Razlike izmeu mukaraca i ena u penzijskom sistemu Srbije

Prilikom obrauna starosne penzije enama se sta osiguranja poveava za 15%, maksimalno do navrenih 40 godina. To praktino znai da se enama sa staom do 35 godina dodaje 15% staa, a onima sa staom od 35-4 godina rauna se automatski 4 godina staa, tj. pro!entualno dodaje manje od 15%. "a #i$e od 4 godina staa %ormula je ista kao i za mu$kara!e. Formula ene nagra&uje' da bi ispeglala( pret)odne razlike u zaradi i stau i zapra#o i) stimuli$e da ostanu na tri$tu rada. *to je ena due osigurana, #e+i +e biti uti!aj dodatog staa, ali samo do 35 godina. Potom je uti!aj dodatnog staa manji. "a 4 i #i$e godina staa nema nikak#e razlike izme&u polo#a. ,akle, naj#e+i stimulans-za$tita je za ene koje se penzioni$u sa 35 godina staa, $to ilustruju Tabela ./-1. i 0ra%ikon ./-/. Pod pretposta#kom iste zarade

tokom radnog #eka, ene u 1rbiji su, dakle, u po#oljnijem poloaju od mu$kara!a. Porodina penzija iznosi 2 % penzije preminulog osiguranika-korisnika1. 3slo#i za porodinu penziju u 1rbiji, tako&e se razlikuju u za#isnosti od pola. 1tarosna grani!a za udo#i!e je pet godina nia za ene, tako da +e ona nakon postepenog podizanja u / 11. godini za udo#i!e iznositi 5 godina, odnosno 55 godina za udo#!e. 3 dra#ama lani!ama 43, #isina starosne grani!e i ostali uslo#i za sti!anje porodine penzije razlikuju se od dra#e do dra#e, ali ono $to je zajedniko jeste da su jednaki za oba pola. 5zuze!i su 6e$ka, u kojoj je starosna grani!a za ene 55 godina a za mu$kar!e 57 godina i#ota, 4stonija, koja daje mogu+nost i trudni!ama da dobiju porodinu penziju, ukoliko su ostale udo#i!e nakon 1/. nedelje trudno+e i 8ipar u kome mu$kara! moe da ost#ari porodinu penziju jedino ukoliko je nesposoban da se samostalno izdra#a.

3slo#i za invalidsku penziju ne razlikuju se direktno u odnosu na pol, odnosno i mu$kar!i i ene mogu penziju da ost#are pod istim uslo#ima, tj. samo uz pun gubitak radne sposobnosti i minimum pet godina osiguranja. 3slo# za sti!anje in#alidske penzije jeste, naime, da se postojanje in#alidnosti ut#rdi pre dostizanja starosne grani!e za starosnu penziju, koja se razlikuje po polu. dsus!va sa posla zbog poro"aja i brige o de#i su %aktori koji znaajno utiu na poloaj ena na tri$tu radne snage. Posredno, od naina na koji su re$ena o#a pitanja za#isi i poloaj ena u penzijskom sistemu. 3koliko se eni ne obezbedi naknada za period koji pro#ede na porodiljskom odsust#u, pored toga $to +e za to #reme biti u te$kom poloaju, do#e$+e je i u nera#nopra#niji odnos prilikom ost#ari#anja penzije 9 ima+e kra+i penzijski sta te tako i niu penziju.

3 1rbiji, odsust#a #ezana za poro&aj, podeljena su na: odsust#o zbog odra#anja trudno+e; odsust#o zbog poro&aja i odsust#o radi brige o detetu <umesto majke moe ga koristiti i ota! deteta=. "a s#a tri odsust#a dra#a re%undira posloda#!u zaradu kao i doprinose, tako da ti periodi ulaze u penzijski sta. >d de!embra / 5. godine, naknada trudni!ama koje su na odsust#u zbog odra#anja trudno+e iznosi ?5% nji)o#e pret)odne zarade. @enama koje su rodile troje i #i$e de!e dodaje se poseban sta od d#e godine. >#aj sta ne ulazi u raunanje minimalnog staa potrebnog za odlazak u penziju, ali utie na po#e+anje linog boda pri obraunu penzije i time po#e+a#a i #isinu nji)o#e penzije. >#ak#e po#oljnosti nisu neuobiajene i u drugim zemljama. Tako npr. u 6e$koj starosna grani!a za