Radiotelevizija Srbije - Radio Beograd i Ambasada Sjedinjenih Amerikih Drava u Srbiji predstavljaju:

DIREKTNI PRENOSI NA RAdIO BEOGRAdU 2/3 S E Z O N A 2 0 1 3 / 2 0 1 4

SEZONA 2013/2014 RADIJSKIH PRENOSA IZ METROPOLITENA

Radio-televizija Srbije Radio Beograd uz podrku Ambasade Sjedinjenih Amerikih Drava u Srbiji, predstavlja:

od 7. decembra do 10. maja

Sezonu radijskih prenosa 2013-2014

na zajednikim talasima Drugog i Treeg programa Radio Beograda

SEZONA 2013/2014 RADIJSKIH PRENOSA IZ METROPOLITENA 07.12. 14.12. 21.12. 28.12. 04.01. 18.01. 25.01. 01.02. 08.02. 15.02. 22.02. 01.03. 08.03. 15.03. 22.03. 29.03. 05.04. 12.04. 19.04. 26.04. 03.05. 10.05.
Ken Howard/Metropolitan Opera

Rigoleto (Verdi) 4 Falstaf (Verdi) 6 N O VA Toska (Puini) 10 arobna frula (Mocart) 12 Evgenije Onjegin (ajkovski) 14 Ljubavni napitak (Doniceti) 16 Madam Baterflaj (Puini) 18 Rusalka (Dvorak) 20 ena bez senke (traus) 22 Kavaljer s ruom (traus) 24 Knez Igor (Borodin) 26 Zaarano ostrvo 28 Verter (Masne) 30 Vocek (Berg) 32 Mesearka (Belini) 34 Boemi (Puini) 36 Andre enije (ordano) 38 Arabela (traus) 40 Tako ine sve (Mocart) 42 Puritanci (Belini) 44 Pepeljuga (Rosini) 46
5
N O VA P O STAV K A N O VA P O STAV K A N O VA P O STAV K A P O STAV K A

San letnje noi (Britn) 8

 u z e p e Ve r d i :

Rigoleto
Subota, 7. decembar 2013. 18:30

Libreto: Franesko Marija Pjave prema komadu Kralj se zabavlja Viktora Igoa

Lica i izvoai: R i g o l e t o | D m i t r i H v o r o s t o v s k i , b a r i t o n i l d a | S o n j a J o n e v a , s o p r a n V o j v o d a o d M a n t o v e | M e t j u P o l e n c a n i , t e n o r S p a r a f u i l e | t e f a n K o c a n , b a s M a d a l e n a | O k s a n a V o l k o v a , k o n t r a a l t
Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Pablo Heras-Kazado Reija: Majkl Mejer Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Venecija, La Fenie, 11. mart 1851.

Verdi je sa Rigoletom dosegao umetniku zrelost, pokazavi najjae strane svog muzikog umea: nezaboravne ansamble, briljantne arije i jedinstveni oseaj za dramsku ekonominost, ime efektno suoava publiku sa potresnim zbivanjima u ovoj operi. U sreditu radnje su motivi prokletstva i traginog roditeljskog odnosa dvorske lude Rigoleta i njegove nevine erke ilde. Opera je na premijeri u Veneciji doivela trijumf. Ve narednog dana, na ulicama, ljudi su pevuili melodiju i danas popularne Vojvodine arije La donna mobile, koju je kompozitor, iz straha da ne procuri u javnost, otkrio izvoaima tek koji sat pre premijere. Pored ovog velikog hita operske umetnosti, Rigoleto obiluje sjajnim stranicama poput kvarteta Bella figlia dellamore, ildine arije Caro nome ili potresne scene Cortigiani, vil razza dannata.

Cinini grbavac i dvorska luda Rigoleto, stekao je neprijatelje na raskalanom dvoru Vojvode od Mantove zahvaljujui svom britkom jeziku. Jedinu radost u njegovom ivotu priinjava mu erka ilda koju uva od kontakta sa iskvarenim spoljnim svetom. Zabavu na dvoru prekida plemi Monterone napadajui Vojvodu jer mu je zaveo erku. Rigoleto se podsmeva starcu, koji mu uzvraa kletvom: Ti, koji se smeje oevom bolu, proklinjem te. Rigoleto ne zna da je ilda, sluajno u crkvi, ve upoznala Vojvodu od Mantove, koji joj zakazuje tajni sastanak. Kad joj izjavi ljubav, ilda je ushiena jer misli da je voli siromani student, a ne okoreli zavodnik od koga strepi njen otac. Plemii iz Vojvodine svite, saznavi da Rigoleto ivi sa nepoznatom enom, odluuju da iz osvete otmu neznanku za koju misle da mu je ljubavnica. Oni ak uspevaju da prevare Rigoleta kako bi im se pridruio u kidnapovanju sopstvene erke. Kada nesreni otac shvati da je oteta ena u Vojvodinim odajama njegova ilda, on pada na kolena i preklinje dvorjane da mu pomognu. No, oni ostaju nemi pred Rigoletovim bolom. ilda izlazi iz odaja posramljena, ali uprkos svemu, ona Vojvodu jo uvek voli. Rigoleto se zaklinje na osvetu, iako ga erka moli da od nje odustane...
6
Ken Howard/Metropolitan Opera

NOVA POSTAVKA

u z e p e Ve r d i :

Falstaf

Libreto: Arigo Boito prema ekspirovim komadima Vesele ene Vindzorske i Henri IV

S e r D o n F a l s t a f | A m b r o o M a e s t r i , b a r i t o n F o r d | F r a n k o V a s a l o , b a r i t o n A l i s a F o r d | E n d e l a M i d , s o p r a n N a n e t a | L i z e t O r o p e z a , s o p r a n M e g P e j d | D e n i f e r D o n s o n K a n o , m e c o s o p r a n G o s p o a K v i k l i | S t e f a n i B l a j t , k o n t r a a l t F e n t o n | P a o l o F a n a l e , t e n o r Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Dejms Livajn Reija: Robert Karsen Opera ima tri ina i jednu pauzu Premijera: Milano, Skala, 9. februar 1893.

Lica i izvoai:

Subota, 14. decembar 2013. 19:00

Sve na svetu je ala, jer je ovek roen kao komedija. Njegova vera u srce suzbija razum... Smejte se, jer svako je smrtan. Ali najslae se smeje onaj ko se poslednji smeje. Ovim reima iz slavne fuge Tutto nel mondo burla zavrava se Verdijeva poslednja opera Falstaf u koju je osamdesetogodinji kompozitor utkao svoje viedecenijsko opersko iskustvo, transformiui, pritom, i svoj karakteristini, operski rukopis. Verdi, uz pomo libretiste Ariga Boita, uspeva da iskae i svoj komediografski dar suoavajui nas, kako sa lepotama ivota uivanju u jelu, piu i ljubavi, tako i sa apsurdnim situacijama izazvanim venim strahovima od nematine, usamljenosti, starosti i smrti.

Ser Don Falstaf, nekadanji pratilac engleskog kralja Henrija V, a sada vremeni, bucmasti pijanica i enskaro, stie sa svojim pomonicima u Vindzor. On se nada novim ljubavnim avanturama, ali kuje i plan kako da doe do novca koji mu je potreban. Reava da napie dva istovetna ljubavna pisma i da ih poalje udatim bogataicama, Alisi Ford i Meg Pejd, kako bi ih zavadio i na taj nain im iznudio novac. Ali one, budui prijateljice, odmah prozru Falstafovu drsku spletku. Odluuju da se naale sa njim tako to e ga namamiti u zamku i dovesti u neprijatnu situaciju. Alisa i Meg mu zakazuju lani ljubavni sastanak, koji se dodatno zakomplikuje nepredvienom ljubomorom Alisinog supruga Forda. Istovremeno erka Fordovih, Naneta, pokuava da se oslobodi neeljenog braka sa starim doktorom Kajusom, jer je zaljubljena u mladog Fentona. U poslednjem delu opere, Alisa poziva Falstafa na sastanak u umoviti Vindzorski park. Svi se maskiraju u vilenjake ne bi li isprepadali Falstafa. U optem meteu, Naneta i Fenton se venavaju.

Catherine Ashmore/Metropolitan Opera

Bendamin Britn:

San letnje noi

Libreto: Bendamin Britn i Piter Pirs prema istoimenom ekspirovom komadu

Lica i izvoai: O b e r o n | J e s t i n D e j v i s , k o n t r a t e n o r T i t a n i j a | K e t l i n K i m , s o p r a n P u k | R a j l i K o s t e l o , g o v o r n a u l o g a H e l e n a | E r i n V o l , s o p r a n H e r m i j a | E l i z a b e t D e o n g , m e c o s o p r a n L i s a n d e r | D o z e f K a j z e r , t e n o r D e m e t a r | M a j k l To d S i m p s o n , b a r i t o n B o t o m | M e t j u R o u z , b a s
Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Dejms Konlon Reija: Tim Olberi Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Oldbro, Dubili hol, 11. jun 1960.

Subota, 21. decembar 2013. 19:00

Povodom stogodinjice roenja Bendamina Britna, Metropoliten opera posle desetogodinje pauze na scenu vraa njegovu opersku adaptaciju Sna letnje noi. Poseban izazov za kompozitora je predstavljalo prilagoavanje originalnog rukopisa operskim dimenzijama, to ga je navelo da ekspirov komad skrati, izostavljenjem celokupnog prvog ina originala. Britn majstorski koristi instrumentaciju kako bi prikazao tri odvojene sfere u kojima se odvija radnja: svetli zvuk harfi, klavijatura i udaraljki doarava vilinsko umsko kraljevstvo, toplim zvukom gudai i duvai prikazuju romantine zgode ljubavnih parova, dok duboki zvuci drvenih limenih duvaa izvode jednostavne, folkorne melodije koje su vezane za zanatlije i njihovu glumaku trupu.

Radnja se odvija u drevnoj Atini, u gradu i u oblinjoj umi, carstvu vila i vilenjaka. Oni su uznemireni jer je njihov kralj Oberon, u svai sa suprugom Titanijom. Oberon, elei da joj se osveti, nareuje veselom umskom duhu Puku da pronae arobni cvet iji sok moe da uini da se neko zaljubi u prvu osobu koju sretne. Puk daje napitak pogrenim osobama, to dovodi do niza nesporazuma. Istovremeno, estorica zanatlija, glumaca-amatera, pod vostvom tkaa Botoma izvodi probu za komad Piram i Tizba, povodom venanja atinskog vojvode Tezeja. Kako bi se naalio, Puk preobraava Botomovu glavu u glavu magarca. Za to vreme Titanija spava u oblinjoj umi, a kada se probudi, zaljubljuje se, pod dejstvom arobnog soka, u preobraenog Botoma. Puk dalje komplikuje stvari, stvarajui sa svojim arobnim napitkom nesporazume meu ljubavnim parovima, Hermijom i Lisandrom, kao i Demetrom i Helenom. Oberon se saaljeva nad svim zaaranim ljubavnicima i razbija ini. U pono, Titanija i Oberon se pojavljuju sa vilinskom svitom i blagosiljaju mladence.
10
Marty Sohl/Metropolitan Opera

11

akomo Puini:

To ska
Subota, 28. decembar 2013. 18:30

Lica i izvoai: F l o r i j a T o s k a | S o n d r a R a d v a n o v s k i , s o p r a n M a r i o K a v a r a d o s i | M a r e l o o r d a n i , t e n o r B a r o n S k a r p i j a | G e o r g G a g n i d z e , b a r i t o n C r k v e n j a k | D o n D e l K a r l o , b a r i t o n
Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Marko Armilijato Reija: Lik Bondi Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Rim, Teatro Kostanci, 14. januara 1900.

Libreto: Luii Ilika i uzepe akoza prema istoimenom komadu Viktorijena Sardua

Za nastanak ovog dela vezana je anegdota po kojoj je Puini gledao Saru Bernar u istoimenom komadu, te je uprkos nepoznavanju francuskog jezika, bio toliko impresioniran njenom glumom da je reio da komponuje operu zasnovanu na toj drami. Toska je poznata po dve izuzetne arije sopranskoj Vissi darte i tenorskoj E lucevan le stelle, koje i danas spadaju meu najpoznatije melodije ovog autora.

Ova melodrama sa snanom politikom potkom, odvija se u doba Napoleonovih ratova koji su doneli promenu reima na Apeninskom poluostrvu. Radnja zapoinje dolaskom revolucionara Anelotija u crkvu, u kojoj slikar Mario Kavaradosi izrauje fresku Marije Magdalene inspirisanu likom markize Atavanti. Kao pristalica republikanaca, Kavaradosi obeava Anelotiju da e mu pomoi da se sakrije od uhoda surovog efa policije, barona Skarpije. Tajni slikarevi dogovori, kao i markizin lik koji vidi na slici bude ljubomoru kod Kavaradosijeve ljubavnice, slavne pevaice Florije Toske. Za Toskom udi i Skarpija, koji ne preza ni od ega kako bi je imao za sebe. On hapsi Kavaradosija pod optubom da sarauje sa pobunjenicima i preti Toski da e ga ubiti ukoliko ne pristane da bude njegova. U elji da nadmudri Skarpiju, Toska naizgled prihvata njegovu ucenu, traei zauzvrat pomilovanje za Kavaradosija, a potom ga ubija. No, surovi baron nikada nije nameravao da potedi svog suparnika, te streljaki vod pred Toskinim oima ubija njenog dragog. Kada uasnuta Toska shvati obmanu, odluuje da se u smrti pridrui voljenom Mariju i baca se sa zidina rimske tvrave San Anelo.

12

Marty Sohl/Metropolitan Opera

13

Vo l f g a n g A m a d e u s M o c a r t :
Libreto: Emanuel ikaneder

arobna frula
Subota, 4. januar 2014. 19:00

Lica i izvoai: P a m i n a | H a j d i t o b e r , s o p r a n K r a l j i c a n o i | K e t r i n L e v e k , s o p r a n T a m i n o | A l e k r e j d e r , t e n o r P a p a g e n o | N e j t a n G a n , b a r i t o n S a r a s t r o | E r i k O v e n s , b a s N a r a t o r | e n j a n g , b a s
Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Dejn Glover Reija: Duli Tejmor Opera ima dva ina i izvodi se bez pauze Premijera: Be, Teatar u Videnu, 30. septembar 1791.

Zingpil arobna frula, odnosno operu sa govornim odlomcima na nemakom jeziku, Mocart je komponovao na libreto Emanuela ikanedera, impresarija operske trupe Pozorita u tadanjem bekom predgrau Videnu. Mocart je dirigovao premijerom opere, improvizovao na glokenpilu, dok je ulogu Papagena pevao sam ikaneder. Delo je postiglo veliki uspeh i do kraja novembra 1792. igrana je stotinu puta, ostavi do danas nezaobilazni komad na repertoarima svih operskih kua u svetu.

U umi, princa Tamina od nemani spasavaju tri dame, izaslanice Kraljice noi. Kada se princ povrati od oka, uz njega je i simpatini, ali i laima sklon lovac na ptice Papageno, koji postaje Taminov pratilac. Oni kreu da izbave Paminu, erku Kraljice noi koju, po reima njene majke, u zatoenitvu dri zli svetenik Sarastro. Kraljica princu obeava Pamininu ruku ukoliko je spasi i daje mu arobnu frulu koja otkravljuje hladna srca. Meutim, kada stignu u Sarastrovo carstvo, svetenici uveravaju Tamina da je njihov vladar plemenit i dobar. Pamina i Tamino se zaljubljuju pri prvom susretu, ali da bi im Sarastro dao blagoslov, princ mora da dokae svoju zrelost, mudrost i portvovanje. U Sarastrovo carstvo dolazi Kraljica noi koja otkriva svoje pravo lice kada pokua da nagovori erku da ubije vrhovnog svetenika. Taminova i Papagenova iskuenja zapoinju zavetom utanja, zbog kojeg Pamina misli da je princ vie ne voli. Za to vreme Papageno susree staricu koja mu se udvara. Posle puno peripetija, Tamino i Pamina uz pomo arobne frule uspevaju zajedno da prebrode i poslednje iskuenje, ime dokazuju da su zasluili Sarastrov blagoslov. Papagenov oaj to i on ne moe da nae enu ubrzo zamenjuje srea kada se starica pretvori u lepu Papagenu. Sarastro uspeva da odoli poslednjem napadu Kraljice noi i njenih saveznika, te se opera zavrava himnom hrabrosti, vrlini i mudrosti.
14
Ken Howard/Metropolitan Opera

15

NOVA POSTAVKA

Petar ajkovski:

Evgenije Onjegin
Subota, 18. januar 2014. 19:00

Libreto: Petar ajkovski i Konstantin ilovski prema istoimenoj poemi Aleksandra Pukina

Lica i izvoai: Ta t j a n a |An a N e t rebko, sopr an Ol ga |Oks an a Volkova, kontr aalt L en s ki | Pjot r B e a la, tenor Evge n i j e On j e gi n | Mar iju Kvijeen, bar iton Kn ez Gremi n | Alek sej Tanovick i, bas
Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Valerij Gergijev Reija: Debora Vorner Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Moskva, Mali teatar, 29. mart 1879.

Uprkos tome to je Evgenije Onjegin najpopularnija opera ruskog repertoara, nisu je zaobili negativni kritiki osvrti. Pisci su, jo od vremena Tolstoja, smatrali da Pukinovom tekstu, zbog njegove visoke vrednosti, ne treba pridodavati muziku, koja moe jedino da banalizuje knjievno delo. Meu njima je prednjaio Vladimir Nabokov, ohrabrivi itave generacije kritiara da se prema ovoj operi odnose sa prezirom. Danas je pobedila spoznaja da je Petar ajkovski u Evgeniju Onjeginu napisao svoje najbolje i najnadahnutije operske stranice. Kompozitor potuje Pukinov tekst i emotivno ga oplemenjuje izuzetnim lirizmom, koji je mogao da stvori samo jedan od najtalentovanijih melodiara u istoriji muzike.

U sreditu prie o plemenitosti, asti, ljubavi i ponosu je mlada Tatjana, romantina devojka koja vreme provodi itajui romane i matajui o svom ivotu kroz sudbine junakinja iz literature. Njenoj sestri Olgi udvara se pesnik Lenski, koji jednom prilikom dovodi sa sobom svog prijatelja, Evgenija Onjegina. Tatjana se zaljubljuje u nadmenog plemia i pie mu ljubavno pismo. Onjegin, premda priznaje da je dirnut njenom izjavom ljubavi, objanjava da joj ne moe pruiti nita vie od potovanja i prijateljstva. Posle nekoliko meseci, na proslavi Tatjaninog imendana, Onjegin svojim bahatim ponaanjem uspeva da isprovocira Lenskog da ga izazove na dvoboj. Iako u dvoboj stupaju nerado, shvatajui njegovu ishitrenost, oni ipak ne odustaju i sledi tragedija: Onjegin, kao bolji strelac, ubija Lenskog. Nekoliko godina kasnije, nakon samonametnutog izgnanstva, Onjegin se vraa u prestonicu i na balu kneza Gremina ugleda njegovu mladu enu. To je Tatjana, koja je u meuvremenu stasala u biser visokog drutva. Onjegin shvata da je zaljubljen u nju i izjavljuje joj svoja strasna oseanja. Meutim, moralna i emotivno sazrela Tatjana priznaje da, iako je i dalje zaljubljenja u njega, ne moe da ostavi svog mua.
16
Ken Howard/Metropolitan Opera

17

Gaetano Doniceti:

Ljubavni napitak
Libreto: Felie Romani prema libretu Eena Skriba za operu Ljubavni napitak Danijela Obera

Lica i izvoai: N e m o r i n o | R a m o n V a r g a s , t e n o r A d i n a | A n a N e t r e b k o , s o p r a n B e l k o r e | N i k o l a A l a i m o , b a r i t o n D o k t o r D u l k a m a r a | E r v i n r o t , b a s
Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Mauricio Benini Reditelj: Bartlet er Opera ima dva ina i jednu pauzu Premijera: Milano, Teatro dela Kanobijana, 12. maj 1832.

Subota, 25. januar 2014. 19:00

Ova popularna komina opera bila je jedno od najzastupljenijih dela na repertoaru evropskih operskih kua od 1838. do 1848. godine. Doniceti je uneo bitne izmene u originalan Skribov libreto. Jedna od najznaajnijih izmena je i uvena tenorska arija Una furtiva lagrima, te duet Adine i Nemorina iz prvog ina.

Seoski momak Nemorino zaljubljen je u bogatu, pametnu i naitanu Adinu, ali ona ne mari za njega. Nemorina mui i to to je u njihovo mesto doao zgodni porunik Belkore koji se udvara Adini, pa joj ak nudi i da se uda za njega. Spas mu dolazi od nadrilekara, doktora Dulkamare, koji mu prodaje ljubavni napitak. To je nita drugo do flaa Bordoa, za koju Dulkamara garantuje da e svojim arobnim svojstvima omoguiti da Nemorino osvoji srce svoje izabranice. Nemorino ispija svoj napitak i mislei da je sad neodoljiv, ponaa se nezainteresovano prema Adini. Iznenaena i pogoena ovakvim ponaanjem, kapriciozna devojka istog asa prihvata da se uda za porunika Belkorea, kako bi kaznila Nemorina. Mladi je moli da, ipak, saeka jedan dan jer, prema reima Dulkamare, toliko vremena je potrebno da bi ljubavni napitak poeo da deluje. Nemorino potom odluuje da ubrza efekte napitka, tako to e kupiti jo jednu bocu. Poto nema dovoljno para, prijavljuje se kao dobrovoljac u Belkoreovu etu gde mu je zagarantovana plata. U meuvremenu, seoske devojke su ule da je Nemorinov bogati ujak umro i ostavio mu nasledstvo. Iznenadno interesovanje devojaka mladi tumai kao posledicu delovanja ljubavnog napitka. Adina, shvativi svoja prava oseanja prema Nemorinu, otkupuljuje njegov regrutski ugovor i izjavljuje mu ljubav.

18

Ken Howard/Metropolitan Opera

19

akomo Puini:

Madam Baterflaj
Libreto: uzepe akoza i Luii Ilika prema istoimenoj jednoinki Dejvida Belaskoa

Lica i izvoai: o - o - S a n / M a d a m B a t e r f l a j | A m a n d a E a l a z , s o p r a n S u z u k i | E l i z a b e t D e o n g , m e c o s o p r a n P i n k e r t o n | B r a j a n H i m e l , t e n o r a r p l e s | S k o t H e n d r i k s , b a r i t o n Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Filip Ogen Reija: Entoni Mingela Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Milano, Skala, 17. februar 1904.

Subota, 1. februar 2014. 19:00

Ideju za operu o japanskoj geji Puini je dobio u Londonu, gledajui Belaskov pozorini komad. Libreto su napisali njegovi izvanredni saradnici, akoza i Ilika i upravo su opere na njihove tekstove danas najpopularnija Puinijeva dela. O vrednosti libreta govori i injenica da je, u odnosu na Belaskovu heroinu, Puinijeva o-o-San stvarnija, ivotnija i traginija junakinja. Najsnanije stranice partiture vezane su za muziku karakterizaciju glavne protagonistkinje, koja kao stoer drame u sebi nosi dihotomiju istoka i zapada.

Porunik amerike mornarice Pinkerton odluuje da se oeni petnaestogodinjom gejom o-o-San, koju prijatelji zovu Baterflaj. Pinkertonova odluka je nepromiljena, te ga njegov prijatelj, ameriki konzul arples upozorava da takav potez moe loe da se zavri. o-o-San je iskreno zaljubljena i ak je, tajno, prela u hrianstvo. To otkriva njen ujak, svetenik Bonza, koji je proklinje i naglo prekida venanje. Pinkerton se na to razbesni i sve izbacuje iz kue. Uplakana o-o-San nalazi utehu u njegovom zagrljaju. Pinkerton je otputovao odmah posle svadbe. o-o-San ga eka tri godine, naputena od svih, sa njihovim malim sinom i sluavkom Suzuki. arples pokuava da joj proita Pinkertonovo pismo u kojem ga obavetava da se u domovini venao s jednom Amerikankom koju e dovesti u Japan, ali ga o-o-San stalno prekida. arples odustaje, a ona se raduje jer misli da se Pinkerton vraa. Baterflaj sa sinom cele noi eka da se porunik pojavi, ali umesto njega dolazi njegova supruga Kejt koja joj saoptava da su stigli u Japan kako bi uzeli dete. o-o-San pristaje da preda sina, pod uslovom da Pinkerton sam doe po njega. Ostavi sama priprema se za samoubistvo, dirljivo se oprata od svog deteta, a potom okonava svoj ivot ne uvi Pinkertona koji je doziva iz daljine.

20

Ken Howard/Metropolitan Opera

21

Antonjin Dvorak:

Rusalka
Subota, 8. februar 2014. 19:00

Libreto: Jaroslav Kvapil prema bajkama Karela Jaromira Erbena i Boene Nemcove

Lica i izvoai: R u s a l k a | R e n e F l e m i n g , s o p r a n V o d e n j a k | D o n R e l i j a , b a s S t r a n a p r i n c e z a | E m i l i M e g i , s o p r a n J e i b a b a | D o l o r a Z a d i k , m e c o s o p r a n P r i n c | P j o t r B e a l a , t e n o r Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Janik Neze-Segen Reija: Oto enk Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Prag, Narodno pozorite, 31. mart 1901.

Dvorak je bio uspean kompozitor simfonijske muzike, a od njegovih osam opera jedino je Rusalka stekla svetsku slavu i zadrala se na repertoaru. Ova opera, zasnovana na motivima iz slovenske mitologije, kao i na elementima iz bajki Mala sirena Hansa Kristijana Andersena i Undina Fridriha de la Mot Fukea, govori o neodoljivoj elji vile Rusalke da iskusi ljubav. Delo je nastalo posle etiri simfonijske poeme inspirisane bajkama Karela Erbena, ije delo je posluilo i kao predloak za libreto Jaroslava Kvapila. Rusalka predstavlja vrhunac kompozitorovog istraivanja dramskog potencijala muzike, ali i dubokog lirizma slovenske fantastike.

Rusalka, najmlaa erka Vodenjaka, vladara podvodnog sveta, priznaje ocu da je zaljubljena u princa koji esto dolazi da se kupa u njihovom jezeru. No, ona je za njega nevidljiva i zato eli da uzme ljudski oblik, kako bi mogla da spozna ljubav. Vetica Jeibaba joj pomae da postane devojka, ali joj oduzima mo govora i upozorava je da e, ako je njen voljeni izda, to znaiti venu propast za oboje. Princ pronalazi prelepu nemu devojku pokraj jezera i vodi je sa sobom, ali ubrzo poinje da gubi interesovanje. On je odbacuje, zaveden arima Strane princeze. Vodenjak odvodi svoju erku nazad u jezero. Vetica joj nudi priliku da se izbavi: ako ubije onog ko ju je izdao bie spasena, ali Rusalka to odbija i postaje bludika, duh smrti. Princ ponovo dolazi do jezera i pokajniki moli Rusalku za oprotaj. On zna da e mu Rusalkin poljubac doneti smrt, ali pristaje na to. Rusalka mu se zahvaljuje to joj je pomogao da iskusi ljubav smrtnika i nestaje u dubinama, molei se za njegovu duu.

22

Ken Howard/Metropolitan Opera

23

Rihard traus:

ena bez senke

Libreto: Hugo fon Hofmanstal

Lica i izvoai: C a r i c a | A n a v a n e v i l m s , s o p r a n F a r b a r e v a e n a | K r i s t i n a G e r k e , s o p r a n D a d i l j a | I l d i k o K o m l o i , m e c o s o p r a n C a r | To r s t e n K e r l , t e n o r B a r a k | J o h a n R o j t e r , b a r i t o n Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Vladimir Jurovski Reija: Herbert Vernike Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Be, Dravna opera, 10. oktobar 1919.

Subota, 15. februar 2014. 19:00

Rihard traus je ovo delo poeo da komponuje 1911. na osnovu Hofmanstalovih skica koje se oslanjaju na sadraj Geteovih Razgovora o nemakim emigrantima iz 1795. godine. Hofmanstal je koristio neke motive iz arapskih i Grimovih bajki, ali je citirao i Geteovog Fausta. Sama opera je tehniki veoma zahtevna za petoro vodeih solista, a bogat i razvijen orkestarski zvuk, kao i izuzetno sloeni scenski efekti uslovili su da se ovo delo relativno retko postavlja. U taj poduvat uputaju se, pre svega, vodee svetske operske kue, koje imaju uslove za vrhunske produkcije. Legendarna Metova postavka Herberta Vernikea, ponovo je na repertoaru posle deset godina.

Prolo je godinu dana od kako se Car oenio erkom duha Kejkobada. Ali Carica zbog svog porekla ne moe da raa, niti ima senku. Kajkobadov glasnik objavljuje da e Carica, ukoliko za tri dana ne nabavi vlastitu senku, morati da se vrati ocu, a njen suprug bie pretvoren u kamen. Dadilja ubeuje Caricu da ukrade senku smrtne ene. Njih dve preruene odlaze u kuu Baraka farbara i pretvarajui se da su utvare plae njegovu enu traei od nje da se odrekne svoje senke i potomstva u zamenu za bogatstvo i venu mladost. Iako je Dadilja uporna, Carica poinje da preispituje svoju nameru mislei na zlo koje bi uinila dobrodunom Baraku. Zbog toga, kada joj se ukae prilika da oduzme senku farbarevoj eni, ona odbija da izvri krau. U poslednjem inu, Carica se susree sa skoro potpuno skamenjenim Carom i premda je preplaena onim to je eka, i dalje odbija da zarad sopstvene sree uniti snove i ljubav drugog branog para. Na taj nain, Carica razbija ini. Ona biva osloboena prokletstva i svi ljubavnici se ujedinjuju slavei svoju branu sreu.

24

Ken Howard/Metropolitan Opera

25

Rihard traus:

Kavaljer s ruom
Libreto: Hugo fon Hofmanstal

Lica i izvoai: M a r a l i c a | M a r t i n a S e r a f i n , s o p r a n O k t a v i j a n | E l i n a G a r a n a , m e c o s o p r a n B a r o n O k s | P i t e r R o u z , b a s S o f i | M o j c a E r d m a n , s o p r a n F a n i n a l | H a n s - J o a k i m K e t e l s e n , b a r i t o n I t a l i j a n s k i p e v a | E r i k K a t l e r , t e n o r Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Edvard Gardner Reija: Natanijel Meril Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Drezden, Kraljevska opera, 26. januar 1911.

Subota, 22. februar 2014. 19:00

Delo koje je sam autor nazvao muzikom komedijom predstavlja prvi vrhunac trausovog operskog stvaralatva. Omiljeno meu ljubiteljima opere, Kavaljer s ruom prikazuje beko drutvo u doba Marije Terezije sa svim intrigama i zakulisnim radnjama. traus i Hofmanstal su rekreirali prolo vreme koristei stilizaciju muzikih anrova od valcera do italijanske bufo opere. Istovremeno, oni su stvorili nepogreivo moderan operski muziki jezik, koji je osvojio publiku na premijeri u Drezdenu 1911. godine. O eksploziji popularnosti Kavaljera s ruom svedoe operske postavke koje su iste godine realizovane u Milanu, Beu, Rimu i Berlinu.

Aristokratkinja Maralica je u ljubavnoj vezi sa mladim grofom Oktavijanom. Njen roak i zavodnik, baron Oks priprema veridbu sa Sofi, erkom bogatog trgovca. Ali, kada u Maralicinim odajama sretne Oktavijana, preruenog u sobaricu, poinje i nju da zavodi. Istovremeno Oktavijan u baronovo ime donosi Sofi uobiajeni vereniki poklon - srebrnu ruu. Dvoje mladih se pri ovom susretu zaljubljuje, a dolazak neotesanog Oksa i njegovi loi maniri uskoro dovode do opteg metea koji se zavrava sukobom Oktavijana i barona. Reen da se osveti svom suparniku Oktavijan mu priprema zamku i predstavljajui se kao Maralicina sobarica zakazuje mu sastanak. Pri tome angauje pomagae koji e prekinuti njihov randevu i izvrgnuti barona ruglu. Pojavljuje se navodna Oksova ena sa decom, oajna to je mu vara, te zbog tog skandala ubrzo u krmu dolazi policija, a potom i sama Maralica. Otkriva se da je sve bila nametaljka, a baron shvata da je nadmudren i povlai se. Maralica prepoznaje iskrenost oseanja Sofi i Oktavijana i prihvata ono to je oduvek znala - da e doi dan kada e njen ljubavnik nai mlau enu.

26

Ken Howard/Metropolitan Opera

27

NOVA POSTAVKA

Aleksandar Borodin:

Knez Igor
Subota, 1. mart 2014. 18:00

Libreto: Aleksandar Borodin prema scenariju Vladimira Stasova

Lica i izvoai: K n e z I g o r | I l d a r A b d r a z a k o v , b a r i t o n J a r o s l a v n a | O k s a n a D i k a , s o p r a n K n e e v i V l a d i m i r | S e r g e j S e m i k u r , t e n o r K n e z G a l i c k i | M i h a i l P e t r e n k o , b a s - b a r i t o n K a n K o n a k | t e f a n K o c a n , b a s K o n a k o v n a | A n i t a R a h v e l i v i l i , k o n t r a a l t Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: anandrea Nozeda Reija: Dmitri ernjakov Opera ima prolog i etiri ina i dve pauze Premijera: Sankt Petersburg, Teatar Marinski, 4. novembar 1890.

Borodinova najpoznatija opera Knez Igor nastajala je u dugom vremenskom periodu, izmeu 1869. i 1887. godine, a konanu verziju su posle kompozitorove smrti dovrili Nikolaj Rimski-Korsakov i Aleksandar Glazunov. Iz tog razloga, kao i zbog istorijske tematike i nekonzistentnog libreta, koji je na osnovu scenarija Vladimira Stasova napisao sam kompozitor, ovo delo se esto poredi sa Hovaninom Modesta Musorgskog. Sie opere zasnovan je na prii o neuspenom vojnom pohodu koji je u XII veku preduzeo Knez Igor Svjatoslavi protiv nomadskog plemena Poloveca, iji su napadi remetili dobro utabane trgovake puteve. Ova epska tema, njen nacionalni karakter, raznovrsni dramski likovi i zavodljivi prizvuk Orijenta, savreno su korespondirali sa Borodinovim najboljim poetskim i muzikim adutima. Tako je nastalo ostvarenje koje je postalo jedno od najomiljenijih i najpoznatijih dela ruskog operskog repertoara.

Knez Igor se sprema za ratni pohod protiv nomadskih Poloveca i njihovog kana Konaka, ali loa predskazanja ukazuju da e ishod biti nepovoljan. Svoju enu, Jaroslavnu, ostavlja na dvoru pod zatitom njenog brata kneza Galickog, koji ubrzo po Igorovom odlasku preuzima vlast. U poloveckom logoru grupa devojaka pokuava da plesom i pesmom oraspoloi lepu Konakovnu, erku kana Konaka, ije su misli usmerene prema zatoenom mladiu, kneeviu Vladimiru, koji je zarobljen zajedno s knezom Igorom. Polovecki kan se sa najveim uvaavanjem odnosi prema zarobljenicima, nudei Igoru gostoprimstvo i savez kako bi zajedno pokorili itavu Rusiju. Igor to odbija, a poto Poloveci u uspenom napadu osvoje grad Putivlj, knez odluuje da pobegne iz zarobljenitva kako bi ponovo okupio vojsku i povratio svoju prestonicu...

28

Micaela Rossato/Metropolitan Opera

29

Pasti

Zaarano ostrvo
Subota, 8. mart 2014. 18:00

Muzika: Georg Fridrih Hendl, an-Filip Ramo, Antonio Vivaldi, Andre Kampra i an-Mari Lekler Libreto i scenario: Deremi Sams na osnovu ekspirovih komada Bura i San letnje noi

Lica i izvoai: P r o s p e r o | D e j v i d D e n i j e l s , k o n t r a t e n o r S i k o r a k s | S j u z a n G r e j e m , m e c o s o p r a n A r i e l | D a n i e l d e N i z , k o l o r a t u r n i s o p r a n K a l i b a n | L u k a P i z a r o n i , b a s - b a r i t o n M i r a n d a | A n d r i a n a u m a n , s o p r a n N e p t u n | P l a s i d o D o m i n g o , t e n o r F e r d i n a n d | E n t o n i R o t K o n s t a n c o , k o n t r a t e n o r Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Patrik Samers Reija: Fejlim MekDermot Opera ima dva ina i jednu pauzu Premijera: Njujork, Metropoliten opera, 31. decembar 2011.

Zaarano ostrvo jedan je od prvih savremenih pokuaja obnove pasti-opere, koja je svoju najveu popularnost uivala u XVIII veku. Ovakvo delo se zasnivalo na korienju numera iz postojeih opera i oratorijuma jednog ili vie kompozitora, a prema samosvojnom, novoosmiljenom libretu. Zaarano ostrvo ima dva ina i sastavljeno je od arija iz opera Georga Fridriha Hendla, an-Filipa Ramoa, Antonija Vivaldija, Andree Kampre i anMarija Leklera. Izabrane numere uklopljene su u lepravu celinu utemeljenu na libretu britanskog reditelja Deremija Samsa, koji spaja dogaaje i likove iz dva ekspirova komada: Bure i Sna letnje noi. U skladu sa operskom praksom XVIII veka, drugom inu je pridodat baletski divertisman, a ekstravagantni svet barokne opere upotpunjen je raskonim kostimima i matovitom scenografijom.

Glavni junak Bure, nekadanji milanski vojvoda, Prospero ve esnaest godina ivi u izgnanstvu na udaljenom ostrvu, zajedno sa svojom erkom Mirandom, okruen knjigama i maginim napravama. Svog slugu, duha Arijela, preoteo je od vetice Sikoraks koja je nekada vladala ostrvom. Oseajui da stari, Prospero eli da osigura Mirandinu budunost. Nareuje Arijelu da izazove brodolom, ne bi li na ostrvo stigao napuljski princ Ferdinand, koga je namenio za mua svojoj erki. Meutim, Arijelova oluja pogaa pogrean brod. Tako meu likove iz Bure stiu Helena i Demetar, kao i Hermija i Lisander, ljubavnici iz Sna letnje noi. More ih izbacuje na obalu svakog za sebe i tako zapoinju nevolje. Poto Arijel ne zna ko je princ Ferdinand, on ljubavni napitak daje svakom brodolomniku koga sretne, te se Demetar i Lisander zaljubljuju u Mirandu. U meuvremenu, vetica Sikoraks baca ini na Helenu, kako bi zavolela njenog sina Kalibana. Arijel, shvativi svoju greku, uz pomo boga Neptuna, usmerava Ferdinandov brod prema ostrvu, a potom raiava zbrku koju je uneo meu ljubavnike. Izmeu napuljskog princa i Mirande raa se ljubav na prvi pogled. Prospero, na kraju, trai oprotaj od Sikoraks i vraa joj njeno ostrvo.

30

Ken Howard/Metropolitan Opera

31

NOVA POSTAVKA

il Masne:

Verter
Libreto: Eduar Blo, Pol Mije i or Artman prema romanu Patnje mladog Vertera Johana Volfganga Getea

Lica i izvoai: a r l o t a | E l i n a G a r a n a , m e c o s o p r a n S o f i | L i z e t O r o p e z a , s o p r a n V e r t e r | J o n a s K a u f m a n , t e n o r A l b e r t | D a v i d B i i , b a r i t o n B a j i | D o n a t a n S a m e r s , b a s Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Alen Altinoglu Reija: Riard Ejr Opera ima etiri ina i jednu pauzu Premijera: Be, Dvorska opera, 16. februar 1892.

Subota, 15. mart 2014. 18:00

Ovu lirsku dramu odlikuje izuzetan balans izmeu sveine inspiracije i zrelog vladanja kompozicionom tehnikom. Libreto je verovatno najbolji u Masneovom opusu, a njegova relativno svedena retorika ostavlja prostor muzici da iskae fina psiholoka senenja, odnosno da emotivno pojaa tekstualni sadraj. Dramaturki luk je elegantno zaokruen jer se radnja deava od leta do zime, od svetlosti do mraka, od sunca, koje Verter priziva u svom prvom predstavljanju, do meseca, koji obasjava njegovu smrt.

arlota je verena za Alberta, koji je ve est meseci na putu. Zbog toga na lokalnu zabavu odlazi u pratnji mladog, melanholinog, pesnika Vertera. Albert se iznenada vraa i u kui ne zatie svoju verenicu. Na povratku sa zabave, pod svetlou meseine, izmeu arlote i Vertera se raaju ljubavna oseanja. Verter joj strasno izjavljuje ljubav, ali ih prekida devojin otac, objavljujui da se Albert vratio. arlota objanjava Verteru da ju je majka na samrti zaklela da se uda za Alberta. Tri meseca kasnije, Verter se susree sa Albertom i njegovom suprugom arlotom. U njenom prisustvu Verter ne moe da suzbije svoja oseanja, a arlota ga upozorava da je ona sada udata ena. U oajanju Verter pomilja da sebi oduzme ivot. Kada pesnik grubo odbije arlotin ljubazni poziv da odu zajedno na ples Albertu postaje jasno da je Verter jo uvek zaljubljen u njegovu enu. Na Badnje vee, arlota iznova ita Verterova pisma, priznajui sebi da ga voli koliko i on nju. Verter se pojavljuje i oni evociraju uspomene. arlota se na trenutak predaje oseanjima i pada Verteru u zagrljaj. Ipak, uspeva da se odupre snanim emocijama i beei iz sobe, govori mu da se nikada vie ne mogu sresti. Verter shvata da nema nade. On ostavlja poruku da odlazi na put i moli Alberta da mu pozajmi pitolje. arlota shvata pravo znaenje ovih rei, ali kada odjuri da spase pesnika ve je kasno.

32

Brigitte Lacombe/Metropolitan Opera

33

Alban Berg:

Vocek
Subota, 22. mart 2014. 18:00

Libreto: Alban Berg prema istoimenom komadu Georga Bihnera

Lica i izvoai: M a r i j a | D e b o r a V o j t , s o p r a n T a m b u r - m a j o r | S a j m o n O N i l , t e n o r K a p e t a n | P i t e r H o r , t e n o r V o c e k | To m a s H e m p s o n , b a r i t o n D o k t o r | K l a j v B e j l i , b a s Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Dejms Livajn Reija: Mark Lejmos Opera ima tri ina i izvodi se bez pauze Premijera: Berlin, Dravna opera, 14. decembar 1925.

Alban Berg je upotrebio petnaest fragmenata Bihnerove nedovrene drame Vocek i osmislio neobinu opersku strukturu od petnaest scena od kojih svaka ima formu preuzetu iz anrova instrumentalne muzike kao to su svita, rapsodija, mar, uspavanka, pasakalja, rondo, sonata, skerco, invencija. Na premijeri je izbio skandal, jer je ovo delo sa nevienom otrinom i brutalnou prikazivalo izrabljivanje obinih, nesrenih ljudi. Operu su postavljale i druge kue u Nemakoj i Austriji sve dok je nacisti nisu proglasili dekadentnom i zabranili njeno izvoenje.

Opera poinje scenom u kojoj vojnik Vocek brije svog Kapetana, koji mu prebacuje da je nemoralan jer ima nezakonito dete. Vocek mu odgovara da je moral luksuz u svetu siromanih. Neto kasnije zajedno sa svojim drugom Andresom odlazi da nasee drva za ogrev. Tada, Vocek doivljava zastraujuu viziju sunca na zalasku koje svojom vatrom pali itav svet. Odjednom se sve smiruje. Za to vreme Marija, Vocekova nevenana supruga i majka njegovog deteta, sa prozora posmatra prolazak vojnog orkestra i divi se lepoti Tambur-majora, dok je drugarica Margareta zadirkuje. U narednoj sceni Marija peva uspavanku svome sinu. Vocek dolazi i pria joj o svojim vizijama koje shvata kao predskazanje nesree. Marija pokuava da ga umiri, ali on izlee iz kue ne osvrui se na sopstveno dete. Marija je takoe preplavljena strahom i oajanjem. Vocek dolazi kod Doktora koji ga plaa da bi na njemu vrio svoje medicinske eksperimente. Pun praznog samoljublja i ubeen da e doi do velikih naunih otkria, Doktor ispituje Voceka o njegovoj ishrani. Ali kada Vocek pone da opisuje svoje halucinacije, Doktor ih odbacuje kao isprazne fantazije...

34

Cory Weaver/Metropolitan Opera

35

Vinenco Belini:

Mesearka
Subota, 29. mart 2014. 19:00

Lica i izvoai: G r o f R o d o l f o | M i k e l e P e t r u z i , b a s A m i n a | D i j a n a D a m r a u , s o p r a n E l v i n o | H a v i j e r K a m a r e n a , t e n o r Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Marko Armilijato Reija: Meri Cimerman Opera ima dva ina i jednu pauzu Premijera: Milano, Teatar Karkano, 6. mart 1831.

Libreto: Felie Romani na osnovu baleta-pantomime Mesearka ili Dolazak novog gospodara Eena Skriba i an-Pjera Omea

Belini je svoju estu operu napisao za potrebe izuzetno uspene sezone 18301831. u milanskom teatru Karkano, tadanjem rivalskom pozoritu velike Skale. Kompozitor je na raspolaganju imao dvoje vodeih pevaa tog doba uditu Pastu, kojoj je poverio ulogu Amine i ovanija Batistu Rubinija, koji je tumaio Elvina. U to doba, mesearenje je bilo popularna tema, jer je ovaj nesvakidanji susret sna i jave razbuktavao matu. Ovo delo je primer iste operske melodrame. To je armantna, pastoralna pria, idiline atmosfere, koja, i pored jakih dramskih elemenata poseduje, nalik kominim operama, srean kraj.

U jednom mirnom, vajcaraskom selu, Elvino i Amina pripremaju svoje venanje. Svi su sreni, osim krmarice Lize, koja je jednom davno bila verena za Elvina. U selu se pojavljuje grof Rodolfo koji privlai panju prisutnih. Metani ga, kako se pribliava no, upozoravaju da ih uvee opseda duh. U toku veeri, Liza flertuje sa plemiem, kada se u krmi pojavljuje Amina koja hoda u snu. Ona nevino utone u san u grofovom krevetu, a skupina radoznalih metana je zatie u ovoj neprijatnoj situaciji. Amina govori da nije kriva, no svi su razoarani i ljuti na nju, dok Elvino otkazuje venanje. I pored toga to je grof Rodolfo potvrdio Amininu nevinost, uvreeni Elvino, ipak odluuje da se vena sa Lizom. Okupljene u crkvi grof upozorava da je Amina samo mesearila. Devojka, koja je u meuvremenu iscrpljena svim dogaajima zaspala, pojavljuje se hodajui u snu po visokoj i opasnoj litici. Metani su uplaeni i mole je da sie na sigurno. Sanjajui, Amina se prisea ljubavi sa Elvinom i traga za izgubljenim verenikim prstenom. Uvidevii da je pogreio, mladi joj ponovo stavlja prsten na ruku. Amina se tada budi, ugleda prsten na ruci i shvata da se njen san ostvario.

36

Ken Howard/Metropolitan Opera

37

akomo Puini:

Boemi
Subota, 5. april 2014. 19:00

Libreto: uzepe akoza i Luii Ilika prema romanu Scene iz boemskog ivota Anrija Mirea

Lica i izvoai: R o d o l f o | V i t o r i o G r i g o l o , t e n o r M i m i | A n i t a H a r t i g , s o p r a n M a r e l o | M a s i m o K a v a l e t i , b a r i t o n o n a r | P a t r i k K a r f i c i , b a r i t o n K o l i n | O r e n G r e j d u s , b a s M i z e t a | S u z a n a F i l i p s , s o p r a n B e n o a / A l s i n d o r | D o n a l d M a k s v e l , b a s Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Stefano Rancani Reija: Franko Zefireli Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Torino, Teatro Reo, 1. februar 1896.

Niko nije opisao Pariz tog vremena bolje od Puinija, rekao je navodno Klod Debisi Manuelu de Falji. Puini je sa velikom ljubavlju stvarao svoju etvrtu operu, prvo zato to ga je libreto podsetio na studentske dane u Milanu, a zatim to se i sam zaljubio u glavnu junakinju Mimi. Iako je ovo delo moda preterano sentimentalno, u njemu je Puini iskazao najbolje strane svog operskog umea - smisao za dramu, psiholoko slikanje i ilustrovanje oseanja raskonim melodijama. Boemi su jedna od najizvoenijih i najvoljenijih opera celokupnog operskog repertoara, a ujedno, to je i najee postavljano delo u istoriji Metropoliten opere.

Na mansardi u Latinskom kvartu, u velikoj nematini ive umetnici i boemi - Rodolfo, Marelo, onar i Kolin. Kada kominica Mimi zamoli Rodolfa za ibicu, umesto plamena svee, rasplamsava se ljubav izmeu dvoje mladih. U kafe, gde drutvo proslavlja Badnje vee, dolazi Marelova biva devojka Mizeta, u pratnji bogatog oboavaoca Alsindora. Ugledavi staru ljubav, Mizeta ostavlja Alsindora i baca se Marelu u zagrljaj. Ubrzo, oba ljubavna para zapadaju u neprilike. Marelo se svaa za Mizetom optuujui je da flertuje sa drugim mukarcima, a Mimi se ali na Rodolfovu ljubomoru. Ne znajui da ga Mimi slua, Rodolfo objanjava Marelu kako siromatvo u kojem ive naruava zdravlje njegove voljene, te misli da bi za nju bilo bolje da nae bogatijeg udvaraa. Uprkos tome, oni odluuju da ostanu zajedno do prolea. Nekoliko meseci kasnije Rodolfo i Marelo priaju o svojim bivim devojkama koje su nale bogatije mladie. Prekida ih Mizeta koja javlja da je Mimi ostavila bogatog zatitnika i da bolesna sedi pred ulazom u zgradu. Ona jedino eli da vidi Rodolfa, dok ostali hitaju da nabave novac za lekove. Dvoje zaljubljenih se prisea srenih dana i ini se da se Mimi oporavlja. Rodolfo zamrauje sobu kako bi zaspala. Neto kasnije onar otkriva da je Mimi umrla, a oajni Rodolfo grli njeno beivotno telo.
38
Jonathan Tichler/Metropolitan Opera

39

Umberto ordano:
Libreto: Luii Ilika

Andre enije
Subota 12. april 2014. 19:00

Lica i izvoai: A n d r e e n i j e | M a r e l o A l v a r e z , t e n o r e r a r | e l j k o L u i , b a r i t o n M a d a l e n a d e K o a n j i | P a t r i a R a s e t , s o p r a n Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: anandrea Nozeda Reija: Nikola oel Opera ima etiri ina i dve pauze Premijera: Milano, Skala, 28. mart 1896.

Dramatini ivot francuskog pesnika Andrea enijea inspirisao je Umberta ordana da napie jednu od najlepih veristikih opera, koja je dominirala na repertoarima operskih kua tokom prve polovine XX veka. Velikom uspehu ovog dela doprinela je maestralno komponovana naslovna tenorska rola, koja je pevaima omoguavala da pokau svoje vokalno, ali i glumako umee. Delo je u Skali izvedeno na preporuku Pjetra Maskanjija i predstavljalo je jedinu uspenu operu, u inae katastrofalnoj sezoni 1895-96, koju je koncipirao izdava Edoardo Sonconjo, izostavljajui sa repertoara sva ostvarenja koja je objavljivao njegov suparnik, izdava Rikordi.

U osvit Francuske revolucije, u dvorcu grofice Koanji traju uurbane pripreme za bal. Posmatrajui ponaanje svoje gospodarice, sluga erar kritikuje aroganciju aristokrata. Pa ipak, i sam je strasno zaljubljen u jednu plemkinju - grofiinu erku Madalenu. Meu zvanice stie vest da je kralj uputio poziv za sazivanje skuptine stalea, a da u Parizu tinjaju nemiri. U toj atmosferi, mladi pesnik Andre enije, javno iskazuje svoje simpatije prema potlaenima. Meu okupljene, erar dovodi grupu prosjaka koji su se obreli u blizini dvorca. Grofica odbija da im udeli milostinju, a sluga iz revolta skida svoju livreju i odlazi sa gladnim ljudima. Tri godine kasnije, tokom vladavine Terora uloge se menjaju. erar, kao Robespjerov bliski saradnik, postaje moan ovek. enije je pod sumnjom da sarauje sa protivnicima revolucionarnog reima, dok Madalena ivi u strahu da e njeno aristokratsko poreklo biti otkriveno. Mlada ena uspeva da uspostavi kontakt sa enijeom i da mu iskae oseanja koja je jo ranije u njoj probudio. I pesnik shvata da je voli, te se ljubavnici zaklinju na venu vernost. erar saznaje za njihovu vezu, te udei za Madalenom, optuuje enijea, koji biva osuen na smrt. Kajui se zbog svog postupka, on pomae Madaleni da ue u zatvor gde je zatoen enije. Ljubavnici zajedno odlaze na gubilite, dok oajni erar ita Robespjerov odgovor na zahtev za pomilovanje enijea, koji glasi: ak je i Platon izoptio pesnike iz svoje drave.

40

Marty Sohl/Metropolitan Opera

41

Rihard traus:

Arabela
Libreto: Hugo fon Hofmanstal

Lica i izvoai: A r a b e l a | M a l i n B i s t r e m , s o p r a n Z d e n k a | G e n i j a K i m a j e r , s o p r a n M a t e o | R o b e r t o S a k a , t e n o r M a n d r i k a | M i h a e l F o l e , b a r i t o n G r o f V a l d n e r | M a r t i n V i n k l e r , b a s Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Filip Ogen Reija: Oto enk Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Drezden, Saksonski gradski teatar, 1. jul 1933.

Subota, 19. april 2014. 18:00

Arabela je poslednja u nizu opera na kojima je traus, poevi od 1909. godine, radio sa libretistom Hofmanstalom. Autorski tandem se nadao da e im ovo delo obezbediti uspeh kakav je imala njihova komina opera Kavaljer s ruom. No, rad na delu su pratila odlaganja, borba sa zapletom i naposletku, Hofmanstalova privatna tragedija koja je dovela do pieve iznenadne smrti. Iz potovanja prema prijatelju, traus je odluio da delo komponuje prema raspoloivom literarnom materijalu u kojem su drugi i trei in bili u vidu vie ili manje razraenih skica. Arabela nije ponovila trijumfalni uspeh Kavaljera s ruom, iako ju je publika toplo pozdravila na premijeri. traus u operi koristi motive balkanskog folklora, a radnju obogauje atmosferom bekih hotela i valcerskih dvorana, opisujui susret osiromaenih aristokrata i bogatih austrougarskih provincijalaca.

Be, 1860. godine. Lepa Arabela je erka grofa Valdnera koga pritiskaju kockarski dugovi. Njena sestra Zdenka odgajana je kao sin Zdenko kako bi porodica utedela na trokovima uvoenja dve erke u visoko drutvo. Zdenka se zaljubila u Matea, jednog od udvaraa kojeg je Arabela odbila. Grof Valdner je, u meuvremenu, poslao Arabelinu sliku svom bogatom prijatelju Mandriki, u nadi da e hteti da je uzme za enu. Umesto starijeg oveka, u posetu dolazi njegov mladi neak i naslednik, koji se takoe zove Mandrika, kako bi zaprosio devojku. Na Fijaker balu dvoje mladih se sree i izmeu njih odmah bukne ljubav. Zdenka, u elji da ga oraspoloi, zakazuje Mateu sastanak u hotelskoj sobi u sestrino ime. Mandrika preuje ovaj dogovor i mislei da ga Arabela vara, odluuje da iznenadi ljubavnike. U hotelu, u sred noi, otkriva se pravi Zdenkin identitet, a Arabela biva osloboena optubi. Ona oprata Mandriki na sumnjiavosti i odlazi sa njim na njegovo udaljeno imanje. Mateo shvata da voli Zdenku i njihova ljubav se ostvaruje.

42

Winnie Klotz/Metropolitan Opera

43

Vo l f g a n g A m a d e u s M o c a r t :
Libreto: Lorenco da Ponte

Tako ine sve

Subota, 26. april 2014. 19:00

Lica i izvoai: F j o r d i l i i | S u z a n a F i l i p s , s o p r a n D o r a b e l a | I z a b e l L i o n a r d , m e c o s o p r a n G u l j e l m o | R o d i o n P o g a s o v , b a r i t o n F e r a n d o | M e t j u P o l e n c a n i , t e n o r D e s p i n a | D a n i e l d e N i z , s o p r a n D o n A l f o n s o | M a u r i c i o M u r a r o , b a s Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Dejms Livajn Reija: Lezli Kenig Opera ima dva ina i jednu pauzu Premijera: Be, Burgteatar, 26. januar 1790.

Cosi fan tutte ili Tako ine sve je poslednja od tri opere koje je Mocart komponovao na libreto Lorenca da Pontea. Pretpostavlja se da je delo naruio car Jozef II tokom leta 1789. godine. Prve probe odigrale su se u Mocartovom stanu, u januaru 1790, dok je premijera upriliena nekoliko dana kasnije u Burgteatru u Beu. Sluaj je hteo da se opera izvede samo pet puta pre iznenadne smrti cara Jozefa, posle koje su kulturna deavanja u austrijskoj prestonici obustavljena na vie meseci. Spoj Mocartove muzike i da Ponteovog libreta predstavlja krajnji stadijum razvoja komine opere u XVIII veku. Opera Tako ine sve je britka satira drutvenih obiaja koju krasi vieslojni tretman odnosa izmeu romantine ljubavi i fizike strasti ime, ovo delo najavljuje tematiku omiljenu meu umetnicima XIX veka.

Dva prijatelja, oficiri Ferando i Guljelmo, prihvataju opkladu cininog filozofa Don Alfonsa, koji smatra da im njihove verenice, Dorabela i Fjordilii, nee ostati verne ako im se ukae zgodna prilika. Kako bi dokazao svoju teoriju, on trai od mladia da se pridravaju njegovih instrukcija. Alfonso donosi devojkama stranu vest da su njihovi verenici pozvani u rat. Devojkama teko pada rastanak. Meutim, filozof uz pomo Despine, slukinje sestara Dorabele i Fjordilii, sprema niz spletki kako bi naveo devojke da pokleknu i pokau da su sve ene prevrtljive. Ferando i Guljelmo se pojavljuju prerueni u albanske oficire i poinju da se udvaraju devojkama. Trik je u tome da svaki pokuava da zavede verenicu onog drugog. Despina uz puno truda uspeva da ubedi sestre da mali flert nikome ne kodi. Guljemo, pri tom, ima vie sree sa Dorabelom koja pristaje da zameni Ferandov portret njegovim. Fjordilii je, pak, rastrzana izmeu privlanosti koju osea prema preobuenom Ferandu i ljubavi koju gaji prema odsutnom Guljelmu...

44

Marty Sohl/Metropolitan Opera

45

Vinenco Belini:

Puritanci
Subota, 3. maj 2014. 19:00

Lica i izvoai: o r o | M i k e l e P e r t u z i , b a s A r t u r o | L o r e n s B r a u n l i , t e n o r R i k a r d o | M a r i j u K v i j e e n , b a r i t o n E l v i r a | O l g a P e r e t j a t k o , s o p r a n Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Mikele Marioti Reija: Sandro Sekvi Opera ima tri ina i dve pauze Premijera: Pariz, Italijanski teatar, 24. januar 1835.

Libreto: Karlo Pepoli prema komadu Puritanci i kavaljeri ak-Fransoa Anseloa i ozefa Gzavijea Sentina

Puritanci, poslednja opera Vinenca Belinija, nastala je pod snanim uticajem oakina Rosinija. Meutim, to je i njegovo najzrelije i najdramatinije delo, koje ne samo to sadri odlomke izuzetne muzike karakterizacije, ve i svojevrsnu pokretljivost koja nedostaje dugim, statinim segmentima Mesearke ili Norme. Stoga iznenauje to se ovo delo ree nalazi na repertoarima operskih kua. U mnogim elementima, Puritanci nagovetavaju Verdija i da nije bilo prerane Belinijeve smrti, samo osam meseci posle premijere, istorija operske umetnosti bi, moda, izgledala drugaije. Jedan od vrhunaca ovog muzikog dela je scena Elvirinog ludila u drugom inu, koja svojom realistinou i muzikom snagom parira Doncetijevoj Luiji od Lamermura.

Radnja je smetena u 1650. godinu u Plimutu. Utvrenju Kromvelovih pristalica puritanaca - preti opasnost zbog opsade rojalistikih trupa. U toj osetljivoj politikoj situaciji, odvija se ljubavna pria Elvire, erke puritanskog komandanta utvrenja. Ona je zaljubljena u rojalistu Artura, iako joj je otac namenio za mua svog saborca Rikarda. Uz pomo ujaka ora, Elvira uspeva da se izbori za svoju ljubav. U trenutku kada Arturo stigne u tvravu na svoje venanje, saznaje da je tu zarobljena kraljica Anrijeta, kojoj pomae da pobegne preruena u njegovu mladu. U begu ih hvata Rikardo, koji ih puta znajui da e Arturov postupak naneti tetu njegovoj vezi sa Elvirom. Tako i biva. Elvira saznaje da je Arturo otiao sa drugom enom i od oka gubi razum, dok Arturo biva osuen na smrt. Elvirin ujak oro se plai posledica koje bi Arturovo pogubljenje moglo naneti Elviri, te moli Rikarda da mu pomogne i spasi ga. Rikardo nevoljno pristaje. Arturo se uprkos svemu vraa da vidi Elviru, kako bi je uverio da je ona njegova jedina ljubav. U trenutku kada vojnici uu da ga uhapse, stie vest da su rojalisti poraeni i da Kromvel daje pomilovanje svim protivnicima. Elviri se vraa razum i ona pada u Arturov zagrljaj.

46

Ken Howard/Metropolitan Opera

47

oakino Rosini:

Pepeljuga
Subota, 10. maj 2014. 19:00

Libreto: Jakopo Fereti na osnovu istoimene bajke arla Peroa

Lica i izvoai: A n e l i n a ( P e p e l j u g a ) | D o j s D i D o n a t o , m e c o s o p r a n D o n R a m i r o | H u a n D i j e g o F l o r e s , t e n o r D a n d i n i | P j e t r o S p a n j o l i , b a r i t o n D o n M a n j i f i k o | A l e s a n d r o K o r b e l i , b a s A l i d o r o | L u k a P i z a r o n i , b a s Hor i orkestar Metropoliten opere Dirigent: Fabio Luizi Reija: ezare Lijevi Opera ima dva ina i dve pauze Premijera: Rim, Teatro Vale, 25. januar 1817.

Rosini je Pepeljugu napisao za manje od tri nedelje, tokom januara 1817. godine. Ubrzo je postala neobino popularna irom Italije, ali i u svetu. U narednim godinama nizale su se premijere, poevi od Barselone 1818. godine, preko Londona, Bea, Pariza, Berlina, Moskve i Buenos Airesa, sve do Njujorka, gde je 1826. godine prvi put izvedena u Severnoj Americi. U XIX veku, ulogu Aneline pevale su velike dive poput Laure inti-Damoro, Marije Malibran, Poline Vijardo i Marijete Alboni, a u XX veku su je popularizovale velike umetnice Konita Supervija i Tereza Berganca. Rosinijeva Pepeljuga je pria o jednoj sasvim obinoj devojci koja postaje princeza. Radnja pre lii na savremenu filmsku romantinu komediju, nego na popularnu bajku. Nema arolija, staklenih cipelica i pretvaranja bundeve u zlatnu koiju, ve je opera sastavljena od niza uverljivih, smenih, ali i armantnih situacija.

U kui Don Manjifika, pojavljuje se Alidoro, tutor princa Don Ramira, preruen u prosjaka. Klorinda i Tizba, Manjifikove uobraene erke, ele da ga oteraju sa imanja. Njihova polusestra Anelina se saali na prosjaka i daje mu hranu. Ovu devojku inae, svi ukuani tretiraju sa prezrenjem, skrivaju je od sveta, trae od nje da obavlja kune poslove i nazivaju je Pepeljugom. Uskoro stie vest da e Don Ramiro posetiti Manjifikovo imanje u potrazi za nevestom. Ambiciozni Don Manjifiko se nada da e se jedna od njegovih erki svideti princu. Princ Ramiro zamenjuje uloge sa svojim sobarem Dandinijem, kako bi bio slobodan da osmotri pravo lice kandidatkinja za nevestu. Manjifiko, Klorinda i Tizba, pokuavaju da se na sve naine dodvore princu Dandiniju, dok pravi Ramiro, lutajui po kui, upoznaje Anelinu. Oni se dopadnu jedno drugome, ali zbunjena novim oseanjima Pepeljuga ne uspeva da mu se predstavi. Dandini poziva Manjifika i sve njegove erke na bal. Anelina pita da i nju povedu, ali ouh je odbija. Alidoro, koji je u meuvremenu saznao da postoji i trea erka u kui Don Manjifika, obeava uplakanoj Anelini da e je odvesti na bal....
48
Ken Howard/Metropolitan Opera

49

Radijske prenose realizuju: Muzike urednice Drugog i Treeg programa Radio Beograda: Sanja Kunjadi, Svetlana Matovi, Ivana Neimarevi, Gorica Pilipovi, Zorica Premate, Ksenija Stevanovi Spiker: Aleksandar Boovi Odnosi sa javnou: Tatijana Rapp Koordinator Euroradija: ivan Mitrovi Knjiica: Priprema teksta i redaktura: Ksenija Stevanovi, Ivana Neimarevi, Sanja Kunjadi, Zorica Premate i Gorica Pilipovi Izdava: Radio Beograd - Trei program, Hilandarska 2, 11000 Beograd Dizajn: Nikola Stevanovi tamparija: ugura print Tira: 1000

Medijski sponzori:

Projekat pomogla Ambasada Sjedinjenih Amerikih Drava u Beogradu

50

FM Radio Beograd 2/3 Avala 97,6 Mhz Deli Jovan 94,9 Mhz Tupinica 96,1 Mhz Ovar 90,1 Mhz Donji Milanovac 90,0 Mhz Tekija 92,1 Mhz Bajina Bata 93,0 Mhz Besna Kobila 95,3 Mhz Crni Vrh (Jagodina) 99,3 Mhz Jastrebac 89,3 Mhz Crna Trava 99,6 Mhz Crveni ot 96,5 Mhz Maljen 107,9Mhz Program moete pratiti putem interneta na sajtovima: www.rts.rs/uzivo i www.radiobeograd.rs

52