "albu ili dru#o pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o nje#ovom pravu$ obave/i ili na /akonu /asnovanom interesu.

Pr!vo #! pr!v#u li+#o%' l!# )3

Svako lice ima pravnu sposobnost. >ice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje o svojim pravima i obave/ama. .unoletstvo nastupa sa navr*eni1 1& #odina. ;/bor i kori*0enje lino# imena i imena svoje dece slobodni su.

Pr!vo #! dr8!vl"!#%'vo l!# )5

Sticanje i prestanak dr"avljanstva Republike Srbije ure2uje /akon. +r"avljanin Republike Srbije ne mo"e biti proteran$ ni li*en dr"avljanstva ili prava da #a promeni. +ete ro2eno u Republici Srbiji ima pravo na dr"avljanstvo Republike Srbije$ ako nisu ispunjeni uslovi da stekne dr"avljanstvo dru#e dr"ave.

Slobod! re'!#"! l!# )6

Svako ima pravo da se slobodno kre0e i nastanjuje u Republici Srbiji$ da je napusti i da se u nju vrati.

Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mo#u se o#raniiti /akonom$ ako je to neop1odno radi vo2enja krivino# postupka$ /a*tite javno# reda i mira$ spreavanja *irenja /ara/ni1 bolesti ili odbrane Republike Srbije. Ula/ak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ure2uje se /akonom. Stranac mo"e biti proteran samo na osnovu odluke nadle"no# or#ana$ u /akonom predvi2enom postupku i ako mu je obe/be2eno pravo "albe i to samo tamo #de mu ne preti pro#on /bo# nje#ove rase$ pola$ vere$ nacionalne pripadnosti$ dr"avljanstva$ pripadnosti odre2enoj dru*tvenoj #rupi$ politiko# mi*ljenja ili #de mu ne preti o/biljno kr*enje prava /ajemeni1 ovim ustavom.

Nepovredivo%' %'!#! l!# *7

Stan je nepovrediv. Niko ne mo"e be/ pismene odluke suda u0i u tu2i stan ili dru#e prostorije protiv volje nji1ovo# dr"aoca$ niti u njima vr*iti pretres. +r"alac stana i dru#e prostorije ima pravo da sam ili preko svo#a /astupnika i u/ jo* dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. @ko dr"alac stana ili nje#ov /astupnik nisu prisutni$ pretresanje je dopu*teno u prisustvu dva punoletna svedoka. :e/ odluke suda$ ula/ak u tu2i stan ili dru#e prostorije$ i/u/etno i pretresanje be/ prisustva svedoka$ do/voljeni su ako je to neop1odno radi neposredno# li*enja slobode uinioca krivino# dela ili otklanjanja neposredne i o/biljne opasnosti /a ljude ili imovinu$ na nain predvi2en /akonom.

T!"#o%' pi%!2! i dru4i1 %red%'!v! op9'e#"! l!# *$

<ajnost pisama i dru#i1 sredstava komuniciranja je nepovrediva. 6dstupanja su do/voljena samo na odre2eno vreme i na osnovu odluke suda$ ako su neop1odna radi vo2enja krivino# postupka ili /a*tite be/bednosti Republike Srbije$ na nain predvi2en /akonom.

-!9'i'! pod!'! ! o li+#o%'i l!# *(

Zajemena je /a*tita podataka o linosti. .rikupljanje$ dr"anje$ obrada i kori*0enje podataka o linosti ure2uju se /akonom. Zabranjena je i ka"njiva upotreba podataka o linosti i/van svr1e /a koju su prikupljeni$ u skladu sa /akonom$ osim /a potrebe vo2enja krivino# postupka ili /a*tite be/bednosti Republike Srbije$ na nain predvi2en /akonom.

Svako ima pravo da bude obave*ten o prikupljenim podacima o svojoj linosti$ u skladu sa /akonom$ i pravo na sudsku /a*titu /bo# nji1ove /loupotrebe.

Slobod! 2i%li/ %!ve%'i i veroi%pove%'i l!# *)

7emi se sloboda misli$ savesti$ uverenja i veroispovesti$ pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom i/boru. Niko nije du"an da se i/ja*njava o svojim verskim i dru#im uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ube2enje veroispovedanja$ obavljanjem verski1 obreda$ po1a2anjem verske slu"be ili nastave$ pojedinano ili u /ajednici s dru#ima$ kao i da privatno ili javno i/nese svoja verska uverenja. Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja mo"e se o#raniiti /akonom$ samo ako je to neop1odno u demokratskom dru*tvu$ radi /a*tite "ivota i /dravlja ljudi$ morala demokratsko# dru*tva$ sloboda i prava #ra2ana /ajemeni1 Ustavom$ javne be/bednosti i javno# reda ili radi spreavanja i/a/ivanja ili podsticanja verske$ nacionalne ili rasne mr"nje. Roditelji i /akonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obe/bede versko i moralno obra/ovanje u skladu sa svojim uverenjima.

=r ve i ver% e 0!"ed#i&e l!# **

=rkve i verske /ajednice su ravnopravne i odvojene od dr"ave. =rkve i verske /ajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ure2uju svoju unutra*nju or#ani/aciju$ verske poslove$ da javno vr*e verske obrede$ da osnivaju verske *kole$ socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju$ u skladu sa /akonom. Ustavni sud mo"e /abraniti versku /ajednicu samo ako njeno delovanje u#ro"ava pravo na "ivot$ pravo na psi1iko i fi/iko /dravlje$ prava dece$ pravo na lini i porodini inte#ritet$ pravo na imovinu$ javnu be/bednost i javni red ili ako i/a/iva i podstie versku$ nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

Pri4ovor %!ve%'i l!# *,

>ice nije du"no da$ protivno svojoj veri ili ube2enjima$ ispunjava vojnu ili dru#u obave/u koja ukljuuje upotrebu oru"ja.

>ice koje se po/ove na pri#ovor savesti mo"e biti po/vano da ispuni vojnu obave/u be/ obave/e da nosi oru"je$ u skladu sa /akonom.

Slobod! 2i9l"e#"! i i0r!8!v!#"! l!# *.

7emi se sloboda mi*ljenja i i/ra"avanja$ kao i sloboda da se #ovorom$ pisanjem$ slikom ili na dru#i nain tra"e$ primaju i *ire obave*tenja i ideje. Sloboda i/ra"avanja mo"e se /akonom o#raniiti$ ako je to neop1odno radi /a*tite prava i u#leda dru#i1$ uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i /a*tite javno# /dravlja$ morala demokratsko# dru*tva i nacionalne be/bednosti Republike Srbije.

Slobod! i0r!8!v!#"! #!&io#!l#e prip!d#o%'i l!# *3

;/ra"avanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije du"an da se i/ja*njava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Pod%'i&!#"e uv!8!v!#"! r!0li ! l!# *5

4erama u obra/ovanju$ kulturi i javnom obave*tavanju$ Republika Srbija podstie ra/umevanje$ uva"avanje i po*tovanje ra/lika koje postoje /bo# posebnosti etniko#$ kulturno#$ je/iko# ili versko# identiteta njeni1 #ra2ana.

-!br!#! i0!0iv!#"! r!%#e/ #!&io#!l#e i ver% e 2r8#"e l!# *6

Zabranjeno je i ka"njivo svako i/a/ivanje i podsticanje rasne$ nacionalne$ verske ili dru#e neravnopravnosti$ mr"nje i netrpeljivosti.

Slobod! 2edi"! l!# ,7

Svako je slobodan da be/ odobrenja$ na nain predvi2en /akonom$ osniva novine i dru#a sredstva javno# obave*tavanja. <elevi/ijske i radioAstanice osnivaju se u skladu sa /akonom. U Republici Srbiji nema cen/ure. Nadle"ni sud mo"e spreiti *irenje informacija i ideja putem sredstava javno# obave*tavanja samo ako je to u demokratskom dru*tvu neop1odno radi spreavanja po/ivanja na nasilno ru*enje Ustavom utvr2eno# poretka ili

naru*avanje teritorijalno# inte#riteta Republike Srbije$ spreavanja propa#iranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi spreavanja /a#ovaranja rasne$ nacionalne ili verske mr"nje$ kojim se podstie na diskriminaciju$ neprijateljstvo ili nasilje. 6stvarivanje prava na ispravku neistinite$ nepotpune ili netano prenete informacije kojom je povre2eno neije pravo ili interes i prava na od#ovor na objavljenu informaciju ure2uje se /akonom.

Pr!vo #! ob!ve9'e#o%' l!# ,$

Svako ima pravo da istinito$ potpuno i bla#ovremeno bude obave*tavan o pitanjima od javno# /naaja i sredstva javno# obave*tavanja su du"na da to pravo po*tuju. Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu dr"avni1 or#ana i or#ani/acija kojima su poverena javna ovla*0enja$ u skladu sa /akonom.

I0bor#o pr!vo l!# ,(

Svaki punoletan$ poslovno sposoban dr"avljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. ;/borno pravo je op*te i jednako$ i/bori su slobodni i neposredni$ a #lasanje je tajno i lino. ;/borno pravo u"iva pravnu /a*titu u skladu sa /akonom.

Pr!vo #! u+e9>e u upr!vl"!#"u "!v#i2 po%lovi2! l!# ,)

8ra2ani imaju pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne slu"be i na javne funkcije.

Slobod! o upl"!#"! l!# ,*

4irno okupljanje #ra2ana je slobodno. 6kupljanje u /atvorenom prostoru ne podle"e odobrenju$ ni prijavljivanju. Zborovi$ demonstracije i dru#a okupljanja #ra2ana na otvorenom prostoru prijavljuju se dr"avnom or#anu$ u skladu sa /akonom.

Sloboda okupljanja mo"e se /akonom o#raniiti samo ako je to neop1odno radi /a*tite javno# /dravlja$ morala$ prava dru#i1 ili be/bednosti Republike Srbije.

Slobod! udru8iv!#"! l!# ,,

7emi se sloboda politiko#$ sindikalno# i svako# dru#o# udru"ivanja i pravo da se ostane i/van svako# udru"enja. Udru"enja se osnivaju be/ pret1odno# odobrenja$ u/ upis u re#istar koji vodi dr"avni or#an$ u skadu sa /akonom. Zabranjena su tajna i paravojna udru"enja. Ustavni sud mo"e /abraniti samo ono udru"enje ije je delovanje usmereno na nasilno ru*enje ustavno# poretka$ kr*enje /ajemeni1 ljudski1 ili manjinski1 prava ili i/a/ivanje rasne$ nacionalne ili verske mr"nje. Sudije Ustavno# suda$ sudije$ javni tu"ioci$ Za*titnik #ra2ana$ pripadnici policije i pripadnici vojske ne mo#u biti lanovi politiki1 stranaka.

Pr!vo #! pe'i&i"u l!# ,.

Svako ima pravo da$ sam ili /ajedno sa dru#ima$ upu0uje peticije i dru#e predlo#e dr"avnim or#anima$ or#ani/acijama kojima su poverena javna ovla*0enja$ or#anima autonomne pokrajine i or#anima jedinica lokalne samouprave i da od nji1 dobije od#ovor kada #a tra"i. Zbo# upu0ivanja peticija i predlo#a niko ne mo"e da trpi *tetne posledice. Niko ne mo"e da trpi *tetne posledice /a stavove i/nete u podnetoj peticiji ili predlo#u$ osim ako je time uinio krivino delo.

Pr!vo #! u'o+i9'e l!# ,3

Stranac koji osnovano stra1uje od pro#ona /bo# svoje rase$ pola$ je/ika$ veroispovesti$ nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj #rupi ili /bo# svoji1 politiki1 uverenja$ ima pravo na utoi*te u Republici Srbiji. .ostupak /a sticanje utoi*ta ure2uje se /akonom.

Pr!vo #! i2ovi#u l!# ,5

7emi se mirno u"ivanje svojine i dru#i1 imovinski1 prava steeni1 na osnovu /akona. .ravo svojine mo"e biti odu/eto ili o#ranieno samo u javnom interesu utvr2enom na osnovu /akona$ u/ naknadu koja ne mo"e biti ni"a od tr"i*ne. Zakonom se mo"e o#raniiti nain kori*0enja imovine. 6du/imanje ili o#ranienje imovine radi naplate pore/a i dru#i1 da"bina ili ka/ni$ do/voljeno je samo u skladu sa /akonom.

Pr!vo #!%le;iv!#"! l!# ,6

7emi se pravo nasle2ivanja$ u skladu sa /akonom. .ravo nasle2ivanja ne mo"e biti iskljueno ili o#ranieno /bo# neispunjavanja javni1 obave/a.

Pr!vo #! r!d l!# .7

7emi se pravo na rad$ u skladu sa /akonom. Svako ima pravo na slobodan i/bor rada. Svima su$ pod jednakim uslovima$ dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na po*tovanje dostojanstva svoje linosti na radu$ be/bedne i /drave uslove rada$ potrebnu /a*titu na radu$ o#ranieno radno vreme$ dnevni i nedeljni odmor$ pla0eni #odi*nji odmor$ pravinu naknadu /a rad i na pravnu /a*titu /a sluaj prestanka radno# odnosa. Niko se ti1 prava ne mo"e odre0i. Benama$ omladini i invalidima omo#u0uju se posebna /a*tita na radu i posebni uslovi rada$ u skladu sa /akonom.

Pr!vo #! 9'r!" l!# .$

Zaposleni imaju pravo na *trajk$ u skladu sa /akonom i kolektivnim u#ovorom. .ravo na *trajk mo"e biti o#ranieno samo /akonom$ s1odno prirodi ili vrsti delatnosti.

Pr!vo #! 0! l"u+e#"e br! ! i r!v#opr!v#o%' %upru8#i ! l!# .(

Svako ima pravo da slobodno odlui o /akljuenju i raskidanju braka. :rak se /akljuuje na osnovu slobodno dato# pristanka mu*karca i "ene pred dr"avnim or#anom. Zakljuenje$ trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti mu*karca i "ene. :rak i odnosi u braku i porodici ure2uju se /akonom. 5anbrana /ajednica se i/jednaava sa brakom$ u skladu sa /akonom.

Slobod! odlu+iv!#"! o r!;!#"u l!# .)

Svako ima pravo da slobodno odlui o ra2anju dece. Republika Srbija podstie roditelje da se odlue na ra2anje dece i poma"e im u tome.

Pr!v! de'e'! l!# .*

+eca u"ivaju ljudska prava primereno svom u/rastu i du*evnoj /relosti. Svako dete ima pravo na lino ime$ upis u matinu knji#u ro2eni1$ pravo da sa/na svoje poreklo i pravo da ouva svoj identitet. +eca su /a*ti0ena od psi1iko#$ fi/iko#$ ekonomsko# i svako# dru#o# iskori*0avanja ili /loupotrebljavanja. +eca ro2ena i/van braka imaju jednaka prava kao deca ro2ena u braku. .rava deteta i nji1ova /a*tita ure2uju se /akonom.

Pr!v! i du8#o%'i rodi'el"! l!# .,

Roditelji imaju pravo i du"nost da i/dr"avaju$ vaspitavaju i obra/uju svoju decu$ i u tome su ravnopravni. Sva ili pojedina prava mo#u jednom ili oboma roditeljima biti odu/eta ili o#raniena samo odlukom suda$ ako je to u najboljem interesu deteta$ u skladu sa /akonom.

Po%eb#! 0!9'i'! porodi&e/ 2!" e/ %!2o1r!#o4 rodi'el"! i de'e'! l!# ..

.orodica$ majka$ samo1rani roditelj i dete u Republici Srbiji u"ivaju posebnu /a*titu$ u skladu sa /akonom. 4ajci se pru"a posebna podr*ka i /a*tita pre i posle poro2aja. .osebna /a*tita pru"a se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psi1ikom ili fi/ikom ra/voju. +eca mla2a od 15 #odina ne mo#u biti /aposlena niti$ ako su mla2a od 1& #odina$ mo#u da rade na poslovima *tetnim po nji1ovo /dravlje ili moral.

Pr!vo #! pr!v#u po2o> l!# .3

Svakome se$ pod uslovima odre2enim /akonom$ jemi pravo na pravnu pomo0. .ravnu pomo0 pru"aju advokatura$ kao samostalna i ne/avisna slu"ba$ i slu"be pravne pomo0i koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave$ u skladu sa /akonom. Zakonom se odre2uje kada je pravna pomo0 besplatna.

-dr!v%'ve#! 0!9'i'! l!# .5

Svako ima pravo na /a*titu svo# fi/iko# i psi1iko# /dravlja. +eca$ trudnice$ majke tokom porodiljsko# odsustva$ samo1rani roditelji sa decom do sedme #odine i stari ostvaruju /dravstvenu /a*titu i/ javni1 pri1oda$ ako je ne ostvaruju na dru#i nain$ u skladu sa /akonom. Zdravstveno osi#uranje$ /dravstvena /a*tita i osnivanje /dravstveni1 fondova ure2uju se /akonom. Republika Srbija poma"e ra/voj /dravstvene i fi/ike kulture.

So&i"!l#! 0!9'i'! l!# .6

8ra2ani i porodice kojima je neop1odna dru*tvena pomo0 radi savladavanja socijalni1 i "ivotni1 te*ko0a i stvaranja uslova /a /adovoljavanje osnovni1 "ivotni1 potreba$ imaju pravo na socijalnu /a*titu$ ije se pru"anje /asniva na naelima socijalne pravde$ 1umani/ma i po*tovanja ljudsko# dostojanstva. .rava /aposleni1 i nji1ovi1 porodica na socijalno obe/be2enje i osi#uranje ure2uju se /akonom.

Zaposleni ima pravo na naknadu /arade u sluaju privremene spreenosti /a rad$ kao i pravo na naknadu u sluaju privremene ne/aposlenosti$ u skladu sa /akonom. ;nvalidima$ ratnim veteranima i "rtvama rata pru"a se posebna /a*tita$ u skladu sa /akonom. ?ondovi socijalno# osi#uranja osnivaju se u skladu sa /akonom.

Pe#0i"% o o%i4ur!#"e l!# 37

.en/ijsko osi#uranje ure2uje se /akonom. Republika Srbija stara se o ekonomskoj si#urnosti pen/ionera.

Pr!vo #! obr!0ov!#"e l!# 3$

Svako ima pravo na obra/ovanje. 6snovno obra/ovanje je obave/no i besplatno$ a srednje obra/ovanje je besplatno. Svi #ra2ani imaju$ pod jednakim uslovima$ pristup visoko*kolskom obra/ovanju. Republika Srbija omo#u0uje uspe*nim i nadarenim uenicima slabije# imovno# stanja besplatno visoko*kolsko obra/ovanje$ u skladu sa /akonom. 6snivanje *kola i univer/iteta ure2uje se /akonom.

Au'o#o2i"! u#iver0i'e'! l!# 3(

7emi se autonomija univer/iteta$ visoko*kolski1 i nauni1 ustanova. Univer/iteti$ visoko*kolske i naune ustanove samostalno odluuju o svome ure2enju i radu$ u skladu sa /akonom.

Slobod! #!u+#o4 i u2e'#i+ o4 %'v!r!#"! l!# 3)

Nauno i umetniko stvarala*tvo je slobodno. @utorima nauni1 i umetniki1 dela jeme se moralna i materijalna prava$ u skladu sa /akonom.

Republika Srbija podstie i poma"e ra/voj nauke$ kulture i umetnosti.

-dr!v! 8ivo'#! %redi#! l!# 3*

Svako ima pravo na /dravu "ivotnu sredinu i na bla#ovremeno i potpuno obave*tavanje o njenom stanju. Svako$ a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina$ od#ovoran je /a /a*titu "ivotne sredine. Svako je du"an da uva i pobolj*ava "ivotnu sredinu.

3. Prava pripadnika nacionalnih manjina O%#ov#! odredb! l!# 3,

.ripadnicima nacionalni1 manjina$ pored prava koja su Ustavom /ajemena svim #ra2anima$ jeme se dodatna$ individualna ili kolektivna prava. ;ndividualna prava ostvaruju se pojedinano$ a kolektivna u /ajednici sa dru#ima$ u skladu sa Ustavom$ /akonom i me2unarodnim u#ovorima. .utem kolektivni1 prava pripadnici nacionalni1 manjina$ neposredno ili preko svoji1 predstavnika$ uestvuju u odluivanju ili sami odluuju o pojedinim pitanjima ve/anim /a svoju kulturu$ obra/ovanje$ obave*tavanje i slu"benu upotrebu je/ika i pisma$ u skladu sa /akonom. Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi$ obra/ovanju$ obave*tavanju i slu"benoj upotrebi je/ika i pisma$ pripadnici nacionalni1 manjina mo#u i/abrati svoje nacionalne savete$ u skladu sa /akonom.

-!br!#! di% ri2i#!&i"e #!&io#!l#i1 2!#"i#! l!# 3.

.ripadnicima nacionalni1 manjina jemi se ravnopravnost pred /akonom i jednaka /akonska /a*tita. Zabranjena je bilo kakva diskriminacija /bo# pripadnosti nacionalnoj manjini. Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija mo"e uvesti u ekonomskom$ socijalnom$ kulturnom i politikom "ivotu$ radi posti/anja pune ravnopravnosti i/me2u pripadnika nacionalne manjine i #ra2ana koji pripadaju ve0ini$ ako su usmerene na uklanjanje i/ra/ito nepovoljni1 uslova "ivota koji i1 posebno po#a2aju.

R!v#opr!v#o%' u vo;e#"u "!v#i1 po%lov! l!# 33

.ripadnici nacionalni1 manjina imaju$ pod istim uslovima kao ostali #ra2ani$ pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije. .ri /apo*ljavanju u dr"avnim or#anima$ javnim slu"bama$ or#anima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovni*tva i od#ovaraju0oj /astupljenosti pripadnika nacionalni1 manjina.

-!br!#! #!%il#e !%i2il!&i"e l!# 35

Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalni1 manjina. Za*tita pripadnika nacionalni1 manjina od svake radnje usmerene ka nji1ovoj nasilnoj asimilaciji ure2uje se /akonom. Zabranjeno je predu/imanje mera koje bi prou/rokovale ve*tako menjanje nacionalno# sastava stanovni*tva na podrujima #de pripadnici nacionalni1 manjina "ive tradicionalno i u /naajnom broju.

Pr!vo #! o+uv!#"e po%eb#o%'i l!# 36

.ripadnici nacionalni1 manjina imaju pravoC na i/ra"avanje$ uvanje$ ne#ovanje$ ra/vijanje i javno i/ra"avanje nacionalne$ etnike$ kulturne i verske posebnostiD na upotrebu svoji1 simbola na javnim mestimaD na kori*0enje svo# je/ika i pismaD da u sredinama #de ine /naajnu populaciju$ dr"avni or#ani$ or#ani/acije kojima su poverena javna ovla*0enja$ or#ani autonomni1 pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na nji1ovom je/ikuD na *kolovanje na svom je/iku u dr"avnim ustanovama i ustanovama autonomni1 pokrajinaD na osnivanje privatni1 obra/ovni1 ustanovaD da na svome je/iku koriste svoje ime i pre/imeD da u sredinama #de ine /naajnu populaciju$ tradicionalni lokalni na/ivi$ imena ulica$ naselja i topo#rafske o/nake budu ispisane i na nji1ovom je/ikuD na potpuno$ bla#ovremeno i nepristrasno obave*tavanje na svom je/iku$ ukljuuju0i i pravo na i/ra"avanje$ primanje$ slanje i ra/menu obave*tenja i idejaD na osnivanje sopstveni1 sredstava javno# obave*tavanja$ u skladu sa /akonom. U skladu sa Ustavom$ na osnovu /akona$ pokrajinskim propisima mo#u se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalni1 manjina.

Pr!vo #! udru8iv!#"e i #! %!r!d#"u %! %u#!rod#i&i2! l!# 57

.ripadnici nacionalni1 manjina mo#u da osnivaju prosvetna i kulturna udru"enja$ koja dobrovoljno finansiraju. Republika Srbija pri/naje prosvetnim i kulturnim udru"enjima nacionalni1 manjina posebnu ulo#u u ostvarivanju prava pripadnika nacionalni1 manjina. .ripadnici nacionalni1 manjina imaju pravo na nesmetane ve/e i saradnju sa sunarodnicima i/van teritorije Republike Srbije.

R!0vi"!#"e du1! 'oler!#&i"e l!# 5$

U oblasti obra/ovanja$ kulture i informisanja Srbija podstie du1 tolerancije i me2ukulturno# dijalo#a i predu/ima efikasne mere /a unapre2enje u/ajamno# po*tovanja$ ra/umevanja i saradnje me2u svim ljudima koji "ive na njenoj teritoriji$ be/ ob/ira na nji1ov etniki$ kulturni$ je/iki ili verski identitet.

Tre>i deo EKONO:SKO URE?ENJE I JAVNE @INANSIJE

1. Ekonomsko ureenje O%#ov#! #!+el! l!# 5(
Ekonomsko ure2enje u Republici Srbiji poiva na tr"i*noj privredi$ otvorenom i slobodnom tr"i*tu$ slobodi predu/etni*tva$ samostalnosti privredni1 subjekata i ravnopravnosti privatne i dru#i1 oblika svojine. Republika Srbija je jedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim tr"i*tem roba$ rada$ kapitala i uslu#a. Uticaj tr"i*ne privrede na socijalni i ekonomski polo"aj /aposleni1 uskla2uje se kro/ socijalni dijalo# i/me2u sindikata i poslodavaca.

Slobod! predu0e'#i9'v! l!# 5)

.redu/etni*tvo je slobodno. .redu/etni*tvo se mo"e o#raniiti /akonom$ radi /a*tite /dravlja ljudi$ "ivotne sredine i prirodni1 bo#atstava i radi be/bednosti Republike Srbije.

Polo8!" #! 'r8i9'u

l!# 5*
Svi imaju jednak pravni polo"aj na tr"i*tu. Zabranjeni su akti kojima se$ suprotno /akonu$ o#raniava slobodna konkurencija$ stvaranjem ili /loupotrebom monopolsko# ili dominantno# polo"aja. .rava steena ula#anjem kapitala na osnovu /akona$ ne mo#u /akonom biti umanjena. Strana lica i/jednaena su na tr"i*tu sa doma0im.

Svo"i#% ! pr!v! %'r!#!&! l!# 5,

Strana fi/ika i pravna lica mo#u ste0i svojinu na nepokretnostima$ u skladu sa /akonom ili me2unarodnim u#ovorom. Stranci mo#u ste0i pravo koncesije na prirodnim bo#atstvima i dobrima od op*te# interesa$ kao i dru#a prava odre2ena /akonom.

R!v#opr!v#o%' %vi1 obli ! %vo"i#e l!# 5.

7eme se privatna$ /adru"na i javna svojina. 7avna svojina je dr"avna svojina$ svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu /a*titu. .ostoje0a dru*tvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima$ na nain i u rokovima predvi2enim /akonom. Sredstva i/ javne svojine otu2uju se na nain i pod uslovima utvr2enim /akonom.

Dr8!v#! i2ovi#! l!# 53

.rirodna bo#atstva$ dobra /a koje je /akonom odre2eno da su od op*te# interesa i imovina koju koriste or#ani Republike Srbije u dr"avnoj su imovini. U dr"avnoj imovini mo#u biti i dru#e stvari i prava$ u skladu sa /akonom. ?i/ika i pravna lica mo#u ste0i pojedina prava na odre2enim dobrima u op*toj upotrebi$ pod uslovima i na nain predvi2en /akonom. .rirodna bo#atstva koriste se pod uslovima i na nain predvi2en /akonom. ;movina autonomni1 pokrajina i jedinica lokalne samouprave$ nain njeno# kori*0enja i raspola#anja$ ure2uju se /akonom.

-e2l"i9'e l!# 55
3ori*0enje i raspola#anje poljoprivrednim /emlji*tem$ *umskim /emlji*tem i #radskim #ra2evinskim /emlji*tem u privatnoj svojini$ je slobodno. Zakonom se mo#u o#raniiti oblici kori*0enja i raspola#anja$ odnosno propisati uslovi /a kori*0enje i raspola#anje da bi se otklonila opasnost od nano*enja *tete "ivotnoj sredini ili da bi se spreila povreda prava i na /akonom /asnovani1 interesa dru#i1 lica.

uv!#"e #!%le;! l!# 56

Svako je du"an da uva prirodne retkosti i nauno$ kulturno i istorijsko nasle2e$ kao dobra od op*te# interesa$ u skladu sa /akonom. .osebna od#ovornost /a ouvanje nasle2a je na Republici Srbiji$ autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

-!9'i'! po'ro9!+! l!# 67

Republika Srbija *titi potro*ae. .osebno su /abranjene radnje usmerene protiv /dravlja$ be/bednosti i privatnosti potro*aa$ kao i sve neasne radnje na tr"i*tu.

2. Javne finansije Pore0i i dru4i pri1odi l!# 6$

Sredstva i/ koji1 se finansiraju nadle"nosti Republike Srbije$ autonomni1 pokrajina i jedinica lokalne samouprave obe/be2uju se i/ pore/a i dru#i1 pri1oda utvr2eni1 /akonom. 6bave/a pla0anja pore/a i dru#i1 da"bina je op*ta i /asniva se na ekonomskoj mo0i obve/nika.

Bud8e' l!# 6(

Republika Srbija$ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju bud"ete u kojima moraju biti prika/ani svi pri1odi i ras1odi kojima se finansiraju nji1ove nadle"nosti. Zakonom se utvr2uju rokovi u kojima bud"et mora biti usvojen i nain privremeno# finansiranja. ;/vr*avanje svi1 bud"eta kontroli*e +r"avna revi/orska institucija. Narodna skup*tina ra/matra predlo# /avr*no# rauna bud"eta po pribavljenom mi*ljenju +r"avne revi/orske institucije.

J!v#i du4 l!# 6)

Republika Srbija$ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mo#u da se /adu"uju. Uslovi i postupak /adu"ivanja ure2uju se /akonom.

U"ed#!+!v!#"e r!0vo"! l!# 6*

Republika Srbija stara se o ravnomernom i odr"ivom re#ionalnom ra/voju$ u skladu sa /akonom.

N!rod#! b!# ! Srbi"e l!# 6,

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije$ samostalna je i podle"e nad/oru Narodne skup*tine$ kojoj i od#ovara. Narodnom bankom Srbije rukovodi #uverner$ ko#a bira Narodna skup*tina. 6 Narodnoj banci Srbije donosi se /akon.

Dr8!v#! revi0or% ! i#%'i'u&i"! l!# 6.

+r"avna revi/orska institucija je najvi*i dr"avni or#an revi/ije javni1 sredstava u Republici Srbiji$ samostalna je i podle"e nad/oru Narodne skup*tine$ kojoj i od#ovara. 6 +r"avnoj revi/orskoj instituciji donosi se /akon.

e'vr'i deo NADLEANOST REPUBLIKE SRBIJE

N!dle8#o%' Republi e Srbi"e l!# 63
Republika Srbija ure2uje i obe/be2ujeC 1. suverenost$ ne/avisnost$ teritorijalnu celovitost i be/bednost Republike Srbije$ njen me2unarodni polo"aj i odnose sa dru#im dr"avama i me2unarodnim or#ani/acijamaD 2. ostvarivanje i /a*titu sloboda i prava #ra2anaD ustavnost i /akonitostD postupak pred sudovima i dru#im dr"avnim or#animaD od#ovornost i sankcije /a povredu sloboda i prava #ra2ana utvr2eni1 Ustavom i /a povredu /akona$ dru#i1 propisa i op*ti1 akataD amnestije i pomilovanja /a krivina delaD 3. teritorijalnu or#ani/aciju Republike SrbijeD sistem lokalne samoupraveD %. odbranu i be/bednost Republike Srbije i njeni1 #ra2anaD mere /a sluaj vanredno# stanjaD 5. sistem prelaska #ranice i kontrole prometa roba$ uslu#a i putniko# saobra0aja preko #raniceD polo"aj stranaca i strani1 pravni1 licaD -. jedinstveno tr"i*teD pravni polo"aj privredni1 subjekataD sistem obavljanja pojedini1 privredni1 i dru#i1 delatnostiD robne re/erveD monetarni$ bankarski$ devi/ni i carinski sistemD ekonomske odnose sa inostranstvomD sistem kreditni1 odnosa sa inostranstvomD poreski sistemD F. svojinske i obli#acione odnose i /a*titu svi1 oblika svojineD &. sistem u oblasti radni1 odnosa$ /a*tite na radu$ /apo*ljavanja$ socijalno# osi#uranja i dru#i1 oblika socijalne si#urnostiD dru#e ekonomske i socijalne odnose od op*te# interesaD (. odr"ivi ra/vojD sistem /a*tite i unapre2enja "ivotne sredineD /a*titu i unapre2ivanje biljno# i "ivotinjsko# svetaD proi/vodnju$ promet i prevo/ oru"ja$ otrovni1$ /apaljivi1$ eksplo/ivni1$ radioaktivni1 i dru#i1 opasni1 materijaD 1,. sistem u oblastima /dravstva$ socijalne /a*tite$ borake i invalidske /a*tite$ bri#e o deci$ obra/ovanja$ kulture i /a*tite kulturni1 dobara$ sporta$ javno# informisanjaD sistem javni1 slu"biD 11. kontrolu /akonitosti raspola#anja sredstvima pravni1 licaD finansijsku revi/iju javni1 sredstavaD prikupljanje statistiki1 i dru#i1 podataka od op*te# interesaD

12. ra/voj Republike Srbije$ politiku i mere /a podsticanje ravnomerno# ra/voja pojedini1 delova Republike Srbije$ ukljuuju0i i ra/voj nedovoljno ra/vijeni1 podrujaD or#ani/aciju i kori*0enje prostoraD naunoAte1nolo*ki ra/vojD 13. re"im i be/bednost u svim vrstama saobra0ajaD 1%. pra/nike i odlikovanja Republike SrbijeD 15. finansiranje ostvarivanja prava i du"nosti Republike Srbije$ utvr2eni1 Ustavom i /akonomD 1-. or#ani/aciju$ nadle"nost i rad republiki1 or#anaD 1F. dru#e odnose od interesa /a Republiku Srbiju$ u skladu s Ustavom.

Pe'i deo URE?ENJE VLASTI

1. arodna skup!"ina Polo8!" N!rod#e % up9'i#e l!# 65
Narodna skup*tina je najvi*e predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i /akonodavne vlasti u Republici Srbiji.

N!dle8#o%' l!# 66
Narodna skup*tinaC 1. donosi i menja Ustav$ 2. odluuje o promeni #ranice Republike Srbije$ 3. raspisuje republiki referendum$ %. potvr2uje me2unarodne u#ovore kad je /akonom predvi2ena obave/a nji1ovo# potvr2ivanja$ 5. odluuje o ratu i miru i pro#la*ava ratno i vanredno stanje$ -. nad/ire rad slu"bi be/bednosti$ F. donosi /akone i dru#e op*te akte i/ nadle"nosti Republike Srbije$

&. daje pret1odnu sa#lasnost na statut autonomne pokrajine$ (. usvaja strate#iju odbrane$ 1,. usvaja plan ra/voja i prostorni plan$ 11. usvaja bud"et i /avr*ni raun Republike Srbije$ na predlo# 5lade$ 12. daje amnestiju /a krivina dela. U okviru svoji1 i/borni1 prava$ Narodna skup*tinaC 1. bira 5ladu$ nad/ire njen rad i odluuje o prestanku mandata 5lade i ministara$ 2. bira i ra/re*ava sudije Ustavno# suda$ 3. bira predsednika 5r1ovno# kasaciono# suda$ predsednike sudova$ Republiko# javno# tu"ioca$ javne tu"ioce$ sudije i /amenike javni1 tu"ilaca$ u skladu sa Ustavom$ %. bira i ra/re*ava #uvernera Narodne banke Srbije i nad/ire nje#ov rad$ 5. bira i ra/re*ava Za*titnika #ra2ana$ i nad/ire nje#ov rad$ -. bira i ra/re*ava i dru#e funkcionere odre2ene /akonom. Narodna skup*tina vr*i i dru#e poslove odre2ene Ustavom i /akonom.

S!%'!v N!rod#e % up9'i#e l!# $77

Narodnu skup*tinu ini 25, narodni1 poslanika$ koji se biraju na neposrednim i/borima$ tajnim #lasanjem$ u skladu sa /akonom. U Narodnoj skup*tini obe/be2uju se ravnopravnost i /astupljenost polova i predstavnika nacionalni1 manjina$ u skladu sa /akonom.

I0bor #!rod#i1 po%l!#i ! i o#%'i'ui%!#"e N!rod#e % up9'i#e l!# $7$

;/bore /a narodne poslanike raspisuje predsednik Republike$ (, dana pre isteka mandata Narodne skup*tine$ tako da se i/bori okonaju u naredni1 -, dana. .rvu sednicu Narodne skup*tine /aka/uje predsednik Narodne skup*tine i/ pret1odno# sa/iva$ tako da se sednica odr"i najkasnije 3, dana od dana pro#la*enja konani1 re/ultata i/bora.

Narodna skup*tina na prvoj sednici potvr2uje poslanike mandate. Narodna skup*tina konstituisana je potvr2ivanjem mandata dve tre0ine narodni1 poslanika. Na odluku donetu u ve/i sa potvr2ivanjem mandata dopu*tena je "alba Ustavnom sudu$ koji po njoj odluuje u roku od F2 sata. .otvr2ivanjem mandata dve tre0ine narodni1 poslanika prestaje mandat pret1odno# sa/iva Narodne skup*tine.

Polo8!" #!rod#i1 po%l!#i ! l!# $7(

4andat narodno# poslanika poinje da tee danom potvr2ivanja mandata u Narodnoj skup*tini i traje etiri #odine odnosno do prestanka mandata narodni1 poslanika to# sa/iva Narodne skup*tine. Narodni poslanik je slobodan da$ pod uslovima odre2enim /akonom$ neopo/ivo stavi svoj mandat na raspola#anje politikoj stranci na iji predlo# je i/abran /a narodno# poslanika. Narodni poslanik ne mo"e biti poslanik u skup*tini autonomne pokrajine$ niti funkcioner u or#anima i/vr*ne vlasti i pravosu2a$ niti mo"e obavljati dru#e funkcije$ poslove i du"nosti /a koje je /akonom utvr2eno da predstavljaju sukob interesa. ;/bor$ prestanak mandata i polo"aj narodni1 poslanika ure2uje se /akonom.

I2u#i'e' #!rod#o4 po%l!#i ! l!# $7)

Narodni poslanik u"iva imunitet. Narodni poslanik ne mo"e biti po/van na krivinu ili dru#u od#ovornost /a i/ra"eno mi*ljenje ili #lasanje u vr*enju svoje poslanike funkcije. Narodni poslanik koji se po/vao na imunitet ne mo"e biti pritvoren$ niti se protiv nje#a mo"e voditi krivini ili dru#i postupak u kome se mo"e i/re0i ka/na /atvora$ be/ odobrenja Narodne skup*tine. Narodni poslanik koji je /ateen u i/vr*enju krivino# dela /a koje je propisana ka/na /atvora u trajanju du"em od pet #odina mo"e biti pritvoren be/ odobrenja Narodne skup*tine. U krivinom ili dru#om postupku u kome je uspostavljen imunitet$ ne teku rokovi propisani /a taj postupak.

Nepo/ivanje narodno# poslanika na imunitet ne iskljuuje pravo Narodne skup*tine da uspostavi imunitet.

Pred%ed#i i po'pred%ed#i&i N!rod#e % up9'i#e l!# $7*

Narodna skup*tina$ ve0inom #lasova svi1 narodni1 poslanika$ bira predsednika i jedno# ili vi*e potpredsednika Narodne skup*tine. .redsednik Narodne skup*tine predstavlja Narodnu skup*tinu$ sa/iva njene sednice$ predsedava njima i vr*i dru#e poslove odre2ene Ustavom$ /akonom i poslovnikom Narodne skup*tine.

N!+i# odlu+iv!#"! u N!rod#o" % up9'i#i l!# $7,

Narodna skup*tina donosi odluke ve0inom #lasova narodni1 poslanika na sednici na kojoj je prisutna ve0ina narodni1 poslanika. 5e0inom #lasova svi1 narodni1 poslanika Narodna skup*tinaC 1. daje amnestiju /a krivina dela$ 2. pro#la*ava i ukida vanredno stanje$ 3. propisuje mere odstupanja od ljudski1 i manjinski1 prava u ratnom i vanrednom stanju$ %. donosi /akon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja i/ svoje nadle"nosti$ 5. daje pret1odnu sa#lasnost na statut autonomne pokrajine$ -. odluuje o .oslovniku o svom radu$ F. ukida imunitet narodnim poslanicima$ predsedniku Republike$ lanovima 5lade i Za*titniku #ra2ana$ &. usvaja bud"et i /avr*ni raun$ (. bira lanove 5lade i odluuje o prestanku mandata 5lade i ministara$ 1,. odluuje o od#ovoru na interpelaciju$ 11. bira sudije Ustavno# suda i odluuje o nji1ovom ra/re*enju i prestanku mandata$

12. bira predsednika 5r1ovno# kasaciono# suda$ predsednike sudova$ Republiko# javno# tu"ioca i javne tu"ioce i odluuje o prestanku nji1ove funkcijeD 13. bira sudije i /amenike javni1 tu"ilaca$ u skladu s UstavomD 1%. bira i ra/re*ava #uvernera Narodne banke Srbije$ Savet #uvernera i Za*titnika #ra2ana$ 15. vr*i i dru#e i/borne nadle"nosti Narodne skup*tine. 5e0inom #lasova svi1 narodni1 poslanika Narodna skup*tina odluuje o /akonima kojima se ure2ujuC 1. referendum i narodna inicijativa$ 2. u"ivanje individualni1 i kolektivni1 prava pripadnika nacionalni1 manjina$ 3. plan ra/voja i prostorni plan$ %. javno /adu"ivanje$ 5. teritorija autonomni1 pokrajina i jedinica lokalne samouprave$ -. /akljuivanje i potvr2ivanje me2unarodni1 u#ovora$ F. dru#a pitanja odre2ena Ustavom.

-!%ed!#"! l!# $7.

Narodna skup*tina se sastaje u dva redovna /asedanja #odi*nje. .rvo redovno /asedanje poinje prvo# radno# dana u martu$ a dru#o redovno /asedanje poinje prvo# radno# dana u oktobru. Redovno /asedanje ne mo"e trajati du"e od (, dana. Narodna skup*tina sastaje se u vanredno /asedanje na /a1tev najmanje jedne tre0ine narodni1 poslanika ili na /a1tev 5lade$ sa unapred odre2enim dnevnim redom. Narodna skup*tina sastaje se be/ po/iva posle pro#la*enja ratno# ili vanredno# stanja.

Pr!vo predl!4!#"! 0! o#! l!# $73

.ravo predla#anja /akona$ dru#i1 propisa i op*ti1 akata imaju svaki narodni poslanik$ 5lada$ skup*tina autonomne pokrajine ili najmanje 3,.,,, biraa.

Za*titnik #ra2ana i Narodna banka Srbije imaju pravo predla#anja /akona i/ svoje nadle"nosti.

Re<ere#du2 l!# $75

Na /a1tev ve0ine svi1 narodni1 poslanika ili najmanje 1,,.,,, biraa Narodna skup*tina raspisuje referendum o pitanju i/ svoje nadle"nosti$ u skladu sa Ustavom i /akonom. .redmet referenduma ne mo#u biti obave/e koje proi/la/e i/ me2unarodni1 u#ovora$ /akoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode$ poreski i dru#i finansijski /akoni$ bud"et i /avr*ni raun$ uvo2enje vanredno# stanja i amnestija$ kao ni pitanja koja se tiu i/borni1 nadle"nosti Narodne skup*tine.

R!%pu9'!#"e N!rod#e % up9'i#e l!# $76

.redsednik Republike mo"e$ na obra/lo"eni predlo# 5lade$ raspustiti Narodnu skup*tinu. 5lada ne mo"e predlo"iti raspu*tanje Narodne skup*tine$ ako je podnet predlo# da joj se i/#lasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svo#a poverenja. Narodna skup*tina se raspu*ta ako u roku od (, dana od dana konstituisanja ne i/abere 5ladu. Narodna skup*tina ne mo"e biti raspu*tena /a vreme ratno# ili vanredno# stanja. .redsednik Republike du"an je da uka/om raspusti Narodnu skup*tinu u sluajevima odre2enim Ustavom. ;stovremeno sa raspu*tanjem Narodne skup*tine predsednik Republike raspisuje i/bore /a narodne poslanike$ tako da se i/bori okonaju najkasnije /a -, dana od dana raspisivanja. Narodna skup*tina koja je raspu*tena vr*i samo teku0e ili neodlo"ne poslove$ odre2ene /akonom. U sluaju pro#la*enja ratno# ili vanredno# stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadle"nost$ koja traje do okonanja ratno#$ odnosno vanredno# stanja.

-! o# o N!rod#o" % up9'i#i l!# $$7

6 Narodnoj skup*tini se donosi /akon.

2. Predsednik #epublike

Polo8!" pred%ed#i ! Republi e l!# $$$

.redsednik Republike i/ra"ava dr"avno jedinstvo Republike Srbije.

N!dle8#o%' l!# $$(

.redsednik RepublikeC 1. predstavlja Republiku Srbiju u /emlji i inostranstvu$ 2. uka/om pro#la*ava /akone$ u skladu s Ustavom$ 3. predla"e Narodnoj skup*tini kandidata /a predsednika 5lade$ po*to saslu*a mi*ljenje predstavnika i/abrani1 i/borni1 lista$ %. predla"e Narodnoj skup*tini nosioce funkcija$ u skladu sa Ustavom i /akonom$ 5. postavlja i opo/iva uka/om ambasadore Republike Srbije na osnovu predlo#a 5lade$ -. prima akreditivna i opo/ivna pisma strani1 diplomatski1 predstavnika$ F. daje pomilovanja i odlikovanja$ &. vr*i i dru#e poslove odre2ene Ustavom. .redsednik Republike$ u skladu sa /akonom$ komanduje 5ojskom i postavlja$ unapre2uje i ra/re*ava oficire 5ojske Srbije.

Pro4l!9e#"e 0! o#! l!# $$)

.redsednik Republike je du"an da najkasnije u roku od 15 dana od dana i/#lasavanja /akona$ odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je /akon donet po 1itnom postupku$ donese uka/ o pro#la*enju /akona ili da /akon$ u/ pismeno obra/lo"enje$ vrati Narodnoj skup*tini$ na ponovno odluivanje. @ko Narodna skup*tina odlui da ponovo #lasa o /akonu koji je predsednik Republike vratio na odluivanje$ /akon se i/#lasava ve0inom od ukupno# broja poslanika. .redsednik Republike je du"an da pro#lasi ponovno i/#lasani /akon. @ko predsednik Republike ne donese uka/ o pro#la*enju /akona u Ustavom predvi2enom roku$ uka/ donosi predsednik Narodne skup*tine.

I0bor l!# $$*

.redsednik Republike bira se na neposrednim i/borima$ tajnim #lasanjem$ u skladu sa /akonom. ;/bore /a predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skup*tine (, dana pre isteka mandata predsednika Republike$ tako da se i/bori okonaju u naredni1 -, dana$ u skladu sa /akonom. .rilikom stupanja na du"nost$ predsednik Republike$ pred Narodnom skup*tinom pola"e /akletvu koja #lasiC !Zaklinjem se da 0u sve svoje sna#e posvetiti ouvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije$ ukljuuju0i i 3osovo i 4eto1iju kao njen sastavni deo$ kao i ostvarivanju ljudski1 i manjinski1 prava i sloboda$ po*tovanju i odbrani Ustava i /akona$ ouvanju mira i bla#ostanja svi1 #ra2ana Republike Srbije i da 0u savesno i od#ovorno ispunjavati sve svoje du"nosti.!

Ne%po"ivo%' <u# &i"! l!# $$,

.redsednik Republike ne mo"e obavljati dru#u javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

:!#d!' l!# $$.

4andat predsednika Republike traje pet #odina i poinje da tee od dana pola#anja /akletve pred Narodnom skup*tinom. @ko mandat predsednika Republike istie /a vreme ratno# ili vanredno# stanja$ produ"ava se$ tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratno#$ odnosno vanredno# stanja. Niko ne mo"e vi*e od dva puta da bude biran /a predsednika Republike. 4andat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je i/abran$ ostavkom ili ra/re*enjem. .redsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skup*tine.

O%'!v ! l!# $$3

3ad predsednik Republike podnese ostavku$ on o tome obave*tava javnost i predsednika Narodne skup*tine. +anom podno*enja ostavke$ predsedniku Republike prestaje mandat.

R!0re9e#"e l!# $$5

.redsednik Republike ra/re*ava se /bo# povrede Ustava$ odlukom Narodne skup*tine$ #lasovima najmanje dve tre0ine narodni1 poslanika. .ostupak /a ra/re*enje mo"e da pokrene Narodna skup*tina$ na predlo# najmanje jedne tre0ine narodni1 poslanika. Ustavni sud je du"an da po pokrenutom postupku /a ra/re*enje$ najkasnije u roku od %5 dana$ odlui o postojanju povrede Ustava.

I2u#i'e' l!# $$6

.redsednik Republike u"iva imunitet kao narodni poslanik. 6 imunitetu predsednika Republike odluuje Narodna skup*tina.

-!2e#"iv!#"e pred%ed#i ! Republi e l!# $(7

3ada je predsednik Republike spreen da obavlja du"nost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran$ /amenjuje #a predsednik Narodne skup*tine. .redsednik Narodne skup*tine mo"e da /amenjuje predsednika Republike najdu"e tri meseca. ;/bore /a predsednika Republike predsednik Narodne Skup*tine je obave/an da raspi*e tako da se odr"e najkasnije tri meseca od nastanka spreenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran.

-! o# o pred%ed#i u Republi e l!# $($

6 predsedniku Republike donosi se /akon.

3. $lada

Polo8!" Vl!de l!# $((

5lada je nosilac i/vr*ne vlasti u Republici Srbiji.

N!dle8#o%' l!# $()

5ladaC 1. utvr2uje i vodi politiku$ 2. i/vr*ava /akone i dru#e op*te akte Narodne skup*tine$ 3. donosi uredbe i dru#e op*te akte radi i/vr*avanja /akona$ %. predla"e Narodnoj skup*tini /akone i dru#e op*te akte i daje o njima mi*ljenje kad i1 podnese dru#i predla#a$ 5. usmerava i uskla2uje rad or#ana dr"avne uprave i vr*i nad/or nad nji1ovim radom$ -. vr*i i dru#e poslove odre2ene Ustavom i /akonom.

Od4ovor#o%' Vl!de l!# $(*

5lada je od#ovorna Narodnoj skup*tini /a politiku Republike Srbije$ /a i/vr*avanje /akona i dru#i1 op*ti1 akata Narodne skup*tine i /a rad or#ana dr"avne uprave.

Pred%ed#i Vl!de i +l!#ovi Vl!de l!# $(,

5ladu ine predsednik 5lade$ jedan ili vi*e potpredsednika i ministri. .redsednik 5lade vodi i usmerava rad 5lade$ stara se o ujednaenom politikom delovanju 5lade$ uskla2uje rad lanova 5lade i predstavlja 5ladu. 4inistri su /a svoj rad i /a stanje u oblasti i/ delokru#a ministarstva od#ovorni predsedniku 5lade$ 5ladi i Narodnoj skup*tini.

Ne%po"ivo%' <u# &i"! l!# $(.

Glan 5lade ne mo"e biti narodni poslanik u Narodnoj skup*tini$ poslanik u skup*tini autonomne pokrajine i odbornik u skup*tini jedinice lokalne samouprave$ niti lan i/vr*no# ve0a autonomne pokrajine ili i/vr*no# or#ana jedinice lokalne samouprave. Zakonom se ure2uje koje su dru#e funkcije$ poslovi ili privatni interesi u sukobu sa polo"ajem lana 5lade.

I0bor Vl!de l!# $(3

3andidata /a predsednika 5lade Narodnoj skup*tini predla"e predsednik Republike$ po*to saslu*a mi*ljenje predstavnika i/abrani1 i/borni1 lista. 3andidat /a predsednika 5lade Narodnoj skup*tini i/nosi pro#ram 5lade i predla"e njen sastav. Narodna skup*tina istovremeno #lasa o pro#ramu 5lade i i/boru predsednika i lanova 5lade. 5lada je i/abrana ako je /a njen i/bor #lasala ve0ina od ukupno# broja narodni1 poslanika.

Po+e'! i pre%'!#! 2!#d!'! Vl!de i +l!#ov! Vl!de l!# $(5

4andat 5lade traje do isteka mandata Narodne skup*tine koja ju je i/abrala. 4andat 5lade poinje da tee danom pola#anja /akletve pred Narodnom skup*tinom. 4andat 5lade prestaje pre isteka vremena na koje je i/abrana$ i/#lasavanjem nepoverenja$ raspu*tanjem Narodne skup*tine$ ostavkom predsednika 5lade i u dru#im sluajevima utvr2enim Ustavom. 5lada kojoj je prestao mandat mo"e da vr*i samo poslove odre2ene /akonom$ do i/bora nove 5lade. 5lada kojoj je prestao mandat ne mo"e da predlo"i raspu*tanje Narodne skup*tine. Glanu 5lade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je i/abran$ konstatovanjem ostavke$ i/#lasavanjem nepoverenja u Narodnoj skup*tini i ra/re*enjem od strane Narodne skup*tine$ na predlo# predsednika 5lade.

I#'erpel!&i"! l!# $(6

Najmanje 5, narodni1 poslanika mo"e podneti interpelaciju u ve/i sa radom 5lade ili pojedino# lana 5lade. 5lada je du"na da od#ovori na interpelaciju u roku od 3, dana. Narodna skup*tina raspravlja i #lasa o od#ovoru koji su na interpelaciju podneli 5lada ili lan 5lade kome je interpelacija upu0ena. ;/#lasavanjem pri1vatanja od#ovora Narodna skup*tina nastavlja da radi po usvojenom dnevnom redu. @ko Narodna skup*tina #lasanjem ne pri1vati od#ovor 5lade ili lana 5lade$ pristupi0e se #lasanju o nepoverenju 5ladi ili lanu 5lade$ ukoliko pret1odno$ po nepri1vatanju od#ovora na interpelaciju$ predsednik 5lade$ odnosno lan 5lade ne podnese ostavku. 6 pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne mo"e se ponovo raspravljati pre isteka roka od (, dana.

Gl!%!#"e o #epovere#"u Vl!di ili +l!#u Vl!de l!# $)7

8lasanje o nepoverenju 5ladi ili pojedinom lanu 5lade mo"e /atra"iti najmanje -, narodni1 poslanika. .redlo# /a #lasanje o nepoverenju 5ladi ili pojedinom lanu 5lade Narodna skup*tina ra/matra na prvoj narednoj sednici$ a najranije pet dana po podno*enju predlo#a. Nakon okonanja rasprave pristupa se #lasanju o predlo#u. Narodna skup*tina je pri1vatila predlo# /a i/#lasavanje nepoverenja 5ladi ili lanu 5lade ako je /a nje#a #lasalo vi*e od polovine od svi1 narodni1 poslanika. @ko Narodna skup*tina i/#lasa nepoverenje 5ladi$ predsednik Republike je du"an da pokrene postupak /a i/bor nove 5lade. @ko Narodna skup*tina ne i/abere novu 5ladu u roku od 3, dana od i/#lasavanja nepoverenja$ predsednik Republike je du"an da raspusti Narodnu skup*tinu i raspi*e i/bore. @ko Narodna skup*tina i/#lasa nepoverenje lanu 5lade$ predsednik 5lade je du"an da pokrene postupak /a i/bor novo# lana 5lade$ u skladu sa /akonom. @ko 5ladi ili lanu 5lade ne bude i/#lasano nepoverenje$ potpisnici predlo#a ne mo#u podneti novi predlo# /a #lasanje o nepoverenju pre isteka roka od 1&, dana.

Gl!%!#"e o povere#"u Vl!di l!# $)$

5lada mo"e /atra"iti #lasanje o svom poverenju.

.redlo# /a #lasanje o poverenju 5ladi mo"e se$ na /a1tev 5lade$ ra/matrati i na sednici Narodne skup*tine koja je u toku$ a ako 5lada nije podnela takav /a1tev$ predlo# se ra/matra na prvoj narednoj sednici$ a najranije pet dana od nje#ovo# podno*enja. Nakon okonanja rasprave pristupa se #lasanju o predlo#u. Narodna skup*tina je pri1vatila predlo# /a i/#lasavanje poverenja 5ladi ako je /a nje#a #lasalo vi*e od polovine od svi1 narodni1 poslanika. @ko Narodna skup*tina ne i/#lasa poverenje 5ladi$ 5ladi prestaje mandat$ a predsednik Republike je du"an da pokrene postupak /a i/bor nove 5lade. @ko Narodna skup*tina ne i/abere novu 5ladu u roku od 3, dana od dana nei/#lasavanja poverenja$ predsednik Republike je du"an da raspusti Narodnu skup*tinu i raspi*e i/bore.

O%'!v ! pred%ed#i ! Vl!de l!# $)(

.redsednik 5lade mo"e podneti ostavku Narodnoj skup*tini. .redsednik 5lade ostavku podnosi predsedniku Narodne skup*tine i istovremeno o njoj obave*tava predsednika Republike i javnost. Narodna skup*tina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika 5lade. 5ladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika 5lade. 3ada Narodna skup*tina konstatuje ostavku predsednika 5lade$ predsednik Republike je du"an da pokrene postupak /a i/bor nove 5lade. @ko Narodna skup*tina ne i/abere novu 5ladu u roku od 3, dana od dana konstatacije ostavke predsednika 5lade$ predsednik Republike je du"an da raspusti Narodnu skup*tinu i raspi*e i/bore.

O%'!v ! i r!0re9e#"e +l!#! Vl!de l!# $))

Glan 5lade mo"e podneti ostavku predsedniku 5lade. .redsednik 5lade dostavlja ostavku lana 5lade predsedniku Narodne skup*tine$ a Narodna skup*tina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku. .redsednik 5lade mo"e predlo"iti Narodnoj skup*tini ra/re*enje pojedino# lana 5lade. Narodna skup*tina ra/matra i #lasa o predlo#u /a ra/re*enje lana 5lade na prvoj narednoj sednici. 6dluka o ra/re*enju lana 5lade doneta je ako je /a nju #lasala ve0ina od ukupno# broja narodni1 poslanika.

Glanu 5lade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke$ a lanu 5lade koji je ra/re*en$ danom dono*enja odluke o ra/re*enju. .olo"aj i ovla*0enja lana 5lade koji je podneo ostavku ili u odnosu na ko#a je podnet predlo# /a ra/re*enje$ do prestanka mandata$ ure2uju se /akonom. .redsednik 5lade je du"an da po prestanku mandata lana 5lade /bo# podno*enja ostavke ili ra/re*enja$ u skladu sa /akonom$ pokrene postupak /a i/bor novo# lana 5lade.

I2u#i'e' pred%ed#i ! i +l!#! Vl!de l!# $)*

.redsednik 5lade i lan 5lade ne od#ovaraju /a mi*ljenje i/neto na sednici 5lade ili Narodne skup*tine$ ili /a #lasanje na sednici 5lade. .redsednik i lan 5lade u"ivaju imunitet kao narodni poslanik. 6 imunitetu predsednika i lana 5lade$ odluuje 5lada.

-! o# o Vl!di l!# $),

6 5ladi se donosi /akon.

%. &r'avna uprava Polo8!" dr8!v#e upr!ve l!# $).

+r"avna uprava je samostalna$ ve/ana Ustavom i /akonom$ a /a svoj rad od#ovorna je 5ladi. .oslove dr"avne uprave obavljaju ministarstva i dru#i or#ani dr"avne uprave odre2eni /akonom. .oslovi dr"avne uprave i broj ministarstava odre2uju se /akonom. Unutra*nje ure2enje ministarstava i dru#i1 or#ana dr"avne uprave i or#ani/acija propisuje 5lada.

Pover!v!#"e "!v#i1 ovl!9>e#"! i "!v#e %lu8be l!# $)3

U interesu efikasnije# i racionalnije# ostvarivanja prava i obave/a #ra2ana i /adovoljavanja nji1ovi1 potreba od neposredno# interesa /a "ivot i rad$ /akonom se

mo"e poveriti obavljanje odre2eni1 poslova i/ nadle"nosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. .ojedina javna ovla*0enja se mo#u /akonom poveriti i predu/e0ima$ ustanovama$ or#ani/acijama i pojedincima. 7avna ovla*0enja se mo#u /akonom poveriti i posebnim or#anima preko koji1 se ostvaruje re#ulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima. Republika Srbija$ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mo#u osnovati javne slu"be. +elatnosti i poslovi /bo# koji1 se osnivaju javne slu"be$ nji1ovo ure2enje i rad propisuje se /akonom.

(. )a!"i"nik *raana l!# $)5

Za*titnik #ra2ana je ne/avisan dr"avni or#an koji *titi prava #ra2ana i kontroli*e rad or#ana dr"avne uprave$ or#ana nadle"no# /a pravnu /a*titu imovinski1 prava i interesa Republike Srbije$ kao i dru#i1 or#ana i or#ani/acija$ predu/e0a i ustanova kojima su poverena javna ovla*0enja. Za*titnik #ra2ana nije ovla*0en da kontroli*e rad Narodne skup*tine$ predsednika Republike$ 5lade$ Ustavno# suda$ sudova i javni1 tu"ila*tava. Za*titnika #ra2ana bira i ra/re*ava Narodna skup*tina$ u skladu sa Ustavom i /akonom. Za*titnik #ra2ana /a svoj rad od#ovara Narodnoj skup*tini. Za*titnik #ra2ana u"iva imunitet kao narodni poslanik. 6 imunitetu /a*titnika #ra2ana odluuje Narodna skup*tina. 6 Za*titniku #ra2ana donosi se /akon.

+. $ojska ,rbije N!dle8#o%' l!# $)6

5ojska Srbije brani /emlju od oru"ano# u#ro"avanja spolja i i/vr*ava dru#e misije i /adatke$ u skladu sa Ustavom$ /akonom i principima me2unarodno# prava koji re#uli*u upotrebu sile.

Upo'reb! Vo"% e Srbi"e v!# 4r!#i&! l!# $*7

5ojska Srbije se mo"e upotrebiti van #ranica Republike Srbije samo po odluci Narodne skup*tine Republike Srbije.

Ko#'rol! #!d Vo"% o2 Srbi"e l!# $*$

5ojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom. 6 5ojsci Srbije donosi se /akon.

-. ,udovi N!+el! %ud%'v! l!# $*(

Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Sudovi su samostalni i ne/avisni u svom radu i sude na osnovu Ustava$ /akona i dru#i1 op*ti1 akata$ kada je to predvi2eno /akonom$ op*tepri1va0eni1 pravila me2unarodno# prava i potvr2eni1 me2unarodni1 u#ovora. Raspravljanje pred sudom je javno i mo"e se o#raniiti samo u skladu s Ustavom. U su2enju uestvuju sudije i sudije porotnici$ na nain utvr2en /akonom. Zakonom se mo"e propisati da u odre2enim sudovima i u odre2enim stvarima sude samo sudije. Sud sudi u ve0u$ a /akonom se mo"e predvideti da u odre2enim stvarima sudi sudija pojedinac.

Vr%'e %udov! l!# $*)

Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima op*te i posebne nadle"nosti. 6snivanje$ or#ani/acija$ nadle"nost$ ure2enje i sastav sudova ure2uju se /akonom. Ne mo#u se osnivati privremeni$ preki ili vanredni sudovi. 5r1ovni kasacioni sud je najvi*i sud u Republici Srbiji. Sedi*te 5r1ovno# kasaciono# suda je u :eo#radu.

Pred%ed#i Vr1ov#o4 !%!&io#o4 %ud!

l!# $**
.redsednika 5r1ovno# kasaciono# suda$ na predlo# 5isoko# saveta sudstva$ po pribavljenom mi*ljenju op*te sednice 5r1ovno# kasaciono# suda i nadle"no# odbora Narodne skup*tine$ bira Narodna skup*tina. .redsednik 5r1ovno# kasaciono# suda bira se na period od pet #odina i ne mo"e biti ponovo biran. .redsedniku 5r1ovno# kasaciono# suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je i/abran na nje#ov /a1tev$ nastupanjem /akonom propisani1 uslova /a prestanak sudijske funkcije ili ra/re*enjem i/ /akonom propisani1 ra/lo#a /a ra/re*enje predsednika suda. 6dluku o prestanku funkcije predsednika 5r1ovno# kasaciono# suda donosi Narodna skup*tina$ u skladu sa /akonom$ pri emu odluku o ra/re*enju donosi na predlo# 5isoko# saveta sudstva.

Sud% e odlu e l!# $*,

Sudske odluke se donose u ime naroda. Sudske odluke se /asnivaju na Ustavu$ /akonu$ potvr2enom me2unarodnom u#ovoru i propisu donetom na osnovu /akona. Sudske odluke su obave/ne /a sve i ne mo#u biti predmet vansudske kontrole. Sudsku odluku mo"e preispitivati samo nadle"ni sud$ u /akonom propisanom postupku. .omilovanjem ili amnestijom i/reena ka/na mo"e se$ be/ sudske odluke$ oprostiti u celini ili delimino.

S'!l#o%' %udi"% e <u# &i"e l!# $*.

Sudijska funkcija je stalna. ;/u/etno$ lice koje se prvi put bira /a sudiju bira se na tri #odine.

I0bor %udi"! l!# $*3

Narodna skup*tina$ na predlo# 5isoko# saveta sudstva$ bira /a sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.

4andat sudiji koji je prvi put i/abran na sudijsku funkciju traje tri #odine. 5isoki savet sudstva$ u skladu sa /akonom$ bira sudije /a trajno obavljanje sudijske funkcije$ u istom ili dru#om sudu. 5isoki savet sudstva odluuje i o i/boru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u dru#i ili vi*i sud.

Pre%'!#! %udi"% e <u# &i"e l!# $*5

Sudiji prestaje sudijska funkcija na nje#ov /a1tev$ nastupanjem /akonom propisani1 uslova ili ra/re*enjem i/ /akonom predvi2eni1 ra/lo#a$ kao i ako ne bude i/abran na stalnu funkciju. 6dluku o prestanku sudijske funkcije donosi 5isoki savet sudstva. .rotiv ove odluke sudija ima pravo "albe Ustavnom sudu. ;/javljena "alba iskljuuje pravo na podno*enje Ustavne "albe. .ostupak$ osnovi i ra/lo/i /a prestanak sudijske funkcije$ kao i ra/lo/i /a ra/re*enje od du"nosti predsednika suda$ ure2uju se /akonom.

Ne0!vi%#o%' %udi"e l!# $*6

Sudija je u vr*enju sudijske funkcije ne/avisan i potinjen samo Ustavu i /akonu. Svaki uticaj na sudiju u vr*enju sudijske funkcije je /abranjen.

Nepre2e%'ivo%' %udi"e l!# $,7

Sudija ima pravo da vr*i sudijsku funkciju u sudu /a koji je i/abran i samo u/ svoju sa#lasnost mo"e biti preme*ten ili upu0en u dru#i sud. U sluaju ukidanja suda ili prete"no# dela nadle"nosti suda /a koji je i/abran$ sudija i/u/etno mo"e be/ svoje sa#lasnosti biti trajno preme*ten ili upu0en u dru#i sud$ u skladu sa /akonom.

I2u#i'e' l!# $,$

Sudija ne mo"e biti po/van na od#ovornost /a i/ra"eno mi*ljenje ili #lasanje prilikom dono*enja sudske odluke$ osim ako se radi o krivinom delu kr*enja /akona od strane sudije.

Sudija ne mo"e biti li*en slobode u postupku pokrenutom /bo# krivino# dela uinjeno# u obavljanju sudijske funkcije be/ odobrenja 5isoko# saveta sudstva.

Ne%po"ivo%' %udi"% e <u# &i"e l!# $,(

Zabranjeno je politiko delovanje sudija. Zakonom se ure2uje koje su dru#e funkcije$ poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.

.. $isoki save" suds"va Polo8!"/ %!%'!v i i0bor l!# $,)

5isoki savet sudstva je ne/avisan i samostalan or#an koji obe/be2uje i #arantuje ne/avisnost i samostalnost sudova i sudija. 5isoki savet sudstva ima 11 lanova. U sastav 5isoko# saveta sudstva ula/e predsednik 5r1ovno# kasaciono# suda$ ministar nadle"an /a pravosu2e i predsednik nadle"no# odbora Narodne skup*tine$ kao lanovi po polo"aju i osam i/borni1 lanova koje bira Narodna skup*tina$ u skladu sa /akonom. ;/borne lanove ine *est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom$ od koji1 je jedan sa teritorije autonomni1 pokrajina$ i dva u#ledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 #odina iskustva u struci$ od koji1 je jedan advokat$ a dru#i profesor pravno# fakulteta. .redsednici sudova ne mo#u biti i/borni lanovi 5isoko# saveta sudstva. 4andat lanova 5isoko# saveta sudstva traje pet #odina$ osim /a lanove po polo"aju. Glan 5isoko# saveta sudstva u"iva imunitet kao sudija.

N!dle8#o%' Vi%o o4 %!ve'! %ud%'v! l!# $,*

5isoki savet sudstva bira i ra/re*ava sudije$ u skladu sa Ustavom i /akonom$ predla"e Narodnoj skup*tini i/bor sudija prilikom prvo# i/bora na sudijsku funkciju$ predla"e Narodnoj skup*tini i/bor predsednika 5r1ovno# kasaciono# suda i predsednika sudova$ u skladu sa Ustavom i /akonom$ uestvuje u postupku /a prestanak funkcije predsednika 5r1ovno# kasaciono# suda i predsednika sudova$ na nain predvi2en Ustavom i /akonom$ vr*i i dru#e poslove odre2ene /akonom.

Pr!v#i le

l!# $,,
.rotiv odluke 5isoko# saveta sudstva mo"e se ulo"iti "alba Ustavnom sudu$ u sluajevima propisanim /akonom.

/. Javno "u'ila!"vo Polo8!" i #!dle8#o%' l!# $,.

7avno tu"ila*tvo je samostalan dr"avni or#an koji #oni uinioce krivini1 i dru#i1 ka"njivi1 dela i predu/ima mere /a /a*titu ustavnosti i /akonitosti. 7avno tu"ila*tvo vr*i svoju funkciju na osnovu Ustava$ /akona$ potvr2eno# me2unarodno# u#ovora i propisa doneto# na osnovu /akona.

O%#iv!#"e i or4!#i0!&i"! l!# $,3

6snivanje$ or#ani/acija i nadle"nost javno# tu"ila*tva ure2uju se /akonom. Republiko javno tu"ila*tvo je najvi*e javno tu"ila*tvo u Republici Srbiji.

Republi+ i "!v#i 'u8il!& l!# $,5

Republiki javni tu"ilac vr*i nadle"nost javno# tu"ila*tva u okviru prava i du"nosti Republike Srbije. Republiko# javno# tu"ioca$ na predlo# 5lade$ po pribavljenom mi*ljenju nadle"no# odbora Narodne skup*tine$ bira Narodna skup*tina. Republiki javni tu"ilac bira se na period od *est #odina i mo"e biti ponovo biran. Republikom javnom tu"iocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo i/abran$ kada sam to /atra"i$ nastupanjem /akonom propisani1 uslova ili ra/re*enjem i/ /akonom predvi2eni1 ra/lo#a. 6dluku o prestanku funkcije Republikom javnom tu"iocu donosi Narodna skup*tina$ u skladu sa /akonom$ pri emu odluku o ra/re*enju donosi na predlo# 5lade.

J!v#i 'u8io&i i 0!2e#i&i "!v#i1 'u8il!&! l!# $,6

?unkciju javno# tu"ila*tva vr*i javni tu"ilac. 7avno# tu"ioca bira Narodna skup*tina$ na predlo# 5lade. 4andat javno# tu"ioca traje *est #odina i mo"e biti ponovo biran. Zamenik javno# tu"ioca /amenjuje javno# tu"ioca pri vr*enju tu"ilake funkcije i du"an je da postupa po nje#ovim uputstvima. Narodna skup*tina$ na predlo# +r"avno# ve0a tu"ilaca$ bira /a /amenika javno# tu"ioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju. 4andat /ameniku javno# tu"ioca koji je prvi put i/abran na funkciju traje tri #odine. +r"avno ve0e tu"ilaca$ u skladu sa /akonom$ bira /amenike javni1 tu"ilaca /a trajno obavljanje funkcije$ u istom ili dru#om javnom tu"ila*tvu. +r"avno ve0e tu"ilaca odluuje i o i/boru /amenika javni1 tu"ilaca koji su na stalnoj funkciji u dru#o ili vi*e javno tu"ila*tvo.

Od4ovor#o%' l!# $.7

Republiki javni tu"ilac od#ovoran je /a rad javno# tu"ila*tva i /a svoj rad Narodnoj skup*tini. 7avni tu"ioci od#ovaraju /a rad javno# tu"ila*tva i /a svoj rad Republikom javnom tu"iocu i Narodnoj skup*tini$ a ni"i javni tu"ioci i neposredno vi*em javnom tu"iocu. Zamenici javno# tu"ioca od#ovaraju /a svoj rad javnom tu"iocu.

Pre%'!#! <u# &i"e "!v#o4 'u8io&! i 0!2e#i ! "!v#o4 'u8io&! l!# $.$
7avnom tu"iocu i /ameniku tu"ioca prestaje funkcija na nji1ov /a1tev$ nastupanjem /akonom propisani1 uslova ili ra/re*enjem i/ /akonom propisani1 ra/lo#a. 7avnom tu"iocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo i/abran$ a /ameniku javno# tu"ioca$ ako ne bude i/abran na stalnu funkciju. 6dluku o prestanku funkcije javno# tu"ioca$ u skladu sa /akonom donosi Narodna skup*tina$ pri emu odluku o ra/re*enju donosi na predlo# 5lade. 6dluku o prestanku funkcije /amenika javno# tu"ioca$ u skladu sa /akonom$ donosi +r"avno ve0e tu"ilaca. .rotiv odluke o prestanku funkcije javni tu"ilac i /amenik javno# tu"ioca mo#u ulo"iti "albu Ustavnom sudu. ;/javljena "alba iskljuuje pravo na podno*enje ustavne "albe.

.ostupak$ osnovi i ra/lo/i /a prestanak funkcije javno# tu"ioca i /amenika javno# tu"ioca$ ure2uju se /akonom.

I2u#i'e' l!# $.(

7avni tu"ilac i /amenik javno# tu"ioca ne mo#u biti po/vani na od#ovornost /a i/ra"eno mi*ljenje u vr*enju tu"ilake funkcije$ osim ako se radi o krivinom delu kr*enja /akona od strane javno# tu"ioca$ odnosno /amenika javno# tu"ioca. 7avni tu"ilac$ odnosno /amenik javno# tu"ioca ne mo"e biti li*en slobode u postupku pokrenutom /bo# krivino# dela uinjeno# u vr*enju tu"ilake funkcije$ odnosno slu"be$ be/ odobrenja nadle"no# odbora Narodne skup*tine.

Ne%po"ivo%' 'u8il!+ e <u# &i"e l!# $.)

Zabranjeno je politiko delovanje javni1 tu"ilaca i /amenika javni1 tu"ilaca. Zakonom se ure2uje koje su dru#e funkcije$ poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tu"ilakom funkcijom.

Polo8!"/ %!%'!v i i0bor Dr8!v#o4 ve>! 'u8il!&! l!# $.*

+r"avno ve0e tu"ilaca je samostalan or#an koji obe/be2uje i #arantuje samostalnost javni1 tu"ilaca i /amenika javni1 tu"ilaca u skladu sa Ustavom. +r"avno ve0e tu"ilaca ima 11 lanova. U sastav +r"avno# ve0a tu"ilaca ula/e Republiki javni tu"ilac$ ministar nadle"an /a pravosu2e i predsednik nadle"no# odbora Narodne skup*tine$ kao lanovi po polo"aju i osam i/borni1 lanova koje bira Narodna skup*tina$ u skladu sa /akonom. ;/borne lanove ine *est javni1 tu"ilaca ili /amenika javni1 tu"ilaca sa stalnom funkcijom$ od koji1 je jedan sa teritorije autonomni1 pokrajina$ i dva u#ledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 #odina iskustva u struci$ od koji1 je jedan advokat$ a dru#i profesor pravno# fakulteta. 4andat lanova +r"avno# ve0a tu"ilaca traje pet #odina$ osim /a lanove po polo"aju. Glan +r"avno# ve0a tu"ilaca u"iva imunitet kao javni tu"ilac.

N!dle8#o%' Dr8!v#o4 ve>! 'u8il!&! l!# $.,

+r"avno ve0e tu"ilaca predla"e Narodnoj skup*tini kandidate /a prvi i/bor /a /amenika javno# tu"ioca$ bira /amenike javni1 tu"ilaca /a trajno obavljanje funkcije /amenika javno# tu"ioca$ bira /amenike javni1 tu"ilaca koji su na stalnoj funkciji /a /amenike javno# tu"ioca u dru#om javnom tu"ila*tvu$ odluuje u postupku /a prestanak funkcije /amenika javni1 tu"ilaca$ na nain predvi2en Ustavom i /akonom$ vr*i i dru#e poslove odre2ene /akonom.

e%'i deo USTAVNI SUD

Polo8!" l!# $..
Ustavni sud je samostalan i ne/avisan dr"avni or#an koji *titi ustavnost i /akonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. 6dluke Ustavno# suda su konane$ i/vr*ne i op*teobave/uju0e.

N!dle8#o%' l!# $.3

Ustavni sud odluuje oC 1. sa#lasnosti /akona i dru#i1 op*ti1 akata sa Ustavom$ op*tepri1va0enim pravilima me2unarodno# prava i potvr2enim me2unarodnim u#ovorima$ 2. sa#lasnosti potvr2eni1 me2unarodni1 u#ovora sa Ustavom$ 3. sa#lasnosti dru#i1 op*ti1 akata sa /akonom$ %. sa#lasnosti statuta i op*ti1 akata autonomni1 pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i /akonom$ 5. sa#lasnosti op*ti1 akata or#ani/acija kojima su poverena javna ovla*0enja$ politiki1 stranaka$ sindikata$ udru"enja #ra2ana i kolektivni1 u#ovora sa Ustavom i /akonom. Ustavni sudC 1. re*ava sukob nadle"nosti i/me2u sudova i dru#i1 dr"avni1 or#ana$ 2. re*ava sukob nadle"nosti i/me2u republiki1 or#ana i pokrajinski1 or#ana ili or#ana jedinica lokalne samouprave$ 3. re*ava sukob nadle"nosti i/me2u pokrajinski1 or#ana i or#ana jedinica lokalne samouprave$

%. re*ava sukob nadle"nosti i/me2u or#ana ra/liiti1 autonomni1 pokrajina ili ra/liiti1 jedinica lokalne samouprave$ 5. odluuje o i/bornim sporovima /a koje /akonom nije odre2ena nadle"nost sudova$ -. vr*i i dru#e poslove odre2ene Ustavom i /akonom. Ustavni sud odluuje o /abrani rada politike stranke$ sindikalne or#ani/acije ili udru"enja #ra2ana. Ustavni sud obavlja i dru#e poslove predvi2ene Ustavom.

O&e#! u%'!v#o%'i i 0! o#i'o%'i l!# $.5

.ostupak /a ocenu ustavnosti i /akonitosti mo#u da pokrenu dr"avni or#ani$ or#ani teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave$ kao i najmanje 25 narodni1 poslanika. .ostupak mo"e pokrenuti i sam Ustavni sud. Svako pravno ili fi/iko lice ima pravo na inicijativu /a pokretanje postupka /a ocenu ustavnosti i /akonitosti. Zakon ili dru#i op*ti akt koji nije sa#lasan Ustavu ili /akonu prestaje da va"i danom objavljivanja odluke Ustavno# suda u slu"benom #lasilu. Ustavni sud mo"e$ do dono*enja konane odluke i pod uslovima odre2enim /akonom$ obustaviti i/vr*enje pojedinano# akta ili radnje predu/ete na osnovu /akona ili dru#o# op*te# akta iju ustavnost ili /akonitost ocenjuje. Ustavni sud mo"e oceniti sa#lasnost /akona i dru#i1 op*ti1 akata sa Ustavom$ op*ti1 akata sa /akonom i po prestanku nji1ovo# va"enja$ ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od *est meseci od prestanka nji1ovo# va"enja.

O&e#! u%'!v#o%'i 0! o#! pre #"e4ovo4 %'up!#"! #! %#!4u l!# $.6

Na /a1tev najmanje jedne tre0ine narodni1 poslanika$ Ustavni sud je du"an da u roku od sedam dana oceni ustavnost /akona koji je i/#lasan$ a uka/om jo* nije pro#la*en. @ko /akon bude pro#la*en pre dono*enja odluke o ustavnosti$ Ustavni sud 0e nastaviti da postupa prema /a1tevu$ u skladu sa redovnim postupkom /a ocenu ustavnosti /akona. @ko Ustavni sud donese odluku o neustavnosti /akona pre nje#ovo# pro#la*enja$ ova odluka 0e stupiti na sna#u danom pro#la*enja /akona.

.ostupak /a ocenu ustavnosti ne mo"e biti pokrenut protiv /akona ija je uskla2enost sa Ustavom utvr2ena pre nje#ovo# stupanja na sna#u.

U%'!v#! 8!lb! l!# $37

Ustavna "alba se mo"e i/javiti protiv pojedinani1 akata ili radnji dr"avni1 or#ana ili or#ani/acija kojima su poverena javna ovla*0enja$ a kojima se povre2uju ili uskra0uju ljudska ili manjinska prava i slobode /ajemene Ustavom$ ako su iscrpljena ili nisu predvi2ena dru#a pravna sredstva /a nji1ovu /a*titu.

Obe0be;e#"e i0vr9e#"! odlu e l!# $3$

Svako je du"an da po*tuje i i/vr*ava odluku Ustavno# suda. Ustavni sud svojom odlukom ure2uje nain njeno# i/vr*enja$ kada je to potrebno. ;/vr*enje odluka Ustavno# suda ure2uje se /akonom.

S!%'!v U%'!v#o4 %ud!B I0bor i i2e#ov!#"e %udi"! U%'!v#o4 %ud! l!# $3(
Ustavni sud ini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet #odina. .et sudija Ustavno# suda bira Narodna skup*tina$ pet imenuje predsednik Republike$ a pet op*ta sednica 5r1ovno# kasaciono# suda Srbije. Narodna skup*tina bira pet sudija Ustavno# suda i/me2u 1, kandidata koje predlo"i predsednik Republike$ predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavno# suda i/me2u 1, kandidata koje predlo"i Narodna skup*tina$ a op*ta sednica 5r1ovno# kasaciono# suda imenuje pet sudija i/me2u 1, kandidata koje na /ajednikoj sednici predlo"e 5isoki savet sudstva i +r"avno ve0e tu"ilaca. Sa svake od predlo"eni1 lista kandidata jedan od i/abrani1 kandidata mora biti sa teritorije autonomni1 pokrajina. Sudija Ustavno# suda se bira i imenuje me2u istaknutim pravnicima sa najmanje %, #odina "ivota i 15 #odina iskustva u pravnoj struci. 7edno lice mo"e biti birano ili imenovano /a sudiju Ustavno# suda najvi*e dva puta. Sudije Ustavno# suda i/ svo# sastava biraju predsednika na period od tri #odine$ tajnim #lasanjem.

Su ob i#'ere%!B I2u#i'e' l!# $3)

Sudija Ustavno# suda ne mo"e vr*iti dru#u javnu ili profesionalnu funkciju niti posao$ i/u/ev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji$ u skladu sa /akonom. Sudija Ustavno# suda u"iva imunitet kao narodni poslanik. 6 nje#ovom imunitetu odluuje Ustavni sud.

Pre%'!#! du8#o%'i %udi"e U%'!v#o4 %ud! l!# $3*

Sudiji Ustavno# suda du"nost prestaje istekom vremena na koje je i/abran ili imenovan$ na nje#ov /a1tev$ kad napuni /akonom propisane op*te uslove /a starosnu pen/iju ili ra/re*enjem. Sudija Ustavno# suda ra/re*ava se ako povredi /abranu sukoba interesa$ trajno i/#ubi radnu sposobnost /a du"nost sudije Ustavno# suda$ bude osu2en na ka/nu /atvora ili /a ka"njivo delo koje #a ini nedostojnim du"nosti sudije Ustavno# suda. 6 prestanku du"nosti sudije$ na /a1tev ovla*0eni1 predla#aa /a i/bor$ odnosno imenovanje /a i/bor sudije Ustavno# suda$ odluuje Narodna Skup*tina. ;nicijativu /a pokretanje postupka /a ra/re*enje mo"e da podnese Ustavni sud.

N!+i# odlu+iv!#"! u U%'!v#o2 %uduB -! o# o U%'!v#o2 %udu l!# $3,

Ustavni sud odluke donosi ve0inom #lasova svi1 sudija Ustavno# suda. 6dluku da samostalno pokrene postupak /a ocenu ustavnosti ili /akonitosti Ustavni sud donosi dvotre0inskom ve0inom #lasova svi1 sudija. Ure2enje Ustavno# suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo nje#ovi1 odluka$ ure2uju se /akonom.

Sed2i deo TERITORIJALNO URE?ENJE

1. Pokrajinska au"onomija i lokalna samouprava Po"!2 l!# $3.

8ra2ani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu$ koje ostvaruju neposredno ili preko svoji1 slobodno i/abrani1 predstavnika. @utonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravni1 lica.

R!04r!#i+e#"e #!dle8#o%'i l!# $33

7edinice lokalne samouprave nadle"ne su u pitanjima koja se$ na svrsis1odan nain$ mo#u ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave$ a autonomne pokrajine u pitanjima koja se$ na svrsis1odan nain$ mo#u ostvarivati unutar autonomne pokrajine$ u kojima nije nadle"na Republika Srbija. 3oja su pitanja od republiko#$ pokrajinsko# i lokalno# /naaja odre2uje se /akonom.

Pover!v!#"e #!dle8#o%'i l!# $35

Republika Srbija mo"e /akonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja i/ svoje nadle"nosti. @utonomna pokrajina mo"e odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja i/ svoje nadle"nosti. Sredstva /a vr*enje povereni1 nadle"nosti obe/be2uje Republika Srbija ili autonomna pokrajina$ /avisno od to#a ko je poverio nadle"nosti. .rava i obave/e autonomni1 pokrajina i jedinica lokalne samouprave i ovla*0enja Republike Srbije i autonomni1 pokrajina u nad/oru nad vr*enjem povereni1 nadle"nosti ure2uju se /akonom.

Pr!vo #! %!2o%'!l#o ure;iv!#"e or4!#! l!# $36

@utonomne pokrajine$ u skladu sa Ustavom i statutom autonomne pokrajine$ a jedinice lokalne samouprave$ u skladu sa Ustavom i /akonom$ samostalno propisuju ure2enje i nadle"nost svoji1 or#ana i javni1 slu"bi.

S up9'i#! !u'o#o2#e po r!"i#e i "edi#i&e lo !l#e %!2oupr!ve l!# $57

Skup*tina je najvi*i or#an autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Skup*tinu autonomne pokrajine ine poslanici$ a skup*tinu jedinice lokalne samouprave odbornici.

.oslanici i odbornici biraju se na period od etiri #odine$ na neposrednim i/borima tajnim #lasanjem$ i to poslanici u skladu sa odlukom skup*tine autonomne pokrajine$ a odbornici$ u skladu sa /akonom. U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima "ivi stanovni*tvo me*ovito# nacionalno# sastava$ omo#u0uje se sra/merna /astupljenost nacionalni1 manjina u skup*tinama$ u skladu sa /akonom.

S!r!d#"! !u'o#o2#i1 po r!"i#! i "edi#i&! lo !l#e %!2oupr!ve l!# $5$

@utonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sara2uju sa od#ovaraju0im teritorijalnim /ajednicama i jedinicama lokalne samouprave dru#i1 dr"ava$ u okviru spoljne politike Republike Srbije$ u/ po*tovanje teritorijalno# jedinstva i pravno# poretka Republike Srbije.

2. 0u"onomne pokrajine Po"!2/ o%#iv!#"e i 'eri'ori"! !u'o#o2#e po r!"i#e l!# $5(

@utonomne pokrajine su autonomne teritorijalne /ajednice osnovane Ustavom$ u kojima #ra2ani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Republika Srbija ima @utonomnu pokrajinu 5ojvodinu i @utonomnu pokrajinu 3osovo i 4eto1ija. Su*tinska autonomija @utonomne pokrajine 3osovo i 4eto1ija uredi0e se posebnim /akonom koji se donosi po postupku predvi2enom /a promenu Ustava. Nove autonomne pokrajine mo#u se osnivati$ a ve0 osnovane ukidati ili spajati po postupku predvi2enom /a promenu Ustava. .redlo# /a osnivanje novi1 ili ukidanje$ odnosno spajanje postoje0i1 autonomni1 pokrajina utvr2uju #ra2ani na referendumu$ u skladu sa /akonom. <eritorija autonomni1 pokrajina i uslovi pod kojima se mo"e promeniti #ranica i/me2u autonomni1 pokrajina odre2uje se /akonom. <eritorija autonomni1 pokrajina ne mo"e se menjati be/ sa#lasnosti njeni1 #ra2ana i/ra"ene na referendumu$ u skladu sa /akonom.

N!dle8#o%' !u'o#o2#i1 po r!"i#! l!# $5)

@utonomne pokrajine$ u skladu sa Ustavom i svojim statutom$ ure2uju nadle"nost$ i/bor$ or#ani/aciju i rad or#ana i slu"bi koje osnivaju. @utonomne pokrajine$ u skladu sa /akonom$ ure2uju pitanja od pokrajinsko# /naaja u oblastiC

1. prostorno# planiranja i ra/voja$ 2. poljoprivrede$ vodoprivrede$ *umarstva$ lova$ ribolova$ turi/ma$ u#ostiteljstva$ banja i leili*ta$ /a*tite "ivotne sredine$ industrije i /anatstva$ drumsko#$ reno# i "ele/niko# saobra0aja i ure2ivanja puteva$ prire2ivanja sajmova i dru#i1 privredni1 manifestacija$ 3. prosvete$ sporta$ kulture$ /dravstvene i socijalne /a*tite i javno# informisanja na pokrajinskom nivou. @utonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudski1 i manjinski1 prava$ u skladu sa /akonom. @utonomne pokrajine utvr2uju simbole pokrajine i nain nji1ovo# kori*0enja. @utonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na nain predvi2en /akonom. @utonomne pokrajine$ u skladu sa Ustavom i /akonom$ imaju i/vorne pri1ode$ obe/be2uju sredstva jedinicama lokalne samouprave /a obavljanje povereni1 poslova$ donose svoj bud"et i /avr*ni raun.

@i#!#%i"% ! !u'o#o2i"! !u'o#o2#i1 po r!"i#! l!# $5*

@utonomna pokrajina ima i/vorne pri1ode kojima finansira svoje nadle"nosti. 5rste i visina i/vorni1 pri1oda autonomni1 pokrajina odre2uju se /akonom. Zakonom se odre2uje ue*0e autonomni1 pokrajina u delu pri1oda Republike Srbije. :ud"et @utonomne pokrajine 5ojvodine i/nosi najmanje FH u odnosu na bud"et Republike Srbije$ s tim *to se tri sedmine od bud"eta @utonomne pokrajine 5ojvodine koristi /a finansiranje kapitalni1 ras1oda.

Pr!v#i ! 'i !u'o#o2#e po r!"i#e l!# $5,

Najvi*i pravni akt autonomne pokrajine je statut. Statut autonomne pokrajine donosi njena skup*tina$ u/ pret1odnu sa#lasnost Narodne skup*tine. 6 pitanjima i/ svoje nadle"nosti autonomna pokrajina donosi odluke i dru#a op*ta akta.

N!d0or #!d r!do2 or4!#! !u'o#o2#e po r!"i#e l!# $5.

5lada mo"e pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak /a ocenu ustavnosti ili /akonitosti odluke autonomne pokrajine$ pre njeno# stupanja na sna#u. U tom sluaju$ Ustavni sud mo"e$ do dono*enja svoje odluke$ odlo"iti stupanje na sna#u osporene odluke autonomne pokrajine.

-!9'i'! po r!"i#% e !u'o#o2i"e l!# $53

6r#an odre2en statutom autonomne pokrajine ima pravo "albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom dr"avno# or#ana ili or#ana jedinice lokalne samouprave onemo#u0ava vr*enje nadle"nost autonomne pokrajine. 6r#an odre2en statutom autonomne pokrajine mo"e pokrenuti postupak /a ocenu ustavnosti ili /akonitosti /akona i dru#o# op*te# akta Republike Srbije ili op*te# akta jedinice lokalne samouprave kojim se povre2uje pravo na pokrajinsku autonomiju.

3. Lokalna samouprava O%#ov#e odredbe l!# $55

7edinice lokalne samouprave su op*tine$ #radovi i #rad :eo#rad. <eritorija i sedi*te jedinice lokalne samouprave odre2uje se /akonom. 6snivanju$ ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave pret1odi referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave. .oslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se i/ i/vorni1 pri1oda jedinice lokalne samouprave$ bud"eta Republike Srbije$ u skladu sa /akonom$ i bud"eta autonomne pokrajine$ kada je autonomna pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova i/ svoje nadle"nosti$ u skladu sa odlukom skup*tine autonomne pokrajine.

Polo8!" "edi#i&! lo !l#e %!2oupr!ve l!# $56

6p*tine se osnivaju i ukidaju /akonom. 8rad se osniva /akonom$ u skladu sa kriterijumima predvi2enim /akonom kojim se ure2uje lokalna samouprava. 8rad ima nadle"nosti koje su Ustavom poverene op*tini$ a /akonom mu se mo#u poveriti i dru#e nadle"nosti.

Statutom #rada mo"e se predvideti da se na teritoriji #rada obra/uju dve ili vi*e #radski1 op*tina. Statutom #rada se ure2uju poslovi i/ nadle"nosti #rada koje vr*e #radske op*tine. .olo"aj #rada :eo#rada$ #lavno# #rada Republike Srbije$ ure2uje se /akonom o #lavnom #radu i statutom #rada :eo#rada. 8rad :eo#rad ima nadle"nosti koje su Ustavom i /akonom poverene op*tini i #radu$ a /akonom o #lavnom #radu mo#u mu se poveriti i dru#e nadle"nosti.

N!dle8#o%' op9'i#e l!# $67

6p*tina$ preko svoji1 or#ana$ u skladu sa /akonomC 1. ure2uje i obe/be2uje obavljanje i ra/voj komunalni1 delatnostiD 2. ure2uje i obe/be2uje kori*0enje #ra2evinsko# /emlji*ta i poslovno# prostoraD 3. stara se o i/#radnji$ rekonstrukciji$ odr"avanju i kori*0enju lokalni1 puteva i ulica i dru#i1 javni1 objekata od op*tinsko# /naajaD ure2uje i obe/be2uje lokalni prevo/D %. stara se o /adovoljavanju potreba #ra2ana u oblasti prosvete$ kulture$ /dravstvene i socijalne /a*tite$ deije /a*tite$ sporta i fi/ike kultureD 5. stara se o ra/voju i unapre2enju turi/ma$ /anatstva$ u#ostiteljstva i tr#ovineD -. stara se o /a*titi "ivotne sredine$ /a*titi od elementarni1 i dru#i1 nepo#odaD /a*titi kulturni1 dobara od /naaja /a op*tinuD F. /a*titi$ unapre2enju i kori*0enju poljoprivredno# /emlji*taD &. obavlja i dru#e poslove odre2ene /akonom. 6p*tina samostalno$ u skladu sa /akonom$ donosi svoj bud"et i /avr*ni raun$ urbanistiki plan i pro#ram ra/voja op*tine$ utvr2uje simbole op*tine i nji1ovu upotrebu. 6p*tina se stara o ostvarivanju$ /a*titi i unapre2enju ljudski1 i manjinski1 prava$ kao i o javnom informisanju u op*tini. 6p*tina samostalno upravlja op*tinskom imovinom$ u skladu sa /akonom. 6p*tina$ u skladu sa /akonom$ propisuje prekr*aje /a povrede op*tinski1 propisa.

Pr!v#i ! 'i i or4!#i op9'i#e l!# $6$

Najvi*i pravni akt op*tine je statut. Statut donosi skup*tina op*tine.

Skup*tina op*tine donosi op*te akte i/ svoje nadle"nosti$ usvaja bud"et i /avr*ni raun op*tine$ donosi plan ra/voja i prostorni plan op*tine$ raspisuje op*tinski referendum i vr*i dru#e poslove odre2ene /akonom i statutom. 6r#ani op*tine su skup*tina op*tine i dru#i or#ani odre2eni statutom$ u skladu sa /akonom. Skup*tina op*tine odluuje o i/boru i/vr*ni1 or#ana op*tine$ u skladu sa /akonom i statutom. ;/bor i/vr*ni1 or#ana #rada i #rada :eo#rada ure2uje se /akonom.

N!d0or #!d r!do2 op9'i#e l!# $6(

5lada je du"na da obustavi od i/vr*enja op*ti akt op*tine /a koji smatra da nije sa#lasan Ustavu ili /akonu i da u roku od pet dana pokrene postupak /a ocenjivanje nje#ove ustavnosti ili /akonitosti. 5lada mo"e$ pod uslovima odre2enim /akonom$ raspustiti skup*tinu op*tine. ;stovremeno sa raspu*tanjem skup*tine op*tine$ 5lada imenuje privremeni or#an koji obavlja poslove i/ nadle"nosti skup*tine$ vode0i rauna o politikom i nacionalnom sastavu raspu*tene skup*tine op*tine.

-!9'i'! lo !l#e %!2oupr!ve l!# $6)

6r#an odre2en statutom op*tine ima pravo "albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom dr"avno# or#ana ili or#ana jedinice lokalne samouprave onemo#u0ava vr*enje nadle"nosti op*tine. 6r#an odre2en statutom op*tine mo"e da pokrene postupak /a ocenu ustavnosti ili /akonitosti /akona i dru#o# op*te# akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povre2uje pravo na lokalnu samoupravu.

O%2i deo USTAVNOST I -AKONITOST

Ci"er!r1i"! do2!>i1 i 2e;u#!rod#i1 op9'i1 pr!v#i1 ! !'! l!# $6*
.ravni poredak Republike Srbije je jedinstven. Ustav je najvi*i pravni akt Republike Srbije.

Svi /akoni i dru#i op*ti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti sa#lasni sa Ustavom. .otvr2eni me2unarodni u#ovori i op*tepri1va0ena pravila me2unarodno# prava deo su pravno# poretka Republike Srbije. .otvr2eni me2unarodni u#ovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i dru#i op*ti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvr2enim me2unarodnim u#ovorima i op*tepri1va0enim pravilima me2unarodno# prava.

Ci"er!r1i"! do2!>i1 op9'i1 pr!v#i1 ! !'! l!# $6,

Svi pod/akonski op*ti akti Republike Srbije$ op*ti akti or#ani/acija kojima su poverena javna ovla*0enja$ politiki1 stranaka$ sindikata i udru"enja #ra2ana i kolektivni u#ovori moraju biti sa#lasni /akonu. Statuti$ odluke i svi dru#i op*ti akti autonomni1 pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti sa#lasni sa /akonom. Svi op*ti akti autonomni1 pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti sa#lasni nji1ovim statutima.

Ob"!vl"iv!#"e 0! o#! i dru4i1 op9'i1 ! !'! l!# $6.

Zakoni i svi dru#i op*ti akti$ objavljuju se pre stupanja na sna#u. Ustav$ /akoni i pod/akonski op*ti akti Republike Srbije objavljuju se u republikom slu"benom #lasilu$ a statuti$ odluke i dru#i op*ti akti autonomni1 pokrajina$ objavljuju se u pokrajinskom slu"benom #lasilu. Statuti i op*ti akti jedinica lokalne samouprave$ objavljuju se u lokalnim slu"benim #lasilima. Zakoni i dru#i op*ti akti stupaju na sna#u najranije osmo# dana od dana objavljivanja i mo#u da stupe na sna#u ranije samo ako /a to postoje naroito opravdani ra/lo/i$ utvr2eni prilikom nji1ovo# dono*enja.

-!br!#! povr!'#o4 de"%'v! 0! o#! i dru4i1 op9'i1 ! !'! l!# $63

Zakoni i svi dru#i op*ti akti ne mo#u imati povratno dejstvo. ;/u/etno$ samo pojedine odredbe /akona mo#u imati povratno dejstvo$ ako to nala"e op*ti interes utvr2en pri dono*enju /akona.

6dredba krivino# /akona mo"e imati povratno dejstvo samo ako je bla"a /a uinioca krivino# dela.

-! o#i'o%' upr!ve l!# $65

.ojedinani akti i radnje dr"avni1 or#ana$ or#ani/acija kojima su poverena javna ovla*0enja$ or#ana autonomni1 pokrajina i jedinica lokalne samouprave$ moraju biti /asnovani na /akonu. Zakonitost konani1 pojedinani1 akata kojima se odluuje o pravu$ obave/i ili na /akonu /asnovanom interesu podle"e preispitivanju pred sudom u upravnom sporu$ ako u odre2enom sluaju /akonom nije predvi2ena dru#aija sudska /a*tita.

Je0i po%'up ! l!# $66

Svako ima pravo da koristi svoj je/ik u postupku pred sudom$ dru#im dr"avnim or#anom ili or#ani/acijom koja vr*i javna ovla*0enja$ kada se re*ava o nje#ovom pravu ili obave/i. Ne/nanje je/ika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja /a ostvarivanje i /a*titu ljudski1 i manjinski1 prava.

V!#red#o %'!#"e l!# (77

3ada javna opasnost u#ro"ava opstanak dr"ave ili #ra2ana$ Narodna skup*tina pro#la*ava vanredno stanje. 6dluka o vanrednom stanju va"i najdu"e (, dana. .o isteku ovo# roka$ Narodna skup*tina odluku o vanrednom stanju mo"e produ"iti /a jo* (, dana$ ve0inom od ukupno# broja narodni1 poslanika. Za vreme vanredno# stanja$ Narodna skup*tina se sastaje be/ posebno# po/iva i ne mo"e biti raspu*tena. .ro#la*avaju0i vanredno stanje Narodna skup*tina mo"e propisati mere kojima se odstupa od Ustavom /ajemeni1 ljudski1 i manjinski1 prava. 3ad Narodna skup*tina nije u mo#u0nosti da se sastane$ odluku o pro#la*enju vanredno# stanja donose /ajedno predsednik Republike$ predsednik Narodne skup*tine i predsednik 5lade$ pod istim uslovima kao i Narodna skup*tina. 3ad Narodna skup*tina nije u mo#u0nosti da se sastane$ mere kojima se odstupa od ljudski1 i manjinski1 prava mo"e propisati 5lada$ uredbom$ u/ supotpis predsednika Republike.

4ere odstupanja od ljudski1 i manjinski1 prava koje propi*u Narodna skup*tina ili 5lada va"e najdu"e (, dana$ a po isteku ovo# roka mo#u se obnoviti pod istim uslovima. 3ad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skup*tina$ Narodna skup*tina je potvr2uje u roku od %& sati od njeno# dono*enja$ odnosno im bude u mo#u0nosti da se sastane. @ko Narodna skup*tina ne potvrdi ovu odluku$ odluka prestaje da va"i /avr*etkom prve sednice Narodne skup*tine odr"ane po pro#la*enju vanredno# stanja. 3ad mere kojima se odstupa od ljudski1 i manjinski1 prava nije propisala Narodna skup*tina$ 5lada je du"na da uredbu o merama odstupanja od ljudski1 i manjinski1 prava podnese na potvrdu Narodnoj skup*tini u roku od %& sati od njeno# dono*enja$ odnosno im Narodna skup*tina bude u mo#u0nosti da se sastane. U suprotnom$ mere odstupanja prestaju da va"e 2% sata od poetka prve sednice Narodne skup*tine odr"ane po pro#la*enju vanredno# stanja.

R!'#o %'!#"e l!# (7$

Ratno stanje pro#la*ava Narodna skup*tina. 3ad Narodna skup*tina nije u mo#u0nosti da se sastane$ odluku o pro#la*enju ratno# stanja donose /ajedno predsednik Republike$ predsednik Narodne skup*tine i predsednik 5lade. .ro#la*avaju0i ratno stanje Narodna skup*tina mo"e propisati mere kojima se odstupa od Ustavom /ajemeni1 ljudski1 i manjinski1 prava. 3ad Narodna skup*tina ne mo"e da se sastane$ mere odstupanja od Ustavom /ajemeni1 ljudski1 i manjinski1 prava /ajedno utvr2uju predsednik Republike$ predsednik Narodne skup*tine i predsednik 5lade. Sve mere propisane u periodu ratno# stanja potvr2uje Narodna skup*tina kad bude u mo#u0nosti da se sastane.

Od%'up!#"! od l"ud% i1 i 2!#"i#% i1 pr!v! u v!#red#o2 i r!'#o2 %'!#"u l!# (7(

.o pro#la*enju vanredno# ili ratno# stanja$ do/voljena su odstupanja od ljudski1 i manjinski1 prava /ajemeni1 Ustavom$ i to samo u obimu u kojem je to neop1odno. 4ere odstupanja ne smeju da dovedu do ra/likovanja na osnovu rase$ pola$ je/ika$ veroispovesti$ nacionalne pripadnosti ili dru*tveno# porekla. 4ere odstupanja od ljudski1 i manjinski1 prava prestaju da va"e prestankom vanredno# ili ratno# stanja.

4ere odstupanja ni u kom sluaju nisu do/voljene u po#ledu prava /ajemeni1 l. 23$ 2%$ 25$ 2-$ 2&$ 32$ 3%$ 3F$ 3&$ %3$ %5$ %F$ %($ -2 $ -3$ -%. i F&. Ustava.

Deve'i deo PRO:ENA USTAVA

Predlo4 0! pro2e#u U%'!v! i u%v!"!#"e pro2e#e U%'!v! l!# (7)
.redlo# /a promenu Ustava mo"e podneti najmanje jedna tre0ina od ukupno# broja narodni1 poslanika$ predsednik Republike$ 5lada i najmanje 15,.,,, biraa. 6 promeni Ustava odluuje Narodna skup*tina. .redlo# /a promenu Ustava usvaja se dvotre0inskom ve0inom od ukupno# broja narodni1 poslanika. @ko ne bude posti#nuta potrebna ve0ina$ promeni Ustava po pitanjima sadr"anim u podnetom predlo#u koji nije usvojen$ ne mo"e se pristupiti u naredni1 #odinu dana. @ko Narodna skup*tina usvoji predlo# /a promenu Ustava$ pristupa se i/radi$ odnosno ra/matranju akta o promeni Ustava. Narodna skup*tina usvaja akt o promeni Ustava dvotre0inskom ve0inom od ukupno# broja narodni1 poslanika i mo"e odluiti da #a i #ra2ani potvrde na republikom referendumu. Narodna skup*tina je du"na da akt o promeni Ustava stavi na republiki referendum radi potvr2ivanja$ ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava$ naela Ustava$ ljudska i manjinska prava i slobode$ ure2enje vlasti$ pro#la*avanje ratno# i vanredno# stanja$ odstupanje od ljudski1 i manjinski1 prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak /a promenu Ustava. 3ada se akt o promeni Ustava stavi na potvr2ivanje$ #ra2ani se na referendumu i/ja*njavaju najkasnije u roku od -, dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. .romena Ustava je usvojena ako je /a promenu na referendumu #lasala ve0ina i/a*li1 biraa. @kt o promeni Ustava koji je potvr2en na republikom referendumu stupa na sna#u kada #a pro#lasi Narodna skup*tina. @ko Narodna skup*tina ne odlui da akt o promeni Ustava stavi na potvr2ivanje$ promena Ustava je usvojena i/#lasavanjem u Narodnoj skup*tini$ a akt o promeni Ustava stupa na sna#u kada #a pro#lasi Narodna skup*tina.

-!br!#! pro2e#e U%'!v!

l!# (7*
Ustav ne mo"e biti promenjen /a vreme ratno# ili vanredno# stanja.

U%'!v#i 0! o# l!# (7,

Za sprovo2enje promene Ustava donosi se ustavni /akon. Ustavni /akon se donosi dvotre0inskom ve0inom od ukupno# broja narodni1 poslanika.

De%e'i deo -AVRNA ODREDBA

l!# (7.
6vaj ustav stupa na sna#u danom pro#la*enja u Narodnoj skup*tini.