Christopher Paolini Nasleđe IV Deo Ciklusa Nasleđe

GIGA Christopher Paolini Naslee

2
http://www.balkandownload.org/


3


4

Kristofer Paolini

NASLEE

ili

KRIPTA DUA

ETVRTA KNJIGA CIKLUSA NASLEE

Naslov originala
Christopher Paolini INHERITANCE "

5

Kao i uvek, ovo je knjiga za moju
porodicu, ali i za one koji snivaju snove:
za umetnike, muziare i pripovedae
to mi omoguie ovo puteestvije.

6
Sadraj
Na poetku: povest Eragona", Prvoroenog" i Brisingra" ............................................9
NASLEE ......................................................................................................................... 12
U NAJEZDI ....................................................................................................................... 13
U RUEVINAMA............................................................................................................... 19
SENKE NA HORIZONTU .................................................................................................. 22
MAJI KRALJ.................................................................................................................... 25
U ZATIJU ........................................................................................................................ 28
SEANJE NA MRTVE ....................................................................................................... 30
TA INI OVEKA? .......................................................................................................... 33
CENA MOI ...................................................................................................................... 38
ODVANO U SUSRET ZORI .............................................................................................. 43
USPAVANKA .................................................................................................................... 47
ZA UMORNE POINKA NEMA ......................................................................................... 51
IGRA MAEVA ................................................................................................................. 54
NI ASTI, NI SLAVE, VE PLIKOVA SAMO NA MESTIMA ............................................... 59
NEZGODNIM .................................................................................................................... 59
LUNODERKA ................................................................................................................. 62
GLASINE I PISANIJA ........................................................................................................ 67
AROUZ ............................................................................................................................. 70
DRAS LEONA ................................................................................................................... 77
KOSKA JE BAENA .......................................................................................................... 80
PRIJATELJU, NEPRIJATELJU MOJ .................................................................................... 86
BRANO OD PLAMENA SAZDANO .................................................................................. 91
PEPEO I PRAH ................................................................................................................. 98
MEUVLAE ............................................................................................................... 107
THARDSVERGUNDNZMAL ............................................................................................ 111
ENJE SPOZNAJOM ..................................................................................................... 117
OTVORI MI DUU .......................................................................................................... 126
OTKRIE ........................................................................................................................ 130
ODLUKE ......................................................................................................................... 133
POD BRDOM I STENJEM................................................................................................ 137
HRANA ZA BOGA ........................................................................................................... 145
BEZBONICI U BEKSTVU .............................................................................................. 150
KAD SE ZVONA OGLASE ................................................................................................ 157
CRNOTRNA PEINA ...................................................................................................... 158
MALJ I KACIGA .............................................................................................................. 162
I ZIDINE SE OBRUIE... ................................................................................................ 163

7
POKRAJ OBALA JEZERA LEONE .................................................................................... 168
OBEANJE JAHAEVO ................................................................................................... 173
SKUP KRALJEVA ............................................................................................................ 179
LAVIRINT BEZ KRAJA ................................................................................................... 185
U DELOVIMA MAGLOVITIM I NEJASNIM ...................................................................... 189
PITANJA BEZ ODGOVORA ............................................................................................. 193
ODLAZAK....................................................................................................................... 198
MUNA NEIZVESNOST.................................................................................................. 201
DVORANA BLAGOZBORIVE .......................................................................................... 207
NA KRILIMA ZMAJA ...................................................................................................... 212
ZVUK GLASA NJEGOVOG, DODIR RUKE NJEGOVE ........................................................ 219
SITNE NEPOSLUNOSTI ................................................................................................... 224
KRUNA OD LEDA I SNEGA................................................................................................ 229
LARVE ROVCICE .............................................................................................................. 236
ME RUEVINAMA ......................................................................................................... 242
SNALGLI ZA DVOJE .......................................................................................................... 247
STENA KUTIAN ................................................................................................................ 252
ITAV JE SVET SAMO SAN ............................................................................................... 254
PITANJE KARAKTERA ....................................................................................................... 258
KRIPTA DUA .................................................................................................................. 265
PRAZNINA, DEO PRVI ...................................................................................................... 267
PRAZNINA, DEO DRUGI ................................................................................................... 269
POVRATAK ...................................................................................................................... 275
PEALNI GRAD ................................................................................................................ 276
RATNO VEE ................................................................................................................... 280
PITANJE DUNOSTI ......................................................................................................... 286
VATRA U NOI ................................................................................................................ 289
PREKO ZIDA, PA U GROTLO ............................................................................................. 293
KAD OTPONE OLUJA ..................................................................................................... 299
ONAJ TO NE UBIJA... ..................................................................................................... 303
U SREDITU SUKOBA....................................................................................................... 308
IME NAD IMENIMA ......................................................................................................... 313
MIIIMA PROTIV METALA ............................................................................................. 321
DAR SPOZNAJE ............................................................................................................... 333
U SAMRTNOM ROPCU .................................................................................................... 342
U MORU KOPRIVA .......................................................................................................... 344
PRESTOLONASLEDNIK CARSTVA ...................................................................................... 351
NATPIS NA GROBU .......................................................................................................... 358

8
FIGURE NA TABLI ............................................................................................................ 362
FIRNEN ........................................................................................................................... 370
SAVESTAN OVEK' .......................................................................................................... 378
KRVAVA CENA................................................................................................................. 383
OBEANJA NOVA, OBEANJA STARA............................................................................... 390
RASTANAK ...................................................................................................................... 396
KRAJ ............................................................................................................................... 399
O POREKLU IMENA ......................................................................................................... 400
DREVNI JEZIK .................................................................................................................. 400
JEZIK PATULJAKA ............................................................................................................ 402
NOMADSKI JEZIK ............................................................................................................. 402
UEGALSKI JEZIK ............................................................................................................... 402
ZAHVALNICA ................................................................................................................... 403
O autoru ......................................................................................................................... 405

9
Na poetku: povest Eragona", Prvoroenog" i
Brisingra"
Na pocetku su postojali zmajevi: gordi, opasni i samosvojni. Krljuti im poput dragulja behu, i
svi to su u njih gledali od straha su drhtali, jer im lepota bee golema i strahotna. Zmajevi su iveli
sami u zemlji Alageziji nebrojeno vekova. Onda je bog Helzvog nacinio smele i snane patuljke od
kamena iz pustinje Hadarak.
Ta se dva naroda upustie u vojevanja mnogobrojna. Onda vilenjaci doplovie do Alagezije
preko mora srebrnoga. I oni sa zmajevima zaratie. No vilenjaci behu jaci od patuljaka, pa bi zmajeve
potamanili, isto kao to bi zmajevi vilenjake potamanili.
Stoga je uspostavljeno primirje i zapecacen sporazum izmedu zmajeva i vilenjaka. Tim
saglasjem stvoreni behu Jahaci zmajeva koji cuvahu mir po vasceloj Alageziji hiljadama godina.
Onda i ljudi doplovie do Alagezije. A za njima i Urgali. rogati. I Ra'zaci to po tami love i
ljudskim se mesom goste.
Zatim mlad jahac zmajeva Galbatoriks podie bunu protiv naroda sopstvenoga. Taj je crnog
zmaja ruikana zatocio, da bi potom i trinaest drugih J ahaca ubedio da s njim podu. Njih trinaestoricu
Krivokletnicima nazvae.
Galbatoriks i Krivokletnici zbacie J ahace, spalie im grad na ostrvu Vroengardu, te pobie
sve zmajeve to njihovi ne bejabu, sacuvavi samo tri jajeta: jedno crveno, jedno plavo i jedno zeleno.
A od svakoga zmaja od kojeg su mogli izvadie srce svih srca, Eldunari, koje moc zmajevu i razum
zmajev cuva.
I tako je Galbatoriks dve stotine i osamdeset leta nadmocno vladao medu ljudima.
Krivokletnici pomree, ali ne i on, poto u njemu sada bee snaga svih zmajeva, te se niko nije mogao
ni nadati svrgnucu njegovom.
U osamdeset trecoj godini Galbatoriksove vladavine, neki covek mu iz dvorca ukrade plavo
zmajevo jaje. To je jaje predato na brigu i cuvanje onima to su se i dalje protiv Galbatoriksa borili,
onima to behu znani kao Vordeni.
Vilenjakinja Arja je nosila jaje svuda po vilajetu vordenskom i vilenjackom u potrazi za
covekom ili vilenjakom pred kojim bi se jaje izleglo. U tome im prode dvadeset pet godina.
Kada je Arja jednom do vilenjackog grada Osilona otputovala, nju i njenu strau napade
skupina Urgala. Medu Urgalima bee i Senka Durza: vrac zaposednut duhovima koje je sam sazvao da
mu slue. Nakon smrti Krivokletnika, on je postao najstraniji sluga Galbatoriksov. Urgali pobie
Arjinu strau, ali pre no to su je oni i Senka zatocili, Arji pode za rukom da poalje jaje pomocu
carolija onome za kojeg se nadala da bi ga zatititi mogao.
No njene carolije podoe naopako.
I tako se zbilo da Eragon, siroce od svega petnaest leta, pronade jaje u gori zvanoj Kicma. On
jaje odnese na imanje na kojem je iveo sa ujakom svojim Garouom i bratom jedinim Roranom. J aje
se pred Eragonom izleglo, te je on sam zmaja odgajio, nadenuvi mu ime Safira.
Galbatoriks potom posla dva Ra'zaka da pronadu i vrate jaje, te oni posekoe Garoua i
Eragonov dom spalie. Galbatoriks je pre toga porobio Ra'zake, te ih samo acica medu ivima osta.
Eragon i Safira krenue da se osvete Ra'zacima. S njima pode i pripovedac Brom, koji nekada
i sam bejae J ahacem zmajeva, pre kraha njihovoga. Upravo je Bromu vilenjakinja Arja onda kanila
plavo jaje poslati.
Brom je Eragona dobrano poducio macevanju, carolijama i casti i potenju. Eragonu je dao i
Zarok, to nekada bee mac Morzana, prvog i najmocnijeg od Krivokletnika. No pri narednom susretu,
Ra'zaci ubie Broma, a Eragon i Safira za dlaku im utekoe zahvaljujuci mladom Murtagu, sinu
Morzanovom.

Tokom njihovog putovanja, Senka Durza je uspeo da zatoci Eragona u gradu Dilidu. Eragonu
pode za rukom da se oslobodi, i da pritom oslobodi i Arju iz njene tamnice. Arja bee zatrovana i
strano ranjena, te je Eragon, Safira i Murtag odvedoe Vordenima, koji su iveli medu patuljcima u
Beor planinama.

10
Arju tamo iscelie, a Eragon dade svoj blagoslov kmekavoj bebi po imenu Elva, blagoslovivi
je da bude zaticena od svih nevolja. No Eragon se tom prilikom loe izrazio, te je nehotice prokle, a
njegova je kletva pretvori u tit drugima protiv nevolja.
Nedugo potom, Galbatoriks posla golemu vojsku Urgala da napadne patuljke i Vordene. U
boju koji je usledio, Eragon ubi Senku Durzu. Medutim, Durza je pritom ostavio Eragonu gorku ranu
na ledima, koja je Eragona u strahovite bolove bacila i pored cini vordenskih iscelitelja.
U svem tom bolu, Eragon zacu neki glas. A glas mu rece: Dodi mi, Eragone. Dodi mi, jer ja
odgovore imam na sva pitanja tvoja."
Tri dana kasnije, voda Vordena Aihad upade u zasedu, te ga ubie Urgali pod vodstvom
dvaju vraceva blizanaca koji Vordene izdadoe Galbatoriksu. Blizanci i Murtaga otee, te ga
Galbatoriksu kriom odvedoe.
Medutim, Eragonu i svim Vordenima cinilo se da je Murtag poginuo, te Eragona spopade
golema tuga.
Aihadova kci Nasuada potom posta predvodnica Vordena.
Iz Trondhima, prestonice patuljaka, Eragon, Safira i Arja otputovae ka severnim umama Du
Veldenvorden, u kojima su iveli vilenjaci. S njima pode i patuljak Orik, necak Hrotgara, kralja
patuljaka.
U Du Veldenvordenu, Eragon i Safira se sastae sa Oromisom i Glejdrom, poslednjim
nezatocenim J ahacem i njegovim zmajem, koji su se skrivali citavo stolece, cekajuci da predaju svoje
znanje narednom pokolenju J ahaca zmajeva. Eragon i Safira takode sretoe kraljicu Islanzadi,
vilenjacku vladarku i majku Arjinu.
Dok su Oromis i Glejdr obucavali Eragona i Safiru, Galbatoriks posla Ra'zake i skupinu
vojnika do Eragonovog rodnog sela Karvahola da zarobe njegovog brata od ujaka Rorana. Medutim,
Roran se na vreme sakri, te ga oni ne bi ni pronali da ne bee zlehudog kasapina Slouna koji ubi
jednog od straara kako bi u selo pustio Ra'zake da uhvate Rorana naprecac.
Roranu pode za rukom da se oslobodi, no Ra'zaci od njega otee Katrinu, njegovu voljenu,
koja bee Slounova kci. Roran je zatim uspeo da nagovori seljane da podu s njim, te svi krenue na put
kroz goru Kicmu, pa niz obale Alagezije, i onda juno ka zemlji Surdi, koja je jo bila nezavisna od
Galbatoriksove vlasti.
Eragonu je i dalje mnogo muke zadavala rana na ledima. Medutim, tokom Proslave zakletve u
krvi, vilenjacke svetkovine kojom oni slave saglasje izmedu J ahaca i zmajeva, ranu mu isceli utvarni
zmaj kojeg vilenjaci sazvae pri zavretku svetkovine. Utvara, pored toga, Eragonu dade i snagu i
brzinu ravnu samim vilenjacima.
Eragon i Safira potom odletee u Surdu, kuda je Nasuada povela svoje Vordene kako bi
pokrenula napad na Galbatoriksovo Carstvo. Urgali tamo stadoe na stranu Vordena, tvrdeci da im je
Galbatoriks umove zamaglio i da mu se ele osvetiti. Medu Vordenima, Eragon ponovo srete
devojcicu Elvu, koja je zbog njegovih cini izrasla neprirodnom brzinom. Od kmekavog odojceta
postala je devojcica od tri ili cetiri leta i nosila je u ocima zastraujuci pogled, jer bee svesna boli svih
ljudi oko sebe.
I tako se, nedaleko od surdskih granica, u tmini Ognjene ravnice, Eragon, Safira i Vordeni
upustie u krvav boj s Galbatoriksovom vojskom.
Na vrhuncu bitke, Roran i njegovi seljani pridruie se Vordenima s patuljcima, koji se za
njima spustie s Beor planina.
No tad se sa istoka pojavi prilika u blistav oklop odevena, jauci na svetlucavom crvenom
zmaju, koja potom, slueci se cinima, ubi kralja Hrotgara.

Eragon i Safira se uhvatie ukotac s J ahacem i njegovim crvenim zmajem. Tu otkrie da je
J ahac zapravo Murtag, koji sada neraskidivim zakletvama bee vezan za Galbatoriksa. A zmaj se
zvae Trn, drugi od tri izlegla jajeta.
Murtag porazi Eragona i Safiru snagom Eldunarija koju mu Galbatoriks dade. Medutim,
Murtag je ipak dopustio Eragonu i Safiri da pobegnu poto je i dalje gajio prijateljstvo prema Eragonu,
ali i zato to su, kako rece Eragonu, bili braca, sinovi Morzanove voljene ljube Selene.
Murtag potom od Eragona uze Zarok, mac njihovog oca, te se on i Trn povukoe sa Ognjene
ravnice sa ostatkom Galbatoriksovih snaga.

11
Pri okoncanju boja, Eragon, Safira i Roran odletee ka Helgrindu, crnoj kamenoj kuli koja je
Ra'zacima sluila kao skrovite. Tamo ubie jednog Ra'zaka i njegove pogane roditelje Letrblake, te iz
Helgrinda oslobodie Katrinu. Eragon u jednoj celiji pronade i Katrininog oca, slepog i napola mrtvog.
Eragon je nameravao da ubije Slouna zbog njegove izdaje, ali ipak je odbacio tu pomisao.
Bacio je Slouna u dubok san, rekavi Roranu i Katrini da je njen otac umro. Potom je zamolio Safiru
da odnese Rorana i Katrinu do Vordena dok on bude lovio poslednjeg Ra'zaka.
Eragon je sam usmrtio i tog preostalog Ra'zaka. Potom je odneo Slouna iz Helgrinda. Nakon
mnogo premiljanja, Eragon je otkrio Slounovo pravo ime na drevnom jeziku, jeziku sile i carolija.
Onesposobivi ga pomocu toga imena, Eragon je naterao kasapina da se zakune da nikada vie nece
videti svoju kcer, a onda ga je poslao da nastavi ivot medu vilenjacima. Medutim, Eragon mu ne rece
da ce vilenjaci povratiti kasapinu vid ukoliko se bude pokajao zbog izdaje i ubistva.
Arja se sastala sa Eragonom na pola puta do Vordena, te se skupa vratie, prevalivi
neprijateljske zemlje peice.
Ponovo se obrevi medu Vordenima, Eragon otkri da kraljica Islanzadi bee poslala dvanaest
vilenjackih vraceva, predvodenih vilenjakom po imenu Blodgarm, da zatite i njega i Safiru. Eragon je
potom skinuo s male Elve onoliko cini koliko je mogao, ali ona je ipak zadrala moc da oseca bol
drugih ljudi, mada vie nije osecala nagon da ih spase muka.
Roran se oenio Katrinom, koja bee trudna, te se Eragon, prvi put u mnogo godina, konacno
osetio srecnim.
Ali onda Murtag, Trn i skupina Galbatoriksovih ljudi napadoe Vordene. Uz pomoc vilenjaka,
Eragon i Safira su ih odbili, ali Eragon i Murtag nisu porazili jedan drugog. Bee to teka bitka, poto
je Galbatoriks zacarao svoje vojnike tako da ne osecaju bol, pa su Vordeni pretrpeli mnogo
povredenih.
Nasuada je zatim poslala Eragona da predstavlja Vordene na izboru novog kralja patuljaka.
Eragonu bee mrsko da pode, poto je Safira morala da ostane i da titi tabor Vordena. Ipak je otiao.
Roran je stupio u slubu Vordena, te se uzdigao u njihovim redovima, pokazavi se kao vet
ratnik i predvodnik ljudi.
Dok je Eragon bio kod patuljaka, njih sedmoro je pokualo da ga ubije. Istragom je otkriveno
da je klan Az Sweldn rak Anhuin stajao iza napada. Zasedanje plemenskog saveta ipak se nastavilo, te
je Orik naposletku izabran da nasledi svoga strica. Safira se pridruila Eragonu na krunisanju. Tokom
proglaenja, ispunila je svoje obecanje da ce patuljcima popraviti njihov voljeni zvezdani safir koji je
polomila tokom Eragonove borbe sa Senkom Durzom.
Eragon i Safira se onda vratie u Du Veldenvorden. Oromis je tamo Eragonu otkrio istinu o
njegovom poreklu: da zapravo nije Morzanov sin, vec Bromov, mada on i Murtag imaju istu majku,
Selenu. Oromis i Glejdr takode mu objasnie i sve o Eldunariju, kojeg zmaj svojom voljom moe da
izbaci iz sebe dok je jo iv, ali to mora da ucini veoma paljivo, poto onaj koji ga dobije moe da ga
upotrebi kako bi upravljao zmajem od kojeg je i potekao.
Boraveci u umi, Eragon zakljuci da mu je potreban mac kojim bi zamenio Zarok. Prisetivi se
saveta koji je onda dobio od mackodlaka Solembuma, tokom svojih putovanja s Bromom, Eragon
otide do mudrog drveta menoa u Du Veldenvordenu. Tamo se obratio drvetu, koje pristade da
mu da celik to mu bee ispod korenja u zamenu za neimenovanu cenu.
Vilenjacka kovacica Runon, koja je skovala sve maceve J ahaca, potom se dala na posao sa
Eragonom da bi napravili novo secivo za njega. Mac bejae plav, te ga Eragon nazva Brisingr -vatra".
Mac bi planuo kad god bi mu izgovorio ime.
Glejdr je potom svoje srce svih srca poverio Eragonu i Safiri, te oni krenue nazad ka
Vordenima, a Glejdr i Oromis su se pridruili svojim sunarodnicima u napadu na severni deo Carstva.
Pri opsadi Feinstera, Eragon i Safira naidoe na tri neprijateljska vraca, od kojih jedan bee
preoblicen u Senku Varauga, kojeg je Arja usmrtila uz Eragonovu pomoc.
Oromis i Glejdr istovremeno su se borili protiv Murtaga i Trna. Galbatoriks je uspeo da zade u
Murtagov um i da ga prisvoji. Povlaceci Murtagovu ruku, Galbatoriks je pokosio Oromisa, te i Trn ubi
Glejdra.
Mada Vordeni izadoe kao pobednici iz boja kod Feinstera, Eragon i Safira behu tuni zbog
pogibije svoga ucitelja Oromisa. No Vordene to nije zaustavilo, vec su nastavili pohod na Carstvo,
zaavi jo dublje ka prestonici Urubejnu, stonom gradu Galbatoriksa, koji bee gord, samouveren i
nadmen, dican zbog snage zmajeva.

12

NASLEE

13
U NAJEZDI

Zmaj Safira zagrme, obeshrabrivi vojnike pred sobom.
Za mnom!", viknu Eragon. Podigao je Brisingr visoko iznad glave kako bi ga svi videli. Plavi
mac jarko blesnu presijavajuci se onako blistav spram zida od crnih oblaka koji pocee da se
nagomilavaju na zapadu. U slavu Vordena!"
J edna strela proita pokraj njega, ali on se nije obazirao.
Ratnici okupljeni u podnoju gomile obruenog kamena na kojoj su Eragon i Safira stajali
odgovorie mu slonim i glasnim uzvikom: U slavu Vordena!" Mauci sopstvenim orujem, svi
nagrnue napred, penjuci se po poruenim kamenim plocama.
Eragon je okrenuo leda svojim ljudima. S druge strane ruevina prualo se prostrano
unutranje dvorite. Dvestotinak carskih vojnika stajalo je nabijeno unutra. Iza njih se uzdizala visoka
crna tvrdava sa uzanim procepima umesto prozora i s nekoliko kockastih kula, a u gornjim odajama
povie njih videla se upaljena lampa. Eragon je znao da se negde u tvrdavi nalazi gospodar Bradburn,
nacelnik Belatone - grada oko kojeg su se Vordeni borili vec nekoliko mukotrpnih casova.
Uz ratni poklic, Eragon poskoci s ruevina pravo ka vojnicima. Ljudi odmah ustuknue, mada
su i dalje drali koplja i dilite uperene ka rupi koju je Safira probila u spoljnim bedemima zamka.
Eragon je izvrnuo clanak pri padu, te se sruio na koleno docekavi se desnom rukom.
J edan vojnik je iskoristio priliku da izleti iz stroja i isturi koplje ka Eragonovom ogoljenom
grlu.
Eragon odbi njegov napad tako to trgnu zglobom i zamahnu Brisingrom bre nego to bi to
bilo koje ljudsko ili vilenjacko bice moglo ispratiti. Vojniku se lice ispuni strahom cim je uvideo svoju
greku. Pokuao je da pobegne, ali Eragon je, pre nego to se on pomerio i nekoliko pedalja, nagrnuo
napred da bi ga posekao po stomaku.
Uz snop plavo-utog plamena koji joj pokulja kroz celjusti, Safira je uskocila u dvorite za
Eragonom. Cucnuo je stegnuvi noge cim je ona dotakla poplocano tlo. Citavo se dvorite zatreslo od
silnog udara. Mnogobrojni komadici stakla koji su sacinjavali aren mozaik u prednjem delu tvrdave
poispadae te poletee uvis vrteci se u vazduhu poput novcica na dobou. Na jednom od gornjih
prozora zatandrkae kapci.
Vilenjakinja Arja pojavila se za Safirom. Duga crna kosa zalepra joj oko cokastog lica cim
je poskocila s gomile obruenog kamenja. Pruge isprskane krvlju iarale su joj ruke i vrat, kao i secivo
njenog maca. Spustila se uz gotovo necujan bat konih cizama na kamenu.
Njena je pojava ohrabrila Eragona. Ni sa kim se ne bi borio rame uz rame radije nego s njom i
Safirom. Po njegovom miljenju, ona je bila savren saborac. \
Uputio joj je hitar osmejak, koji mu je ona uzvratila radosnog ali zategnutog lica. Njeno
uzdrano ponaanje nestajalo je u boju, zamenjeno otvorenocu koju je u drugim prilikama retko
iskazivala.
Eragon se sagnu iza tita kad se talas plave vatre pojavi izmedu njih dvoje. Preko ruba kacige,
gledao je kako Safira zapljuskuje cucurene vojnike bujicom plamena koji zatitra oko njih, ne nanoseci
im ozlede.
Red strelaca na grudobranima tvrdave odape plotun strela ka Safiri. Vrelina iznad nje bee
tolika da je aka strela planula u vazduhu pretvorivi se u pepeo. Cini koje je Eragon postavio oko
Safire odbie ostale. J edna od zalutalih strela odbi se o Eragonov tit uz potmuo udarac, ostavljajuci
ulubljenje za sobom.
J ezicci vatre odjednom okruie tri vojnika, te ih toliko hitro ubie da nisu imali vremena ni da
vrisnu. Ostali se vojnici zbie u sreditu tog pakla isturivi otrice kopalja i dilita na kojima zatitrae
odblesci jarkoplavog plamena.

14
Ali koliko god da se trudila, Safira nije uspela ni da oprlji preivele vojnike. Naposletku je
odustala, odlucno zatvorivi celjusti. Nestanak vatre je ostavio dvorite u necuvenom muku.
Eragonu je, kao i nekoliko puta ranije, sinulo da je taj koji je postavio zatitu nad vojnicima
izvesno vest i mocan carobnjak. Da nije Murtag?, zapitao se. Ako jeste, zato onda on i Trn nisu tu da
brane Belatonu? Zar Galbatoriksu nije stalo do toga da zadri upravu nad svojim gradovima?
Potrcavi napred, Eragon je jednim zamahom Brisingrom otfikario vrhove bar desetak kopalja,
jednako lako kao to je njeo klasje jecma kada je bio mladi. Posekao je i najblieg vojnika po prsima,
zasekavi mu verinjacu kao da je bluza od najtanje tkanine. Kroz nju odmah iknu krv. Eragon potom
ubode i narednog vojnika u stroju, istovremeno tresnuvi vojnika s leve strane titom kako bi ga
odgurnuo na njegova tri druga koji popadae jedan preko drugog.
Eragonu se cinilo da vojnici uzvracaju veoma usporeno i nespretno dok se lagano provlacio
kroz njihove redove koseci ih bez milosti. Safira se ubacila u okraj s njegove leve strane, bacajuci
vojnike uvis golemim kandama, ibajuci ih bodljikavim repom, grizuci ih i ubijajuci odmahivanjem
glave, dok je, s njegove desne strane, Arja svakim pokretom, poput munje, donosila smrt jo jednom
carskom posluniku. Kada se naglo okrenuo kako bi izbegao dva koplja, Eragon je u blizini video i
krznatog vilenjaka Blodgarma s jo jedanaest vilenjaka ciji je zadatak bio da tite njega i Safiru.
Dalje u pozadini, Vordeni pokuljae u dvorite kroz rupu u spoljnom bedemu zamka, ali
uzdravali su se od napada: bilo je isuvie opasno naci se blizu Safire. Ni njoj, ni Eragonu, ni
vilenjacima nije bila potrebna pomoc pri odstranjivanju vojnika.
Eragon i Safira ubrzo su se razdvojili u bici koja ih je odnela na suprotne strane dvorita. Ali
Eragona to nije zabrinulo. I bez zatitnih cini, Safira je bila i vie nego sposobna da sama odbrani
veliku skupinu od dvadeset ili trideset ljudi.
Necije se koplje odbi o Eragonov tit, ostavivi mu modricu na ramenu. Naglo se okrenuo ka
onome koji ga je izbacio, nekom krupnom coveku sa oiljkom kojem su nedostajali donji zubi, te
potrca k njemu. Covek bre-bolje poce da izvlaci bode iz pojasa. Eragon se izvio u poslednjem
trenutku, zgrcio ruke i grudi, te se nabio onim povredenim ramenom o covekovu grudnu kost.
Silina udarca zanela je vojnika nekoliko metara unazad, te on pade dreci se rukama za srce.
A onda se na njih stutila kia strela sa crnim perima, pokosivi ili ranivi mnogo vojnika.
Eragon se sakrio od tog naleta pokrivi se titom, iako je bio siguran da ce ga njegove cini zatititi. Ali
nema vajde od nemara: nikada se ne zna kada ce neki neprijateljski vrac izbaciti zamadijanu strelu
koja bi mogla da mu probije zatitne cini.
Eragonove se usne izvie u gorak osmeh. Strelci s vrha zamka shvatili su da im jedina nada
lei u smrti Eragona i vilenjaka, ma koliko svojih morali usput da rtvuju.
Zakasnili ste, pomisli Eragon, zadovoljan. Trebalo je da napustite carske redove dok ste jo
imali priliku.
Nalet strela s neba pruio mu je priliku da nacas predahne, koju je rado prihvatio. Napad na
grad poveden je u praskozorje, a on i Safira su bili na celu sve vreme.
Cim su strele prestale da padaju, Eragon je prebacio Brisingr u levu ruku, pa je podigao jedno
od vojnickih kopalja i zavrljacio ga ka strelcima desetak metara iznad sebe. Eragon je i ranije otkrio da
je teko izbaciti koplje bez prethodnog uvebavanja. Stoga se i nije iznenadio kad je promaio coveka
kojeg je ciljao, ali jeste ga iznenadilo to to je promaio citav red strelaca na grudobranima. Koplje je
samo preletelo preko njih, te tresnulo o zid iznad njih. Strelci stadoe da mu se smeju i da mu se
podsmevaju, pokazujuci mu nedolicne stvari rukama.
Hitar pokret na samom rubu vidokruga privukao je Eragonovu panju. Podigao je pogled ba
kad je Arja izbacila sopstveno koplje ka strelcima: zabilo se u dvojicu koja su stajala jedan pokraj
drugog. Arja je potom uperila svoj mac ka ljudima, te rece: Brisingr!" Koplje planu
smaragdnozelenim plamenom.
Strelci se pognue iza spaljenih leeva, te svi pobegoe od grudobrana sjurivi se kroz vrata
koja su vodila ka gornjim delovima zamka.

15
Nije pravedno", rece Eragon. J a ne mogu da upotrebim tu caroliju a da mi mac ne bukne
poput logorske vatre."
Arja se zagleda u njega blago eretskim pogledom.
Borbe su se nastavile jo nekoliko minuta, a onda se preostali vojnici ili predadoe, ili
pokuae da uteknu.
Eragon je petorici ljudi ispred sebe dopustio da pobegnu: znao je da nece stici daleko. Nakon
to je na brzinu pregledao tela koja su leala razbacana oko njega kako bi proverio da li su svi zaista
mrtvi, bacio je pogled preko dvorita. Neki od Vordena otvorili su kapije na spoljnim bedemima kako
bi uneli bojnog ovna kroz ulicu koja je vodila ka zamku. Ostali su se u labavom stroju okupili ispred
vrata tvrdave, spremni da udu u zamak i da se suoce s vojnicima unutra. Medu njima je stajao i
Eragonov brat Roran, pokazujuci oko sebe maljem od kojeg se nikada nije odvajao dok je izdavao
naredenja odredu pod svojom upravom. Na samom kraju dvorita, Safira se nadvila nad leeve svojih
rtava koje behu raskidane na froncle. Kapi krvi orosie njene blistave krljuti, crvene spram plave
boje njenog tela. Zabacila je bodljikavu glavu i pobednicki riknula, nadjacavi tutnjavu u gradu
silinom svoga urlika.
A onda, odnekud iz zamka, Eragon zacu zveket lanaca i zupcanika propracen kripom tekih
drvenih greda koje je neko stao da povlaci unazad. Taj je zvuk svima prikovao poglede za vrata
tvrdave.
Uz tup prasak, vrata se razdvojie i otvorie. Gust oblak dima od upaljenih baklji pokulja
napolje, terajuci najblie Vordene da se zakalju i pokriju lica. Odnekud iz dubine tame, zacu se
dobovanje gvozdenih potkovica po kamenu, a onda konj i njegov jahac izletee iz sveg tog dima.
Konjanik je u levoj ruci drao neto za ta je Eragon isprva pomislio da je obicno koplje, ali ubrzo je
zapazio da je napravljeno od neobicnog zelenog materijala i da ima nazubljen iljak iskovan u
nepoznatom obliku. Blag odsjaj je okruivao vrh koplja, odajuci prisustvo carolije neprirodnim
odbleskom.
Konjanik zategnu uzde i okrenu konja ka Safiri, koja poce da se propinje na zadnje noge,
spremajuci se da mu nanese zastraujuci, smrtonosni udarac prednjom desnom kandom.
Eragona obuzee brige. Konjanik bee isuvie samouveren, a koplje isuvie drugacije, nekako
previe sablasno. Mada bi zatitne cini trebalo da je zatite, Eragon je bio siguran da se Safira nala u
kobnoj opasnosti.
Necu stici do nje na vreme, shvatio je. Usmerio je um ka jahacu, ali taj covek je bio toliko
usredsreden na svoj zadatak da nije ni zapazio Eragonovo prisustvo, a njegova nepokolebljiva
odlucnost sprecavala je Eragona da ucini bilo ta do da mu tek ovla zaviri u svest. Povukavi se u
sebe, Eragon je u umu preao nekoliko reci iz drevnog jezika kako bi sastavio jednostavne cini kojima
ce tog bojnog paripa zaustaviti u galopu. Bee to ocajnicki cin poto Eragon nije znao da li je i sam
jahac carobnjak, ni da li je preduzeo mere predostronosti protiv napada carolijama; no nije mogao
samo da stoji besposlen dok je Safirin ivot u opasnosti.
Eragon ispuni pluca vazduhom. Pokuao je da se podseti izgovora nekoliko tekih glasova
drevnog jezika. Onda je zinuo kako bi izgovorio caroliju.
Mada je bio brz, vilenjaci behu bri. Pre nego to je stigao da izusti i jednu jedinu rec, iza
njega se zacu potmulo bajanje prepletenih glasova koji stvorie nepovezanu, uznemirujucu melodiju.
Mae...", uspeo je da izgovori, ali potom se vilenjacka carolija obistinila.
Mozaik ispred konja odjednom se uzdrmao i pomerio, te komadici stakla potekoe nanie
poput vode. U tlu se otvori golema pukotina poput zjapeceg bezdana. Glasno zanjitavi, konj nicice
pade u rupu slomivi obe prednje noge.
Dok su konj i jahac padali, covek u sedlu je povukao ruku unazad kako bi zabacio svoje
blistavo koplje prema Safiri.
Safira nije mogla da utekne. Nije mogla da ga izbegne. Stoga je zamahnula apom ka dilitu u
nadi da ce ga oboriti u stranu. Promaila je, i to za svega nekoliko centimetara, te Eragon uasnuto
vide kako joj koplje za citav metar ili i vie uranja u grudi tik ispod kljucne kosti.

16
Od ustreptalog gneva, Eragonu pade mrak na oci. Posegnuo je za svom energijom u sebi - u
telu, u safirima na jabuci svoga maca, u dvanaest dijamanata skrivenih u pojasu Belota Mudrog to mu
bee obavijen oko struka i u onim golemim zalihama u Arenu, vilenjackom prstenu koji mu je krasio
desnu aku. Spremao se da razori konjanika, ne hajuci za opasnost.
No Eragon je morao da se zaustavi kada se odjednom pojavio Blodgarm, preskocivi preko
Safirine prednje leve noge. Vilenjak se obreo na konjaniku poput pantera koji kidie na jelena, te je
oborio coveka na bok. Divljacki iskrenuvi glavu, Blodgarm raskida coveku grlo dugackim belim
zubima.
Vrisak neobuzdanog ocaja razlee se s prozora visoko iznad otvorenog ulaza u tvrdavu,
propracen vatrenim praskom od kog se iz unutranjosti zgrade razletee kameni blokovi koji sletee
pravo medu okupljene Vordene lomeci im udove i trupove kao da su suve grancice.
Eragon je zanemario to kamenje koje je zasulo dvorite, te potrca ka Safiri i ne primecujuci da
su Arja i njegovi straari krenuli za njim. Ostali vilenjaci, koji su se nalazili mnogo blie, vec se
okupie oko nje, zagledajuci koplje koje joj je trcalo iz grudi.
Koliko je loe...?", upita Eragon, isuvie uznemiren da bi dovrio recenicu. eleo je da se
obrati Safiri mislima, ali poto je postojala opasnost da su neprijateljski vracevi blizu, nije se usudivao
da joj otvara svoju svest kako mu neprijateljske uhode ne bi procitale misli ili preuzele upravljanje
njegovim telom.
Nakon naizgled beskrajne stanke, vilenjak Virden rece: Moe zahvaliti sudbi, Senkoubico:
koplje je promailo sve vece vene i arterije u vratu. Pogodilo joj je samo miic, a miic se da izleciti."
Moe li da ga ukloni? Da nije zamadijano cinima koje bi sprecile da ga... "
Postaracemo se za to, Senkoubico."
Ozbiljni poput svetenika oko oltara, svi vilenjaci osim Blodgarma spustie dlanove na
Safirine grudi te zapojae tiho kao kad vetar uti kroz vrbik. Zapojali su o toplini i rastu, zapojali o
miicima i tetivama i protoku krvi, i o drugim stvarima tajnovitim. Uz golem napor i naprezanje,
Safira se nije micala sa svog mesta tokom njihovog bajanja, iako su joj grcevi tresli telo u razmacima
od nekoliko sekundi. Potocic krvi potece joj niz grudi oko koplja zabodenog u nju.
Kada mu je Blodgarm priao, Eragon mu je uputio hitar pogled. Krzno na bradi i vratu bilo mu
je umrljano krvlju, potamnivi ga od tamnoplave u crnu boju.
ta to bi?", upita ga Eragon, pokazujuci na plamenove koji su jo tinjali na prozoru iznad
dvorita.
Blodgarm se obliznu iskezivi macje ocnjake, a onda mu odgovori: Pre no to je vojnik umro,
uspeo sam da udem u njegov um, a kroz njega i u um carobnjaka koji mu je pomagao."
Ubio si carobnjaka?"
U neku ruku - jesam: naterao sam ga da se sam ubije. Inace ne poteem za dramaticnim
potezima, ali sada su me ba... nasekirali."
Eragon krenu napred, ali se zaustavi cim Safira izbaci dug, potmuo vapaj jer je koplje, mada
ga niko nije ni taknuo, pocelo da joj klizi iz grudi. Ona zatrepta i poce da dahce i brekce dok joj je
poslednjih desetak centimetara izlazilo iz tela. Bodljikav iljak, uz onaj blagi oblacic smaragdne
svetlosti, pade na tlo odskocivi o kamene ploce uz zvuk koji je vie podsecao na lomljenje grncarije
nego na zveckanje metala.
Kada su vilenjaci prestali da poju i kad su sklonili ruke sa Safire, Eragon potrca ka njoj da joj
pomiluje vrat. Hteo je da je utei, da joj kae koliko se uplaio, da spoji svoju svest s njenom. No
zadovoljio se samo jednim pogledom u njeno blistavo plavo oko i pitanjem: J esi li dobro?" Te mu se
reci ucinie beznacajnima u poredenju s dubinom njegovih osecanja.
Safira mu odgovori treptajem oka, a onda pognu glavu da bi mu pomazila lice neno izbacivi
malo toplog vazduha kroz nozdrve.
Eragon se nasmei. Onda se okrenu ka vilenjacima, te im rece: Eka elrun ono, alfya, wiol
forn thornessa." Zahvalio im je na pomoci na drevnom jeziku. Vilenjaci koji su ucestvovali u
isceljenju, ukljucujuci i Arju, naklonie mu se i obrnue desnu ruku po sredini grudi iskazujuci mu
potovanje prema svojim obicajima. Eragon je zapazio da je vie od polovine vilenjaka koji su imali
zadatak da cuvaju njega i Safiru bledo, slabo i onemocalo.
Povucite se i malo se odmorite", rekao im je. Nastradacete ako ostanete UZ nas. Idite, to
vam je naredenje!"

17
Mada je Eragon bio siguran da im je mrsko da odu, sedam vilenjaka mu odgovori: Kako ti
eli, Senkoubico." Potom se povukoe iz dvorita, preavi preko leeva i ruevina. Delovali su
plemenito i uzvieno cak i na rubu izdrljivosti.
Eragon je priao Arji i Blodgarmu, koji su proucavali ono koplje sa cudnim izrazima na
licima, kao da nisu sigurni kako bi trebalo da se postave. Eragon cucnu pokraj njih, pazeci da nijednim
delom tela ne dodirne to oruje. Zagledao se u prefinjene linije urezane u podnoju iljka, linije koje
su mu se cinile poznatim mada nije bio siguran zbog cega, u zelenkasto dralje koje nije bilo sazdano
ni od drveta ni od metala, pa ponovo u onaj odblesak koji ga je podsetio na besplamne lampe koje su
vilenjaci i patuljci koristili da bi osvetlili svoje dvorane.
To je Galbatoriksov rucni rad, zar ne?", upita ih Eragon. Moda je odlucio da ubije Safiru i
mene umesto da nas zarobi. Moda je poverovao da smo mu zaista postali pretnja."
Blodgarm se osmehnu s nelagodom: Ne bih ja zamajavao sebe takvim matarijama,
Senkoubico. Mi Galbatoriksu predstavljamo tek malenu smetnju. Ako bi zaista poeleo da ubije tebe
ili bilo koga od nas, trebalo bi samo da doleti iz Urubejna i da se suoci s nama, a mi bismo pali pred
njim poput suvog lica pred mecavom. On u sebi nosi snagu zmajeva, i njegovu moc niko ne moe da
izdri. Osim toga, Galbatoriks ne menja miljenje lako. J este on lud, ali je i prepreden - i odlucan,
povrh svega. Ako poeli da te zatoci, proganjace te do izbezumljenosti i nita ga nece zaustaviti, osim
moda nagona za preivljavanjem."
Ovo ionako nije Galbatoriksov rucni rad, vec na", rece Arja.
Eragon se namrti: Na? Ovo nisu napravili Vordeni."
Nisu Vordeni, vec neki od vilenjaka."
Ali...", zastao je, pokuavajuci da nade razumno objanjenje, ali nijedan vilenjak ne bi
pristao da radi za Galbatoriksa. Radije bi pomrli nego da..."
Galbatoriks nema veze sa ovim, a cak i da ima, teko da bi on dao retko i mocno oruje
coveku koji nije uspeo bolje da ga sacuva. Od sveg ratnog oruda razbacanog po vasceloj Alageziji,
ovo je poslednje koje bi Galbatoriks hteo da imamo."
Zato?"
Blago preduci dubokim, raskonim glasom, Blodgarm rece: E moj Eragone Senkoubico -
zato to ti je ovo Dautdert."
A ime mu je Niernen - Orhideja", rece Arja. Pokazala mu je linije urezane u iljak, linije za
koje je Eragon tek tada shvatio da predstavljaju stilizovane glifove jedinstvenog vilenjackog pisma -
krivudave, prepletene oblike koji se zavravaju izduenim, trnolikim ispupcenjima.
Dautdert?" Poto ga i Arja i Blodgarm pogledae s nevericom, Eragon slegnu ramenima,
postiden svojim neznanjem. Uvek ga je jedilo to to vilenjaci tokom odrastanja uivaju u
viedecenijskom ucenju s najboljim ucenjacima svog naroda, dok njega njegov ujka Garou nije naucio
cak ni abecedi, smatrajuci to nevanim. U Elesmeri nisam imao mnogo prilika za citanje. ta je to?
Da nije iskovan tokom kraha Jahaca, kako bi bio upotrebljen protiv Galbatoriksa i Krivokletnika?"
Blodgarm odmahnu glavom: Niernen je mnogo, mnogo stariji."
Dautderti su", rece Arja, stvoreni iz straha i mrnje koja je obeleila poslednje godine
naega rata sa zmajevima. Nai ih najvetiji kovaci i vracevi skovae od materijala koji nama vie nisu
jasni, ispunivi ih madijama cijih se reci vie ne secamo, te ih nazvae, njih dvanaest, imenima
najlepih cvetova, to je jedan od najgadnijih spojeva svih vremena poto smo ih napravili s jednim
jedinim ciljem na umu: da njima pobijemo zmajeve."
Eragona obuze gadenje kada se zagleda u blistavo koplje. I jeste li?"
Oni koji behu prisutni vele da je krv zmajeva pljutala s neba poput letnje kie."
Safira glasno i otro zasikta.
Eragon je na tren pogleda, krajickom oka primetivi da Vordeni i dalje dre poloaj pred
tvrdavom cekajuci da on i Safira preuzmu vodstvo u napadu.
Verovalo se da su svi Dautderti uniteni ili da su bespovratno nestali", rece Blodgarm. Ocito
je da smo pogreili. Niernen je sigurno zavrio u rukama porodice Valdgrejv, koja ga je izvesno
skrivala tu, u Belatoni. Pretpostavljam da je, po naem upadu kroz bedeme, gospodar Bradburn
izgubio hrabrost, pa je zapovedio da mu iznesu Niernen iz orunice kako bi pokuao da zaustavi tebe i
Safiru. A Galbatoriks ce zasigurno biti van sebe od besa ako sazna da je Bradburn pokuao da te
ubije."

18
Mada je bio svestan da bi morali da poure, Eragon nije mogao da krene od znatielje. Bio to
Dautdert ili ne, ti meni jo nisi objasnio zato Galbatoriks ne bi eleo da ga imamo." Pokazao je na
koplje. ta Niernen cini opasnijim od onog koplja tamo ili cak i od Brisi... " - obuzdao se pre nego to
je izgovorio puno ime - ili od mog maca?"
Arja mu je pruila odgovor: Ne moe ga slomiti na obican nacin, vatra mu nita ne moe i
gotovo je sasvim otporan na carolije, kao to si i sam video.
Dautderti su osmiljeni tako da na njih ne utice nijedna zmajeva carolija i tako da tite onog ko
ih koristi od njih - to je velika stvar s obzirom na snagu, sloenost i nepredvidivu prirodu zmajevih
carolija. Sasvim je moguce da je Galbatoriks obavio i sebe i ruikana s vie zatitnih cini od bilo koga
drugog u Alageziji, ali takode je moguce da bi Niernen mogao da se probije kroz njegove odbrane kao
da ne postoje."
Eragon je razumeo ta je htela da kae, te ga ispuni ushicenje: Moramo da... "
Ali presece ga neka cika.
Zvuk je zalicio na probadanje, secenje, drhtanje, kao kada metal zagrebe kamen. Eragon
zakrguta zubima, te pokri ui rukama. Iskezivi se, okrenuo se u pokuaju da pronade izvor te buke.
Safira je zabacila glavu, a on je cak i u toj jeci cuo njeno uznemireno stenjanje.
Eragon je preao pogledom po dvoritu cak dva puta pre nego to je zapazio blag oblak
praine to se podigao uza zid tvrdave kroz pukotinu iroku jedan lakat, koja se pojavila ispod
ogaravljenog i delom unitenog prozora iza kog je Blodgarm usmrtio onog carobnjaka. Kako se cika
pojacavala, Eragon se odvaio da odigne jednu ruku sa uva kako bi pokazao ka toj pukotini.
Onamo!", doviknuo je Arji, koja mu klimnu. Ponovo je vratio ruku na uvo.
A onda taj zvuk utihnu bez ikakvog uvoda i najave.
Eragon je sacekao trenutak-dva, a onda je lagano spustio ruke, prvi put poelevi da nema
toliko istancan sluh.
Cim je on to ucinio, pukotina se naglo proirila dostigavi irinu vecu od metra, te je pocela da
se iri niz zid tvrdave. Poput munje, pukotina poce da mrvi i razbija kamen iznad ulaza u zamak,
zasipajuci tlo ljunkom. Citav zamak zabruja te, od otecenog prozora sve do polomljenog kamena,
prednji deo tvrdave poce da pada napred.
Beite!", viknu Eragon Vordenima, mada ljudi vec behu poceli da trce na obe strane dvorita
u ocajnickom pokuaju da se odmaknu od klimavog zida. Eragon nacini korak napred napevi sve
miice u telu, te poce da trai Rorana u masi ratnika.
Konacno ga ugleda zarobljenog u poslednjoj skupini ljudi pokraj vrata, kako izbezumljeno
vice na njih; reci su mu se gubile u silnom komeanju. Onda se zid pomerio i nagnuo za nekoliko
centimetara, jo se vie odvojivi od ostatka tvrdave, te je zasuo Rorana kamenjem. Ostavi bez
ravnotee, bio je primoran da se zatetura pod dovratak.
Kada se uspravio, njegov se pogled susreo sa Eragonovim, te mu Eragon u ocima ugleda strah
i beznade, za kojima usledi pomirenost - Roran kao da je znao da, ma koliko brzo potrcao, nikada ne
bi na vreme stigao na sigurno.
Kiseo osmeh se pojavi na Roranovim usnama. Potom zid pade.

19
U RUEVINAMA

Ne!", viknu Eragon kada se zid tvrdave obrui uz grmljavinu, zakopavi Rorana i jo petoro
ljudi ispod gomile kamenja visoke gotovo sedam metara i prekrivi citavo dvorite crnim oblakom
praine.
Vaetna", nekako je izustio mahnuvi rukom. Uz zvuk nalik na utanje svile, gusta siva
praina se razila ostavljajuci dvorite cisto po sredini. Zabrinut za Rorana, Eragon gotovo nije ni
opazio koliko mu je snage ta carolija izvukla.
Ne, ne, ne, ne", promrmlja Eragon. Ne moe on da umre. Ne moe, ne moe, ne moe... Kao
da ce se ponavljanjem sve to obistiniti, Eragon je nastavio da ponavlja tu frazu u mislima. Ali pri
svakom ponavljanju, ona je sve manje predstavljala cinjenicu a sve vie molitvu.
Arja i ostali vordenski ratnici stajali su pred njim kaljuci i trljajuci oci dlanovima. Mnogi su
se pognuli kao da ocekuju nekakav nalet, a ostali su zurili u prednji deo razruene tvrdave. Ruevine
su se rasule nasred dvorita, sakrivi mozaik. Dve i po odaje na drugom spratu tvrdave i jedna na
trecem - ona u kojoj je onaj carobnjak umro nasilnom smrcu - sada su stajale ogoljene. Odaje i
nametaj su se doimali prilicno prljavim i otrcanim pod punom dnevnom svetlocu. Unutar njih,
nekoliko vojnika naoruanih strelometima jurnulo je od ponora pokraj kojeg su se odjednom zatekli.
Laktajuci se i gurajuci se, pojurili su kroz vrata u dnu odaja, te nestadoe u dubini tvrdave.
Eragon je pokuao da odmeri masu jedne gromade na gomili obruenog kamenja: sigurno je
bila teka nekoliko stotina kilograma. Bio je siguran da bi on, Safira i vilenjaci, ako bi udruili snage,
podigli kamenje carolijama, ali i da bi od silnog naprezanja ostali slabi i ranjivi. Osim toga, izgubili bi
previe vremena. Eragon se na tren setio Glejdra - zlatni zmaj je bio i vie nego dovoljno snaan da
odjednom podigne citavu gomilu, ali vreme je sada bilo prece, a trebalo bi im mnogo vremena da
povrate Glejdrov Eldunari. Eragon je ionako znao da moda ne bi ubedio Glejdra ni da ga saslua, a
kamoli da im pomogne da spasu Rorana i ostale ljude.
Eragon je potom zamislio Rorana onakvim kakvog ga je video pre odrona, pre nego to ga je
praina sklonila s vidika, dok je stajao ispod dovratka na ulazu u tvrdavu, te je shvatio ta mu je ciniti.
Safira, pomozi im!", viknu Eragon odbacivi tit u stranu, te potrca napred.
Iza sebe je zacuo Arju kako govori neto na drevnom jeziku, kratku frazu koja je vrlo lako
mogla biti i: Sakrij ovo!" Potom ga je sustigla trceci s macem u ruci, spremna za borbu.
Kada je stigao do podnoja obruenog kamenja, Eragon je poskocio najvie to je mogao.
Spustio se jednom nogom na iskoenu kamenu plocu, a onda je ponovo poskocio, poskakujuci s jedne
tacke na drugu poput gorske koze koja se penje uza zid neke klisure. Nije eleo da pomeri ploce, ali
pentranje uz gomilu kamenja predstavljalo je najbri nacin da stigne do svog odredita.
Poslednjim skokom, Eragon preskoci rub drugog sprata, te potrca na drugi kraj odaje. Gurnuo
je vrata pred sobom toliko silno da je polomio rezu i arke i odbacio vrata pravo na suprotni zid
hodnika, usput razbivi teke hrastove daske.
Eragon se sjurio niz hodnik. I njemu samom njegovi koraci i disanje zazvucae cudnovato
prigueno, kao da su mu ui pune vode.
Usporio je kada se pribliio nekim otvorenim vratima. Kroz njih se videla radna soba, a u njoj
petorica naoruanih ljudi koji su pokazivali neto na karti raspravljajuci se. Nijedan od njih nije
primetio Eragona.
Nastavio je da trci.
Pourio je iza coka, gde je naleteo na nekog vojnika koji je iao u suprotnom smeru. Eragonu
pred ocima zatitra crveno-uti odblesak kada je celom udario o rub covekovog tita. Uhvatio se za
coveka, te se njih dvojica zateturae levo-desno po hodniku, poput dva pijanca.

20
Vojnik opsova, pokuavajuci da povrati ravnoteu. ta je s tobom, prokletnice jedan?", rece,
a onda ugleda Eragonovo lice te mu se oci razrogacie. Pa ti si onaj!"
Eragon stegnu desnu aku i tresnu coveka u stomak tik ispod grudnog koa. Covek polete od
udarca, te mlatnu glavom o tavanicu. Taj sam", saglasi se Eragon kada covek beivotno pade na pod.
Eragon je nastavio niz hodnik. Cinilo mu se da mu vec ubrzano bilo dvostruko bre udara
otkako je uao u tvrdavu: imao je osecaj da ce mu srce iskociti iz grudi.
Gde li je?, pomislio je usplahireno, zavirivi kroz jo jedna vrata, iza kojih ponovo nije video
nita sem prazne odaje.
Naposletku je, pri kraju skucenog bocnog hodnika, ugledao krivudavo stepenite. Prelazio je
po pet stepenika odjednom, ne mareci za sopstvenu bezbednost dok se sputao prema prvom spratu.
Zastao je samo jednom kako bi nekog prepadnutog strelca odgurnuo s puta.
Popeo se na vrh stepenita i naao se u odaji visokog svoda nalik na katedralu u Dras Leoni.
Naglo se osvrnuo oko sebe da bi na brzinu sve pogledao: titovi, oruje i crveni barjaci visili su
okaceni po zidovima, tik ispod tavanice stajali su uzani prozori, bilo je baklji nataknutih u drace od
kovanog gvoda, praznih ognjita, dugackih crnih stolova poredanih sa obe strane dvorane, a na
uzdignutom delu u celu odaje neki je bradat mukarac u odori stajao ispred stolice s visokim
naslonom. Eragon se naao u glavnoj dvorani zamka. S desne strane, izmedu njega i vrata koja su
vodila ka ulazu u tvrdavu, nalazio se odred od pedeset ili vie vojnika. Zlatni konac u njihovim
tunikama blesnu kada se iznenadeno okrenue.
Ubijte ga!", naredi im covek u odori, zazvucavi vie preplaeno nego zapovednicki. Ko ga
ubije, dobija trecinu moga blaga! Dajem obecanje!"
Eragon oseti strahovito razocaranje zbog toga to ga neko opet zaustavlja. Istrgao je mac iz
kanija, podigao ga iznad glave i viknuo:
Brisingr!"
Uz kovitlac vazduha, plavi plamenovi poput vresa obavie secivo nalik na cauru, pruajuci se
sve do vrha. Vrelina vatre zagreja Eragonovu aku, ruku i obraz.
Onda je spustio pogled ka vojnicima. Hajde!", zaurlao je.
Vojnici su jo koji trenutak oklevali, a onda se okrenue i pobegoe.
Eragon potrca napred, ne obracajuci panju na zaostale usplahirene vojnike koji mu behu
nadohvat plamenog maca. J edan zape te pade pred njim, ali Eragon ga preskoci ne doticuci mu cak ni
celenku na kacigi.
Nalet vazduha koji je Eragon izazvao svojim skokom zahvatio je plamenove na secivu, te ih je
razvukao i iza maca poput grive konja u galopu.
Pognuvi ramena, Eragon se probio kroz dvokrilna vrata koja su precila ulaz u glavnu
dvoranu. Projurio je kroz dugacku i iroku odaju oivicenu sobama prepunim vojnika, ali i zupcanika,
koturova i druge opreme potrebne za podizanje i sputanje kapija tvrdave, a potom je svom silinom
utrcao u reetku koja mu je precila put ka mestu na kom je Roran stajao kada se tvrdava obruila.
Gvozdena reetka se ulubila kada je Eragon uleteo u nju, ali nedovoljno da bi metal pukao.
Zateturao se nekoliko koraka unazad.
Ponovo je posegnuo za snagom sakupljenom u dijamantima na svom pojasu, pojasu Belota
Mudrog, kao i onom iz Brisingra, te je ispraznio sve dragocene zalihe kako bi potpirio vatru na macu
do gotovo nepodnoljive jacine. Izbacivi urlik iz sebe, povukao je ruku unazad kako bi udario po
reetki. Narandaste i ute varnice prsnue ka njemu, bueci mu rukavice i tuniku i areci mu ogoljenu
kou. Kap otopljenog gvoda, onako usijana, pade mu na vrh cizme. Otresao ju je trgnuvi clanak.
Nakon tri poteza macem, probio je rupu velicine coveka u reetki. Odseceni rubovi ipaka
blesnue uarenim belim sjajem, osvetljavajuci taj deo mekim odbleskom.
Eragon je dopustio da se plamenovi na Brisingru ugase, te se dade kroz probijenu rupu.
Prvo je potrcao nalevo, pa nadesno, pa opet nalevo kako je hodnik menjao smer, poto je
krivudav prolaz bio napravljen tako da uspori napredovanje vojnika ako prodru u tvrdavu.
Kada je zaao za poslednji ugao, Eragon ugleda svoje odredite: predvorje zatrpano utom.
Uprkos svom vilenjackom vidu, uspeo je da razazna samo najvece oblike u mraku, poto je obrueno
kamenje ugasilo baklje na zidovima. Zacuo je cudno grebuckanje i ukanje, kao da se neka nezgrapna
zver probija kroz ruevine.

21
Naina", rece Eragon.
Utom neodredena plava svetlost osvetli prostor. Tad se pred njim, pokriven prainom, krvlju,
pepelom i znojem, s neustraivo isturenim zubima, pojavio Koran, rvuci se s jednim vojnikom preko
leeva druge dvojice.
Vojnik se tre pred iznenadnom svetlocu, te Roran iskoristi tren njegovog nehata da se okrene
i da ga gurne na kolena; zatim je vojniku iz pojasa izvukao bode i zario mu ga ispod vilice.
Vojnik se dvaput ritnu, te ostade nepomican.
Sav zadihan, Roran se podigao s njegovog tela okrvavljenih prstiju. Radoznalo je pogledao
Eragona zamagljenim pogledom.
Pa bilo je krajnje vreme da...", rece, ali zakoluta ocima i pade onesvecen.

22
SENKE NA HORIZONTU

Kako bi uhvatio Rorana pre nego to udari o pod, Eragon je morao da ispusti Brisingr, to mu
ba i nije bilo po volji. Ipak je otvorio aku, te mac zazveketa o kamen ba kada mu se Roran naao u
rukama. Da li je gadno povreden?", upita ga Arja. Eragon se trgnu, iznenaden to su se ona i
Blodgarm vec nali kraj njega. Mislim da nije." Nekoliko puta je pomilovao Rorana po obrazima
kako bi mu skinuo prainu s koe. Pod ravnim, ledenoplavim odbleskom Eragonovih cini, Roran se
cinio ispijenim, oci mu behu oivicene modrim kolutovima, a usne mu behu ljubicaste, kao da su
umrljane sokom umskih bobica. Hajde, budi se!"
Roran zatrepta nekoliko sekundi kasnije, a onda otvori oci te se zagleda u Eragona, vidno
zbunjen. Eragona obuze toliko jak osecaj olakanja da ga je gotovo mogao osetiti u ustima. Izgubio si
svest na tren", objasnio mu je.
Aaa."
iv je!, rece Eragon Safiri, odvaivi se na kratak kontakt s njom.
Ocigledno mu je bilo drago. Odlicno. J a ostajem tu da pomognem vilenjacima da uklone
kamenje od zgrade. Ako ti zatrebam, samo vikni i naci cu nacin da doprem do tebe.
Roranova verinjaca zauta kada mu Eragon pomoe da se podigne. A ostali?", upita ga
Eragon pokazujuci prema gomili uta.
Roran odmahnu glavom.
J esi li siguran?"
Niko tamo ne moe da preivi. I ja sam uspeo da umaknem samo zato... samo zato to sam
delom bio zaticen gredama ispod vrata."
A ti licno? J esi li dobro?", upita ga Eragon.
ta?", namrti se Roran, delujuci rasejano, kao da mu to ranije nije palo na um. J esam,
dobro sam... Moda mi je zglob polomljen. Nita strano."
Eragon znacajno pogleda Blodgarma. Vilenjakovo se lice steglo od nelagode, ali ipak je priao
Roranu, te mu smirenim glasom rece: Ako dozvoljava... " Ispruio je aku ka Roranovoj povredenoj
ruci.
Dok se Blodgarm bavio Roranom, Eragon je podigao Brisingr, te je sa Arjom stao da straari
na ulazu, za slucaj da neki vojnici budu dovoljno glupavi da pokrenu napad.
Eto, gotovo je", rece Blodgarm. Odmakao se od Rorana, koji obrnu aku ukrug oprobavajuci
zglob.
Zadovoljan ucinjenim, Roran je zahvalio Blodgarmu, a onda je spustio ruku i poceo da traga
za svojim maljem po neredu na podu. Namestivi oklop, zagledao se kroz ulaz. Dosta mi je vec ovog
gospodara Bradburna", rece glumeci smirenost. Predugo vec dri svoj poloaj, i bilo bi vreme da ga
oslobodimo njegovih dunosti. Slae li se, Arja?"
J o kako", rekla je.
Hajde onda da pronademo tog mekuca - rado bih ga nekoliko puta neno kvrcnuo svojim
maljem u spomen na sve one koje smo danas izgubili."
Bio je u glavnoj dvorani pre nekoliko minuta", rece mu Eragon, ali sumnjam da je ostao
tamo cekajuci na povratak."
Roran klimnu: Onda cemo ga pronaci." Utom se dao pravo napred.
Eragon ugasi svetlosne cini, te pouri za svojim bratom dreci Brisingr podignut i spreman u
rukama. Arja i Blodgarm drali su se tik iza njega, onoliko koliko im je to doputao krivudavi hodnik.

Odaja do koje je hodnik vodio bee pusta, kao i glavna dvorana zamka, u kojoj je, kao jedini
dokaz da su se desetine vojnika i velikaa malocas nalazile tu, ostala jedna kaciga to se na podu
ljuljala sve sporije.
Eragon i Roran protrcae pokraj mramornog podijuma. Eragon je morao da ogranici svoju
brzinu kako Roran ne bi mnogo zaostajao za njim. J ednim utom su oborili vrata s leve strane
platforme, te potrcae stepenitem iza njih.
Zaustavljali su se na svakom spratu kako bi Blodgarm mogao da ga pretrai u mislima u
potrazi za gospodarom Bradburnom i njegovom svitom, .ili nikoga nisu pronali.

23
Kada su stigli do treceg sprata, Eragon zacu bat koraka i ugleda mnotvo uperenih kopalja u
zasvodenom prolazu ispred Rorana. Koplja zasekoe Korana po obrazu i desnoj butini prekrivi mu
koleno krvlju. On urliknu poput ranjenog medveda, te se zabi u koplja svojim titom, pokuavajuci da
se probije preko poslednjih stepenika i da se skloni sa stepenita. Ljudi stadoe usplahireno da vicu.
Eragon je iza Rorana prebacio Brisingr u levu aku, pa je pruio ruku ispred svog brata kako
bi zgrabio jedno koplje za drku i trgnuo ga iz stiska coveka koji ga je drao. Obrnuvi koplje, bacio
ga je usred gomile ljudi zbijenih ispod prolaza. Neko vrisnu, te se u tom zidu od ljudskih tela pojavi
rupa. Eragon je sve to ponovio, te njegovi izbacaji uskoro smanjie broj vojnika u dovoljnoj meri da
Roran, korak po korak, uspe da odgurne masu ljudi.
Cim se Roran sklonio sa stepenita, dvanaestorica preostalih vojnika rasporedila su se po
odmoritu oivicenom ogradom traeci prostor da neometano zamahnu orujem. Roran ponovo povika,
te poskoci na najblieg vojnika. Odbio je njegov mac, a onda je isturio ruku iza tita i tresnuo coveka
po lemu koji zazveketa poput gvozdenog lonca.
Eragon jurnu na drugu stranu odmorita da bi se pozabavio dvama vojnicima koji su stajali
jedan kraj drugog. Oborivi ih na pod, sredio ih je jednim zamahom Brisingra. Necija sekira potom
polete k njemu sekuci vazduh s jedne strane na drugu. Naglo se sagnuvi, odgurnuo je coveka preko
ograde, a onda se upustio u okraj s jo dvojicom koja su pokuavala da mu iseku utrobu helebardama.
Onda se i Arja i Blodgarm uvukoe medu ljude, tihi i smrtonosni, te urodenom elegancijom
ucinie da citavo to nasilje vie zalici na veto osmiljenu predstavu nego na ljutu carku, to vecina
borbi i jeste bila.
U naletu zveketanja, tandrkanja, pucanja kostiju i odsecanja udova, njih cetvoro pobie ostale
vojnike. Borba je, po obicaju, uzbudila Eragona: osecao se kao da ga je neko prepao kofom ledene
vode, nakon cega je ostao potpuno razbuden i usredsreden kao ni u jednoj drugoj prilici.
Roran se sagnuo, oslonivi se rukama o kolena i dahcuci kao da je upravo zavrio neku utrku.
Da ti to sredim?", upita ga Eragon pokazujuci na posekotine po Roranovom licu i butini.
Roran je nekoliko puta oprobao ranjenu nogu prebacujuci teinu na nju: Izdracu. Hajde da
prvo pronademo Bradburna."
Eragon ih je poveo, te krenue nazad ka stepenitu kako bi nastavili da se penju. Nakon jo pet
minuta potrage, najzad su pronali gospodara Bradburna, koji bee zauzeo busiju u najvioj odaji
zapadne kule zamka. Uz citav niz cini, Eragon, Arja i Blodgarm razvalie vrata i uklonie nametaj
nagomilan iza njih. Kada su s Roranom stupili u odaje, clanovi svite i dvorski straari okupljeni ispred
gospodara Bradburna ustuknue, a mnogi pocee i da drhte. Eragonu je laknulo jer je morao da ubije
samo tri straara pre nego to su ostali iz njihove skupine spustili oruje i titove na pod predavi se.
Arja je zatim otila do gospodara Bradburna, koji je sve vreme cutao, te mu rece: Hocete li
sada konacno narediti svojim snagama da se povuku? Ostalo ih je malo, ali jo im moete sacuvati
ivote."
Ne bih to uradio cak i da mogu", rece joj Bradburn glasom ispunjenim tolikom mrnjom i
podsmehom da je Eragonu dolo da ga odalami. Od mene nece dobiti nikakav ustupak, vilenjakinjo
jedna. Ne dam svoje ljude poganim, neprirodnim stvorenjima poput tebe. Radije biram smrt. I ne
pomiljaj da me zacara svojim slatkorecivim govorom. Znam za va savez sa Urgalima, i radije cu
poverovati guji nego osobi koja deli hleb s tim cudovitima."
Arja klimnu, te spusti aku na Bradburnovo lice. Sklopila je oci, te neko vreme i ona i
Bradburn behu potpuno nepomicni. Eragon je otvorio misli i osetio borbu umova koja je buknula
izmedu njih dvoje dok je Arja pokuavala da se probije kroz Bradburnovu odbranu i da mu zade u
svest.
Bilo joj je potrebno nekoliko minuta, ali naposletku je preuzela upravu nad njegovim umom,
te je prizivala i pretraivala njegova secanja sve dok nije pronala izvor njegove magijske zatite.
Potom je progovorila drevnim jezikom kako bi bacila neke sloene cini osmiljene tako da
zaobidu njegovu zatitu i da ga uspavaju. Kada je zavrila, Bradburn sklopi oci te joj, uzdahnuvi,
pade u narucje.
Ubila ga je!", viknu jedan od straara, te se medu ljudima proirie prestravljeni i
zaprepaceni vapaji.
Dok je pokuavao da ih uveri da nije tako, Eragon u daljini zacu jednu od vordenskih truba.
Ubrzo se zacu i druga, i to odnekud mnogo blie, onda i treca, a potom je zacuo i delice necega za ta
se mogao zakleti da su to tihi ali radosni usklici iz dvorita.

24
Zbunjen, razmenio je poglede sa Arjom: potom se svi okrenue ukrug, te pogledae kroz
prozore postavljene u zidovima odaje.
Na zapadu i jugu, pruala se Belatona. Bee to ogroman, napredan grad, jedan od najvecih u
Carstvu. ireci se uz zamak, ostale gradevine su predstavljale goleme zgrade od kamena, sa iskoenim
krovovima i doksatima, dok su one udaljenije bile sazdane od drveta i maltera. Nekoliko drvenih kuca
bee zahvaceno vatrom tokom borbi. Dim je ispunio vazduh slojem smede izmaglice koja je pekla oci
i grla.
Na jugozapadu, kilometar i po od grada, nalazio se tabor Vordena: dugacki nizovi cadora od
sive vune okrueni rovovima oivicenim kocevima, uz nekoliko velikih arenih atri s barjacima i
zastavama i na stotine ranjenika opruenih po zemlji. Cadori iscelitelja vec su bili prepunjeni.
Na severu, iza pristanita i skladita, nalazilo se jezero Leona, iroka vodena povrina
proarana pokojim penuavim talasom.
Iznad njih, svod od crnih oblaka koji su se primicali sa zapada nadvio se visoko nad gradom,
preteci da ce ga obaviti svojim kinim skutima koje ce potom, poput postave, rasparati nad njim. Neki
plavi odblesci videli su se tu i tamo na nebu, iz dubine olujnih oblaka iz kojih su gromovi tutnjali
poput ljutite zveri.
Ali Eragon nigde nije pronaao objanjenje za onu uskomeanost koja mu je malocas privukla
panju.
On i Arja pojurie ka prozoru tik iznad dvorita. Safira, ljudi i vilenjaci upravo behu uklonili
kamenje ispred tvrdave. Eragon zazvida, te mahnu cim je Safira podigla pogled. Njene se dugacke
celjusti razdvojie u zubat osmeh, te Safira sunu malo dima ka njemu.
Ehej! Ima li novosti?", doviknu joj Eragon.
J edan od Vordena koji je stajao na bedemima zamka podigao je ruku te pokazao na istok.
Senkoubico! Gledaj! Stiu nam mackodlaci! Stiu nam mackodlaci!"
Eragona podidoe ledeni marci. Ispratio je covekovu ruku prema istoku, te i sam ugleda
skupinu malenih zasencenih prilika kako se pojavljuju na horizontu nekoliko kilometara od njih, na
drugoj strani reke Dajt. Neke prilike kretale su se na sve cetiri noge a neke na dve, ali bile su isuvie
udaljene da bi bio siguran da su to zaista mackodlaci.
Da li je moguce?", upita Arja zvuceci zadivljeno.
Ne znam... Uskoro cemo i sami saznati ta su."

25
MAJI KRALJ

Eragon je stajao u uzdignutom delu glavne dvorane, tik s desne strane prestola gospodara
Bradburna, s levom rukom na jabuci Brisingra, koji je pocivao u kanijama. S druge strane prestola
stajao je J ormundur, visoki zapovednik Vordena, dreci kacigu u savijenoj ruci. Smeda kosa, na
slepoocnicama proarana sedinama, bee mu zategnuta u dugacku pletenicu. Njegovo suvonjavo lice
krasio je staloen izraz osobe koja ima bogato iskustvo u sluenju drugih ljudi. Eragon je primetio
tanku crvenu prugu koja se sputala ispod J ormundurovog desnog rucnog oklopa, ali J ormundur nije
pokazivao bol.
Izmedu njih je sedela njihova predvodnica Nasuada, sijajuci u zeleno--utoj haljini koju tek
to bee navukla zamenivi ratnicki oklop prikladnijom dravnickom odorom. I njoj je ostao trag od
borbe, to se videlo po zavoju obavijenom oko njene leve ruke.
Tihim glasom, koji su jedino Eragon i J ormundur mogli cuti, Nasuada rece: Eh, kad bismo
samo zadobili njihovu podrku... "
Ali ta bi mogli da zatrae zauzvrat?", zapita se J ormundur. Riznica nam je skoro prazna, a
buducnost nesigurna."
Neprimetno pomerajuci usne, ona mu rece: Moda od nas ne ele nita sem prilike da uzvrate
Galbatoriksu." Zastala je. Ali ako nije tako, moracemo da potraimo neto sem zlata cime bismo ih
mogli ubediti da nam se pridrue."
Mogli biste da im ponudite nekoliko buradi mleka", rece Eragon, izazvavi grohot kod
J ormundura i tihi smeh kod Nasuade.
Njihov se tihi amor zavrio kada se tri trube oglasie ispred prestone dvorane. Potom pa s
kosom boje lana, odeven u livreju sa izvezenim vordenskim grbom (belim zmajem koji dri ruu
visoko iznad oborenog maca na ljubicastoj podlozi), proparta kroz otvorena vrata u dnu dvorane,
tresnu tapom po podu, te tananim, treperavim glasom objavi: Njegovo najuzvienije kraljevsko
visocanstvo Grimr Poluapa, kralj mackodlaka, gospodar Mesta camotnih, gospodar Nocnih gora, i
Onaj to Sam Hodi."
Cudnovata titula - Onaj to Sam Hodi, zapazi Eragon pred Safirom.
Cudnovata ali zasluena, rekla bih, odgovorila mu je, a on oseti da je i nju to razgalilo, mada
je nije mogao videti na mestu na kom se cucurila u tvrdavi.
Pa se pomeri u stranu, te kroz vrata ueta Grimr Poluapa u ljudskom oblicju, u pratnji jo
cetiri mackodlaka, koji su gacali tik uz njega na ogromnim rutavim apama. Njih cetvorica su
podsecala na Solembuma, jedinog mackodlaka kojeg je Eragon ikada video u ivotinjskom obliku:
plecati, dugih udova, s kratkim crnim cupercima oko vratova i grebena i na vrhovima uiju, i s
repovima crnih vrhova kojima su elegantno mahali tamo-amo.
Medutim, Grimr Poluapa nije licio ni na jedno bice koje je Eragon ikada video. Sa svojih
metar i dvadesetak, bio je iste visine kao patuljci, ali niko ga ne bi mogao pomeati s patuljkom, niti
pak sa covekom. Imao je malu picastu bradu, iroke jagodicne kosti, a ispod cupavih obrva i iskoene
zelene oci natkriljene krilatim trepavicama. Razbaruena crna kosa visila mu je nisko preko cela, a
otpozadi i sa strane sputala mu se do ramena, leeci tamo sva ravna i bujna poput griva na njegovim
saputnicima. Eragon nikako nije mogao da odgonetne koliko je star.
J edina odeca koju je Grimr nosio bee grub koni jelek i pregaca od zecje koe. Lobanje
desetak ivotinja - ptica, mieva i ostale sitne divljaci - behu mu privezane za prednji deo jeleka i
zvecale su jedna uz drugu dok se kretao. Bode mu je ukoso izvirivao iz kanija pod pojasom njegove
pregace. Mnogobrojni oiljci, tanki i beli, ukraavahu mu oraastu kou poput ogrebotina na tronom
stolu. Kao to mu je i ime govorilo, nedostajala su mu dva prsta na levoj aci, koji kao da behu
odgrizeni.

Uprkos tim prefinjenim crtama, nije bilo sumnje da je Grimr muko sa cvrstim, ilavim
miicima na rukama i prsima, sa uzanim kukovima i snanog koraka, koji svi zapazie dok se sputao
niz dvoranu krenuvi ka Nasuadi.

26
Nijedan mackodlak naizgled nije primecivao ljude koji su ih posmatrali sa obe strane dvorane
sve dok Grimr nije stigao do travarke Andele, koja je stajala pokraj Rorana trikajuci prugastu carapu
pomocu est igala.
Grimr zakilji cim spazi travarku, te se i njemu i njegovim straarima dlaka nakostrei i
zatalasa. Usne mu se zategoe otkrivajuci dva zakrivljena bela ocnjaka, a onda on kratko ali glasno
frknu, zaprepastivi Eragona.
Andela odie pogled od svoje carape s drskim, rastegnutim izrazom na licu. Pipi-pipi-pip",
rece mu.
Eragonu se nacas ucinilo da ce mackodlak skociti na nju. Crna senka prekri Grimrovo lice i
vrat, nozdrve mu se rairie, te on tiho zarea ka njoj. Ostali mackodlaci se spustie u cucanj, spremni
da kidiu, priljubivi ui uz glave.
Eragon zacu kripu seciva napola izvucenih iz kanija.
Grimr jo jednom frknu, a onda se okrenu od travarke te produi. Kada je i poslednji
mackodlak proao pokraj Andele, podigao je apu i kriom dohvatio nit vune koja je visila sa
Andelinih igala kao to bi ucinila razigrana domaca maca.
Safira je bila zgranuta koliko i Eragon. Pipi-pipi-pip?, zapitala se.
Eragon slegnu ramenima zaboravljajuci da ga ona ne vidi. Ko bi znao zato Andela govori to
to govori i radi to to radi?
Grimr konacno stie i do Nasuade. Ovla je pognuo glavu, dranjem iskazujuci svoju
nadmocnu samouverenost, pa cak i nadmenost, koja bee osobita odlika macaka, zmajeva i pokoje
ene plemenita roda.
Gospo Nasuada", rece. Glas mu je bio neocekivano dubok, vie nalik na potmuo urlik neke
divlje macke nego na piskav ton decaka na kojeg je licio.
Nasuada mu uzvrati pognuvi glavu. Kralju Poluapo. elim vam toplu dobrodolicu medu
Vordenima, i vama i vaima. Moram da vam se izvinim zbog izostanka naega saveznika kralja Orina
od Surde, koji nije mogao da dode da vas doceka kao to je eleo poto su on i njegovi konjanici
trenutno zauzeti odbranom naeg zapadnog krila pred napadom Galbatoriksovih odreda."
Naravno, gospo Nasuada", rece Grimr, blesnuvi otrim zubima dok je govorio. Neprijatelju
nikada ne smete okretati leda."
Tako je... No recite mi: cemu dugujemo neocekivanu cast vae posete, Vae visocanstvo?
Mackodlaci su oduvek poznati po svojoj tajnovitosti i osami, i po izbegavanju tekucih sukoba,
pogotovo nakon kraha J ahaca. Cak bi se moglo reci da je va narod postao vie mit nego cinjenica u
proteklih stotinu leta. Zbog cega ste, onda, reili da se ba sada pojavite u javnosti?"
Grimr podie desnu ruku, te uperi u Eragona iskrivljen prst s noktom poput pande.
Zbog njega", zagrme mackodlak. Lovac lovca ne napada dok onaj drugi ne pokae slabost, a
Galbatoriks je pokazao svoju: ne moe da ubije Eragona Senkoubicu i Safiru Bjartskular. Dugo smo
cekali ovu priliku i sada je necemo ispustiti. Galbatoriks ce spoznati strah i mrnju prema nama, a
naposletku ce uvideti velicinu svoje greke, te ce shvatiti da smo mi bili odgovorni za njegov pad. O
kako li ce slatka biti ta osveta, slatka poput utrobe mladane veprovine.
Kucnuo je cas, ljudski rode, da narodi svi, pa cak i mackodlaci, slono ustanu i pokau
Galbatoriksu da nam nije slomio borbeni duh. Pridruicemo se vaim vojskama, gospo Nasuada, kao
slobodni saveznici, kako bismo vam pomogli da u ovome uspete."
Eragon nije znao ta se Nasuadi vrzma po glavi, ali on i Safira su bili zadivljeni
mackodlakovim govorom.
Posle krace stanke, Nasuada rece: Reci vae izuzetno gode uima mojim, Vae visocanstvo.
Ali pre no to vau ponudu prihvatim, odgovore neke od vas moram zatraiti, ako se ne protivite."
Dreci se sasvim ravnoduno, Grimr odmahnu rukom: Nemam nita protiv."
Va je narod dugo bio toliko tajnovit i toliko neuhvatljiv da vam moram priznati da do ovoga
dana nisam ni cula za Vae visocanstvo. tavie, ja vam cak i ne znadoh da narod va vladara ima."
Nisam vam ja kralj poput kraljeva vaih", rece Grimr. Mackodlaci radije sami po svetu
hode, ali cak i mi predvodnika odabrati moramo kada u vojnu krecemo."
Tako, dakle. A vi govorite u ime citavog svog naroda ili samo u ime ovih s kojima nam
doputovaste?"

27
Grimr naduva grudi te mu lice, koliko je to bilo moguce, postade jo samozadovoljnije.
Zborim u ime vasceloga naroda svoga, gospo Nasuada", rece preduci. Svi sposobni mackodlaci
alagezijski, osim onih to jo mleko siu, dodoe ovamo u boj. Nema nas mnogo, ali nau estinu niko
u borbi ne moe nadmaiti. A ja vam takode zapovedam i jednoobraznima, mada u njihovo ime ne
mogu govoriti, jer su vam oni glupavi poput ivotinja drugih. Ali i oni ce uciniti kako im kaemo."
J ednoobrazni?", zapita ga Nasuada.
Oni koje vi kao macke znate. Oni to svoju kou ne mogu menjati, za razliku od nas." A oni
su vam pokorni?"
J ata. Oni nam se dive... to je sasvim prirodno."
Ako ovaj istinu zbori, rece Eragon Safiri, onda bi se mackodlaci mogli pokazati kao
neverovatno dragoceni.
Potom Nasuada rece: A ta je to to biste vi od nas iskali u zamenu za pomoc vau, kralju
Poluapo?" Bacila je pogled ka Eragonu, pa se nasmeila i dodala: Moemo vam ponuditi mleka
koliko elite, ali osim toga, naa su sredstva ogranicena. Ako ratnici vai ocekuju platu za trud svoj,
plaim se da ce se gorko razocarati."
Mleko je za malu macad, a zlato nas ne zanima", rece joj Grimr. Dok je govorio, podigao je
desnu ruku kako bi pospanim pogledom pogledao nokte. Nai su uslovi sledeci: svako od nas da
dobije bode, ako ga vec nema. Svako da dobije po dva oklopa skovana za nas, jedan za stajanje na
dve noge i jedan za stajanje na sve cetiri. Druga nam oprema potrebna nije - nita od cadora, cebadi,
tanjira i kaika. Svakome od nas da bude obecana po jedna patka, guska, kokoka ili neka slicna ivina
za svaki dan, a za svaki drugi - cinija svee iseckane digerice. Cak i ako nam se ne bude jelo, hrana
da bude postavljena pred nas. Pored toga, ako ovaj rat dobijete, onda da taj koji vaim sledecim
kraljem ili kraljicom postane, a i svako ko nakon toga titulu preuzme, dri meko jastuce pokraj
prestola svoga, na pocasnom mestu, da na njega sedne jedan od nas, ako to poeli."
Cenkate se poput kakvog patuljka zakonodavca", rece Nasuada kiselim glasom. Nagnula se
ka J ormunduru, te Eragon zacu kako apuce: Imamo li dovoljno digerice da ih sve nahranimo?"
Mislim da imamo", odgovori joj J ormundur jednako priguenim glasom, ali sve to zavisi od
velicine cinije."
Nasuada se uspravila u svojoj stolici: Dva su oklopa ipak previe, kralju Poluapo. Vai ce
ratnici odluciti ele li da se bore kao macke ili kao ljudi, pa ce se drati te odluke. Nemam novca da ih
opremim i za jedno i za drugo."
Eragon je bio ubeden da bi Grimr, da je imao rep, mahnuo njime napred-nazad. Ali poto ga
nije imao, samo se malo uzvrpoljio. U redu, gospo Nasuada."
Postoji jo neto. Galbatoriks ima uhode i ubice skrivene posvuda. Stoga, da biste pristupili
Vordenima, morate pristati na to da jedan od naih vraceva pregleda vaa secanja kako bismo se
uverili da niste od Galbatoriksovih."
Grimr frknu. Bili biste blesavi da to ne ucinite. Ako je neko dovoljno hrabar da nam cita
misli, samo napred. Ali ne ona", naglo se okrenuo pokazujuci ka Andeli, ona nikako!"

Nasuada je oklevala, te je Eragonu bilo jasno da je poelela da pita zato ali da se ipak
uzdrala. Neka bude tako. Odmah cu poslati po carobnjake, pa da to obavimo bez okolianja. U
skladu sa onim to oni budu pronali, a sigurna sam da to nece biti nita nepovoljno po vas, bice mi
cast da sklopim savez izmedu vas i Vordena, kralju Poluapo."
Cuvi te njene reci, svi ljudi u dvorani zaklicae i zatapae, medu njima cak i Andela. Cak su
i vilenjaci delovali zadovoljno.
No mackodlaci nisu reagovali, osim to su naculili ui iznervirani silnom hukom.

28
U ZATIJU

Eragon prostenja, te se zavali uz Safiru. Obgrlivi kolena rukama, klizio je niz njene grbave
krljuti sve dok nije zavrio na zemlji, pa je protegao noge ispred sebe. Gladan sam!", uzviknuo je.
On i Safira su bili u dvoritu zamka, podalje od ljudi koji su naporno radili kako bi ga racistili,
trpajuci kamenje i leeve na zaprena kola, i podalje od ljudi koji su ulazili u otecenu gradevinu i
izlazili iz nje, od kojih su mnogi bili prisutni na prijemu kralja Poluape kod Nasuade, pa su se sada
vracali na svoje dunosti. Blodgarm je sa cetiri vilenjaka stajao u blizini i osmatrao okolinu za slucaj
kakve opasnosti. Ehej!", viknu neko.
Podigavi pogled, Eragon ugleda Rorana kako iz tvrdave dolazi prema njemu. Andela je ila
nekoliko koraka iza njega, lelujajuci vunicom poto je morala da trckara kako bi sustigla njegove
dugacke korake.
Kuda si se to zaputio?", upita Eragon kada se Roran zaustavio pred njim. Idem da
pomognem da utvrde grad i da rasporede zatvorenike."
Aaa... " Eragonov pogled odluta preko uzavrelog dvorita, a zatim se vrati na Roranovo
modro lice. Dobro si se borio." Takode."
Eragon je potom usmerio panju na Andelu, koja je ponovo trikala pomerajuci prste toliko
hitro da nije mogao ni da ih isprati. Pipi-pipi-pi?", upitao ju je.
Nekakav joj se vragolast izraz pojavi na licu pre nego to je odmahnula glavom zatresavi
bujnim kovrdama. Ispricacu ti drugi put."
Eragon je prihvatio njeno vrdanje bez prigovora: nije ni ocekivao da ce mu objasniti svoj
postupak. Ona to ionako skoro nikada nije radila.
A ti", rece Roran, kuda si ti krenuo?"
Poli smo po hranu, rece Safira, te gurnu Eragona njukom ugrejavi ga svojim dahom.
Roran klimnu. To mi zvuci najpametnije. Videcemo se veceras u taboru." Pre nego to je
otiao, dodao je: Pozdravite mi Katrinu."
Andela je ugurala svoju vunicu u arenu torbicu koja joj je visila oko struka. Kanda cu i ja
krenuti. Moram da proverim neki napitak koji mi se krcka u cadoru, a moram i da pronadem jednog
mackodlaka."
Grimra?"
Ne, ne... jednu staru drugaricu: Solembumovu majku. Ako je jo medu ivima, naravno.
Nadam se da jeste." Podigla je ruku do cela spojivi palac i kaiprst u krug, te prenaglaeno veselim
glasom rece: Vidimo se!" Uto i nestade.
Penji se, rece Safira i ustade, ostavivi Eragona bez naslona.
Popeo se u sedlo u podnoju njenog vrata, te Safira razvi krila uz tiho, suvonjavo utanje
koe o kou. Njen je pokret izazvao gotovo necujnu navalu vazduha koji se rairi oko nje poput talasa
u jezercetu. Svi ljudi u dvoritu zastadoe kako bi je pogledali.
Kada je Safira podigla krila iznad glave, Eragon je primetio mreu ljubicastih vena koje su
treperile ispod njih: svaka bee poput prazne crvojedine kada bi se krv smirila izmedu otkucaja njenog
snanog srca.
Onda se, uz nagli trzaj, svet estoko zaljulja oko Eragona kada je Safira iz dvorita poskocila
na bedeme zamka, gde je na tren zastala na grudobranima, usled cega se zacu pucketanje kamena
izmedu vrhova njenih kandi. Uhvatio se za bodlju na njenom vratu kako ne bi pao.

Svet se ponovo zaljulja kada se Safira baci s bedema. J edak ukus i vonj spopadoe Eragona, a i
oci mu zasuzie, kada je Safira prola kroz gust sloj dima koji se nadvio nad Belatonom poput pokrova
od boli, besa i jada.
Safira snano mahnu krilima dva puta, te se probie iz dima pravo na sunce i vinue se iznad
ulica proaranih vatrom. Umirivi krila, Safira je zalebdela ukrug, doputajuci toplom vazduhu da je
podigne jo vie.
Onako umoran, Eragon je uivao u velicanstvenom pogledu: tutnjavo nevreme, koje se
spremalo da proguta citavu Belatonu, treperilo je belim odsjajem na rubu prvih olujnih oblaka dok su
se, podalje od njih, gromovi valjali kroz mastiljave sene to su skrivale svoju unutranjost kroz koju

29
sevahu srebrne munje. Blistavo jezero i na stotine malih, zelenih seoskih imanja ratrkanih po
krajoliku takode su mu privukli panju, ali nita nije bilo zadivljujuce poput one planine oblaka.
Eragon se, po obicaju, osecao povlacenim to moe da posmatra svet s tolike visine, poto je
bio svestan da je tek nekoliko ljudi imalo priliku da leti na ledima zmaja.
Blago pomerivi krila, Safira poce da se obruava ka nizu sivih cadora koji sacinjavahu tabor
Vordena.
Snaan vetar podie se sa zapada, najavljujuci neizbean dolazak oluje. Eragon se pognu, te
jo jace obavi ruke oko bodlje na Safirinom vratu. Video je kako blistavi talasi prelaze preko njiva i
kako se stabljike i vlati poginju pred silinom orkana. Lelujava trava zalicila mu je na krzno goleme
zelene zveri.
Neki konj zanjita nakon to je Safira proiala preko redova cadora usmerivi se ka cistini
koja je bila izdvojena za nju. Eragon se napola uspravio u sedlu kada je Safira zamahala krilima i
potom gotovo sasvim usporila iznad razrovane zemlje. Eragon se prilikom sletanja sruio unapred od
siline udarca.
Izvinjavam se, rece mu. Pokuala sam da sletim najblae to sam mogla. Znam.
Dok je silazio s nje, Eragon ugleda Katrinu kako urno ide k njemu. Duga kestenjasta kosa
vijorila joj se oko lica dok je prelazila cistinu, a nalet vetra otkri joj narastao stomak ispod slojeva
haljine.
Ima li novosti?", doviknula mu je lica opterecenog brigom. Cula si za mackodlake...?"
Klimnula mu je.
Pa, nema novosti osim te. Roran je dobro, rekao mi je da te pozdravim."
Izraz joj je smekao, ali zabrinutost nije sasvim nestala s njenog lica. Znaci, dobro je?"
Pokazala je na prsten koji je nosila na trecem prstu leve ruke, to bee jedan od dva prstena koja je
Eragon omadijao za nju i Rorana kako bi znali da li je ono drugo u opasnosti. Ucinilo mi se da sam
neto osetila, pre otprilike sat vremena, pa se uplaih da nije... "
Eragon odmahnu glavom. Roran ce ti ispricati o tome. Zaradio je nekoliko posekotina i
modrica, ali inace je dobro. Dodue, jeste me nasmrt preplaio."
Katrinina se zabrinutost pojaca. Onda se, uz ocit napor, nekako nasmeila. Ali bar si ti dobro.
Oboje ste dobro."
Tu se i razidoe, te Eragon i Safira krenue do jednog od kuhinjskih cadora blizu vordenskih
logorskih vatri. Tu se dobrano zasitie mesom i medovinom dok je oko njih hucao vetar, a naleti kie
dobovali po cadoru cije su stranice lepetale na oluji.
Kada je Eragon zagrizao parce pecene krmenadle, Safira ga upita: J e li fina? J e li socna?
Mmm", rece Eragon dok mu se sok od pecenja slivao niz bradu.

30
SEANJE NA MRTVE

Galbatoriks je lud, a time i nepredvidiv, no ima i nedostatke u svome razmiljanju koje obicni
ljudi nemaju. Ako ih pronade, Eragone, moda cete ga ti i Safira poraziti."
Brom spusti lulu ozbiljnog lica. Nadam se da ce tako i biti. Moja najveca elja, Eragone, jeste
da ti i Safira proivite duge, uspene ivote, oslobodeni Galbatoriksa i njegovog Carstva. Voleo bih da
mogu da te zatitim od svih opasnosti koje ti prete, ali avaj - to nije u mojoj moci. J edino mogu da In
posavetujem i da ti prenesem sve to mogu dok sam jo tu... sinko moj. to god se desilo, znaj da te
volim, i da te je i mati tvoja volela. Neka te zvezde cuvaju, BromovEragone."
Eragon otvori oci ba kad je secanje nestalo pred njim. Iznad njega, tavanica cadora leala je
povijena nadole, mlohava poput praznog meha nakon naleta oluje koja sad vec bee prola. Kap vode
kanu sa sredine tkanine, pade mu na desno bedro, te mu se probi kroz pantalone hladeci mu kou ispod
njih. Znao je da ce morati da izade da zategne konopce koji su pridravali cador, ali nije imao volje da
ustane s leaja.
I Brom ti nikada nije rekao nita o Murtagu? Nikada ti nije kazao da smo Murtag i ja
polubraca?
Sklupcana izvan cadora, Safira rece: To to me pita po ko zna koji put noce promeniti moj
odgovor.
Ali zato ne bi? Zbog cega nije? Sigurno je znao za Murtaga. Nije moguce da nije znao.
Safirin odgovor nije odmah usledio. Bromovi razlozi oduvekbehu njegova licna stvar, ali ako
me tera da nagadam, pretpostavljam da mu je bilo vanije da ti kae koliko mu je stalo do tebe i da ti
udeli sve savete koje je mogao umesto da troi vreme pricajuci o Murtagu.
Ali mogao je bar da me upozori! I svega nekoliko reci bilo bi dovoljno.
Ne mogu ti sa sigurnocu reci kakve su ga misli vodile, Eragone. Mora da prihvati cinjenicu
da ima pitanja vezanih za Broma na koja nikada nece naci odgovore. Veruj u njegovu ljubav prema
tebi i ne dozvoli da te takve brige uznemiravaju.
Eragon se zagleda u svoje palceve na grudima. Postavio ih je jedan uz drugi da bi ih lake
uporedio. Levi palac je imao vie nabora oko drugog zgloba od desnog, dok mu je desni imao mali
nepravilni oiljak za koji se nije secao kada ga je zaradio, mada se to zasigurno dogodilo tokom Agaeti
Blodhrena, Proslave zakletve u krvi.
Hvala ti, rece Safiri. Preko nje je tri puta odgledao i odsluao Bromovu poruku nakon pada
Feinstera, i svaki bi put zapazio novu pojedinost u Bromovom govoru ili pokret koji mu je pre toga
izmakao. To ga je iskustvo uteilo i zadovoljilo, poto mu je ispunilo elju koja ga je morila citavog
ivota: elju da sazna ime svoga oca i da otkrije da li ga je otac voleo.
Safira je pozdravila njegovu zahvalnost isijavajuci toplinu ljubavi.
Mada je jeo i odmorio se jedan satak, iscrpljenost ga i dalje nije naputala. Nije ni ocekivao da
ce se to desiti. Iz iskustva je znao da ce moda proci i nedelje pre no to se sasvim oporavi od
posledica duge i razvucene bitke. Kada se Vordeni budu primakli Urubejnu, on i svi ostali iz
Nasuadine vojske imace sve manje vremena za oporavak pre svakog novog okraja. Rat ce ih crpsti
sve dok ne ostanu okrvavljeni, prebijeni i jedva sposobni za borbu, a tada ce pred njima jo biti sukob
s Galbatoriksom, koji ce ih cekati oputen i odmoran.
Potrudio se da ne misli previe o tome.
J o ga jedna kap vode pecnu po nozi, hladna i otra. Iznerviran, zbacio je noge s ruba leaja, te
se uspravio kako bi otiao do komada ogoljene zemlje u jednom uglu i kleknuo pokraj njega.
Deloi sharjalvi!", rece, uz jo nekoliko izraza na drevnom jeziku koji mu behu neophodni
kako bi uklonio zamke koje je postavio prethodnog dana.

Zemlja poce da kljuca poput uzavrele vode, te se iz uskomeanog vrtloga punog kamenja,
buba i crva podie gvozdeni kovceg dugacak oko pola metra. Pruivi ruku, Eragon je uhvatio kovceg
kako bi izustio cini. Tlo se ponovo smirilo.
Spustio je kovceg na ponovo ravnu zemlju. Ladrin", proaputao je, te mahnu rukom preko
brave na kojoj nije bilo kljucaonice. Brava se otvori uz kljocaj.

31
Blag zlatast odsjaj ispuni cador kada je podigao poklopac kovcega.
Bezbedno ugneden u unutranjosti postavljenoj somotom, u kovcegu je leao Glejdrov
Eldunari, njegovo srce svih srca. Veliki kamen nalik na dragulj presijavao se tamnim odsjajem poput
zgasle eravice. Eragon poklopi Eldunari obema rukama, osecajuci pod dlanovima toplotu njegove
nepravilne povrine otrih rubova, te se zagleda u njegovu bibavu sredinu. Sazvede sicunih zvezdica
rojilo se u sreditu kamena, mada im se kretanje usporilo, a cinilo mu se i da ih ima mnogo manje
nego kada je prvi put ugledao kamen u Elesmeri, kada ga je Glejdr izbacio iz tela i predao ga Eragonu
i Safiri na cuvanje.
Kao i svaki put pre toga, sam prizor je ocarao Eragona: danima je mogao da sedi i da posmatra
kako se are i boje menjaju.
Trebalo bi opet da pokuamo, rece Safira, a on se saglasi.
Zajedno su se mislima vinuli ka udaljenim svetlima, ka zvezdanom moru koje je predstavljalo
Glejdrovu svest. Zaplovili su kroz studen i tamu, pa kroz toplinu i ocaj i ravnodunost toliko iroku i
golemu da im je volja da rade bilo ta sem da se zaustave i zaridaju onemocala.
Glejdre... Elda, jecali su iznova i iznova, ali odgovora nije bilo, ravnodunost se nije menjala.
Naposletku se povukoe, ne mogavi da izdre razorni teret Glejdrovog jada.
Povrativi svest, Eragon zacu kako mu neko kuca po ulaznom stubu cadora, a onda zacu Arju
kako govori: Eragone? Mogu li da udem?"
mrcnuo je i trepnuo da bi procistio oci: Naravno."
Maglovitosiva svetlost sa oblacnog neba pade na njega kada je Arja odgurnula ulazno krilo
cadora. Osetio je kako ga neto iga kada mu se oci spojie s njenima, onako zelenim, iskoenim i
nerazgovetnim, te ga ispuni bolna pouda.
Ima li kakvih promena?", upita ga, te kleknu pokraj njega. Umesto oklopa, nosila je isto ono
crno kono libade, pantalone i cizme s tankim donovima koje je imala na sebi i kada ju je spasao iz
Dilida. Kosa joj bee vlana, svee oprana i putena niz leda u dugim, tekim pramenovima. Miris
smrvljenih borovih iglica irio se oko nje, po obicaju, te se Eragon zapitao da li koristi cini kako bi
proizvela tu aromu ili je to njen prirodan miris. Poeleo je da je pita, ali nije se usudivao.
Odgovorio joj je odmahnuvi glavom.
Mogu li?", pokazala je na srce svih srca.
Pomerio se da bi je propustio. Samo izvoli."
Arja je spustila ruke sa obe strane Eldunarija, a onda je zamurila. Dok je ona tako sedela, on
je iskoristio priliku da se zagleda u nju prodorno i otvoreno, to bi inace delovalo uvredljivo. Ona je u
svakom pogledu bila primer lepote, mada je znao da bi drugi moda rekli da joj je nos predugacak, lice
odvec cokasto, ui previe zailjene, a ruke premiicave.
Otro udahnuvi, Arja trgnu ruke od srca svih srca kao da se opekla. Zatim je nagnula glavu, te
Eragon vide da joj brada gotovo neprimetno drhti. To je najnesrecnije stvorenje koje sam ikada
srela... Volela bih da moemo da mu pomognemo. Mislim da sam nece naci izlaz iz sve te tame."
Misli li...", oklevao je Eragon, ne eleci da iskae svoje sumnje. No onda nastavi: Misli li
da ce izludeti?"
Moda je vec izludeo. Ako nije, onda sigurno visi na samom rubu ludila."
Eragona obuze strahovita tuga, te se oboje zagledae u zlatasti kamen. Kada je konacno uspeo
da progovori, upitao ju je: Gde je Dautdert?"
Sakriven je u mome cadoru, kao to si ti sakrio Glejdrov Eldunari. Mogu ti ga doneti, ako
eli, a moe i da ostane kod mene na cuvanju dok ti ne zatreba."

Neka ostane kod tebe. Ne mogu da ga nosim posvuda jer bi Galbatoriks mogao da sazna za
njega. Osim toga, bilo bi glupavo cuvati toliko dragocenosti na jednom mestu."
Klimnula je.
Cenja se jo jace rasplamsa u Eragonu. Arja, htedoh da..." Zastao je kada je Safira ugledala
jednog od sinova kovaca Horsta kako trci prema cadoru - ucinilo mu se da je to Albrih, mada ga je bilo
teko razlikovati od brata mu Baldora zbog Safirinog iskrivljenog vida. Eragonu je laknulo zbog tog
upada poto ni sam nije znao ta je hteo da joj kae.
Neko dolazi", najavio je, te zatvori poklopac kovcega.
Glasni, vlani koraci zacue se u blatu ispred cadora. Onda Albrih - bio je to upravo Albrih -
viknu: Eragone! Eragone!"

32
ta je bilo?"
Majci su poceli trudovi! Otac me alje da ti to kaem i da te zamolim da dode da mu
pomogne, za slucaj da neto pode naopako pa da nam zatreba tvoje poznavanje carolija. Molim te,
ako nisi zauzet... "
ta god da je jo rekao, Eragon to nije cuo, poto je pourio da zakljuca i zakopa kovceg. Kada
je prebacio ogrtac preko ramena i stao da petlja oko kopce, Arja ga odjednom dodirnu po ruci i rece:
Mogu li s tobom? Imam neto iskustva u tim stvarima. Ako mi tvoji ljudi dopuste, mogu da joj
olakam porodaj."
Eragon nije ni stao da porazmisli o odluci, vec joj pokaza ka ulazu u cador: Samo napred."

33
TA INI OVEKA?

Blato se lepilo za Roranove cizme kad god bi podigao stopala, usporavajuci ga, te su mu vec
umorne noge bridele od napora. Imao je osecaj da tlo pokuava da mu svuce obucu. Osim to je bilo
gusto, blato bee i klizavo. Migoljilo mu se pod petama u najgorim trenucima, ba kad bi se naao u
najopasnijem poloaju. A bilo je i mnogo duboko. Stalan protok ljudi, ivotinja i zaprenih kola
pretvorio je gornjih desetak centimetara zemlje u neto nalik na neprohodnu mocvarnu kaljugu.
Nekoliko busenova zgnjecene trave zadralo se na rubovima puta, koji se pruao pravo kroz vordenski
tabor, ali Roran je pretpostavljao da ce i oni uskoro nestati poto ce ljudi izbegavati gacanje po sredini
druma.
Roran se vie nije ni trudio da izbegne blato, vie ga nije bilo briga da li ce mu odeca ostati
cista. Osim toga, bio je umoran, pa mu je bilo lake da nastavi da baulja u istom pravcu nego da brine
kako da skoci s jednog travnatog ostrvceta na drugo.
Gacajuci pravo napred, Roran pomisli na Belatonu. J o od prijema mackodlaka kod Nasuade,
bavio se postavljanjem upravne postaje u severozapadnom delu grada, dajuci sve od sebe da uspostavi
nadzor nad tom cetvrti tako to je razaslao ljude da ugase poare, postave prepreke na ulicama,
pretrae kuce u potrazi za vojnicima i oduzmu oruje narodu. Bee to golem zadatak, a on je ocajnicki
hteo da postigne sve to je bilo neophodno, plaeci se da bi u gradu opet mogla izbiti bitka. Nadam se
da ti bilmezi mogu da prevale noc a da ne izginu.
Leva strana ga je bolela, nateravi ga da iskezi zube i duboko udahne.
Prokleta kukavica.
Neko ga je pogodio samostrelom s krova jedne zgrade. Spasla ga je puka sreca: jedan od
njegovih ljudi, Mortenson, stao je ispred njega ba kad je napadac ispalio strelu. Strela je probila
Mortensonu leda i stomak, ali bila je dovoljno silovita da i Roranu ostavi gadnu modricu. Mortenson
je umro na licu mesta, a napadac sa strelometom uspeo je da pobegne.
Pet minuta kasnije, nekakav prasak, verovatno magijski, ubio je jo dva njegova coveka kada
su uli u jednu talu da provere buku u njoj.
Koliko je Roran uspeo da shvati, takvi napadi bili su cesti u celom gradu. Nije bilo sumnje da
su Galbatoriksovi izvritelji stajali iza vecine tih napada, ali odgovorni su bili i stanovnici Belatone -
mukarci i ene koji nisu mogli dokono da stoje dok im tudinska vojska u najezdi preuzima upravu
nad domom, pa ma koliko namere Vordena bile casne. Roran je imao razumevanja za te ljude koji su
smatrali da moraju da odbrane svoje porodice, ali istovremeno ih je proklinjao zbog toga to su bili
toliko bandoglavi da ne shvate da Vordeni pokuavaju da im pomognu, a ne da im nakode.
Poceao se po bradi cekajuci da neki patuljak pomeri dobrano natovarenog konjica s puta, a
onda je nastavio.
Primakavi se cadoru, ugledao je Katrinu kako stoji pokraj korita s vrelom sapunjavom vodom
i trlja okrvavljen zavoj po dasci za pranje. Rukavi su joj bili zavrnuti sve do lakata, kosa povezana u
racupanu pundu, a obrazi rumeni od posla, ali njemu nikada nije bila lepa. Ona mu je bila uteha,
uteha i utocite, pa je samo jedan pogled na nju ublaio otupelost koja ga bee obavila.
Primetivi ga, odmah se manula pranja te potrcala k njemu, briuci crvene ruke o prednji deo
haljine. Roran cvrsto stade kada mu se bacila u narucje obavivi mu ruke oko grudi. Sa strane je
odmah osetio bol, te kratko prostenja.
Katrina je popustila stisak, te se namrteno odmaknu: J oooj! J esam li te povredila?"
Nisi... nisi, samo sam sav u modricama."
Nije ga vie zapitkivala, vec ga je ponovo zagrlila, ali nenije, te se zagledala u njega ocima
blistavim od suza. Uhvativi je oko struka, sagnuo se da je poljubi, neizrecivo zahvalan na tome to se
nalazi pokraj nje.

34
Katrina mu je prevukla levu ruku preko svog ramena, a on joj je dopustio da mu bude oslonac
dok su odlazili do cadora. Uzdahnuvi, Roran sede na panj koji su koristili umesto stolice, i koji je
Katrina postavila ispred malenog ognjita koje bee potpalila kako bi ugrejala ono korito s vodom i
kako bi stavila paprika da se krcka.
Katrina je napunila ciniju paprikaem, te ju je pruila njemu. Onda mu je, odnekud iz cadora,
donela i vrc alovine i tanjir s pola vekne hleba i kolutom sira. Mogu li ti doneti jo neto?", upitala ga
je neobicno promuklim glasom.
Roran joj nije odgovorio, vec joj je samo pokrio obraze dlanovima, pa ju je dva puta
pomilovao palcem. Drhtavo mu se nasmeila, pa je spustila aku preko njegove, a onda se vratila
pranju i pocela da riba jo poletnije.
Roran je dugo zurio u hranu pre nego to je uzeo prvi zalogaj: bio je toliko napet da nije znao
da li ce moci da ga proguta. Medutim, nakon to je pojeo nekoliko zalogaja hleba, apetit mu se vratio,
pa je halapljivo poceo da tamani paprika.
Kada je zavrio, spustio je posude na zemlju, te sede pred vatru da ogreje ruke, pijuckajuci
poslednjih nekoliko gutljaja piva.
,Culi smo prasak kada su kapije pale", rece mu Katrina, cedeci zavoj. Nisu dugo izdrale."
Nisu... a uvek je zgodno imati zmaja pri ruci."
Roran joj se zagleda u trbuh kada je rairila zavoj preko sklepanog trika koji se od vrha
njihovog cadora pruao sve do susednog. Kad god bi pomislio na dete koje je nosila, dete koje su njih
dvoje zaceli, osetio bi silan ponos, ali taj ponos bee proet teskobom jer nije znao kako ce bebi
obezbediti siguran dom. A Katrina je nameravala da ga ostavi i ode u Surdu ako se rat ne zavri do
njenog porodaja - tamo bi mogla da odgaja njihovo dete donekle bezbednije.
Na smem ponovo da je izgubim.
Katrina je potopila jo jedan zavoj u korito. A borba u gradu?", upitala ga je buckajuci vodu.
Kako je prola?"
Morali smo da se borimo za svaki pedalj. Cak se i Eragon namucio."
Ranjenici nam spomenue baliste postavljene na tockove."
Da, da." Roran ovlai jezik alovinom, te joj ukratko opisa kako su se Vordeni probijali kroz
Belatonu i na koje su sve prepreke naili na svom putu. Previe smo ljudi izgubili danas, ali moglo je
biti i gore. Mnogo gore. J ormundur i kapetan Martland dobro su osmislili napad."
Ali ne bi njihov plan upalio da nije bilo tebe i Eragona. Drao si se Izuzetno hrabro."
Roran kratko zagrohota: Heh! A zna li zato je tako? Sad cu ti reci. Ni jedan medu
desetoricom nije spreman da napadne neprijatelja. Eragon to ne vidi: on je uvek na celu bitke i
predvodi vojnike za sobom, ali ja sve vidim. Vecina se ljudi dri u zaledini i nece da se bori dok ne
zagusti. Ili samo mau rukama i diu buku, ali zapravo nita ne cine."
Katrina se ucinila zgroena: Kako je to moguce? Zar su kukavice?"
Ne znam. Mislim da... mislim da moda ne mogu da privole sebe da pogledaju coveka u lice i
da ga ubiju, mada im se cini da je sasvim lako poseci vojnike kada su im leda okrenuta. Stoga cekaju
da drugi urade ono to oni ne mogu. Cekaju ljude poput mene."
Misli li da su i Galbatoriksovi ljudi jednako plahoviti?"
Koran slegnu ramenima. Moda i jesu. Ali oni nemaju izbora do da sluaju Galbatoriksa. Ako
im naredi da se bore, oni se bore."
Nasuada bi mogla isto da ucini. Mogla bi da kae svojim carobnjacima da bace cini kojima bi
se postarala da se niko ne uzdrava od svoje dunosti."
A kakva bi onda razlika bila izmedu nje i Galbatoriksa? Bilo kako bilo, Vordeni to ne bi
prihvatili."
Katrina je ostavila pranje kako bi mu prila da ga poljubi u celo. Drago mi je to moe da
radi to to radi", proaputala je. Vrativi se do korita, pocela je da riba novu traku prljavog platna na
dasci za pranje. Osetila sam neto preko prstena... pomislila sam da ti se neto desilo."

35
Bio sam usred boja. Ne bi me iznenadilo da si se trzala svaki cas." Zastala je s rukama u vodi.
Ranije se nikad nisam trzala."
Iskapio je vrc alovine, pokuavajuci da odloi ono to bee neizbeno. Ponadao se da ce je
potedeti pojedinosti svojih nevolja u zamku, ali bilo je ocigledno da se ona nece smiriti dok ne sazna
istinu. Pokuaj da je ubedi u suprotno samo bi je naveo da zamisli nedace jo stranije od onih koje su
se zapravo dogodile. Osim toga, bilo je besmisleno da joj taji jer ce se price o svim dogadajima uskoro
proiriti medu Vordenima.
Stoga joj je sve ispricao. Ukratko joj je sve opisao, trudeci se da obruavanje zida prikae kao
sitnu nezgodu, a ne kao neto to ga je zamalo ubilo. No ipak mu je bilo teko da joj opie taj
doivljaj, pa se cesto zaustavljao tragajuci za pravim recima. Nakon to je zavrio, ucutao se,
uznemiren prisecanjem.
Bar nisi povreden", rece Katrina.
Poceo je da cacka okrnjen deo vrca: Nisam."
Buckanje vode odjednom utihnu i on oseti njen uporan pogled na sebi. Ranije si se suocavao
s mnogo vecim opasnostima."
J esam... valjda."
Glas joj je smekao: ta onda nije u redu?" Poto joj nije odgovorio, rekla je: Nita nije
toliko strano da mi ne moe reci, Rorane. I sam zna da je tako."
Rub nokta na desnom palcu puce mu kada je ponovo stao da cacka okrnjeni vrc. Nekoliko puta
je preao kaiprstom preko odlomljenog zaliska. Mislio sam da cu umreti kada se zid obruio."
Svako bi to pomislio."
Da, ali stvar je u tome to me nije bilo briga." Uputio joj je izmucen pogled. Zar ne shvata?
Odustao sam. Kada sam shvatio da ne mogu da pobegnem, prihvatio sam to posluno, kao jagnje pred
kasapinom, i jo sam... " Ne mogavi da nastavi, spustio je vrc i sakrio lice medu akama. Bilo mu je
teko da die od knedle koja mu zastade u grlu. Onda je osetio Katrinine lagane prste na ramenima.
Odustao sam", zaurlao je gnevan, gnuajuci se samog sebe. Naprosto sam prestao da se borim... za
tebe... za nae dete." Zagrcnuo se izgovarajuci poslednje reci.
De-de", promrmljala je.
Ranije nikada nisam odustajao. Nijednom... cak ni kada su te Ra'zaci oteli." Znam da nisi."
Ovaj sukob se mora okoncati. Ne mogu vie ovako... ne mogu... naprosto... " Podigao je
glavu, te se prestravio videvi da je i ona na ivici suza. Ustavi, obavio je ruke oko nje, te ju je privio
uza se. Izvini", proaputao je. Izvini, izvini. Izvini... nece se ponoviti, nece nikada. Obecavam."
Nije meni do toga", rekla mu je glasom priguenim njegovim ramenom.
Pecnuo ga je njen odgovor: Znam da sam bio slab, ali moja rec ipak bi trebalo da ti znaci."
Nisam tako mislila!", viknula je, te se odmakla da bi mu uputila prekoran pogled. Da zna,
Rorane, nekad si prava budala." Blago se osmehnuo: Znam."
Obavila mu je ruke oko vrata: Nikada ne bih mislila loe o tebi, ma ta da si mislio kada se taj
zid obruio. Meni je jedino vano to to si iv... Nisi mogao nita da ucini kada se zid sruio, zar
ne?"
Odmahnuo je glavom.
Onda nema cega da se stidi. Da si nekako mogao da ga zaustavi, ili da Bi mogao da
pobegne a nisi to ucinio - tada bi izgubio moje potovanje. Ali ti si ucinio sve to si mogao, a kada
vie nisi mogao nita da uradi, pomirio si se sa sudbinom, i nisi nepotrebno razbijao glavu povodom
toga. To je mudrost, a ne slabost."
Pognuo se da bi je poljubio u celo: Hvala ti."
A to se mene tice, ti si najhrabriji, najsnaniji i najdobroduniji covek u vasceloj Alageziji."

Ovoga ju je puta poljubio u usta. Ona se nasmeja, izbacivi iz sebe nakupljenu napetost, te
stadoe tako zajedno njiuci se u zagrljaju, kao da pleu uz neku melodiju koju samo oni cuju.
Onda ga Katrina eretski odgurnu kako bi se vratila svom pranju, a on se spustio na panj, prvi
put smiren nakon bitke, uprkos silnim bolovima.
Roran je posmatrao kako se ljudi, konji i pokoji patuljak ili Urgal lagano provlace pokraj
njihovog cadora, primecujuci njihove rane i stanje njihovog oruja i njihovih oklopa. Pokuao je da
proceni opte raspoloenje Vordena: ledini zakljucak do kojeg je doao bio je da je svima, izuzev

36
Urgala, potreban san i pristojan obrok, i da je svima, pa i Urgalima, to jest pogotovo Urgalima,
potrebno ribanje od glave do pete pomocu cetke i kofe sapunjave vode.
Posmatrao je i Katrinu i video kako, radeci, polako gubi pocetnu veselost i postepeno gubi
strpljenje. Nastavila je da riba i riba nekoliko mrlja, ali nije uspevala da ih ukloni. Namrtila se i
pocela da stenje od ogorcenosti.
Naposletku, kada je tresnula tkaninu o dasku za pranje, prsnuvi penuavom vodom pola metra
uvis, i kada se naslonila o korito cvrsto stisnuvi usne, Roran je ustao s panja i priao joj.
Daj da ja probam", rece joj.
Ne bi bilo primereno", promrmljala je.
Kojeta. Sedi, ja cu dovriti... Hajde, samo... "
Odmahnula je glavom. Ne. Ti bi trebalo da se odmara, a ne ja. Osim loga, nisu to muka
posla."
On podrugljivo frknu: Ko kae? Muki poslovi ili enski poslovi - sve su to poslovi ako ih
mora obaviti. Hajde, sedi, bice ti bolje kad malo odmori noge."
Rorane, ja sam sasvim dobro."
Ne budi smena." Neno je pokuao da je odgurne od korita, ali ona je odbila da se pomeri.
Nije u redu", usprotivila se. ta ce ljudi pomisliti?" Pokazala je na ljude koji su urili
blatnjavim drumom pokraj njihovog cadora.
Nek misle ta hoce. J a sam se oenio tobom, a ne njima. Ako misle da sam manje muko zato
to ti pomaem, onda su budale."
Ali... "
Nema 'ali'. Mrdaj. I. Cisti se."
Ali... "
Necemo se prepirati. Ako ne ode da sedne, odnecu te tamo i vezacu te za panj." Na licu joj
se, umesto namrgodenosti, pojavi zbunjenost. Ma je li?"
Da, da. Idi sad!" Poto je, oklevajuci, ustupila svoje mesto pokraj korita, on iznervirano
prostenja: E vala, jesi tvrdoglava!"
Pogledaj prvo sebe - ti bi i mazgama mogao da odri koji cas."
J ok ja, ja ti nisam tvrdoglav." Otkopcavi kai, skinuo je verinjacu, pa ju je obesio o gredu
na ulazu u cador, a onda je svukao i rukavice i zavrnuo rukave na tunici. Vazduh je bio hladan, a
zavoji jo hladniji, jer su se ohladili dok su leali na dasci za pranje, ali njemu to nije smetalo poto je
voda bila topla, pa se ubrzo i platno ugrejalo. Penuave hrpice svetlucavih mehurica nakupie mu se
oko zglavaka kada je stao da gura i povlaci tkaninu celom duinom rebraste daske.
Kada je bacio pogled ka Katrini, bilo mu je drago to vidi da se opustila na panju, bar onoliko
koliko covek moe da se opusti na toliko gruboj stolici.
Hoce li malo caja od kamilice?", upitala ga je. Gertruda mi je dala aku sveih izdanaka
jutros. Mogu da skuvam jedno lonce za nas dvoje."
Moe, prijao bi mi."
Prijatna tiina nastade izmedu njih dvoje kada je Roran nastavio da pere ve. Taj ga je zadatak
uljuljkao u prijatno raspoloenje: prijalo mu je da radi neto rukama a da to ne bude vitlanje maljem, a
to to je bio blizu Katrine pruilo mu je duboko osecanje zadovoljstva.

Ba dok je on cedio poslednji komad a sve caj ga cekao pokraj Katrine, neko doviknu njihova
imena s druge strane prometnog druma. Roranu je bilo potrebno nekoliko trenutaka da shvati da je to
Baldor; trcao je k njima kroz blato, provlaceci se izmedu ljudi i konja. Nosio je izbuenu konu
pregacu i debele rukavice do lakata koje behu uprljane garom i toliko izlizane da su im prsti bili grubi,
glatki i blistavi poput uglacanog kornjacinog oklopa. Parce koe vezivalo mu je cupavu crnu kosu, a
celo mu bee naborano i natuteno. Baldor je bio nii od svoga oca Horsta i svog starijeg brata
Albriha, ali je u poredenju s bilo kojim drugim mukarcem bio krupan i miicav, to bee posledica
detinjstva provedenog u pomaganju Horstu u njegovoj kovacnici.
Nijedan se od njih trojice nije borio toga dana - vete zanatlije obicno su bile previe
dragocene da bi ih izlagali opasnosti u bici, mada je Roran alio zbog toga to im Nasuada to nije
dopustila, s obzirom na to da su bili vicni ratnici, a Roran je znao da bi mogao da racuna na njih i u
najstranijim okolnostima.

37
Roran je odloio ve i obrisao ruke, pitajuci se ta li je to polo naopako. Ustavi s panja,
Katrina mu se pridruila pokraj korita.
Kada je Baldor stigao do njih, morali su da sacekaju nekoliko sekundi da dode do daha. Potom
im zbrzano rece: Hajdete brzo. Majka je pocela da se porada i... "
Gde je?", upita ga Katrina otrim tonom.
U naem cadoru."
Klimnula mu je. Stiemo najbre to moemo."
Uz izraz zahvalnosti na licu, Baldor se okrenu te odjuri odatle.
Cim se Katrina zavukla u cador, Roran je prosuo vodu iz korita u vatru da bi je ugasio.
Zapljusnuto uareno drvo zaita i zapucketa, te se oblak pare podie uvis umesto dima, ispunivi
vazduh neprijatnim vonjem.
J eza i uzbudenje ubrzae Roranove pokrete. Nadam se da nece umreti, pomislio je, prisetivi
se razgovora koje je nacuo medu enama, vezanih za njenu starost i produenu trudnocu. Ilejn je
oduvek bila dobra prema njemu i Eragonu, pa mu je bila draga.
J esi li spremna?", pitao je Katrinu kada je izronila iz cadora obavijajuci plavi al oko glave i
vrata.
Zgrabio je remen i malj s mesta na kojem ih bee okacio. Spremna? Hajdemo onda."

38
CENA MOI

Eto, moja gospo, ovo vam vie nece biti potrebno. Bilo - ne povratilo se!"
Uz blago utanje, poslednja traka platna kliznu s Nasuadine podlaktice, nakon to ju je njena
slukinja Farika odmotala. Nasuada je takve zavoje nosila jo otkad su ona i onaj zavojevac Fadavar
oprobali hrabrost jedno protiv drugog u Iskuenju dugih noeva.
Nasuada se zagleda u dugacku, iskidanu tapiseriju izbuenu rupicama dok se Farika vrzmala
oko nje. Onda se nekako ohrabrila, pa je lagano spustila pogled. Od pobede u Iskuenju dugih noeva,
odbijala je da pogleda sopstvene rane: dok su bile jo svee, delovale su toliko grozno da nije mogla
ponovo da ih pogleda dok sasvim ne zacele.
Oiljci su bili asimetricni: est ih je lealo preko mekog dela leve podlaktice, a tri preko desne.
Svaki oiljak je bio dugacak desetak centimetara i prilicno ravan, osim najnieg na desnoj ruci, gde je
no skrenuo kada ju je izdala samokontrola, urezavi joj reckavu liniju gotovo dvaput duu od ostalih.
Koa oko oiljaka bee ruicasta i smeurana, a sami oiljci behu tek malo svetliji od ostatka tela, na
cemu bee zahvalna. Plaila se da ce ostati beli i srebrnasti, a sledstveno i mnogo uocljiviji. Oiljci su
joj bili izdignuti oko pola centimetra iznad povrine ruke i tvorili su stvrdnute rebraste brazde od mesa
koje su izgledale kao da su joj pod kou usadene celicne ice.
Nasuada pogleda te tragove, kolebajuci se. Otac ju je ucio obicajima njihovog naroda dok je
rasla, ali ona je provela citav ivot medu Vordenima i patuljcima. J edini obredi lutajucih plemena koje
je upranjavala, a i to neredovno, bili su vezani za njihovu veru. Nikada nije poelela da savlada
Dobo igre, niti da ucestvuje u napornom Obredu vredanja, a pogotovo ne u Iskuenju dugih noeva.
A eto je sada: jo je mlada i lepa, a vec ima tih devet velikih oiljaka na podlakticama. Mogla bi ona,
naravno, da zapovedi jednom od vordenskih vraceva da joj ih ukloni, ali time bi izdala svoju pobedu u
Iskuenju dugih noeva, pa bi je se lutajuca plemena odrekla kao svoje vazalne gospodarice.
Mada je alila zbog toga to joj ruke vie nisu bile glatke i oble i zbog toga to vie nece
privlaciti zadivljene muke poglede, bila je i ponosna na te oiljke. Oni behu svedocanstvo njene
hrabrosti i vidljiv znak njene odanosti Vordenima. Svako ko pogleda u nju znace i za njene vrline, te je
zakljucila da joj to znaci mnogo vie od izgleda.
ta misli?", upitala je ispruivi ruke prema kralju Orinu, koji je stajao pred otvorenim
prozorom radne sobe i gledao dole u grad.
Orin se okrenu namrten, gledajuci je crnim ocima ispod naboranog cela. Oklop je zamenio
debelom crvenom tunikom i ogrtacem opervaenim krznom od belog hermelina. Nisu prijatni za
gledanje", rece, pa ponovo usmeri panju ka gradu. Pokrij ih; medu ugladenim ljudima, nije umesno
lako ici unaokolo."
Nasuada se jo malo zagleda u svoje ruke: Ne, mislim da necu." Ispravila je cipkane
manetne na rukavima koji su joj sezali do polovine podlaktica, te posla Fariku napolje. Prela je
preko raskonog cilima na sredini odaje, izatkanog medu patuljcima, kako bi se pridruila Orinu u
razgledanju razorenog grada. Bilo joj je drago to su ugaeni svi poari, osim dva du zapadnih
bedema. Onda je prebacila pogled na kralja.
Za to kratko vreme, otkako su Vordeni i Surdanci pokrenuli napad na Carstvo, Nasuada je
gledala kako Orin pred njenim ocima postaje sve ozbiljniji i kako se njegov prvobitan polet i ivopisan
karakter gube pred namrgodenom spoljanocu. Isprva se obradovala toj promeni poto je pomislila da
sazreva, ali kako se rat rastegao, pocele su da joj nedostaju njegove rasprave o prirodnoj filozofiji, kao
i ostale njegove zanimljive osobenosti. Vrativi se unazad, shvatila je da su te stvari cesto znale da joj
razvedre dan, iako su ponekad znale i da je nerviraju. Osim toga, ta ga je promena ucinila opasnijim
takmacem: videvi ga takvog, jasno je mogla da ga zamisli kako pokuava da je svrgne s mesta
predvodnika Vordena.
Da li bih pronala srecu ako bih se udala za njega?, zapitala se. Orin nije bio neugodan oku.
Imao je visoko postavljen i tanan nos, ali imao je i jaku vilicu i lepo izvajane i culne usne.
Viegodinje vebanje borbenih vetina dalo mu je lepu gradu. Nesumnjivo je bio i pametan, a i cud
mu je uglavnom bila prijatna. Medutim, znala je: da nije bio kralj Surde, i da nije predstavljao loliku
pretnju njenom poloaju i nezavisnosti Vordena, nikada ga ne bi ni razmotrila kao svog partnera. Da li
bi bio dobar otac?

39
Orin spusti ruke na uzanu prozorsku dasku, te se nasloni na nju. Ne gledajuci je, rekao je:
Mora da raskine sporazum sa Urgalima."
Njegova recenica zatekla ju je nespremnu. Zato?"
Zato to nam nanose tetu. Ljudi koji bi nam se inace pridruili sada nas proklinju zbog toga
to smo se spojili s tim cudovitima, i odbijaju da odloe oruje kada im stignemo pred kuce. Njima se
Galbatoriksov otpor cini pravednim i razumnim zbog naeg saveza sa Urgalima. Obican covek ne
shvata zato smo im se pridruili. On ne zna da je i Galbatoriks koristio Urgale i da ih je na prevaru
naveo da napadnu Trondhim pod Senkinim vodstvom. To su neke finese koje ti ne moe objasniti
preplaenom kmetu. J edino to on vidi jeste da stvorenja kojih se citavog ivota plaio mrzeci ih sada
mariraju ka njegovom domu, predvodena golemim zmajem to rei i J ahacem koji vie lici na
vilenjaka nego na coveka."
Potrebna nam je urgalska podrka", rece mu Nasuada. Ionako imamo premalo ratnika."
Nisu nam ba toliko potrebni. I sama zna da govorim istinu - zato bi inace sprecila Urgale
da nam se pridrue u napadu na Belatonu? Zato si im inace naredila da ne ulaze u grad? To to ce ih
drati podalje od ratita nije dovoljno, Nasuada. Glasine o njima i dalje se ire po citavoj zemlji.
J edino to moe da ucini da bi popravila trenutno stanje jeste da okonca taj nesrecni dogovor pre
nego to nam nanese jo vie tete."
Ne mogu."
Orin se naglo okrenu, lica izoblicenog besom. Ljudi nam umiru jer si ti odlucila da prihvati
Garzvogovu pomoc. Moji ljudi, tvoji ljudi, ljudi iz Carstva... sada lee mrtvi i sahranjeni. Ovaj savez
nije vredan njihove rtve i, ivota mi moga, ja nikako ne mogu da dokucim zato ga i dalje brani."
Nije mogla da izdri njegov uporan pogled koji ju je isuvie podsecao na griu savesti i
kajanje koje je cesto osecala kada bi pokuavala da zaspi. Usmerila je oci ka dimu koji se podizao s
jedne od kula na rubu grada. Lagano mu se obrativi, rekla je: Branim ga jer se nadam da ce ocuvanje
naeg saveza sa Urgalima spasti vie ivota nego to cemo ih zbog njega izgubiti... Ako porazimo
Galbatoriksa... "
Orin ogorceno uzdahnu u neverici.
Znam da to nije sigurno", rekla je, ali moramo biti spremni za tu mogucnost. Ako ga
porazimo, na nama ce biti da naem narodu pomognemo da se oporavi od sukoba i da izgradi jaku
novu dravu na zgaritu Carstva. Deo toga postupka bice i da osiguramo da, nakon stotinu godina
nesloge, narod konacno dobije mir. Necu zbaciti Galbatoriksa kako bi nas Urgali potom napali kad
budemo najslabiji."
Mogli bi oni to svakako. I ranije su to uvek radili."
ta nam drugo preostaje?", rekla mu je, iznervirana. Moramo da pokuamo da ih ukrotimo.
to ih vie veemo za nae ciljeve, to su slabiji izgledi da ce se okrenuti protiv nas."
J a cu ti reci ta da uradi", zaurlao je, proteraj ih! Raskini savez s Narom Garzvogom i oteraj
i njega i njegove ovnove odavde! Ako dobijemo rat, moci cemo da pregovaramo o novom primirju s
njima, poto cemo tada biti u prilici da zahtevamo sve to poelimo. Ili, jo bolje, poalji Eragona i
Safiru do Kicme s bataljonom vojnika da ih sve zbriu jednom zasvagda, to je i trebalo da urade
J ahaci pre mnogo vekova."

Nasuada ga pogleda u neverici: Ako raskinem savez sa Urgalima, oni bi najverovatnije bili
toliko ljuti da bi nas odmah napali, a ne moemo da se borimo i s njima i sa Carstvom u isto vreme.
Ako bismo to navukli sebi na vrat, to bi bio vrhunac gluposti. Ako su, u svojoj mudrosti, vilenjaci,
zmajevi i J ahaci reili da prihvate postojanje Urgala, mada su ih lako mogli unititi, onda i mi moramo
da se povedemo njihovim primerom. Oni su znali da bi bilo pogreno pobiti sve Urgale, to bi i ti
trebalo da zna."
U svojoj mudrosti, pih! Kao da im je ta njihova mudrost donela ita dobro! Dobro, ostavi
onda neke Urgale u ivotu, ali pobij ih dovoljno da se ne usude da provire iz svojih jazbina narednih
stotinu godina!"
Primetna bol u njegovom glasu i zategnute crte njegovog lica zbunie Nasuadu. Zagledala se u
njega jo pomnije, pokuavajuci da dokuci uzrok njegove razjarenosti. Nekoliko trenutaka kasnije,
objanjenje joj se samo javilo; poto je porazmislila, ucinilo joj se ociglednim.
Koga si izgubio?", upitala ga je.

40
Orin stee aku u pesnicu pa je polagano i kolebljivo spusti na prozorsku dasku, kao da je
poeleo da je mlatne njome iz sve snage. No nije se usudio. Poto je jo dvaput pritisnuo dasku, rekao
je: J ednog prijatelja s kojim sam odrastao u zamku Boromeo. Mislim da ga nisi upoznala. Bio je
jedan od narednika u mojoj konjici."
Kako je poginuo?"
Pa, mogla bi da pretpostavi. Upravo bejasmo stigli do tala pokraj zapadne kapije, te
krenusmo da ih obezbedimo za sopstvenu upotrebu, a jedan od konjuara istrca iza jedne pregrade te
ga nabode vilama. Kada smo opkolili konjuara, nastavio je da vriti i prica kojetarije o Urgalima i o
tome kako se nikada nece predati... Dodue, ne bi bilo vajde ni da se predao. Dokrajcio sam ga svojom
rukom."
ao mi je", rece Nasuada.
Dragulji u Orinovoj kruni zatreperie kada joj on klimnu glavom.
Ali ma koliko to bilo bolno iskustvo, ne sme da dopusti da tuga upravlja tvojim odlukama...
Nije lako, znam, jo kako znam, ali mora biti jaci od samoga sebe za dobro svoga naroda!"
Da budem jaci od samoga sebe", rece on kiselim, podrugljivim tonom.
Da, od nas se ocekuje vie nego od vecine ljudi: stoga moramo da teimo tome da budemo
bolji od vecine, ako elimo da se pokaemo dostojnim te odgovornosti... Urgali su, seca li se, i meni
ubili oca, ali to me nije sprecilo da stupim u savez koji moe da pomogne Vordenima. Necu dopustiti
da me bilo ta spreci da cinim ono to je najbolje za njih i za moju vojsku u celini, ma koliko to bolno
bilo." Podigla je ruke, ponovo mu pokazujuci svoje oiljke.
I to je, onda, tvoj odgovor? Nece raskinuti savez sa Urgalima?"
Necu."
Orin je primio tu novost sa staloenocu koja ju je uznemirila. Onda je zgrabio prozorsku
dasku obema akama, te se vratio razgledanju grada.
Prste su mu krasila cetiri velika prstena, a u ametist na jednom prstenu bee ugraviran
kraljevski pecat Surde: rogati jelen s grancicama imele zapletenim izmedu nogu stoji iznad harfe, a
naspram njega slika visoke, utvrdene kule.
Ali bar nismo", rece Nasuada, naili ni na jednog vojnika omadijanog tako da ne oseca bol."
Misli na nasmejane mrtvace", promrmlja Orin, upotrebivi izraz za koji je i sama znala da se
rairio medu Vordenima. Nismo, a nismo naili ni na Murtaga i Trna, to me donekle zabrinjava."
J edno vreme, nijedno od njih nije govorilo. Potom ona rece: Kako je protekao onaj tvoj
sinocni opit? J e li bio uspean?"
Bio sam isuvie iscrpljen da bih ga procenio. Otiao sam na spavanje."
Aaa."
Nakon nekoliko trenutaka, oboje su, kao po precutnom dogovoru, otili do radnog stola
naslonjenog na zid. Citavo brdo listova, ploca i svitaka prekrivalo je sto. Nasuada pogleda taj
zastraujuci prizor, te uzdahnu. Svega pola sata ranije, isti taj radni sto bio je prazan poto su ga njeni
pomocnici racistili.
Usredsredila se na najvii, njoj vec poznat izvetaj - na procenu broja zatocenika koje su
Vordeni zarobili tokom opsade Belatone, uz imena vanih osoba ispisana crvenim mastilom. Ona i
Orin su raspravljali o tim brojevima kada je Farika ula da joj skine zavoje.
Ne znam kako da se iskobeljam iz ove zapetljane situacije", priznala je.
Mogli bismo da odaberemo ovdanje ljude. Tada ne bismo morali da ostavimo za sobom
toliko naih ratnika."
Uzela je izvetaj. Moda, ali bilo bi teko pronaci ljude koji su nam potrebni, a vracevi su
nam ionako zauzeti do gue... "
Da li su Du Vrangr Gate otkrile nacin da raskinu zakletvu poloenu na drevnom jeziku?"
Nakon to mu je dala odrican odgovor, zapitao ju je: J esu li ostvarile bilo kakav napredak?"
Nisu. Nita to bi bilo delotvorno. Cak sam i vilenjake pitala, ali ni oni nisu imali vie srece
za svog dugog veka nego to smo mi imali u poslednjih nekoliko dana."
Ako to ne reimo, i to to skorije, moglo bi nas kotati i citavog rata", rekao joj je Orin. Taj
jedan jedini problem!"
Protrljala je slepoocnice: Znam i sama." Pre nego to su ostali bez zatite patuljaka u Farden
Duru i Trondhimu, pokuavala je da predvidi svaku prepreku na koju bi Vordeni mogli naici kada
krenu u nalet. Ali prepreka s kojom su se sada suocili uhvatila ju je potpuno nespremnu.

41
Problem se prvi put javio tokom zatija, nakon Bitke na Ognjenoj ravnici, kada je postalo
ocigledno da su svi casnici Galbatoriksove vojske, kao i mnogi obicni vojnici, bili primorani da se
zakunu na odanost Galbatoriksu i Carstvu na drevnom jeziku. Ona i Orin ubrzo su shvatili da tim
ljudima nikada ne bi mogli da veruju sve dok postoje Galbatoriks i Carstvo, a moda .il. ni nakon
njihovog unitenja. Posledica toga bee to to nisu mogli da prihvataju ljude koji su eleli da prebegnu
Vordenima, jer su se bojali da bi njihovo ponaanje moglo biti izloeno uticaju te zakletve.
Nasuadu sve to nije posebno brinulo u tom trenutku. Zarobljenici su bili deo ratne stvarnosti, a
ona se vec dogovorila s kraljem Orinom da njihovi zatocenici budu sprovedeni nazad u Surdu, gde ce
raditi na izgradnji drumova, tucanju kamena, kopanju rovova i slicnim tekim poslovima.
Tek poto su Vordeni preuzeli grad Feinster, Nasuada je pojmila sav opseg tog problema.
Galbatoriksovi izvritelji iznudili su zakletvu na odanost ne samo od feinsterskih vojnika vec i od
tamonje vlastele, od mnogih cinovnika koji su joj sluili, i od naizgled nasumicne skupine obicnih
ljudi irom grada - mnogima od njih Vordeni nisu uspeli da utvrde identitet. Oni pak za koje su znali
morali su biti zakljucani i zatoceni kako ne bi pokuali da svrgnu Vordene. Samim tim, pronalaenje
ljudi kojima bi mogli da veruju i koji bi eleli da rade za Vordene pokazalo se mnogo teim nego to
je Nasuada ikada ocekivala.
Zbog broja zatocenika, nije imala izbora do da ostavi dvostruko vie ratnika u Feinsteru nego
to je nameravala. Grad je pak, uz toliko uhapenih ljudi, bio prilicno osakacen, pa je bila prisiljena da
neophodne zalihe, umesto ka vordenskoj glavnici, preusmeri ka gradu ne bi li ga spasla od gladi.
Takvo se stanje nije moglo dugo odrati, a sve ce se jo vie pogorati sada kada su zaposeli i
Belatonu.
teta to patuljci jo nisu pristigli", rece Orin. Dobro bi nam dola njihova pomoc."
Nasuada se saglasila s tim. Trenutno je uz Vordene bilo tek nekoliko stotina patuljaka: ostali
se behu vratili u Farden Dur kako bi prisustvovali pokopu svog preminulog kralja Hrotgara i da bi
sacekali da njihovi poglavari odaberu Hrotgarovog naslednika; zbog toga je ona bezbroj puta proklela
sudbu. Pokuala je da ubedi patuljke da postave namesnika dok traje rat, ali oni behu tvrdoglavi poput
kamena, tvrdeci da moraju da se dre svojih drevnih obreda cak i ako to znaci da moraju da napuste
Vordene usred pohoda. Bilo kako bilo, patuljci su naposletku ipak odabrali novog kralja, Hrotgarovog
necaka Orika, te su krenuli ka dalekim Beor planinama da se pridrue Vordenima. Ba tada su
marirali preko prostranih ravnica severne Surde, negde izmedu jezera Tudosten i reke Dajt.
Nasuada se zapitala da li ce biti sposobni za borbu kada budu pristigli. Patuljci su nacelno
izdrljiviji od ljudi, ali poslednja dva meseca uglavnom su proveli na nogama, a to bi moglo da
otupi izdrljivost i najjacih stvorenja. Sigurno su se vec umorili od gledanja istih krajolika,
pomislila je.
Vec sada imamo mnogo zarobljenika. ta li ce tek biti nakon to preuzmemo Dras Leonu...",
odmahnula je glavom.
Odjednom se ucinivi zainteresovan, Orin rece: A ta ako sasvim zaobidemo Dras Leonu?"
Prelistao je hrpu listova na stolu pre no to je pronaao veliku kartu Alagezije koju su patuljci nacrtali,
pa ju je rairio preko svih tih dravnickih spisa. Ispupcenja na gomili papira ispod mape dadoe
krajoliku neobican izgled: vrhove na zapadu Du Veldenvordena, ulubljenu dolinu na mestu Beor
planina, klisure i ponore preko pustinje Hadarak i talasaste breuljke du najsevernijeg dela Kicme
koji se izrodie iz silnih svitaka pod mapom. Pogledaj!" Srednjim prstom je preao od Belatone do
Urubejna, prestonice Carstva. Ako odmariramo pravo tamo, necemo se ni pribliiti Dras Leoni. Bice
teko prevaliti toliku razdaljinu odjednom, ali moemo mi to."
Nasuada nije morala da porazmisli o njegovom predlogu, s obzirom na to da je vec i sama
pretresla tu mogucnost. Rizik bi bio prevelik. Galbatoriks bi i tada mogao da nas napadne s vojnicima
koje je postavio u Dras Leoni, a njih nije malo, ako je verovati naim uhodama; onda bismo morali da
odbijamo napade iz dva pravca odjednom. To ti je najbri nacin da izgubi bitku, a i rat. Ne, ipak
moramo da osvojimo Dras Leonu."
Orin se saglasio s njom, blago pognuvi glavu. Onda moramo da vratimo ljude iz Arouza.
Bice nam potreban svaki ratnik ako nastavljamo dalje."
Znam. Nameravam da okoncamo opsadu do kraja nedelje."
Ne tako to bi tamo poslala Eragona, nadam se."
Ne, imam drugaciji plan."
Dobro, onda. A ta cemo u meduvremenu? ta cemo sa ovim zarobljenicima?"

42
Ono to smo radili i ranije: postavicemo strae, ograde, katance. Moda bismo mogli i da
veemo zarobljenike cinima, da ih sputamo, kako ne bismo morali da pazimo na njih previe budno.
Osim toga, ne vidim drugo reenje do da ih sve pobijemo, a radije" - pokuala je da zamisli ono to ne
bi ucinila kako bi porazila Galbatoriksa - radije ne bih posezala za toliko... drasticnim merama."
Da." Orin se pognuo nad kartom, pogrbivi se poput leinara, dok je ljutito gledao u izbledelo
mastilo koje je oznacavalo trougao izmedu Belatone, Dras Leone i Urubejna.
Tako je i ostao sve dok Nasuada ne rece: Ima li jo necega za ta moramo da se pobrinemo?
J ormundur ceka zapovesti, a Savet stareina je zatraio prijem kod mene."
Brinem."
Povodom cega?"
Orin je preao rukom preko karte: Povodom toga da je ovaj poduhvat loe osmiljen od
samog pocetka, da su nae snage, sa snagama naih saveznika, opasno ratrkane i da bi, ukoliko rei da
stupi u boj licno, Galbatoriks mogao da nas uniti lako kao to Safira sakuplja koze u begu. Citava
nam strategija pociva na kovanju plana da se negde susretnu Galbatoriks, Eragon i Safira i to vie
vraceva, a samo je mali broj tih vraceva trenutno u naim redovima i necemo biti kadri da sakupimo
ostale na jednom mestu sve dok ne stignemo do Urubejna i dok se ne spojimo s kraljicom Islanzadi i
njenim vojskama. Dok se to ne desi - mi, naalost, ostajemo ranjivi pred napadima. Previe rizikujemo
pretpostavljajuci da ce nadmenost drati Galbatoriksa tamo gde jeste dok ne postavimo klopku oko
njega."
Nasuada je delila njegovu zabrinutost. Medutim, bilo je vanije ojacati Orinovo
samopouzdanje nego tugovati s njim jer, ako mu odlucnost oslabi, njegove dunosti i borbeni duh
njegovih ljudi bice jo ugroeniji. Pa, nismo sasvim nezaticeni", rekla mu je. Vie nismo. Sada
imamo Dautdert, i mislim da bismo njime mogli i da ubijemo Galbatoriksa i ruikana ako napuste
svoje utocite u Urubejnu."
Moda."
Osim toga, od briga nema vajde. Patuljke ne moemo da ubrzamo, kao to ne moemo da
ubrzamo ni sopstveno napredovanje ka Urubejnu, niti pak da podvijemo rep i pobegnemo. Stoga ne
bih sebi dozvolila da me okolnosti previe brinu. J edino to nam preostaje jeste da se trudimo da svoju
sudbu prihvatimo casno, ma kakva ona bila. Inace bi razmiljanje o Galbatoriksovim mogucim
poduhvatima moglo da nas onespokoji, a meni to nije potrebno.
Odbijam da mu dam takvu moc nad sobom."

43
ODVANO U SUSRET ZORI

Odjednom odjeknu vrisak: piskav, promukao i prodoran, visinom i snagom gotovo neljudski.
Eragon se sav zgrcio, kao da ga je neko ubo iglom. Veci deo dana proveo je posmatrajuci ljude kako
se bore i ginu, i sam ih je pobio na desetine, ali ipak nije mogao da se otrgne od zabrinutosti kada je
zacuo Ilejnine mucne krike. Zvuci koje je izbacivala iz sebe behu toliko uasni da je cak poceo da se
pita da li ce preiveti porodaj.
Pokraj njega, uz bure koje mu je posluilo umesto stolice, cucali su Albrih i Baldor, cackajuci
izgaene vlati trave izmedu donova. Svojim debelim prstima dobrano bi izgnjecili svaku vlat i lisku,
predano i temeljno, pre nego to bi se uhvatili za sledecu. Cela su im blistala od znoja, a oci im behu
ispunjene besom i ocajem. Povremeno bi razmenili poglede, ili bi se zagledali preko travnjaka ka
cadoru u kojem je bila njihova majka, no inace su samo zurili u zemlju, ne obracajuci panju ni na ta
oko sebe.
Metar-dva dalje, Roran je sedeo na svom buretu, koje je bilo okrenuto na stranu, pa se
pomeralo kad god bi se uzvrpoljio. Na rubu blatnjavog druma stajala je nagomilana skupina od
desetak ljudi iz Karvahola, koju su mahom cinili prijatelji Horsta i njegovih sinova i oni cije su ene
pomagale isceliteljki Gertrudi da porodi Ilejn. Iznad svih njih, nadvijala se Safira. Vrat joj je bio
povijen poput nategnutog luka, a vrh repa joj se trzao kao da je u lovu, pri cemu je neprestano
izbacivala svoj rubin-crveni jezik iz usta, oprobavajuci vazduh u potrazi za mirisima koji bi mogli da
ih obaveste o Ilejn ili o njenom nerodenom detetu.
Eragon je trljao napregnut miic leve podlaktice. Cekali su vec nekoliko casova, pa im se
suton polako primakao. Izduene crne senke razvukoe se od svakog predmeta, pruajuci se ka istoku
kao da ele da dodirnu horizont. Vazduh se takode ohladio, te komarci i vilin-konjici cipkastih krila iz
oblinje reke Dajt stadoe da kidiu na njih. J o jedan vrisak presece tiinu.
Mukarci se promekoljie s nelagodom, a onda nacinie znakove rukama kako bi oterali urok
i pocee tiho da apucu, tako da ih cuju samo oni pokraj njih, mada je Eragon mogao sve da cuje.
aputali su o Ilejninoj tekoj trudnoci: neki su ozbiljnim glasovima tvrdili da ce, ukoliko se ne porodi
uskoro, moda biti prekasno i za nju i za dete. Drugi su govorili Teko je kad covek izgubi enu cak i
u mirnodopska vremena, a kamoli ovde, a kamoli ba sada" i teta, ba teta". Neki su za Ilejnine
muke krivili Ra'zake, ili dogadaje koji su se zbili tokom putovanja seljaka ka Vordenima. Nekoliko
ljudi je cak izrazilo nepoverenje povodom toga to su Arji dopustili da pomae pri porodaju. Ona ti je
vilenjakinja, a ne ljudsko bice", rekao je drvodelja Fisk. Trebalo bi da se dri svoje fele, kad ti ja
velim, a ne da se petlja gde joj nije mesto. Ko zna ta ona zapravo hoce, hm?"
Eragon je cuo i to, i jo tota, ali cutke je prikrio svoje reakcije, znajuci da bi seljanima bilo
neprijatno kad bi saznali koliko mu se sluh izotrio.
Bure pod Roranom zakripa kada se nagnuo napred: Misli li da bi trebalo da... "
Ne", rece mu Albrih.
Kragon jo cvrce privi ogrtac uz telo. Studen je pocela da mu se uvlaci pod kou, ali nije
eleo da ode dok se Ilejnine muke ne okoncaju. Gledajte", rece Roran, odjednom uzbuden. Albrih i
Baldor istovremeno okrenue glave.
Katrina je izala iz cadora na drugoj strani druma, iznoseci zaveljaj uprljanih krpa. Pre nego
to se ulazno krilo cadora ponovo spustilo, Eragon je na tren spazio Horsta i jednu od ena iz
Karvahola, mada nije bio siguran koju tacno, kako stoje u podnoju leaja na kojem je Ilejn leala.
Ne uputivi posmatracima ni jedan jedini iskoeni pogled, Katrina je trkom otila do vatre
pokraj koje su Fiskova ena Izolda i Nola prokuvavale krpe za ponovnu upotrebu.
Bure zapucketa jo dva puta kada je Roran promenio poloaj. Eragon je delimice ocekivao da
ce potrcati ka Katrini, ali on je ostao na svom mestu, sa Albrihom i Baldorom. Sa ostalim seljanima,
ispratili su Katrinino kretanje ne trepcuci.
Eragon se iskezio kada se nov Ilejnin vrisak razlegao kroz vazduh, jednako mucan kao
prethodni.

44
Onda se ulaz u cador po drugi put rairio, kako bi Arja izjurila napolje, praznih ruku i sva
racupana. Kosa joj je lebdela oko lica dok je hitala ka troje Eragonovih vilenjackih straara, koji su
stajali u senci iza jedne od oblinjih atri. Nekoliko trenutaka je uurbano razgovarala s jednom od
njih, vilenjakinjom mravog lica po imenu Invidija, a onda se bre-bolje vratila odakle je dola.
Eragon ju je sustigao poto je nacinila nekoliko koraka. Kako ide?", upitao ju je. Loe."
Zato toliko traje? Ne moe im pomoci da se sve ubrza?"
Arjin izraz, koji je vec bio namucen i zategnut, postade jo otriji. Naravno da mogu, mogla
sam da svojim pojem izvucem dete iz materice jo u prvih pola sata, ali Gertruda i ostale ene
doputaju mi da koristim samo najprostije cini."
Pa to nema smisla! Zato?"
Zato to se plae carolija, a plae se i mene."
Pa kai im da ne misli nita loe. Kai im na drevnom jeziku, pa nece imati izbora do da ti
poveruju."
Odmahnula je glavom. To bi samo pogoralo stvari. Pomislile bi da pokuavam da ih
omadijam, pa bi me oterale."
Siguran sam da Katrina... "
Samo sam zahvaljujuci njoj i uspela da bacim dosadanje cini." Ilejn ponovo vrisnu. Zar ti
ne doputaju ni da joj olaka bolove?" Samo onoliko koliko sam vec ucinila."
Eragon se naglo okrenu ka Horstovom cadoru. E pa, ne moe to tako", procedio je stisnutih
zuba.
J edna mu se aka sklopi oko leve ruke, zadravi ga u mestu. Zbunjen, Eragon se ponovo
okrenu ka Arji. Odmahnula je glavom. Nemoj", rekla mu je. To su ti obicaji stariji od sveta i veka.
Umea li se, razljutice i osramotice Gertrudu i okrenuce mnoge ene iz svoga sela protiv sebe."
Ba me briga!"
Znam, ali mora mi verovati: najpametnije to sada moe da uradi jeste da saceka sa
ostalima." Pustila mu je ruku kao da eli da naglasi to to je rekla.
Ne mogu samo da stojim dok se ona muci."
Sluaj me! Bolje je ovako. J a cu pomoci Ilejn kako god mogu - to ti obecavam - ali nemoj da
ulazi unutra. Samo ce izazvati sukob i bes, a to nam najmanje treba... Molim te."
Eragon je oklevao, a onda zgroeno zaurla i rairi ruke jer Ilejn ponovo vrisnu. Dobro", rece
te se nagnu ka Arji, ali ta god se desilo, ne daj da ona ili dete umru. Ne zanima me ta mora da
ucini. Ne daj da umru."
Arja se ozbiljno zagledala u njega prodornim pogledom. Nikada ne bih dozvolila da neko
dete nastrada", rece mu, te krenu unutra.
Kada je nestala u Horstovom cadoru, Eragon se okrenu ka mestu gde se behu okupili Roran,
Albrih i Baldor, te se sroza na svoje bure.
I?", upita ga Roran.
Eragon slegnu ramenima. Cine sve to mogu. Moramo biti strpljivi... To je to!"
Meni se cini da ti je rekla mnogo vie od toga", rece mu Baldor. Znacenje je bilo isto."
Sunce je promenilo boju, postajuci narandasto i grimizno dok se pribliavalo tlu. Nekoliko
iscepkanih oblaka koji ostadoe na zapadnom nebu nakon oluje koja je ranije protutnjala tim
krajevima zadobilo je iste nijanse. J ata vrabaca proletee im iznad glava, gosteci se za veceru nocnim
leptirovima, muvama i ostalim insektima koji su lebdeli unaokolo.
Kako je vreme odmicalo, Ilejnini vapaji su jenjavali, izbledevi od pocetnih grlenih vrisaka do
priguenog, isprekidanog stenjanja od kojeg su se Eragonu kostreile dlake na vratu. Vie od svega
je eleo da je oslobodi muka, ali nije mogao da privoli sebe da zanemari Arjin savet, pa je
ostao na svom mestu vrpoljeci se i grickajuci svoje pomodrele nokte, povremeno se uputajuci u
kratke, ustre razgovore sa Safirom.
Dotakavi zemlju, sunce se rairilo po horizontu poput ogromnog umanceta koje se razliva iz
svoje opne. imii pocee da se meaju s vrapcima, tiho i usplahireno mauci koastim krilima.
Njihovo piskavo cijukanje bee gotovo bolno za Eragonove ui.
A onda Ilejn izbaci iz sebe krik koji je zagluio svaki drugi zvuk u njihovoj blizini, krik za koji
se Eragon ponadao da ga nikada vie nece cuti.
Usledio je kratak ali dubok tajac, koji se zavrio isprekidanim placem novorodenog deteta to
se razlee iz cadora poput drevnih fanfara koje najavljuju dolazak nove osobe na ovaj svet. Cuvi taj

45
zvuk, Albrih i Baldor odmah se iroko nasmejae, zajedno sa Eragonom i Roranom, a nekoliko
okupljenih ljudi cak i uskliknu.
Ali njihovo slavlje bee kratkog veka. Ba kad se utiae poslednji poklici, ene iz cadora
zajecae kretavim, srceparajucim jecajima. Eragon se sledio od jeze. Znao je ta to naricanje znaci,
ta je oduvek znacilo: zadesila ih je najgora nesreca.
Ne", rece u neverici, poskocivi s bureta. Ne moe biti mrtva. Ne moe. Arja mi je obecala.
Kao da je cula njegovu misao, Arja naglo trgnu ulazno krilo cadora te potrca ka njemu sjurivi
se preko druma neverovatno dugim koracima.
ta je bilo?", upita je Baldor cim se zaustavila.
Arja ne obrati panju na njega, vec rece: Eragone, podi sa mnom."
ta je bilo?", uzviknu Baldor ljutito, te posegnu za Arjinim ramenom." Zgrabila ga je za
zglob naizgled munjevitim pokretom, te mu je zavrnula ruku iza leda nateravi ga da se pogne poput
bogalja. Lice mu se zgrcilo od bola.
Ako eli da ti sestrica preivi, skloni se u stranu i ne smetaj!" Pustila ga je odgurnuvi ga, te
on citavom duinom pade pravo na Albriha, a ona se okrenu kako bi se vratila u Horstov cador.
ta se desilo?", upita je Eragon pridruivi joj se.
Arja se okrenu ka njemu ustreptalog pogleda. Dete je zdravo, ali rodeno je sa zecjom usnom."
Eragon je tada shvatio uzrok malopredanjeg naricanja. Deca prokleta zecjom usnicom retko
su ostavljana u ivotu: bilo ih je teko hraniti, a cak i ako bi roditelji uspeli da ih nahrane, takva bi
deca imala bedan ivot, bila bi odbacena, ismevana, nesposobna da pronadu bracnog druga. Uglavnom
se pokazivalo da bi bilo bolje da se takvo dete rodilo kao mrtvorodence. Mora je isceliti, Eragone",
rece mu Arja.
J a? Ali ja nikada nisam... Zato ne moe ti? Ti zna vie o isceljenju od mene."
Ako ja izmenim izgled tog deteta, ljudi ce reci da sam je ukrala i zamenila nekim
zamencetom. Isuvie sam dobro upoznata s pricama koje tvoji ljudi pricaju o mome narodu, Eragone.
Ucinicu to ako budem morala, ali dete ce zbog toga patiti do kraja ivota. J edino je ti moe spasti
takve
sudbe."
Odmah ga obuze panika. Nije eleo da bude odgovoran za ivot jo jedne osobe: vec je bio
odgovoran za previe ivota.
Mora je isceliti", rece mu Arja strogo. Eragon se prisetio koliko vilenjaci cene i paze svoju
decu, a i decu svih drugih vrsta.
Hoce li biti uz mene ako mi zatreba pomoc?"
Naravno."
Bicu i ja, rece mu Safira. Ne mora ni da pita.
U redu", rece Eragon, te cepa Brisingr za jabuku, cvrsto reen. Obavimo to."
Sa Arjom za petama, hitro je otiao do cadora, te se provukao kroz debelo vuneno ulazno
krilo. Dim sveca odmah mu pecnu oci. Pet ena iz Karvahola stajalo je zbijeno uza zid. Njihovo
naricanje pogodilo ga je poput pravog udarca. Njihale su se kao omadijane, kidajuci odecu i cupajuci
kosu uz glasne jadikovke. Horst se nalazio u podnoju leaja i svadao se s Gertrudom, lica
zajapurenog, naduvenog i izboranog od umora. Isceliteljka je uz grudi drala zamotuljak za koji je
Eragon pretpostavljao da je novorodence. Nije mu, dodue, mogao videti lice, buduci da se mekoljilo
i kmecalo pojacavajuci optu larmu. Gertrudini obli obrazi blistali su od znoja, a kosa joj se slepila uz
kou. Ogoljene podlaktice behu joj umrljane nekakvim vlanim mrljama. Katrina je klecala na
okruglom jastucetu uz zaglavlje leaja i brisala Ilejnino celo vlanom krpom.
Eragon gotovo da nije prepoznao Ilejn: lice joj bee upalo, a imala je i crne kolutove ispod
ociju koje su joj lutale na sve strane, naizgled nesposobne da se usredsrede na bilo ta. Potocici suza
sputali su joj se iz spoljnih uglova ociju preko slepoocnica i nestajali u zamrenim loknama. Usta su
joj se otvarala i zatvarala dok je mrmljala nerazgovetne reci. Telo joj bee pokriveno okrvavljenim
caravom.
Ni Horst ni Gertruda nisu zapazili Eragona sve dok im nije priao. Eragon je prilicno porastao
otkad je napustio Karvahol, ali Horst je i dalje bio za glavu vii od njega. Oboje ga pogledae, te iskra
nade ozari kovacevo bledo lice.
Eragone!" Spustio je teku ruku na Eragonovo rame, te se oslonio na njega kao da zbog svega
to se dogodilo vie ne moe da stoji. Cuo si?" To i nije bilo pitanje, ali Eragon ipak klimnu. Horst

46
baci pogled ka Gertrudi - hitar, munjevit pogled - a onda mu se golema, lopatasta brada pomeri s jedne
strane na drugu zajedno s vilicom, te mu se jezik ukaza izmedu usana da bi hi ih ovlaio. Moe li...
moe li ita da ucini za nju?"
Moda", rece Eragon, pokuacu."
Ispruio je ruke. Poto je nakratko oklevala, Gertruda mu je predala topli zamotuljak i
odstupila. Po njenom dranju se videlo da joj je nelagodno.
U nabore tkanine bee zamotano sicuno, namrekano lice devojcice.
Koa joj je bila tamnocrvena, oci nadute i sklopljene, ali izgledala je kao da se kezi, kao da je
besna zbog ophodenja prema njoj - to bee reakcija koja se Eragonu cinila sasvim razumnom.
Medutim, najupecatljiviji deo njenog lica bio je irok procep koji joj se pruao od leve nozdrve do
sredine gornje usne. Kroz njega se video njen ruicast jezicic, koji je leao poput mekanog, ljigavog
pua golaca, i povremeno se trzao.
Molim te", rece Horst, ako ikako moe da joj... "
Eragon se tre kad ensko naricanje dostie veoma visok, piskav ton. Ne mogu ovde", rece.
Kada se okrenuo da izade, Gertruda se oglasi iza njega: Idem i ja s tobom. J edna od nas to
znamo s decom mora da ostane uz nju."
Eragon nije eleo da se Gertruda mota oko njega dok bude pokuavao da popravi devojcicino
lice, pa mu je dolo da joj to i kae, no odjednom se prisetio onoga to mu je Arja rekla o zamencadi.
Neko iz Karvahola, neko kome ostali seljani veruju, morace da bude svedok devojcicinog preobraaja,
kako bi kasnije mogao da uveri narod da je dete i dalje ista osoba.
Kako hoce", rece, prikrivi svoje protivljenje.
Beba mu se promekoljila u narucju, te tuno zakmeca kada su izali iz cadora. S druge strane
druma, seljani uperie ruke u njih, a Albrih i Baldor odmah krenue k njima. Eragon odmahnu glavom,
te se njih dvojica zaustavie, bespomocno gledajuci u njega.
Arja i Gertruda su opkolile Eragona sa obe strane, te krenue za njim kroz tabor pravo ka
njegovom cadoru. Tlo im se treslo pod stopama poto je i Safira krenula za njima. Ratnici koji se
zatekoe na drumu sklonie se bre-bolje kako bi oni proli.
Eragon se trudio da hoda to laganije kako ne bi truckao dete. J ak, budav vonj irio se oko
devojcice; nalikovao je mirisu umskog tla u topao letnji dan.
Kad stigoe nadomak odredita, Eragon pokraj druma ugleda devojcicu-veticu Elvu kako
stoji izmedu dva niza cadora ozbiljnog lica i zuri u njega krupnim ljubicastim ocima. Nosila je
purpurno-crnu haljinu s dugackim cipkanim velom koji bee zabacila s lica, otkrivajuci srebrnast,
zvezdolik beleg na celu, nalik na gedvej ignaziju.
Nije prozborila ni rec, niti je pokuala da ga uspori ili zaustavi. Medutim, Eragon je shvatio
njeno upozorenje, jer je vec njeno prisustvo predstavljalo prekor na njegov racun. J ednom je vec
pokuao da petlja oko sudbe novorodenceta, a posledice behu stravicne. Nije mogao sebi da dozvoli
jo jednu takvu greku, ne samo zbog tete koju bi time izazvao vec i zato to bi onda Elva postala
njegov zakleti neprijatelj. I pored svih svojih moci, Eragon se pribojavao Elve. Njena sposobnost da
zaviri ljudima u duu i izvuce sve to ih muci i mori, da predvidi sve to ce im tek zadavati nevolje,
cinila ju je jednim od najopasnijih stvorenja u vasceloj Alageziji.
to god se desilo, pomisli Eragon ulazeci u svoj zamraceni cador, ne elim da naudim ovom
detetu. Uto je osetio novu reenost da prui tom detetu priliku da normalno ivi - priliku koju ne bi
dobilo u datim okolnostima.

47
USPAVANKA

Blaga svetlost sunca na zalasku probi se u Eragonov cador. Sve je unutra bilo sivo, kao da je
isklesano od granita. Eragon je svojim vilenjackim vidom lako razaznao obrise svih predmeta, ali znao
je da Gertruda nece moci da ih vidi, pa je zbog nje izgovorio: Naina hvitr un bollr. Tim recima je
postavio blistavo vilinsko svetalce da lebdi pod krovom cadora. Blaga bela sfera nije odavala toplotu,
vec je samo pruala osvetljenje poput jakog fenjera. Uzdrao se od upotrebe reci brisingr u cinima
kako mu secivo maca ne bi zaplamtelo.
Zacuo je kako se Gertruda zaustavlja iza njega, pa se okrenuo i video je kako zuri u vilinsko
svetio, steuci torbu koju je ponela sa sobom. Njega je njeno dobro znano lice podsetilo na dom i na
Karvahol, te je osetio neocekivan nalet nostalgije.
Polako je spustila pogled na njega. Kako si se samo promenio", rekla mu je Cini mi se da
odavno vie nema onog decacica nad kojim sam bdela onda kada ga je uhvatila groznica."
I dalje sam onaj stari", odgovorio joj je.
Ne bih rekla da jesi."
Njena izjava ga je zabrinula, ali nije imao vremena da razmilja o njoj, pa ju je potisnuo iz
uma kako bi priao svome leaju. Neno, sasvim neno, prebacio je novorodence iz ruku na cebad,
paljivo kao da je sazdano od stakla. Devojcica mahnu stegnutom pesnicom ka njemu. Nasmeivi se,
taknuo ju je vrhom desnog kaiprsta, te ona tiho zaguguta.
ta smera s njom?", upita ga Gertruda, spustivi se na hoklicu pokraj zida cadora. Kako ce
je isceliti?"
Nisam siguran."
Eragon je upravo tada primetio da Arja nije ula u cador s njima. Dozvao ju je po imenu i, tren
kasnije, ona mu odgovori spolja glasom priguenim zbog debele tkanine koja ih je razdvajala. Tu
sam", rekla mu je. I tu cu i ostati. Ako ti zatrebam, samo usmeri misli u mom pravcu i doci cu."
Eragon se blago namrti. Racunao je na nju pokraj sebe tokom zahvata koji ga je ocekivao,
kako bi mu pomogla kada ne bude znao ta da ucini i kako bi ga ispravila ako nacini neku greku. Pa
dobro, nema veze. I dalje mogu da je pitam ta hocu, ako poelim. A Gertruda ovako nece imati
razloga da posumnja da Arja ima ikakve veze sa onim to ce se zbiti s devojcicom. Iznenadile su ga
mere predostronosti koje je Arja preduzela kako bi izbegla sumnje da je devojcica zamence, pa se
zapitao da li su je nekada optuili za kradu necijeg deteta.
Ram leaja zakripa kada se lagano spustio na njega okrenuvi se ka bebi. Namrtio se jo
vie. Osetio je kako Safira preko njega posmatra devojcicu koja je dremala na cebadi, naizgled
nesvesna sveta oko sebe. J ezicic joj se presijavao u procepu koji joj je delio gornju usnicu.
ta kae?, upitao ju je.
Samo polako, da slucajno sam sebi ne bi odgrizao rep.
Saglasio se s njom, a onda je, osetivi se nekako nestano, zapita: A ti si to nekada uradila?
Mislim, ugrizla sopstveni rep?
Nije nita rekla, dreci se po strani, ali uspeo je da uhvati kratak nalet culnih nadraaja:
meavinu prizora - drvece, trava, sunce, padine Kicme - i teak miris crvenih orhideja, a onda nagao,
bolan, otar osecaj, kao da joj je neko pritisnuo rep vratima.
Eragon se tiho nasmejao za sebe, a onda se usredsredio na sastavljanje cini za koje je mislio da
ce mu biti potrebne za isceljenje devojcice. To je potrajalo gotovo pola sata. On i Safira su to vreme
mahom proveli prelazeci iznova tajnovite recenice, proucavajuci i pretresajuci svaku rec i izraz, pa cak
i njihov izgovor, kako bi se postarali za to da cini obave ono to je nameravao i nita vie od toga.
Usred njihovog nemog razgovora, Gertruda se uzvrpolji na hoklici te rece: Meni beba izgleda
isto kao ranije. Ne ide ti, jelda? Nema potrebe da skriva istinu od mene, Eragone. Vidala sam ja i
mnogo gore stvari u svoje vreme."
Eragon upitno podie obrve, te joj blagim glasom rece: Nisam jo ni poceo."

48
Gertruda se ponovo srozala na hoklicu, potpuno poraena. Iz torbe je izvukla klupko ute
vunice, napola zavren demper i par uglacanih igala za trikanje od brezovine. Prsti joj se pokrenue
uvebano i hitro, te poce da trika i obrubljuje. Ravnomerno kljocanje igala nekako je umirilo
Eragona: bio je to zvuk koji je cesto sluao u detinjstvu i koji je vezivao za sedenje kraj kuhinjskog
ognjita u prohladnim jesenjim vecerima, kada bi sluao kako odrasli ispredaju price puckajuci lule ili
gutajuci gutljaje tamnosmede alovine nakon obilne vecere.
Kada su utvrdene cini konacno zadovoljile njega i Safiru i kada se uverio da mu jezik nece
zapeti ni za jedan nepoznat glas drevnog jezika, Eragon je posegnuo za snagom njihovih tela kako bi
se spremio da baci prve cini.
Onda zastade.
Kada su vilenjaci koristili madije da bi naterali drvo ili cvet da raste u eljenom obliku, ili da
bi izmenili sopstveno telo ili telo nekog drugog bica, oni su uvek, bar koliko je njemu bilo poznato,
sastavljali cini u obliku pesme. Cinilo mu se primerenim da i sam ucini tako. Ali on je poznavao samo
nekoliko vilenjackih pesama, a nijednu od njih nije znao dovoljno dobro da bi tacno i delotvorno
ponovio te predivne i sloene melodije.
Stoga je odabrao pesmu iz najdubljih kutaka secanja, pesmu koju mu je njegova ujna Marijan
pevala kada je bio mali, pre nego to ju je bolest odnela, pesmu koju su ene Karvahola pevuile
svojoj deci od pamtiveka kada bi ih uukavale pod pokrivace pred spavanje - izabrao je jednu
uspavanku. Note su bile jednostavne, lagane za pamcenje i utene, pa se nadao da ce umiriti i
novorodence.
Poceo je tiho i prigueno, dopustivi da se reci lagano kotrljaju iz njega i da mu se glas iri po
cadoru poput toplote iz ognjita. Pre nego to je posegnuo za madijama, devojcici je na drevnom
jeziku kazao da joj je prijatelj, da joj eli samo dobro i da bi ona trebalo da mu veruje.
Promekoljila se u snu, kao da mu odgovara, te joj zategnuto lice omeka.
Eragon je potom poceo da baje: behu to jednostavne cini od dve kratke recenice, koje je stao
da ponavlja poput molitve. Malo ruicasto udubljenje gde devojcicina usna bee razdvojena poce da
svetluca i da se rastee kao da se neko usnulo stvorenje mekolji ispod povrine.
Ono to je pokuavao da ucini nije bilo nimalo lako. Kosti novorodenceta, kao i i kosti svih
beba, behu meke i hrskavicave, razlicite od kostiju odraslih, pa sledstveno i razlicite od onih koje je
popravljao tokom vremena provedenog uz Vordene. Morao je da pazi da joj ne ispuni taj procep u
ustima kostima, masom i koom odraslih ljudi, poto tada ti delovi ne bi rasli ravnomerno sa ostatkom
njenog tela. A kada bude popravljao rupu na njenom gornjem nepcu i desnima, morace da pomera,
ispravlja i ucini simetricnim korenove onoga to ce izrasti u dva prednja zuba, to nikada ranije nije
radio. Citav poduhvat dodatno je uslonjavalo to to on devojcicu nikada nije video bez tog
unakaenog dela, pa nije bio siguran kako bi njena usna i usta trebalo da izgledaju. Njemu je licila na
svaku drugu bebu koju je video: okrugla, bucmasta, bez oblika i cvrstine. Brinula ga je pomisao da bi
mogao da joj podari lice koje ce sada izgledati lepo, ali koje ce s godinama postati cudno ili
neprivlacno.
Zbog toga je nastavio veoma oprezno, cineci samo male promene u jednom zahvatu, da bi se
potom zaustavio da proveri ishod. Poceo je od najdubljih slojeva devojcicinog lica, od kostiju i
hrskavice, te je polako nastavio ka vanjskim delovima, sve vreme pojuci.
U odredenom trenu, Safira poce da pevui s njim leeci napolju, te vazduh zatreperi od njenog
dubokog glasa. Vilinsko se svetio pojacavalo i smanjivalo u skladu s jacinom njenog pevuenja, to za
Eragona bee krajnje cudnovata pojava. Odlucio je da kasnije pita Safiru ta je bilo posredi.
Rec po rec, sat za satom, bacao je cini kroz noc koja se vec bila otegla, mada Eragon nije
obracao panju na vreme. Kada je devojcica zaplakala od gladi, nahranio ju je pomocu malo energije.
On i Safira su se trudili da ne doticu njen um svojim umovima jer nisu znali kako bi taj kontakt uticao
na njenu nezrelu svest, no povremeno bi ga ipak okrznuli: njen se um Eragonu cinio nejasnim i
neoblikovanim, poput uzburkanog mora neoblikovanih osecanja spram kojih je sve ostalo na svetu
bilo nevano.
Pokraj njega, Gertruda je nastavila da zvecka svojim iglama, a jedini prekid ritma zbio bi se
kada bi isceliteljka izgubila broj boda ili kada bi morala da se vrati nekoliko petljica kako bi ispravila
neku omaku.

49
Lagano, sasvim lagano, raspuklina u devojcicinim desnima i nepcu poce da se stapa u celinu
bez ava, dva ruba njene zecje usnice spojie se uz kou koja joj potece poput tecnosti, te joj se iznad
gornje usne postepeno pojavila savrena, obla ruicasta povrina.
Eragon se najvie pomucio i zadrao tvoreci oblik njene usne, i bavio se njome sve dok Safira
najzad ne rece: Gotovo je. Ostavi je takvu. Tada je i sam morao da prizna da vie ne moe da
popravlja devojcicin izgled jer ce ga inace slucajno pogorati.
Potom je dopustio da uspavanka lagano utihne. J ezik mu je bio natecen i suv, a grlo ga je
grebalo. Podigao se s leaja i ustao napola povijen nad njim, previe ukocen da bi se sasvim ispravio.
Pored odsjaja vilinskog svetla, bled blesak je proimao citav cador - isti kao onaj koji je
svetleo kada je otpoceo posao. Isprva je bio zbunjen - zar sunce nije vec sasvim zalo? - ali potom je
shvatio da ta svetlost pristie sa istoka, a ne sa zapada, i sve mu postade jasno. Nije ni cudo to sam
sav ukocen. Presedeo sam citavu noc.
A ta ja da kaem?, rece Safira. I mene kosti bole kao tebe. Njeno ga je priznanje iznenadilo:
retko je govorila da joj je neudobno, bez obzira na jacinu njene nelagode. Ratovanje je zasigurno
odnelo veci danak nego to se to na njoj moglo videti. Cim je on to zakljucio i cim je ona postala
svesna toga, blago se odmakla iz njegovih misli, te rece: Umorna ili ne, jo mogu da smodim sve
vojnike koje Galbatoriks poalje na nas.
Znam.
Vrativi vunicu u torbu, Gertruda ustade te doepa do leaja. U ivotu ne videh takva cuda",
rekla mu je. Pogotovo ne od tebe, Eragone, Bromov sine." Radoznalo se zagledala u njega: Brom ti
jeste bio otac, jelda?"
Eragon joj klimnu, te promuklo rece: J este."
To mi i deluje prikladno."
Eragon nije bio raspoloen za pricu o tome, pa samo zabrunda i ugasi vilinsku svetlost jednim
pogledom i jednom milju. Istoga trena se zamracilo sve osim blagog odsjaja praskozorja. Oci su mu
se privikle na promenu bre od Gertrudinih: ona trepnu pa se namrti i pomeri glavu s jedne strane na
drugu, kao da nije sigurna gde se on nalazi.
Devojcica bee topla i teka u Eragonovom narucju. Nije bio siguran da li su za iscrpljenost
odgovorne carolije koje je koristio ili vreme koje mu je zadatak oduzeo.
Zagledao se u devojcicu i promrmljao osetivi iznenadan zatitnicki duh u sebi: Se ono waise
ilia." Srecna mi bila. Nije to bila carolija, bar ne prava, ali ponadao se da ce joj moda pomoci da
izbegne neke od nedaca koje su mucile tolike ljude. A ako ne to, onda neka joj bar izmami osmeh.
To se i dogodilo. Osmeh joj se rairio po sicunom licu, te devojcica krajnje odlucno rece:
Gu- gu!"
Eragon se takode osmehnu, pa se okrenu da izade.
Cim je podigao ulazno krilo, video je da se mala skupina okupila u polukrugu oko cadora.
Neki su stajali, neki sedeli, neki cucali. Vecinu je prepoznao kao ljude iz Karvahola, ali tu su bili i
Arja i ostali vilenjaci - pomalo izdvojeni od ostalih - uz nekoliko vordenskih ratnika kojima nije znao
imena. Zapazio je i Elvu kako se unja iza oblinjeg atora, spustivi crni cipkani veo da bi sakrila lice.

Eragon je zakljucio da je ta skupina zasigurno cekala satima, a da on nopte nije opazio
njihovo prisustvo. Bio je bezbedan uz Safiru i vilenjake koji su ga cuvali, ali to nije bilo opravdanje za
to to je sebi dozvolio takvo oputanje.
Moram biti bolji, kazao je samom sebi.
Na celu gomile ljudi stajao je Horst sa svojim sinovima; delovao je zabrinuto. Celo mu se
nabralo kada se zagledao u zamotuljak u Eragonovom narucju, te je zinuo kao da hoce neto da mu
kae, ali nije mogao da ispusti ni glasa.
Bez ikakve pompe i ceremonije, Eragon je priao kovacu i okrenuo devojcicu tako da joj moe
videti lice. Horst se nekoliko trenutaka nije micao, n onda mu oci blesnue, a na licu mu se pojavi
izraz toliko duboke radosti i olakanja da se gotovo nije razlikovao od izraza tuge.
Predavi devojcicu Horstu, Eragon rece: Ruke su mi odvec okrvavljene za ovakav posao, ali
drago mi je to sam mogao da pomognem."
Horst dotace devojcicinu gornju usnicu vrhom srednjeg prsta, te odmahnu glavom. Ne mogu
da verujem... ne mogu da verujem." Pogledao ju u Eragona. Ilejn i ja cemo biti tvoji dunici zanavek.
Ako ti..."

50
Nita mi ne dugujete", rece mu Eragon blago, samo sam uradio ono to bi uradio svako kad
bi imao potrebnu vetinu."
Ali ti si je iscelio, i stoga sam ti zahvalan."
Eragon se malo dvoumio, te je naklonio glavu prihvatajuci Horstovu zahvalnost. Kako cete je
nazvati?"
Kovac je ozareno gledao u svoju kcerkicu. Ako se Ilejn bude saglasila, mislio sam da je
nazovemo Nada."
Nada... lepo ime." Nada nam je, vala, svima potrebna u ivotu. A kako je Ilejn?" Umorno,
ali dobro."
Potom i Albrih i Baldor okruie oca zagledajuci sestricu, zajedno s Gertrudom, koja je izala
iz cadora nedugo nakon Eragona, a potom se i ostali seljani osmelie pa im se pridruie. Cak se i
znatieljni ratnici stisnue uz Horsta, izvijajuci vratove kako bi makar nakratko osmotrili devojcicu.
Malo kasnije, vilenjaci protegoe svoje duge udove, te im i oni pridoe. Primetivi ih, ljudi im
se bre-bolje uklonie s puta praveci im prolaz do Horsta. Kovac se zgrci i isturi vilicu poput buldoga
kada, jedan po jedan, vilenjaci pocee da se saginju ne bi li pogledali devojcicu. Neki su joj i
proaputali rec-dve na drevnom jeziku. Izgleda da uopte nisu primecivali uporne sumnjicave poglede
koje seljani behu usmerili ka njima.
Kada u redu ostadoe jo samo tri vilenjaka, Elva munjevito izjuri iza cadora iza kojeg se
skrivala i stade na kraj kolone. Nije dugo cekala pre nego to je i na nju doao red da stane ispred
Horsta. Mada se malo kolebao, kovac je spustio ruke i savio kolena, no ipak je bio toliko vii od Elve
da je ona morala da se propne na prste kako bi videla novorodence. Eragon zadra dah kada se
zagledala u nekada unakaeno detence, poto zbog vela nije mogao da proceni njenu reakciju.
Nekoliko sekundi kasnije, Elva se spustila na pete. Odlucnim korakom, krenula je nazad
stazom koja je prolazila pored Eragonovog cadora. Preavi dvadesetak metara, naglo se zaustavila i
okrenula se ka njemu.
Eragon zabaci glavu i podie obrvu.
Klimnula mu je kratkim, naglim pokretom, te je nastavila svojim putem.
Dok ju je Eragon posmatrao kako odlazi, Arja mu pride te mu tiho rece: Trebalo bi da bude
ponosan na ono to si upravo postigao. Dete je zdravo i lepo. Cak ni nai najvetiji vracevi ne bi imali
ta da dodaju tvojim madijama. Velika je stvar ovo to si podario devojcici - novo lice i buducnost - a
ona to nikada nece zaboraviti, sigurna sam u to... Nece zaboraviti niko od nas."
Eragon je zapazio da ga i ona i svi ostali vilenjaci posmatraju s novim potovanjem u
pogledima, ali njemu su najvie znacili Arjino divljenje i odobravanje. Imao sam najbolje ucitelje",
odgovorio joj je jednako snienim glasom. Arja se nije protivila njegovoj tvrdnji. Zajedno su gledali
kako se seljani vrzmaju oko Horsta i njegove kcerke i uzbudeno razgovaraju. Ne skidajuci
pogled s njih, Eragon se nagnu ka Arji te joj rece: Hvala ti to si pomogla Ilejn."
Nema na cemu. Bilo bi nemarno od mene da nisam."
Horst se potom okrenuo da odnese dete u njihov cador kako bi Ilejn mogla da vidi svoju
novorodenu kcerkicu, ali guva oko njega i dalje se nije razilazila. Kada je Eragonu dojadilo da se
rukuje i odgovara na njihova pitanja, pozdravio se sa Arjom, te se iskrao do svog cadora, a onda je
privezao ulazno krilo za sobom.
Ukoliko ne usledi neki napad, ne elim da vidim nikoga narednih deset sati - cak ni Nasuadu,
rekao je Safiri, bacivi se na leaj. Hoce li, molim te, javiti Blodgarmu?
Hocu, naravno, rekla mu je. Odmori se, mali moj, a i ja cu.
Kragon uzdahnu, te pokri lice rukom kako bi zaklonio jutarnje sunce. Disanje mu se usporilo,
um je poceo da mu luta, te ga ubrzo obavie cudnovati prizori i zvukovi iz snova - stvarni a izmatani,
areni a providni, kao da su sastavljeni od stakla, te je na neko vreme mogao da zaboravi svoja
zaduenja i mucna zbivanja od prethodnog dana. Svi njegovi snovi behu proeti onom uspavankom,
nalik na apat vetra, napola primetnom, napola zaboravljenom, koja ga uljuljka u detinji spokoj
secanjima na dom.

51
ZA UMORNE POINKA NEMA

Dva patuljka, dva coveka i dva Urgala - pripadnici Nasuadine licne strae, zvani nocnim
jastrebovima - behu postavljeni ispred odaje zamka u kojoj je Nasuada postavila svoj tab. Zurili su u
Rorana ravnim, ispraznim pogledima. I njegov je izraz bio jednako isprazan dok je zurio u njih.
Bee to igrica koju su i ranije igrali.
Uprkos bezizraajnim licima, Roran je znao da nocni jastrebovi uurbano smiljaju najlaki i
najdelotvorniji nacin da ga ubiju. Znao je on to poto je i sam to radio na njihov racun, po svom
starom obicaju.
Morao bih da se izmaknem najbre to mogu... da se malo razvuku, zakljucio je. Ljudi bi prvi
stigli do mene - bri su od patuljaka - pa bi usporili Urgale za sobom... Morao bih da im oduzmem te
helebarde. Bice nezgodno, ali mislim da bih mogao... bar jednu. Moda bih morao da odbacim svoj
malj. Cim bih se docepao helebarde, mogao bih da ih drim na odstojanju. Patuljci tada ne bi imali
velike izglede, ali Urgali bi vec bili nezgodniji, gadovi nakazni... Ali ako iskoristim onaj stub kao
zaklon, mogao bih da...
Utom se, naglo i kripavo, rastvorie vrata okovana gvodem, koja stajahu izmedu dva reda
straara. Pa od deset ili dvanaest godina, odeven u jarku odecu, izaao je van te je glasnije nego to je
bilo potrebno objavio: Gospa Nasuada sada ce vas primiti!"
Nekoliko straara se trgnu, pomalo rasejano, te im pogledi nakratko zadrhtae. Roran se
nasmei pa projuri kraj njih pravo u odaju, znajuci da bi mu ta njihova omaka, ma koliko sitna bila,
omogucila da ubije bar dvojicu pre nego to bi mu uzvratili. Drugi put, pomislio je.
Odaja bee golema, pravougaona i skromno nametena: premalen cilim je leao na podu;
nekakva uzana tapiserija, s rupama od moljaca, visila je na zidu s njegove leve strane, a na zidu s
desne strane nalazio se samo jedan zasvoden prozor. U sobi nije bilo drugih ukrasa. U jedan coak
bee uguran dugacak drveni sto, zatrpan knjigama, svicima i listovima papira. Nekoliko masivnih
stolica, s konim tapacirungom pricvrcenim nizom potamnelih mesinganih eksercica, stajalo je oko
stola, ali ni Nasuada ni desetak ljudi koji se behu nabili oko nje ocito nisu nameravali da ih upotrebe.
J ormundur nije bio medu njima, ali Roran je poznavao nekoliko prisutnih ratnika: neki su ga
predvodili u boju, a neke je video u borbi tokom bitke ili ih je pak znao po cuvenju preko ljudi iz
njegovog odreda.
... briga me i ako mu zbog toga udari pena na usta!", viknula je i glasno mlatnula desnom
rukom po stolu. Ako ne dobijemo te potkovice - ne samo to nego i dodatne - moemo slobodno i da
pojedemo svoje konje, poto necemo imati koristi od njih. J asno?"
Svi ljudi kojima se obratila zduno joj pruie potvrdan odgovor, Zazvucali su donekle
zaplaeno, cak i zbunjeno. Roranu je bilo cudnovato ali i zadivljujuce to to je Nasuada, kao ena, bila
kadra da izazove toliko potovanja u svojim ratnicima, mada to bee potovanje koje je i sam gajio
prema njoj. Ona je bila jedna od najodlucnijih i najpametnijih osoba koje je ikada upoznao, i bio je
ubeden da bi bila uspena ma gde da se rodila.
Idite sada", rece im Nasuada, te osmorica ljudi prodoe pokraj nje, a ona dade znak Roranu
da pride stolu. Strpljivo je sacekao da umoci pero u mastionicu, da nakraba nekoliko redaka po
nekom malom svitku i da ga potom preda jednom od paeva rekavi mu: Za patuljka Narhajma. I
ovoga se puta postaraj da ti preda odgovor pre nego to se vrati, inace cu te poslati pravo kod Urgala
da te koriste kao reduu i potrcka."
Razumem, milostiva gospo!", rece joj decko te bre-bolje odjuri, nasmrt preplaen.
Nasuada poce da pretura po gomili papira pred sobom. Ne podiuci pogled, rekla je: J esi li se
valjano odmorio, Rorane?" Zapitao se zato bi nju to zanimalo. Ne ba."
Eh, ba teta. Nisi valjda bio budan citavu noc?"
J ednim delom - jesam. Ilejn, supruga naega kovaca, juce se porodila, ali... "
Da, obavestili su me. Nadam se da nisi ostao budan dok Eragon nije iscelio to dete?"
Nisam, bio sam isuvie umoran."

52
Eto, bar si ti bio dovoljno razborit." Posegnuvi preko stola, dohvatila je jo jedan list papira,
te ga je pomno pregledala pre nego to ga je dodala na gomilu. Govoreci nepromenjenim trezvenim
tonom, rekla mu je: Imam za tebe jedan poduhvat, Cekicaru. Nae snage kod Arouza naile su na tvrd
otpor - mnogo jaci nego to smo ocekivali. Kapetan Brigman nije uspeo da razrei to stanje, a ti su
nam ljudi hitno potrebni. Stoga te aljem u Arouz da zameni Brigmana. Konj te vec ceka kod june
kapije. Odjahace za Feinster najbre to moe, pa odatle do Arouza. Odmorni konji cekace te na
svakih est i po kilometara odavde do Feinstera. Odatle ce sam morati da nade zamene. Ocekujem
od tebe da stigne do Arouza za cetiri dana. Nakon to se malo odmori, ostaju ti otprilike... tri dana da
dovri opsadu." Ponovo je bacila pogled ka njemu. Hocu da se za nedelju dana na barjak zavijori
nad Arouzom. Ne zanima me kako ce to postici, Cekicaru, samo obavi posao. Ako ne moe, ne
preostaje mi nita drugo do da poaljem Eragona i Safiru do Arouza, to ce nas ostaviti gotovo
nezaticene pred Murtagovim ili Galbatoriksovim napadom."
Onda bi se i Katrina nala u opasnosti, pomisli Roran, te oseti nelagodu u stomaku. Odjahati
do Arouza za cetiri dana - bice to grozan poduhvat, pogotovo ako uzme u obzir sva ta modra i bolna
mesta na sebi. A ako se tome doda i osvajanje grada u toliko kratkom roku, dobija se meavina ludila i
jada. Sve u svemu, taj mu je poduhvat bio odbojan koliko i rvanje s kakvom meckom i to s rukama
svezanim iza leda.
Poceao se po obrazu obraslom bradicom. Ali ja nemam iskustva sa opsadama", rece.
Ponajmanje u ovakvim okolnostima. Sigurno postoji neko medu Vordenima ko bi bolje odgovarao
zadatku. ta je s Martlandom Crvenobradim?"
Nasuada odmahnu rukom. On ne moe da jae toliko brzo samo s jednom rukom. Trebalo bi
da ima vie samopouzdanja, Cekicaru. Istina je da ima drugih medu Vordenima koji su vicniji
ratovanju, ljudi koji su mnogo vie vremena proveli na bojnom polju, ljudi koji su obucavani kod
najboljih ratnika iz pokolenja svojih oceva, ali kada se isucu macevi i otpocne boj, nisu najvaniji
znanje i iskustvo, vec to da li moe da pobedi, a meni se cini da si ti tom tajnom ovladao. Pored
toga, ima i srece."
Odloivi gornje listove papira, oslonila se na ruke. Dokazao si da ume da se bori. Dokazao
si da ume da ispunjava naredenja... bar kada se tebi tako svida." Odupro se porivu da pogne ramena,
prisetivi se usijanog peckanja kandije koja mu je izreckala leda kada su ga kaznili zbog
neizvravanja zapovesti kapetana Edrika. Dokazao si da ume da predvodi najezdu. Pa hajde onda,
Rorane Cekicaru, da vidimo da li si sposoban i za neto vie od toga, hm?"
Progutao je knedlu. U redu, milostiva gospo."
Odlicno. Unapredujem te u privremenog zapovednika. Uspe li kod Arouza, imace priliku
da porazmisli o tom cinu, bar dok ne pokae da zasluuje vecu ili manju cast." Vrativi pogled na
sto, pocela je da sreduje gomilu svitaka, ocito traeci neto skriveno ispod njih. Hvala vam."
Nasuada mu odgovori tihim, neobavezujucim mrmljanjem.
Koliko cu ljudi imati pod svojom upravom kod Arouza?", upitao ju je.
Brigmanu sam dala hiljadu ratnika da osvoji grad. Od tog broja, nije ostalo vie od osam
stotina sposobnih za borbu."
Roran zamalo glasno opsova. Samo toliko?
Kao da ga je cula, Nasuada rece suvonjavim tonom: Smatrali smo da cemo mnogo lake
savladati odbranu Arouza nego to se naposletku pokazalo."
Razumem. Mogu li povesti dva ili tri coveka iz Karvahola sa sobom? Onda ste nam rekli da
cete nam dopustiti da zajedno sluimo ako... "
Da, da", odmahnula je rukom, znam ta sam rekla." Napucila je usne, razmiljajuci. U redu,
povedi koga god hoce, ali krenite najkasnije za sat vremena. J avi mi koliko ce ljudi krenuti s tobom,
pa cu se postarati za to da dovoljno konja ceka du puta."
Mogu li da povedem Karna?", upitao je, misleci na carobnjaka s kojim je nekoliko puta
ucestvovao u borbama.
Zastavi, zagledala se u zid nakratko neusredsredenim pogledom. Potom je na njegovo
olakanje, klimnula glavom, te je nastavila da kopa po razbacanim svicima. Aaa, evo ga!" Izvukla je
uvijeni pergament privezan konim remenom. Karta Arouza i okoline, kao i veca karta pokrajine
Fenmark. Predlaem ti da obe pomno izuci."

53
Predala mu je savijutak, a on ga gurnu pod tuniku. Evo", rekla je pruajuci mu list
presavijenog pergamenta zapecacen crvenim voskom, tvog zadatkatka i" - dala mu je jo jedan list,
deblji od prvog - tvojih zapovesti. Pokai ih Brigmanu, ali ne ostavljaj ih kod njega. Ako se dobro
secam, ti nisi naucio da cita?"
Slegnuo je ramenima. ta ce mi to? Umem da brojim i racunam kao i bilo koji drugi covek.
Moj otac je govorio da bi poducavanje njegove dece imalo smisla otprilike kao kada biste psa ucili da
hoda na zadnjim nogama: zabavno je, ali teko da je vredno truda."
Moda bih se i saglasila da si ostao zemljoradnik. Ali nisi, i nece to ti bili." Pokazala je ka
pergamentima koje je drao u ruci. Otkud zna da jedan od tih listova nije ispisana naredba da te
pogube? Ovako si mi od ogranicene koristi, Cekicaru. Ne mogu ti slati poruke a da neko drugi ne mora
da ti ih procita, a ako bude morao da mi podnese izvetaj, nece imati izbora do da se pouzda u to
da ce neko od podredenih tacno zabeleiti tvoje reci. Time te mnogo lake mogu iskoristiti, a time si i
ti nepouzdan. eli li da napreduje medu Vordenima, predlaem ti da pronade nekoga ko ce te
nauciti. Podi sada: imam jo mnogo poslova koji zahtevaju moju panju"
Pucnula je prstima, te jedan pa dotrca do nje. Spustivi ruku decku na rame, sagnula se i rekla
mu: Hocu da mi dovede J ormundura pravo ovamo. Pronaci ce ga negde na pijaci, gde su one tri
kuce... " Zastala je usred izdavanja naredenja i podigla obrvu, primetivi da se Roran jo nije pomerio
s mesta. J o neto si hteo, Cekicaru?", upitala ga je.
Da. Voleo bih da se vidim sa Eragonom pre nego to krenem."
Zato?"
Vecina zatitnih cini koje mi je dao uoci bitke vie ne deluje."
Nasuada se namrti, te rece pau: Na pijaci, gde su one tri kuce izgorele u poaru. Zna li na
koje mesto mislim? Vai, idi onda." Potapala je decaka po ledima, te se uspravila kada je istrcao iz
odaje. Bilo bi bolje da to ne ucini."
Njena izjava je zbunila Rorana, ali nije nita kazao ocekujuci da ce mu sama objasniti. To je i
ucinila, ali zaobilaznim putem: J esi li primetio koliko je Eragon bio iscrpljen tokom mog prijema s
mackodlacima?"
J edva je stajao na nogama."
Upravo tako. Previe se napregao, Rorane. Ne moe da titi i tebe, i mene, i Safiru, Arju i ko
zna koga jo a da pritom cini i ono to mu je dunost. Mora da sacuva snagu za trenutak kada cemo
morati da se borimo s Murtagom i Galbatoriksom. A to se vie pribliavamo Urubejnu, to nam je
vanije da bude spreman da se suoci s njima u bilo kom trenu, i nocu i danju. Ne smemo dopustiti da
ga oslabe sve druge brige i smetnje. Bilo je plemenito od njega to je onome detetu iscelio zecju usnu,
ali taj cin bi nas mogao kotati citavog rata!
Borio si se bez zatitnih cini kada su Ra'zaci napali tvoje selo na Kicmi. Ako ti je stalo do
brata, ako ti je stalo da porazimo Galbatoriksa - morace ponovo da nauci da se bori bez njih."
Kada je zavrila, Roran pognu glavu. Bila je u pravu. Krecem smesta."
Tako bi bilo najbolje."
Uz vae doputenje... "
Okrenuvi se, Roran je urno krenuo ka vratima. Ba kad je preao prag, Nasuada mu
doviknu: J o neto, Cekicaru!" Radoznalo se okrenuo.
Gledaj da ne spali Arouz, vai? Nije lako zameniti stari grad novim."

54
IGRA MAEVA

Dosadujuci se, Eragon je lupkao petama po ivici gromade na kojoj je sedeo, jedva cekajuci da
krene.
On, Safira i Arja, uz Blodgarma i ostale vilenjake, lencarili su na obali pokraj puta koji se
pruao istocno od Belatone: istocno kroz polja sa sazrelim, bujnim usevima, preko irokog kamenog
mosta koji se nadvijao preko reke Dajt i onda na jug oko najjunijeg ruba Leone. Drum se tamo
granao, pa se jedan deo odvajao nadesno prema Ognjenoj ravnici i Surdi, a drugi severno prema Dras
Leoni i naposletku ka Urubejnu.
Na hiljade ljudi, patuljaka i Urgala motalo se ispred istocne kapije Belatone, a i u samom
gradu, svadajuci se i vicuci dok su Vordeni pokuavali da se rasporede u jednu cvrstu jedinicu. Pored
ratrkanih peadinaca, bila je tu i konjica kralja Orina - uz gomilu konja koji su frktali propinjuci se.
Iza ratnickog dela vojske, irio se karavan sa zalihama: kilometri zaprenih kola, prikolica i karuca
oivicenih golemim stadima rogate stoke koja su Vordeni poveli iz Surde, dopunivi ih svim
ivotinjama koje su usput oduzeli od seljaka. Iz stada i kolone sa zalihama dopirali su rika volova,
njakanje mazgi i magaraca, gakanje gusaka i rzanje i njitanje teglecih konja. Dovoljno da Eragon
oseti poriv da zapui ui.
Covek bi pomislio da smo se vec izvetili u ovome, s obzirom na to koliko smo puta to radili,
rece Safiri, poskocivi s gromade.
Frknula je. Trebalo bi mene da stave za glavnu. Mogla bih da ih zastraim i postrojim za
manje od sat vremena, pa ne bismo tracili toliko vremena cekajuci.
Njena zamisao ga je razgalila. Da, da, siguran sam da bi mogla... Ali pazi ta prica, da te
Nasuada ne bi naterala da stvarno to i uradi.
Onda se njegove misli vratie Roranu, kojeg ne bee video jo od one noci u kojoj je iscelio
Horstovo i Ilejnino dete, te se zapitao kako mu je brat, zabrinut to ga ostavljaju za sobom.
To je ba bilo blesavo od njega", promrmlja Eragon, prisetivi se kako je Roran otiao ne
dopustivi mu da mu obnovi zatitne cini.
Iskusan je on lovac, naglasi Safira. Nece biti toliko glupav da dopusti plenu da ga zaskoci.
Znam, ali ponekad ti to ne vredi... Bolje bi mu bilo da pripazi. Necu da nam se vrati kao bogalj
ili, jo gore, pod samrtnim pokrovom.
Turobno raspoloenje obuze Eragona, ali sabrao se i stao nestrpljivo da skakuce gore-dole u
elji da razmrda telo i noge pre nego to bude primoran da provede nekoliko sati sedeci na Safiri.
Radovao se prilici da leti s njom, ali nije mu se svidala pomisao da ce citav dan biti vezan za istih
desetaik kilometara dok, poput leinara, bude kruio iznad usporene vojske. On i Safira bi sami mogli
da stignu do Dras Leone do kraja popodneva.
Siavi s puta, odetao je do povrine pod niskom travom. Ne obracajuci panju na Arjine
poglede i poglede ostalih vilenjaka, isukao je Brisingr i zauzeo odbrambeni poloaj, prvi kojem ga je
Brom poducio mnogo godina ranije. Lagano udahnuvi, spustio se u cucanj, osecajuci oblik tla kroz
donove svojih cizama.
Uz kratak, otar uzvik, zamahnuo je macem oko glave, te ga je iskoeno oborio u udarcu koji
bi prepolovio bilo kog coveka, vilenjaka ili Urgala, bez obzira na oklop u kojem bi bio. Zaustavio je
mac na centimetar od tla, te ga zadra tu. Secivo mu gotovo nije ni zadrhtalo u stisku. Naspram
pozadine od zelene trave, plavicasti metal delovao je veoma ivopisno, gotovo nestvarno.
Eragon ponovo udahnu, te se baci napred boduci vazduh macem kao da je to smrtni neprijatelj.
Izvebao je, jedan za drugim, osnovne pokrete u macevanju, usredsredivi se manje na brzinu i snagu,
a vie na tacnost.

Kada se ugodno ugrejao od vebanja, bacio je pogled na svoje straare, koji su napravili krug
oko njega. Hoce li neko od vas da ukrsti mac sa mnom na nekoliko minuta?", upitao ih je podigavi
glas.
Vilenjaci se medusobno pogledae, nerazgovetnih izraza, a onda vilenjak Virden istupi. Ja cu,
Senkoubico, ako eli. Medutim, zamolio bih te da stavi kacigu dok budemo vebali."
Vai."

55
Eragon vrati Brisingr u kanije, te otrca do Safire i uspentra joj se uz bok, usput posekavi
jagodicu levog palca na njenu krljut. Na sebi je vec imao verinjacu, oklope za butine i ruke, ali lem
bee ugurao u bisage kako ne bi skliznuo sa Safire i izgubio se u travi.
Uzimajuci lem, ugledao je kovceic s Glejdrovim srcem svih srca uvijen u cebad i ugneden
na dnu bisaga. Ugurao je ruku da bi dodirnuo zaveljaj, nemo odajuci pocast onome to je ostalo od
velicanstvenog zlatnog zmaja, a onda je zatvorio bisage i skocio sa Safirinih leda.
Eragon je privezao zatitnu kapu i kacigu hodajuci ka livadi. Olizao je krv s palca, pa je
navukao oklopnu rukavicu u nadi da nece previe prokrvariti u nju. Upotrebivi slicne cini, on i Virden
postavie tanane prepreke, gotovo nevidljive izuzev blagog, talasastog podrhtavanja vazduha, kako ne
bi posekli nita oko sebe. Spustili su i zatitne cini koje su ih cuvale od telesn opasnosti.
Potom zauzee poloaje jedan naspram drugog, pa se naklonie i podigoe seciva. Eragon se
zagleda u vilenjakove crne nepomicne oci, a Virden mu uzvrati istim upornim pogledom. Ne skidajuci
oka s protivnika, Eragon krenu napred, istovremeno pokuavajuci da se primakne Virdenu s desne
strane, poto bi vilenjaku denjaku tako bilo tee da se odbrani.
Vilenjak se polako okrenu ka Eragonu, gnjececi travu pod petama. Nacinivi nekoliko koraka,
Eragon zastade. Virden je bio isuvie oprezan i isuvie iskusan da bi Eragon mogao da ga napadne s
boka: nikada ga nece uhvatiti nespremnog. Ukoliko mu nekako ne odvratim panju.
Medutim, i pre nego to je Eragon odlucio ta ce dalje, Virden je odglumio napad na njegovu
desnu nogu, kao da eli da mu probode koleno, a onda je u vazduhu izmenio pravac i izvrnuo zglob i
ruku kako bi ga posekao preko grudi i vrata.
Mada je vilenjak bio brz, Eragon je bio bri. Spazivi promenu u Virdenovom dranju, koja
mu odade njegove namere, Eragon se odmakao za pola koraka, istovremeno savivi lakat ne bi li mu
obruio mac ispred lica.
ta ce sad?", viknu Eragon, zakacivi Virdenov mac Brisingrom. Seciva prodorno
zakripae jedno o drugo.
Pomucivi se, Eragon je odgurnuo Virdena od sebe, pa je nasrnuo na njega udarajuci ga
estokimzamasima macem.
Nekoliko minuta su se borili macem o mac. Eragon je osvojio prvi pogodak - laganu
posekotinu po Virdenovom kuku - a potom i drugi, ali nakon toga je dvoboj bio ujednacen, poto ga je
vilenjak odmerio i procenio, postavi kadar da predvidi njegove napade i odbranu. Eragon je retko
bivao u prilici du se oproba s protivnikom hitrim i snanim poput Virdena, pa je uivao u nadmetanju
s vilenjakom.
Medutim, taj je ugodaj nestao kada ga je Virden pogodio cetiri puta zaredom: udarac po
desnom ramenu, dva udarca po rebrima, a onda i gadna posekotina preko stomaka. Udarci su se
izotrili, ali jo se vie izotrio Eagonov ponos. Zabrinuo se zbog toga to mu je vilenjak lako probio
odbranu. Da su se odistinski borili, znao je Eragon, porazio bi Virdena vec nakon prvih nekoliko
zamaha, ali to mu i nije bila velika uteha.
Ne bi smeo da mu doputa da te toliko udara, primeti Safira.
Da, i sam sam to uvideo, zareao je.
Hoce li da ga sredim umesto tebe?
Ne... danas ne.

Natmuren, Eragon je spustio secivo, te je zahvalio Virdenu na zajednickoj vebi. Vilenjak mu
se naklonio i rekao: Nema na cemu, Senkoubico." Potom se okrenuo i vratio se na svoje mesto medu
saborcima.
Eragon je zario Brisingr u zemlju izmedu cizama, to nikada ne bi ucinio s macem izradenim
od obicnog celika, pa je prislonio ruke na jabuku, usput posmatrajuci kako se ljudi i ivotinje guraju na
skucenom drumu koji se protezao od golemog kamenog grada. Komeanje u masi se smanjilo, te je
pretpostavio da ce uskoro rogovi najaviti pokret Vordenima.
Ali cekajuci da se to dogodi, i dalje je bio obuzet nestrpljenjem.
Pogledao je u Arju, koja je stajala pokraj Safire, te mu se na licu polako rairi osmeh.
Prislonivi Brisingr na rame, odetao je do njih i pokazao na njen mac. Arja, ta ti veli? Samo smo
jednom zajedno vebali, onda u Farden Duru." Kez mu se jo vie rairi, te on zavitla Brisingrom u
vazduhu. Otad sam se prilicno popravio."
J esi, istina je."

56
Pa, ta onda veli?"
Kriticki je osmotrila Vordene i slegnula ramenima. Zato da ne?" Kada su poli ka livadi s
niskom travom, Eragon joj rece: Nece ti poci za rukom da me pobedi lagano kao ranije."
Sigurna sam da si u pravu."
Arja je pripremila mac, te se okrenue jedno ka drugome, uz odstojanje od desetak metara.
Osecajuci se samouvereno, Eragon hitro sunu ka njoj, unapred odredivi gde ce je udariti: po levom
ramenu.
Arja je cvrsto drala svoj poloaj, ne pokuavajuci da ga izbegne. Kada se naao na manje od
cetiri metra od nje, nasmeila mu se toplim ozarenim osmehom, koji je toliko naglasio njenu lepotu da
se Eragon pokolebao, te mu se sve misli u glavi razvodnie.
Uto odblesak celika zatitra pred njim.
Kasno je podigao Brisingr kako bi odbio udarac. Ruke mu zadrhtae kada se vrh maca odbio o
neto tvrdo - balcak, secivo ili meso. Nije bio siguran ta je posredi, ali znao je da je pogreno
procenio rastojanje i da je ostao nezaticen pred napadom.
Stigao je tek da uspori svoj nalet kad mu je drugi udarac odbio desnu ruku, te on oseti bol u
stomaku kada ga Arja ubode i obori na tlo.
Eragon pade na leda brundajuci i sav vazduh mu izlete iz pluca. Zinuvi, pokuao je da
udahne, ali stomak mu se zgrcio, cvrst poput kamena, te nije mogao da uvuce vazduh u pluca. Zatim
mu se pred ocima pojavi i roj grimiznih tackica, pa mu se nekoliko neprijatnih sekundi cinilo da ce se
onesvestiti. Ali onda mu se miic konacno opustio i on je nastavio da die.
Cim mu se glava razbistrila, polako je ustao upotrebivi Brisingr kao oslonac. Naslonio se na
mac, stojeci pogrbljen poput starca, dok je cekao da mu popusti bol u stomaku.
Varala si!", rekao je stisnutih zuba.
Nisam, samo sam iskoristila slabost svog protivnika. To nije isto." Misli... misli da je to
slabost?" U borbi - jeste. Hocemo li dalje?"
Odgovorio joj je tako to je trgnuo Brisingr iz zemlje, odjurio na svoje mesto i podigao mac.
Odlicno", rece Arja, te zauze isti stav.
Eragon joj se ovoga puta primakao mnogo obazrivije, a ni Arja nije ostala na istoj tacki.
Koracajuci oprezno, krenula je napred ne skidajuci svoj zenooki pogled s njega. Trgnula se, a Eragon
ustuknu.
Primetio je da je zadravao dah, pa natera sebe da se opusti.
J o jedan korak, a onda Eragon polete napred punom brzinom i silinom.
Odbila je njegov zamah ka njenim rebrima i odgovorila mu ubodom usmerenim ka njegovom
nezaticenom pazuhu. Zatupljen vrh njenog maca skliznu mu niz slobodnu aku kripeci uz
metalnu plocicu koja mu bee uivena u oklop za ruku, a on cunu secivo od sebe. Arjin se
torzo u tom trenu naao ogoljen, ali bili su isuvie blizu jedno drugom da bi Eragon mogao da je secne
ili bocne.
Stoga on nagrnu napred, te je tresnu po grudnoj kosti jabukom svoga maca nameravajuci da je
obori na tlo kao to je ona ucinila s njim.
Nekako se izvila te jabuka prolete kroz vazduh na mestu gde je ona malocas stajala, a Eragon
se zatetura unapred.
I ne znajuci kako se to dogodilo, naao se nepokretan; Arjine ruke behu mu obavijene oko
vrata, a hladna, klizava povrina njenog zamadijanog maca bila mu je naslonjena na vilicu.
Otpozadi zacu kako mu Arja apuce na desno uvo: Mogla sam da ti otfikorim glavu kao to
bih ubrala jabuku s drveta."
Potom je opustila stisak kako bi ga odgurnula od sebe. Razjaren, naglo se obrnuo, primetivi
da ga ona vec ceka s podignutim macem i odlucnog lica.
Popustivi pred besom, Eragon se ustremi na nju.
Razmenili su cetiri udarca, a svaki bee straniji od prethodnog. Arja ga je prva pogodila,
secnuvi macem prema njegovim nogama. Uspeo je da je odbije, te joj unakrsno zamahnu ka struku,
ali ona se izmakla iz domaaja Brisingrove blistave, suncem obasjane ivice. Ne dajuci joj priliku da
uzvrati, nadovezao se naglim zamahom koji je ona odbila varljivo lako. Potom je koraknula ka njemu
te je, potezom laganim poput dodira kolibrijevog krila, zamahnula macem preko njegovog trbuha.
Arja je zauzela cvrst stav pri zavretku svog poteza, primakavi lice njegovom. Celo joj se
presijavalo iznad rumenih obraza.

57
Odvojili su se jedno od drugog preterano obazrivo.
Eragon je poravnao tuniku, a onda je cucnuo pokraj Arje. Ratobornost mu je nekako zgasla,
ostavljajuci ga usredsredenog i donekle oputenog. Nije mi jasno", rece smireno.
Previe si se navikao na borbu s Galbatoriksovim vojnicima. Oni ni u snu ne bi mogli da te
nadmae, pa se odvauje na rizike koji bi inace samo potvrdili tvoje greke. Napadi su ti previe
predvidivi; ne bi trebalo da se oslanja samo na snagu, a popustio si i u odbrani."
Hoce li mi pomoci?", upitao ju je. Hoce li vebati sa mnom kada bude slobodna?"
Klimnula je. Naravno. Ali kada ja ne budem mogla, obrati se Blodgarmu - on je vet u
macevanju koliko i ja. Vebanje je jedini lek koji je tebi potreban: vebanje s valjanim takmacima."
Ba kad je zinuo da joj zahvali, osetio je kako mu se jo necija svest, pored Safirine, uvlaci u
um, golema i zastraujuca i ispunjena najdubljom melanholijom, tugom toliko silnom da se Eragonu
stee grlo, a onda mu se ucini da je svet oko njega izgubio boje i sjaj. Usporenim, dubokim glasom,
kao da mu pricanje predstavlja nepodnoljiv napor, zlatni zmaj Glejdr mu rece:
Mora nauciti... da vidi ono u ta gleda.
Njegovog prisustva potom nestade, a za njim osta mracna praznina.
Eragon pogleda u Arju, koja je bila potresena koliko i on: i ona je cula Glejdrove reci. Iza nje,
Blodgarm se uzvrpoljio mrmljajuci sa ostalim vilenjacima, a Safira je, sedeci pokraj druma, izvila vrat
pokuavajuci da pogleda bisage na svojim ledima.
Eragon je shvatio da su ga svi culi.
On i Arja se zajedno podigoe sa zemlje, te odjurie do Safire, koja im rece: Nece da mi
odgovori; gde god da je bio, vratio se, i nece da slua nikoga do sopstvenog cemera. Evo, pogledajte
sami...
Eragon je spojio misli s njenim i Arjinim mislima, te njih troje usmerie umove ka
Glejdrovom srcu svih srca koje je lealo skriveno u bisagama. To to je ostalo od zmaja cinilo se
grubljim nego ranije, ali um mu je i dalje bio zatvoren za spoljne razgovore poto mu je svest i dalje
bila ravnoduna i troma, kakva je bila jo otkako je Galbatoriks ubio njegovog jahaca Oromisa.
Eragon, Safira i Arja pokuali su da probude zmaja iz njegove usnulosti. Medutim, Glejdr je
uporno zanemarivao njihove napore, primecujuci ih koliko bi i medved usnuo u pecini primecivao
muve koje mu zuje oko glave.
Medutim, Eragon se nije mogao odupreti osecaju da Glejdrova ravnodunost nije svrena stvar
kao to im se cinilo, s obzirom na njegovu predanju opasku.
Njih troje naposletku priznae poraz, te se povukoe u svoja tela. Kada se Eragon vratio u
sebe, Arja mu rece: Ako bismo uspeli da mu dopremo do samog srca svih srca... "
Eragon vrati Brisingr u kanije, a onda skoci na Safirinu prednju desnu nogu i ubaci se u sedlo
nasadeno iznad njenih ramena. Okrenuvi se u sedlu, stao je da petlja oko kopci na bisagama.
Otkopcao je jedan kai i preao na drugi, a onda je metalni zvuk roga odjeknuo sa cela
vordenske kolone najavljujuci polazak. Cuvi signal, dugacka povorka ljudi i ivotinja krenu napred,
isprva kolebljivo, no potom uskladenije i samouverenije pri svakom novom koraku.
Eragon pogleda u Arju dvoumeci se. Ona je reila njegovu nedoumicu mahnuvi rukom i
rekavi mu: Nocas, pricacemo nocas. Idi! Idi da uhvati vetar!"
Hitro je zakopcao bisage, pa je provukao noge kroz remenje sa obe strane sedla i cvrsto ih
stegao kako ne bi u vazduhu pao sa Safire.
Safira se potom pognula i, uz radostan urlik, poskocila iznad druma. Ljudi se ispod nje smesta
sagnue i trgoe, a konji se uznemirie kada je razvila svoja ogromna krila i zamahala njima, poletevi
s grubog, neprijemcivog tla u glatka nebeska prostranstva.
Eragon je zatvorio oci i isturio lice navie, srecan to konacno naputa Belatonu. Nakon to je
u gradu proveo nedelju dana jeduci i izleavajuci se, poto je Nasuada navalila da bude tako, jedva je
cekao da nastavi putovanje prema Urubejnu.
Kada se Safira dovoljno udaljila, podigavi se nekoliko stotina metara iznad gradskih kula i
tornjeva, Eragon upita: Misli li da ce se Glejdr oporaviti? Nikada nece biti onaj stari.
Nece, ali nadam se da ce pronaci nacin da savlada tugu. Potrebna mi je njegova pomoc, Safira.
tota jo ne znam, a nemam koga da pitam osim njega.

58
Neko vreme je cutala, te jedini zvuk bee lepet njenih krila. Ne smemo ga pourivati, rekla je.
Povreden je na najstraniji moguci nacin za jednog zmaja ili J ahaca. Pre nego to postane kadar da
pomogne tebi, meni ili bilo kome, on mora da odluci da eli da nastavi da ivi. Dok se to ne dogodi,
nae reci ne mogu da dopru do njega.

59
NI ASTI, NI SLAVE, VE PLIKOVA SAMO NA MESTIMA
NEZGODNIM
Lave pasa postade jo glasniji iza njih najavljujuci krvolocan copor. Roran stee uzde, te se
sae uz vrat svog hitrog paripa. Topot konjskih kopita tutnjao je kroz njega poput groma.
On i njegovih pet ljudi - Karn, Mandel, Baldor, Delvin i Hamund - ukrali su odmorne konje iz
neke vlastelinske kuce na manje od pola kilometra odatle. Konjuarima se njihova krada i nije dopala.
Nekoliko zamaha macevima bee dovoljno da savladaju njihovo protivljenje, ali konjuari su, izgleda,
uzbunili straare cim su Roran i njegovi saputnici nestali, poto se za njima dalo deset cuvara
predvodenih coporom lovackih pasa.
Eno, onamo!", viknuo je, pokazujuci ka uzanom nizu breza koji se irio izmedu dva oblinja
brda, verovatno prateci neki potok.
Cuvi ga, ljudi odvratie svoje konje sa ugaenog druma, te se uputie ka tom drvecu. Grubi
teren primorao ih je da uspore galop, ali tek malo, uprkos opasnosti da bi konji mogli da ugaze u neku
rupu i slome nogu ili zbace jahaca. Mada to jeste bilo opasno, bilo bi jo opasnije kad bi dopustili da ih
oni lovacki psi sustignu.
Roran zari mamuze u bokove konja, te viknu Diha!" najglasnije to je mogao, poto mu je
grlo bilo zaptiveno prainom. Njegov parip jurnu napred te, korak po korak, poce da prestie Karna.
Roran je znao da ce mu konj uskoro doci do tacke u kojoj vie nece moci da postie toliku
brzinu, ma koliko ga snano bude podbadao mamuzama i bicevao krajevima uzda. Nije voleo da bude
okrutan, te nije eleo da goni tu ivotinju dok ne svisne, ali sigurno nece tedeti konja ako bi to znacilo
propast njegovog zadatka.
Roran sustie Karna i doviknu mu: Zar ne moe da nam prikrije tragove nekim cinima?"
Ne znam kako!", odgovori mu Karn, jedva razgovetan u hucanju vetra topotu uurbanih
konja. Previe je sloeno!"
Roran opsova, te baci pogled preko ramena. Lovacki psi upravo su preli poslednju krivinu na
drumu. Imao je utisak da lete iznad zemlje poto su im se izduena, mrava tela razvlacila i skupljala
nepojmljivom brzinom. Cak i s tolike udaljenosti, Roran je mogao da im nazre crvene jezike, a cak mu
se ucinilo da je zapazio i odsjaj njihovih belih ocnjaka.
Kada su stigli do drveca, Roran skrenu te zajaha nazad ka brdima, dreci se breza najvie to
je mogao i pazeci da ne nalece na sputene kronje i oborima debla. Ostali ucinie to i on, vicuci na
svoje konje kako ne bi usporili dok ne savladaju nagib.
Roran je s desne strane zapazio divljacki iskeenog Mandela, koji se bee pogrbio na svojoj
arenoj kobili. Taj je mladi covek zadivio Rorana svojom izdrljivocu i cvrstinom u protekla tri dana.
J o otkako je Katrinin otac Sloun izdao seljane Karvahola i ubio Mandelovog oca Birda, Mandel je
ocajnicki pokuavao da dokae da je ravan svim drugim mukarcima iz sela, a u poslednjim dvema
bitkama izmedu Vordena i Carstva zasluio je cast i potovanje.
Debela grana odjednom se pojavi ispred Roranove glave. Sagnuo se, osetivi i cuvi kako se
vrhovi suvih grancica lome o njegovu kacigu. J edan otkinut list pade mu niz lice, te mu na tren pokri
desno oko, ali vetar ga ubrzo odnese.
Paripovo disanje postade veoma oteano kad su se spustili kroz procep koji je vodio dublje u
brda. Roran proviri ispod ruke, spazivi copor pasa manje od cetvrt kilometra dalje. J o nekoliko
minuta i psi bi zasigurno prestigli konje.
Prokletstvo, pomislio je. Preao je pogledom niz gusto drvece s leve strane i travnato pobrde s
desne, tragajuci za necim, bilo cim, to bi im pomoglo da se otarase svojih progonitelja.
Od iscrpljenosti je toliko otupeo da mu je reenje zamalo promaklo.
Na dvadesetak metara od njega, krivudava umska stazica pruala se pokraj brda presecajuci
mu put i nestajala medu drvecem.
Hooo-hooo!", viknu Roran izvivi se u uzengijama, te povuce dizgine. Parip ju malo usporio,
mada jeste frknuo i zabacio glavu protiveci se, u pokuaju da izbaci dem izmedu zuba. Vala, nece!",
zarea Roran, te jo jace povuce dizgine.

60
Brzo ovamo!", doviknuo je ostatku skupine, poteravi konja ka ulazu u cestar. Vazduh medu
drvecem bee sveiji, gotovo prohladan, to je zapravo bila velika olakica poto mu je bilo vruce
zbog naprezanja. Ali imao je samo jedan trenutak za uivanje u tom osecaju pre nego to mu se parip
nagnuo napred i poceo da se tetura niz iskoenu obalu pravo ka potoku. Suvo lice zauta pod
njegovim gvozdenim potkovicama. Kako se ne bi preturio preko konja. Roran je morao da se gotovo
sasvim oprui na leda i da, stisnutih kolena, isturi ispravljene noge.
Kada su stigli do podnoja klisurice, parip zaklepeta potkovicama po kamenitom potoku,
prskajuci Rorana vodom sve do kolena. Roran je zastao na samom kraju da bi proverio da li ostali idu
za njim. Ili su, i to jedan za drugim, jureci kroz drvece.
Iznad sebe je cuo kevtanje pasa, koje je dopiralo s mesta na kojem su stupili u gaj.
Moracemo da se okrenemo i da se borimo, shvatio je.
Ponovo je opsovao, te je nagnao paripa podalje od potoka kako bi se popeli uz meku obalu
prekrivenu mahovinom i nastavili slabo obeleenom stazom.
Nedaleko od potoka rastao je citav zid paprati, a iza njega se nalazila nekakva jaruga. Roran
primeti oboreno drvo za koje je pomislio da bi im moglo posluiti kao prepreka, ako bi ga odvukli na
pravo mesto.
Samo se nadam da nemaju lukove i strele, pomislio je.
Mahnuo je svojim ljudima. Ovamo!"
Povukavi uzde, nagnao je paripa kroz paprat pravo dole u jarugu, a onda je skliznuo iz sedla
mada se i dalje cvrsto drao za njega. Kada su mu stopala dotakla tlo, noge ga izdadoe; sruio bi se da
se nije pridravao za sedlo. Iskezivi se, prislonio je celo uz vrat svoga konja, sav zadihan; cekao je da
mu uminu grcevi u nogama.
Ostali se okupie oko njega ispunjavajuci vazduh zadahom znoja i zveckanjem amova. Konji
se stresoe, zadihani, a uckasta pena kapala im je sa uglova usta.
Dodi da mi pomogne", rekao je Baldoru pokazujuci na srueno drvo. Podvukli su ruke pod
deblji deo debla, te ga podigoe sa zemlje. Roran zakrguta zubima kada mu bol ispuni leda i bedra.
J ahanje punom brzinom citava tri dana, uz manje od tri sata sna na svakih dvanaest provedenih u
sedlu, ucinilo ga je zastraujuce slabim.
Kao da sam u bitku krenuo pijan, bolestan i bez pola mozga, zakljuci Roran ispustivi deblo
kako bi se uspravio. Ta ga je pomisao uznemirila.
estorica ljudi razmestie se ispred konja okrenuti ka izgaenoj paprati, te isukae oruje. Van
jaruge, krvolocni lave pasa cuo se jo glasnije, uz razulareno kevtanje koje poce da odjekuje izmedu
drveca diuci gromku larmu.
Roran se zgrcio i podigao svoj cekic jo vie. Onda, negde u laveu pasa, zacu neobican, veseo
poj na drevnom jeziku koji dopre do njega od Karna. Zbog sile koja se krila u njegovim stihovima,
Roranu se vrat naglo nakostreio Vrac je izgovorio nekoliko strofa ustro i zadihano, govoreci toliko
brzo da su reci pocele da se stapaju u nerazgovetno mrmljanje. Cim je zavrio, dao je znak Roranu i
ostalima, te im napetim apatom rece: Svi dole!"
Roran se bez pogovora spusti u cucanj. Po ko zna koji put, opsovao je zbog toga to i sam ne
ume da koristi carolije. Od svih vetina koje je jedan ratnik mogao da poseduje, nijedna ne bee
korisnija: bez nje je bio preputen milosti onih koji su umeli da oblikuju i menjaju svet pukom voljom
i recima.
Paprat ispred njega zauta i zadrhta, a onda jedan od lovackih kerova proturi svoju crnu
njuku kroz njeno lice, te proviri ka jaruzi mrdajuci nosom. Delvin prosikta i podie mac, kao da hoce
da obezglavi psa, ali Karn naglo promrmlja i rukom mu pokaza da spusti mac.
Pas se namrtio, delujuci zbunjeno. Ponovo je onjuio vazduh, oblizao je celjusti nabreklim,
ljubicastim jezikom, a zatim se povukao.
Nakon to se paprat ponovo podigla iza psa, Roran lagano izbaci iz sebe dah koji je zadravao.
Pogledao je u Karna podigavi obrvu, nadajuci se da ce dobiti objanjenje, ali Karn samo odmahnu
glavom poloivi prst na usne.
Nekoliko sekundi kasnije, jo dva psa se provukoe kroz ipraje kako bi proverili jarugu, pa
se, kao i onaj prvi, ubrzo povukoe. Nedugo zatim, zacu se cika i cviljenje copora kada psi projurie
izmedu drveca pokuavajuci da utvrde gde im nestade plen.

61
Dok je cekao pognut, Roran je zapazio da su mu pantalone uprljane tamnim mrljama sa
unutranje strane butina. Dodirnuo je jednu i umrljao prste krvavom tecnocu. Svaka je mrlja
oznacavala mesto ulja. A to mu ne nehu jedini uljevi: osecao ih je i na akama - tamo gde su mu se
dizgine urezale u kou izmedu palca i kaiprsta, ali i na petama, i na drugim neprijatnim mestima.
Zgadeno je obrisao prste o zemlju. Pogledavi poloaj u kom su njegovi ljudi cucali i klecali,
primetio je nelagodu i na njihovim licima, kao i pomalo iskrivljen hvat kojim su drali oruje. Ni oni
nisu bili u boljem stanju.
Roran je odlucio da ce, kada se sledeci put budu zaustavili da malo odspavaju, reci Karnu da
im isceli uljeve. Ako carobnjak bude previe umoran, Roran mu nece dozvoliti da isceli i njegove
uljeve: radije ce trpeti bolove nego dopustiti Karnu da se previe istroi pre nego to stignu u Arouz.
Pretpostavljao je da bi se Karnove vetine mogle pokazati veoma korisnim tokom osvajanja grada.
Pomisao na Arouz i na opsadu koju je morao uspeno da dovri nagna Rorana da slobodnom
rukom opipa grudi kako bi proverio da je paketic s naredenjima koja nije umeo da procita i odlukom o
cinu koji verovatno nece moci da zadri i dalje na sigurnom u njegovoj tunici. Bio je tamo.
Nakon nekoliko dugih, napetih minuta, jedan ker uzbudeno zalaja uzvodno medu drvecem.
Ostali psi pojurie u tom pravcu uz grleno reanje koje je oznacavalo da su sustigli svoj plen.
Kada se njihova jeka utiala, Roran se lagano uspravio kako bi preao pogledom preko drveca
i bunja. Vazduh cist", rece priguenim glasom.
Kada i ostali ustadoe, Hamund, koji je bio visok, cupav i izboran oko usta mada je bio tek
godinu dana stariji od Rorana, okrenu se ka Karnu ljutitog pogleda i rece: Zato to nisi uradio ranije
umesto to si dopustio da bezglavo jurcamo po ovoj zabiti, gde smo lako mogli da polomimo vratove
sputajuci se niz ono brdo?" Pokazao je nazad ka potoku.
Karn mu uzvrati jednako besno: Zato to mi to ranije nije palo na pamet, eto zato! S obzirom
na to da sam te upravo spasao jada i da sam sprecio da ti kerovi izbue kourinu, mislim da bi trebalo
da iskae bar malo zahvalnosti!"
Ma nije valjda? Meni se cini da bi ti trebalo da posveti vie vremena osmiljavanju tih svojih
madija da nas neko ne bi poterao u neku nedodiju i... "
Plaeci se da bi njihova prepirka mogla da poprimi opasne razmere, Roran stade izmedu njih.
Dosta s tim", rece im. Potom je zapitao Karna: Hoce li nas tvoje cini skriti od straara?"
Kam odmahnu glavom. Ljude je tee zavarati nego kerove." Uputio je potcenjivacki pogled
Hamundu: Bar vecinu ljudi. Mogu da nas sakrijem, ali ne mogu da nam sakrijem tragove." Pokazao
je na ugaenu i izlomljenu paprat, kao i na otiske kopita u vlanoj zemlji. Znace da smo tu. Ali ako
odemo odavde pre nego to nas spaze, kerovi ce ih odvuci na drugu stranu, pa cemo... "
Uzjaite!", zapovedi Roran.
Uz mnotvo priguenih psovki i slabo prikriveno brundanje, ljudi se popee u sedla. Roran je
jo jednom osmotrio jarugu da bi proverio da li su neto zaboravili, a onda je poveo svoga paripa na
celo skupine i podbo ga mamuzama.
Skupa su izjurili iz senke kroanja, te se udaljie od male udoline kako bi nastavili naizgled
beskrajno putovanje ka Arouzu. Roran nije imao predstavu ta ce uraditi kada budu stigli u grad.

62
LUNODERKA

Eragon je prodrmao ramena hodajuci kroz vordenski tabor, u pokuaju da olabavi grc u vratu
koji mu se javio nakon vebanja sa Arjom i Blodgarmom ranije tog popodneva.
Popevi se na brdace koje je, poput usamljenog ostrvceta, stajalo posred mora cadora,
podbocio se i zastao kako bi osmotrio prizor pred sobom. Pred njim se prualo mracno jezero Leona.
Svetlucalo je na mesecini poto su bregovi niskih talasa odbijali narandast plam baklji iz tabora.
Drum kojim su Vordeni poli leao je izmedu obale i njihovih cadora: bee to iroka traka poplocana
kamenom i malterom, koja je, kako ga Dod bee obavestio, izgradena mnogo pre nego to je
Galbatoriks zbacio J ahace. Cetvrt kilometra ka severu, ribarsko seoce je lealo blizu vode: Eragon je
znao da njegovi stanovnici nisu nimalo srecni zbog toga to im nekakva vojska taboruje ispred kucnog
praga.
Mora nauciti... da vidi ono u ta gleda.
Otkako su napustili Belatonu, Eragon je proveo sate i sate razmiljajuci o
Glejdrovom savetu. Nije bio siguran ta je tacno taj zmaj time hteo da kae, poto je Glejdr
odbijao da doda bilo ta nakon to je izrekao tu zagonetnu recenicu, pa je Eragon reio da njegovo
uputstvo protumaci doslovno.
Trudio se da zaista vidi sve to se nalazilo pred njim, ma koliko to bilo malo ili beznacajno, i
da shvati znacenje i smisao onoga to posmatra.
Ali ma koliko da se trudio, imao je utisak da je potpuno podbacio. Kud god bi pogledao, video
bi pregolemu hrpu detalja, ali bio je ubeden da ih ima jo i da on nije bio dovoljno obazriv da bi ih sve
zapazio. J o gore: retko je bio kadar da pronade smisao u onome to bi video, na primer odgovor na
pitanje zato se dim ne uzdie iz tri dimnjaka u ribarskom seocetu.
Mada je imao osecaj da je sve to bilo zaludno, sav mu je taj trud bar u jednom pomogao: Arja
vie nije uspevala da ga porazi svaki put kada bi ukrstili secva. Posmatrao ju je dvostruko paljivije,
pomno je proucavajuci kao da lovi jelena, i tako je dobio nekoliko poslednjih okraja. Medutim, i dalje
joj nije bio ravan, a kamoli bolji od nje. Pritom nije znao ta bi to trebalo da nauci, niti ko bi trebalo da
ga poduci kako bi postao vet macevalac poput nje.
Moda je Arja u pravu - moda iskustvo zaista jeste jedini ucitelj koji mi sada moe pomoci,
pomisli Eragon. Ali za iskustvo je potrebno vreme, a ja ponajmanje imam vremena. Uskoro cemo se
naci u Dras Leoni, a onda i u Urubejnu. Za najvie nekoliko meseci, moracemo da se suocimo s
Galbatoriksom i ruikanom.
Uzdahnuvi, protrljao je lice trudeci se da se usredsredi na lagodniju temu za razmiljanje.
Vecito se vracao istim sumnjama, zabrinut i vezan za njih poput psa koji ne puta svoju kosku, ali
stalno je nailazio na uporan i sve jaci osecaj teskobe.
Zanet mislima, nastavio je niz brdo. Lutao je medu cadorima zaputivi se ka svom, mada nije
obracao panju na to kuda ide. Kao i mnogo puta ranije, etnja ga je smirila. Ljudi koji su jo bili
napolju sklonili bi se u stranu kada bi naiao, te bi se tresnuli pesnicom po grudima, najcece ga
pozdravljajuci recju Senkoubico", a Eragon bi im uzvratio uctivim klimanjem.
etao je vec frtalj sata, zaustavljajuci se i nastavljajuci u skladu sa svojim mislima, kada ga
piskav glas neke ene, koja je neto poletno opisivala, prekide u razmiljanju. Znatieljno je poao za
tim zvukom i dospeo do cadora izdvojenog od ostalih, blizu podnoja cvornovate vrbe, jedinog drveta
u blizini jezera koje vojska nije posekla za potpalu.
Tu je, pod svodom od granja, zatekao najcudnovatiji prizor koji je ikada video.
Dvanaestorica Urgala, medu kojima bee i njihov ratnicki voda Nar Garzvog, sedeli su u
polukrugu oko rasplamsale logorske vatrice. Na licima su im titrale zastraujuce senke, koje su
naglaavale njihove debele obrve, iroke jagodicne kosti i ogromne vilice, kao i njihove rebraste
rogove to su im trcali iz cela krivudajuci im oko glava. Urgali behu nagi do pojasa; jedino su
na zglavcima imali kone manetne, a od ramena do struka bee im upleteno remenje. Pored
Garzvoga, bila su tu jo tri Kula. Njihova gorostasna tela cinila su ostale Urgale, od kojih nijedan ne
bee nii od metar i osamdeset, malima poput dece.

63
Ratrkane medu Urgalima, i medu njima ali i na njima, video je i mackodlake. Nekoliko
mackodlaka bee u ivotinjskom oblicju. Mnoge macke su sedele uspravno ispred vatre -nepomicne,
mirnih repova, pomno naculjenih cupavih uiju. Ostale su leale opruene po zemlji, u krilima Urgala
ili u njihovim rukama. Eragon je, zaprepacen, zapazio jednu vitku belu enku kako lei sklupcana na
ogromnoj glavi jednog Kula. Prednju desnu nogu bee spustila niz njegovu lobanju, a apom mu je
zatitnicki pokrivala celo. Mackodlake su, mada behu sicuni, cesto poredili sa Urgalima, poto su i
jedni i drugi imali divljacki izgled, te se Eragon nije dvoumio povodom toga s kim bi se radije suocio
u boju: Urgale je bar razumeo, ali mackodlaci mu behu... nepredvidivi.
S druge strane logorske vatre, ispred cadora, sedela je travarka Andela. Sedela je prekrtenih
nogu na presavijenom cebetu, preduci hrpu grube vune u finu vunicu pomocu vretena koje je drala
pred sobom kao da njime eli da omadija one koji je posmatraju. I mackodlaci i Urgali napregnuto su
zurili u nju, ne skidajuci pogled s nje dok je pricala: ali on bee prespor, te mahniti zec crvenih
ociju rastre Hordov vrat, ubivi ga na mestu. Zec potom pobee u umu i tu mu se gubi svaki trag u
secanjima pripovedaca. Medutim" - Andela se nagnu napred te spusti glas -budete li tim krajevima
hodili, kao to ja jesam... ponekad, pa cak i u vreme dananje, naici cete na tek ubijenog jelena ili
feldunosta koji izgleda kao da ga je neko izgrickao poput repe. A svuda oko sebe videcete tragove
neobicno velikog zeca. Svaki cas, neki ratnik iz Kvota nestane, da bi ga pronali kako lei mrtav,
pokidanog vrata... uvek pokidanog vrata."
Vratila se u prethodni poloaj. Terina je, naravno, strahovito uznemirio gubitak prijatelja, pa
htede da pojuri zeca, ali patuljcima je i dalje bila potrebna njegova pomoc. Stoga se vratio u tvrdavu,
gde su branitelji jo tri dana i tri noci branili bedeme, sve dok nisu potroili zalihe i dok im sve ratnike
ne prekrie rane i ozlede.
Onda se, najzad, u svitanje cetvrtog dana, kada ih vec obuze beznade, oblaci razdvojie, te
zadivljeni Terin, negde u daljini, ugleda Mimringa kako leti prema tvrdavi na celu grmljavine
zmajeva. Taj prizor toliko uplai napadace da oni odbacie oruje i pobegoe u divljinu." Andela izvi
usne. To je, kao to moete i da zamislite, razveselilo patuljke iz Kvota, te nastade veselje.
A kada je Mimring sleteo, Terin, na svoje silno iznenadenje, primeti da su mu krljuti postale
providne poput dijamanata, to se, prema pricama, zbilo zato to je Mimring leteo blizu sunca jer je, da
bi na vreme okupio ostale zmajeve, morao da nadleti vrhove Beor planina, to je vie nego to je
ijedan zmaj ikada ranije leteo. Terin postade slavan kao junak opsade Kvota, a njegov zmaj kao
Mimring Blistavi - zbog krljuti - i svi su nadalje ivveli srecno i spokojno. Dodue, iskreno receno,
Terina je zanavek morio strah od zeceva, cak i u poznoj starosti. Eto, to vam se zapravo desilo kod
Kvota."
Cim ona zacuta, mackodlaci stadoe da predu, a Urgali nekoliko puta tiho zabrundae
odobravajuci.
Dobro pripoveda, Ulutrek", rece Garzvog glasom koji je zazvucao poput tutnjave obruene
stene.
Blagodarim."
J a sam, dodue, tu pricu cuo malo drugacije ispricanu", primeti Eragon, krocivi pod svetlost
vatre.
Andelino se lice ozari. Pa, teko da bi mogao da ocekuje od patuljaka dl priznaju da su bili
preputeni na milost i nemilost jednom zecu. Nisi se valjda unjao u tami sve vreme?" Samo nekoliko
minuta", priznade joj.
Onda si propustio najbolji deo price, a ja je veceras necu ponavljati. Grlo mi se osuilo od
silne besede."

Eragon kroz donove cizama oseti podrhtavanje kada Kuli i ostali Urgali ustadoe, uz
negodovanje mackodlaka koji su leali na njima i koji cak i ljutito urliknue zavrivi na zemlji.
Zagledan u tu skupinu grotesknih rogatih lica okupljenih oko vatre, Eragon je morao da
potisne poriv da zgrabi balcak svoga maca. Cak i poti se borio, naputovao i nalovio rame uz rame sa
Urgalima, pa i proao kroz misli nekoliko njih, i dalje mu nije bilo svejedno u njihovom drutvu. U
glavi je znao da su mu saveznici, ali njegove kosti i miici nisu mogli da zaborave dubok strah koji ga
je obuzimao kad god bi se suocio s njihovim sunarodnicima u bici.
Garzvog je izvadio neto iz kone vrecice koju je nosio na pojasu, Ispruivi debelu ruku
iznad vatre, predao je to Andeli, koja odloi vreteno kako bi u oba spojena dlana primila ponuden

64
predmet. Bila je to gruba sfera od kristala morskozelene boje, koja se presijavala poput skorelog
snega. Ugurala ju je u rukav odore, te je ponovo uzela vreteno.
Garzvog joj rece: Mora jednom da nam svrati do tabora, Ulutrek, pa da ti mi ispricamo
neke od naih mnogobrojnih prica. Imamo i jednog pevaca. Dobar je: kada ga slua kako pripoveda o
pobedi Nara Tulke kod Stavaroska, krv ti zacas prokljuca, te ti dode da zaurla na mesec i ukrsti
rogove cak i sa svojim najjacim dumanima."
Pa, to samo ako ima rogove za ukrtanje", rece Andela. Bila bi mi cast da odsluam neku
od vaih prica. Moda sutra uvece?"
Divovski se Kul saglasi s njom, a onda ga Eragon upita: Gde se nalazi Stavarosk? Nikada
nisam cuo za njega."
Urgali se uzvrpoljie, a Garzvog pognu glavu i frknu poput bika. ta sad smera, Vatreni
Macu?", upitao ga je. Hoce li da me izazove na megdan takvim uvredama?" Preteci, poceo je da
sklapa i otvara ake.
Eragon oprezno rece: Nisam mislio nita loe, Nare Garzvoe. Bee to iskreno pitanje - zaista
nikada nisam cuo za Stavarosk."
amor iznenadenja proiri se medu Urgalima. Kako je to moguce?" upita Garzvog. Zar ne
znaju svi ljudi za Stavarosk? Zar se o njemu ne peva po svim dvoranama, od severnih pustara pa sve
do Beor planina, kao o naoj najslavnijoj pobedi? Siguran sam da se, ako nigde drugde, o tome prica
bar medu Vordenima."
Andela uzdahnu, te rece ne podiuci pogled sa svog vretena: Bice bolje da mu sve kae."
Eragon je u umu osetio Safirino prisustvo, znajuci da je pratila njihov razgovor i da je spremna
da doleti od njihovog cadora ako ne bude mogao da izbegne carku.
Briljivo birajuci reci, Eragon rece: Niko mi to nije pominjao, ali ja nisam proveo mnogo
vremena medu Vordenima i... "
Drajl!", opsova Garzvog. Bezrogi izdajnik nema dovoljno hrabrosti cak ni da prizna
sopstveni poraz. Kukavica jedna, laov jedan!"
Ko? Galbatoriks?", upita Eragon oprezno.
Nekoliko mackodlaka zasikta pri pomenu kralja.
Garzvog klimnu. J ata. Kada je doao na vlast, hteo je da nas zanavek istrebi. Poslao je
goleme vojske na Kicmu. Njegovi nam vojnici sravnie sela, spalie moti i ostavie za sobom zemlju
crnu i jalovu. Borili smo se, isprva vrlo rado, a onda iz ocaja, ali ipak smo se borili. Nita drugo nismo
ni mogli. Nimo imali kuda da beimo, gde da se sakrijemo. Ko bi zatitio Urgralgre kad su cak i Jahaci
bili baceni na kolena?
Ali imali smo srece. Imali smo mocnog vojskovodu da nas predvodi, Nara Tulku. Njega su
jednom zarobili ljudi, a proveo je i mnogo godina boreci se protiv njih, pa je znao kako razmiljate.
Zahvaljujuci tome, uspeo je da okupi mnoga naa plemena pod svojim barjakom. Potom je namamio
Galbatoriksovu vojsku u uzan prolaz duboko u planinama, gde se nai ovnovil obruie na njih sa obe
strane. Bee to pravi pokolj, Vatreni Macu. Tlo bee vlano od njihove krvi, a gomile njihovih leeva
sezale su mi povrh glave. I danas, kada ode u Stavarosk, osetice kako ti kosti krckaju pod nogama, a
novcice, maceve i delice oklopa moe pronaci ispod svakog busena mahovine."

Znaci, to ste bili vi!", uzviknu Eragon. Citavog sam ivota sluao price o tome kako je
Galbatoriks jednom izgubio polovinu ljudi na Kicmi, ali niko nije u meo da mi objasni kako i zato."
Vie od polovine ljudi, Vatreni Macu." Garzvog prodrma ramena, te izbaci luliok glas iz grla.
Sad, eto, vidim da cemo morati da proirimo glas o tome ukoliko ne elimo da ljudi zaborave nau
pobedu. Pronaci cemo vae pevace i pripovedace, pa cemo ih nauciti pesmama o Naru Tulki, a
postaracemo se i da ne zaborave da ih cesto i glasno kazuju." J ednom je klimnuo, kao da je doneo
odluku, to bee velicanstven potez s obzirom na zastraujucu velicinu njegove glave, a onda rece:
Zbogom ostaj, Vatreni Macu. Zbogom i tebi, Ulutrek." Potom se on i njegovi ratnici odgegae u
tamu.
Andela se zakikota, prepavi Eragona.
ta je smeno?", upitao ju je okrenuvi se ka njoj.

65
Nasmeila se. Mogu da zamislim izraz koji ce se pojaviti na licu nekog sirotog leutiste kada
baci pogled iz svog cadora i ugleda dvanaest Urgala
1
, i medu njima cetiri Kula, kako stoje napolju
cekajuci da mu ocitaju bukvicu o urgalskoj kulturi. Bicu zadivljena ako ne cujemo njegove vriske."
Ponovo je zakikotala.
I sam razgaljen, Eragon se sagnuo kako bi promeao ugljevlje krajem grancice. Neto toplo i
teko smesti mu se u krilo; kada je spustio pogled ugledao je onog belog enskog mackodlaka.
Podigao je ruku da bi je pomazio, ali predomislio se i zapitao macku: Smem li?"
Mackodlaka samo mahnu repom, ne obracajuci panju na njega.
Nadajuci se da ne cini nita loe, Eragon snebivljivo poce da trlja to stvorenje po vratu.
Trenutak kasnije, glasno tutnjavo predenje ispuni tamu oko njih.
Dopada joj se", primeti Andela.
Neznano zato, Eragonu bee neobicno drago. A ko je ona? Hocu reci ko si ti? Kako se
zove?" Bacio je pogled na mackodlaku, plaeci se da ju je uvredio.
Andela se tiho nasmeja. Zove se Senolovka. To jest, to je znacenje njenog imena na jeziku
mackodlaka. A ona je zvanicno... " Travarka izbaci cudnovat zvuk nalik na kaljanje ili reanje, od
kog se Eragonu nakostreie dlake na potiljku. Senolovka je u paru s Grimrom Poluapom, pa bi se
moglo reci da je ona kraljica mackodlaka."
Predenje se jo vie pojaca.
Tako, dakle", osvrnu se Eragon ka drugim mackodlacima. A kud se dede Solembum?"
Zauzet je, jurca za nekom brkatom enkom upola mladom od sebe. Poblesavio je kao malo
mace... ali opet, s druge strane, svako ima pravo da povremeno malo poblesavi." Uhvativi vreteno
levom rukom, zaustavila ga je, te je namotala novu vunicu oko podnoja drvenog diska. Potom je
obrnula vreteno kako bi ga zavrtela i nastavila da razvlaci niti s bale u drugoj ruci. Izgleda mi kao da
ce puci od gomile pitanja, Senkoubico."
Kad se sretnemo, uvek ispadnem jo zbunjeniji nego ranije."
Uvek? To je ba apsolutisticki s tvoje strane. No dobro, pokuacu da ti pruim to vie
podataka. Pitaj."
Podozriv prema njenoj ocitoj otvorenosti, Eragon je malo porazmislio o onome to bi najvie
eleo da zna, te na kraju rece: Grmljavina zmajeva? ta si pod time...?"
To ti je ispravan izraz za jato zmajeva. Da si ikada cuo jedno takvo jato u letu, sve bi ti bilo
jasno. Kada bi ti deset, dvanaest ili vie zmajeva proletelo iznad glave, vazduh bi oko tebe zatreperio,
kao da sedi u nekom ogromnom dobou. A kako bi drugacije i nazvao skupinu zmajeva? Ima jato
vrana, copor vukova, krdo konja i tako dalje, ali ta cemo sa zmajevim Roj zmajeva? To mi ba ne
zvuci valjano. A ne zvuci mi dobro ni blesak ili trepet, mada mi se trepet svida kad bolje razmislim:
trepet zmajeva...Ali ne - jato zmajeva se zove grmljavina... to bi ti i znao da ti ucenje nije bilo
zasnovano samo na mahanju macevima i promeni dva-tri glagola na drevnom jeziku."
Siguran sam da si u pravu", rece Eragon, povladujuci joj. Zahvaljujuci stalnoj vezi sa
Safirom, osetio je da ona odobrava izraz grmljavina zmajeva, koji je i sam smatrao dobrim: bee to
podesan opis.
Proomislivi jo malo, upitao je: A zato te je Garzvog oslovljavao sa 'Ulutrek'?" To je
naziv koji mi Urgali dadoe jo odavno, kada sam hodila svetom s njima." A ta to znaci?"
Lunoderka."
Lunoderka? Cudnog li imena. Kako si ga dobila?"
Tako to sam pojela mesec, naravno. Kako drugacije?" Eragon se namrti, te se usredsredi na
maenje mackodlaka. Nekoliko minuta kasnije, upita: Zato ti je Garzvog dao onaj kamen?"
Zato to sam mu ispricala pricu. Zar to nije ocigledno?"
Ali ta je tacno posredi?"
Pa komad kamena. Zar i sam nisi video?", zacoktala je jezikom negodujuci. Stvarno bi
trebalo da obraca vie panje na ono to se deava oko tebe. Inace bi neko mogao da te probode
noem kada ne bude pazio. A s kim cu onda ja razmenjivati zakukuljene opaske?" Zabacila je kosu.
Hajde, pitaj me jo neto. Moram da priznam da uivam u ovoj igrici."
Znajuci da nema svrhe, podigao je obrvu i upitao je: A ono tvoje pipi-pipi-pip?"

1
Medu Urgalima, ovnovima se nazivaju svi mujaci stasali za borbu. (Prim. prev.)

66
Travarka se grohotom nasmejala, te neki mackodlaci razjapie usta u zubat osmeh. Medutim,
Senolovka nije delovala oduevljeno, poto je zarila kandice u Eragonove noge nateravi ga da se
trgne.
Pa", rece Andela, i dalje obuzeta smejanjem, ako vec moram da ti odgovorim, mogla bih i tu
pricu da ti ispricam. No, ovako... Pre nekoliko godina dok sam putovala rubom Du Veldenvordena,
daleko na zapadu, kilometrima daleko od bilo kojeg grada ili sela, naila sam na Grimra. On je u to
doba bio tek voda manjeg plemena mackodlaka, i jo se sluio ftbnmn apama. No da ne duim:
zatekla sam ga kako se poigrava malim crvendacem koji bee ispao iz gnezda na oblinjem drvetu. Ne
bi mi smetalo da je pticu samo ubio i pojeo je - to macke i rade, na kraju krajeva - ali on je tog sirotana
ba mrcvario: cupkao mu je krilca, grickao mu repic, pustio bi ga da odskakuce, pa bi ga ponovo
tresnuo." Andela zgroeno namreka nos Rekoh mu da prestane s tim, ali on samo zarea, ne
obracajuci panju
ume." Uozbiljivi se, zagledala se u Eragona. A ja ti ne volim kad ljudi to rade! Stoga
sam
mu oduzela pticicu, zavrtela prstima i bacila cini, te je narednih nedelju dana, kad god bi
zinuo, pijukao kao ptice ili kakvo pilence."
Pijukao je?"
Andela klimnu, sva ozarena od eretluka. Nikada se nisam smejala kao tada. Nijedan
mackodlak nije hteo da mu pride citavih nedelju dana."
Nije ni cudo to te mrzi."
ta me briga. Ako tu i tamo ne napravi pokojeg neprijatelja, onda si sigurno kukavica, ili
neto jo gore. Osim toga, sve je to bilo vredno njegove reakcije. J oj, kako je samo bio besan!"
Senolovka je upozori tihim frktanjem, te ponovo stegnu kandice.
Bolno se iskezivi, Eragon rece: Moda bi bilo bolje da promenimo temu?"
Aha."
Pre nego to je stigao da predloi novu temu, glasan vrisak odjeknu odnekud iz sredine tabora.
Triput je odjeknuo iznad redova cadora pre nego to je utihnuo.
Eragon pogleda Andelu, ona pogleda njega, te se oboje nasmejae.

67
GLASINE I PISANIJA

Dockan je, rece Safira kada se Eragon dovukao do cadora pokraj kojeg je ona leala
sklupcana, presijavajuci se poput hrpe aurnog ugljevlja pod priguenom svetlocu baklji. Pogledala
ga je napola sklopljenim okom. Cucnuvi pokraj nje, prislonio je celo uz njeno grleci joj bodljikavu
vilicu. J este, jeste, rece najzad. A tebi je potreban odmor poto si letela u susret vetru citavog dana.
Spavaj, pa cemo se videti ujutru. Samo je jednom trepnula.
Eragon je u cadoru upalio samo jednu svecu da bi se lake snaao u mraku. Potom je svukao
cizme i seo na leaj podvivi noge poda se. Usporio je disanje, dopustivi umu da se otvori i rairi
kako bi dodirnuo sve ivo u okolini, od crvica i insekata u zemlji do Safire i vordenskih ratnika, pa cak
i do nekoliko preivelih biljcica u blizini, cija energija bee bleda i gotovo neprimetna u poredenju s
rasplamsalom blistavocu i najmanje ivotinjice.
Dugo je tako sedeo, ispraznivi um od misli, izloen hiljadama oseta, i otrih i nenih,
usredsreden tek na ravnomerno disanje.
Cuo je kako, negde u daljini, neki ljudi razgovaraju stojeci oko straarske vatre, Nocni vazduh
je odneo njihove glasove dalje nego to su nameravali, dovoljno daleko da naculjene ui razaznaju
njihove reci. Mogao je da im nazre i misli, i da ih procita da je hteo, ali odlucio je da potuje njihovu
privatnost, pa je samo oslunuo razgovor.
Neko momce dubokog glasa rece: ... a jo kako te gledaju s visine, kao da si najnie dno. A
uglavnom nece ni da popricaju s tobom, cak i kada im srdacno postavi neko pitanje. Samo okrenu
glavu i nastave."
Da, da", rece neki drugi covek, a tek ene im - lepe ko kipovi, ali otprilike toliko i
privlacne." Ma to ti je zato to si ti jedno nakazno kopile, Sverne, eto zato."
Pa nisam ja kriv to mi je babo imao naviku da aikuje s mladim muziljama kud god da je
poao. Osim toga, ti si poslednji koji moe da upire prstom: ti bi s tim svojim licem mogao decici da
navlaci nocne more."
Ratnik dubokog glasa zabrunda, a onda se neko zakalja i pijunu, te Eragon zacu cvrcanje
pljuvacke koja poce da isparava pogodivi uarenu cepanicu.
Treci sagovornik upade u razgovor: Ni ja ne volim vilenjake nimalo vie nego vi, ali potrebni
su nam kako bismo dobili ovaj rat."
A ta cemo ako se nakon toga okrenu protiv nas?", upita onaj s dubokim glasom.
Vala, u pravu si", dodade Svern. Ta pogledajte ta se samo desilo kod Ceunona i Dilida.
Uza sve svoje ljude i sve svoje moci, Galbatoriks ipak nije mogao da ih spreci da nagrnu preko
bedema."
Moda se nije ni trudio", predloi treci covek.
Usledio je dug tajac.
Onda onaj s dubokim glasom rece: E to ti je, vala, neprijatna pomisao.. Bilo kako bilo, ne
vidim kako bismo odbili vilenjake ako ree da povrate svoje stare zemlje. Bri su i jaci od nas, a za
razliku od nas, nemaju ni jednog jedinog koji se ne razume u madije."
Ali imamo ti mi Eragona", usprotivi se Svern. On bi ih mogao oterati nazad u ume njihove,
i to sam-samcit, ako poeli."
On? Pih! Meni on vie lici na vilenjaka nego na nekog svoga roda. Ne bih ti ja racunao na
njegovu odanost, ko to ne bih racunao ni na odanost Urgala."
Treci covek ponovo progovori: J este li primetili da je uvek svee obrijan, ma koliko rano
naputali tabor?"
Sigurno koristi svoje madije umesto britve."
Meni je to protivno prirodnom poretku, iskreno vam velim. I to, a i sve ostale cini kojima se
u poslednje vreme svi neto bacakaju. Coveku prosto dode da se sakrije u neku pecinu i da pusti
vraceve da se medusobno poubijaju, a mi da se nita ne meamo."
Ne secam se da si se neto alio kada su iscelitelji upotrebili cini umesto maica da bi ti
izvukli onu strelu iz ramena."

68
Moda, ali ta mi strela nikada i ne bi zavrila u ramenu da nije Galbatoriksa. A upravo su on i
njegove madije zakuvale citav ovaj darmar."
Uto neko frknu: Istina, ali kladim se u poslednji bakrenjak koji imam da bi, bilo Galbatoriksa
ili ne, ti opet zavrio s necijom strelom u sebi. Previe si mi ti opak da bi se bavio icim do tabanjem."
A znate da mi Eragon ipak jeste spasao ivot kod Feinstera", rece Svern
Da, da, a ako opet pocne da nam dosaduje tom pricom, stavicu te da nam riba lonce citave
nedelje."
Pa kad jeste... "
Usledio je jo jedan tajac, koji narui uzdah onog ratnika s dubokim glasom: Potrebna nam je
zatita. U tome je stvar. Preputeni smo na milost i nemilost vilenjacima, vracevima - i naim i
njihovim - i svim ostalim cudnovatim stvorenjima to lutaju svetom. Onima poput Eragona sve ide kao
po loju, ali mi nismo te srece. Nama je potrebno... "
Nama su", rece Svern, potrebni J ahaci. Oni bi povratili red."
Pih. S kojim to zmajevima? Ne moe imati J ahace bez zmajeva. Osim toga, opet ne bismo
mogli da se odbranimo, a mene to najvie muci. Nisam balavac pa da se sakrijem materi pod suknju,
ali ako bi se neki novi Senka pojavio iz tame, ne bi bilo nijedne ugave stvari koju bismo mogli da
ucinimo da bismo ga sprecili da nam otfikari tintare."
E vidi, ba me podseti... jeste li culi za gospodara Barsta?", zapita treci covek.
Svern promrmlja slauci se. Cujem da se nakon toga pojeo od muke."
O cemu vi to?", upita ratnik dubokog glasa.
O Barstu... "
Barstu?"
Ma zna onog velmou sa imanjem blizu Dilida... "
Da to nije onaj to je naterao svoje konje pravo u Ramr cisto da napakosti... "
Da, da, ba taj. E taj ti je otiao u to neko selo, pa im je svima naredio da se pridrue
Galbatoriksovoj vojsci. Ista prica kao i obicno. Ali tu su ga ljudi odbili, te napadoe i Barsta i vojnike
mu."
Mnogo hrabro", rece covek dubokog glasa, glupavo ali hrabro."
Ali Barst bee mudriji od njih: naredio je svojim strelcima da se razmeste oko sela pre nego
to je uao u njega. Vojnici pobie polovinu ljudi, a ostale prebie na mrtvo ime. Ni tu nema niceg
novog. Barst je potom zgrabio vodu im, coveka koji je otpoceo carku, te ga cepa za iju i golim mu
rukama icupa glavu."
Neee!"
Da, da, ko piletu. Sto je jo gore, naredio je da mu ivu spale citavu porodicu."
Taj Barst je sigurno snaan kao Urgal, kad moe coveku da icupa glavu", rece Svern.
Moda postoji neka caka."
Da nisu opet madije?", upita onaj s dubokim glasom.
Pa, kako ljudi pricaju, taj vam je oduvek bio snaan - snaan i pametan. Prica se da je, jo
dok je bio mladic, ubio ranjenog vola jednim udarcem pesnice."
Meni to i dalje mirie na madije."
To je zato to ti misli da se u svakoj senci motaju zlehudi carobnjaci.
" Ratnik dubokog glasa zabrunda, ali nita ne rece.
Nakon toga, ljudi se razidoe kako bi krenuli u svoje obilaske, te Eragon ne cu vie nita od
njih. U bilo kojoj drugoj prilici, njihov bi ga razgovor noda i uznemirio, ali poto je meditirao, sve je
vreme ostao netaknut, mada se potrudio da upamti ta su kazali kako bi kasnije mogao valjano da
porazmisli o tome.
Cim mu se u glavu vratio red i cim se osetio smireno i oputeno, Eragon je zatvorio um,
otvorio oci i lagano ispruio noge kako bi opustio ukocene miice.
Treperenje svece zapade mu za oko, te je nekoliko minuta gledao u nju, omadijan titranjem
plamena.
Zatim je otiao do Safirinih bisaga da bi iz njih izvadio pero, cetkicu, mastionicu i listove
pergamenta koje je nekoliko dana ranije iskamcio od Doda, zajedno s knjigom Domia abr Wyrda,
koju mu je stari ucenjak poklonio.

69
Vrativi se do svog leaja, Eragon je debelu knjigu spustio podalje od sebe kako bi smanjio
izglede da ce prosuti mastilo po njoj. Postavio je svoj tit preko kolena, poput tacne, te rairio listove
pergamenta po njegovoj zaobljenoj povrini. Opor taninski vonj ispuni mu nozdrve kada je otvorio
bocicu i umocio pero u mastilo od hrastovog soka.
Taknuo je rub bocice vrkom pera da bi otresao viak tecnosti, a onda je paljivo nacinio prvi
potez rukom. Pero se oglasi tihom kripom kada je poceo da ispisuje rune svog maternjeg jezika. Kada
je zavrio, uporedio ih je sa onima od prethodne noci da bi video da li mu se rukopis popravio - jeste
malo, u poredenju s ranama u knjizi Domia abr Wyrda koje je koristio kao uzor.
J o je triput preao citavu abecedu, posvecujuci posebnu panju oblicima koji su mu bili
najtei za ispisivanje. Potom je poceo da zapisuje sopstvene misli i zapaanja u vezi sa zbivanjima
proteklog dana. To mu bee od koristi, ne samo zato to mu je prualo zgodnu priliku da veba pisanje
vec i zato to mu je pomagalo da bolje shvati sve to je video i uradio u toku dana.
Mada bee mukotrpno, pisanje mu je prualo uitak, s obzirom na to da mu je sam taj izazov
bio podsticajan. Takode ga je podsecalo na Broma, i na to kako ga je stari pripovedac ucio znacenju
svake rune, to je Eragonu prualo osecaj bliskosti sa ocem, koji inace nije imao.
Rekavi sve to je eleo da kae, isprao je pero, te ga je zamenio cetkicom i uzeo pergament
koji je vec bio prekriven nizovima glifova iz drevnog jezika.
Vilenjacko pismo, Liduen Kvaedhi, bee mnogo tee za ispisivanje od runa njegovog
maternjeg jezika usled sloenih, krivudavih oblika. No on je imao dva razloga da bude uporan: nije
smeo da zaboravi to pismo, a ako bi pride poeleo da napie bilo ta na drevnom jeziku, bilo bi
pametnije da to ucini na nacin koji vecini ljudi nije razgovetan.
Eragon je imao dobro pamcenje, ali ipak je poceo da zaboravlja mnoge cini kojima su ga
Brom i Oromis naucili. Stoga je resio da sastavi recnik sa svakom njemu znanom recju iz drevnog
jezika. Mada to ba i nije bila originalna zamisao, on nije cenio vrednost takve zbirke sve donedavno.
Radio je na recniku jo nekoliko sati, a onda je vratio svoj pribor za pisanje u bisage pa je
izvadio kovceg s Glejdrovim srcem svih srca. Pokuao je da probudi staroga zmaja iz njegove
obamrlosti, kao i mnogo puta ranije, ali omanuo je, po obicaju. Medutim, Eragon nije eleo da
odustane. Spustivi se pokraj otvorenog kovcega, stao je da cita Glejdru iz Domia abr Wyrda o
mnogobrojnim obredima patuljaka, koje je Eragon slabo poznavao, i citao je sve dok nije zaao u
najhladniji i najmracniji deo noci.
Eragon tada skloni knjigu, ugasi svecu i lee na krevet da se odmori. Lutao je kroz carobne
prizore svojih polubudnih snova tek nakratko: cim se prvi tracak svetlosti promolio na istoku, on se
uspravio kako bi otpoceo citav krug iznova.
.

70
AROUZ

Bilo je vec prepodne kada Roran i njegovi ljudi stigoe do skupine cadora pokraj druma.
Tabor je delovao turobno i neupadljivo u Roranovim ocima zamagljenim umorom. Kilometar i po ka
jug leao je grad Arouz, ali on je uspeo da nazre samo osnovne obrise: ledenobele zidine, zjapece
ulaze pokrivene zamandaljenim kapijama i mnogobrojne cvrste kockaste kule od kamena.
Drao se za prednji deo sedla kada su ujahali u tabor na konjima koji su se jedva drali na
nogama. Neki razbarueni decko dotrca do njega, te zgrabi uzde njegove kobile i stee ih nateravi
ivotinju da se teturavo zaustavi.
Roran se upilji u decka, ni sam ne znajuci ta se upravo desilo, a onda, nakon nekoliko dugih
trenutaka, promuklo rece: Dovedi mi Brigmana."
Ne rekavi nita, decko otrca izmedu cadora podiuci prainu onako bosonog.
Roranu se cinilo da je cekao vie od jednog sata. Nezaustavljivo dahtanje kobile slagalo se s
dobovanjem krvi u njegovim uima. Kada je pogledao ka tlu, ucinilo mu se da se ono krece i udaljava
od njega do neke beskrajno daleke tacke, poput tunela. Zatim odnekud zvecnue mamuze. Desetak
vojnika se okupilo u blizini: naslanjali su se na koplja i titove sa otvorenom znatieljom na licima.
S druge strane tabora, neki plecat covek u plavoj tunici doepa do Rorana, koristeci
polomljeno koplje umesto tapa. Imao je dugacku bradu, mada su mu brkovi bili obrijani. Naunice su
mu se presijavale od znoja - Roran nije mogao da odredi da li je to posledica bola ili vrucine.
Vi ste Cekicar?", upita.
Roran potvrdno zabrunda. Popustio je stisak na sedlu, posegao rukom u tuniku i predao
Brigmanu izguvano parce pergamenta na kojem behu ispisana Nasuadina naredenja.
Brigman polomi votani pecat noktom palca. Proucio je pergament, a onda ga je spustio kako
bi se ravnoduno zagledao u Rorana.
Ocekivao sam vas", rece mu. J edan od Nasuadinih omiljenih vraceva uspostavio je vezu sa
mnom pre cetiri dana rekavi mi da ste krenuli, ali nisam mislio da cete stici ovako brzo."
Nije bilo lako", rece mu Roran.
Brigman izvi gornju usnu: Nije, siguran sam da nije... gospodine." Vratio mu je pergament.
Ljudi su pod vaom upravom, Cekicaru. Upravo smo se spremaliza napad na zapadnu kapiju. Moda
biste eleli da povedete nalet?"
To pitanje bee upereno u njega poput bodea.
Roranu se ucinilo da se svet vrti oko njega, pa se jo jace uhvatio za sedlo. Bio je previe
iscrpljen da bi se raspravljao s bilo kim, i to na valjan nacin, cega je i sam bio svestan.
Naredite im da se povuku za danas", rece.
J este li sili s uma? Pa kako ocekujete da osvojimo grad? Bilo nam je puh ehno citavo jutro
da pripremimo napad, i nemam nameru da sedim tu i vrtim palceve dok se vi ne naspavate. Nasuada
ocekuje od nas da dovrimo opsadu za nekoliko dana, i ja cu to i uciniti, tako mi Angvarda!"
Spustivi glas tako da ga samo Brigman cuje, Roran mu reeci rece: Kazacete ljudima da se
povuku ili cu vas obesiti za glenjeve i iibati zbog krenja naredenja. Ne nameravam da odobrim
nikakav napad dok se malo ne odmorim i dok ne sagledam stanje stvari."
Pa vi ste potpuna budala. To bi nam... "
Ako ne moete da drite jezik za zubima i ispunjavate svoju dunost, licno cu vas iibati - i to
tu, na licu mesta."
Brigmanu zadrhtae nozdrve od besa. U stanju u kojem ste? Ne biste imali nikakve izglede."
Greite", rece Roran, uveren u to. Nije bio siguran kako bi savladao Brigmana, ali je
poslednjim atomom svoga bica znao da bi mu to polo za rukom.
Brigman je, izgleda, pokuavao da se obuzda. U redu", prosikta, ionako ne bi bilo dobro da
nas ljudi gledaju kako se valjamo po praini. Ostacemo gde jesmo, ako tako elite, ali ja nisam kriv za
gubljenje vremena. Vi cete odgovarati za to, a ne ja."
Uvek je tako", rece Roran bolno stegnutog grla, silazeci s kobile. Kao to ste vi odgovorni
za ovaj dumbus od opsade koji ste tu napravili."

71
Brigman se natuti, te Roran jasno vide kako njegova odbojnost prema njemu prerasta u
mrnju. Zaalio je zbog toga to nije odabrao diplomatski odgovor.
,Cador vam je ovamo."
Opet je bilo jutro kada se Roran probudio.
Mekana svetlost se pomaljala kroz cador, popravljajuci mu raspoloenje. Na tren je pomislio
da je odspavao svega nekoliko minuta. Onda je shvatio da se oseca previe osnaeno i budno.
Opsovao je samoga sebe, besan zbog toga to je dopustio da mu citav jedan dan prode kroz
prste.
Hio je pokriven tananim cebetom, koje bee odgurnuo usled toplog junjackog vazduha,
pogotovo jer je na sebi imao i cizme i odecu. Sklonio ga je sasebe i pokuao da se uspravi.
Ote mu se priguen jecaj, poto je imao osecaj da mu se citavo telo rastee i cepa. Pao je u
krevet i ostao tako zadihan na pokrivacu. Prvobitna zaprepacenost ubrzo je popustila, ali za sobom je
ostavila jake bolove u svim delovima tela - manje ili vie strane.
Bilo mu je potrebno nekoliko minuta da prikupi snagu. Uz nadljudski napor, prevrnuo se na
bok, te je prebacio noge preko ivice leaja. Zastao je kako bi doao do daha, a onda se odvaio da
ustane, to mu je delovalo kao nemoguc zadatak.
Kiselo se nasmeio kad se konacno naao na nogama. Bice to veoma zanimljiv dan.
Ostali vec behu ustali. Zatekao ih je kako ga cekaju kada se izvukao iz cadora. I oni su
izgledali iznureno i iscrpljeno: pokreti im behu ukoceni kao njegovi. Nakon to su razmenili pozdrave,
Roran pokaza na zavoj na Delvinovoj podlaktici, na mestu gde ga je neki krcmar posekao noem za
ljutenje povrca. J o te boli?"
Delvin slegnu ramenima: Nije strano. Mogu da se borim, ako zatreba."
Odlicno."
ta najpre namerava da uradi?", upita ga Karn.
Roran osmotri sunce koje se podizalo na nebu, racunajuci koliko im je jo vremena preostalo
do podneva. Da malo proetam", rece.
Pocevi od sredine tabora, Roran je poveo svoje saborce niz redove cadora proveravajuci
stanje vojnika i stanje njihove opreme. Povremeno bi stao da neto priupita nekog ratnika. Ljudi su
mahom bili umorni i obeshrabreni, mada mu se ucinilo da im se raspoloenje popravilo kada su ga
ugledali.
Roranov se obilazak zavrio na junoj ivici tabora, kao to je i nameravao. Tamo se zaustavio
sa ostalima kako bi se zagledali u zastraujuce zidine! Arouza.
Grad je bio izgraden na dva nivoa. Prvi je bio nizak i razvucen i krio je u sebi vecinu kuca i
gradevina, dok je drugi, manji nivo zauzimao vrh dugackog niskog brega koji je predstavljao najviu
tacku kilometrima unaokolo. Bedemi su okruivali oba nivoa grada. U spoljnim bedemima moglo se
videti pet kapija: dve su se otvarale ka putevima koji su ulazili u grad - jedan sa severa, a drugi sa
istoka - a ostale tri stajahu iznad kanala koji su se pruali juno, ulazeci u sam grad. S druge strane
Arouza bilo je nemirno more u koje su ti kanali verovatno i oticali.
Pa, bar nemaju anceve, pomislio je.
Kapija okrenuta ka severu bee izgrebana i izudarana od naleta ovna, a tlo pred njom bee
izrovano, te Roran zakljuci da su to tragovi bitke. Tri katapulta, cetiri baliste s kakvima se upoznao jo
na Zmajevom krilu
2
i dve rasklimatane opsadne kule behu rasporedeni ispred spoljnog bedema.
acica ljudi sedela je cucurena iza tih ratnih naprava; puckali su lule i bacili kockice po
komadima koe. Te ratne skalamerije delovale su alosno nedelotvorno u poredenju s golemim
kamenim gradom.
Nizak, ravan teren oko Arouza sputao se ka moru. Stotine zemljoradnickih imanja behu
ratrkane po zelenoj ravnici. Svaki posed je bio obeleen drvenom ogradom i bar po jednom kolibom
sa slamnatim krovom. Ponegde se mglo videti i raskono imanje: prostrane kamene vlastelinske kuce
zaticene sopstvenim visokim zidinama i, prema Roranovoj pretpostavci, sopstvenim straarima. One
su bez sumnje pripadale plemstvu iz Arouza, a moda i pokojem dobrostojecem trgovcu. ta kae?",
upitao je Karna.
Carobnjak odmahnu glavom, a njegove snudene oci postadoe jo tunije. Mogli bismo da
postavimo opsadu i pred nekom planinom sa istim ishodom."

2
Lada. ukradena od Carstva, kojom je Roran prebacio izbeglice iz Karvahola u Surdu. (Prim. prev.)

72
Ba tako", primeti Brigman prilazeci im.
Roran je svoje opaske zadrao za sebe, ne eleci da drugi saznaju koliko je obeshrabren.
Nasuada je enula ako misli da moemo da osvojimo Arouz sa svaga osam stotina ljudi. Da ih imam
osam hiljada, i Eragona i Safiru pride, onda bih moda i bio siguran u pobedu. Ali ovako sigurno ne...
Ipak, znao je da mora da pronade nacin, ako ni zbog cega drugog a ono zbog Katrine.
Ne gledajuci u Brigmana, Roran mu rece: Ispricajte mi ono to znate o Arouzu."
Brigman obrnu svoje koplje nekoliko puta, mrveci zemlju njegovom drkom, pa odgovori:
Galbatoriks je bio vidovit: postarao se za to da grad ima zalihe hrane pre nego to smo im odsekli sve
puteve odavde do ostalih delova Carstva. Vode im, kao to vidite, ne manjka. Sve i da skrenemo
kanale, ostaloo bi im nekoliko izvora i bunara u samom gradu. Mogli bi da izdre sve do zime, ako ne
i due, mada se kladim da bi im dojadilo da glodu repu pre no to bi se sve okoncalo. Galbatoriks je
takode smestio pozamaan broj vojnika u Arouz - dvostruko vie nego to mi imamo - pored njihovih
uobicajenih odreda."
Odakle sve to znate?"
Preko dounika. Medutim, on nije imao iskustva u vojnoj strategiji, pa sam je pruio isuvie
samouverenu procenu gradskih slabosti."
Aaa."
Takode je obecao da ce moci da uvede manji broj vojnika u grad kada padne mrak."
I?"
,Cekali smo ga, ali nije se pojavio, a onda smo narednog jutra videli njegovu glavu nataknutu
iznad grudobrana. J o je tamo, kod istocne kapije."
Vidim. Ima li jo kapija sem ovih pet?"
J o tri. Pokraj pristanita imaju morsku kapiju dovoljno iroku da se sva tri potoka izliju
istovremeno, a pored nje je i kopnena kapija za ljude i konje. A tu je i jo jedna kopnena kapija u
onom kraju tamo" - pokazao je prema zapadnoj strani grada - ista kao ostale."
Moemo li probiti bilo koju od njih?"
Ne dovoljno brzo. Pokraj obale nemamo dovoljno prostora za okretanje i povlacenje van
domaaja kamenja i strela. Stoga nam preostaju ove kapija, uz onu zapadnu. Oblik terena je manje-
vie isti svuda oko grada, osim kod obale, pa sam reio da usmerim napad ka najblioj kapiji."
Od cega je napravljena?"
Od gvoda i hrastovine. Izdrace stotinu godina, ukoliko je mi ne oborimo." Da li je
zaticena bilo kakvim cinima?"

Ne bih znao, s obzirom na to da Nasuada nije nala za shodno da poalje i nekog od svojih
carobnjaka s nama. Halsted ima... "
Halsted?"
Gospodar Halsted, vladar Arouza. Sigurno ste culi za njega?" Nisam."
Usledila je kratka stanka, tokom koje Roran oseti da je Brigmanov prezir prema njemu
narastao. Onda covek nastavi: Halsted ima sopstvenog vraca: nekog pakosnog, smeuranog stvora
kojeg videsmo povrh bedema kako mrmlja sebi u bradu i pokuava da nas sredi svojim vradbinama.
Cini mi se da je skroz-naskroz nesposoban, poto ba i nije imao srece, ako izuzmemo dva naa
coveka za opsadnim ovnom koja je uspeo da zapali."
Roran razmeni poglede s Karnom, koji mu se ucini jo zabrinutijim nego ranije, ali odluci da
bi bilo bolje da nasamo porazgovara s njim kasnije.
Da li bi nam bilo lake da se probijemo kroz kapije iznad kanala?" upitao je.
A gde biste tamo stali? Pogledajte koliko su uvucene u zidine - nemate gde da zakoracite.
Osim toga, imaju proreze i otvore u krovu iznad ulaza, kroz koje mogu da sipaju kljucalo ulje, bacaju
gromade ili ispaljuju strele iz samostrela na bilo koga dovoljno glupavog da se odvai u taj
deo."
Kapije ne mogu biti od cvrstog materijala sve do dole, inace bi precile protok vode."
Tu ste u pravu. Ispod povrine imaju reetke od drveta i metala s rupama dovoljno velikim da
ne ometaju protok."
Tako, znaci. Da li su te kapije sputene u vodu cak i kada Arouz nije pod opsadom?" Nocu
jesu zasigurno, ali mislim da su ih drali otvorenima tokom dana." Hmmm. A bedemi?"

73
Brigman prebaci oslonac na drugu nogu. Od granita, savreno uglacani, zbijeni toliko tesno
da ni no ne moete uvuci izmedu kamenih kocki. Pretpostavljam da su to izradili patuljci, jo pre
pada Jahaca. Takode pretpostavljam da su zidine ispunjene utabanim utom, mada nisam siguran poto
jo nismo naceli spoljni sloj. Sire se bar est metara pod zemljom, a moda i vie, to znaci da ne
moemo da prokopamo lagume ispod njih niti da ih oslabimo potkopavanjem."
Koraknuvi napred, Brigman pokaza ka vlastelinskim kucama na severu i zapadu. Vecina se
velmoa povukla u Arouz, ali ostavili su ljude za sobom da im tite posede. Zadavali su nam dosta
nevolja tako to su nam napadali izvidace, krali konje i tome slicno. J o smo na pocetku zauzeli dva
poseda" - pokazao je dve spaljene ruevine nekoliko kilometara dalje ali njihovo zadravanje je
izazivalo vie tete nego koristi, pa smo ih napustili i potpalili. Naalost, nemamo dovoljno ljudi da
bismo obezbedili i ostale."
Tada se oglasi Baldor: Zbog cega ti kanali proticu kroz Arouz? Ne bih rekao da ih koriste za
navodnjavanje useva."
Tu vam voda nije potrebna, momce, kao to nekom severnjaku nije potrebno da dovlaci sneg
tokom zime. Veci im je problem da ostanu nasuvom."
Pa zato ih onda koriste?", zanimalo je Rorana. I odakle dolaze? Ne ocekujete valjda da cu
poverovati da se voda dovlaci cak iz reke Dajt koja je toliko kilometara udaljena odavde."
Pa ne, naravno", frknu Brigman. Imate jezera i ritova severno odavde. To je smrdljiva,
nezdrava voda, ali ovdanji ljudi su navikli na nju. J edan kanal je dovodi iz ritova do mesta koje je
udaljeno odavde otprilike tri kilometra. Tu se kanal racva u tri kanala koja i sami vidite, a oni se
sputaju niz nekoliko vodopada pokrecuci vodenice u kojima se melje brano za gradane. Seljani
dovuku ito do vodenica u vreme etve, a onda dakove s branom natovare na dereglije i spuste ih u
Arouz. To vam je zgodan nacin za prenos i druge robe do grada, poput drveta i vina iz vlastelinskih
kuca."
Roran protrlja potiljak, te nastavi da proucava Arouz. Zainteresovalo ga je ono to mu je
Brigman rekao, ali nije bio siguran od kakve mu je to pomoci. Ima li jo neceg vanog u okolini?",
upitao je.
Samo jedan rudnik kriljca, juno niz obalu."
Zabrundao je, jo razmiljajuci. Hocu da obidem te vodenice", rece. Ali prvo hocu da mi
ispricate sve o svom boravku ovde, i hocu da cujem koliko imamo zaliha svega redom, od strela do
dvopeka."
U redu, podite za mnom... Cekicaru."
Roran je narednih sat vremena proveo razgovarajuci s Brigmanom i njegovim dvama
narednicima, sluajuci ih i postavljajuci pitanja dok su mu prepricavali svaki napad na gradske bedeme
koji su izveli, i pregledajuci zalihe koje su preostale ratnicima pod njegovim zapovednitvom.
Bar nam oruja ne manjka, pomisli Roran prebrojavajuci poginule. Sve i da Nasuada nije
postavila vremensko ogranicenje na njegov poduhvat, ljudi i konji ne bi imali dovoljno hrane da
ostanu ulogorovani pred Arouzom vie od nedelju dana.
Cinjenice i brojevi koje su mu Brigman i njegovi pomocnici spominjali mahom behu ispisani
na svicima pergamenta. Roran se potrudio da prikrije cinjenicu da ne ume da odgonetne citave redove
cokastih crnih znakova, pa je traio od ljudi da mu oni sve citaju, ali nerviralo ga je to to je zavisio
od milosti drugih. Nasuada je bila u pravu, shvatio je, moram da naucim da citam, inace necu znati da
li me neko lae kada kae da na nekom komadu pergamenta pie ovo ili ono... Moda bi Karn mogao
da me nauci kada se budemo vracali Vordenima.
to je vie saznavao o Arouzu, Roran je vie saosecao s Brigmanom: osvajanje toga grada
bee zadatak koji obeshrabruje jer nema ociglednog reenja. Uprkos tome to mu se taj covek nije
dopadao, Roran je smatrao da je zapovednik ucinio onoliko koliko je mogao u datim okolnostima. Bio
je neuspean, zakljucio je Roran, ne zato to nije bio strucan zapovednik vec zato to su mu
nedostajale dve vrline koje su Roranu mnogo puta donele pobedu: odvanost i mata.
Obavivi pregled stanja, Roran i njegovih pet saboraca odjahae s Brigmanom da bi izbliza,
dodue sa sigurne razdaljine, obili bedeme Arouza i njegove kapije. Ponovno sedenje u sedlu bee
silno bolno za Rorana, ali izdrao je sve ne poalivi se.
Kada kopita njihovih paripa zaklepetae po kamenom putu pokraj tabora, na putu prema
gradu, Roran primeti da, u odredenim trenucima, kopita tvore cudan zvuk kada udare o tlo. Prisetio se
da je slican zvuk cuo i tokom poslednjeg dana putovanja i da mu je tada zasmetao.

74
Pogledavi dole, video je da je ravno kamenje koje je sacinjavalo povrinu druma postavljeno
u potamnelo srebro koje se protezalo poput nepravilnie paucine.
Roran pozva Brigmana da bi ga pitao ta je posredi, te mu Brigman doviknu: Ovdanja
zemlja nije dobra za pravljenje maltera, pa koriste olovo kako bi pricvrstili kamenje!"
Roranova prva reakcija bee neverica, ali Brigman je delovao ozbiljno. Zapanjila ga je
mogucnost da je neki metal toliko rasprostranjen da ga ljudi troe na izgradnju puteva.
Nastavili su ka blistavom gradu po drumu od kamena i olova. Pomno su proucili odbranu
Arouza. Medutim, cak ni razgledanje izbliza nije donelo nita novo, vec je ucvrstilo Roranov utisak da
je grad gotovo neosvojiv.
Pribliio je svog konja do Karnovog. Carobnjak je zurio u Arouz zamagljenim pogledom,
nemo micuci usne, kao da prica sam sa sobom. Sacekao je da se zaustavi, te ga tiho upita: Ima li
ikakvih cini na kapijama?"
Mislim da ima", odgovori mu Karn jednako tiho, ali nisam siguran koliko, niti znam u cemu
je njihova svrha. Bice mi potrebno vreme da pronadem odgovor."
Zato ti je toliko teko?"
Pa i nije. Vecina je cini dosta uocljiva, ukoliko se neko nije potrudio da ih sakrije, ali cak i
tada madije obicno ostavljaju vidljive tragove ako zna ta valja traiti. Mene brine to to su neke cini
moda zamke postavljene da sprece ljude koji ele da petljaju oko njih. Ako je tako, i ako im
izravno pridem, zasigurno cu ih odapeti, a ko zna ta bi se tada moglo dogoditi? Mogao bih da se
rasprim pred tvojim ocima, a tu bih sudbu rado izbegao ako se ja pitam."
Hoce li da ostane tu dok mi budemo obilazili dalje?"
Karn odmahnu glavom. Mislim da ne bi bilo pametno da vas ostavljam nezaticene dok smo
udaljeni od tabora. Vraticu se nakon sutona da vidim ta mogu da uradim. Osim toga, bilo bi dobro da
se pribliim kapiji, a sada ne smem blie jer me straari jasno vide."
U redu, kako ti kae."
Zakljucivi da je otkrio sve to je mogao osmatrajuci grad, rekao je Brigmanu da ih povede do
najbliih vodenica.
Bile su uglavnom onakve kakvima ih je Brigman i opisao. Voda iz kanala slivala se preko tri
uzastopna vodopada visoka sedam metara. U podnoju svakog slapa nalazio se vodenicni tocak,
oivicen kanticama. Voda se slivala u kante, okrecuci napravu ukrug. Tockovi su bili povezani debelim
isovinama s trima istovetnim gradevinama koje su stajale jedna iznad druge du dugacke stepenaste
obale, krijuci u sebi goleme vodenicne kamenove koji su pravili brano za stanovnike Arouza. Mada
su se tockovi okretali, Roran je shvatio da nisu povezani sa sloenim nizom poluga u vodenicama,
poto nije cuo tutnjavu vodenicnih kamenova koji se okrecu oko svoje ose.
Sjahao je kraj prve vodenice, pa je proao stazom izmedu kucica osmatrajuci ustave
postavljene iznad slapova kojima se odredivala kolicina vode to ce se sputati dole. Ustave su bile
otvorene, ali se mnogo vode i dalje moglo videti ispod svakog od tri tocka koja su se lagano okretala.
Zaustavio se na pola puta uzbrdo, pa je spustio nogu na rub meke travnate obale, prekrstio
ruke i naslonio bradu na grudi razmiljajuci kako bi mogao da osvoji Arouz. Bio je siguran da postoji
nekakva caka ili strategija pred kojom bi se grad raspukao i otvorio poput zrele tikve, ali reenje mu je
i dalje izmicalo.
Mozgao je sve dok se nije umorio od razmiljanja, a onda se naprosto prepustio zvuku
krckanja osovina i prskanja vode preko slapova.
Mada su ti zvuci bili umirujuci, trn nelagode i dalje mu nije dao mira, poto ga je to mesto
podsecalo na vodenicu Dempton u Terinsfordu, kuda je otiao na posao onoga dana kada su mu
Ra'zaci spalili dom i podvrgli njegovog oca mucenju, smrtno ga ranivi.
Roran je pokuao da potisne to secanje, ali ono ga nije naputalo rijuci mu po stomaku.
Da sam samo sacekao nekoliko sati, mogao bih da ga spasem. Onda razum niji deo Rorana
odgovori: Da, pa bi i mene Ra 'zaci ubili pre nego to bih mrdnuo rukom. Bez Eragonove zatite, bio
bih bespomocan poput novorodenceta.
Priavi tihim korakom, Baldor mu se pridruio na ivici kanala. Ljudi se pitaju da li si
osmislio neki plan", rece.
Imam nekakve zamisli, ali ne i plan. A ti?"
Baldor takode prekrsti ruke. Mogli bismo da sacekamo da nam Nasuada poalje Eragona i
Safiru u pomoc."

75
Pih."
Neko su vreme posmatrali neprekidno komeanje vode pod sobom. Onda Baldor rece: A ta
ako ih naprosto pita da se predaju? Moda ce se toliko uplaiti kada cuju tvoje ime da ce otvoriti
kapije, pa ce ti pasti pred noge preklinjuci za milost."
Roran se kratko zakikota. Sumnjam da su price o meni stigle sve do Arouza. Ali..." - proao
je prstima kroz bradu - vredi pokuati, da ih bar malo uznemirimo ako nita drugo."
,Cak i ako uspemo da udemo u grad, da li cemo moci da ga zadrimo s tako malo ljudi?"
Moda da, moda ne."
Izmedu njih se zatim spustila tiina, a onda Baldor rece: Daleko smo dogurali."
Da, da."
Ponovo se zacu samo ubor vode i zvuk okretanja tockova. Baldor najzad rece: Tu se sneg,
izgleda, ne otapa kao kod nas, inace bi ovi tockovi na prolece dopola bili u vodi."
Roran odmahnu glavom. Nije vano koliko ima snega ili kie. Ustave se mogu upotrebiti da
bi ogranicile kolicinu vode koja se sliva preko tockova, kako se ne bi previe brzo okretali."
Ali ta kada voda prede vrh ustave?"
Pa mlevenje se dotle verovatno zavri za taj dan, ali svakako moe da povuce poluge,
podigne ustave i... " Roran odluta kada mu citav niz slika blesnu u glavi, te mu celo telo obuze
toplina, kao da je popio citavo bure medovine u jednom gutljaju.
Da li bih stvarno to mogao?, pomislio je oduevljeno. Da li bi zaista upalilo ili bi... Ma nije ni
vano, moramo da pokuamo. ta nam je drugo preostalo?
Otiao je do sredine nasipa pred kojim se nalazio sredinji bazen, te dohvati zupce koji su virili
iz visokog drvenog vijka koji je koricen za podizanje i sputanje ustava. Vijak bee otvrdnuo i teak
za okretanje, mada se on naslonio na njega ramenom, gurajuci ga svom teinom.
Pomozi mi", rekao je Baldoru, koji bee ostao na obali posmatrajuci ga zbunjeno i
zainteresovano.
Baldor je paljivo doao do mesta na kojem je stajao Roran. Zajedno su zatvorili ustave. Roran
je potom, odbijajuci da im odgovori na bilo kakva pitanja, naredio da ucine isto i s najviom i s
najniom ustavom.
Kada sve tri ustave behu cvrsto sputene, Roran se vratio do Karna, Brigmana i ostalih, pa im
dade znak da sjau i da se okupe oko njega. Cekajuci ih, lupkao je po svom malju, odjednom
neobjanjivo nestrpljiv, Pa?", rece Brigman kada su se nali kraj njega.
Roran je svakog coveka pogledao pravo u oci kako bi se uverio da je zadobio njihovu panju,
a potom rece: Evo kako cemo... " Pricao je, hitro i napeto, citavih pola sata, objanjavajuci im sve to
mu je sinulo u tom iznenadnom otkrovenju. Dok je govorio, Mandel poce da se osmehuje, a i Baldor,
Delvin i Hamund, mada su bili ozbiljniji, behu oduevljeni odvanom prirodom njegovog plana.
Roranu je prijala njihova reakcija. Mnogo se namucio da bi zadobio njihovo poverenje, pa mu
je bilo drago to i dalje moe da racuna na njihovu plodrku. J edino cega se plaio bilo je da bi ih
mogao izneveriti: od svih mogucih sudbi koje je mogao da zamisli, jedino mu se gubitak Katrine cinio
stranijim.
Karn je, s druge strane, delovao donekle sumnjicavo. Roran je to i ocekivao, ali sumnje toga
carobnjaka su bile male u poredenju s Brigmanovom nevericom.
Pa vi ste sasvim poludeli!", uzviknu cim je Roran zavrio. To vam nikada nece poci za
rukom!"
Povucite to to ste rekli!", rece Mandel, te poskoci napred stegnutih pesnica. Roran je dobio
vie bitaka nego to ste ih vi vojevali, i pritom je to ucinio bez svih ovih ratnika kojima vi
zapovedate."
Brigman zarea, te mu se ogoljena gornja usna povi poput zmije: Pseto jedno! Odracu ti
bukvicu koju nikada nece zaboraviti!"
Roran odgurnu Mandela pre nego to je mladic napao Brigmana. Hej, hej!", viknu Roran.
Kakvo je sad to ponaanje?" Sav naduren, Mandel prestade da se opire, ali i dalje je zurio u Brigmana
razjarenim pogledom, a on mu se na to samo iskezio.
Plan jeste cudnovat, to je sigurno", rece Delvin, ali tvoji su nam cudnovati planovi odlicno
posluili u prolosti." Ostali ljudi iz Karvahola slono zabrundae.

76
Karn klimnu, te rece: Moda upali, a moda i ne. Ne bih znao reci. No svakako ce uhvatiti
nae neprijatelje nespremne, a moram da priznam da sam prilicno radoznao da vidim ta ce se tada
desiti. Neto ovakvo dosad nije uradeno."
Roran se blago osmehnu. Obracajuci se Brigmanu, rekao je: Da nastavimo po starom - e to bi
tek bila potpuna ludost. Imamo svega dva i po dana da osvojimo Arouz. Uobicajene metode nece biti
dovoljne, pa moramo da rizikujemo i posegnemo za neuobicajenim."
Moda i jeste tako", promrmlja Brigman, ali ovo je jedan aav poduhvat u kojem cemo
izgubiti mnogo dobrih ljudi, i to samo da biste vi iskazali svoju navodnu prepredenost."
Razvukavi osmeh jo vie, Roran poce da se pribliava Brigmanu i stade tek kad izmedu njih
ostade svega nekoliko centimetara. Ne morate se saglasiti sa mnom, Brigmane; trebalo bi samo da
uradite ono to vam bude receno. Hocete li ispuniti moje naredbe ili necete?"
Vazduh se izmedu njih zagreja od njihovih dahova, ali i od toplote koja im je isijavala s koe.
Brigman zakrguta zubima, te jo jace stee svoje koplje, ali potom mu pogled odluta i on odstupi od
Rorana. Ma prokleti bili", rece. Zasad cu biti va ker, Cekicaru, ali vraticu vam ja vec za ovo, samo
se pazite, a onda cete morati da odgovarate za svoje odluke."
Samo da mi osvojimo Arouz, pomisli Roran, za ostalo me nije briga. Uzjaite!", viknuo je.
Imamo mnogo posla i premalo vremena da ga obavimo! Hajde, brzo!"

77
DRAS LEONA

Sunce se uspinjalo na nebu, zajedno sa Safirom, kada Eragon, sedeci na njenim ledima, ugleda
Helgrind na rubu severnog horizonta. Osetio je nalet gnuanja ugledavi taj udaljeni kameni iljak koji
se uzdizao u okolnom krajoliku poput otrog zuba. Imao je toliko neprijatnih uspomena vezanih za
Helgrind da je poeleo da ga uniti i da vidi kako sa njegove ogoljene iljate kule obruavaju ka
zemlji. Safira je bila mnogo ravnodunija prema toj crnoj kamenoj kuli, ali bilo mu je jasno da se ni
njoj ne svida to to se nala u njenoj blizini.
Pre no to se vece spustilo, Helgrind je vec leao iza njih, a Dras Leona pred njima, pokraj
Leone, po kojoj su se ljuljukali deseci usidrenih lada i barki. Nizak, irok grad bee gusto sagraden i
prilicno negostoljubiv, koliko se Eragon secao, s tesnim, krivudavim sokacima i prljavim catrljama
zbijenim pokraj bedema od utog blata koji je okruivao sredite grada. Iza tih zidina nalazila se
golema i visoka katedrala Dras Leone, crna i iljata, u kojoj su svetenici Helgrinda obavljali svoje
grozomorne obrede. Izbeglicka kolona se prostirala du severnog puta - sacinjena od ljudi koji su iz
grada kojem je pretila opsada beali u Tirm ili Urubejn, gde bi bar privremeno mogli da pronadu
utocite od nezaustavljive vordenske najezde.
Eragonu se Dras Leona cinila jednako poganom i zlom kao i onda kada ju je prvi posetio, te je
u njemu probudila duboku elju da je uniti, kakvu nije osecao ni kod Feinstera ni kod Belatone. Tu je
eleo da razara ognjem i macem, da iba sve pred sobom zastraujucim, neprirodnim silama koje mu
behu na raspolaganju, da se preda svakom divljackom porivu u sebi i da za sobom ne ostavi nita sem
gomile zadimljenog pepela natopljenog krvlju. Prema siromasima, bogaljima i robovima koji su iveli
zatoceni u Dras Leoni gajio je izvesno saosecanje. Ali zato je bio sasvim ubeden u iskvarenost toga
grada pa je verovao da bi bilo najbolje da bude iznova podignut i izgraden bez one mrlje izopacenosti
kojom ga je helgrindska vera zarazila.
Dok je matario o ruenju katedrale uz Safirinu pomoc, odjednom se zapitao da li vera
svetenika koji upranjavaju samosakacenje ima naziv.
Njegovo proucavanje drevnog jezika naucilo ga je da ceni znacaj imena - imena su
predstavljala moc, imena Su predstavljala razumevanje - te nece biti sasvim sposoban da shvati
istinsku bit te vere dokle god ne otkrije njen
U blagom sumraku, Vordeni se smestie po njivama jugoistocno od Dras Leone, gde se teren
uzdizao do blage zaravni - koja ce im pruiti izvesnu zatitu ako neprijatelj napadne poloaje. Ljudi
behu umorni od dugotrajnog mara, ali Nasuada ih je naterala da utvrde tabor i da rasporede mocne
ratne naprave koje su dovukli cak iz Surde.
Eragon se i sam zduno bacio na posao. Prvo se pridruio skupini mukaraca koji su
poravnavali polja penice i jecma koristeci se deblima privezanim dugim konopcima. Delali bi bre da
su pokosili ito ili celikom ili madijama, ali bilo bi opasno i neprijatno hodati po preostalom strnitu, a|
jo bi tee bilo spavati na njemu. Ovako su pak smrskane stabljike nacinile meku, gipku povrinu finu
poput dueka, mnogo prijatniju od ogoljene zemlje na koju behu navikli.
Eragon je radio sa ostalim mukarcima gotovo citav sat, a onda su zakljucili da su racistili
dovoljno prostora za vordenske cadore.
Potom je pomogao pri podizanju opsadne kule. Njegova natprirodna snaga omogucavala mu je
da die grede koje bi moralo da podigne bar nekoliko ratnika, pa je tako pomogao da ubrzaju citav
posao. Nekoliko patuljaka koji su ostali uz Vordene nadgledalo je podizanje kule, poto su naprave
bile njihove izrade.
Safira je takode pomagala. Slueci se zubima i kandama, iskopala je duboke rovove u tlu i
nagomilala iskopanu zemlju u nasipe oko tabora, postigavi vie za nekoliko minuta nego to bi
stotinu ljudi postiglo za citav dan. Onda je vatrom iz svoga drela i silovitim zamasima repa uklonila
drvece, ograde, zidine, kuce i sve ostalo u okolini to bi njihovim neprijateljima moglo pruiti zaklon.
Ona je predstavljala sliku i priliku zastraujuceg razaranja, dovoljno estokog da udahne strah i jezu
cak i u najhrabrija srca.
Bilo je vec kasno kada su Vordeni konacno dovrili pripreme, te Nasuada naredi ljudima,
patuljcima i Urgalima da odu na pocinak.

78
Povukavi se u svoj cador, Eragon je meditirao dok mu se um nije razbistrio, to mu je bila
navika. Umesto da potom veba pisanje, narednih nekoliko sati proveo je prelazeci cini za koje je
mislio da ce mu moda biti potrebne narednog dana, a usput je osmislio i neke nove kako bi se
spremio za posebne prepreke to su ih cekale u Dras Leoni.
Kada je procenio da se dovoljno pripremio za predstojecu bitku, prepustio se svojim
snovidenjima, koja behu razlicitija i silovitija nego inace, poto mu je, uprkos meditaciji, borba na
vidiku uskomeala krv ne dajuci mu da se opusti. Kao i obicno, cekanje i neizvesnost predstavljahu
deo koji je najtee podnosio, pa je poeleo da je vec usred okraja, jer tako ne bi imao vremena da
razmilja o tome ta bi se moglo desiti.
Safira je bila jednako nemirna. S njene strane, uspeo je da uhvati pokoji san koji je
podrazumevao grienje i kidanje, pa mu je bilo jasno da se i ona raduje svirepim uicima bitke. Njeno
je raspoloenje donekle uticalo i na njegovo, mada nedovoljno da bi sasvim zaboravio svoju teskobu.
J utro je prebrzo stiglo, te se Vordeni okupie pred ogoljenim predgradima Dras Leone.
Njihova je vojska predstavljala zastraujuci prizor, ali Eragonovu zadivljenost potamnilo je to to su
imali okrnjene maceve, ulubljene kacige i izudarane titove, uz loe okrpljene poderotine na vatiranim
tunikama i verinjacama. Uspeju li da osvoje Dras Leonu, bice u prilici da zamene deo svoje opreme,
kao to su uradili i u Belatoni, a pre toga i u Feinsteru, ali nisu mogli da zamene ljude pod istom tom
opremom.
to se vie ovo bude razvlacilo, rekao je Safiri, to ce Galbatoriksu biti lake da nas porazi kada
stignemo do Urubejna.
Onda ne smemo da odugovlacimo, odgovorila mu je. Rragon je sedeo na njoj, pokraj Nasuade,
koja je, pod punim oklopom, jahala blistavocrnog paripa Olujnika. Oko njega behu razmeteni njegovi
vilenjacki straari, uz isti broj Nasuadinih cuvara, nocnih jastrebova, uvecan zbog bitke u odnosu na
uobicajenih est. Vilenjaci su peacili poto su odbijali da jau sve paripe sem onih koje su sami
uzgojili i dresirali, a svi nocni jastrebovi behu na konjima, ukljucujuci i Urgale. Deset metara udesno
nalazio se kralj Orin sa svojom licno odabranom svitom ratnika koji su, svi do jednog, imali po jedno
areno pero nataknuto povrh lema. Garzvog i Narhajm, zapovednik patuljaka, behu sa svojim
odredima.
Nakon to su klimnuli glavama, Nasuada i kralj Orin nagnae svoje konje napred, te izjahae
iz glavnice vordenske vojske pravo ka gradu. Eragon je levom rukom stegao vratnu bodlju pred sobom
kada Safira krenu za njima.
Nasuada i kralj Orin zastadoe pre nego to zadoe medu oronule kuce. Na njihov znak, dva
glasnika, jedan s vordenskim a drugi sa surdanskim barjakom, projahae kroz uzanu ulicu koja se kroz
citav lavirint catrlja pruala ka junoj kapiji Dras Leone.
Eragon se namrti posmatrajuci kretanje dvojice glasnika. Grad mu se cinio neprirodno
praznim i tihim. Niko se nije video u citavoj Dras Leoni, cak ni na grudobranima debelog utog
bedema, iza kojeg bi trebalo da budu rasporedene stotine Galbatoriksovih vojnika.
Neto mi tu cudno mirie, rece Safira, te tiho zajeca privukavi Nasuadinu panju.
U podnoju bedema, vordenski glasnik doviknu glasom koji se proneo sve do Eragona i
Safire: Ehej, tamo! U ime gospe Nasuade od Vordena i kralja Orina od Surde, kao i u ime slobodnog
naroda Alagezije, otvarajte kapije kako bismo preneli vanu poruku vaem gospodaru Markusu
Taboru, od koje bi on i svaki mukarac, ena i dete u Dras Leoni mogli imati mnogo koristi."
Iza zidina, neki covek kojeg nisu mogli videti odgovori: Ove se kapije otvaratii nece. Kazuj
svoju poruku odatle gde stoji!"
Govori li u ime gospodara Tabora?"
Govorim."
Onda te zaduujem da ga podseti da je dravnicke razgovore prilicnije voditi u licnim
odajama, a ne ovako, na otvorenom, gde ih svako cuti moe."
Ne primam ja nikakva naredenja od tebe, izmecaru jedan! Kazuj svoju poruku, i to to bre,
pre no izgubim strpljenje i zaspem te strelama."
Eragon ostade zadivljen: glasnik se nije nimalo uznemirio, niti se uplaio zbog njegove
pretnje, vec je nastavio bez oklevanja: Kako ti drago. Nai gospodari nude mir i prijateljstvo
gospodaru Taboru i svim ljudima u Dras Leoni. Nemamo nikakvih nesuglasica s vama, vec s
Galbatoriksom, i necemo se boriti s vama, ako moemo da biramo. Nemamo li svi zajednicki cilj?
Mnogi od nas nekada su iveli u Carstvu koje napustie samo zato to nas je Galbatoriksova

79
strahovlada iz domova naih oterala. Srodnici smo i po krvi i po dui. Pridruite nam se, i moda cemo
se zajedno osloboditi uljeza koji sedi u Urubejnu."
Prihvatite li ponudu nau, gospodari nai jamce bezbednost gospodaru Taboru i porodici
njegovoj, kao i svima ostalima koji su sada u slubi Carstva, mada nikome nece biti doputeno da
zadri svoj poloaj ako je dao zakletvu koja se prekriti ne moe. A ako vam zakletve ne doputaju da
nam u pomoc priteknete, bar nas ometati nemojte. Podignite kapije i odloite maceve, a mi vam
obecavamo da vam niko nece nauditi. No ako nam put zaprecite, slisticemo vas ocas posla, jer se niko
ne moe suprotstaviti snazi vojske nae, a ni snazi Eragona Senkoubice i zmaja Safire."
Pri pomenu svoga imena, Safira podie glavu te izbaci zastraujuci urlik.
Iznad kapije, Eragon ugleda visoku priliku pod ogrtacem kako se penje na bedem i staje
izmedu grudobrana kako bi se preko glasnika zagledala u Safiru. Eragon zakilji, ali nije mogao da joj
razazna lice. J o se cetiri coveka u crnim odorama pridruie tom coveku; behu to oni koje je Eragon
po osakacenim telima prepoznao kao helgrindske svetenike: jednom je nedostajala podlaktica, dvojici
po noga, a poslednji u tom drutvu nije imao ni noge ni ruku, pa su ga njegovi pratioci, a moda i
njeni, nosili na maloj tapaciranoj nosiljci.
Covek u ogrtacu zabaci glavu, te njegov grohot odjednom gromoglasno zatutnja i odjeknu
svom silinom. Ispod njega, glasnici jedva zadrae svoje konje koji stadoe da odmicu u elji da
pobegnu odatle.
Eragonu se zgrci stomak, te on zgrabi balcak Brisingra, spreman da ga isuce za tren oka.
Niko se ne moe suprotstaviti snazi vaoj?", rece covek, te mu glas odjeknu odbivi se o
zgrade. Vi kanda imate previsoko miljenje o sebi." Uz razoran urlik, blistava crvena telesina zmaja
Trna poskoci iz ulice na krov jedne kuce, probijajuci drvenu indru kandama. Zmaj rairi svoja
golema krila obrubljena pandama, otvori grimizne celjusti, te zasu nebo snopom ustalasanog
plamena.
Murtag - Eragon je shvatio da je to upravo on - podrugljivim tonom dodade: Kidiite na
bedeme koliko vam volja, ali necete osvojiti Dras Leonu dokle god smo Trn i ja tu da je branimo.
Poaljite najbolje ratnike svoje i vraceve da se bore protiv nas i pomrece, svi do jednog. To vam ja
obecavam. Medu vama nema nikoga ko nas moe nadmaiti. Cak ni ti... brate. Vracajte se nazad u
skrovita svoja, dok jo nije prekasno, i molite se da Galbatoriks ne dode da se sam vama pozabavi. U
suprotnom ce vam smrt i cemer biti nagrade jedine!"

80
KOSKA JE BAENA

Gospodine, gospodine! Kapija se otvara!"
Roran podie pogled s karte koju je proucavao kada jedan od straara ulete u njegov cador sav
zajapuren i zadihan.
Koja kapija?", upita ga Roran, potpuno smiren. Budi malo precizniji." Odloio je tap koji je
koristio za merenje razdaljine. Ona najblia, gospodine... na putu, ne na kanalu!" Izvukavi malj koji
je nosio za pojasom, Roran napusti cador te potrca ka junom rubu tabora, odakle je uperio pogled ka
Arouzu. Obuzet nevericom ugledao je nekoliko stotina konjanika kako naviru iz grada; jarke zastavio
zavijorie im se na vetru kada su poceli da se rasporeduju u irok stroj ispred mracnih celjusti otvorene
kapije.
Razbice nas u paramparcad, pomisli Roran ocajnicki. Svega je stotimu pedeset ljudi ostalo u
njihovom taboru, a mnogi od njih behu ozledeni i nesposobni za boj. Svi su ostali bili kod vodenica
koje je posetio prethodnog dana, kod rudnika kriljca dole niz obalu, ili negde du obala najzapadnijeg
kanala, tragajuci za dereglijama koje su im bile potrebne kako bi njegov plan uspeo. Te ratnike nije
mogao da opozove dovoljno brzo da bi se odbranili od tih konjanika.
Kada je poslao ljude na zadatak, Roran je bio svestan da time ostavlja tabor otvoren za
protivnapad. Medutim, nadao se da ce ljudi iz grada biti previe preplaeni nedavnim napadima na
bedeme da bi pokuali neto toliko odvano - i da ce ratnici koje je zadrao moci da ubede udaljenog
posmatraca da je glavnica njegovih snaga i dalje smetena pod cadorima.
Ocito se ispostavilo da je prva pretpostavka bila pogrena. Nije bio sasvim siguran da su
branitelji Arouza bili svesni njegove smicalice, ali smatrao je da je i to moguce, s obzirom na
ogranicen broj konjanika okupljenih ispred grada. Da su ti vojnici i njihovi zapovednici ocekivali
okraj sa citavom Roranovom vojskom, ocekivao bi da ce izaci napolje s dvostruko vie ljudi. Bilo
kako bilo, ipak je morao da smisli nacin da odbije njihov napad i da spase svoje ljude od pokolja.
Baldor, Karn i Brigman dotrcae sa orujem u ruci. Dok je Karn uurbano navlacio svoj oklop,
Baldor upita: ta cemo?"
Ne moemo nita da ucinimo", rece Brigman. Citav ste poduhvat prokleli svojom
nepromiljenocu, Cekicaru. Moramo da beimo, smesta pre nego to se ti prokleti konjanici obrue na
nas."
Roran pljunu. Da se povucemo? Nema povlacenja! Ljudi ne mogu da bee peice, a cak i da
mogu, sigurno necu napustiti ranjenike."
Zar vam nije jasno? Izgubili smo. Ostanemo li, pobice nas ili ce nas zarobiti, to je jo gore!"
Manite se, Brigmane! Necu podviti rep i pobeci!"
A zato necete? Da ne biste priznali da ste pogreili? Zato to se nadate da cete sacuvati neto
svoje casti u poslednjoj, besmislenoj bici? Zar ne vidite da cete time samo jo vie nakoditi
Vordenima?"
U podnoju grada, konjanici podigoe maceve i koplja te, uz horske poklice i povike koji se
zacue cak i s tolikog odstojanja, zarie mamuze u svoje paripe i zatutnjae preko iskoene cistine
pravo prema vordenskom taboru.
Birgman nastavi sa svojom tiradom: Necu vam dopustiti da protracite nae ivote samo da
biste udovoljili svom ponosu. Vi ostanite, ali... "
Zacepite!", povika Roran. Da ste drali brnjicu zatvorenu, ili cu vam je ja zatvoriti! Baldore,
motri na njega. Ucini li bilo ta to ti se ne dopadne, slobodno macem na njega." Brigman se sav
naduvao od besa, ali zadrao je jezik za zubima poto je Baldor podigao mac i uperio ga ka
Brigmanovim prsima.

81
Koran je procenio da mu je ostalo moda pet minuta da odluci ta mu je ciniti - pet minuta
tokom kojih je tota visilo o koncu.
Pokuao je da osmisli kako bi mogli da pobiju ili onesposobe dovoljno konjanika da oteraju i
ostale, ali je gotovo istoga trena odbacio tu mogucnost. Nije bilo mesta na koje bi mogao da navuce
konjicu i na kojem bi njegovi ljudi moda imali prednost. Teren je bio previe ravan za takve manevre.
Ne moemo pobediti ako se upustimo u borbu... A ta ako ih zaplaimo? Ali kako? Vatrom?
Vatra bi mogla biti kobna i za prijatelje i za neprijatelje. Osim toga, ova vlana trava moe samo da
tinja. Dimom? Ne, od toga nikakve vajde.
Bacio je pogled ka Karnu. Moe li docarati prizor Safire koja urlice i bljuje vatru kao da je
stvarno tu?"
Mravi obrazi vraca odmah prebledee. Odmahnuo je glavom, usplahirenog lica. Moda. Ne
znam, nisam to nikada pokuao. Stvarao bih sliku po secanju. Moda ne bi ni licila na ivo bice."
Klimnuo je ka stroju konjanika u naletu. Znali bi da neto nije u redu."
Korim zari nokte u dlanove. Ostala su mu jo cetiri minuta, a moda i manje.
Veredelo bi bar pokuati", promrmljao je. Potrebno nam je samo da im odvratimo panju, da
ih zbunimo... " Bacio je pogled ka nebu u nadi da ce videti kine oblake kako se nadvijaju nad
taborom, ali avaj, iznad njih su lebdela samo dva prozracna oblacica. Zbunjenosti, neizvesnosti,
sumnje... Cega li se ljudi plae? Nepoznatog, stvari koje ne razumeju - eto cega.
Istoga trena, Roran je osmislio pet-est zamisli kojima bi mogao da podrije samouverenost
dumanima, a svaka bee cudnovatija od prethodna Onda naide na jednu koja bee toliko jednostavna i
odvana da mu se ucinili savrenom. Ona je pride, za razliku od ostalih, godila i njegovom egu, poto
je iziskivala udeo samo jo jedne osobe - Karna.
Naredite ljudima da se sakriju u cadore!", viknuo je, vec se pokrenuvi. I kaite im da budu
tihi. Da ih nisam cuo da su zucnuli, osim ako nas napadnu!"
Otiavi do najblieg cadora, koji bee prazan, Roran gurnu malj pod pojas te zgrabi neko
prljavo vuneno cebe s gomile posteljine na tlu. Potom je otrcao do kuhinjske vatre i zgrabio iroko
deblo nalik na panj koje su ratnici koristili umesto hoklice.
S deblom pod mikom i cebetom prebacenim preko drugog ramena Roran odjuri iz tabora ka
brdacetu udaljenom tridesetak metara. Neka mi neko donese koske za igranje i rog medovine!",
doviknuo je. I donesite mi sto na kom drim karte. Smesta, sto mu gromova, smesta!"
Iza sebe je zacuo gromak bat koraka i zveckanje opreme kada ljudi pojurie da se skriju u
cadorima. Sablastan muk nadvi se nad taborom svega nekoliko sekundi kasnije; buka je poticala samo
od ljudi koje bee poslao po traene stvari.
Roran nije troio vreme na osvrtanje. Stigavi na vrh brdaceta, postavio je deblo da stoji
uspravno na debljem kraju i prodrmao ga nekoliko puta da bi proverio hoce li se zatresti pod njim.
Zadovoljivi se stabilnocu, seo je na deblo i pogledao niz iskoenu cistinu, ka konjanicima u naletu.
Bee mu ostalo jo tri minuta do njihovog dolaska. Kroz drvo pod sobom, mogao je da oseti
tutnjavu konjskih kopita, koja se pojacavala iz casa u cas.
Gde su mi koske i medovina?!", zaurlao je, ne skidajuci pogled s konjice.
Hitro je pogladio bradu i zategao rub tunike. Od straha je zaalio to nije navukao verinjacu,
ali onaj hladniji, prepredeniji deo njegove glave rekao mu je da ce teskoba jo vie ispuniti njegove
neprijatelje kada ga spaze kako sedi bez oklopa, kao da je sasvim oputen. Isti deo uma ubedio ga je da
ostavi malj za pojasom, kako bi ostavio utisak da se oseca sasvim sigurno u prisustvu vojnika.
Izvini", rece Karn zadihano, dotrcavi do Rorana sa covekom koji je doneo stocic na
rasklapanje iz Roranovog cadora. Postavili su sto ispred njega i prostrli cebe odozgo, a onda je Karn
predao Roranu rog dopola pun medovine i konu cau sa uobicajenih pet koski za igranje.

Sklanjajte se sad odavde", rece im. Karn se okrenuo u nameri da ode, ali Roran ga uhvati za
ruku. Moe li da ucini da vazduh oko mene treperi kao to treperi iznad vatre tokom hladnog
zimskog dana?"
Karn zakilji. Moda, ali kakve koristi od... "
Samo ti to uradi ako moe, a sad idi da se sakrije!"
Cim je goljavi carobnjak odjurio u tabor, Roran protrese cau s koskama, te ih prosu na stocic
i poce da se igra bacajuci koske u vazduh - prvo jednu, pa dve, pa tri, i tako ukrug - i docekujuci ih
nadlanicom. Njegov otac Garou cesto se zabavljao na taj nacin puckajuci lulu i sedeci u staroj

82
rasklimatanoj stolici na tremu njihove kuce tokom dugih letnjih veceri u dolini Palansar. Roran se
retko igrao s njim, no kada bi se igrao, obicno bi izgubio, mada je Garou vie voleo da se nadmece
sam sa sobom.
Mada mu je srce silno i ubrzano tuklo i mada mu dlanovi behu klizavi od znoja, Roran se
trudio da zadri smireno dranje. Ako misli da njegova smicalica bude iole uspena, morace da se
obavije nepokolebljivim samouverenim stavom ma kako se zaista osecao.
Drao je pogled ustremljen ka koskama, odbijajuci da ga podigne cak i kad su se konjanici
primakli. Bat konja u naletu pojacavao se sve dok se i sam nije uverio da ce ga pregaziti. Cudnog li
nacina da covek umre, pomislio je, te se osmehnuo uozbiljivi se Onda se prisetio Katrine i njihovog
nerodenog deteta, uteivi se spoznajom da ce, ukoliko on pogine, njegova loza ipak biti nastavljena.
Nece to biti besmrtnost kakvu Eragon poseduje, ali posredi je ipak besmrtnost, kojom ce on morati da
se zadovolji.
U poslednjem trenu, kada se konjica nala na svega nekoliko metara od stola, neko viknu:
Stoj! Stoj! Zauzdajte konje. Ponavljam, zauzdajte konje!" Uz zveket kopci i kripu koe, ustreptao
stroj konja nevoljno uspori i zastade.
Roran je i dalje drao oci oborene.
Ciucnuo je malo otre medovine, te ponovo baci koske i uhvati dve na ispruenu nadlanicu,
gde one ostadoe da se ljuljukaju izmedu njegovih ispupcenih tetiva.
Miris svee izrovane zemlje odjednom ga zapahnu, topao i prijatan, pomean s manje
prijatnim vonjem oznojenih konja.
Hej ti tamo, prikane moj!", rece onaj covek koji je vojnicima naredio da se zaustave. Rekoh,
hej tamo! Ko si ti da tu tako sedi ovog divnog jutra pijuckajuci i uivajuci u kockanju, kao da te
nikakve brige ovog sveta ne muce? Zar mi cak ni zasluili nismo da nas sacekate isukanih maceva? Ko
si ti, pitah te malocas?" Polako, kao da je tek primetio prisustvo vojnika pa zakljucio da to i nema
posebnog znacaja, Roran podie pogled sa stola kako bi osmotrio niskog bradatog mukarca s
raskonom perjanicom na kacigi, koji je pred njime sedeo na ogromnom crnom bojnom konju to je
zadihano izbacivao vazduh iz nozdrva kao iz dva meha.
Nisam ja niciji prikan, a tvoj ponajmanje", rece Roran, nimalo se ne trudeci da prikrije
gnuanje zbog toga to ga je neznanac oslovio tom familijarnom recju. A mogao bih ja tebe pitati ko
si ti da mi tako neuctivo igru prekida."
Dugacka arena pera na vrhu covekove kacige zanjihae se i zaleprae kada je odmerio
Rorana kao da je on nepoznato stvorenje na koje je naiao u lovu. Taros Hitri, tako me zovu,
zapovednik gradske strae. A ma koliko da si prost, moram ti reci da bi me silno raalostilo da ubijem
coveka hrabrog poput tebe a da mu ni ime ne doznam." Kao da eli da naglasi svoje reci, Taros spusti
koplje uperivi ga ka Roranu.
Iza Tarosa, konjanici behu poredani u tri gusto zbijena reda. Roran meu njima ugleda i nekog
mravog coveka kukastog nosa, suvonjavog lica i ruku, koje behu ogoljene do ramena - takve je ruke
Roran povezivao s vordenskim vracevima. Odjednom se ponadao da je Karn uspeo da nacini vazduh
oka njega treperavim, mada se nije usudivao da okrene glavu i proveri.
,Cekicar mi je ime", rece. J ednim vetim pokretom, sakupio je kocice, bacio ih ka nebu i
uhvatio tri rukom. Roran Cekicar, brat Eragona Senkoubice. | Moda si cuo za njega, ako za mene
nisi."
Konjanici se uzvrpoljie, a Roran primeti da su se i Tarosu oci rairili na tren. Zadivljujuca ti
je to tvrdnja, ali kako moemo biti sigurni daj je verodostojna? Bilo koji covek moe reci da je neko
drugi ako mu tako odgovara."
Roran izvuce svoj malj, te ga tresnu o sto uz priguen odjek. Potom ja nastavio da se igra, ne
obracajuci panju na vojnike. Zgroeno je promrmljao kada mu dve kocice padoe s ruke, to ga je
kotalo citave runde.
Aaa", rece Taros, te se zakalja da bi procistio grlo, prati te dobar glas Cekicaru, mada neki
smatraju da je on bezrazlono naduvan. Da li je, na primer, istina da si svojerucno pokosio oko tri
stotine ljudi u selu Deldaradu u Surdi?"
Nisam nikada pitao kako se to mesto zove, ali ako je Deldarad, onda jesam, pobio sam tamo
mnogo vojnika. Ali bilo ih je svega stotinu devedeset tri, a tokom borbe su me titili moji ljudi."
Svega stotinu devedeset tri?", odvrati Taros zacudeno. Mnogo si mi skroman, Cekicaru.
Takav bi poduhvat coveku mogao osigurati mesto u mnogim pesmama i pricama."

83
Roran slee ramenima, te podie rog do usana pretvarajuci se da guta, poto nije mogao da
dopusti sebi da mu um bude pomucen estokim picem patuljaka. Borim se da bih pobedio, ne da bih
izgubio... Nego, daj da te pocastim picem, kao ratnik ratnika", rece, te prui rog Tarosu.
Niski ratnik se premiljao, te mu oci munjevito predoe na vraca koji je stajao iza njega. Onda
se obliznu i rece: Pa, moda i prihvatim." Sjahavi sa svog ata, Taros predade koplje jednom vojniku,
skinu oklopne rukavice i pride stolu, gde obazrivo prihvati rog od Rorana.
Taros onjui medovinu i potee nekoliko povecih gutljaja. Celenka na kacigi mu zadrhta kada
se iskezio.
Nije ti po ukusu?", upita Roran eretski.
Priznajem da su ova gortacka pica previe estoka za moj jezik", rece mu Taros, vracajuci
mu rog. Vie mi pau vina s naih imanja: topla su i meka i manji su izgledi da ce pomutiti razum
coveku."
Men' je slatka ko majcino mleko", slaga Roran. Pijem je svakog jutra, popodneva, veceri..."
Ponovo navukavi rukavice, Taros se vratio do svoga konja da ponovo uzjae, te uze koplje od
vojnika koji ga je pridravao. Uputio je jo jedan hitar pogled ka onom nosatom vracu iza sebe, ciji je
ten, primeti Roran, poprimio svetinjsku nijansu za ono kratko vreme koliko je Tarosu trebalo da sjae.
Taros je zasigurno i sam zapazio promenu na svom carobnjaku, poto se i njegovo lice steglo.
Blagodarim na gostoprimstvu, Rorane Cekicaru", rece mu, podigavi glas da bi ga citav odred
cuo. Moda ce se i meni uskoro ukazati cast da te ugostim unutar bedema Arouza. Obecavam da cu
te, ako se to dogodi, posluiti najfinijim vinom s porodicnog imanja, pa cu te moda njime odvici od
ovog tvog varvarskog mleka. Mislim da ce se tada saglasiti sa mnom povodom toga da nae vino
zavreduje hvalu. Obicno ga ostavimo da odstoji u hrastovoj buradi po nekoliko meseci, a nekad i po
nekoliko godina. Bila bi teta da sav taj trud bude utroen zaludu, da nam se burad porazbija i da vino
potece ulicama, pa da ih oboji u crveno krvlju naeg groda."
To bi zaista bila velika teta", odgovori mu Roran, ali nekada ne moete a da ne prolijete
malo vina kada raspremate sto." Pomerivi rog u stranu, nagnuo ga je, te je prosuo na travu ono malo
medovine to bee ostalo u njemu.
Taros je nekoliko trenutaka bio potpuno nepomican - cak mu i pera na kacigi behu mirna - a
onda besno zarea, okrenu konja, te viknu svojim ljudima: U stroj! U stroj, kad kaem... Diha!" Uz
taj zavrni uzvik, poterao je svog konja podalje od Rorana, a ostali vojnici krenue za njim, nateravi
svoje paripe u galop kako bi se vratili u Arouz.
Roran je zadrao svoju lanu nadmenost i ravnodunost sve dok vojnici nisu dobrano odmakli,
a onda lagano ispusti dah i osloni laktove o kolena. Ruke su mu blago drhtale. Upalilo je, pomislio je
zadivljen.
Cuo je kako njegovi ljudi trce ka njemu iz tabora, te je podigao pogled preko ramena i spazio
Baldora i Karna kako mu prilaze u pratnji bar pedesej ratnika koji su se dotad skrivali u cadorima.
Uspeo si!", uzviknu Baldor kada su se primakli. Uspeo si! Ne mogu da verujem!"
Nasmejavi se, pljesnuo je Rorana po ramenu dovoljno snano da ga celog gurne na sto.
Ostali se ljudi sjatie oko njega, takode nasmejani, te stadoe da ga hva preteranim
recenicama, hvaleci se kako ce pod njegovim vodstvom osvojiti Arouz bez ijedne rtve i usput se
podsmevajuci hrabrosti i karakteru njegovih stanovnika. Neko mu tutnu topao, dopola pun meh s
vinom u ruku, a on se zagleda u njega s neocekivanim gnuanjem, te ga dade coveku sa svoje leve
strane.
J esi li bacio neke cini?", upitao je Karna, gotovo necujan od slavljenicke graje.
ta?" Karn se nagnu k njemu, te Roran ponovi pitanje. Carobnjak nasmei i poletno klimnu.
J ata. Ucinio sam da vazduh zatreperi kao to si traio."
A jesi li im i vraca napao? Kada su poli nazad, izgledao mi je kao da ce se onesvestiti."
Karn se jo ire osmehnu. To je on sam sebi uradio. Pokuavao je da raspri privid za koji je
mislio da sam ga ja stvorio, da probije veo treperavog vazduha kako bi video ta se krije iza njega, ali
nije imao ta da raspri, ta da probije, pa je zaludno potroio svu svoju snagu."
Roran se zakikota, a njegov kikot potom preraste u dug, grlen smeh koji nadjaca radosnu
graju, te se preko polja otkotrlja u pravcu Arouza.
Dopustio je sebi da nekoliko minuta uiva u divljenju svojih ljudi, sve dok nije zacuo glasan
uzvik upozorenja od jednog od straara postavljenih na rubu tabora.

84
Sklanjajte se, da vidim!", rece Roran, te skoci na noge. Ratnici ga posluae i Roran na
zapadu ugleda jednog coveka, kojeg je prepoznao kao clana skupine koju je poslao da pretrai obale
kanala, kako urno jae preko livada jureci ka taboru. Dovedite ga ovamo", naredi Roran, te mrav,
ridokos covek s macem otrca da presretne jahaca.
Dok su cekali da covek stigne, Roran je pokupio kocice, te ih je, jednu po jednu, spustio u
konu caicu. Koske ugodno zazvonie.
Cim se ratnik dovoljno pribliio, Roran mu doviknu: Ehej, tamo! J e li sve u redu? Da vas
nisu napali?"
Ozlojedivi Rorana, covek ne rece nita dok mu se ne primace na svega nekoliko metara.
Skocio je s konja i stao pred Rorana, ukocen i uspravan poput sasuenog bora, a potom je glasno
uzviknuo: Gospodine zapovednice!" Pogledavi ga malo bolje, Roran shvati da je taj covek zapravo
decak, tavie isti onaj razbarueni momak koji mu je pridrao uzde kada je prvi put dojahao u tabor.
No ta spoznaja nimalo nije utolila Roranovu nestrpljivost i znatielju.
No, o cemu je rec? Nemam ti ja citav dan za bacanje!"
Gospodine! Hamund me alje da vam kaem da smo pronali sve potrebne dereglije i da
pravi sanke kojima ce ih prebaciti do drugog kanala."
Roran klimnu: Odlicno. Da li mu je potrebna pomoc kako bi ih prebacio na vreme?"
Ne, gospodine zapovednice!"
J e li to sve?"
J este, gospodine zapovednice!"
Ne mora me stalno zvati gospodine, dovoljno je i samo jednom. J e l' ti jasno?" J este,
gospodine... uf, jeste, gos... hocu reci, jeste, naravno."
Koran je morao da potisne osmeh. Bio si dobar. Idi da pojede neto, a onda odjai do
rudnika, pa mi donesi izvetaj. Zanima me ta su do sada postigli."
Razumem, gosp... izvin'te, gospodine... hocu reci, nisam... Idem odmah, zapovednice." Dve
rumene tackice pojavie se na deranovim obrazima dok je zamuuckivao. Hitro je naklonio glavu, te je
odjurio do svoga paripa i otkaskao ka cadorima.
Njegova pojava ostavila je Rorana u mnogo ozbiljnijem raspoloenju poto ga je podsetila na
to da, i pored toga to su imali srece da se spasu od maceva onih vojnika, ipak imaju jo mnogo posla,
a svaki od zadataka koji ih ocekivao, neobavljen kako valja, mogao je da ih kota citave opsade.
Obratio se svojim ratnicima: Svi nazad u tabor! Da ste do mraka iskopali sva reda rovova oko
cadora, jer oni uckasti vojnici mogu da se predomisle, pa da odluce da nas ipak napadnu, a ja hocu da
budemo spremni." Nekoliko ljudi zabrunda pri pomenu kopanja rovova, ali ostali prihvatie naredenje
u Bolnom raspoloenju.
Karn mu tiho rece: Ne bi trebalo previe da ih izmorimo uoci sutranjeg dana."
Znam", odgovori mu Roran, takode priguenim glasom, ali tabor se mora utvrditi, a posao
ce ih pride spasti od previe razmiljanja. Osim toga, ma koliko sutra bili iscrpljeni, bitka ce im dati
novu snagu. Uvek je tako."
Koranu je dan prolazio brzo kada bi se usredsredio na neki hitan problem ili kada bi se uposlio
napornim fizickim radom, a polako kada bi mu um bio slobodan da razmilja o okolnostima u kojima
su se nali. Njegovi su ljudi neumorno radili; spasavi ih od onih vojnika, zadobio je njihovu odanost i
privrenost na nacin na koji obicne reci to ne bi postigle, ali sada mu je bilo jo ociglednije da, uprkos
trudu, nece uspeti da dovre sve pripreme za to malo vremena to im bee preostalo.
Tokom celog prepodneva, popodneva i rane veceri, osecanje mucnog beznada raslo je u
Roranu, te je nekoliko puta opsovao samoga sebe zbog toga to se upustio u toliko sloen i smeo plan.
Od pocetka je trebalo da znam da nemamo vremena za ovo, pomislio je Ali sada je bilo
prekasno da pokuava neto drugo. J edino im bee preostalo da daju sve od sebe i da se nadaju da ce to
nekako biti dovoljno da osvoje pobedu i pored greaka nacinjenih zbog njegove nestrucnosti.
Kada se primakao suton, blaga iskra optimizma umanjila je njegov pesimizam poto, sasvim
iznenada, sve pripreme pocee da se dovravaju neocekivanom brzinom. Nekoliko sati kasnije, kada je
vec pao mrkli mrak a zvezde zablistale iznad njihovih glava, zatekao se pokraj vodenica s gotovo
sedam stotina svojih ljudi, nakon to su zavrili sve to je bilo potrebno da osvoje Arouz pre smiraja
narednog dana.

85
Roran se kratko nasmeja od olakanja, ponosa i neverice, zagledan u plodove mukotrpnog
rada.
Onda je cestitao ratnicima oko sebe i naredio im da se vrate u svoje cadore. Odmorite se dok
jo moete! Napadamo u zoru!"
Ljudi radosno zakliktae, iako su bili vidno iscrpljeni.

86
PRIJATELJU, NEPRIJATELJU MOJ

Roranov san te noci bee nemiran. Nije mogao sasvim da se opusti, znajuci znacaj predstojece
bitke i znajuci da bi u njoj vrlo lako mogao biti ranjen, to se i ranije cesto deavalo. Te dve misli
izazvae treperavu napetost izmedu njegove glave i kicme, nalik na ue koje ga je svaki cas izvlacilo
iz mracnih, uvrnutih snova. Stoga se veoma lagano probudio kada se neki tih, tup udarac zacuo ispred
njegovog cadora.
Otvorivi oci, zagledao se u razapetu tkaninu iznad glave. U cadoru se jedva ta dalo videti, a i
to samo zbog blagog narandastog odsjaja baklje koji se pomaljao kroz ulazno krilo cadora. Osecao je
hladan i nepomican vazduh na koi, kao da se naao zakopan u nekoj dubokoj pecini. Koji god cas da
je bio, bilo je veoma, veoma kasno. Cak su se i nocne ivotinje vratile u svoja skrovita na pocinak.
Napolju ne bi trebalo da bude nikoga budnog, sem straara, a oni nisu bili postavljeni blizu njegovog
cadora.
Roran uspori i suzbi disanje koliko god je mogao ne bi li oslunuo neki nov um. Najjasnije je
cuo kucanje sopstvenog srca, koje bi postalo jace i bre kada bi ono ue napetosti u njemu stalo da
treperi poput ice na lutnji.
Tako prode minut.
Pa jo jedan.
A onda, ba kada je pomislio da nije bilo razloga za uzbunu i kada mu se dobovanje u venama
polako usporilo, neka sena pade ispred cadora zaklonivi svetlost baklji. Bilo mu odmah stade udarati
triput bre, a srce mu zalupa kao da je trcao uz neku padinu. To nije mogao biti neko ko je doao da ga
probudi da bi krenuli u napad na Arouz, niti da mu donese nov podatak, poto taj ne bi oklevao da ga
pozove po imenu i da upadne unutra. Crna ruka u rukavici, tek za nijansu tamnija od okolne tame,
provukla se kroz ulazno krilo pokuavajuci da napipa manu kojom je bilo vezano. Roran otvori usta
da digne uzbunu, ali odmah se predomisli. Bilo bi glupavo da protraci prednost iznenadenja. Osim
toga, ako uljez shvati da je primecen, mogao bi da se usplahiri, a to bi ga moglo uciniti jo opasnijim
Roran je desnom rukom oprezno izvukao bode to je leao ispod uvijenog ogrtaca koji je
koristio umesto jastuka, te je sakrio oruje pokraj kolena, ispod nabora cebeta. Istovremeno je drugom
rukom uhvatio rub cebadi.
Rub zlatne svetlosti optoci obrise uljeza kada se on uvukao u cador. Roran je primetio da
covek nosi postavljen kouh, ali da na sebi nema nikakav oklop. Krilo se ponovo zatvorilo, te ih tama
opet obavi.
Prilika bez lica kriom krenu ka mestu na kojem je Roran leao.
Roran je imao osecaj da ce se onesvestiti od nedostatka vazduha dok je zadravao dah kako bi
izgledao kao da spava.
Kada se uljez naao na pola puta do leaja, Roran strgnu cebad sa sebe, prebaci je preko
coveka te, uz glasan vrisak, poskoci ka njemu zamahujuci bodeom kako bi ga ubo u trbuh.
,Cekaj!", zavapi covek. Iznenaden, Roran zaustavi ruku, te zajedno padoe na zemlju.
Prijatelj! Ja sam ti prijatelj!"
Pola sekunde kasnije, Roran ostade bez daha kada ga dva snana udarca pogodie u levi
bubreg. Bol ga je gotovo onesposobio, ali nekako se otkotrljao od coveka pokuavajuci da se malo
udalji.
Roran se naglo podie te polete na svoga napadaca, koji je i dalje pokuavao da se ispetlja
ispod cebeta.
,Cekaj, ja sam ti prijatelj!", viknu covek, ali Roran nije imao nameru da mu i drugi put
poveruje. I dobro je to nije, jer cim se ustremio na uljeza, on dograbi Roranovu desnu ruku i bode
cebetom, te zamahnu ka njemu noem koji je izvukao iz kouha. Roran oseti blago zatezanje preko
grudi, ali ono bee toliko slabo da nije ni obracao panju na to.
Roran potee i cimnu cebe najjace to je mogao, pa obori coveka i gurnu ga na zid cadora, koji
se srui preko njih i zarobi ih pod debelom vunom. Roran je stresao zamotano cebe s ruke i otpuzao do
coveka, opipavajuci put u tami.
Cvrsta peta cizme stisnu Roranovu levu aku, te mu vrhovi prstiju utrnue.

87
Bacivi se napred, Roran uhvati coveka za gleanj dok je on pokuavao da se okrene ka
njemu. Covek se ritnu poput zeca, istrgnuvi se iz Roranovog stiska, ali Roran ga ponovo zgrabi za
clanak te ga stisnu preko tanke koe cizama, zarivi mu prste u tetive na peti toliko jako da on bolno
zaurla.
Ne dajuci mu da se oporavi, Roran posegnu nagore te mu pritisnu desnu ruku uz tlo. Roran je
potom pokuao da mu zarije bode u bok, ali bio je isuvie spor: njegov mu je protivnik pronaao
zglob, te ga je stegao gvozdenim stiskom.
Ko si ti?", zaurla Roran.
Prijatelj sam ti", rece covek, te Roran oseti njegovi topli dah na licu. Mirisao je na vino i
razblaenu jabukovacu. Tri puta je kolenom hitro munuo Rorana u rebra.
Mlatnuvi ubicu celom, Roran mu slomi nos uz glasno krckanje. Covek zarea, pocevi da se
koprca pod njim, ali Roran nije hteo da ga pusti.
Nisi li meni nikakav prijatelj", rece Roran i zastenja pokuavajuci da povuce desnu ruku i da
lagano usmeri bode ka covekovom boku. Dok su se tako rvali, Roran je, kao kroz maglu, zacuo
povike ispred sruenog cadora.
Covekova ruka je konacno popustila, te mu, odjednom osloboden, bode probi kouh i zari mu
se kroz meko meso. Covek se zgrcio. Najbre to je mogao, Roran ga ubode jo nekoliko puta, a onda
mu zari bode u grudi.
Kroz drku bodea, Roran je osetio treptaje covekovog srca koje se cepalo nataknuto na secivo
otro poput britve. Covek se jo dvaput tre i zadrhta, a onda prestade da se koprca, te ostade da lei
dahcuci.
Roran ga je i dalje drao, dok ga je ivot naputao, u zagrljaju bliskom poput ljubavnickog.
Mada je taj covek pokuao da ga ubije i mada o njemu nije znao nita sem toga, Roran se ipak nije
mogao odupreti osecaju nekakve uasne bliskosti s njim. Pred njim je lealo drugo ljudsko bice, ivo i
razumno, ciji se ivot zavravao zbog necega to je on ucinio.
Ko si ti?", proaputao je. Ko te alje?"
J a... ja... zamalo te ubih", rece covek zvuceci zadovoljno na neki izopacen nacin. Onda je
izbacio dug, tup uzdah, telo mu je odjednom omlitavilo, i potom ga vie nije bilo medu ivima.
Roran je spustio glavu coveku na grudi pokuavajuci da dode do daha, dok se od glave do pete
tresao zapanjen tim nenadanim napadom.
Ljudi nagrnue oko cadora koji je leao na njemu kako bi ga podigli. Skidajte ga s mene!",
viknu Roran, te isturi levu ruku ne mogavi vie da izdri teinu vunene tkanine, mrak, skucenost i
zaguljiv vazduh.
Na krilu iznad njega pojavi se rupa kada je neko poceo da sece vuneni materijal. Topla,
treperava svetlost baklji pokulja kroz procep.
U usplahirenoj elji da pobegne iz skucenog prostora, Roran poskoci na noge, zgrabi ivice
procepa, te se izvuce iz sruenog cadora. Iskobeljavi se na svetlost, noseci na sebi samo cakire,
zbunjeno se osvrnuo oko sebe.
Baldor je stajao napolju s Kamom, Delvinom, Mandelom i jo desetak ratnika; svi behu
podigli maceve i sekire. Samo dvojica behu odevena, a njih je Roran prepoznao kao straare koji su
bili na nocnom deurstvu.
Tako mi bogova", uzviknu neko, te se Roran okrenu i spazi kako jedan ratnik pomera krilo
unitenog cadora ne bi li otkrio le coveka poslatog da ga ubije.
Preminuli covek bee gorostasne grade; duga cupava kosa bee mu vezana u konjski rep, a
preko levog oka nosio je koni povez. Nos mu je bio iskrivljen i spljoten poto mu ga je Roran
smrskao, a donji deo obrijanog lica, poput krinke, prekrivala mu je krv. Krvlju behu oblivene i njegove
grudi i bokovi, a i zemlja pod njim. Krvi kao da je bilo previe da bi poticala samo od jedne osobe.
Rorane", rece Baldor. Roran je i dalje zurio u ubicu, ne mogavi da odvrati pogled. Rorane",
rece Baldor ponovo, ali glasnije. Rorane, sluaj me. J esi li povreden? ta se desilo?... Rorane!"
Zabrinutost u Baldorovom glasu konacno je privukla Roranovu panju ta?", pitao ga je.
Rorane, da li si povreden?"
Otkud mu sad to? Roran je zbunjeno pogledao sopstveno telo. Dlake na grudima i stomaku
bile su mu umrljane krvlju, a krv mu se u potocima slivala i niz ruke, umrljavi mu i gornji deo
cakira.

88
Dobro sam", rekao je, mada je teko izustio te reci. Da li je jo neko napadnut?"
Umesto odgovora, Delvin i Hamund se pomerie u stranu kako bi mu pokazali telo oprueno
na zemlji. Bee to onaj deran koji mu je ranije raznosio poruke.
Ah!", zabrunda Roran, obuzet tugom. ta je uopte radio napolju?"
J edan od ratnika istupi. J a sam delio cador s njim, zapovednice. Uvek je nocu izlazio da se
olaka, poto je pred spavanje vecito pio mnogo caja. Majka mu je rekla da se od njega nece
razbolevati... Bilo je to dobro momce, zapovednice. Nije zasluio da ga s leda kriom posece neka
kukavica."
Nije, nikako nije", promrmlja Roran. Da se nije naao napolju, ja bih sada bio mrtav. Pokazao
je prema ubici. Ima li jo ubica na slobodi?"
Ljudi se uzvrpoljie, gledajuci jedan u drugog, a onda Baldor rece Mislim da nema."
J este li proverili?"
Nismo."
Pa proverite! Ali gledajte da nikoga ne budite - svima je potreban san. I postarajte se da
strae od sada budu postavljene ispred cadora svih zapovednika." Toga je ranije trebalo da se setim.
Roran se nije pomerao osecajuci se otupelo i glupavo, te je Baldor hitro izdao naredenja.
Razidoe se svi sem Karna, Delvina i Hamunda. Cetiri ratnika podigoe srozane ostatke onog decka te
odoe da ga pokopaju, a ostali krenue da pretrae tabor.
Priavi ubici, Hamund utnu njegov no vrhom cizme. Mora da si jutros preplaio one
vojnike vie nego to smo mislili."
Mora da jesam."
Roran se protresao. Bilo mu je hladno, pogotovo po rukama i nogama koje mu behu hladne
kao led. Karn je to zapazio, te mu je doneo cebe. Izvoli", rece Karn i obavi cebe oko Roranovih
ramena. Dodi da sedne pored jedne vatre. Zagrejacemo vode da se okupa. Vai?"
Roran mu klimnu, nemajuci vie poverenja u sopstveni jezik.
Nisu odmakli ni nekoliko koraka kada carobnjak odjednom zastade, nateravi i Rorana da se
zaustavi. Delvine, Hamunde", rece Karn, donesite mi jedan leaj, neto za sedenje, vrc medovine i
nekoliko zavoja, i to to bre.
Smesta, ako vam nije teko!"
Dva coveka, onako prepadnuta, odmah skocie da urade to im je rekao.
ta ce ti to?", upita ga Roran zbunjeno. ta nije u redu?" Ozbiljnog lica, Karn uperi ruku ka
Roranovim prsima. Ako nisi ranjen, onda mi, molim te, reci ta ti je to."
Roran spusti pogled ka Karnovoj ruci te, skrivenu medu maljama i krvlju na grudima, ugleda
dugu, duboku posekotinu koja je pocinjala na sredini desnog grudnog miica, pa se pruala preko
grudne kosti zavravajuci se tik ispod leve bradavice. U najirem delu, posekotina je zjapila otvorena
gotovo pola cantimetra, liceci na usta bez usana rairena u ogroman, sablastan kez.
Medutim, najstranije od svega bee potpuno odsustvo krvi: ni jedna jedina kap nije curila iz
tog reza. Roran je jasno video tanan sloj uckastog sala ispod sopstvene koe, a ispod njega
tamnocrven grudni miic, koji bee iste boje kao parce sirove srnetine.
Mada bee navikao da vida zastraujuce povrede koje su macevi, koplja i ostalo oruje mogli
naneti mesu i kostima, Rorana je taj prizor ipak uznemirio.
On je sam pretrpeo brojne ozlede boreci se protiv Carstva, a najveca bee ona kada ga je jedan
Ra'zak ugrizao za rame dok su Katrinu drali zatocenu u karvaholu - no nikada nije primio toliko
golemu i uasnu ranu. Boli li te?", upita ga Karn.
Roran odmahnu glavom ne podiuci pogled. Ne." Grlo mu se steglo, a srce , koje je i dalje
uurbano lupalo zbog borbe, udvostrucilo je svoju brzinu, tukuci toliko brzo da se jedan otkucaj nije
mogao odeliti od drugog. Da nije no bio zatrovan?, zapitao se. Rorane, mora da se opusti", rece
mu Karn. Mislim da mogu da te iscelim, ali oteace mi posao ako se onesvesti." Uhvativi ga oko
ramena, odveo ga je do leaja koji je Hamund izvukao iz jednog cadora, te Roran posluno sede na
njega. Kako misli da se opustim?", upitao ga je, nasmejavi se kratko i otro. Dii duboko i
zamiljaj da tone u zemlju pri svakom izdisaju. Delovace, veruj mi."
Roran je ucinio kako mu je receno, ali kada je treci put izdahnuo, stegnuti miici pocee da
poputaju, te krv iknu iz posekotine poprskavi Karna po licu. Carobnjak ustuknu, te promrmlja neku
psovku. Svea se krv prosu Roranu niz stomak, vrela na njegovoj ogoljenoj koi.
E sad me, vala, boli", rece stisnutih zuba.

89
Bre!", viknu Karn mauci Delvinu, koji je trcao k njima s rukama punim zavoja i ostalih
stvari. Kada je seljanin spustio tu gomilu na kraj leaja, Karn zgrabi malo arpije te je stisnu preko
Roranove rane, uspevi da na tren zaustavi krvarenje. Lezi", naredio mu je.
Roran ga poslua, a Hamund prinese hoklicu Karnu, koji sede, sve vreme pritiskajuci arpiju.
Ispruivi slobodnu ruku, Karn pucnu prstima te rece: Otvori medovinu i daj mi je."
Cim mu je Delvin dodao testiju, Karn pogleda pravo u Rorana te mu rece: Moram da ti
ocistim ranu pre nego to je zatvorim cinima. Razume li me?"
Roran klimnu. Dajte mi neto da zagrizem."
Zacuo je zvuk otkopcavanja kopci i kaieva, a onda mu Delvin ili Hamund stavi debeo remen
maca izmedu zuba, pa ga on zagrize iz sve snage. Pocni!", promumlao je zacepljenih usta.
Pre nego to je Roran stigao da odreaguje, Karn je naglo podigao arpiju s njegovih grudi, te je
istim pokretom prolio medovinu po rani ispirajuci iz nje malje, krv i ostalu nagomilanu necistocu. Cim
ga je medovina dotakla, Roran je ispustio priguen jecaj, te je povio leda steuci stranice leaja.
Eto, gotovo je", rece mu Karn i odloi testiju.
Roran se zagleda u zvezde dok mu se svaki miic u telu tresao, te pokua da zanemari bol kada
je Karn stao da popravlja tetu koju mu je naneo ubicin no. Peckanje se pomeralo navie, ka povrini
koe, a s njim je nestajao i bol. No sam osecaj i dalje bee toliko neprijatan da mu je dolo da iskida
sopstveno meso ceuci se tamo gde ga je svrbelo.
Na koncu, Karn uzdahnu te se sav otrombolji uhvativi se za glavu.
Nateravi svoje neposlune udove da mu se povinuju, Roran je zbacio noge preko ivice leaja
ne bi li se uspravio. Preao je rukom preko grudi. Ako se izuzmu malje, bile su savreno glatke. I
citave. Netaknute. Upravo onakve kakve su bile pre nego to mu se onaj jednooki covek uunjao u
cador.
Eh, te carolije.
Delvin i Hamund zabezeknuto su ga gledali sa strane. Bili su pomalo razrogaceni, mada je on
mislio da drugi to ne bi ni primetili.
U krevet", rece im, te odmahnu rukom. Polazimo za nekoliko sati, a potrebni ste mi budni."
J esi li siguran da ce biti dobro?", upita Delvin.
J esam, jesam", slagao ih je. Hvala vam na pomoci, ali sada idite u krevet. Kako mislite da se
odmorim ako se vas dvojica budete vrzmali oko mene ko neke kvocke?"
Nakon to su otili, Roran protrlja lice i sede gledajuci u svoje drhtave okrvavljene ruke.
Osecao se iscedeno. Ispranjeno. Kao da je za nekoliko minuta obavio posao koji iziskuje nedelju dana
rada.
Hoce li biti kadar da se bori?", upitao je Karna.
Carobnjak slegnu ramenima. Ne onako kako bi trebalo... Ali to bee cena koju smo morali
platiti. Ne moemo u boj bez tvog vodstva."
Roran se nije raspravljao. Trebalo bi malo da se odmori. Zora samo to nije zarudela."
A ti?"
Idem da se okupam, da pronadem cistu tuniku, pa cu proveriti Baldora da vidim da li je
iskopao jo kojeg od Galbatoriksovih ubica."
Zar nece da prilegne?"
Necu." Nehotice se poceao po grudima. Zaustavio se cim je shvatio ta radi. Ni pre ovoga
nisam mogao da spavam, a tek sada... "
Razumem te." Karn je polako ustao s hoklice. Bicu u svom cadoru, ako ti zatrebam."
Roran ga je pratio pogledom dok se, tekog koraka, odvlacio u tamu. Kada mu je Karn nestao
s vidika, Roran je sklopio oci i pomislio na Katrinu u pokuaju da se malo smiri. Sakupivi ono malo
preostale snage, otiao je do sruenog cadora i stao da pretura po njemu. Naposletku je pronaao
odecu, oruje, oklop i meh za vodu. Sve vreme se dobrano trudio da ne gleda u telo ubice mada bi ga
povremeno nazreo dok se kretao po gomili zamrenog platna.
Roran na kraju kleknu, odvrati pogled, te izvuce svoj bode iz lea. Secivo je izalo uz
mljackav zvuk klizanja metala pokraj kosti. Dobro je protresao bode da bi otresao krv, te zacu kako
nekoliko kapljica pada na tlo.

90
U ledenoj tiini noci, Roran se polako pripremio za boj. Potom je potraio Baldora, koji ga je
uverio da niko drugi nije proao pokraj straara, a onda je obiao rub tabora, prelazeci preko svih
pojedinosti predstojeceg napada na Arouz. Nakon toga je pronaao polovinu hladne pecene kokoi,
preostale od vecere, pa je seo da glaba kosti zureci u zvezde. No ma koliko se trudio da ih odvrati,
misli su mu se iznova vracale na prizor onog decka kako lei mrtav pred njegovim cadorom. Ko je taj
to odlucuje da jedan covek mora da ivi a drugi da mre? Moj ivot nije nimalo vredniji od njegovog,
ali ipak je on taj koji lei pokopan, a meni ostaje da uivam u bar jo nekoliko sati na licu zemlje. Da li
je to puka slucajnost, nasumicna i svirepa, ili sve ovo ima svrhu i ablon, skrivene od nae spoznaje?

91
BRANO OD PLAMENA SAZDANO

I? Svida li ti se nova sestrica?", upita Roran Baldora kada su, jedan do drugog, zajahali ka
vodenicama u sivoj polutami koja uvek prethodi praskozorju.
Pa nema ba ta da mi se svida, zar ne? Hocu reci, nema je ba mnogo, ako me razume.
Malecna je kao mace." Baldor zatee dizgine kada je njegov konj pokuao da skrene ka veoma bujnoj
livadi pokraj druma. Cudno je kada dobije brata ili sestru posle toliko vremena."
Roran klimnu. Okrenuvi se u sedlu, bacio je pogled preko ramena kako bi proverio da li
kolona od est stotina pedeset ljudi uspeva da ih prati. Stigavi do vodenica, Roran je sjahao kako bi
privezao konja na stub ispred najnieg od tri mlina. J edan ratnik ce ostati tu kako bi odveo ivotinje
nazad do tabora.
Roran je priao kanalu, te se drvenim stepenicama spustio do blatnjave obale i do ruba vode.
Zatim je krocio na poslednju od cetiri dereglije koje su, jedna za drugom, plutale na vodi.
Dereglije su vie licile na sklepane splavove nego na plovila pljosnatog dna kojima su seljani
plovili obalom od Narde do Tirma, ali Roran je bio zahvalan na tome poto je to znacilo da nemaju
iljate pramce. Zbog toga im je bilo unekoliko lake da pricvrste cetiri dereglije jednu ispred druge
daskama, cavlima i konopcima, cime su napravili krutu povrinu dugacku gotovo stotinu pedeset
metara.
Gromade isecenog kriljca koje su ljudi, prema Roranovim uputstvima, natovarili na kolica iz
rudnika stajale su nagomilane u prednjem delu vodece dereglije i po bokovima prve i druge dereglije.
Povrh kriljca su naredali dakove s branom, koje su pronali u vodenicama, izgradivi zid u visini
struka. Tamo gde se kriljac zavravao na kraju druge dereglije nastavljao se zid sazdan od samih
dakova, po dva reda u irinu i po pet u visinu.
Ogromna masa kriljca i gusto nabijenog brana, uz masu samih dereglija, posluila im je da
citavu tu plutajucu skalameriju pretvore u golemog opsadnog ovna na vodi, a Roran se nadao da ce
njime probiti kapiju na drugom kraju kanala kao da je napravljena od natrulih tapica. Cak i da je
kapija omadijana, mada je Karn smatrao da nije, nema tog carobnjaka, mislio je Roran - osim
Galbatoriksa - koji bi bio dovoljno jak da poniti zaletnu snagu dereglija kada krenu nizvodno.
Gomila kamena i brana takode ce im pruiti zatitu od kopalja, strela i drugih projektila.
Roran se po klimavim plovilima oprezno spustio do prve dereglije. Ugurao je koplje i tit u
hrpu kriljca, te se okrenuo da isprati kako se ostali ratnici razmetaju u prolazu izmedu zidova.
Sa svakim ukrcanim covekom, dobrano natovarene dereglije tonule su jo dublje u vodu, sve
dok nisu ostale na svega nekoliko centimetara iznad povrine.
Karn, Baldor, Hamund, Delvin i Mandel pridruie se Roranu na celu. Precutnim dogovorom,
svi su pristali da na sebe preuzmu najopasniji poloaj na plovecem ovnu. Ako vec ocekuju da ce se
Vordeni probiti u Arouz, bice im potrebno mnogo srece i vetine, a nijedan od njih nije bio voljan da
taj pokuaj poveri nekom drugom.
Negde pri dnu dereglija, Roran spazi Brigmana kako stoji medu ljudima kojima je nekada
zapovedao. Nakon one Brigmanove neposlunosti od prethodnog dana, Roran mu je oduzeo sva
ovlacenja i zatvorio ga u njegov cador. Medutim, Brigman ga je preklinjao da mu dopusti da se
pridrui zavrnom napadu na Arouz, na ta je Roran nevoljno pristao: Brigman bee vet s macem, a
svako ce secivo praviti veliku razliku u nastupajucoj carci.
Roran se i dalje pitao da li je doneo pravu odluku. Bio je prilicno uveren da su ljudi sada odani
njemu, a ne Brigmanu, ali Brigman im je bio zapovednik nekoliko meseci, a takve se veze ne
zaboravljaju lako. Sve i da Brigman ne pokua da izazove nevolje u redovima, vec se pokazao
spremnim i sposobnim da zanemari naredenja, bar kada dolaze od Rorana.

Prui li mi bilo kakav razlog da mu vie ne verujem, satrecu ga na licu mesta, pomisli Roran.
Ali ta njegova odluka bee uzaludna. Ako se Brigman i okrene protiv njega, to ce se najverovatnije
dogoditi usred takvog dumbusa da Roran to nece ni primetiti dok ne bude prekasno.
Kada su se svi sem estorice ljudi natrpali na dereglije, Roran savi ake oko usta te viknu:
Odvezuj!"

92
Dva su coveka stajala na nasipu na samom vrhu brda, na nasipu koji je usporavao i zadravao
protok vode kroz kanal iz ritova na severu. Otprilike sedam metara ispod njih leao je prvi vodenicni
tocak, a ispod njega - nakupljena voda. Ispred te vode stajao je drugi nasip, na kom su se nalazila jo
dva coveka. J o sedam metara ispod njih stajao je drugi vodenicni tocak i drugi dubok valov s
nepomicnom vodom. Na samom kraju tog valova behu poslednji nasip i poslednja dvojica ljudi. U
podnoju zavrnog nasipa nalazio se treci, poslednji vodenicni tocak. S njega se voda lagano sputala
kroz krajolik pravo ka Arouzu.
U te nasipe behu ugradene tri ustave koje je Roran zatvorio uz Baldorovu pomoc, tokom svoje
prve posete vodenicama. U protekla dva dana, skupine ljudi su zaranjale pod vodu s lopatama i
pijucima kako bi zasecale nasipe odostrag sve dok se slojevi utabane zemlje umalo nisu obruili.
Potom su uvukli dugacke, cvrste grede u zemlju sa obe strane ustava.
Ljudi na srednjem i najviem nasipu sada zgrabie te grede, koje su trcale oko metar iznad tla,
te stadoe da ih uskladeno cimaju napred-nazad. U skladu s dogovorom, dvojica ljudi na najniem
nasipu sacekae nekoliko trenutaka, a onda i oni prionue na isti posao.
Posmatrajuci ih, Roran se uhvati za dak s branom. Omae li vreme za sekund, bice nevolje.
Gotovo se citav minut nita nije deavalo.
A onda, uz zloslutnu tutnjavu, gornja ustava popusti pred cimanjem. Nasip se isturio kada je
zemlja pocela da puca i da se mrvi, a onda se golem slap blatnjave vode prosuo preko vodenicnog
tocka obrcuci ga bre nego inace.
Cim se nasip obruio, ljudi koji stajahu na njemu skocie na obalu, te je se za dlaku dokopae.
Voda prsnu desetak metara uvis kada se slap vode srucio u mirni crni valov ispod vodenicnog
tocka. Od silnog udarca nastade penuav talas visok nekoliko metara, koji sunu ka narednom nasipu.
Spazivi ga, srednja dva ratnika napustie svoj poloaj, takode traeci sigurno cvrsto tlo.
I dobro su ucinili. Kada je talas udario, tanuni mlazevi izbie oko okvira naredne ustave, koja
odlete iz svog leita kao da ju je utnula neka adaja, a zatim je uzburkana voda iz valova odnela i
ono malo to bee ostalo od nasipa.
Silovita struja je udarila u drugi vodenicni tocak jo ece nego u prethodni. Daske
zapucketae i zakripae pred njenim naletom i Roranu se prvi put ucini da bi se neki od tockova
mogao razbiti. Ako bi se to dogodilo, njegovi bi ljudi bili izloeni velikoj opasnosti, kao i dereglije,
cime bi s njihov napad na Arouz vrlo lako okoncao pre nego to bi i poceo.
Odvezuj!", povikao je.
J edan od ljudi presece ue koje ih je vezivalo za obalu, a ostali se sagnue da dohvate
trometarske tapove koje potom zagnjurie u kanal, te se odgurnue iz sve snage.
Teko natovarene dereglije stadoe da se pomeraju mic po mic, ne ubrzavajuci ni izbliza
onoliko koliko je Roran eleo.
Kada se vodena lavina obruila na njih, dva coveka na najniem nasipu i dalje su pokuavala
da izvuku grede ugurane u oslabljeni nasip. Sekundu pre nego to ih je lavina prekrila, nasip zadrhta te
se ulegnu, a mukarci se bacie na obalu.
Voda je probila rupu u zemljanoj brani sasvim lagano, kao da brana bee nacinjena od
nakvaenog hleba, te je udarila pravo u poslednji vodenicni tocak. Drvo se zatreslo, uz zvuk koji bee
glasan i otar poput pucanja leda, a onda se i tocak izvio napolje za nekoliko stepeni, ali ipak je, na
Roranovo olakanje, izdrao svu tu silinu. Potom se, uz gromoglasnu tutnjavu, vodeni stub odbio o
podnoje stepenastog brda, odjednom stvorivi vodenu izmaglicu oko sebe.
Nalet ledenog vetra oinu Rorana po licu vie od dve stotine metara nizvodno.
Bre!", viknuo je ljudima koji su odgurivali deregliju kada se uzburkana vodena masa
pojavila kroz izmaglicu jureci niz kanal.
Poplavni talas zahvatio ih je neverovatnom brzinom. Kada se odostrag sudario sa spojenim
dereglijama, citavo se plovilo trglo unapred, odbacujuci Rorana i ratnike prema krmi i obarajuci neke
od njih s nogu. Nekoliko dakova s branom pade u kanal, ili se zakotrlja ka ljudima.
Kada je nalet vode podigao poslednju deregliju skoro metar iznad ostalih, plovilo dugacko
gotovo stotinu pedeset metara poce da klizi u stranu. Roran je znao da ce se, ako nastavi da klizi,
plovilo zaglaviti izmedu obala kanala i da ce, nekoliko trenutaka kasnije, silina struje razbiti dereglije
u paramparcad.

93
Drite nas uspravno!", zaurlao je, odgurnuvi se o dakove s branom na koje je pao. Ne
smemo da se okrenemo!"
Zacuvi njegov glas, ratnici bre-bolje pocee da odguruju zaljuljano plovilo ka sredini kanala,
podalje od iskoenih obala. Poskocivi na hrpu kriljca na pramcu, Roran stade da im izvikuje
uputstva, te skupa uspeno usmerie dereglije niz krivudavi kanal.
Uspeli smo!", uzviknu Baldor s glupavim kezom na licu.
Nemoj se jo radovati!", upozori ga Roran. J o je dug put pred nama."
Istocno je nebo poutelo poput slame pre no to su se nali pokraj tabora, kilometar i po od
Arouza. Pri brzini kojom su se kretali, stici ce do grada pre nego to sunce proviri iza horizonta, a sive
senke koje su prekrivale zemlju pomoci ce im da se sakriju od osmatraca na bedemima i kulama.
Mada je pocetni nalet vode vec minuo, dereglije su i dalje ubrzavale, s obzirom na to da se
grad prostirao ispod vodenica i da nije bilo ni jednog jedinog brdaceta ili breuljka izmedu njih koji
bi ih usporio.
Sluajte me", rece Roran obavivi ruke oko usta, te podie glas kako bi ga svi ljudi culi.
Moe se desiti da popadamo u vodu kada budemo udarili u spoljnu kapiju, pa se spremite za plivanje.
Dok ne izademo na kopno, bicemo lake mete. Cim se nademo na obali, imacemo samo jedan cilj: da se
probijemo do unutranjeg bedema pre nego to se sete da zatvore i tu kapiju jer, ako to ucine, nikada
necemo osvojiti Arouz. Ako prodemo kroz drugi bedem, trebalo bi da nam bude lako da pronademo
gospodara Halsteda i da ga nateramo na predaju. Ne uspemo li u tome, zauzecemo utvrdenje u sredini
grada, pa cemo potom krenuti ka spolja, ulicu po ulicu, dok citav Arouz ne bude pod naom upravom.
I upamtite da ih ima vie od nas, vie od dvojice na jednog, pa se drite jedni drugih i sve
vreme budite na oprezu. Nemojte nikuda da odlutate sami i ne dajte da vas bilo ta razdvoji od ostatka
odreda. Vojnici poznaju ulice bolje od nas, pa ce vam napraviti zasedu kada je najmanje budete
ocekivali. Ako ipak zavrite negde sami, krenite ka sreditu, poto cemo svi biti tamo.
Danas zadajemo silan udarac u slavu Vordena. Danas osvajamo slavu i cast o kakvoj vecina
ljudi moe samo da sanja. Danas... danas urezujemo na trag u istoriji. Ono to budemo postigli u
narednih nekoliko sati postace tema o kojoj ce pesnici pevati stotinama godina. Mislite na svoje
drugove. Mislite na svoje porodice, na roditelje, ene i decu. Dobro se borite, jer se za njih borimo.
Borimo se za slobodu!"
Ljudi mu odgovorie slonim poklicem.
Roran je dopustio da ih obuzme to ratno ludilo, a onda podie ruku te rece: titovi!" Ljudi se
zajedno sagoe da podignu titove i da pokriju i sebe i svoje drugove, te sredina sklepanog opsadnog
ovna kao da bee prekrivena krljunim oklopom napravljenim da odgovara nekom divovskom udu.
Roran je zadovoljno skocio sa hrpe kriljca i pogledao u Karna, Baldora i jo cetvoricu ljudi
koji su doputovali s njim iz Belatone. Najmladi, Mandel, izgledao je napeto, ali Roran je znao da ce
mu ivci izdrati.
Spremni?", upita ih Roran, i svi mu potvrdno odgovorie.
Roran se potom nasmeja, a kada Baldor zatrai objanjenje, on mu rece: Kada bi me otac
samo video sada!"
Baldor se takode nasmeja.
Roran je pomno motrio glavni poplavni talas. Kada ude u grad, vojnici bi mogli da primete da
neto nije u redu, pa bi podigli uzbunu. On je i eleo da to ucine, ali ne zbog toga, pa je, u trenutku
kada mu se ucinilo da ce talas za pet minuta stici do Arouza, mahnuo Karnu i rekao mu: Poalji
znak!"
Carobnjak klimnu, te se pognu pomerajuci usne kako bi izustio cudnovate glasove drevnog
jezika. Nakon nekoliko trenutaka, uspravio se i rekao: Gotovo je."
Roran je pogledao ka zapadu. Na cistini ispred Arouza nalazili su se vordenski katapulti,
baliste i opsadne kule. Opsadne kule su ostale nepomicne, ali ostale ratne naprave su se pomerile,
bacajuci strele i kamenje u visokom luku ka besprekorno belim zidinama grada. Roran je znao i da je
pedeset njegovih ljudi na suprotnom kraju grada stalo da duva u trube, da uzvikuje ratne poklice, da
ispaljuje zapaljene strele i da cini sve kako bi se braniteljima ucinilo da mnogo veca sila od stvarne
pokuava da zauzme grad naprecac.
Rorana obuze duboka smirenost.
Bitka ce poceti svakog casa. Ljudi ce uskoro izginuti. Moda ce i on biti jedan od njih.

94
Ta mu je spoznaja razbistrila misli i iz njega icile i poslednji trag umora i blago drhtanje koje
ga je mucilo otkako je, pre svega nekoliko sati, onaj ubica pokuao da ga usmrti. Nita mu nije
delovalo primamljivije od borbe: ni hrana, ni smeh, ni rad sopstvenim ruKarna, cak ni ljubav - a mada
mu to bee mrsko, nije mogao da opovrgne moc njene privlacnosti. Nikada nije eleo da bude ratnik,
ali ratnikom je postao, pa je bio cvrsto reen da nadmai svakoga ko bude stao ispred njega.
Cuceci, Roran je provirio izmedu dva kriljca otrih ivica ka kapiji koja im se sve bre
pribliavala prececi im put. Sve do povrine vode, a donekle i ispod nje poto se bee podigla, kapija
je bila sazdana od cvrstih hrastovih greda, pocrnelih od starosti i vlage. Znao je da ispod povrine
postoji reetka od gvoda i drveta, nalik na onu iznad kapije nekog zamka, kroz koju je voda mogla
slobodno da prolazi. Gornji deo Ilicu najtei za probijanje, ali pretpostavljao je da je, usled dugotrajne
potopljenosti u vodu, donja reetka oslabila i da ce im, poto razbiju jedan deo, biti mnogo lake da
probiju i hrastove grede. Stoga je naredio da dva debela debla pricvrste za donji deo vodece dereglije.
Poto su bila pod vodom, ta ce debla udariti donju polovinu kapije kada se pramac zabije u gornju.
Bio je to veoma jasan plan, ali on nije imao pojma da li ce biti delotvoran. Samo mirno",
proaputao je, vie za sebe, kada im se kapija pribliila.
Nokoliko ratnika u zadnjem delu plovila nastavilo je da upravlja dereglijama svojim motkama,
a ostali se sakrie pod oklop od preklopljenih titova.
Ulaz u zasvoden prolaz koji je vodio ka kapiji nadvio se nad njima onako golem, poput ulaza u
kakvu pecinu. Kada se vrh plovila uvukao pod mracni prolaz, Roran je ugledao lice nekog vojnika,
okruglo i belo poput punog meseca, kako se pojavljuje na rubu bedema vie od deset metara iznad
njih; vojnik je, prestravljen, virio gledajuci ka dereglijama.
Dereglije su se tada vec kretale toliko brzo da je Roran stigao tek da gadno opsuje pre nego to
ih je struja nanela u sveu tamu prolaza ciji je kupolast svod zaklonio i njegov pogled na onog vojnika.
Dereglije udarie u kapiju.
Od siline udarca, Roran pade na zid od kriljca iza kojeg je cucao. Glavom je tresnuo o kamen,
te mu je zazvonilo u uima iako je nosio kapu i kacigu. Paluba se zatresla i odbila unazad, a on je,
uprkos zvonjavi u uima, cuo pucanje i lomljenje drveta i kripu iskrivljenog metala.
J edan komad kriljca skliznu unazad te pade na njega, ostavljajuci mu modrice na ruKarna i
ramenu. Razgnevljen, zgrabio je kamen za ivice i bacio ga preko palube, te kamen tresnu o zid
prolaza.
U polutami koja ih je okruivala, bilo mu je teko da vidi ta se zbiva: sve mu se mrdalo i
pomeralo pred ocima i odjekivalo mu u uima. Voda mu se slila preko stopala i on shvati da je
pokuljala na deregliju, ali nije znao da li ce zbog toga potonuti.

Dajte mi sekiru!", viknuo je pruivi ruku iza sebe. Sekiru, dajte mi sekiru!"
Zateturao se kada se dereglija nagnula unapred desetak centimetara, gotovo ga oborivi.
Kapija se jeste donekle ulubila, ali i dalje se cvrsto drala. Neprekidni pritisak vode s vremenom bi
mogao da potisne deregliju kroz kapiju, ali on nije mogao da ceka da priroda obavi svoje.
Kada mu je neko strpao glatko dralje sekire u ispruenu ruku, est blistavih pravougaonika
pojavi se na svodu ba kad su poklopci sklonjeni sa otvora za gadanje. Pravougaonici zatreperie, te
strele iz samostrela zaitae ka dereglijama, pojacavajuci svojim potmulim udarcima buku koju su
plovila dizala udarajuci o drvo.
Neki covek vrisnu.
Karne!", povika Roran. Ucini neto!"
Ostavivi carobnjaka njegovom poslu, Roran poce da se provlaci po zaljuljanoj palubi i preko
hrpa kriljca, ka pramcu dereglije. Dereglije se nagnue jo nekoliko centimetara. Nova zagluna buka
pojavi se kod sredine kapije, a zatim svetlost blesnu kroz pukotine u hrastovim dasKarna.
J edna strela sa samostrela zakacila je kriljac pokraj Roranove desne ruke, ostavljajuci mrlju
od gvoda na kamenu.
Udvostrucio je brzinu.
Ba kada je stigao na celo dereglije, neki prodoran, kripav i razoran zvuk natera ga da pokrije
ui ruKarna i da se odmakne.

95
Talas vode celog ga zapljusnu, na tren ga zaslepivi. Trepnuvi nekoliko puta kako bi
razbistrio vid, primetio je da se deo kapije raspao i sruio u kanal: sada je bilo dovoljno mesta da se
dereglija probije u grad. Medutim, iznad pramca njihovog plovila sada su, iz ostatka kapije, trcali
otri zupci odlomljenog drveta u visini ljudskih grudi, vratova i glava.
Ne oklevajuci, Roran se zakotrljao unazad i spustio se iza grudobrana od kriljca. Glave
dole!", zaurlao je, pokrivi se titom.
Dereglije kliznue napred kroz kiu smrtonosnih strela iz strelometa, te uplovie u golemu
kamenu odaju osvetljenu bakljama zakacenim po zidovima.
U samom dnu odaje, voda iz kanala proticala je kroz jo jednu sputenu kapiju, koja je bila
reetkasta od vrha do dna. Kroz drvene i metalne ipke, Roran je nazirao gradske gradevine.
Sa obe strane odaje pruali su se kameni kejovi za istovar i utovar robe. Cekrci, konopci i
prazne mree visili su s tavanice, a na kamenim platformama na sredini svakog vetackog doka stajale
su dizalice. U prednjem delu odaje, kao i u njenom dnu, stepenita i prolazi urezani u plesnjive zidine
omogucavali su ljudima da prelaze na drugu stranu ne kvaseci se. Prolaz u dnu takode je pruao
pristup straarnicama iznad tunela kroz koji u dereglije prole i, pretpostavio je Roran, gornjem delu
gradskih bedema i grudobrana na kojima je video onog vojnika.
Roran oseti strahovitu ogorcenost cim je ugledao sputenu kapiju. Nadao se da ce moci da
uplovi pravo u glavni deo grada i da ce tako izbeci mogucnost da ga straari zarobe na vodi.
Pa sad, ta je tu je, pomislio je.
Iza njih, vojnici u grimiznom pokuljae iz straarnica pravo na prolaz, gde klekoe te stadoe
da pune strelomete, spremajuci ih za naredni plotun.
Onamo!", viknu Roran, mauci rukom ka pristanitima s leve strane. Ratnici se ponovo
dohvatie svojih motki, te pocee da guraju spojene dereglije prema rubu kanala. Deseci strela virili su
im iz titova dajuci citavoj skupini izgled bodljikavog praseta.
Kada se dereglija pribliila pristanitu, dvadesetak branitelja je isukalo maceve i trcalo niza
stepenita s prolaza kako bi presrelo Vordene pre nego to se iskrcaju.
Bre!", povikao je.

J edna mu se strela zarila u tit, te se njen iljak u obliku dijamanta probio kroz drvo debelo
gotovo cetiri centimetra, zavrivi tik iznad njegove podlaktice. Zateturao se, ali nekako se zadrao,
znajuci da ce se za samo nekoliko trenutaka i drugi strelci ustremiti na njega.
Roran potom skoci ka doku, iroko rairivi ruke kako bi odrao ravnoteu. Nezgodno se
prizemljivi, udario je kolenom o pod, a onda mu ostade vremena tek da izvuce malj ispod pojasa;
vojnici stigoe do njega.
Roran je poleteo ka njima sa osecanjem olakanja i divljacke radosti. Vec mu je bilo
dozlogrdilo kovanje planova i nerviranje povodom ishoda. Pred njim su se konacno nali njegovi casni
suparnici, a ne podmukle placene ubice, koje je mogao da savlada i ubije.
Njihova carka bee kratka, estoka i krvava. Roran je pobio ili onesposobio trojicu vojnika u
prvih nekoliko sekundi. Potom mu se pridruie i Baldor, Delvin, Hamund i Mandel kako bi potisnuli
vojnike to dalje od vode.
Roran nije bio vican macevanju, pa nije ni pokuavao da macuje sa svojim takmacima.
Umesto toga, doputao im je da mu udaraju po titu koliko god im je volja, a onda bi upotrebio svoj
malj da bi im zauzvrat izlomio kosti Povremeno je morao da uzvrati pokoji ubod ili zamah, ali trudio
se da izbegava razmenu poteza s bilo kime, poto je znao da bi nedostatak iskustva mogao da bude
koban po njega. Najkorisnija caka u borbi, to je i sam ranije otkrio, nije bilo prefinjeno obrtanje maca
ili kakav sloen varljiv potez usavravan godinama, vec preuzimanje vodstva i cinjenje onoga to
neprijatelj najmanje ocekuje.
Iskobeljavi se iz carke, Roran je odjurio ka stepenitu to je vodilo ka prolazu na kojem su
klecali strelci, gadajuci njegove ljude koji su pokuavali da se izvuku s dereglija.
Roran se uspeo preskacuci po tri stepenika odjednom, pa je zamahnuo maljem, iz sve snage
udarivi prvog strelca u lice. Naredni vojnik u redu vec bee ispalio svoj strelomet, pa ga je ispustio
kako bi posegnuo za balcakom kratke sablje, usput ustuknuvi.
Vojnik bee stigao tek da napola izvuce secivo iz korica kada ga je Roran opalio po prsima
lomeci mu rebra.

96
J edna od stvari koje je Roran voleo kod borbe maljem bilo je to to nije morao da obraca
mnogo panje na oklop koji njegov protivnik nosi. Poput sveg ostalog tupog oruja, malj nanosi
povrede snagom udarca, a ne secenjem ili probadanjem mesa. Njemu se taj jednostavan pristup
dopadao.
Treci vojnik na prolazu uspeo je da ispali strelu na njega pre nego to je zakoracio. Drka
strelice ovoga se puta napola probila kroz tit, gotovo ga bocnuvi u grudi. Dreci smrtonosni iljak
podalje od tela, Roran je naciljao coveka i zamahnuo maljem ka njegovom ramenu. Vojnik je
upotrebio samostrel kako bi zaprecio napad, pa mu je Roran odmah uzvratio tako to ga je opalio
titom. Vriteci i mlatarajuci rukama, vojnik pade preko ograde.
Medutim, Roran je zbog tog poteza ostao sasvim ogoljen te je, ponovo obrativi panju na
preostalu petoricu vojnika, video kako mu trojica niane pravo u srce.
Vojnici ispalie strele.
Strelice u poslednji cas skrenue udesno, te se odbie o plesnjive zidove poput ogromnih
srditih zolja.
Roran je znao da ga je Karn spasao, pa je odlucio da nekako zahvali carobnjaku kada vie ne
budu u ivotnoj opasnosti.
Nagrnuvi ka ostalim vojnicima, sve ih je sredio razjarenom serijom udaraca, kao da zakucava
eksere. Potom je slomio strelicu koja mu je trcala iz tita, te se okrenuo da vidi kako napreduje bitka
ispod njega.
Ba tada se poslednji vojnik na dokovima srozao na okrvavljen pod. Glava mu se otkotrlja od
tela i pade u kanal, gde i potonu ostavljajuci mehurice za sobom.
Otprilike se dve trecine Vordena bee iskrcalo, pa su se postrojavali du ivice vode.
Roran je zinuo, nameravajuci da im naredi da se odmaknu od kanala kako bi ljudi koji su jo
bili na dereglijama imali prostora da sidu, no vrata na levom zidu naglo se razvalie i citava horda
vojnika pokulja u odaju.
Prokletstvo! Odakle li dolaze? I koliko ih jo ima?
Ba kad je Roran krenuo ka stepenicama da bi pomogao svojim ljudima da potisnu pridolice,
Karn, koji je i dalje stajao na celu dereglija, podie ruke, uperi ih u vojnike, te uzviknu citav niz
grubih, izvrnutih reci na drevnom jeziku.
Na njegovu jezivu zapovest, dva daka brana i jedan komad kriljca poletee s dereglija pravo
u stroj zbijenih vojnika, te pokosie vie od desetorice. Dakovi su se raspukli nakon treceg ili cetvrtog
udarca, te se oblaci belicastog brana nadvie nad vojnicima zaslepljujuci ih i zapuavajuci im grla.
Sekund kasnije, neka svetlost blesnu uza zid koji se pruao iza vojnika, te ogromna vatrena
kugla, narandasta i zadimljena, pojuri kroz oblake brana prodiruci fini prah pohlepno i nezasito, i
usput podiuci zvuk slican vijorenju stotina barjaka na jakom vetru.
Roran se pognuo iza tita, a onda je osetio vrelinu na nogama i ogoljenoj koi na obrazima,
poto je vatrena kugla izgorela svega nekoliko metara od prolaza, a njeni se rasplamsali jezicci
pretvorie u pepeo koji odlebde nadole poput crne samrtne kie dostojne sahrane.
Cim je njeno bletavilo izbledelo, oprezno je podigao glavu. Oblacak vrelog, smrdljivog dima
zagolica mu nozdrve i pecnu mu oci, te on zaprepaceno primeti da mu se brada zapalila. Opsovavi,
bacio je malj i stao da tapka sicune plamicke, naposletku ih ugasivi.
Ehej, tamo!", doviknuo je Karnu. Oprljio si mi bradu! Budi paljiviji, da ti ne bih nabio
glavudu na kolac!"
Vecina vojnika je leala sklupcana na zemlji, pokrivi spaljena lica rukama. Ostali su se
bacakali unaokolo zapaljene odece ili su slepo teturali ukrug s podignutim orujem, pokuavajuci da
odbiju vordenski napad. Roranovi su se ljudi izvukli samo s manjim opekotinama - mahom su stajali
van domaaja vatrene kugle, mada ih je to neocekivano spaljivanje ostavilo dezorijentisanima i
uzdrmanima.
Nemojte tu da mi blenete kao budale, vec se bacite na te bitange pre nego to se priberu!",
naredio im je, udarivi maljem o ogradu kako bi privukao njihovu panju.
Vordena je bilo mnogo vie nego vojnika, te su, pre no to je Roran stigao do podnoja
stepenita, pobili dobre tri cetvrtine ukupnog broja branitelja.

97
Prepustivi svojim ocito vetim ratnicima da dokrajce preostale vojnike, Roran je krenuo ka
velikim dvokrilnim vratima s leve strane kanala, dovoljno irokim da kroz njih, jedna uz drugu, produ
dvoja kolica. Usput je naiao na Karna, koji je sedeo u podnoju dizalice jeduci neto iz kone vrecice
koju je uvek nosio sa sobom. U vreci se, prema Roranovom saznanju, nalazila meavina sala, meda,
smrvljene suene govede digerice, jagnjeceg srca i umskih bobica. Kada mu je Karn jednom dao
zalogaj, Roran se skoro ispovracao, ali i svega nekoliko zalogaja te smese moglo je da dri coveka na
nogama tokom celodnevnog napornog rada.
Roran se zabrinuo primetivi da carobnjak deluje potpuno iznureno, Moe li dalje?", upita
ga zastavi pokraj njega.
Karn mu klimnu. Potrebno mi je samo nekoliko trenutaka... One strele u tunelu, pa onda
dakovi s branom i komad kriljca... " Gurnuo je jo jednu mrvu hrane u usta. Sve je to bilo pomalo
previe za mene, tako odjednom."
Povrativi samouverenost, Roran krenu dalje, ali Karn ga uhvati za ruku, Nisam ja ono
uradio", rece mu, te mu oci eretski zatreperie. Mislim, nisam ti ja osmudio bradu. Vatru su sigurno
izazvale baklje."
Roran zabrunda i krenu ka vratima. Postrojte se!", viknu, te tresnu po titu pljosnatom
stranom malja. Baldore, Delvine, vi na celo sa mnom, Ostali, poredajte se iza nas. Dignite titove,
isucite maceve i zadenite strele. Halsted verovatno jo ne zna da smo u gradu, pa ne dajte nikome da
pobegne i da ga upozori... Spremni? Onda, za mnom!"
On i Baldor, ciji obrazi i nos behu crveni od onog praska, zajedno odmandalie vrata te ih
otvorie, otkrivajuci unutranjost Arouza.

98
PEPEO I PRAH

Deseci omalterisanih kuca stajali su zbijeni oko kapije na unutranjem gradskom bedemu, na
mestu gde se kanal ulivao u Arouz. Sve gradevine, hladne i odbojne, sa zamracenim prozorima koji su
zurili uprazno, ocito su bile skladita ili magaze, to je, u rani jutarnji sat, znacilo da verovatno niko
nije primetio vordensku carku sa straarima.
Roran nije nameravao da se vrzma unaokolo kako bi utvrdio da li je zaista tako.
Magloviti snopovi tek rodene svetlosti vodoravno se promolie kroz grad, zlateci vrhove kula,
bedeme, kupole i iskoene krovove. Ulice i sokaci behu presvuceni senkom boje potamnelog srebra, a
voda je u kanalu oivicenom kamenjem bila tamna i zamucena krvlju. Visoko iznad njih, usamljena
lutajuca zvezda blistala je tajnovitim plamom na zarudelom plavom nebeskom pokrovu, na kom je
sunce svojim probudenim sjajem zaklonilo sve ostale nocne dragulje.
Slivnici po ulicama behu zakrceni dubretom. Njihov vonj ispunio ga je gnuanjem, te se
odjednom zaeleo otvorenih livada na koje je navikao.
Kako bilo ko moe da podnese ivot u ovakvim uslovima?, zapitao se. Cak se ni svinje ne
valjaju po sopstvenoj prljavtini.
Podalje od zatitnog zida, gradevine su polako prerastale u kuce i radnje: visoke, s drvenim
gredama, okrecenim zidovima i ukrasima od kovanog gvoda na vratima. Iza prozora sa zatvorenim
kapcima, Roran bi ponegde zacuo glasove, tandrkanje posuda ili kripu stolice povucene preko
drvenog poda.
Gubimo vreme, pomislio je. J o nekoliko minuta i ulice ce ispuniti gradani Arouza.
Kao da ele da ispune njegovo predskazanje, dva coveka krocie iz sokaka pravo pred kolonu
ratnika. Oba metanina nosila su na ramenima obramice s kantama sveeg mleka.
Obojica se iznenadeno zaustavie cim ugledae Vordene, te im mleko prsnu iz kantica. Oci im
se razrogacie, a usta razjapie spremna da vrisnu.
Roran i odred iza njega naglo stadoe. Viknite i ubicemo vas", rece im tihim, prijateljskim
glasom.
Ljudi zadrhtae i odstupie.
Roran je zakoracio ka njima. Date li se u beg, ubicemo vas." Ne skidajuci pogled s dva
preplaena coveka, izgovorio je Karnovo ime. Cim je carobnjak doao do njega, Roran rece: Uspavaj
ih, ako nije problem."
Carobnjak hitro izgovori recenicu na drevnom jeziku, dovrivi je recju koja je Roranu zalicila
na slytha. Dva se coveka mlitavo srozae na zemlju, a kante im se prolie tresnuvi o kaldrmu. Mleko
se prosu niz sokak, praveci finu mreu belih venica po procepima izmedu kamenova.
Sklonite ih u stranu", rece Roran, gde ih niko nece videti."
Cim su njegovi ratnici odvukli dva onesvecena coveka s puta, naredio je Vordenima da
smesta krenu dalje i da nastave uurbani pohod ka unutranjem bedemu.
Medutim, pre nego to su odmakli tridesetak metara, skrenuli su za neki ugao gde naletee na
skupinu od cetiri vojnika.
Roran ovoga puta nije imao milosti. Pojurio je ka njima te je, dok su vojnici jo pokuavali da
se priberu, zario pljosnati deo malja u podnoje vrata prvog vojnika. Baldor je posekao drugog
vojnika, zamahnuvi macem snagom koju je retko ko mogao da nadmai, snagom razvijenom tokom
viegodinjeg rada u ocevoj kovacnici.
Preostala dva vojnika ciknue, te se okrenue i dadoe se u beg.
Strela prolete Roranu preko ramena odnekud iz pozadine, te pogodi jednog vojnika u leda, a
on se odmah srui. Trenutak kasnije, Karn zarea: J ierda!" Vrat poslednjeg vojnika puce uz glasno
krckanje i on pade nicice nasred ulice, potpuno nepomican.
Vojnik pogoden strelom poce da vriti: Vordeni su tu! Vordeni su tu! Oglasite uzbunu,
Vo... "
Isukavi bode, Roran mu je pritrcao i prerezao mu iju. Obrisao je secivo o covekovu tuniku,
te ustade i rece: Pokret! Smesta!"
Vordeni se slono sjurie niz ulice koje su vodile ka unutranjem bedemu Arouza.

99
Kada ih je od cilja delilo tridesetak metara, Roran se zaustavio u sokaku iza neke kuce i
podigao ruku dajuci znak svojim ljudima da sacekaju. Potom se odunjao do kraja kuce da bi zavirio
iza coka u teke reetke ugradene u visok granitni zid.
Kapija je bila sputena.
Medutim, s leve strane kapije bila su manja vrata, irom otvorena. Dok ih je on posmatrao,
neki vojnik istrca kroz njih zaputivi se ka zapadnom rubu grada.
Roran opsova zagledan u ta manja vrata. Nije nameravao da odustane kad su vec dotle stigli,
ali poloaj im je bivao sve opasniji, a on je bio ubeden da imaju svega jo nekoliko minuta pre nego
to ljudi izadu na ulice i primete ih.
Vratio se iza kuce i pognuo glavu, ocajnicki pokuavajuci da neto smisli. Mandele", rece, te
pucnu prstima. Delvine, Karne i vas trojica." Pokazao je na tri zastraujuca ratnika; behu to stariji
ljudi za koje je, upravo zbog godina, znao da umeju da pobeduju u bitkama. Za mnom. Baldore, ti si
zaduen za ostale. Ako se ne vratimo, izbavite se odavde. To je naredenje." Baldor mu klimnu
ozbiljnog lica.
Sa estoricom odabranih ratnika, Roran je zaobiao glavnu ulicu koja je vodila ka kapiji.
Naposletku su stigli do podnoja zida koji bee iskoen u polje i zatrpan smecem, petnaestak metara
od kapije i otvorenih vrata.
Na obema kapijskim kulama deurao je po jedan vojnik, ali u tom trenutku nijedan se nije dao
videti, pa, ukoliko ne gurnu glave kroz grudobrane, ni oni nece videti Rorana kako se pribliava sa
svojim saborcima.
,Cim prodemo kroz vrata, ti, ti i ti", proapta Roran pokazujuci na Karna, Delvina i jednog
ratnika, krenite ka straarnici s druge strane, najbre to moete. Mi cemo ovu bliu. Uradite to god
morate, ali otvorite tu kapiju. Moda imaju samo jedan tocak za otvaranje, a moda cemo svi zajedno
morati da se potrudimo kako bismo je otvorili, pa nemojte sad tamo da mi izginete. Spremni?... Sad!"
Trceci najtie to je mogao, Roran se sjurio du bedema i hitro skrenuo kroz otvorena vrata.
Ispred sebe je ugledao dvoranu dugu sedam metara, koja se otvarala ka velikom trgu sa
stepenastim edrvanom na sredini. Ljudi u otmenim odorama urno su prelazili preko trga, mahom
noseci svitke u rukama.
Ne obracajuci panju na njih, Roran se okrenuo ka zatvorenim vratima koja je otvorio rukom,
oduprevi se porivu da ih razvali nogom. Iza vrata se nalazila skucena straarnica sa spiralnim
stepenitem ugradenim uz jedan zid.
Pojurio je uza stepenice, te se, vec posle prvog zaokreta, naao u sobi s niskom tavanicom u
kojoj su petorica vojnika puila i kockala se za stolom postavljenim pokraj ogromnog cekrka
obavijenog lancima debelim skoro kao njegova ruka.
Pozdrav!", rece im Roran dubokim zapovednickim glasom. Imam krajnje vanu poruku za
vas."
Vojnici se prvo pokolebae, a onda skocie odgurnuvi klupe na kojima su sedeli. Drveni
nogari zakripae po podu.
Ali zakasnili su. Mada je bila kratka, njihova neodlucnost bee sve to je Roranu bilo potrebno
da bi prevalio rastojanje izmedu njih pre nego to vojnici izvuku oruje.
Roran zaurla uletevi medu njih, te zamaha svojim maljem levo-desno kako bi svu petoricu
saterao u coak. Potom se i Mandel i druga dva ratnika nadoe pokraj njega sevajuci macevima.
Zajedno su sredili straare po kratkom postupku.
Kada se uspravio nad koprcavim telom poslednjeg vojnika, Roran pijunu pa rece: Nikada ne
verujte strancima!"
Zbog njihove borbe, sobu ispunie razni grozni mirisi, te se Roranu ucinilo da su se nadvili
nad njim poput debelog, tekog cebeta izradenog od najneprijatnije materije koju je mogao da zamisli.
Gotovo da nije mogao da die a da ne oseti mucninu, pa je pokrio nos i usta rukavom tunike
pokuavajuci da suzbije bar malo smrada.
Njih cetvorica potom pridoe cekrku, pazeci da se ne okliznu na neku lokvu krvi, te se
zagledae u njega pokuavajuci da utvrde kako radi.
Podigavi malj, Roran se naglo okrenuo kada je zacuo zveckanje metala i glasnu kripu
drvenih vrata, a potom i bat koraka nekog vojnika koji poce da se sputa krivudavim stepenitem iz
kule iznad njih.

100
Sto mu gromova, Taurine, ta se to dogada... " Vojniku reci zamree u grlu, te on zastade
nasred stepenica ugledavi Rorana i njegovu pratnju i iskasapljena tela u uglu.
Ratnik s Roranove desne strane baci koplje na vojnika, ali on se sagnu, te koplje udari u zid
iznad njega. Vojnik opsova, pa se cetvoronoke uspentra nazad, nestavi iza coka.
Samo tren kasnije, vrata se zalupie uz glasan odjek, a onda zacue vojnika kako duva u rog i
uzvikuje izbezumljena upozorenja ljudima na trgu.
Roran opsova, te se vrati cekrku. Ostavite ga", rekao je, uvlaceci malj za pojas. Naslonio se
na tocak koji su koristili za podizanje i sputanje reetkaste kapije, te ga gurnu najjace to je mogao,
napregnuvi svaki miic u telu Ostali mu ljudi priskocie u pomoc, te polako, sasvim polako, tocak
poce da se obrce, a zapor s jedne strane cekrka glasno zakljoca kada ogromni drveni utvrdivac prede
preko donjeg zupca.
Trud koji su uloili u okretanje tocka mogli su da smanje vec nekoliko sekundi kasnije, a
Roran je zaslugu za to pripisao skupini koju je poslao da se uvuce u drugu straarnicu.
Nisu se ni trudili da podignu reetku do kraja: nakon pola minuta stenjanja i preznojavanja,
zastraujuci ratni poklici Vordena dopree im do uiju - to su ljudi koji su cekali napolju pojurili kroz
kapiju pravo na trg.
Roran je pustio tocak, pa je ponovo izvukao malj i krenuo ka stepenitu u pratnji ostalih.
Ispred straarnice, ugledao je Karna i Delvina koji u istom trenutku izronie iz kule s druge
strane kapije. Nijedan mu nije delovao ozledeno, ali Roran je zapazio da starijeg ratnika koji bee
poao s njima vie nema.
Dok su cekali da im se pridrui Roranova skupina, Baldor i ostali Vordeni postrojie se u cvrst
kvadrat na ivici trga. Postrojili su se u pet redova, rame uz rame, preklopljenih titova.
Kada je dotrcao do njih, Roran je video ogroman odred vojnika koji se pojavio iz zgrade na
drugom kraju trga. Oni potom zauzee odbrambeni poloaj, isturivi koplja i dilite, te zalicie na
dugacko i tanko jastuce nacickano ciodama. Procenio je da tu ima oko stotinu pedeset vojnika -toliko
su njegovi ratnici zasigurno mogli da savladaju, ali po cenu vremena i ljudi.
Raspoloenje mu se jo vie pokvarilo kada je isti onaj carobnjak kukastog nosa kojeg je video
prethodnog dana izaao pred red vojnika i rairio ruke iznad glave, na ta mu oblacici sa crnim
munjama zapucketae oko obe ake. Roran je od Eragona vec bio naucio dovoljno o madijama da bi
znao da su te munjice puka predstava, ali bila to istina ili ne, nimalo nije sumnjao u to da je
neprijateljski vrac izuzetno opasan.
Karn je stigao na celo ratnika nekoliko sekundi nakon Rorana. Zajedno s Baldorom, zagledali
su se u tog vraca i u stroj vojnika poredan naspram njih.
Moe li da ga ubije?", tiho upita Roran kako ga ljudi iza njih ne bi culi.
Pa, morao bih prvo da pokuam, jelte?", odgovori mu Karn. Obrisao je USta nadlanicom.
Znoj mu je orosio lice.
Ako hoce, moemo mi da ga sredimo. Nece stici ba sve da nas pobije pre nego to mu
uklonimo zatitu i zarijemo mu secivo u srce."
Ne zna ti to... Ne, ovo je moje zaduenje i moram sam da se pobrinem za njega."
Moemo li ti nekako pomoci?"
Karn se napeto nasmeja. Moe da ispali nekoliko strela u njega. Odbijanje strela moda ce
ga oslabiti dovoljno da napravi greku. Ali ta god radio, nemoj se meati izmedu nas dvojice... Nije
sigurno - ni za tebe, ni za mene."
Roran je prebacio malj u levu ruku kako bi desnu spustio na Karnovo rame. Bice ti dobro.
Ne zaboravi da ti taj i nije mnogo pametan. Vec si ga jednom zavarao, pa moe jo jednom."
Znam."
Srecno", rece mu Roran.
Karn mu klimnu, te krenu ka edrvanu na sredini trga. Svetlost sunca stigla je do vrha
uborave vode koja se presijavala poput ake dijamanata bacene u vazduh.
Onaj carobnjak kukastog nosa takode krenu ka edrvanu, prateci Kamove korake sve dok se
nisu nali na svega sedam metara jedan od drugog, te se obojica zaustavie.
Roranu se, s njegovog poloaja, ucinilo da Karn i njegov protivnik razgovaraju, ali bili su
predaleko da bi mogao da razazna ta su govorili. Onda se oba vraca ukocie, kao da ih je neko ubo
Karnama.

101
Roran je upravo to i cekao: znak da su otpoceli dvoboj mislima, previe zauzeti da bi obracali
panju na okolinu.
Strelci!", zareao je. Onamo i onamo!", pokazao je na obe strane trga. Ispalite najvie strela
to moete u to izdajnicko pseto, ali da niste takli Karna ili cu vas baciti Safiri da vas ive prodere!"
Vojnici se uzvrpoljie od nelagode kada se dve skupine strelaca razdvojie i krenue preko
trga, ali nijedan od clanova Galbatoriksovih odreda odevenih u grimiz nije napustio stroj, niti je poao
u okraj s Vordenima.
Sigurno se mnogo uzdaju u tu svoju zmijurinu, pomisli Roran zabrinuto.
Deseci smedih strela s nataknutim gucijim perima zafijukae i poletee u luku ka
neprijateljskom carobnjaku, i Roran se na tren ponadao da bi moda i mogli da ga ubiju. Medutim,
metar i po od nosatog coveka, sve se strele raspadoe i obruie na zemlju, kao da su naletele na
kameni zid.
Roran je cupkao na petama, previe napet da bi mogao mirno da stoji. Nije voleo da ceka, ne
radeci nita, dok mu je prijatelj u opasnosti. Povrh toga, svaki protracen trenutak davao je gospodaru
Halstedu novu priliku da otkrije ta se zbiva i da osmisli delotvoran odgovor. Ako su Roranovi ljudi
hteli da izbegnu da ih nadmocne carske snage smode, morali su da uhvate svog neprijatelja na
prepad, dok on ne zna ni kud da se dene ni ta da ucini.
Na noge lagane!", rekao je, okrenuvi se ka svojim ratnicima. Hajde da vidimo ta moemo
da ucinimo dok se Karn bori kako bi nam spasao glave. Idemo da opkolimo one vojnike. Polovina za
mnom, a ostali za Delvinom. Ne mogu nam zapreciti svaku ulicu, pa se ti, Delvine, sa svojim ljudima
probij pored vojnika, obidi ih i onda ih napadni otpozadi. Mi cemo im zadati muka s prednje strane
kako vam ne bi pruali previe otpora. Ako bilo koji od vojnika pokua da pobegne, pustite ga. Ionako
bi predugo potrajalo da ih sve pobijemo. J asno?... Onda kreci, smesta!"
Ljudi se hitro razdvojie u dve skupine. Povevi svoju, Roran je potrcao ka desnoj strani trga,
a Delvin je ucinio isto s leve strane.
Kada su se oba odreda nala pokraj edrvana, Roran je primetio kako neprijateljski carobnjak
okrece pogled ka njemu. Bee to samo trenutan pogled, iskoen i hitar, ali i to je odvracanje panje,
osmiljeno ili ne, izgleda naglo uticalo na njegov dvoboj s Kamom. Kada je nosati covek vratio pogled
na Karna, njegovo reanje se produbilo u bolnu grimasu, vene mu iskocie na nabranom celu i na
ilavom vratu, a potom mu se i citava glava zajapuri tamnocrvenom bojom gneva, kao da se toliko
napunila krvlju da bi mogla da pukne nadvoje.
Neee!", zaurla covek, a onda na drevnom jeziku viknu neto to Roran nije mogao da razume.
Sekund kasnije, Karn takode neto viknu, te im se glasovi nacas upletoe u takvu meavinu
uasa, razdora, mrnje i gneva da je Roran u dubini due znao da je neto u njihovom dvoboju polo
po zlu.
Karn odjednom nestade u odblesku plave svetlosti. Onda neka bela, kupolasta koljka blesnu s
mesta na kojem je stajao i polete preko trga bre nego to je Roran mogao da trepne.
Citav se svet potom zamracio. Nepodnoljiva vrelina pritisnu Rorana i sve se oko njega obrnu
i iskrivi kao da je upao u bezoblican prostor.
Malj mu se otre iz ruke, te mu nekakav bol prostruja kroz desno koleno. Potom ga je neki
tvrdi predmet tresnuo u usta i rasklimao mu jedan zub, pa mu se usta ispunie krvlju.
Kada je konacno pao, ostao je da lei na stomaku, previe oamucen da bi mogao da se
pomeri. Cula mu se postepeno vratie i on ugleda glatku sivkastozelenu povrinu kamenih ploca ispod
svoga nosa i namirisa olovni malter koji je okruivao kamenje, a potom mu bolovi i modrice zabridee
po citavom telu kao da se nadmecu ko ce mu pre privuci panju. J edino to je mogao cuti bilo je
lupanje njegovog srca.
Krv mu se iz usta i grla spustila do pluca, te je ponovo poceo da die. Ocajnicki pokuavajuci
da dode do vazduha, naglo se zakaljao i uspravio pljujuci crn lajm. Video je i kako mu zub, jedan od
sekutica, leti napolje i odbija se o kaldrmu, upadljivo beo u lokvicama ispljunute krvi. Podigao ga je
da bi ga pogledao: rub sekutica bio je okrnjen, ali koren je delovao netaknuto, pa je olizao zub i ugurao
ga nazad u rupu u desnima, trgnuvi se kada je probio bolno meso.
Osovio se na noge. Izgleda da je bio odbacen na prag jedne od kuca koje su oivicavale trg.
Njegovi ljudi su leali ratrkani oko njega, iskrivljenih ruku i nogu, izgubljenih kaciga, istrgnutih
maceva.

102
Roran je ponovo bio srecan zbog toga to koristi malj, poto je nekoliko Vordena uspelo da
nabode sebe ili svoje saborce u svem tom meteu.
Malj? Gde mi je malj?, pomislio je sa zakanjenjem. Osvrtao se oko sebe sve dok nije primetio
drku svog oruja kako trci ispod nogu jednog ratnika. Izvukavi ga, okrenuo se da pogleda trg.
I vojnici i Vordeni behu razbacani unaokolo. Od edrvana nije ostalo nita sem gomilice uta
iz koje je voda ikljala u isprekidanim intervalima. Pokraj njega, na Karnovom mestu, leao je
ogaravljen, smeuran le stegnutih paukolikih nogu koje su se jo puile, toliko oprljen, izbuen i
spaljen da se u njemu gotovo nije mogao prepoznati nekadanji iv ljudski stvor. Carobnjak kukastog
nosa, neznano zato, stajao je na istom mestu, mada mu prasak bee strgao svu odecu ostavivi ga
samo u cakirama.
Rorana obuze neobuzdan gnev te, ne razmiljajuci o sopstvenoj sigurnosti, teturavo krenu ka
sredini trga, reen da jednom zasvagda ubije tog carobnjaka.
Stojeci golih grudi, vrac je ostao na istom mestu cak i kada mu se Roran primakao. Podigavi
malj, Roran se dade u ruilacki nalet, te uzviknu ratni poklic koji je i sam jedva cuo.
No carobnjak nije ni prstom mrdnuo kako bi se odbranio.
tavie, Roran je shvatio da se vrac nije pomerio ni za pedalj jo od praska. Kao da je bio
samo covekoliki kip.
Vraceva ravnodunost pred Roranovim naletom nagnala je Rorana da zanemari njegovo
neobicno ponaanje, to jest nedostatak bilo kakvog ponaanja, i da ga naprosto mlatne po glavi pre
nego to se povrati iz oamucenosti koja ga bee obuzela. Medutim, oprez je stiao Roranovu elju za
osvetom, nateravi ga da uspori na svega nekoliko koraka od carobnjaka.
Bilo mu je drago to je to ucinio.
Mada je carobnjak iz daljine delovao uobicajeno, Roran je izbliza primetio da je njegova koa
mlitava i naborana kao u triput starijeg coveka i da je poprimila nekakvu grubu, kouravu kakvocu.
Boja koe takode mu je potamnela, i cak je i dalje tamnela, iz casa u cas, kao da mu citavo telo
nagrizaju promrzline.
Grudi su mu se sputale i podizale, a iskolacene beonjace su mu se prevrtale, mada je, osim
toga, delovao nepokretno.
Pred Roranovim ocima, carobnjakove ruke, vrat i grudi se smeurae, te mu kosti iskocie
tvoreci otar reljef - od udubljenih kljucnih kostiju do uvucenih kukova, preko kojih mu je stomak
visio poput praznog meha za vodu. Usne mu se skupie i uvukoe preko poutelih zuba mnogo vie
nego to bi trebalo, ireci ih u jeziv kez, ocne mu se jabucice ispuhae poput naduvenih krpelja koji
odjednom ostae bez krvi, a potom mu i okolno tkivo usahnu u sebe.
Usplahireno, piskavo testerisanje covekovog daha zadrhta, ali ipak se nije sasvim zaustavilo.
Prestravljen, Roran ustuknu. Osetio je neto ljigavo pod cizmama, te pogleda nanie i opazi da
stoji u lokvi vode koja se irila oko njega. Isprva je pomislio da je to voda iz razbijenog edrvana, ali
onda je shvatio da voda istice iz stopala nepomicnog carobnjaka.
Roran opsova ispunjen gadenjem, te poskoci na suvo. Videvi tu vodu, shvatio je ta je Karn
zapravo uradio, te se osecaj zgroenosti, ionako silan, pojaca u njemu. Izgleda da je Karn bacio cini
koje su izvukle svaku kap tecnosti iz carobnjakovog tela.
Za svega nekoliko sekundi, cini su tog coveka preobrazile u cvornovat kostur obavijen u cauru
od otvrdle pocrnele koe, pretvorivi ga u mumiju kao da je, ostavljen u pustinji Hadarak, stotinama
godina bio izloen vetru, suncu i uskomeanom pesku. Mada je tada zasigurno vec bio mrtav, ipak se
nije sruio, poto su ga Karnove madije drale u uspravnom poloaju: bee to sablasna, iskeena
utvara ravna najvecim strahotama koje je Roran vidao u svojim nocnim morama ili na bojitu - to je
zapravo jedno te isto.
Zatim se povrina carobnjakovog osuenog tela zamaglila i raspala u fini sivi prah koji se rasu
u prozracnim snopovima i ostade da pluta po vodi poput pepela u umskom poaru. To se ubrzo desilo
i s miicima i kostima, onda i sa okamenjenim organima, a zatim se i poslednji delovi nosatog
carobnjaka smrvie, ostavljajuci za sobom kupastu hrpicu praha koja se izdizala iz lokve vode to ga je
nekada odravala u ivotu.
Roran pogleda u Karnov le, a onda hitro odvrati pogled ne mogavi da podnese taj prizor. Bar
si uspeo da mu se osveti. Potom je potisnuo misli o poginulom prijatelju poto behu odvec bolne da
bi se na njima zadravao, te se usredsredio na trenutni problem: na vojnike u junom delu trga, koji su
se lagano pridizali.

103
Roran je primetio da se to deava i s Vordenima. Ehej!", viknuo im je. Za mnom! Bolju
priliku od ove sigurno necemo imati!" Pokazao im je na neke od svojih ljudi koji su ocito bili ranjeni.
Pomozite im da ustanu i stavite ih u Medinu stroja. Nikoga ne ostavljamo ovde! Nikoga!" Usne su ga
peckale dok je govorio, a glava ga je bolela kao da se cele noci opijao.
Zacuvi njegov glas, Vordeni se okupie te pohitae da mu se pridrue. Kuda su se ljudi
postrojili u dugacak red iza njega, Roran zauze mesto na celu, izmedu Baldora i Delvina, koji behu
okrvavljeni i izgrebani od praska.
Karn je mrtav?", upita ga Baldor.
Roran mu klimnu te podie tit, to ucinie i ostali kako bi sastavili cvrst zid okrenut u polje.
Onda nam ostaje da se nadamo da Halsted ne skriva jo kojeg carobnjaka", promrmlja
Delvin.
Kada su se svi Vordeni poredali, Roran viknu: Napred, mar!" Ratnici krenue na drugu
stranu dvorita.
Da li zato to im je voda bio manje vican od vordenskog ili zato to im je prasak zadao
ozbiljniji udarac, tek carski vojnici nisu uspeli da se oporave toliko brzo, pa su ih Vordeni zatekli
nespremne kada su uleteli medu njih.
Roran zabrunda i odstupi kada mu se necije koplje zari u tit, od cega nm je ruka na tren
utrnula, a onda se i spustila pod njegovom teinom. Preao je maljem preko tita, ali malj se odbio o
koplje koje nije htelo da popusti.
Vojnik ispred njega, verovatno onaj koji je i bacio to koplje, iskoristio je priliku kako bi
potrcao vitlajuci macem prema Roranovom vratu. Roran je pokuao da podigne tit zajedno s kopljem,
ali bio je isuvie teak i glomazan da bi se njime mogao zatititi. Stoga je morao da upotrebi malj, pa
je zamahnuo njime pred obruenim macem.
No poto gotovo da nije mogao da vidi mac, pogreno je odmerio udarac i promaio.
Verovatno bi tu i poginuo da zglobovima prstiju nije dokacio pljosnati deo seciva i odbacio ga
nekoliko centimetara u stranu.
Uaren bol prostruja kroz Roranovo desno rame. Kada mu je jednako vreo bol sevnuo i niz
bok, sve mu poute pred ocima. Desno koleno ga izdade i on pade nicice.
Kamen se odjednom nade pod njim, a tuda stopala i noge svuda oko njega okruivi ga tako da
nije mogao da se otkotrlja na sigurno. Citavo mu je telo omlitavilo odbijajuci da reaguje, kao da se
zaglibio u medu.
Prespor sam, prespor, pomislio je muceci se da izvuce ruku iz tita i da se osovi na noge.
Ostane li na zemlji, ostali ce ga ili iseci ili izgaziti. Prespor sam!
Onda je video kako vojnik pada pred njim dreci se za stomak, a sekund kasnije neko je
povukao Rorana za oklop i pridrao ga uspravno dok nije povratio ravnoteu. Bio je to Baldor.
Okrenuvi se, Roran pogleda u mesto gde ga je onaj vojnik udario. Pet karika u njegovoj
verinjaci bee pokidano, ali to bee i jedino otecenje. Uprkos krvi koja je curila iz rane i bolu koji
mu je razdirao vrat i ruku, nije smatrao da mu je ozleda opasna po ivot, niti je hteo da troi vreme
kako bi to proveravao. Desna ruka i dalje mu se micala dovoljno da moe da nastavi borbu, a njemu je
tada jedino to i bilo vano.
Neko mu je dodao drugi tit. Odvano ga je prislonio uz rame, te je nagrnuo napred sa svojim
ljudima, terajuci vojnike da se povuku u iroku ulicu koja je vodila ka trgu.
Vojnici se ubrzo ratrkae i dadoe u beg, suoceni s nadmocnom snagom Vordena, te
pobegoe u sporedne ulice i sokake koji su se granali od glavne saobracajnice.
Roran je tada konacno zastao kako bi poslao pedesetak svojih ljudi nazad da zatvore reetkastu
kapiju i ona vratanca i da ih odbrane od neprijatelja koji bi moda poeleli da podu za Vordenima u
samo srce Arouza. Vecina vojnika u gradu verovatno je bila rasporedena blie spoljnim bedemima
kako bi odbila napadace, a Roran nije eleo da se s njima uputa u otvoren sukob. To bi bio
samoubilacki potez s obzirom na brojnost Halstedovih snaga.
Vordeni nakon toga nisu naili na veci otpor na svom putu kroz unutranji grad do velike,
odlicno opremljene palate iz koje je gospodar Halsted upravljao gradom.

104
Prostrano dvorite s vetackim jezercetom, po kom su plivale guske i beli labudovi, lealo je
pred palatom koja se uzdizala nekoliko spratova iznad Arouza. Palata bee predivna, s kitnjastim
zasvodenim prolazima i lukovima, stubovima i golemim balkonima za odravanje plesova i zabava. Za
razliku od dvorca u sreditu Belatone, ovaj zamak je ocito bio izgraden da ugodi i zabavi, a ne da
odbrani.
Verovatno su pretpostavljali da im se niko ne moe probiti kroz bedeme, pomisli Roran.
Nekoliko desetina straara i vojnika iz dvorita nasumice se zalete ka Vordenima, uzvikujuci
ratne poklice.
Drite stroj!", naredi Roran kada su ljudi pohrlili ka njima.
Nekoliko narednih minuta, dvorite je bilo ispunjeno zveketom ukrtenog oruja. Guske i
labudovi zagakae u toj halabuci te stadoe da mlate krilima po vodi, ali nijedna ptica se nije usudila
da napusti svoje jezerce.
Vordenima nije trebalo mnogo vremena da poraze vojnike i straare. Zatim su projurili kroz
ulaz u palatu koja bee toliko raskono ukraena slikama na zidovima i tavanicama, pozlacenim
pervazima, izrezbarenim nametajem i mozaickim podovima da Roranu nije bilo lako da sve to
odjednom sagleda. Nije mogao da zamisli bogatstvo koje bee potrebno za izgradnju i odravanje
takvog zdanja. Citavo seosko imanje na kojem je odrastao nije moglo da se meri s jednom jedinom
stolicom u toj velicanstvenoj dvoumi.
Kroz otvoren prolaz, ugledao je slukinje kako bee niz dugacak hodnik onoliko brzo koliko
su im duge suknje dozvoljavale. Ne dajte im da pobegnu!", uzviknuo je.
Petorica ljudi s macevima odvojie se od vordenske glavnice, te se dadoe za enama i
sustigoe ih pre nego to su stigle do kraja hodnika, ene prodorno zavritae, estoko se otimajuci i
grebuci svoje napadace koji pocee da ih vuku nazad do mesta na kojem ih je Roran cekao.
Dosta s tim!", uzviknu Roran kada se nadoe pred njim, te ene prestadoe da se opiru, mada
su nastavile da cvile i jece. Najstarija od njih tri, zdepasta starija ena sa sedom kosom zategnutom u
razbaruenu pundu i sa alkom punom kljuceva oko struka, delovala je najrazumnije, te je Roran upita:
Gde je gospodar Halsted?"
ena se ukoci i podie bradu: Radite sa mnom to vam je volja, gospodine, ali ja svoga
gospodara izdati necu!"
Roran joj se pribliio, te je izmedu njih ostalo rastojanje od svega jednog lakta. Sluajte me
dobro!", zareao je. Arouz je pao, i vi ste, zajedno sa svim ostalim ljudima u gradu, preputeni meni
na milost i nemilost. Nikako to ne moete promeniti. Kaite mi gde je Halsted i pusticu i vas i vae
drugarice. No moete ga spasti od propasti, ali zato moete spasti sebe." Pocepane usne behu mu
toliko natekle da je govorio gotovo nerazgovetno, a pritom su mu pri i svakoj reci kapljice krvi letele
iz usta.
J a za sudbu svoju ne marim, gospodine", rece mu ena, lica odlucnog kao u ratnika.
Roran opsova, te tresnu maljem o tit koji odjeknu toliko jako da se citava zasvodena dvorana
zaorila. ene se trgoe pred tim zvukom. Jeste li sili s uma? Da li je Halsted vredan vaeg ivota? Da
li ga je Carstvo vredno? Da li ga je Galbatoriks vredan?"
Ne znam vam ja za Galbatoriksa, a ni za Carstvo, gospodine, ali Halsted je vazda bio fin
prema nama sluincadi, i necu dopustiti da ga cerece ljudi vae fele - prljavi, nezahvalni zgubidani kao
to ste vi!"
Ma nije valjda?" Svirepo se zagledao u nju. ta mislite, koliko cete dugo drati jezik za
zubima ako reim da dopustim svojim ljudima da izvuku istinu iz vas?"
Necete vi mene nikada naterati da progovorim", objavila je, a on joj poverova.
A njih?" Klimnuo je ka ostalim enama, od kojih najmlada nije mogla imati vie od
sedamnaest leta. Da li cete dopustiti da ih sasecemo na komade samo da biste spasli svoga
gospodara?"
ena prezrivo frknu, te rece: Gospodar Halsted se nalazi u istocnom krilu palate. Idite onim
hodnikom, prodite kroz utu sobu i cvetnu batu gospe Galijane, i pronaci cete ga bez greke."
Roran ju je podozrivo sasluao. Njena mu se predaja ucinila prenaglom i prelakom s obzirom
na njeno prethodno dranje. Pored toga, dok je ona govorila, zapazio je da su ostale dve ene
iznenadeno reagovale i da im se na licima pojavilo jo neko osecanje koje nije mogao da odgonetne.
Zbunjenost?, zapitao se. Bilo kako bilo, one svakako nisu reagovale kao da je sedokosa ena zaista
predala njihovog gospodara neprijateljima. Bile su previe tihe i pokorne, kao da neto kriju.

105
Od njih dve, mlada je bila manje veta u prikrivanju osecanja, pa se Roran okrenuo ka njoj
najsvirepije to je mogao. Ti, mala: ova lae, je li tako? Gde je Halsted? Reci mi smesta!"
Devojka zinu, ali zatim nemo odmahnu glavom. Pokuala je da odstupi od njega, ali drao ju
je jedan od ratnika.
Roran odjuri ka njoj, pritisnu joj grudi titom izbivi joj vazduh iz pluca, te se svom teinom
nasloni na tit pritesnivi je izmedu sebe i coveka iza nje. Onda podie malj i prisloni joj ga uz obraz.
Prilicno si lepukasta, ali teko da ce naci bilo kog udvaraca sem matoraca ako ti izbijem prednje
zube. J a sam danas izgubio jedan zub, ali uspeo sam da ga uguram nazad. Vidi?" Razjapio je usne,
uveren da je uspeo da joj uputi grozomoran osmeh. No ja cu tvoje zube zadrati, tako da ne moe da
ih vrati. Bice to fin trofej, hm, ta kae?" Preteci, uperio je malj u nju.
Devojka se sva zgrcila, te zavapi: Nemojte! Molim vas, gospodine, nemojte! Nita ne znam.
Molim vas! Bio je u svojim odajama, gde se sastao sa svojim zapovednicima, ali onda su on i gospa
Galijana krenuli do laguma da se spuste do pristanita i... "
Tara, budaletino jedna!", viknu starija ena.
,Ceka ih brod, ali ne znam gde je trenutno, samo me, molim vas, nemojte tuci. Ne znam vie
nita, gospodine... "
Njegove odaje!", povika Roran. Gde se nalaze?" Devojka mu rece jecajuci.
Pustite ih", rece Roran kada je zavrila, te tri ene pobegoe kroz vrata zveckajuci
potpeticama po uglacanim podovima.
Roran je poveo Vordene kroz ogromnu gradevinu prateci devojcina uputstva. Usput su naili
na gomilu napola odevenih mukaraca i ena, ali niko od njih nije zastao kako bi im se usprotivio.
Palata je odjekivala od povika i vrisaka, pa mu je na kraju dolo da zacepi ui prstima.
Na pola puta do svoga odredita, stigli su do predvorja u cijem sreditu bee kip ogromnog
crnog zmaja. Roran se zapitao da li bi to trebalo da bude Galbatoriksov zmaj ruikan. Kada su proli
pokraj kipa, Roran zacu treperav zvuk, a onda ga neto pogodi u leda.
Pao je na kamenu klupu sa strane, te se rukarna uhvatio za nju.
Bol.
Neizdriv bol od kog se cepa mozak, kakav nikada ranije nije iskusio. Bol toliko snaan da bi
odsekao sebi ruku ako bi tako mogao da ga suzbije. Kao da mu je neko pritisnuo uareni arac uz leda.
Nije mogao da se pomeri...
Nije mogao da die...
Cak ga je i najmanja promena poloaja stavljala na neopisive muke.
Mrak mu pade na oci, a onda zacu Baldora i Delvina kako neto vicu. Pulom i Brigman, ba
on od svih ljudi, poce neto da govori, mada Roran nije mogao da ga razume.
Bol se odjednom udesetostruci, te Roran vrisnu, to je samo pogoralo stvar. Uz nadljudski
napor, naterao je sebe da ostane potpuno miran. Suze mu potekoe iz uglova sklopljenih ociju.
Onda mu Brigman rece: Rorane, imate strelu u ledima. Pokuali smo da uhvatimo strelca, ali
utekao nam je."
Boli...", rece Roran u po daha.
Strela vas je pogodila u rebro. Inace bi skroz prola. Imate srece to nije udarila centimetar
vie ili nie i to vam je promaila kicmu i pleca."
Izvucite je", rece stisnutih zuba.
Ne moemo - strela ima bodljikav iljak. A ne moemo ni da je proguramo s druge strane.
Moramo je iseci. Imam iskustva u tome, Rorane. Ako imate dovoljno poverenja u mene da biste mi
dali no, mogu to odmah da ucinim. Ili cemo, ako elite, sacekati da pronadete nekog iscelitelja.
Sigurno ih ima bar nekoliko u ovoj palati."
Mada mu je bilo mrsko da dopadne Brigmanovih aka, Roran vie nije mogao da podnese bol,
te rece: Ucinite to... Baldore... "
Da, Rorane?"
Uzmi pedesetoricu ljudi i pronadite Halsteda. ta god se desilo, ne sme da pobegne.
Delvine... ti ostani sa mnom."
Usledila je kratka rasprava izmedu Baldora, Delvina i Brigmana, od koje je Roran nacuo samo
nekoliko nasumicnih reci. Onda Vordena nestade iz predvorja, u kojem zavlada tiina.
Na Brigmanovo navaljivanje, nekoliko ratnika pokupi stolice iz oblinje odaje, pa ih izlomie i
zapalie vatru na stazici posutoj ljunkom tik do kipa. U vatru su gurnuli vrh bodea za koji je Roran

106
znao da ce ga Brigman upotrebiti kako bi mu spalio ranu na ledima poto izvadi strelu, da ne bi nasmrt
iskrvario.
Leeci na klupici, drhteci sav ukocen, Roran se usredsredio na disanje. Udisao je lagano i
plitko kako bi umanjio bol. Ma koliko mu bilo teko, ispraznio je um. to je bilo i to bi moglo biti
sada nije bilo vano koliko je bilo vano ravnomerno disanje.
Gotovo da se onesvestio kada su ga cetvorica njegovih ljudi podigla s klupe i potrbuke
spustila na tlo. Neko mu je gurnuo konu rukavicu u usta, pojacavi mu bol u pocepanim usnama, a
grube ruke ga u isti mah zgrabie oko nogu i ruku, razvukavi ih dokraja kako bi bile nepomicne.
Roran je bacio pogled iza sebe i spazio Brigmana kako kleci pokraj njega i dri iskrivljen
lovacki no u ruci. No poce da se sputa, te Roran ponovo sklopi oci i zagrize rukavicu.
Udahnuo je...
Pa izdahnuo...
A onda se vreme i svest prekinue.

107
MEUVLAE

Roran je sedeo pognut preko ruba stola i poigravao se peharom optocenim draguljima u koji je
nezainteresovano zurio. Pala je noc, te je jedina svetlost u raskonoj lonici poticala od dve svece na
stolu i od vatrice koja je plamtela u ognjitu pokraj praznog kreveta sa cetiri stuba. Sve je bilo tiho, i
samo bi povremeno zapucketalo zapaljeno drvo.
Blag slankast povetarac dopirao je kroz prozore, razdvajajuci tanane bele zastore. Okrenuo je
lice kako bi osetio promaju, radujuci se dodiru sveeg vazduha na vreloj koi.
Kroz prozore je video citav Arouz kako se prostire pred njim. Straarske vatre videle su se tu i
tamo na raskrsnicama, ali grad je bio mracan i nepomican poto su se svi koji su mogli da se skriju
posakrivali u svojim domovima.
Kada je povetarac utihnuo, uzeo je jo jedan gutljaj iz pehara, sipajuci vino pravo u grlo kako
bi izbegao gutanje. J edna mu kapljica pade na donju usnu, te se zgrcio i udahnuo vazduh cekajuci da
nalet bola umine.
Odloivi pehar na sto, pokraj tanjira sa hlebom, jagnjetinom i napola praznom bocom vina,
bacio je pogled ka ogledalu, uspravno postavljenom izmedu dve svece. Ono je i dalje pokazivalo odraz
njegovog ispijenog lica, pomodrelog, okrvavljenog, s kog bee nestao i dobar deo brade na desnoj
strani.
Sklonio je pogled. J avice mu se kada se bude javila. Cekace. Nita mu drugo nije preostalo -
sve ga je previe bolelo da bi mogao da spava.
Ponovo je podigao pehar, te poce da ga obrce izmedu prstiju. Vreme je polako prolazilo.

Kasnije te noci, ogledalo odjednom zasvetluca poput uskomeane lokve ive, te Roran trepnu i
zagleda se u njega krmeljivih, napola sklopljenih ociju.
Krukast oblik Nasuadinog lica pojavi se pred njim, po obicaju ozbiljnog izraza. Rorane",
rece mu umesto pozdrava, zvonkim i jakim glasom.
Gospo Nasuada." Ispravio se za stolom koliko je smeo, to ne bee vie od nekoliko
centimetara.
J esu li te zatocili?"
Nisu."
Onda pretpostavljam da je Karn ili mrtav ili ranjen." Poginuo je boreci se protiv drugog
carobnjaka."
ao mi je to to cujem... Cinio mi se kao dobar covek, a gubitak bilo kojeg od naih vraceva
ba i nije neto to moemo sebi da priutimo." Zastala je na tren. A ta je s Arouzom?"
Grad je na."
Nasuadine se obrve podigoe. Vaistinu? Zadivio si me. Kazuj mi kako je protekla bitka. Da li
je sve teklo prema namerama tvojim?"
Otvorivi vilicu najmanje to je mogao kako bi smanjio nelagodu, Roran poce da mrmlja
citavu pricu o proteklih nekoliko dana, od svog pristizanja u Arouz, preko onog jednookog coveka koji
ga je napao u cadoru, pa do lomljenja brana kod vodenica i probijanja Vordena kroz Arouz kako bi
stigli do palate gospodara Halsteda, a nije preskocio ni Karnov dvoboj s neprijateljskim carobnjakom.
Roran je potom opisao i kako su ga pogodili u leda i kako je Brigman isekao i izvadio strelu.
Imao sam srece to se zatekao kraj mene, obavio je valjan posao. Da nije bilo njega, bio bih potpuno
beskoristan dok ne bismo pronali nekog iscelitelja." Blago se zgrcio na sekund kada mu se secanje na
spaljivanje rane pojavilo pred ocima, pa je iznova osetio dodir vrelog metala na mesu.
Nadam se da si kasnije pronaao nekog iscelitelja da te pregleda."
J esam, kasnije, ali on ne bee vrac."
Nasuada se zavalila u stolici, te ga je neko vreme pomno posmatrala. Zapanjena sam time to
jo ima snage da govori sa mnom. Vi iz Karvahola ste izgleda stvarno sazdani od cvrstog
materijala."
Nakon toga smo obezbedili palatu, kao i ostatak Arouza, mada jo ima nekoliko mesta koja
nisu sasvim u naim ruKarna. Prilicno lako smo ubedili vojnike da se predaju nakon to su shvatili da
smo im se zavukli iza leda i da smo preuzeli sredite njihovog grada."

108
A ta je s gospodarom Halstedom? J este li i njega zarobili?"
Pokuavao je da pobegne iz palate kada su neki od mojih ljudi naleteli na njega. Halsted je
uza se imao samo nekolicinu straara, nedovoljno da bi odbili nae ratnike, pa je sa svitom pobegao u
vinski podrum, gde su se zakljucali... " Roran protrlja palcem rubin umetnut u pehar pred njim. Nisu
hteli da se predaju, a ja se nisam usudio da provalim u tu odaju - to bi nas previe kotalo. Stoga sam...
naredio ljudima da donesu krcage sa uljem iz kuhinje, da ih potpale i bace na vrata."
Hteo si da ih istera dimom?", upita ga Nasuada.
Lagano je klimnuo. Nekoliko je vojnika istrcalo napolje kada su vrata izgorela, ali Halsted je
predugo oklevao. Pronali smo ga na podu, uguenog."
Ba teta."
A s njim i... i njegovu kcerku, gospu Galijanu." J o je mogao da je vidi: tananu, sicunu,
odevenu u predivnu haljinu boje lavande, prekrivenu manicama i karnerima.
Nasuada se namrti. Ko bi trebalo da nasledi Halsteda na mestu grofa od Fenmarka?"
Taros Hitri."
Isti onaj koji je juce predvodio napad na vas?"
Isti taj."
Njegovi su mu ljudi doveli Tarosa sredinom prethodnog popodneva. Nizak, bradat mukarac
delovao je oamuceno, mada nije bio povreden, a nedostajala mu je i ona kaciga s raskonom
perjanicom. Leeci potrbuke na mekom divanu kako bi potedeo leda, Roran mu rece: Kanda mi
dugujete bocu vina."
Kako vam je ovo polo za rukom?", zapitao ga je Taros umesto odgovora glasom koji je
odzvanjao ocajem. Grad je neprobojan. Niko sem zmaja ne bi mogao da razbije nae bedeme. A
vidite samo ta ste vi uspeli da ucinite! Niste vi ljudsko bice, niste vi... " Utihnuo je, ne mogavi da
izusti vie ni rec.
Kako je reagovao na pogibiju oca i sestre?", upita ga Nasuada.
Roran nasloni glavu na ruku. Celo mu je bilo oroeno znojem, pa ga je obrisao rukavom.
Zadrhtao je. Uprkos znojenju, bilo mu je hladno, pogotovo na rukama i nogama. Ucinilo mi se da mu
i nije bilo stalo do oca, ali kada je sestra posredi... " Roran se trgnu prisetivi se bujice psovki kojom
ga je Taros zasuo kad je saznao da je Galijana mrtva.
Ako mi se ikada ukae prilika, ubicu vas zbog ovoga", rekao mu je Taros, kunem vam se!"
Onda pourite", uzvratio mu je Roran, poto je neko vec obznanio svoje pravo na to, a ako
me iko ubije, rekao bih da ce to biti upravo ona." ......Rorane?... Rorane!"
Blago se trgnuvi, shvatio je da ga Nasuada doziva po imenu. Ponovo je pogledao u nju,
uramljenu u ogledalu poput portreta, te je pokuao da razvee jezik. Naposletku rece: Taros zapravo i
nije pravi grof od Fenmarka. On je najmladi od sedmorice Halstedovih sinova, ali sva su njegova
braca ili pobegla ili se negde kriju. Stoga je Taros zasad jedini koji polae pravo na tu titulu. Prilicno
je dobar kao posrednik izmedu nas i gradskih stareina. Medutim, bez Karna, nikako ne mogu da
procenim ko se zakleo Galbatoriksu, u ko nije. Pretpostavljam da se tu radi o vecini velmoa i gospi, i
vecini vojnika, naravno, ali ne znam ko jo tu spada."
Nasuada napuci usne. Tako, znaci... Od gradova, Daut vam je najblii, Zamolicu gospu
Alaris -koju si upoznao, cini mi se - da ti poalje u Arouz nekog ko je vican citanju misli. Vecina
plemica ima nekog takvog u svojoj sviti, pa mislim da Alaris nece biti teko da ispuni na zahtev.
Medutim, kada smo krenuli ka Ognjenoj ravnici, kralj Orin je poveo sa sobom sve poznate vraceve iz
Surde, to znaci da taj koga ti Alaris bude poslala najverovatnije nece imati nikakve carobnjacke
vetine, osim sposobnosti citanja misli. A
bez valjanih cini, bice vam teko da sprecite one koji su odani Galbatoriksu da vam se protive
na svakom koraku."
Dok je govorila, Roranu je pogled odlutao preko stola i zaustavio se na tamnoj boci vina.
Pitam se da li ga je Taros otrovao. Ta ga misao i nije posebno uznemirila.
Onda je ponovo zacuo Nasuadu: ... nadam se da dri svoje ljude zauzdane i da im ne
doputa da divljaju po Arouzu, da pale, pljackaju i rade to im je volja s metanima?"
Roran bee toliko iscrpljen da mu je bilo teko da sastavi smislen odgovor, ali na kraju je
nekako uspeo da kae: Premalo nas je da bi ljudi mogli da se odaju nestalucima. Kao i ja, i oni znaju
da bi vojnici mogli da preuzmu grad ako im pruimo i najmanju priliku za to."
Pretpostavljam da je to sreca u nesreci... Koliko si rtava imao tokom napada?"

109
,Cetrdeset dvojicu."
Izmedu njih nakratko zavlada muk, a onda Nasuada rece: Da li je Karn imao nekoga od
porodice?"
Roran slegnu blagim pokretom leve plecke. Ne znam. Rodom je bio odnekud sa severa, cini
mi se, ali nismo pricali o naim ivotima pre... pre nego to se sve ovo desilo... To nam nikada ranije
nije bilo posebno vano."
Iznenadno grebanje u grlu natera Rorana da se nekoliko puta zakalje i da se presamiti preko
stola dotakavi drvo celom. Sav se iskezio kada mu talasi bola spopadoe leda, rame i isecena usta.
Grcevi mu behu toliko estoki da se vino iz pehara izlilo preko ruba prolivajuci mu se po aci i zglobu.
Poto se polako povratio, Nasuada mu rece: Rorane, mora da pozove nekog iscelitelja da te
pregleda. Nije ti dobro, i trebalo bi da prilegne."
Ne!" Obrisao je pljuvacku sa ugla usana i pogledao u nju. Ucinili su sve to su mogli, a ja
nisam dete da bi dizali graju oko mene."
Nasuada se dvoumila, ali ipak je pognula glavu. Dobro, ako ti tako kae."
ta cemo sada?", upitao ju je. J esam li ja svoje zavrio ovde?"
Nameravala sam da se vrati cim osvojimo Arouz, svim raspoloivim sredstvima, ali ti nisi
kadar da jae sve do Dras Leone. Morace da saceka dok... "
Necu ja nita da cekam", zaurla Roran. Zgrabio je ogledalo, te ga privuce sebi tako da mu se
nalo na svega nekoliko centimetara od lica. Nemojte mi ugadati, Nasuada! Mogu da jaem, i to brzo.
J edini razlog mog dolaska ovamo jeste to to je Arouz predstavljao pretnju za Vordene. Ta pretnja vie
ne postoji, uklonio sam je, i nemam nameru da ostajem ovde, s povredama ili bez njih, dok mi ena i
nerodeno dete came ulogoreni na kilometar od Murtaga i njegove adaje!"
Nasuadin glas na tren postade otar: Otiao si u Arouz zato to sam te ja poslala!" Potom mu
mnogo oputenijim tonom rece: No razumem ta hoce dl kae. Moe se odmah vratiti, ako si kadar
da to ucini. Nema razloga da jae i danju i nocu, kao u odlasku, ali nemoj ni da dangubi. Budi
razuman. Ne bih elela da objanjavam Katrini kako si se ubio putujuci... ta misli, koga bi trebalo da
postavim kao tvoju zamenu kada napusti Arouz?"
Zapovednika Brigmana."
Brigmana? Zato? Zar nisi s njim imao potekoca?" Pomogao mi je da odrim red medu
ratnicima nakon to su me pogodili. U to vreme, ba i nisam bio pri cistoj svesti... " Mogu misliti... "
a on se postarao da se ne usplahire i da ne izgube hrabrost. Takode ih je i predvodio umesto mene dok
sam ja bio zaglavljen u ovom uasnom, nacifranom dvorcu. On je jedini imao dovoljno iskustva. Bez
njega, ne bismo mogli da proirimo upravu nad citavim Arouzom. Ljudi ga vole, a pritom je vican u
pravljenju planova i u raspodeli dunosti. Znace da upravlja gradom."
Onda neka bude Brigman." Nasuada je odvratila pogled od ogledala i promrmljala neto
nekoj osobi koju on nije mogao da vidi. Okrenuvi se ka njemu, rekla mu je: Moram da priznam da
nikada nisam mislila da ce zaista osvojiti Arouz. Cinilo mi se nemogucim da bi bilo ko mogao da
probije gradsku odbranu za to kratko vreme, s tako malo ljudi i bez pomoci zmaja i njegovog J ahaca."
Pa zato ste me onda poslali ovamo?"
Zato to sam morala da pokuam bar neto pre nego to dopustim Eragonu i Safiri da odlete
toliko daleko, a i zato to ti je preraslo u naviku da prevazilazi ocekivanja i da uspeva nakon to
drugi posustanu ili odustanu. Ako je vec trebalo da se desi nemoguce, cinilo mi se da ce se to desiti
pod tvojom komandom - kao to se, eto, zaista i zbilo."
Roran tiho frknu. A koliko li cu jo moci da iskuavam sudbu pre nego to zavrim mrtav
poput Karna?
Frkci koliko ti drago, ali ne moe da porekne sopstveni uspeh. Doneo si veliku pobedu
svima nama danas, Cekicaru. Ili bi moda trebalo da kaem 'zapovednice Cekicaru'? I vie si nego
zasluio svoje pravo na taj cin. Neizmerno sam ti zahvalna na onome to si ucinio. Osvajanjem Arouza
oslobodio si nas mogucnosti da vodimo rat na dva fronta, to bi, bez ikakve sumnje, znacilo nau
propast. Svi su Vordeni tvoji dunici, te ti obecavam da portvovanost tebe i tvojih ljudi nece biti
zaboravljena."
Roran pokua da kae neto, ali nije uspeo, te je ponovo pokuao i omanuo pre nego to je
konacno izustio: Popostaracu se da ljudi cuju va stav. To ce im mnogo znaciti."
Zamolila bih te da to ucini. Sada se moram pozdraviti s tobom. Kasno je, bolan si, a vec sam
te dugo drala budnog."

110
,Cekajte... " Posegnuo je ka njoj i lupnuo vrhovima prstiju po ogledalu. Cekajte. Niste mi
rekli kako napreduje opsada Dras Leone."
Zagledala se u njega bezizraajnog lica. Loe. I pritom nema znakova poboljanja. Dobro bi
nam doao ovde, Cekicaru. Ako uskoro ne pronademo nacin da okoncamo trenutno stanje najbre to
moemo, sve za ta smo se borili bice izgubljeno."

111
THARDSVERGUNDNZMAL

Ma dobro si", rece Eragon iznervirano. Prestani da lupa glavu povodom toga. Ionako ne bi
nita mogla da promeni." Safira zarea, te nastavi da razgleda svoj odraz u jezeru.
Okrenula je glavu na drugu stranu, a onda je duboko izdahnula ispustivi oblacak dima koji
odlebde preko vode poput malenog, zagubljenog kinog oblaka.
J esi li siguran?, upitala ga je, te pogleda u njega. ta ako mi ne izraste ponovo?
Zmajevima uvek izrastu nove krljuti. Zna to i sama." Da, ali ja nikada ranije nijednu nisam
izgubila!
Nije se ni potrudio da prikrije osmeh; znao je da bi ona svakako osetila njegov eretluk. Ne bi
trebalo toliko da brine. Ionako nije bila velika." Ispruivi ruku, opipao je rupu u obliku dijamanta na
levoj strani njene njuke, gde je donedavno pocivao predmet njene zabrinutosti. Procep u njenom
svetlucavom oklopu nije bio mnogo veci od vrha njegovog palca i bee dubok tek centimetar-dva. Na
njegovom dnu se videla njena plava koa.
Eragon joj radoznalo dotace kou vrhom kaiprsta. Bila je topla i glatka, kao na stomaku
telenceta.
Safira frknu, te pomeri glavu od njega. Prekini s tim, golica me.
Zakikotavi se, pljusnuo je nogom po vodi u podnoju kamena na kojem je sedeo, uivajuci u
njenom dodiru na bosim stopalima.
Moda i nije bila velika, rekla je, ali svi ce primetiti da je vie nema. Kako i ne bi? To je kao
da ti promakne ogoljeno parce zemlje na vrhu planine prekrivene snegom. Zakolutala je ocima,
pokuavajuci da niz svoju izduenu njuku baci pogled na tamnu rupicu iznad nozdrve.
Eragon se nasmeja, te je poprska akom vode. Pokuavajuci da umiri njen povredeni ponos,
rece joj: Niko nece primetiti, Safira, veruj mi. A ako i primete, mislice da je to rana iz bitke, pa ce te
smatrati jo stranijom."
Misli? Vratila se proucavanju svoga odraza u jezeru. Voda i njene krljuti odbijale su odraze
u blistavom nizu tackica u svim bojama duge. A ta ako me neki vojnik ba tu ubode? Secivo bi prolo
pravo kroz mene. Trebalo bi da zamolim patuljke da mi naprave metalnu plocicu da njome pokrijem
taj deo dok mi krljut ponovo ne izraste.
To bi izgledalo krajnje aavo."
Ili?
Aha", klimnuo joj je, na ivici da se opet nasmeje.
Frknula je. Nema potrebe da me ismeva. Kako bi se ti osecao kad bi pocelo da ti opada to
krzno s glave, ili kad bi izgubio koju od tih smenih plocica koje naziva zubima? Zasigurno bih
morala da te teim.
Zasigurno", saglasio se s njom. Ali meni zubi ne mogu ponovo da izrastu." Odgurnuvi se s
kamena, krenuo je gore ka obali, do mesta na kojem je ostavio cizme, hodajuci paljivo kako ne bi
povredio stopala o kamenje i granje koje je pokrivalo rub vode. Safira krenu za njim, gnjececi meku
zemlju kandama.
Mogao bi da baci neke cini da bi mi zatitio taj deo, rekla mu je dok je navlacio cizme.
Mogao bih. Hoce da to ucinim?" Hocu.
Osmislio je caroliju nirajuci cizme, a potom je spustio desni dlan preko jamice na njenoj
njuci i promrmljao neophodne reci drevnog jezika. Blag azurni odsjaj izbi mu ispod dlana kada joj je
prebacio zatitne cini na telo.
Eto", rece joj poto je zavrio. Sada nema zbog cega da brine."
Osim to mi i dalje fali krljut.
Povukao ju je za njuku. Dede. Idemo nazad do tabora."
Zajedno su napustili jezero, te se uspee strmom, klimavom obalom tako to je Eragon koristio
ogoljeno korenje drveca kao rukohvate.

112
S vrha uzviice, pruao se pogled na vordenski tabor na pola kilometra ka istoku, zajedno s
prostranom i zakukuljenom Dras Leonom, neto severnije od tabora. J edini znaci ivota u gradu behu
snopovi dima koji su se uzdizali iz dimnjaka mnogobrojnih kuca. Trn je, po obicaju, leao na
grudobranima iznad severne kapije, uivajuci u jarkom popodnevnom suncu. Crveni zmaj je delovao
usnulo, ali Eragon je iz iskustva znao da pomno motri Vordene i da bi, cim bi neko poceo da se
primice gradu, ustao i poslao upozorenje Murtagu i ostalima.
Eragon poskoci Safiri na leda, te ga ona odnese do tabora bez preterane urbe.
Kada su stigli, skliznuo je na zemlju i poveo je izmedu cadora. Tabor bee tih i sve se u njemu
cinilo usporenim i pospanim, od potmulih, priguenih tonova ratnika koji su razgovarali do barjaka
koji su nepomicno visili u sparnom vazduhu. J edina stvorenja koja su, izgleda, bila izuzeta od te
letargije behu mravi, poludivlji psi koji su se motali po taboru, neprekidno njukajuci u potrazi za
odbacenim ostacima hrane. Neki od tih pasa imali su ogrebotine po njuKarna i bokovima, koje behu
posledica njihovog glupavog, donekle razumljivog i svakako pogrenog miljenja da bi mogli da
povijaju pokojeg zelenookog mackodlaka kao to bi to ucinili s bilo kojom obicnom mackom. Kada bi
se to dogodilo, njihovo kevtanje bi privuklo panju citavog tabora, a ljudi bi se nasmejali gledajuci
kako psi bee od mackodlaka podvijenih repova.
Svestan mnogobrojnih pogleda upravljenih na njega i Safiru, Eragon je visoko podigao bradu,
ispravio ramena i uhvatio ivahan korak ne bi li ostavio utisak reenosti i snage. Ljudi su morali da
vide da je i dalje samouveren i da ne doputa da ga previe opterecuje trenutno mucno stanje u kojem
su se nali.
Eh, kad bi samo Murtag i Trn otili odavde, pomisli Eragon. Ne bi morali da budu odsutni vie
od dana da bismo osvojili grad.
Opsada Dras Leone pokazala se potpuno jednolicnom. Nasuada je odbijala da napadne grad,
rekavi Eragonu: J edva si pobedio Murtaga pri poslednjem susretu, zar si zaboravio kako te je ubo u
kuk, a obecao ti je da ce biti jo jaci kada vam se putevi ponovo ukrste. tota bismo mogli reci za
Murtaga, ali ba i ne verujem da je laov."
Snaga nije presudna kod okraja dvaju carobnjaka", naglasi joj Eragon.
Nije, ali nije ni nevana. On, pored toga, sada ima podrku i helgrindskih svetenika, od kojih
se bar nekoliko bavi madijama. Necu rizikovati i pustiti te da se bezglavo suoci s njima i s Murtagom,
cak ni ako bi Blodgarmovi vracevi bili uz tebe. Dok ne smislimo nacin da navedemo Murtaga i Trna
da odu odavde, ili da ih zatocimo, ili da zadobijemo neku drugu prednost, ostajemo ovde i ne krecemo
na Dras Leonu."
Eragon se usprotivio, tvrdeci da odlaganje najezde nije svrsishodno i da, ukoliko ne porazi
Murtaga, nema nikakvih izgleda protiv Galbatoriksa. Medutim, Nasuada se nije dala razuveriti.
Njih dvoje su, zajedno sa Arjom, Blodgarmom i vracevima iz Du Vrangr Gate, osmiljavali,
pretresali i izmiljali nacine na koje bi mogli da steknu tu prednost koju je Nasuada pominjala. Ali
svaka strategija koju bi smislili bila je manjkava zato to je iziskivala vie vremena i sredstava od onih
koje su Vordeni imali na raspolaganju, ili zato to na kraju ne bi davala odgovor na pitanje kako ubiti,
zatociti ili oterati Murtaga i Trna.
Nasuada je cak otila do Elve da je pita da li bi moda upotrebila svoje moci, koje su joj
doputale da oseti ljudski bol - i sadanji, i onaj koji ce uslediti u neposrednoj buducnosti - da savlada
Murtaga ili da im potajno omoguci ulaz u grad. Ali prevejana devojcica je ismejala Nasuadu, oteravi
je porugama i uvredama: J a pokornost ne dugujem ni tebi, ni bilo kome drugom, Nasuada. Nadi
drugo dete da ti osvaja bitke - ja sigurno necu."
Stoga su Vordeni morali da cekaju.
Kako su dani prolazili, Eragon je gledao kako ljudi bivaju sve natmureniji i nezadovoljniji,
zbog cega se Nasuada duboko zabrinula. Eragon je naucio da je vojska prodrljiva, nezasita zver koja
ce uginuti i raspasti se na sitne delove ukoliko ne budete redovno trpali goleme kolicine hrane u
nekoliko hiljada njenih stomaka. Kada krenete u pohod na novu teritoriju, dobavljanje zaliha svodi se
na jednostavno oduzimanje hrane i ostalih potreptina od pokorenog naroda, i na uzimanje useva iz
okolnih sela. Poput najezde skakavaca, Vordeni su za sobom ostavljali jalovu zemlju, lienu svega
potrebnog za odravanje ivota.

113
Poto bi se zaustavili, ne bi im trebalo mnogo da iscrpu zalihe hrane koje su im bile nadohvat
ruke, pa bi bili primorani da ive iskljucivo od sledovanja koja su im pristizala iz Surde ili iz nekoliko
ranije osvojenih gradova. Ali ma koliko itelji Surde bili velikoduni i ma koliko zauzeti gradovi bili
bogati, redovne isporuke hrane nisu bile dovoljne da bi Vordeni izdrali jo dugo.
Mada je Eragon znao da su ratnici posveceni svom cilju, nimalo nije sumnjao da bi - suoceni s
mogucnocu sporog, mucnog umiranja od gladi kojim ne bi postigli nita osim to bi Galbatoriksu
pruili priliku da likuje nad njihovim porazom - ljudi uglavnom reili da pobegnu u udaljeni kutak
Alagezije, gde bi ostatak ivota proiveli daleko od Carstva.
Taj cas jo ne bee kucnuo, ali ubrzano im se primicao.
Eragon bee ubeden da je strah od te sudbe drao Nasuadu budnu cele noci, zbog cega je
ujutro sve cece delovala ispijeno, s podocnjacima otromboljenim poput tugaljivog osmeha.
Potekoce na koje su naili kod Dras Leone ucinile su Eragona zahvalnim zbog toga to je
Roran izbegao mogucnost da zaglibi kod Arouza, istovremeno mu pojacavi divljenje i uvaavanje
prema onome to je njegov brat postigao u tom junom gradu. Hrabriji je od mene. Nasuada se s time
ne bi saglasila, ali Eragon je cvrsto reio da Rorana, cim se vrati - to bi, ako sve bude teklo kako
valja, trebalo da se dogodi za svega nekoliko dana - ponovo pokrije zatitnim cinima. Eragon je vec
izgubio previe clanova svoje porodice zbog Carstva i Galbatoriksa, pa nije eleo da dopusti da isto
zlo zadesi i Rorana.
Zastao je kako bi dopustio trojici zapricanih patuljaka da predu put pred njim. Patuljci nisu
nosili ni kacige ni bilo kakva obeleja, ali znao je da nisu od Durgrimst Ingeituma, poto su im
upletene brade bile ukraene perlama, a to bee moda kakvu nije video medu Ingeitumima. Predmet
patuljacke rasprave za njega je ostao tajna, poto je razumeo tek nekoliko reci njihovog grlenog jezika,
ali tema je ocito bila vrlo znacajna sudeci po njihovim povienim glasovima, neodmerenom mahanju
rukama, prenaglaenim izrazima i cinjenici da nisu primetili da im on i Safira stoje na putu.
Eragon se osmehnu kada su proli: njihova obuzetost bila mu je donekle smena, uprkos
njihovoj ocitoj ozbiljnosti. Na opte olakanje svih Vordena, vojska patuljaka, predvodena novim
kraljem Orikom, pristigla je do Dras Leone dva dana ranije. To je, uz Roranovu pobedu kod Arouza,
postala glavna tema razgovora u citavom taboru. Patuljci su gotovo udvostrucili vordenske saveznicke
snage, pa bi uveliko povecali i izglede da Vordeni dopru i do Urubejna i Galbatoriksa ukoliko se
pronade prihvatljivo reenje za savladavanje Murtaga i Trna.
Dok su on i Safira hodali kroz tabor, Eragon ugleda Katrinu kako sedi ispred svog cadora i
trika odecu za svoju nerodenu bebu. Pozdravila ga je podigavi ruku i doviknuvi mu: Gde si,
brale?"
On joj je uzvratio s Gde si, sele", to im bee prelo u naviku otkako se ona udala za Rorana.
Nakon to su se oputeno narucali, to je sa Safirine strane podrazumevalo podosta cerecenja i
krckanja, povukli su se na livadu s mekom osuncanom travom pokraj Eragonovog cadora. Nasuada
bee naredila da ta livadica uvek bude odvojena za Safiru, a Vordeni su se njene zapovesti drali s
mnogo strahopotovanja.
Safira se sklupcala da malo odrema na podnevnom suncu, a Eragon je uzeo Domia abr Wyrda
iz bisaga, pa se popeo pod njeno levo krilo kako bi se smestio u donekle zasenceno udubljenje izmedu
njenog vrata i njene miicave prednje noge. Svetlost koja je dopirala kroz nabore njenog krila, uz
odsjaj treperave svetlosti s njenih krljuti, obojila joj je kou cudnom ljubicastom nijansom i pokrila
stranice njegove knjige blistavim odrazima zbog kojih mu je bilo teko da cita tanane, cokaste rune.
Ali on za to nije mario: uitak sedenja u njenom drutvu umnogome je nadoknadivao tu malu
neprijatnost.
Zajedno su tako sedeli sat ili dva, sve dok Safira nije svarila svoj obrok i dok se Eragon nije
umorio od proucavanja iskoenih recenica monaha Heslanta. Poto im je bilo dosadno, krenuli su da
tumaraju po taboru, proveravajuci odbranu i ovde-onde razmenjujuci pokoju rec sa straarima
postavljenim po uhodu logora.
U blizini istocnog ruba tabora, gde je bila smetena glavnica patuljaka, naili su na patuljka
koji je cucao pokraj kante s vodom: zasukavi rukave sve do lakata, rukama je pokuavao da oblikuje
okrugao grumen zemlje velicine pesnice. Pokraj stopala mu se nalazila blatnjava lokva i tap kojim ju
je meao.
Taj prizor bee toliko nesvakidanji da je prolo nekoliko trenutaka pre nego to je Eragon
shvatio da je taj patuljak zapravo Orik.

114
Derundann, Eragone... Safira", rece Orik ne podiuci pogled.
Derundann", rece mu Eragon, ponovivi stari patuljacki pozdrav, te cucnu kraj blata. Gledao
je kako Orik nastavlja da ravna lopticu, glacajuci je i oblikujuci oblim delom desnog palca. Orik je
svaki cas sputao ruku da zagrabi aku suve zemlje kojom bi posuo uckastu zemljanu kuglu, a onda
bi neno otresao viak.
Nikada ne bih pomislio da cu videti patuljackog kralja kako cuci na livadi i igra se blatom
poput deteta", rece Eragon.
Orik na to dunu, te zalepra brcinama. A ja nikada ne bih pomislio da ce neki zmaj i neki
J ahac buljiti u mene dok pravim Erothknurl."
A ta je Erothknurl?"
To ti je thardsvergundnzmal."
Thardsver...?" Eragon je odustao nasred reci, ne mogavi celu ni da je upamti, a Kamoli da je
izgovori. A to bi bilo...?"
Neto to lici na neto drugo, a ne na ono to stvarno jeste." Orik podie blatnjavu kuglu.
Kao ovo. Ovo ti je kamen napravljen od zemlje. Ili ce bar tako izgledati kada ga zavrim."
Kamen od zemlje... J e li caroban?"
Nije, ovo ti je sve moj rad. I nita vie."
Poto mu Orik nije pruio dodatno objanjenje, Eragon ga upita: I kako ce to postici?"
Videce ako bude strpljiv." Malo kasnije, Orik popusti te rece: Prvo mora da pronade
zemlju."
Vala, teak zadatak."
Orik ga oinu pogledom ispod svojih cupavih obrva. Neke vrste zemlje bolje su od drugih.
Pesak, na primer, nita ne valja. Zemlja mora da ima cestice razlicitih velicina, kako bi se valjano
slepila. Takode bi trebalo da ima i neto gline u sebi, kao to je ova ima. Ali najvanije je to da, kada
uradim ovo" - potapao je rukom ogoljeno tlo izmedu busenja ugaene trave - mora da bude mnogo
praine u zemlji. Vidi?" Podigao je ruku, pokazujuci Eragonu sloj fine praine koja mu se nahvatala
na dlan.
Zato je to vano?"
Ah", rece Orik, te se lupnu po nosu ostavivi na njemu belicastu mrlju. Nastavio je da gnjeci
kuglu rukama, okrecuci je kako bi bila simetricna. Kada nade dobru zemlju, zalije je, pa je mea
kao to mea vodu i brano, sve dok ne dobije fino gusto blato." Klimnuo je ka kaljuzi pokraj svojih
nogu. Od toga blata onda ovako oblikuje lopticu. Zatim pocne da je gnjeci kako bi izbacio i
poslednju kap vode iz nje. Onda je oblikuje tako da bude savreno okrugla. Kada pocne da se lepi,
radi ovo to ja radim: stavi malo praine na nju, kako bi izvukao vlagu iz sredine. To radi sve dok je
kugla nedovoljno suva da bi zadrala svoj oblik, a opet dovoljno vlana da ne popucala.
Moj Erothknurl je skoro savren. Kada bude gotov, odnecu ga do cadora, pa cu ga ostaviti da
dugo stoji na suncu. Svetlost i toplota ce izvuci jo dosta vlage iz sredine, a ja cu onda posuti jo
zemlje preko njega, pa cu ga ponovo izravnati. Tri ili cetiri kruga kasnije, spoljanjost mog
Erothknurla trebalo bi da bude tvrda kao koa nagre."
I sve to samo da bi dobio kuglu od sasuenog blata?", rece Eragon zbunjeno. Safira je delila
njegov stav.
Orik je uzeo jo jednu aku zemlje. Ne, poto tu nije kraj. Sada na red dolazi praina, koju
uzmem kako bih njome prekrio spoljanjost Erothknurla, koji od nje dobije tanku, glatku koljku.
Onda cu ponovo odloiti lopticu da bih sacekao da jo vlage izade na povrinu, pa cu je opet napraiti,
pa cu cekati, pa cu je napraiti, pa cekati i tako ukrug."
I koliko ce to potrajati?"
Sve dok se praina vie ne bude lepila za Erothknurl. Ta koljka je upravo Ono to
Erothknurlu daje njegovu lepotu. Ona ce u toku dana poprimiti blistav odsjaj, kao da je napravljena od
uglacanog mramora. I to bez bruenja, poliranja, madija, sve pomocu tvog srca, glave i ruku - i
napravio si kamen od obicne zemlje... lomljiv kamen, dodue, ali ipak kamen."
Uprkos Orikovoj odlucnosti, Eragonu je i dalje bilo teko da poveruje da to blato pokraj
njegovih nogu moe biti preoblikovano u bilo ta nalik na ono to je Orik opisao bez upotrebe carolija.
Ali zato ga pravi, Orice, kralju patuljaka?, upita ga Safira. Sigurna sam da ima mnogo
zaduenja sada kada si postao vladar svoga naroda.

115
Orik zabrunda. Trenutno nemam hitnog posla. Ljudi su mi spremni za boj, ali nema boja u
kom bismo se borili, a njima ne bi pomoglo da se vrzmam oko njih poput kvocke. Pritom mi se i ne
sedi samom u cadoru, pa da gledam kako mi brada raste... zato se uhvatih ovog posla sa
Erothknurlom."
Potom se ucutao, ali Eragonu se cinilo da Orika neto muci, pa je reio da cutke saceka i vidi
da li ce Orik jo neto reci. Minut kasnije, Orik se zakalja te race: Nekoc bee da sam mogao piti i
bacati kocku sa ostalima iz plemena sOga, a oni nisu marili to bejah Hrotgarov posvojeni naslednik. I
dalje smo mogli da pricamo i da se alimo a da nikome ne bude nelagodno. Ni od koga povlastica
traio nisam, niti sam ih drugima davao. Ali eto, sada je drugacije. Moji prijatelji nikako ne mogu da
zaborave da sam im kralj, a ja ne mogu da ne primetim koliko se njihovo ponaanje prema meni
promenilo."
To se i moglo ocekivati", naglasi Eragon. Saosecao je sa Orikovom mukom, polo ju je i sam
iskusio kada je postao J ahac.
Moguce, ali coveku nije nimalo lake kada to zna." Orik ogorceno uzdahnu. Avaj, cudan
vam je ovaj ivot, i surovo je puteestvije nae... Divio sam se Hrotgarovom kraljevanju, ali cesto mi
se cinio uzdranim prema ljudima s kojima je radio, cak i kada nije bilo razloga za to. Sada mi je
jasnije zato je bio takav." Orik je obuhvatio kuglu obema rukama, te se zagledao u nju naboranog i
natutenog cela. Kada si sreo Grimstboritha Ganela u Tarnagu, da li ti je osbjasnio znacaj
Erothknurla?"
Nikada ga nije pomenuo."
Pretpostavljam da ste imali vanijih tema za razgovor... No ti bi ipak, kao jedan od
Ingeituma, i kao usvojeni knurla, trebalo da zna i znacaj i znacenje Erothknurla. Nije ti to samo nacin
da utroi vreme, da usredsredi misli i da napravi neto zanimljivo. Ne. Sam cin pravljenja kamena
od zemlje jeste sveti cin. Mi njime potvrdujemo svoju veru u Helzvogovu moc i odajemo mu pocast.
Tom se zadatku prilazi sa strahopotovanjem i posvecenocu. Oblikovanje Erothknurla jeste oblik
bogosluenja, a bogovi nisu blagonakloni prema onima koji olako izvode obrede... Od kamena meso,
od mesa zemlja, a od zemlje ponovo kamen. Tocak se okrece, a mi tu tek poneto uspemo da
nazremo."
Eragon je tek tada shvatio dubinu Orikove uznemirenosti. Trebalo bi da vodi Hvedru sa
sobom", rekao je. Ona bi ti pravila drutvo, pa ne bi bio tako natmuren. Nikada te nisam video
srecnog kao onda kada si bio s njom u Breganovom uporitu."
Bore oko Orikovih oborenih ociju produbie se kada se nasmeio. J ata... Ali ona je
grimstcarvlorss Ingeituma, i ne moe da ostavi svoja zaduenja da bi mene teila. Osim toga, ne bih
mogao mirno da spavam ako bi ona bila na stotinak kilometara od Murtaga i Trna ili, to je jo gore,
od Galbatoriksa i one njegove proklete crne adajcine."
Pokuavajuci da malo razgali Orika, Eragon rece: Podseca me na odgovor kakve zagonetke:
kralj patuljaka sedi na livadi i pravi kamen od zemlje. Nisam siguran kako bi glasila sama zagonetka -
moda ovako nekako:
Snaan, cvrst i jak,
Sa zvezdica trinaest nad celom svojim,
iv kamen od zemlje mrtve kamen mrtav pravi.
Ba se i ne rimuje, ali ne moe ocekivati od mene da sastavim valjanu strofu ovako na
brzinu. Pretpostavljam da bi se mnogi ljudi ceali po glavi zbog takve zagonetke."
Hmmm", rece Orik. Patuljci ne bi. Cak bi i naa deca mogla brzo da je odgonetnu."
To vai i za zmajeve, rece Safira.
Pretpostavljam da ste u pravu", rece Eragon.
Potom je pitao Orika ta se sve dogodilo medu patuljcima nakon to su on i Safira napustili
Trondhim kako bi po drugi put otputovali do vilenjacke ume. Eragon nije imao priliku da due
porazgovara sa Orikom otkako su patuljci stigli do Dras Leone, pa je bio nestrpljiv da cuje kako se
njegov prijatelj snalazi otkad je preuzeo presto.
Orik, izgleda, nije imao nita protiv da im objasni sve pojedinosti politickog ivota patuljaka.
tavie, dok je pricao, lice mu se nekako ozarilo, a njega obuze nekakav polet. Proveo je skoro citav
sat prepricavajuci im sve razmirice i nesuglasice do kojih je dolo izmedu patuljackih klanova pre
nego to su okupili vojsku i krenuli u pohod da bi se pridruili Vordenima. Njihovi su klanovi bili

116
iscepkani, to je i Eragon odlicno znao, pa je Orik, cak i kao kralj, imao potekoca da zadobije njihovu
pokornost.
To ti je kao da pokuava da okupi jato gusaka", rece mu Orik. Vecito pokuavaju da krenu
po svome, diu nepodnoljivu larmu i pritom ce te utinuti za ruku cim im se ukae prilika."
Tokom njegove besede, Eragonu je palo na pamet da ga pita za Vermunda. Cesto se pitao ta li
se to desilo s tim poglavicom patuljaka koji je onda kovao planove da ga ubije. Uvek je voleo da zna
gde su njegovi neprijatelji, pogotovi oni opasni poput Vermunda.
Vratio se u rodno selo Feldarast", rece mu Orik. Prema pricama, on ti tamo sedi, pije i besni
oko onoga kako sada jeste i kako je moglo biti. Ali vie ga niko ne slua. Knurlan iz Az Sweldn rak
Anhuina ponosni su i tvrdoglavi. Oni bi mahom ostali odani Vermundu to god drugi klanovi ucinili
ili rekli, ali pokuaj ubistva sppstvenog gosta neoprostiv je prekraj. A pritom te ne mrzi citav Az
Sweldn rak Anhuin kao to te Vermund mrzi. Ne verujem da bi pristali da ostanu odseceni od ostatka
svoga naroda samo da bi zatitili nekog grimstboritha koji vie nema ni trunke casti. Proci ce godine,
ali na kraju ce mu svi okrenuti leda. Vec sam cuo da mnogi iz njihovog klana odbacuju Vermunda po
cenu da i sami budu odbaceni."
ta misli: ta ce se desiti s njim?"
Prihvatice neizbeno, pa ce sam sici s vlasti, ili ce mu neko jednog dana ubaciti otrov u
medovinu ili bode medu rebra. No on ti i ovako i onako vie nije pretnja kao voda Az Sweldn
rakAnhiiina."
Razgovarali su dok Orik nije zavrio prvih nekoliko etapa oblikovanja Erothknurla, spreman
da kuglu od zemlje odnese da se sui na parcetu platna pokraj svoga cadora. Poto je ustao i uzeo
kantu i tap, Orik rece: Cenim to to si bio ljubazan da me saslua, Eragone. To vai i za tebe, Safira.
Ma koliko to cudno zvucalo, vi ste jedini, pored Hvedre, pred kojima mogu slobodno da pricam. Svi
ostali su..." Slegnuo je ramenima. Tja."
Eragon takode ustade. Ti si na prijatelj, Orice, bio kralj patuljaka ili ne.
Uvuk rado popricamo s tobom. I zna da ne mora da brine o tome da li cemo reci drugima
ono to si nam rekao."
Da, da, znam ja to, Eragone." Orik zakilji prema njemu. Ucestvuje u svim zbivanjima oko
sebe, a ipak se jo nisi upetljao u silne spletke oko nas."
Mene to ne zanima. Osim toga, trenutno imamo mnogo vanijih stvari kojima se moramo
pozabaviti."
To ti je dobro. J ahac mora da se dri odvojeno od ostalih. Kako bi inace mogao sam da
procenjuje stvari? Ranije nikada nisam cenio njihovu nezavisnost, ali sada je cenim, pa makar i iz
sasvim licnih pobuda."
Pa nisam ba sasvim izdvojen", rece Eragon. Zakleo sam se na odanost i tebi i Nasuadi."
Orik klimnu. Istina. Ali ne pripada Vordenima u celosti, niti Ingeitumima, kad smo kod
toga. Bilo kako bilo, meni je drago to mogu da ti verujem."
Na Eragonovom se licu pojavi osmeh. I meni je drago zbog toga."
Na kraju krajeva, mi smo posvojena braca, je l' tako? A braca jedan drugom moraju da cuvaju
leda."
Tako bi trebalo da bude, pomisli Eragon, mada nita ne rece naglas. Posvojena braca",
saglasio se, te potapa Orika po ramenu.

117
ENJE SPOZNAJOM

Kasnije toga popodneva, kada se sve manje cinilo da bi Carstvo moglo pokrenuti napad iz
Dras Leone u poslednjih satima pre sumraka,
Eragon i Safira otidoe do vebalita u poslednjem delu vordenskog tabora.
Kao i svakog dana otkako su stigli u grad, Eragon se tamo naao sa Arjom. Pozvao ju je i ona
se ubrzo odazvala. J o od praskozorja je bila na zamornom sastanku s Nasuadom i kraljem Orinom.
Eragon i Arja potom isukae maceve, te zauzee poloaje jedno naspram drugog. Unapred su se
dogovorili da, za pramenu, koriste titove: tako su bolje podraavali stvarnu borbu, a pritom su svoje
dvoboje ucinili raznolikijim, to bee veoma korisno.
Poceli su da krue jedno oko drugog kratkim uvebanim koracima, krecuci se poput igraca po
hrapavom terenu. Opipavali su tlo stopalima ne sputajuci pogled i ne odvracajuci ga s protivnika.
Taj deo njihovih borbi bee omiljen Eragonu. Bilo je necega duboko intimnog u tome kako bi
se zagledao u Arjine oci, ne trepcuci, ne posustajuci, i u nacinu na koji bi mu ona uzvratila uporan
pogled istom jacinom i usredsredenocu. Umela je time i da mu pomuti panju, ali uivao je u tom
osecaju medusobne spojenosti.
Arja je otpocela prvi napad, te se u roku od jedne sekunde Eragon zatekao u pognutom
poloaju, i to pod nezgodnim uglom, s njenim secivom na vratu i bolnim osecajem na koi. Eragon je
ostao zaleden u tom poloaju sve dok Arja nije reila da olabavi stisak i da mu dopusti da se uspravi.
Ba si aljkav danas", rekla mu je.
Kako to da stalno uspeva da me pobedi?", zaurlao je, razljucen.
To ti je" - rekla je, te je odglumila laan napad na njegovo desno rame, cime ga je naterala da
podigne tit i uzbunjeno odskoci - zato to imam vie od stotinu godina iskustva. Bilo bi cudno da
nisam bolja od tebe, zar ne? Trebalo bi da bude ponosan zbog toga to si ostavio trag svoga maca na
meni. Retko ko to moe."
Brisingr odjednom fijuknu ka njenom isturenom bedru. Glasan zveket odjeknu kada je
zaustavila udarac svojim titom. Uzvratila mu je prepredenim izvrnutim ubodom u desni zglob, od kog
mu rukom i ramenom prodoe ledeni trnci, dopiruci mu sve do podnoja lobanje.
Trgnuvi se, odvojio se od nje traeci kratak predah. Izazov u borbi s vilenjacima bile su
njihove brzina i snaga, zahvaljujuci kojima su mogli da nasrnu na neprijatelja sa odstojanja koje
nijedno ljudsko bice ne bi moglo da savlada toliko brzo. Stoga je, da bi bio siguran, morao da se udalji
od nje gotovo tridesetak metara.
Ali pre nego to je on stigao da se odalji, Arja se dala za njim u dva munjevita koraka. Bila je
toliko hitra da joj je kosa leprala za njom. Eragon posee macem ka njoj dok je jo bila u vazduhu, ali
ona se obrnula tako da mu mac prode niz njeno telo ne dotakavi ga. Zatim je gurnula rub svoga tita
pod njegov kako bi mu ga otrgla od grudi, sasvim ih ogolivi. Podigla je mac najbre to je mogla, te
ga je pritisla uz njegov vrat, ali ovoga puta ispod brade.
Zadrala ga je u tom poloaju, a njene krupne, iroko nasadene oci behu svega nekoliko
centimetara udaljene od njega. Na njenom se licu pojavio estok napregnut izraz koji on nije znao da
protumaci, iako jeste bio iznenaden njime.
Potom mu se ucinilo da joj neka senka prelazi preko lica, i Arja spusti mac kako bi se odmakla
od njega.
Eragon protrlja vrat. Ako vec zna toliko o macevanju", rece, zbog cega nm onda ne moe
nauciti, pa da i ja budem bolji?"
Njene smaragdne oci zaplamtee jo ece. Pa, pokuavam", rekla mu je, ali nevolja ne lei
tu." Lupnula je macem po njegovoj desnoj ruci. Nevolja je tu", rece i lupnu ga po kacigi, te se zacu
metalni odjek. I ne znam kako bih te naucila onome to mora da nauci ukoliko ti iznova ne bih
pokazivala tvoje greke, sve dok ne prestane da ih pravi." Ponovo je lupnula po njegovoj kacigi.
Makar to znacilo da cu morati da te premlatim tako da bude modar od glave do pete."
To to ga je stalno pobedivala kodilo je njegovom ponosu mnogo vie nego to je bio
spreman da prizna, cak i Safiri, pa je poceo da se pita da li ce ikada biti kadar da pobedi Galbatoriksa,
Murtaga ili bilo kog drugog zaista stranog protivnika ako se, kakvom loom srecom, bude suocio s
njima u borbi jedan na jedan bez pomoci Safire ili svojih carolija.

118
Okrenuvi se od Arje, Eragon besno odparta desetak metara.
No?", procedio je kroz zube. ta ceka?" Spustio se u cucanj, spreman za nov napad. Arja
zakilji, to njenom cokastom licu dade nekakav zao izraz. Dobro."
Pojurili su jedno ka drugome uzvikujuci ratne poklice, a onda poljem odjeknue zvuci
njihovog razjarenog sudara. Tako su se i borili iz kruga u krug sve dok se nisu sasvim iscrpli, oznojili i
prekrili prainom i dok Arja nije iarala Eragona bolnim oteklinama i modricama. Ali ni tada nisu
prestali da kidiu jedno na drugo ozbiljnih lica i s nekakvom namrgodenocu koje nije bilo u
dotadanjim megdanima. Nijedno od njih nije zatrailo niti ponudilo da prekinu to surovo, bolno
nadmetanje.
Safira ih je posmatrala sa strane, opruena po tepihu od meke trave. Ona je svoja miljenja
uglavnom cuvala u sebi kako ne bi zamajavala Eragona, ali tu i tamo bi iznela neku kratku opasku o
njegovoj ili Arjinoj tehnici, opasku koja bi Eragonu gotovo uvek pomogla. On je takode sumnjao da se
u vie navrata i sama umeala kako bi ga spasla od nekog posebno opasnog udarca, poto mu se
povremeno cinilo da mu se ruke i noge pomeraju bre nego to bi trebalo, cesto sekund pre nego to bi
ih i sam pomerio, a kada bi se to desilo, osetio bi zujanje u dnu svesti koje je znacilo da Safira petlja
oko nekog dela njegovog uma.
Na kraju ju je zamolio da prestane. Moram ovo sam da uradim, Safira, rekao joj je. Ne moe
mi ba uvek pomagati.
Ali mogu da pokuam.
Znam, i ja mislim isto kada si ti posredi. Ali na ovu planinu moram da se uspenjem sam.
Rub usne joj se trgnu. Zato bi se uspinjao kada moe da je preleti? Nikada nikud nece stici
na tim kratkim noicama.
I sama zna da to nije istina. Osim toga, i da poletim, ucinio bih to na pozajmljenim krilima,
cime ne bih postigao nita. Dobio bih samo jeftino radovanje zbog nezasluene pobede.
Pobeda je pobeda, a mrtav neprijatelj je mrtav neprijatelj, ma kako ga savladao.
Safira, rece joj preteci.
Malecki.
No ipak mu je laknulo kada ga je ostavila preputenog samom sebi. Dodue, i dalje ga je
budno promatrala.
I vilenjaci rasporedeni da cuvaju nju i Eragona okupili su se oko poljane. Eragonu je bilo
neprijatno zbog njihovog prisustva poto nije eleo da bilo ko sem Safire ili Arje bude svedok
njegovog neuspeha, ali znao je da vilenjaci nikada ne bi pristali da se povuku u svoje cadore. No od
njih ipak jeste bilo neke koristi, pored toga to su titili njega i Safiru: sprecavali su ostale ratnike na
poljani da doetaju do njih kako bi buljili u J ahaca i vilenjakinju koji se mlate na mrtvo ime. Dodue,
Blodgarmovi vracevi nisu cinili nita posebno da bi obeshrabrili posmatrace, vec je sama njihova
pojava bila dovoljno zastraujuca da rastera slucajnu publiku.
to se due borio protiv Arje, Eragon je sve vie gubio ivce. Osvojio je dva kruga, ali na
jedvite jade, izbezumljeno koristeci ocajnicke cake koje su mu pomogle vie igrom slucaja nego zbog
njegove vetine, i koje nikada ne bi koristio u pravom megdanu, ukoliko pak ne bi vie mario za
sopstvenu sigurnost; no izuzev te dve izdvojene pobede, Arja je nastavila da ga pobeduje s lakocom
koja ga je strahovito jedila.
Eragonova ogorcenost i bes u jednom trenu dostigoe tacku kljucanja i on izgubi svaku meru.
Nadahnut metodama kojima je postigao onih nekoliko uspeha, Eragon je podigao desnu ruku,
pripremivi se da zavitla Brisingr na Ajru kao to bi ucinio s bojnom sekirom.
Ba tada neki drugi um dotaknu Eragonov - um za koji je Eragon odmah znao da nije ni Arjin,
ni Safirin, niti nekog od ostalih vilenjaka; bilo mu je jasno da je to muki um i da pripada zmaju.
Eragon se trgao cim je naiao na njega i pourio je da se pribere kako bi zatitio misli, uplaen da je
posredi Trnov napad. Ali pre nego to mu je to polo za rukom, gromak glas odjeknu kroz mracne
hodnike njegove svesti, nalik na zvuk koji tvori planina kada se pomera pod sopstvenom teinom.
Dosta s tim, rece Glejdr.
Eragon se ukoci, te se zatetura unapred u raskoraku, podigavi se na piste, i odustade od
bacanja Brisingra. Video je - ili pak osetio - da su se i Arja, Safira i Blodgarmovi vracevi uzvrpoljili,
pa je shvatio da su i oni culi Glejdra.

119
Um toga zmaja cinio mu se istim kao ranije - bio je star, nedokuciv i opterecen tugom. Ali prvi
put otkako je Oromis umro kod Dilida, Glejdr se doimao voljnim da ucini jo neto osim uranjanja u
dubok glib sopstvenih muka.
Glejdrelda!, rekoe Eragon i Safira u isti mah. Kako si... J esi li dobro... J esi li...
I drugi progovorie - Arja, Blodgarm i jo dva vilenjaka koja Eragon nije uspeo da razazna, te
jeka njihovih pomeanih reci zazvoni u nerazgovetnom meteu.
Dosta s tim, ponovi Glejdr, zvuceci i iznureno i iznervirano. Zar hocete da privucete neeljenu
panju?
Istog trena svi ucutae, cekajuci da cuju ta ce im zlatni zmaj reci. Eragon uzbudeno razmeni
pogled s Arjom.
Glejdr nije odmah progovorio, vec ih je jo nekoliko minuta promatrao, teko opteretivi
Eragonovu svest svojim prisustvom, a Eragon je bio uveren tla se to zbilo i ostalima.
A onda Glejdr progovori zvonkim zapovednickim glasom: Ovo se previe oduilo... Eragone,
ne bi trebalo da provodi toliko vremena vebajuci. To ti odvlaci panju od mnogo vanijih pitanja.
Mac u Galbatoriksovoj ruci nije ono cega bi trebalo najvie da se pribojava, niti je to mac u njegovim
ustima, vec je to mac u njegovim mislima. Njegov najveci dar jeste njegova sposobnost da ti se uvuce
u najsitnije delice bica i da te privoli da potuje njegovu volju. Umesto na ove carke sa Arjom, trebalo
bi da se usredsredi na usavravanje svog upravljanja mislima: one su i dalje, naalost, nesredene...
Zbog cega onda istrajava u ovim zaludnim rabotama?
Citav niz odgovora pojavi se u Eragonovim mislima: zato to uiva ukrtanju seciva sa Arjom,
iako mu to uvek izazove ogorcenost; zato to eli da bude najbolji macevalac, najbolji na svetu, ako je
to ikako moguce; zato to vebanjem smiruje ivce i oblikuje telo... Pokuao je da suzdri bujicu misli
kako bi zadrao odredenu privatnost i kako ne bi preplavio Glejdra neeljenim podacima, cime bi
potvrdio zmajevo miljenje o nedostatku discipline. Medutim, to mu nije sasvim polo za rukom, te je
osetio blag nalet Glejdrove razocaranosti.
Eragon se opredelio za najjace argumente. Ako bih mogao da zauzdam Galbatoriksa svojim
mislima - cak i ako ne bih mogao da ga pobedim - ako bih samo mogao da ga zauzdam, onda bi sve
ovo ipak moglo biti reeno macem. Bilo kako bilo, kralj nije jedini neprijatelj zbog kojeg moramo
brinuti: tu je i Murtag, pre svega, i ko zna kakve jo vrste ljudi i stvorenja koje Galbatoriks ima u
svojoj slubi. Durzu nisam uspeo da porazim sam, niti Varauga, pa cak ni Murtaga. Uvek sam imao
pomoc. A ne mogu samo da se oslanjam na Arju, Safiru ili Blodgarma i da se uzdam u to da ce me
spasti kad god dopadnem nevolje. Moram da budem bolji u rukovanju macem, ali nikako ne
ostvarujem napredak, ma koliko se trudio.
Varaug?, upita Glejdr. To ime nikada nisam cuo.
Eragonu je potom palo u zadatak da Glejdru isprica sve o osvajanju Feinstera i nacinu na koji
su on i Arja, dok su se borili na nebu iznad Dilida, ubili tek rodenog Senku u trenutku kada su se
Oromis i Glejdr takode susreli sa smrcu - behu to razlicite smrti, ali obe su predstavljale kobne
zavretke. Eragon mu je takode ukratko prepricao sve to su Vordeni radili nakon toga, poto je
shvatio da se Glejdr drao toliko izdvojeno da nije znao mnogo o svemu tome. Eragonu je trebalo
nekoliko minuta da mu to isprica, pri cemu su on i vilenjaci sve vreme nepomicno stajali na livadi,
zureci jedan pokraj drugog slepim pogledima poto im je sva panja bila usmerena ka unutranjosti
kako bi ispratili hitru razmenu misli, slika i osecanja.
Usledio je jo jedan dug tajac kako bi Glejdr preradio sve to je doznao. Kada je ponovo
odlucio da progovori, u glasu mu se osetio blag podsmeh: Pregoleme su ti tenje ako ti je cilj da
pobije Senke bez posledica. Cak bi i najstariji i najmudriji J ahaci oklevali da sami napadnu neku
Senku. Vec si preiveo susret s dvojicom, to je dvaput vie nego kod vecine drugih ljudi. Budi
zahvalan to si imao toliko srece, i neka na tome i ostane. Pokuaj da nadjaca Senku isto je to i let
povie sunca.
Tako je, odgovori mu Eragon, ali nai su neprijatelji jaki poput Senki, ili cak jaci, a
Galbatoriks bi mogao da ih stvori jo mnogo samo da bi nam usporio napredovanje. On ih koristi
nehajno, ne mareci za razaranje koje izazivaju irom zemlje.
Ebrithil, rece Arja, u pravu je. Nai neprijatelji zaista jesu krajnje smrtonosni... to i sam vrlo
dobro zna to je dodala blagim glasom - a Eragon nije na nivou na kom bi trebalo da bude. Da bi se
pripremio za ono to lei pred nama, mora da stekne nadmocne vetine. J a sam dosad davala sve od
sebe kako bih ga poducila, ali do nadmocnih vetina se dolazi iznutra, a ne spolja.

120
Stavi u njegovu odbranu, uspela je da ogreje Eragonovo srce.
Kao i malocas, Glejdr nije urio da odgovori. A Eragon ni u mislima nije dosegao nadmoc, to
takode mora da ucini. Nijedna od tih vetina, ni mentalna ni fizicka, nije od velike vajde sama po sebi,
ali mentalna je mnogo vanija. Covek moe da osvoji bitku i s vracevima i macevaocima slueci se
samo umom. Tvoj um i tvoje telo moraju biti uskladeni, ali ako mora da bira ta ce od to dvoje
uvebavati, trebalo bi da odabere um. Arja... Blodgarme... J ela... i sami znate da je tako. Zato niko
nije preuzeo na sebe dalju Eragonovu obuku u toj oblasti?
Arja je oborila pogled, pomalo nalik na izgrdeno dete, dok se Blodgarmu nakostreilo i
nadiglo krzno na ramenima; onda je i zategao usne otkrivajuci vrhove otrih belih ocnjaka.
Upravo se Blodgarm naposletku odvaio da odgovori. Govoreci na drevnom jeziku, kao prvi
koji je to ucinio, on rece: Arja je tu kao poklisarka naega naroda. Ja sam sa svojim odredom tu kako
bih zatitio ivote Safire Svetlokrljune i Eragona Senkoubice, a to bee mukotrpan i zahtevan posao.
Svi smo se trudili da pomognemo Eragonu, ali nije na nama da obucavamo J ahaca, niti bismo to
pokuavali kada je jedan od njegovih ucitelja jo iv i prisutan... iako isti taj ucitelj zapostavlja
sopstvenu dunost.
Tamni se oblaci besa nadvie u Glejdru, poput gromova to najavljuju oluju gomilajuci se na
horizontu. Eragon se udaljio iz Glejdrove svesti, plaeci se zmajevog gneva. Glejdr vie nije bio kadar
da ikoga fizicki povredi, uli i dalje je bio neverovatno opasan, to je znacilo da, kad bi izgubio vlast
nad sobom i napao ih mislima, niko od njih ne bi mogao da izdri tu silinu.
Blodgarmova grubost i neosetljivost isprva su zaprepastile Eragona. Nikada ranije nije cuo da
se vilenjak obraca zmaju na takav nacin, ali shvatio je, razmislivi nekoliko trenutaka, da je Blodgarm
to zasigurno ucinio kako bi izvukao Glejdra napolje i sprecio ga da se vrati u svoju bednu ljuturu.
Eragon se divio vilenjakovoj hrabrosti, ali pitao se da li je vredanje Glejdra najbolji pristup.
Najbezbedniji sigurno nije bio.
Uskomeani olujni oblaci se proirie, osvetljeni kratkim odblescima nalik na munje, dok su se
Glejdrove misli rojile. Preao si granicu, vilenjaku, zaurlao je, takode na drevnom jeziku. Moji se
postupci tebe ne ticu. Ti ne moe ni da zamisli ta sam ja sve izgubio. Da nije Eragona, Safire i
mojih dunosti prema njima, odavno bih siao s uma. Stoga me nemoj optuivati za nemar,
Blodgarme, sine Ildridov, ukoliko ne eli na megdan poslednjem medu Drevnima.
J o vie iskezivi zube, Blodgarm prosikta. No Eragon je, uprkos tome, zapazio daak
zadovoljstva na vilenjakovom licu. Eragon se uasnu kad Blodgarm zape po svome rekavi: Onda nas
nemoj kriviti zbog toga to nismo ispunili tvoju dunost, Drevni. Citav na narod tuguje za tvojim
gubitkom, ali ne moe ocekivati od nas da cemo se baviti tvojim samosaaljevanjem u trenutku kada
ratujemo s najkobnijim neprijateljem u istoriji - istim onim neprijateljem koji je istrebio gotovo sve
pripadnike tvoje vrste, i koji je ubio tvoga J ahaca.
Glejdrov bes bee poput vulkana. Crn i grozomoran, udario je u Eragona tolikom silinom da
mu se ucinilo da bi samo tkanje njegovog bica moglo da se raskida poput jedra na vetru. Video je kako
ljudi na drugoj strani livade bacaju oruje i hvataju se za glave, bolno iskeenih lica.
Moje samosaaljevanje?, rece Glejdr cedeci reci iz sebe, jednu po jednu, pri cemu je svaka
licila na najavu potpune propasti. U skrivenim uglovima zmajevog uma, Eragon oseti kako se razvija
neto neprijatno, to bi, ako bi bilo ispoljeno, moglo izazvati mnogo cemera i kajanja.
Safira mu se potom obratila, presekavi svojim mentalnim glasom Glejdrova uzburkana
osecanja kao to bi noem prola kroz vodu. Ucitelju, rekla je, brinula sam za tebe. Drago mi je to si
dobro i to si povratio snagu. Niko od nas nije ti ravan, a tvoja nam je pomoc potrebna. Bez tebe, ne
moemo ni sanjati o pobedi nad Carstvom.
Glejdr zloslutno zagrme, ali nije zanemario, prekinuo, niti uvredio Safiru. tavie, njena mu je
pohvala izgleda godila, makar malcice. Na kraju krajeva, pomisli Eragon, ako postoji jedna stvar na
koju su zmajevi slabi, onda je to laskanje, cega je i sama Safira svesna.
Ne zaustavljajuci se kako bi dopustila Glejdru da odgovori, Safira rece: Poto vie ne moe
da koristi svoja krila, mogu li ti ponuditi svoja namesto njih? Vazduh je miran, nebo vedro, a bilo bi
pravo uivanje leteti visoko iznad tla, vie nego to se i orlovi usuduju da polete. Nakon dugog
zatocenitva u srcu svih srca, sigurno udi za naputanjem svega toga ne bi li jo jednom osetio kako
se vazdune struje diu pod tobom.
Crna se oluja donekle smirila u Glejdru, mada je i dalje bila ogromna i preteca, njiuci se na
rubu novorodene nasrtljivosti. To bi... to bi mi prijalo.

121
Onda bismo uskoro mogli da poletimo zajedno, ali... ucitelju? Da, cedo moje?
Neto bih te prvo htela priupitati. Pitaj.
Hoce li pomoci Eragonu s macevanjem? Moe li mu pomoci? Nije vet koliko bi trebalo da
bude, a ja ne elim da izgubim svoga J ahaca. Safira se sve vreme drala veoma uzvieno, ali u njenom
glasu bee nekog vapaja zbog kojeg se Eragonu steglo grlo.
Olujni se oblaci uvukoe u sebe, ostavljajuci za sobom ogoljen siv krajolik koji se Eragonu
cinio neizrecivo tunim. Glejdr je zastao da promisli. Neki cudnovati, tek napola vidljivi oblici lagano
su se pomerali po rubu tog krajolika - zastraujuce gromade koje Eragon nije ni eleo da vidi izbliza.
U redu, rece Glejdr naposletku. Ucinicu to mogu za tvog J ahaca, ali nakon to zavrimo na
ovoj livadi, mora mi dopustiti da ga dalje ucim po svome.
Dogovoreno, rece Safira. Eragon je video kako je Arji i ostalim vilenjacima laknulo, kao da su
dugo zadravali dah.
Eragon se na tren izdvojio od ostalih kada su Trijana i jo nekoliko carobnjaka koji su sluili
Vordenima uspostavili kontakt s njim, redom traeci da im objasni ta im je to malocas toliko
opteretilo umove i ta je to toliko uznemirilo ljude i ivotinje u taboru. Trijana je preduhitrila ostale
rekavi: J e li nas to neko napao, Senkoubico? Da nije Trn? Ili ruikan? Bila je toliko usplahirena da je
i samom Eragonu dolo da odbaci mac i tit i otrci u zaklon.
Ne, sve je u redu, rece najsmirenije to je mogao. Glejdrovo postojanje i dalje je predstavljalo
tajnu za vecinu Vordena, ukljucujuci i Trijanu i carobnjake koje je predvodila. Eragon je eleo da tako
i ostane, kako glas o zlatnome zmaju ne bi dopro do carskih uhoda. Vrlo je teko lagati dok s drugom
osobom razgovarate mislima, poto je gotovo nemoguce da ne razmiljate o onome to hocete da
sakrijete, pa je Eragon reio da skrati razgovor najvie to moe. Vebao sam bacanje cini s
vilenjacima. Objasnicu vam kasnije, ali nema razloga za zabrinutost.
Primetio je da ih njegova uverevanja i nisu sasvim ubedila. No poto se nisu usudivali da ga
zapitkuju i trae podrobnije objanjenje, oni se pozdravie i zaprecie svoje misli pred njim.
Arja je morala osetiti promenu u njegovom dranju buduci da mu je prila da bi ga priguenim
glasom upitala: Da li je sve u redu?"
J este", odgovori joj Eragon tiho. Klimnuo je ka ljudima koji su poceli da podiu svoje oruje.
Morao sam da odgovorim na nekoliko pitanja."
Aaa. Nisi im rekao ko je... "
Naravno da nisam."
Zauzmite svoje predanje poloaje, zagrme Glejdr, te se Eragon i Arja razdvojie i udaljie
est metara jedno od drugog.
Znajuci da bi to moglo biti greka, ali ipak nesposoban da se obuzda, Eragon rece: Ucitelju, da
li me zaista moe poduciti onome to moram da znam pre nego to stignemo do Urubejna? Ostalo
nam je malo vremena, a ja...
Mogu te odmah nauciti, ako me bude sluao, rece Glejdr. Ali mora da slua paljivije nego
ikada ranije.
Sluam te, ucitelju. Medutim, Eragon se i dalje pitao koliko taj zmaj zna o macevanju. Glejdr
je verovatno mnogo naucio od Oromisa, kao to je Safira naucila od Eragona, ali uprkos deljenju
iskustva, Glejdr nikada nije drao mac u ruci, poto je to bilo nemoguce. Glejdrovo poducavanje
Eragona macevanju bilo bi kao kada bi Eragon poducavao zmaja kako da leti kroz tople vazdune
struje koje se izdiu s gorskih padina: on bi to mogao da ucini, ali ne bi to mogao da objasni dobro kao
Safira, poto je njegovo znanje bilo posredno, a taj nedostatak ne moe da nadomesti nikakvo
apstraktno razmiljanje i mozganje.
Eragon je svoje sumnje ipak sacuvao za sebe, ali neto je od te podozrivosti sigurno doprlo do
Glejdra, poto je zmaj ispustio uzdah kao da ga to pomalo zabavlja; pre bi se, medutim, reklo da ga je
iznedrio iz glave, poto je bilo teko zaboraviti sve telesne navike. Zatim rece: Sve su dobre bitke iste,
Eragone, kao to su svi dobri ratnici isti. Posle odredenog nivoa, vie nije vano da li se slui macem,
kandom, zubom ili repom. Istina je da mora biti vet sa svojim orujem, ali svako ko ima vremena i
elje moe da stekne tehnicku vetinu. Medutim, da bi postigao vrhunac, potrebna ti je umenost, koja
iziskuje matu i promiljenost, a upravo te vrline dele svi najbolji ratnici, cak i kada se, povrno
gledano, doimaju potpuno razlicitim.
Glejdr nacas zacuta, pa rece: Nego, ta sam ti ono rekao nedavno?

122
Eragon uopte nije morao da se priseca: Da moram da naucim da vidim ono u ta gledam. I
pokuao sam, ucitelju, stvarno jesam.
Ali i dalje nita ne vidi. Pogledaj Arju. Zato je ona dosad bila kadra da te iznova pobeduje?
Zato to te razume, Eragone. Zna ko si i kako razmilja, i zahvaljuci tome te uporno poraava. Zbog
cega te je Murtag potukao na Ognjenoj ravnici, mada nije bio ni priblino brz i jak kao ti?
Zato to sam bio umoran i...
A kako to da mu je polo za rukom da ti ozledi kuk pri vaem poslednjem susretu, dok si ti
njemu samo ogrebao obraz? J a cu ti reci, Eragone. Nije to zato to si ti bio umoran, a on nije. Ne, to je
bilo zato to on tebe razume, Eragone, ali ti ne razume njega. Murtag zna vie o tebi i stoga ima moc
nad tobom, kao i Arja.
Glejdr je nastavio da govori: Pogledaj je, Eragone. Dobro je pogledaj. Ona te vidi onakvog
kakav jesi, ali da li i ti nju vidi na taj nacin? Da li je vidi dovoljno jasno da bi je porazio u bici?
Ukrstivi pogled sa Arjom, Eragon u njenim ocima otkri meavinu odlucnosti i odbrambenog
stava, kao da ga izaziva da pokua da otkrije njene tajne, ali je istovremeno uplaena pred onim to bi
se desilo kad bi mu to polo za rukom. Eragona ispunie sumnje. Da li ju je zaista poznavao onoliko
dobro koliko je mislio? Ili je obmanuo samog sebe meajuci spoljanjost s njenom unutranjocu?
Dopustio si sebi da bude benji nego to bi trebalo, rece mu Glejdr blagim glasom. Bes ima
svoje mesto, ali ovde ti nece pomoci. Ratnik se mora koristiti spoznajom. Ako ti ta spoznaja nalae da
upotrebi bes, onda ce bes i upotrebiti, ali ne moe da uskracuje sebi dodatna saznanja tako to ce
izgubiti narav. Ucini li to, jedina ce ti nagrada biti bol i ozlojedenost.
Umesto toga, mora teiti smirenosti, cak i kada ti za petama jure stotine pomahnitalih
protivnika. Isprazni um i omoguci mu da postane poput mirnog jezerceta koje odraava sve oko sebe a
da ga njegova okolina ipak ne dotice. Spoznaja ce ti se javiti u toj praznini, kada se oslobodi
umiljenih strahova vezanih za pobedu i poraz, ivot i smrt.
Ti ne moe da predvidi sve to moe da iskrsne, i ne moe sebi da jamci uspeh kad god se
suoci s neprijateljem, ali kada bude kadar da sve vidi, da nita ne zanemari, tada se bez oklevanja
moe prilagoditi svakoj promeni. Ratnik koji se najlake prilagodi neocekivanom jeste onaj koji ce
najdue poiveti.
Stoga pogledaj u Arju i vidi ono u ta gleda, pa preduzmi ono to ti se bude ucinilo
najumesnije. A kada krene u nalet, ne doputaj mislima da ti odvlace panju. Razmiljaj bez
razmiljanja kako bi delao kao da te vode instinkti, a ne razum. Hajde, pokuaj.
Eragonu je bilo potrebno nekoliko minuta da se sabere i da porazmisli o svemu to je znao o
Arji: o onome to voli i ne voli, o njenim navikama i osobinama, o znacajnim dogadajima u njenom
ivotu, o onome cega se plaila i cemu se nadala i, to je najvanije, o njenoj skrivenoj cudi - koja je
upravljala njenim pogledom na svet i njenim borbenim umecem. Sve je to uzeo u obzir, pokuavajuci
da iz toga izvuce sutinu njene licnosti. Bee to pogolem zadatak, pogotovo jer se trudio da je ne gleda
na uobicajen nacin - kao predivnu enu kojoj se divio i za kojom je udeo - vec kao osobu kakva je
bila sama po sebi, izdvojena od njegovih elja i potreba.
Izvukao je sve zakljucke koje je mogao da izvuce za to kratko vreme, mada se pribojavao da
su mu opaanja nezrela i preterano jednostavna. Potom je potisnuo nesigurnost, istupio i podigao mac
i tit.
Znao je da Arja ocekuje da ce on pokuati neto drugacije, pa je dvoboj otvorio kao i dva puta
ranije: krenuo je poprecno ka njenom desnom ramenu, kao da eli da zaobide njen tit i da joj napadne
nezaticenu stranu. Nju to nece zavarati, ali morace da nagada ta je to smislio, a to due odri tu
neizvesnost, to bolje.
Neki mali, grubi kamen pomerio mu se ispod desnog stopala. Prebacio je teinu na tu stranu
kako bi odrao ravnoteu.
Taj je pokret izazvao gotovo neprimetan trzaj u njegovom inace ravnomerrnom koraku, ali
Arja ga je zapazila, pa je poskocila k njemu s prodornim poklicem na usnama.
Macevi im se odbie jedan o drugi, jednom pa jo jednom, a potom se Eragon okrenu i, obuzet
iskonskom i iznenadnom uverenocu da ce Arja zamahnuti ka njegovoj glavi, isturi mac ka njenim
grudima najbre to je mogao, ciljajuci tacku blizu grudne kosti koju ce ona morati da ostavi ogoljenu
ako posegne ka njegovoj kacigi.
Intuicija mu je bila dobra, ali procena nije.

123
Toliko je brzo isturio mac da Arja nije imala priliku da skloni ruku, pa je balcakom svog maca
odbila tamnoplavi vrh Brisingra, koji joj bezopasno prolete kraj obraza.
Tren kasnije, Eragonu se odjednom sve zatreslo, a odmah zatim mu pred ocima zatitrae
crvene i narandaste iskrice. Zateturavi se, pao je na koleno oslanjajuci se o tlo obema rukama.
Potmula rika ispuni mu ui.
Zvuk se postepeno stiao, i Glejdr mu rece: Ne pokuavaj sa ishitrenim potezima, Eragone. Ali
nemoj ni da usporava. Pokreni se u pravom trenu, i udarac ti nece biti ni prebrz ni prespor, vec lagan.
Procena trenutka najvanija je u bici. Mora pomno da prati ritam i nacin kretanja svojih protivnika:
gde su jaki, gde su slabi, gde su ukoceni, a gde gipki. Odgovori na taj ritam kada ti to bude
odgovaralo, ili ih zbuni kada ti njihov ritam ne odgovara, i bice kadar da oblikuje tok bitke po svojoj
volji. Ovo mora temeljno da shvati. Utuvi to u glavu i kasnije porazmisli o tome... A sada ponovo
pokuaj!
Streljajuci Arju gnevnim pogledom, Eragon se podigao, odmahnuo glavom da bi je razbistrio i
zauzeo odbrambeni stav, i to po stoti put, bar kako se njemu cinilo. Modrice i masnice iznova mu
zabridee terajuci ga da se oseca kao starac koji pati od kostobolje.
Arja je zabacila kosu, te mu se osmehnula iskezivi svoje jake bele zube.
Ali njen potez nije delovao na njega. Usredsredio se na zadatak pred sobom, ne eleci da
dopusti sebi da ponovo padne na istu smicalicu.
Njoj osmeh nije ni stigao da izbledi sa usana, a on je vec jurnuo napred s Brisingrom
sputenim nisko sa strane kako bi nalet izveo titom. Kao to se i ponadao, poloaj njegovog maca
nagnao je Arju na ishitren, preventivan potez: na silan zamah koji bi ga posekao po kljucnoj kosti da
ga je pogodio.
Eragon se sagnuo pod njenim udarcem, doputajuci da mu se odbije o tit, te je obrnuo i
podigao Brisingr, kao da eli da je posece po nogama i kukovima. Uspela je da mu zapreci put titom,
a onda ga je odgurnula izbacujuci mu sav vazduh iz pluca.
Nastupilo je kratko zatije dok su njih dvoje kruili jedno oko drugog, traeci neku omaku
koju bi mogli da iskoriste. Vazduh izmedu njih bee proet napetocu dok su se pomno posmatrali
praveci hitre, trzave pokrete nalik na pticje usled silne energije koja im je kuljala kroz vene.
Onda taj pritisak puce nadvoje poput staklenog tapa.
Zamahnuo je ka njoj, ali ona je odbila udarac. Macevi su im se pomerali toliko brzo da behu
gotovo nevidljivi. Dok su razmenjivali udarce, Eragon je drao oci prikovane uz njene, ali takode se,
kao to mu je Glejdr preporucio, trudio da osmatra ritam i nacin kretanja njenog tela, istovremeno ne
zaboravljajuci ko je ona i kako bi mogla da reaguje. Toliko je silno eleo da pobedi da mu se cinilo da
ce puci od muke ako se to ne dogodi.
No uprkos tolikom trudu, Arja ga je iznenadila obratnim udarcem jabukom maca po rebrima.
Eragon zastade, te opsova.
To je vec bilo bolje, rece mu Glejdr. Mnogo bolje. Procena trenutka bila ti je gotovo savrena.
Ali ne sasvim.
Ne, ne sasvim. J o si previe besan, a um ti je isuvie zbrkan. Mora da pamti sve to je
vano, ali ne daj da ti to odvlaci panju od onoga to se deava pred tobom. Iznadi u sebi neko mirno
mesto, i neka te sve svakodnevne brige zapljusnu, ali tako da te ne odnesu sa sobom. Trebalo bi da se
oseca kao kada te je Oromis naterao da oslukuje misli umskih stvorenja. Tada si bio svestan svega
to se odvijalo oko tebe, iako nisi bio usredsreden ni na jednu pojedinost. Ne gledaj samo u Arjine oci.
ia ti je isuvie suena, previe skucena.
Ali Brom mi je kazao...
Svoje oci moe da koristi na razlicite nacine. Brom je imao svoj nacin, mada on i nije bio
najprilagodljiviji, niti pak najpodesniji za velike bitke. On se uglavnom borio jedan na jedan, ili u
manjim skupinama, to se odraavalo i na njegove navike. Bolje je da ima iri vidik nego ui, inace bi
te neki deo okoline ili same prilike zatekao nespremnog. Razume li me?
Da, ucitelju.
Hajde onda jo jednom, ali ovoga puta budi oputeniji i proiri vidokrug.

124
Eragon je ponovo pretresao svoje znanje o Arji. Kada je odlucio ta ce i kako ce, zamurio je,
usporio disanje, pa se povukao duboko u sebe. Strahovi i teskobe postepeno isparie iz njega,
ostavljajuci za sobom duboku prazninu koja je primirila bol od povreda i podarila mu osecaj neobicne
jasnoce. Mada nije izgubio tenju ka pobedi, pomisao na poraz vie ga nije mucila. Bice kako bude, ali
on sigurno nece nepotrebno brinuti zbog onoga to mu je sudbina namenila.
Spreman?", zapita ga Arja kada je ponovo otvorio oci.
Spreman."
Zauzeli su pocetne poloaje, u kojima potom i ostadoe, nepomicni, cekajuci da onaj drugi
napadne. Sunce se nalazilo sa Eragonove desne strane, to je znacilo da bi sijalo Arji pravo u oci kad
bi je naterao da promeni poloaj. To je i ranije neuspeno pokuavao, ali sada se dosetio kako bi to
mogao da izvede.
Znao je da je Arja ubedena da moe da ga pobedi. Bio je siguran da pritom ne zanemaruje
njegove vetine, ali ma koliko da je bila svesna njegovih sposobnosti i njegove elje za napretkom,
ona je ipak osvojila gotovo sve njihove okraje. To joj je iskustvo govorilo da ga je lako poraziti, sve i
ako joj je razum moda govorio drugacije. Njena je samouverenost samim tim bila i njena slabost.
Misli da je bolja od mene u macevanju, rekao je sebi. Moda i jeste, ali ta njena ocekivanja
mogao bih da iskoristim protiv nje. Ako je icim budem porazio, porazicu je upravo time.
Pomerio se nekoliko koraka u stranu, uzvracajuci Arji osmeh. Lice mu je ostalo zadivljujuce
ravnoduno. Tren kasnije, poletela je ka njemu, kao da eli da ga obrva i srui na zemlju.
Povio se unazad, nagnut nadesno, kao da eli da je navede u eljenom pravcu.
Arja se naglo zaustavila nekoliko metara od njega, te ostade nepomicna poput divlje ivotinje
zarobljene nasred cistine. Zatim je u vazduhu pred sobom opcrtala polukrug macem, sve vreme zureci
u njega. Zakljucio je da ju je Glejdrovo prisustvo posebno navelo da se istakne.
Potom ga je zaprepastila kada je odjednom zareala tiho kao macka. Poput njenih predanjih
osmeha, i to reanje je predstavljalo oruje kojim je htela da ga pomete. U tome i jeste uspela, ali samo
delimicno, poto je naucio da ocekuje slicne poteze od nje, mada moda ne ba takav.
Arja je razmak izmedu njih prela u jednom jedinom skoku i zamlatarala pred njim tekim,
iskoenim zamasima maca koje je uspeo da zaustavi titom. Dopustio je da njen napad prode bez
uzvracanja udaraca, kao da je prejaka za njega pa on moe samo da se brani. Prilikom svakog glasnog
i bolnog trzaja ruke i ramena, povlacio se nadesno, povremeno zapinjuci kako bi pojacao utisak da ga
je potisnula.
Pritom je ostao smiren i pribran - potpuno prazan iznutra.
Znao je da ce mu se pravi trenutak ukazati i pre nego to se to desilo, a kada se konacno
ukazao, postupio je bez razmiljanja i dvoumljenja, trudeci se da ne bude ni brz ni spor, vec da samo
iskoristi mogucnost koju mu je taj savren trenutak pruio.
Kada se Arjin mac obruio ka njemu u munjevitom luku, nagnuo se nadesno kako bi izbegao
secivo, te mu se sunce nalo tik iza leda.
Vrh njenog maca zario se u tlo uz glasan zvuk.
Arja okrenu glavu kako joj se ne bi izgubio iz vida, ali pogreila je pogledavi pravo u sunce.
Zakiljila je i zenice joj se odjednom suzie i skupie.
Kada je ostala zaslepljena, Eragon je protnuo Brisingr pod njenu levu ruku, te ju je ubo u
rebra. Mogao je da je posece i po potiljku, to bi i ucinio da je to bila prava borba, ali uzdrao se poto
je takav zamah mogao da ubije cak i izveden zatupljenim macem.
Arja otro vrisnu kad je Brisingr dotace, pa se zatetura unazad. Zaustavila se steuci rebra
rukom, te se, cela nabranog od bola, zagledala u njega sa cudnim izrazom na licu.
Odlicno!, obradova se Glejdr. Hajde, ponovo!
Eragon se nacas ozario od zadovoljstva, ali se potom bre-bolje okrenuo od tog osecanja kako
bi se vratio u prethodno stanje usredsredenog opreza.
Kada se i Arja pribrala i spustila ruku, ona i Eragon stadoe paljivo da krue jedno oko
drugog, i cinili su to sve dok sunce nije prestalo da im bije pravo u oci. Onda pocee iznova. Eragon je
ubrzo zapazio da je Arja mnogo opreznija nego ranije. To bi ga inace oduevilo i navelo da je napadne
jo nasrtljivije, ali odupro se tom porivu poto mu je sada bilo jasno da ona to radi s namerom. Proguta
li njen mamac, ubrzo ce se naci na kolenima pred njom, kao i toliko puta ranije.
Njihov je okraj trajao svega nekoliko sekundi, ali i to je bilo dovoljno da razmene nekoliko
munjevitih udaraca. titovi im zakripae, grumenje zemlje polete s tla, a macevi zazvonie jedan o

125
drugi dok su se njih dvoje prebacivali s jednog poloaja na drugi izvijajuci tela u vazduhu lelujavo
poput dva stuba dima.
Ishod je bio isti kao prethodnog puta. Eragon se neopaeno provukao kroz Arjinu odbranu uz
vet rad nogu i obrtaj zgloba, uspevi da je posece preko grudi, od ramena do grudne kosti.
Arja se zateturala od siline udarca i sruila se na koleno, a zatim i ostade na tlu, mrteci se i
teko diuci kroz stisnute nozdrve. Obrazi joj neobicno prebledee, izgubivi svu boju sem malo
rumenila visoko na oba obraza.
Iz pocetka!, naredi im Glejdr.
Eragon i Arja ga posluae bez pogovora. Uz dve pobede, Eragonova Iscrpljenost je jenjala,
mada je primetio da za Arju vai upravo suprotno.
Naredni okraj nije imao jasnog pobednika: Arja se pribrala uspevi da izbegne sve Eragonove
smicalice i zamke, to je i on ucinio s njenima. I tako su se borili sve dok se nisu toliko iscrpli da
nijedno vie nije moglo dalje, pa se oslonie o maceve koji im behu preteki da bi ih podigli, zadihani i
obliveni znojem koji im je kapao s lica.
Iz pocetka, rece Glejdr potmulim glasom.
Iskezivi se, Eragon je trgnuo Brisingr iz zemlje. to ga je iscrpljenost vie obuzimala, to mu
je bilo tee da dri um ispranjen i da ne obraca panju na bolne prigovore koje mu je telo slalo.
Takode mu je bivalo sve tee da se odupre, pa cak i da se obuzda i izbegne da postane rtva
natmurenog raspoloenja u koje bi obicno zapao kad bi mu bio potreban odmor. Ali pretpostavljao je
da Glejdr pokuava da ga nauci da se nosi i s tim izazovom.
Ramena su mu isuvie bridela da bi drao mac i tit pred sobom. Spustio ih je oko struka,
nadajuci se da ce ih dovoljno brzo podici kada bude trebalo. Arja je ucinila isto.
Vukli su noge jedno oko drugog, grubo oponaajuci predanje elegantne pokrete.
Eragon je bio sasvim iznuren, ali ipak je odbijao da se preda. Na nacin koji mu nije bio sasvim
jasan, njihovo se vebanje pretvorilo u neto u cemu na probu nije bila stavljena samo njegova
umenost u baratanju orujem vec i on sam: bee to proba njegovog karaktera, njegove snage i njegove
izdrljivosti. I nije bio Glejdr taj koji ga je stavio na probu, vec Arja. Kao da je elela neto od njega,
kao da je elela da joj dokae... nije znao ta, ali reio je da se iskae najbolje to uzmogne. Bice
spreman za vebu sve dok to bude i ona, ma koliko bolelo.
Graka znoja skotrljala mu se u levo oko. Trepnuo je, a Arja je odmah nasrnula na njega
vriteci.
Ponovo su se upustili u tu smrtonosnu igru, i ponovo su se borili do nereenog ishoda.
Iznurenost ih je ucinila nespretnim, ali ipak su se skupa kretali, grubo uskladujuci poteze, te nijedno
nije moglo da osvoji pobedu.
Zavrili su stojeci jedno pred drugim, s macevima ukrtenim oko balcaka te stadoe da se
guraju uz ono malo preostale snage.
Dok su tako stajali, bespomocno se gurajuci napred-nazad, Eragon joj priguenim, strastvenim
glasom rece: J a te... ja te konacno vidim."
Blistava iskra pojavi se u Arjinim ocima, ali nestade hitro kako se pojavila.

126
OTVORI MI DUU

Glejdr ih je naterao da se jo dva puta bore. Oba dvoboja behu kraca od prethodnog, i oba su
bila nereena, to je zlatnog zmaja nasekiralo mnogo vie nego Eragona i Arju.
Glejdr bi ih terao da vebaju sve dok ne bi postalo krajnje ocigledno ko je bolji ratnik, ali kada
se poslednji dvoboj zavrio, oboje behu toliko umorni da su se sruili na zemlju, gde i ostadoe da lee
jedno do drugog pokuavajuci da dodu do daha, te je cak i Glejdr morao da prizna da bi bilo
necelishodno - ako ne i tetno - da nastave.
Nakon to su se oporavili dovoljno da mogu da ustanu i hodaju, Glejdr ih je pozvao u
Eragonov cador.
Prvo su, pomocu Safirine energije, iscelili bolnije povrede. Potom su svoje ulubljene titove
odneli vordenskom oruaru Fredriku, koji im dade zamene, ali tek poto im je odrao bukvicu o tome
kako bi trebalo bolje da se staraju o svojoj opremi.
Kada su konacno stigli do cadora, ispred njega zatekoe Nasuadu, koja ih je cekala sa svojom
uobicajenom straom. Pa, bilo je i vreme", rece im zajedljivo. Ako ste vas dvoje konacno zavrili s
medusobnim mlacenjem, trebalo bi da porazgovaramo." Ne rekavi vie nita, uvukla se u cador.
Blodgarm i njegovi vracevi okupie se u irokom krugu oko cadora, izazvavi time, bar koliko
je Eragon primetio, nelagodu u Nasuadinim gardistima.
Eragon i Arja udoe u cador za Nasuadom: Safira ib je iznenadila promolivi glavu kroz ulaz,
te se skucen prostor ubrzo ispunio mirisom dima i zagorelog mesa.
Iznenadna pojava Safirine krljune njuke prepala je Nasuadu, ali ona se brzo pribrala.
Obratila se Eragonu: Ono malocas bee Glejdr, jelda?"
Bacio je pogled kroz cador nadajuci se da su njeni straari previe daleko da bi ih culi, te joj
klimnu: J este."
E tacno sam znala!", uzviknula je, zvuceci zadovoljno. Onda joj se na licu pojavi neko
kolebanje: Mogu li da razgovaram s njim? Da li je to... doputeno, ili on razgovara samo s
vilenjacima i J ahacima?"
Eragon je takode oklevao, te pogleda u Arju traeci pomoc. Ne znam", rece. Nije se jo
sasvim oporavio. Moda nece eleti... "
Porazgovaracu s tobom, Nasuada, kceri Aihadova, rece Glejdr, te im njegov glas odjeknu u
glavama. Pitaj me to ti je volja, a onda nas ostavi da radimo, jo mnogo ta valja obaviti kako bismo
Eragona pripremili za predstojece izazove.
Eragon nikada nije video Nasuadu toliko zapanjenu. Gde je?", izustila je rairenih ruku.
Pokazao joj je parce zemlje pokraj kreveta.
Nasuada je podigla obrve, klimnula, pa se pribrala i zvanicno pozdravila Glejdra. Usledila je
razmena uctivih reci, tokom koje je Nasuada pitala Glejdra za njegovo zdravlje, te da li mu Vordeni
mogu bilo ta doneti. U odgovor na njeno prvo pitanje, zbog kojeg je Eragon bio veoma napet, Glejdr
joj je ljubazno objasnio da je s njegovim zdravljem sve u redu, hvala na pitanju, a to se tice one druge
stvari, njemu od Vordena nije bilo potrebno nita, mada je cenio njenu zabrinutost. Vie ne jedem,
rekao je, vie ne pijem, i vie ne spavam na nacin koji bi ti razumela. J edini uitak, jedino
zadovoljstvo koje sada imam jeste razmiljanje o tome kako bih mogao da izazovem Galbatoriksov
sunovrat.
To mogu da razumem", rekla mu je Nasuada, poto je i kod mene tako."
Potom je pitala Glejdra da li zna kako Vordeni mogu da osvoje Dras Leonu bez utroka
neprihvatljivog broja ljudi i opreme i bez, kako je rekla, opasnosti da Eragona i Safiru isporuci
Carstvu pravo u ruke, kao pilice za klanje".
Bilo joj je potrebno neko vreme da Glejdru podrobnije objasni njihove okolnosti, nakon cega
joj on, prikladno razmislivi, rece: Nemam za te lagano reenje, Nasuada. Razmiljacu jo o tome, ali
trenutno ne vidim jasan put za Vordene. Da su Murtag i Trn sami, lako bih im savladao umove.
Medutim, Galbatoriks im je dao previe Eldunarija da bih to mogao da ucinim. Ishod ne bi bio siguran
cak ni uz Eragonovu, Safirinu i vilenjacku pomoc.

127
Vidno razocarana, Nasuda je nakratko zacutala, a onda je poravnala haljinu, te zahvalila
Glejdru na odvojenom vremenu. Sve ih je pozdravila i krenula napolje, ali je paljivo zaobila Safirinu
glavu kako je ne bi dotakla.
Eragon se donekle opustio spustivi se na svoj leaj, a Arja se smestila na nizak tronoac.
Obrisao je dlanove o nogavice poto su mu ruke bile lepljive, kao i svi ostali delovi tela, a onda je
ponudio Arji meinu s vodom, koju je ona prihvatila zahvalivi mu. Kada je otpila, i sam je uzeo
nekoliko gutljaja. Zbog vebanja je bio gladan kao vuk. Voda mu je umirila krcanje u stomaku, ali
nadao se da ih Glejdr nece dugo zadravati. Sunce bee gotovo zalo, pa je hteo da ode po topao obrok
kod vordenskih kuvara pre nego to ugase svoje vatre i odu na spavanje. U suprotnom ce morati da
lomi zube o bajat hleb, sueno meso, budav ovciji sir i, ako bude imao srece, o koju glavicu sirovog
crnog luka - to i ne bee primamljiva pomisao.
Cim su oboje seli, Glejdr poce da im prica, dreci Eragonu predavanje o osnovama mentalne
borbe. Iako je vec bio upoznat s time, Eragon je pomno sluao, a kada bi mu zlatni zmaj rekao da ucini
neto, izveo bi to bez pitanja i pogovora.
Ubrzo su preli na prakticne vebe. Glejdr je otpoceo s proverom Eragonove odbrane sve
silnijim napadima, te su se naposletku upustili u pravu borbu u kojoj su obojica pokuavala da osvoje
prevlast, makar i na tren, nad mislima svoga protivnika.
Tokom borbe, Eragon je leao na ledima sklopljenih ociju, usredsreden na unutranju oluju
koja je tutnjala izmedu njega i Glejdra. Bio je slab i trom od iscrpljenosti, a zlatni zmaj bee sve i
odmoran, i izuzetno mocan, pa je Eragon mogao samo da odbija Glejdrove napade. No dosta se dobro
drao, znajuci da bi, u pravoj borbi, pobednik nesumnjivo bio Glejdr.
Srecom, Glejdr je donekle popustio zbog Eragonovog stanja, mada je ipak rekao: Uvek mora
biti spreman da odbrani svoju bit, cak i dok spava. Sasvim se lako moe dogoditi da se suoci s
Galbatoriksom ili Murtagom ba kad bude iscrpljen kao sada.
Nakon jo dva okraja, Glejdr je prihvatio ulogu veoma govorljivog posmatraca, a Arja je
zauzela mesto Eragonovog protivnika. Bila je umorna koliko i Eragon, ali on je ubrzo otkrio da mu je
u pogledu carobnjackog dvoboja bila i vie nego ravna. Nije se mnogo iznenadio. Kada su se onda
sukobili mislima, gotovo ga je ubila, a tada je jo bila omamljena nakon zatocenitva u Dilidu.
Glejdrove misli bile su sabrane i usredsredene, ali cak ni on nije mogao da nadmai celicnu volju
kojom je Arja vladala svojom svecu.
Njeno samosavladavanje predstavljalo je osobinu koju je Eragon primetio i kod drugih
vilenjaka. Prvenstveno kod Oromisa, koji je, po Eragonovom miljenju, toliko savreno vladao samim
sobom da ga nikada nije mogla uznemiriti ni najmanja sumnja ili briga. Eragon je vilenjacku
odmerenost smatrao urodenom odlikom njihovog naroda, ali i prirodnim ishodom njihovog strogog
vaspitanja, obrazovanja i upotrebe drevnog jezika. Govorenje i razmiljanje na jeziku koji je sprecavao
ljude da lau i u kojem je svaka rec posedovala carobne moci nije doputalo nepromiljenost u
mislima i govoru, te oni nisu bili skloni da doputaju osecanjima da zavladaju njima. Stoga su, kao po
pravilu, vilenjaci imali daleko vecu moc samokontrole nego pripadnici bilo kog drugog naroda.
On i Arja su se nekoliko minuta nadmetali umovima tako to je on pokuavao da pobegne od
njenog sveobuhvatnog stiska dok je ona pokuavala da ga prikleti i uhvati kako bi mogla da nametne
svoju volju njegovim mislima. Nekoliko ga je puta uhvatila, ali uvek bi izmigoljio nakon nekoliko
sekundi, mada je znao da bi mu bilo kasno da se spaava da je elela da mu nakodi.
Dok su im se umovi dodirivali, Eragon je sve vreme bio svestan neke sumanute muzike koja je
dopirala iz mracnih kutaka Arjine svesti. Ta je muzika pokuavala da ga namami da napusti svoje telo,
preteci da ce ga zarobiti mreom sablasnih i cudnovatih melodija kojima nije bilo slicnih medu
ljudskim pesmama. On bi se rado i predao carima te muzike da ga nisu ometali Arjini napadi i
spoznaja da se ljudima nikada nije pisalo dobro kada bi postali previe opcinjeni radom vilenjackog
uma. Moda bi uspeo da utekne nepovreden. Ipak je on bio J ahac. Bio je drugaciji. Ali to ipak bee
rizik na koji nije bio spreman dok mu je njegova pamet draga. Onda je cuo da je, umeavi se u
Blodgarmove misli, Nasuadin straar Garven pretvoren u zabezeknutog sanjara.
Stoga se opirao tom iskuenju, ma koliko mu teko bilo.

128
Glejdr je potom pozvao Safiru da im se pridrui, ponekad kao Eragonova protivnica, a
ponekad kao njegova podrka - kao to joj stariji zmaj rece: Ti mora biti uvebana u ovome kao i
Eragon, Svetlokrljuna. Safirino prisustvo umnogome je izmenilo ishod njihovih mentalnih sukoba.
Ona i Eragon su zajedno uvek mogli da odbiju Arju, mada im nije uvek bilo lako. Zdruena moc cak
im je omogucila da savladaju Arju u dva odvojena slucaja. Medutim, kada se Safira udruila sa Arjom,
njih dve su toliko nadvladale Eragona da je on cak odustao od odbrane, pa se povukao duboko u sebe
sklupcavi se u lopticu poput ranjene ivotinje, usput recitujuci neke stihove i cekajuci da talasi
mentalne energije koji su divljali oko njega utihnu.
Glejdr ih je naposletku razvrstao u parove, sebe sa Arjom a Eragona sa Safirom, pa su tako
poveli dvoboj, kao da su dva J ahaca i dva zmaja sukobljeni u bici. U nekoliko prvih, veoma napetih
minuta, bili su jednaki, ali na kraju se pokazalo da su Glejdrova snaga, iskustvo i mudrost, spojeni sa
Arjinom vicnocu, bili previe za Eragona i Safiru, koji nisu imali izbora do da priznaju poraz.
Nakon toga, Eragon je osetio da iz Glejdra isijava neko nezadovoljstvo. Osetivi se
povredenim, Eragon rece: Bicemo bolji sutra, ucitelju.
Glejdr se jo vie natmurio. Cak se i on cinio umornim od vebanja. Bio si ti dobar, maleni.
Ne bih mogao da traim vie od tebe ni da si bio stavljen pod moje okrilje kao egrt na Vroengardu.
Medutim, ne moe da nauci sve to mora da nauci za svega nekoliko dana ili nedelja. Vreme nam
prouce izmedu zuba poput vode, i uskoro ga vie nece biti. Potrebne su ti godine da bi savladao
vetinu borbe mislima: godine, desetleca i vekovi, a cak i tada ce ostati mnogo onoga to treba nauciti,
otkriti - o sebi, o svojim neprijateljima i o samoj sutini ovoga sveta. Besno riknuvi, Glejdr ucuta.
Pa onda cemo nauciti sve to moemo, pa neka sudbina odluci ta ce biti dalje, rece Eragon.
Osim toga, Galbatoriks moda jeste imao stotinu godina da uveba svoj um, ali takode je i prolo vie
od stotinu godina otkako si ga ti poducavao. Sigurno je bar neto zaboravio. Siguran sam da ga
moemo poraziti uz tvoju pomoc.
Glejdr frknu. Sve si vetiji na jeziku, Eragone Senkoubico. Ipak je zvucao kao da mu je drago.
Potom ih je upozorio da moraju da jedu i da se odmore, pa se povukao iz njihovih umova ne rekavi
vie nita.
Eragon je bio uveren da ih zlatni zmaj i dalje posmatra, ali vie nije mogao da oseti njegovo
prisustvo, te ga je obuzeo neocekivan osecaj praznine.
Kroz ruke i noge protresla ga je jeza, te je zadrhtao.
On, Safira i Arja sedeli su u polumraku cadora, neraspoloeni za pricu. Eragon odjednom
ustade, te rece: Cini mi se da mu je bolje." Glas mu je pomalo zakripao jer je dugo cutao, pa je
ponovo posegnuo za mehom s vodom.
Mislim da mu ovo prija", rece Arja. I ti mu prija. Bez necega to bi mu dalo smisao i cilj,
sav onaj cemer zasigurno bi ga ubio. Zadivljujuce je to to je uopte preiveo. Divim mu se zbog toga.
Malo je bica - i medu ljudima, i medu vilenjacima, i medu zmajevima - koja bi mogla da nastave
nepomucenog razuma nakon takvog gubitka."
Brom je uspeo."
I on je bio vredan divljenja."
ta misli: ubijemo li Galbatoriksa i ruikana, kako ce Glejdr odreagovati?, Upita Safira. Da li
ce nastaviti dalje, ili ce se naprosto... zaustaviti?
Arji u zenicama zatitra iskra svetlosti kada je pogledala u Safiru. Vreme ce pokazati. Nadam
se da nece, ali ako pobedimo kod Urubejna, sasvim je moguce da ce Glejdr zakljuciti da vie nije
kadar da nastavi sam, bez Oromisa."
Ne moemo mu tek tako dopustiti da odustane." Slaem se.
Nije na nama da ga zaustavljamo ako rei da pode u bespuce", rece Arja strogo. To je
njegov izbor, samo njegov."
J este, ali moemo da pokuamo da ga urazumimo i da mu pomognemo da shvati da je ivot i
dalje vredan ivljenja."
Neko je vreme nepomicno sedela ozbiljnog lica, a onda rece: Ne elim da umre. Nijedan
vilenjak to ne eli. Medutim, ako mu je svaki budan tren mucan, zar nije bolje da potrai izlaz?"
Ni Eragon ni Safira nisu imali odgovor na njeno pitanje.

129
Njih troje su jo malo raspravljali o dnevnim zbivanjima, a onda je Safira izvukla glavu iz
cadora kako bi sela na svoju travnatu povrinu u neposrednoj blizini. Osecam se kao lisica kojoj se
glava zaglavila u zecjoj rupi, poalila se. Sve me krljuti svrbe kada ne mogu da vidim da li mi se neko
unja otpozadi.
Eragon je mislio da ce i Arja otici, ali iznenadio se jer je jo malo ostala, naizgled raspoloena
da sedi i prica s njim o svemu i svacemu. On joj je, naravno, vrlo rado izaao u susret. Predanji osecaj
gladi nestao je dok se u mislima borio s njom, Safirom i Glejdrom, a ionako je bio i vie nego spreman
da zaboravi na topli obrok u zamenu za njeno prijatno drutvo.
Noc se spustila oko njih, te se tabor jo vie utiao dok se njihov razgovor prebacivao s jedne
teme na drugu. Eragon je bio pomalo oamucen od iscrpljenosti i uzbudenja, skoro kao da je popio
previe medovine, a primetio je da je i Arja oputenija nego inace. Pricali su o mnogo cemu: o Glejdru
i njihovom vebanju, o opsadi Dras Leone i onome to bi povodom toga mogli da urade, i o mnogim
drugim, manje vanim stvarima, o dralu kojeg je Arja videla kako lovi u rogozini pokraj jezera, o
krljuti koja je Safiri spala s nosa, i o tome kako im se primaklo novo godinje doba, te su dani ponovo
postali hladniji. Ali uvek bi se vratili na temu koja im je vecito bila u mislima, a to behu Galbatoriks i
ono to ih je ocekivalo u Urubejnu.
Dok su, kao i mnogo puta ranije, pretresali sve vrste carobnih zamki koje bi Galbatoriks
mogao da postavi pred njih, razmiljajuci i o nacinima na koje bi mogli da ih izbegnu, Eragon se
prisetio Safirinog pitanja o Glejdru, te rece: Arja?"
Da?" Razvukla je tu rec, podiuci i sputajuci glas kao u kakvoj melodiji. ta ce raditi kada
se ovo jednom okonca? Mislim, ako jo budemo ivi."
A ta ce ti raditi?"
Trljajuci jabuku Brisingra prstom, porazmislio je o tom pitanju. Ne znam. Nisam dozvolio
sebi da mnogo razmiljam o tome ta ce biti nakon Urubejna... Sve zavisi od onoga to Safira bude
elela, ali pretpostavljam da bismo se mogli vratiti u dolinu Palansar. Mogao bih da nam sagradim
dvor na padinama jedne od planina. Moda ne bismo provodili mnogo vremena tamo, ali bar bismo
imali dom u koji moemo da se vratimo kada ne bismo leteli s jednog kraja Alagezije na drugi." Ovla
se osmehnuo. Siguran sam da cemo i tada biti zauzeti, cak i ako Galbatoriks bude mrtav... No ti mi
jo nisi odgovorila na pitanje: ta ce ti raditi ako pobedimo? Sigurno si neto smislila. Imala si mnogo
vie vremena za razmiljanje od mene."
Arja je podigla jednu nogu na hoklicu, pa ju je obavila rukom i prislonila bradu na koleno. U
priguenoj polutami cadora, lice kao da joj je lebdelo spram bezoblicne crne pozadine, poput utvare
koja se tu stvorila usred noci.
Provela sam mnogo vie vremena medu ljudima i patuljcima nego pored alfakina", rekla mu
je, upotrebivi naziv za vilenjake na drevnom jeziku. Vec sam se na to i navikla, pa ne bih elela da
se vracam u Elesmeru da tamo ivim. Tamo se skoro nita ne deava, mogu da ti prohuje vekovi a da ti
to i ne primeti dok sedi i zuri u zvezde. Ne, mislim da cu i dalje biti na usluzi svojoj majci kao
izaslanica. Du Veldenvorden sam isprva napustila zato to sam htela da pomognem svetu da
povrati ravnoteu. Kao to si i sam rekao, imacemo tota da obavimo ako uspemo da svrgnemo
Galbatoriksa, tota cemo morati da vratimo na svoje mesto, a ja cu biti deo toga."
Aaa." To ba i ne bee ono cemu se on nadao, ali bar je prualo mogucnost da nece izgubiti
dodir nakon Urubejna i da ce i dalje, tu i tamo, moci da se vidi s njom.
Ako je i primetila njegovo nezadovoljstvo, Arja to nicim nije pokazala.
Razgovarali su jo nekoliko minuta, a onda se Arja pozdravila i ustala.
Kada je prola pokraj njega, Eragon posegnu ka njoj, kao da eli da je zaustavi, ali bre-bolje
povuce ruku. Cekaj", rece tiho, ni sam ne znajuci cemu se to ponadao, mada se necemu ipak nadao.
Srce mu bre zakuca, te ga zacu cak i u uima, a obrazi mu se zarumenee.
Arja zastade pred ulazom u cador okrenuta ledima. Laku noc, Eragone", rekla je, pa se
provukla izmedu atorskih krila i nestala u noci, ostavljajuci ga da sedi sam u tami.

130
OTKRIE

Eragonu su naredna tri dana brzo prola, to nije vailo i za ostatak Vordena, koji i dalje
ostadoe obavijeni letargijom. Stanje ispred Dras Leone i dalje je bilo nepromenjeno i nereeno, mada
su se svi uzbudili kada je Trn promenio svoj uobicajeni poloaj iznad prednje kapije, prebacivi se na
grudobran stotinak metara udesno. Nakon podue rasprave, i nakon iscrpnog savetovanja sa Safirom,
Nasuada i njeni savetnici zakljucie da se Trn prebacio iskljucivo zarad udobnosti: drugi deo
grudobrana bio je donekle ravniji i dui. Osim toga, opsada se nastavila bez ikakvih promena.
Eragon je jutra i veceri provodio uceci s Glejdrom, a popodneva vebajuci sa Arjom i jo
nekoliko vilenjaka. Njegovi okraji s vilenjacima nisu bili dugacki i naporni kao onaj sa Arjom, poto
bi bilo nepromiljeno da se toliko naprezao svakoga dana - ali njegovi casovi s Glejdrom bili su
estoki kao i ranije. Prastari zmaj nije posustajao u svojim naporima da pobolja Eragonove vetine i
znanje, a nije mu ni opratao greke i iscrpljenost.
Eragonu je bilo drago kada je otkrio da je konacno kadar da se i sam iskae kada izade na
megdan vilenjacima. Ali sve ga je to mentalno iscrpljivalo jer bi, ako bi mu usredsredenost opala
makar i na tren, zavrio s macem u rebrima ili pod grlom.
Na svojim casovima s Glejdrom ostvario je napredak koji bi se u uobicajenim okolnostima
smatrao izuzetnim, ali imajuci u vidu njihove prilike, i on i Glejdr behu ogorceni tempom njegovog
ucenja.
Drugog dana, tokom jutarnjih lekcija s Glejdrom, Eragonu pade na pamet da kae: Ucitelju,
kada sam prvi put pristigao medu Vordene u Farden Duru, Blizanci su me stavili na probu -proverili su
moje znanje drevnog jezika, kao i moje poznavanje carolija.
To si vec rekao Oromisu. Zato to sad i meni ponavlja?
Zato to sam se setio necega... Blizanci su zatraili od mene da izvucem bit iz nekog srebrnog
prstena. J a u to vreme nisam znao kako se to radi. Arja mi je kasnije objasnila da drevnim jezikom
moemo da docaramo sutinu bilo koje stvari i bilo kojeg stvorenja. Medutim, meni Oromis nikada
nije spominjao nita takvo, pa sam se pitao... zato nije?
Glejdr je uzdahnuo. Prizivanje pravog oblicja nekog predmeta jeste veoma teka grana madije.
Da bi ti to polo za rukom, mora da razume i shvati sve to je vano za dati predmet - kao kad eli
da pogodi pravo ime neke osobe ili ivotinje. Pored toga, to ti i nema neku upotrebnu vrednost. A
opasno je.
Veoma opasno. Te cini ne mogu biti sastavljene u vidu procesa koji u svakom trenutku moe
prekinuti. U prizivanju pravog oblicja nekog predmeta ili uspe... ili ne uspe, pa onda umre. Nije bilo
razloga da ti Oromis dopusti da oprobava neto toliko opasno, niti si ti u svome ucenju dovoljno
napredovao da bi uopte pricao s njim o tome.
Eragon blago zadrhta shvativi koliko je Arja morala biti ljuta na Blizance kada je prizvala
istinsko oblicje prstena koji su drali u ruci. Onda rece: Voleo bih da pokuam sada.
Eragon oseti kako Glejdr usredsreduje svu svoju panju na njega. Zato?
Moram da saznam da li sam na tom nivou spoznaje, makar posredi bilo neto toliko sitno.
Ponovo pitam: zato?
Ne znajuci kako da mu objasni recima, Eragon je svoje zbrkane misli i osecanja slio u
Glejdrovu svest. Kada je zavrio, Glejdr se ucutao pretresajuci dotok novih podataka. Da li sam u
pravu ako kaem, otpoce zmaj, da ti to izjednacava s porazom Galbatoriksa? Misli da ce, ako to
ucini i preivi, moda uspeti da porazi i kralja?
Da, laknu Eragonu. Nije umeo da izrazi svoje motive jasno kao to je to zmaj ucinio, ali
upravo je na to mislio.
A jesi li siguran da eli da pokua? J esam, ucitelju.
Mogao bi da nastrada, podseti ga Glejdr. Znam.
Eragone!, uzviknu Safira, te mu se njene misli maglovito pojavie u umu. Letela je visoko
iznad tabora, izvidajuci moguce opasnosti, dok je on ucio s Gejdrom. To je previe opasno. Ne
doputam ti da to uradi!
Moram, tiho joj je odgovorio.

131
Glejdr rece i Safiri i Eragonu: Ako je navalio, onda je bolje da pokua dok ga ja posmatram.
Ako ga izda znanje, moda cu moci da mu prenesem neophodne podatke i da ga spasem.
Safira riknu izbacivi iz sebe besan, prodoran zvuk koji ispuni Eragonovu glavu, a potom
Eragon zacu silan nalet vazduha i povike prepadnutih ljudi i vilenjaka: to se Safira bee usmerila ka
tlu. Sletela je toliko estoko da se zatresao citav cador i sve to je bilo u njemu.
Nekoliko sekundi kasnije, proturila je glavu u cador, te se besno zagledala u Eragona. Bila je
zadihana, te mu vazduh iz njenih nozdrva racupa kosu i natera mu suze u oci zbog smrada spaljenog
mesa. Tvrdoglav si ko neki Kul, rekla mu je.
Ko mi kae.
Usna joj se gotovo neprimetno izvi od reanja. ta onda cekamo? Ako vec mora, pocni, pa da
zavrimo s tim!
ta eli da prizove?, upitao ga je Glejdr. To mora biti neto to dobro i temeljno poznaje.
Eragon se osvrnuo po cadoru, a onda mu se pogled spustio na prsten sa safirom koji je nosio
na desnoj aci. Aren... Retko je skidao taj prsten otkako mu ga je Aihad dao u Bromovo ime. Postao
je deo njegovog tela poput ruku ili nogu. Poto je proveo sate i sate zureci u njega, zapamtio je svaku
njegovu zaobljenu liniju i povrinu, pa je, ako bi sklopio oci, mogao da docara njegovu sliku koja bi
bila savrena reprodukcija pravog predmeta. Ali tota ipak nije znao o tom prstenu - njegovu istoriju,
nacin na koji su ga vilenjaci napravili i, najzad, kakve su sve cini utkane u njega.
Ne... necu Aren.
Potom mu pogled skliznu s prstena na jabuku Brisingra. Mac mu je stajao naslonjen uz leaj.
Brisingr", promrmljao je.
Secivo prigueno zaita i mac se malo izvuce iz kanija, kao da ga je neko gurnuo odozdo, te
sitni jezicci plamena izbie iz kanija poseuci ispod balcaka. Kada je Eragon izgovorio cini, ucinivi to
nenamerno, plamen se ugasio a mac je skliznuo nazad u kanije.
Brisingr, pomislio je, potpuno uveren u svoj izbor. Mac je bio iskovan Runoninom vetinom,
ali on je rukovao orudem i alatom, sve vreme pracen mislima vilenjacke kovacice. Ako je na svetu
postojao predmet koji je sasvim razumeo, bio je to njegov mac.
J esi li siguran?, upita ga Glejdr.
Eragon klimnu, a onda se priseti da zlatni zmaj ne moe da ga vidi. J esam, ucitelju... Ali imam
jedno pitanje: da li je Brisingr pravo ime ovogmaca i, ako nije, da li mi je potrebno njegovo pravo ime
da bi cini delovale?
Brisingr" je naziv za vatru, toisam vrlo dobro zna. Pravo ime tvoga maca zasigurno je
daleko sloenije, mada je moguce da obuhvata i rec brisingr". Ako eli, moe zvati svoj mac
njegovim pravim imenom, ali slobodno ga moe nazvati i macem i postici ce isti ishod ukoliko ti je
valjano znanje sve vreme na umu. Ime je samo oznaka znanja, a oznaka ti nije potrebna kako bi se
koristio znanjem. Sitna je to razlika, ali veoma je vana. Razume li me?
Razumem.
Onda pocni kada bude hteo.
Eragon je izdvojio trenutak-dva da bi se pribrao. Potom je pronaao jezgro svoga uma, te
posegnu za njim kako bi se okoristio zalihama energije svoga tela. Preusmerivi tu energiju ka reci
koju je izgovorio, istovremeno razmiljajuci o svemu to je znao o tom macu, Eragon rece jasno i
glasno:
Brisingr!"
Eragon oseti kako mu snage naglo nestaje. Uznemiren, pokuao je da progovori, da se pomeri,
ali cini ga behu prikovale u mestu. Nije mogao ni da trepce ni da die.
Za razliku od prethodnog puta, mac nije planuo u kanijama, vec je zatitrao poput odraza na
vodi. Potom se u vazduhu pokraj njegovog oruja pojavio providan privid: savrena, blistava kopija
isukanog Brisingra. Ma koliko savreno njegov mac bio napravljen - a sam Eragon nikada na njemu
nije pronaao ni jednu jedinu manu - duplikat koji je lebdeo pred njim bee savreniji. Kao da je pred
sobom gledao zamiljen mac kakav cak ni Runon, kraj sveg iskustva u radu s metalom, ne bi mogla da
docara.
Cim se taj privid pojavio pred njim, Eragon je povratio moc disanja i kretanja. Odravao je
cini jo nekoliko sekundi kako bi se divio lepoti onoga to je prizvao, a onda je dopustio da mu se cini
otmu, te avetinjski mac polako nestade.
Posle njegovog nestanka, unutranjost cadora delovala je neocekivano mracno.

132
Eragon je tek tada primetio teret Safirinog i Glejdrovog prisustva u svojoj svesti; pomno su
pratili svaku misao koja bi mu zatreperila u glavi. Oba zmaja behu napeta, vie nego ikada ranije. Ako
bi bocnuo Safiru, sigurno bi se prepala, pa bi stala da se obrce oko sebe.
A ako bih ja tebe bocnula, od tebe bi ostala samo mrlja, rekla mu je.
Eragon se nasmeio, te se umorno spustio na leaj.
Eragon u glavi zacu zvuk slican vetru koji huji po pustoj ravnici: Glejdr se opustio. Bio si
dobar, Senkoubico. Glejdrova hvala iznenadila je Eragona: stari zmaj mu je uputio vrlo malo
komplimenata otkako je poceo da ga poducava. Ali nemoj opet da pokuava s tim.
Eragon se strese te protrlja ruke, pokuavajuci da otera osecaj hladnoce koji mu se uvukao u
udove. Dogovoreno, ucitelju. To ipak nije bio doivljaj koji je eleo da kua iznova. No ipak je osecao
duboko zadovoljstvo. Dokazao je, bez ikakve sumnje, da postoji bar jedna stvar u Alageziji koju moe
da uradi kao bilo ko drugi.
A to mu je pruilo izvesnu nadu.
U zoru trecega dana, Roran se vratio medu Vordene sa svojim saputnicima: bili su umorni,
izranavljeni i iznureni od puta. Roranov povratak bar je na nekoliko sati digao Vordene iz ucmalosti,
poto su njega i ostale docekali poput pravih junaka, ali osecaj dosade ubrzo je ponovo obuzeo vecinu
Vordena.
Eragonu je laknulo to vidi Rorana. Znao je da mu je brat iv i zdrav poto je to proverio u
nekoliko navrata pomocu svojih carobnjackih vizija. No sada kada ga je video pred sobom, Eragon se
reio teskobe koje sve dotad nije ni bio svestan. Roran je bio jedini clan porodice kojeg je jo imao,
poto se Murtag nije racunao, bar to se Eragona tice, pa Eragon nije mogao da podnese pomisao da bi
ga mogao izgubiti.
Dok je gledao Rorana izbliza, zapanjio ga je njegov izgled. Ocekivao je da ce Roran i ostali
biti iscrpljeni, ali Roran je delovao daleko iznurenije od njegovih saboraca: izgledao je kao da je
ostario pet godina tokom tog putovanja. Oci mu behu crvene i podbule, celo izborano, a pritom se
kretao veoma ukoceno, kao da mu je citavo telo prekriveno modricama. A tu je bila i njegova napola
izgorela brada, koja je sada delovala ofucano i prljavo.
Petorica ljudi, jedan manje od prvobitnog broja, odmah je otilo do iscelitelja iz Du Vrangr
Gate da bi se vracevi pobrinuli za njihove rane. Potom su otili pred Nasuadu u njen paviljon. Nakon
to je pohvalila njihovu hrabrost, Nasuada je dala voljno svima sem Roranu, od kojeg je zatraila da
joj do tancina preprica svoje putovanje do Arouza i nazad, kao i samo osvajanje grada. Njegova je
prica potrajala, ali i Nasuada i Eragon, koji je stajao s njene desne strane, paljivo su ga sasluali,
povremeno cak i prestravljeni pojedinostima onoga to im je Roran govorio. Kada je zavrio, Nasuada
je iznenadila i njega i Eragona objavivi im da postavlja Rorana na celo jednog od vordenskih
bataljona.
Eragon je mislio da ce te novosti odueviti Rorana, ali umesto toga, video je kako se bore na
bratovom licu jo vie produbljuju i kako mu se obrve skupljaju. Medutim, Roran nije izrekao ni
prigovor ni albu, vec se naklonio i grubim glasom rekao: Kako vi kaete, gospo Nasuada."
Eragon je potom otpratio Rorana do njegovog cadora, gde ih je Katrina vec cekala. Rorana je
docekala s toliko ocitim izlivom osecanja da je Eragon postideno skrenuo pogled.
Njih troje i Safira potom su zajedno vecerali, ali Eragon i Safira su napustili par prvom
prilikom, poto je bilo ocigledno da Roran nema snage za drutvo, a Katrina ga je elela samo za sebe.
Dok su on i Safira tumarali po taboru u smiraj dana, Eragon zacu nekog kako vice za njim:
Eragone! Eragone! Sacekaj malo!"
Okrenuvi se, ugledao je mravog, krakatog ucenjaka Doda kako trci ka njemu dok mu
pramenovi kose vijore oko ispijenog lica. Dod je u levoj ruci stezao izguvano parce pergamenta.
ta je bilo?", upita ga Eragon zabrinuto.
Ovo!", uzviknu Dod sa iskrama u ocima. Ispruio je pergament i mahnuo njime. Ponovo
sam uspeo, Eragone! Pronaao sam nacin!" U polumraku, oiljci na njegovoj lobanji i slepoocnici bili
su upadljivo svetliji naspram osuncane koe.
ta si ponovo uspeo? I kakav si to nacin pronaao? Uspori malo, nita te ne razumem!"
Dod se tajnovito okrenu oko sebe, te se nagnu ka Eragonu kako bi mu apnuo: Isplatilo se
sve moje citanje i istraivanje. Pronaao sam skriven lagum koji vodi pravo u Dras Leonu!"

133
ODLUKE

Objasnite mi sve ponovo", rece Nasuada. Eragon je nestrpljivo prebacio teinu na drugu
nogu, ali nita nije rekao.
S gomile svitaka i knjiga pred sobom, Dod je izvukao tananu knjiicu u povezu od crvene
koe i po treci put otpoceo istu besedu: Pre otprilike pet stotina godina, bar po mojoj proceni... "
J ormundur ga prekide pokretom ruke: Izostavi te detalje, znamo da su ovo samo nagadanja."
Dod poce iznova: Pre otprilike pet stotina godina, kraljica Forna posla Ersta Sedobradog u
Dras Leonu, to jest u ono to ce tek postati Dras Leonom."
A zato ga je poslala?", upita ga Nasuada poigravajuci se resama na svome rukavu.
Patuljci behu usred svojih plemenskih ratova, te se Forna ponadala da bi mogla da obezbedi
podrku naega naroda tako to bi pripomogla kralju Radgaru pri osmiljavanju i izgradnji bedema
oko grada, kao to su patuljci napravili zidine oko Arouza."
Nasuada je nastavila da uvija i razvija parce tkanine izmedu prstiju: A onda je Dolgrat
Polumotka ubio Fornu... "
Tako je. A Erst Sedobradi nije imao izbora do da se vrati do Beor planina najbre to moe,
ne bi li odbranio svoje pleme od Polumotkinih grabljivaca. Medutim" - Dod podie prst, te otvori
crvenu knjigu - pre no to je krenuo, Erst je izgleda ipak otpoceo posao. Glavni savetnik kralja
Radgara, gospodar J ardli, pribeleio je u svojoj povesti da je Erst otpoceo s radom na nacrtima za
sistem odvodnih kanala ispod gradskog sredita, poto je od toga zavisilo kako ce biti izgradena
utvrdenja."
Sa svog mesta u dnu stola koji se pruao sredinom Nasuadinog paviljona, Orik klimnu i rece:
To vam jeste istina. Morate da iznadete gde ce i kako ce teina biti razmetena i ta bi bilo
najzgodnije za vrstu zemlje na kojoj radite. U suprotnom vas cekaju uruavanja."
Dod nastavi. Dras Leona, naravno, nema podzemne odvode, pa pretpostavljam da nita nalik
na Erstove nacrte nikada nije ni bilo primenjeno. Medutim, nekoliko stranica iza toga, J ardli veli... "
Bacivi pogled niz nos kako bi se zagledao u knjigu, Dod im procita: ... No u obrtu cemernom,
haramije mnoge kuce spalie, poharae mnoga porodicna blaga i utekoe. Vojnici na to presporo
odgovorie, jer pod zemljom okopavahu poput kmetova najniih."
Dod spusti knjigu. E sad, ta li su to iskopavali? Nisam pronaao da se igde drugde pominju
podzemni radovi, ni u Dras Leoni ni oko nje, sve dok... " Odloivi crvenu knjigu, odabrao je drugu,
ogromnu, debelu skoro pola arina, s drvenim koricama. Slucajno sam ba citao Taradas i druge
zagonetke pojava tajnovitih zabeleenih kroz povest ljudi, patuljaka i najdrevnijih vilenjaka, kada
sam... "
To je delo puno greaka", rece Arja. Stajala je s leve strane stola, obema rukama naslonjena
na kartu grada. Pisac nije znao mnogo o mome narodu, a ono to nije znao bez ustezanja je izmislio."
Moda i jeste tako", rece Dod, ali znao je dosta o ljudima, a nas upravo ljudi zanimaju."
Dod otvori knjigu negde pri sredini, te neno spusti njen gornji deo kako bi je poloio na sto. Tokom
svojih istraivanja, Otman je proveo neko vreme u ovome kraju. Uglavnom je proucavao Helgrind i
cudna zbivanja koja se vezuju za njega, ali takode je imao da kae sledece o Dras Leoni: Metani se
cesto aliti znadu na zvukove cudnovate i mirise to dopiru ispod sokaka im i podova, nocu
ponajvecma, no oni to pripisuju avetima, utvarama i ostalim neobjanjivim stvorenjima, ali ako to
zaista jesu utvare, onda su drugacije od svih ostalih za koje sam ikada cuo, poto utvare na drugim
mestima uglavnom izbegavaju zatvorene prostore."
Dod je sklopio knjigu. Srecom, Otman je bio temeljan covek, pa je oznacio mesta na kojima
su se ti zvuci pojavljivali na karti Dras Leone, na kojoj, kao to moete videti, ona stvaraju gotovo
pravu liniju koja se prua kroz stari deo grada."
I vi mislite da to ukazuje na postojanje laguma", rece Nasuada. To bee izjavna recenica, a ne
pitanje.
Da", rece Dod klimajuci glavom.

134
Potom se, sedeci pokraj Nasuade, oglasio i kralj Orin, mada dotad nije mnogo govorio. Nita
od ovoga to ste nam dosad pokazali, vrli Dode, ne dokazuje pravo postojanje laguma. Ako necega i
ima ispod grada, to bi vrlo lako mogao biti podrum, katakomba ili neka druga odaja koja vodi jedino
ka gradevini iznad nje. Cak i ako posredi jeste lagum, mi ne znamo da li on postoji i negde van Dras
Leone, niti kuda vodi, pod pretpostavkom da uopte postoji. Da nije moda ba do sredita palate?
Osim toga, sudeci po samoj vaoj prici, malo je verovatno da je izgradnja tog navodnog laguma ikada
zavrena."
Malo je verovatno da je posredi bilo ta drugo do lagum, s obzirom na njegov oblik, Vae
velicanstvo", rece Dod. Ni podrumi ni katakombe nikada nisu toliko uzani i dugacki. to se pak tice
toga da li je dovren ili ne... znamo da nikada nije koricen za svoju prvobitnu namenu, ali takode
znamo da je postojao bar do Otmanovog vremena, to znaci da je lagum, ili prolaz, ili ta god to bilo,
morao biti zavren bar u nekoj meri, inace bi ga podzemne vode odavno unitile."
A gde mu je onda izlaz - ili ulaz, na kraju krajeva?", upita ga kralj.
Dod je stao da ceprka po hrpi svitaka, te je posle nekoliko trenutaka izvukao drugu mapu
Dras Leone, koja je prikazivala i delove okoline. U to ne mogu biti siguran, ali ako zaista vodi iz
grada, onda verovatno izlazi negde ovde... " Spustio je kaiprst blizu istocnog kraja grada. Vecina
gradevina izvan zidina koje su titile samo srce Dras Leone nalazila se na zapadnoj strani grada, pokraj
jezera. To je znacilo da je tacka koju je Dod pokazivao, iako je ukazivala na pustaru, bila blia
sreditu Dras Leone nego to bi to bio neko ko bi pokuao da mu se priblii iz bilo kog drugog pravca,
a da pritom zaobide sve zgrade. Ali to se ne moe ovako odrediti, vec neko mora licno da proveri."
Eragon se namrtio. Mislio je da je Dodovo otkrice opipljivije.
Zasluujete pohvale za ovo istraivanje, vrli Dode", rece Nasuada. Moguce je da ste opet
ucinili veliku uslugu Vordenima." Ustala je sa svoje stolice s visokim naslonom, te je prila mapi.
Skuti njene haljine zautae vukuci se po zemlji. Poaljemo li nekog izvidaca da to ispita, doci cemo
u opasnost da privucemo panju Carstva ka naoj usredsredenosti na taj kraj. Sve i da lagum postoji, u
tom slucaju nam ne bi mnogo koristio, poto bi nas Murtag i Trn cekali na drugom kraju." Pogledala je
u Doda. ta mislite: koliko je taj lagum irok? Koliko bi ljudi moglo da stane u njega?"
Ne bih znao reci. Moda... "
Orik se zakalja, te rece: Ovdanja zemlja je meka i glinasta, i ima podosta mulja u sebi - to
je silna muka za prokopavanje laguma. Ako je Erst znao svoj posao, ne bi osmislio samo jedan veliki
kanal koji bi odnosio gradski otpad, vec bi postavio nekoliko manjih prolaza kako bi smanjio
mogucnost uruavanja. Pretpostavljam da nijedan ne bi bio iri od metra."
To je previe tesno da bi kroz njega u jednom trenu moglo da prode vie od jednog coveka",
rece Dod.
To je previe tesno i da bi kroz njega moglo da prode vie od jednog knurle", rece Orik.
Nasuada se vratila na svoje mesto, te se neusredsredeno zagledala u kartu, kao da gleda u
neto mnogo udaljenije.
Nakon nekoliko trenutaka tiine, Eragon rece: J a bih mogao da potraim laj lagum. Znam da
se sakrijem pomocu carolija, pa me straari nikada ne bi primetili."
Moda", promrmlja Nasuada, ali ne svida mi se pomisao da se ti ili bilo ko drugi vrzmate
tamo. Verovatnoca da ce vas Carstvo primetiti prevelika je. ta ako ga Murtag motri? Da li bi i njega
mogao da zavara? Da li uopte zna kakve su njegove sposobnosti sada?" Odmahnula je glavom.
Ne, moramo se drati kao da lagum postoji, pa cemo shodno tome dalje odlucivati. Ako se dokae
suprotno, to ne bi trebalo nita da nas kota, ali ako lagum zaista jeste tamo... dobicemo priliku da
osvojimo Dras Leonu jednom zasvagda."
Na ta cilja?", upita je kralj Orin obazrivo. Na neto odvano, neto... neocekivano!"
Eragon tiho frknu: Moda bi onda valjalo da se posavetujete s Roranom."
Nije meni potrebna Roranova pomoc pri osmiljavanju planova, Eragone."
Nasuada se ponovo ucutala, te svi pod atrom, ukljucujuci i Eragona, sacekae da vide ta ce
smisliti. Naposletku se promekoljila, te rece: Evo, ovako: poslacemo manju cetu ratnika da nam
otvori kapiju sa unutranje strane."
A kako bi to bilo ko mogao da postigne?", zapita je Orik. Bilo bi dovoljno gusto i kada bi
morali da se suoce sa stotinama vojnika rasporedenim u tom delu, ali ako si slucajno zaboravila, tamo
se izleava i onaj ogromni gmaz to bljuje vatru, a njemu ce zasigurno privuci panju svako ko bude
dovoljno glupav da pokua da otvori kapije. A Murtaga i da ne pominjemo."

135
Eragon se ubacio u razgovor ne sacekavi da otpocne rasprava: Mogu ja to."
Njegove su reci odmah ohladile i smirile razgovor.
Eragon je ocekivao da ce Nasuada smesta odbiti njegov predlog, ali iznenadila ga je time to je
porazmislila. Onda ga je dodatno iznenadila rekavi: U redu."
Svi argumenti koje je Eragon pripremio u sebi isparie kada se zabezeknuto zagledao u
Nasuadu. Ocito je i sama razmiljala kao on.
U atoru izbi opta larma kada svi progovorie uglas. Arja je uspela da nadglasa svu tu jeku:
Nasuada, ne moe dopustiti Eragonu da se izloi tolikoj opasnosti. To bi bilo veoma nesavesno.
Poalji nekog od Blodgarmovih vraceva umesto njega; znam da bi pristali da pomognu, a kao ratnici
mogu se meriti sa svima, ukljucujuci i Eragona."
Nasuada odmahnu glavom: Nijedan od Galbatoriksovih ljudi ne bi se usudio da ubije
Eragona - ni Murtag, ni neki od kraljevih miljenika medu carobnjacima, pa cak ni najobicniji vojnici.
Trebalo bi to da upotrebimo u svoju korist. Osim toga, Eragon je na najjaci bajalac, a moguce je da ce
otvaranje kapija iziskivati mnogo snage. Od svih nas, on ima najbolje izglede za uspeh."
A ta cemo ako ga zatoce? Ne moe sam protiv Murtaga. I sama to zna!"
Odvraticemo panju Murtagu i Trnu, i tako cemo Eragonu pruiti potrebnu priliku."
Arja podie bradu. Kako? Kako ce im odvuci panju?"
Pretvaracemo se da krecemo u napad na Dras Leonu s juga. Safira ce obletati grad paleci
zgrade i ubijajuci ljude na bedemima. Trn i Murtag nece imati izbora do da krenu za njom, pogotovo
jer ce im se uciniti da Eragon jae Safiru. Blodgarm i njegovi vracevi mogu da naprave privid
Eragona, kao to su cinili i ranije. Sve dok mu se Murtag ne priblii previe, nece moci da otkrije nau
smicalicu."
I ti si to cvrsto odlucila?"
J esam."
Arja stegnu lice. Onda cu ja poci sa Eragonom."
Na Eragonovom licu se pojavi olakanje. Nadao se da ce poci s njim, ali nije bio siguran treba
li da je pita, plaeci se da ce ga odbiti.
Nasuada uzdahnu: Ti si kci Islanzadina. Ne bih te izlagala tolikoj opasnosti. Ako slucajno
pogine... Seca li se kako je tvoja majka reagovala kada je pomislila da te je Durza ubio? Ne smemo
dopustiti sebi da izgubimo podrku tvoga naroda."
Moja majka... " Arja cvrsto stisnu usne, presekavi sebe usred recenice, te otpoce nanovo:
Uveravam te, gospo Nasuada, da kraljica Islanzadi nece napustiti Vordene to god se meni desilo.
Povodom toga ne mora brinuti. J a cu poci sa Eragonom, zajedno s dva Blodgarmova vraca."
Nasuada odmahnu glavom. Ne, moete povesti samo jednog. Murtag je upoznat s brojem
vilenjaka koji su dosad cuvali Eragona. Primeti li da dvoje ili vie njih fali, mogao bi da posumnja na
neku zamku. Pritom ce Safiri biti potrebna sva moguca pomoc kako ne bi dopala aka Murtagu."
Troje ljudi nije dovoljno za takav poduhvat", nije poputala Arja. Ne bismo mogli ni da
obezbedimo Eragonovu sigurnost, a Kamoli da kapije otvorimo."
Onda neka s vama pode i neko iz Du Vrangr Gate."
Tracak podsmeha proara Arjino lice. Nijedan od vaih vraceva nije dovoljno jak niti vet.
Bicemo brojcano nadvladani stotinu prema jedan, ako ne i vie. Oko nas ce se naci i obicni macevaoci,
ali i obuceni carobnjaci. J edino vilenjaci i J ahaci... "
I Senke", zagrme Orik.
I Senke", popusti Arja, mada je Eragon primetio da se iznervirala. J edino oni mogu da
savladaju takve prepreke, mada cak ni tada ishod nije siguran. Dozvoli nam da povedemo dvojicu
Blodgarmovih vraceva. Niko drugi nije podesan za takav zadatak, bar ne medu Vordenima."
Je l'? A ta ti ja onda dodem? Mlevena digerica?"
Svi se okrenue iznenadeni, te ugledae Andelu, koja krenu k njima iz suprotnog kraja atora.
Eragon uopte nije predosetio njeno prisustvo.
Ba mi je cudan neki izraz, jelda?", rece travarka. Ko bi to sebe poredio s mlevenom
digericom? Ako vec mora da bira neki organ, zato ne bi odabrao ucni mehur ili grudnu lezdu?
Oni su mnogo zanimljiviji od digerice. Ili moda da sam mleveni..." Nasmeila se. Pa,
pretpostavljam da to i nije mnogo vano." Zaustavila se ispred Arje, te ju je odmerila pogledom. Ima
li neki prigovor na to da ja podem s vama, alfa? J a nisam pripadnica Vordena, bar ne u bukvalnom
smislu, ali spremna sam da popunim tu vau cetvorku."

136
Iznenadivi Eragona, Arja nakloni glavu te rece: Naravno da nemam, mudra travarko. Nisam
elela nikoga da uvredim. Bila bi nam cast da pode s nama."
Odlicno!", uzviknu Andela. Mislim, pod uslovom da vi nemate nita protiv", rekla je
obrativi se Nasuadi.
Delujuci donekle zbunjeno, Nasuada odmahnu glavom: Ako ste voljni, a Eragonu i Arji ne
smeta, onda ni ja nemam nikakav prigovor. Dodue, ne mogu ni da zamislim zato biste eleli da
podete s njima."
Andela zabaci kovrdavu kosu: Eh, ja izgleda moram da objanjavam ba svaku svoju
odluku... Pa dobro, ako ce vam to umiriti znatielju, recimo da imam neke razmirice s helgrindskim
svetenicima, pa bi mi godilo da im malko napakostim. Osim toga, za slucaj da se Murtag pojavi,
imam nekoliko trikova koji bi ga mogli odvratiti od njegovih namera."
Trebalo bi da zamolimo i Elvu da pode s nama", rece Eragon. Ako iko moe da nam
pomogne da izbegnemo nevolje, to je onda... "
Nasuada se namrgodila. Kada sam poslednji put razgovarala s njom, jasno je izrazila svoj
stav, a ja ne nameravam da padnem pred nju na kolena kako bih je ubedila da promeni miljenje."
Porazgovaracu ja s njom", rece Eragon. Ona je ljuta na mene, pa bi ja trebalo da je
zamolim."
Nasuada stade da cupka rojtice na svojoj zlatnoj haljini. Obavila je nekoliko niti izmedu
prstiju, te odjednom rece: Kako hoce, mada se meni ne svida zamisao da u borbu aljemo neko dete,
makar ono bilo nadareno poput Elve. S druge strane, pretpostavljam da je ona i vie nego sposobna da
se zatiti."
Sve dok je ne savlada kolicina boli oko nje", rece Andela. U poslednjih nekoliko bitaka
zavrila je sklupcana na zemlji i skoro da nije mogla ni da se pomeri ni da die."
Nasuada je umirila prste, te se ozbiljno zagledala u Eragona: Nepredvidiva je. Ako pristane
da pode, mora dobro da je pazi, Eragone."
Hocu", obecao je.
Nasuada je potom povela razgovor o tehnickim pojedinostima sa Orinom i Orikom, te se
Eragon donekle povukao poto nije imao ta da doda.
Povukavi se u svoj um, otvorio se ka Safiri, koja ih je sve vreme sluala preko njega. I?,
upitao ju je. ta misli? Neto si mi se ucutala. Bio sam uveren da ce bar neto reci kada je Nasuada
predloila da se kriom uunjamo u Dras Leonu.
Nisam nita rekla poto nisam imala ta da kaem. Dobra je to zamisao. Slae se s njom?!
Nismo vie nazgrapna decurlija, Eragone. Nai neprijatelji moda jesu strani, ali i mi smo
strani. Vreme je da ih podsetimo na to. Ne smeta ti to to cemo biti odvojeni?
Naravno da mi smeta, rece reecim glasom. Kud god da krene, dumani se zalepe za tebe kao
zunzare na ranu. Ali nisi ti vie bespomocan kao to si nekada bio. Gotovo da mu se ucinilo da je
pocela da prede.
J a bespomocan?, rece glumeci zaprepacenje.
Pa, samo malcice. Ali grize jace nego ranije.
I ti.
Aha... Odoh u lov. Sprema se neko gadno nevreme, a necu imati prilike da jedem pre napada.
Pazi kako leti, rekao joj je.
Osetivi kako se njena svest udaljava iz njegove, Eragon je usmerio panju ka razgovoru koji
se vodio u atoru, poto je znao da i njegov i Safirin ivot zavise od odluka koje ce Nasuada, Orik i
Orin doneti.

137
POD BRDOM I STENJEM

Eragon je stresao ramena u pokuaju da bolje namesti svoju verinjacu ispod tunike, koju je
navukao kako bi sakrio zatitnu koulju.
Mrak se spustio svuda oko njih, teak i gust. Debeli oblaci sakrivali su mesec i zvezde. Bez
crvenog vilinskog svetla koje je Andela drala na dlanu, cak ni Eragon i vilenjaci ne bi nita videli.
Vazduh bee vlaan, a Eragon je jednom-dvaput osetio kako mu nekoliko hladnih kapi kie
pada na obraze.
Elva ga je ismejala i odbila kada ju je zamolio za pomoc. Dugo se i naporno raspravljao s
njom, ali uzalud. Cak se i Safira bila umeala, sletevi do cadora u kojem je bila smetena devojcica-
vetica, te je spustila svoju golemu glavu na svega nekoliko koraka od devojcice kako bi je naterala da
se zagleda u njene blistave, nepomicne oci.
Elva je pokazala vie promiljenosti pa se nije nasmejala, ali nije se pokolebala u svojoj odluci
da nece poci s njima. Eragona je iznervirala njena tvrdoglavost. Ipak nije mogao da se ne divi snazi
njenog karaktera: reci ne i jednom J ahacu i jednom zmaju ipak nije mala stvar. Ona jeste podnela
neverovatnu kolicinu boli u svom kratkom ivotu, te ju je to iskustvo ocvrslo u meri koja se retko
vidala cak i kod najoprobanijih ratnika.
Arja priveza dugacak plat oko vrata. Eragon ga je takode imao na sebi, kao i Andela i
crnokosi vilenjak Virden, kojeg im je Blodgarm odabrao za pratioca. Platovi su im bili neophodni
kako bi se zatitili od studene noci, ali i kako bi sakrili oruje od ljudi na koje bi mogli da naidu u
gradu, ako dospeju do njega.
Nasuada, J ormundur i Safira otpratili su ih do ruba tabora, gde su sada i stajali. A izmedu
cadora, Vordeni, patuljci i Urgali behu zauzeti pripremama za napad.
I ne zaboravite", rece Nasuada dok joj se dah pretvarao u paru, ako ne stignete do kapije pre
zore, pronadite mesto gde moete docekati jutro, pa cemo tada ponovo pokuati."
Moda necemo moci da ceKamo", rece Arja.
Nasuada protrlja ruke, te joj klimnu. Delovala je neuobicajeno zabrinuto. Znam. Mi cemo
svakako biti spremni da napadnemo cim nam se javite, ma koje doba dana bilo. I ne zaboravite da je
vaa bezbednost vanija od osvajanja Dras Leone." Pogled joj je odlutao ka Eragonu kada je to rekla.
Trebalo bi da krenemo", rece Virden. Noc se vec oduila."
Eragon je nakratko prislonio celo uz Safiru. Srecan ti lov, rekla mu je tiho.
I tebi.
Nevoljno su se rastali, te se Eragon pridruio Arji i Virdenu kako bi skupa krenuli za Andelom
podalje od tabora, zaputivi se ka istocnom rubu grada. Nasuada i J ormundur tiho im poelee srecu, te
ih pozdravie, a onda se sve utialo; culo se samo njihovo disanje i bat cizama po zemlji.
Andela je priguila svetlost na svome dlanu tako da bude jaka tek da Eragon moe da vidi
svoja stopala. Morao je dobrano da napregne oci kako bi video kamenje i grane pred sobom.
Cutke su hodali gotovo citav sat, a onda travarka odjednom stade i apnu: Tu smo, bar koliko
mogu da procenim. Dosta sam dobra u proceni razdaljine, ali moguce je da smo skrenuli i vie od
tristotinak metara. Teko je biti siguran po ovakvom mraku."
S njihove leve strane, blistave tackice svetlele su nad horizontom kao jedini dokaz da su blizu
Dras Leone. Svetla su im naizgled bila toliko blizu da je Eragon imao utisak da ih moe dohvatiti
rukom.
On i dve ene okupie se oko Virdena, koji kleknu te svuce rukavicu s desne ruke. Naslonivi
dlan na ogoljenu zemlju, Virden poce da poje cini kojima ga je naucio carobnjak patuljak kojeg je, pre
nego to su poli na zadatak, Orik poslao da im objasni kako mogu da pronadu podzemne prostorije.
Dok je vilenjak bajao, Eragon se zagledao u tamu oko njih, oslukujuci i tragajuci za
neprijateljima. Kia jo jace poce da mu pada po obrazima. Ponadao se da ce se vreme popraviti pre
nego to otpocne bitka, ako uopte otpocne.
Neka sova odnekud zahuca, te Eragon posegnu za Brisingrom, ali se bre-bolje zaustavi
stegnuvi pesnicu. Barzul, rece u sebi, posegnuvi za Orikovom omiljenom psovkom. Bio je napetiji
nego to je valjalo. Spoznaja da bi uskoro ponovo mogao da se sukobi s Murtagom i Trnom,
pojedinacno ili zajedno, dovela ga je na rub nerava.

138
Izgubicu ako nastavim ovako, pomislio je. Stoga je usporio disanje i otpoceo prvu mentalnu
vebu kojoj ga je Glejdr naucio ne bi li zauzdao osecanja.
Stari zmaj nije bio oduevljen njihovim poduhvatom kada ga je Eragon obavestio o njemu,
mada mu se nije ni protivio. Nakon to su pretresli moguce prepreke na koje bi mogao da naide, Glejdr
mu je kazao: Pazi se senki, Eragone. Mnogo cudnovatog vreba u tami. To, smatrao je Eragon, i ne
bee ohrabrujuca izjava.
Obrisao je vlagu s lica, dreci drugu aku blizu balcaka maca. Na ruci je osecao toplu i glatku
kou rukavice.
Spustivi ruku, podvukao je palac pod kai, pod pojas Belota Mudrog, osecajuci teinu
dvanaest besprekornih dijamanata skrivenih u njemu. Toga jutra, otiao je do torova sa ivotinjama, pa
je, kada su kuvari poceli da kolju ivinu i ovce kako bi spremili dorucak za vojsku, prebacio energiju
umirucih ivotinja u drago kamenje. Bilo mu je mrsko to to cini jer, kada bi mislima preao u svest
tih ivotinja dok bi im glava jo bila na telu, njihov strah i bol postao bi njegov, a kada bi im due
otile u bespuce, imao je osecaj da i sam umire. Bee to uasno iskustvo koje ga je silno uznemirilo.
Kad god je mogao, apnuo bi reci na drevnom jeziku tim ivotinjama pokuavajuci da ih utei. Katkad
bi mu upalilo, a katkad ne bi. Mada bi ta stvorenja ionako umrla i mada mu je bila potrebna njihova
energija, citava ta rabota bila mu je mrska jer se zbog nje osecao odgovornim za njihovu smrt. Osecao
se prljavo.
Sada je umislio da mu je pojas tei nego inace, ispunjen energijom svih tih ivotinja. Cak i da
su dijamanti u njemu bili bezvredni, Eragon bi ga smatrao vrednijim od zlata zbog desetina ivota
kojima bee ispunjen.
Ba kad je Virden prestao da baje, Arja ga upita: J esi li ga pronaao?"
Ovuda", rece Virden ustavi.
Eragona obuzee i olakanje i strepnja. Dod je bio u pravu!
Virden ih je poveo nekim putem, pa preko nekoliko breuljaka, da b se potom spustili u plitko
udubljenje u brdovitom terenu. Ulaz u lagum trebalo bi da bude tu negde", rece im vilenjak
pokazujuci ka zapadnom zidu ulegnuca.
Travarka pojaca vilinsko svetio kako bi mogli da pretrae okolinu, te Eragon, Arja i Virden
pocee da proceljavaju bunje pokraj zida jaruge, bockajuci tlo tapovima. Eragon je dva puta
ogrebao golenice o panjeve oborenih breza, pa je morao bolno da uvuce vazduh kroz zube. Zaalio je
zbog toga to nije stavio none oklope, ali ostavio ih je u cadoru sa titom poto bi njima privlacio
previe panje u gradu.
Tragali su dvadesetak minuta, pretraujuci zid odozdo nadole pocev od mesta na kojem su se
spustili u udubljenje. Onda Eragon zacu metalni odjek, te Arja tiho doviknu: Ovamo!"
Zajedno sa ostalima, pourio je do nje. Stajala je pokraj malog, zaraslog otvora u zidu jaruge.
Arja je pomerila bunje u stranu otkrivajuci lagum obloen kamenom, visok metar i po i irok jedan
metar. Zardala gvozdena reetka pokrivala je rupu.
Vidi!", rece Arja pokazujuci ka zemlji.
Eragon pogleda, te vide stazicu koja je vodila od laguma. Eragon je cak i pod cudnovatom
crvenom vilinskom svetlocu video da je stazica ugaena ljudskim stopama. Nekoliko ljudi sigurno je
koristilo taj lagum kako bi kriom uli u Dras Leonu ili pak izali iz nje.
Dalje moramo veoma oprezno", proaputa Virden.
Andela se tiho zakalja. Pa kako bismo drugacije? S tretavim trubama i urlanjem glasnika?
Mislim, stvarno."
Vilenjak se uzdrao od odgovora, ali bilo mu je vidno neprijatno.
Arja i Virden su skinuli reetku i oprezno krenuli u lagum. Oboje su upalili svoja vilinska
svetla. Treperavi diskovi blesnue im iznad glava poput crvenih sunaaca, mada nisu bacali vie
svetlosti od ake ugljevlja.
Eragon rece Andeli: Zato se vilenjaci ophode prema tebi s toliko uvaavanja? Gotovo da mi
se cini da te se plae."
Zar ne zasluujem potovanje?"
Nije znao ta da kae. Zna, jednog ce dana morati da mi isprica sve o sebi."
Odakle ti ta zamisao?" Progurala se pokraj njega kako bi ula u lagum, leprajuci platom kao
krilima Letrblake.
Odmahnuvi glavom, Eragon krenu za njom.

139
Niska travarka nije morala mnogo da se povija kako bi izbegla tavanicu, ali Eragon je, zajedno
s dva vilenjaka, morao da se pogne poput starca kojeg muci kostobolja. Lagum je mahom bio pust. Fin
sloj skorele zemlje prekrivao je pod. Pokoji tap, kamen, pa cak i odbacena zmijska koa behu
razbacani blizu ulaza u lagum. Prolaz je zaudarao na vlanu slamu i moljce.
Eragon je krenuo sa ostalima najtie to je mogao, ali lagum je pojacavao sve odjeke. Kad god
bi neto utnuli ili okrznuli, zvuk bi se odbio o zidove, ispunjavajuci vazduh prepletenim umovima
koji kao da su imali sopstveni ivot; licili su na jecaje i uzdahe. Zbog tih umova, Eragon se osecao
kao da je okruen duhovima koji prate svaki njihov pokret.
Kanda nita od naeg unjanja, pomislio je kada je tresnuo nogom o neki kamen, koji se odbi o
rub laguma uz glasnu tutnjavu to odjeknu stotinu puta glasnije ireci se lagumom.
Izvinjavam se", izustio je kada se svi okrenue ka njemu.
Neki kiseli osmeh razvuce mu usne. Bar znamo ta izaziva one cudne zvukove ispod Dras
Leone. Morace da pomene to Dodu kada se budu vratili.
Kada su dobrano zali u lagum, Eragon zastade te se osvrnu ka ulazu, koji se vec bee izgubio
u tami. Mrak je bio gotovo opipljiv, poput debele tkanine navucene preko sveta. Okruen skucenim
zidovima i niskom tavanicom, osecao se stisnuto i sputano. Inace mu nije smetao boravak u
zatvorenim prostorima, ali taj lagum ga je podsecao na onaj grubo isklesan lavirint u
Helgrindu u kojem su se on i Roran borili protiv Ra'zaka, to ba i ne bee prijatna uspomena.
Duboko je udahnuo i izdahnuo.
Ba kad je hteo da nastavi, spazio je dva ogromna oka kako se presijavaju u senci, poput dva
belutka boje bakra. Zgrabio je Brisingr i vec bee isukao mac nekoliko centimetara iz kanija kada se
Solembum pojavi iz pomrcine, necujno gacajuci na svojim apama.
Mackodlak stade na rubu snopa svetlosti. Trgnuo je crne ui, te mu se celjusti razdvojie u
nekakvom veselom osmehu.
Eragonu je odmah laknulo, te pozdravi mackodlaka duboko naklonivi glavu. Trebalo je da
znam da je on. Kud god da je Andela ila, Solembum je obavezno iao za njom. Eragon se opet
zapitao o travarkinoj prolosti: cime li je zasluila njegovu privrenost?
Poto se ostatak druine udaljio, senke se ponovo nadvie nad Solembumom skrivajuci ga od
Eragona.
Uteen spoznajom da mu mackodlak cuva leda, Eragon pohita da ih sustigne.
Pre nego to je skupina napustila tabor, Nasuada ih je ukratko obavestila o tacnom broju
vojnika u gradu, kao i o mestima na kojima su bili rasporedeni, njihovim zaduenjima i naviKarna.
Takode im je pruila i podatke o poloaju Murtagove lonice, mesta na kom je obedovao, pa cak i o
raspoloenju u kojem je bio prethodne veceri. Podaci su joj bili neverovatno temeljni. Kada ju je pitao
odakle sve to zna, nasmeila se i objasnila mu da su, jo od dolaska Vordena, mackodlaci izvidali za
nju sve to se deavalo po Dras Leoni. Nakon to se Eragon i njegovi pratioci pojave u gradu,
mackodlaci ce ih sprovesti do june kapije, ali ce, ukoliko to bude moguce, skrivati svoje prisustvo od
Carstva, jer u suprotnom vie ne bi mogli da toliko ucinkovito dostavljaju Nasuadi tajne podatke.
Dodue, na kraju krajeva, ko bi uopte posumnjao da je neobicno velika macka koja se izleava u
blizini zapravo neprijateljski uhoda?
Eragonu je tada sinulo, nakon to je ponovo pretresao Nasuadine podatke, da je jedna od
Murtagovih najvecih slabosti bilo to to mora da spava. Ako ga ne zarobimo ili ne ubijemo danas, ili
sledeceg puta kada se budemo sreli, moda bi nam bilo od pomoci da pronademo nacin da ga
probudimo usred noci, ili cak i vie noci zaredom, ako moemo. Nakon tri ili cetiri dana bez valjanog
sna, on vie nece moci da se bori kako valja.
Nastavili su kroz lagum, koji se pruao prav kao strela, bez skretanja i krivina. Eragonu se
ucinilo da je napipao blag uspon poda, to bi imalo smisla poto je bio osmiljen tako da odvlaci dubre
iz grada, ali nije bio sasvim siguran.
Nakon nekog vremena, zemlja ispod njihovih stopala postade meka, te poce da im se lepi za
cizme poput vlane gline. Voda poce da kaplje s tavanice, te bi povremeno zavrila na Eragonovom
potiljku i skotrljala mu se niz kicmu poput dodira ledenog prsta. J ednom se okliznuo o blato, a kada je
isturio ruku kako bi odrao ravnoteu, otkrio je da je zid sluzav.

140
Tako im je prola neodrediva kolicina vremena. Moguce je da su potroili citav sat u lagumu.
Moda i citavih deset. Ili je moda prolo svega nekoliko minuta. Koliko god vremena bee prolo,
Eragona su vec bolela i ramena i vrat od hodanja u pognutom poloaju, a izmorilo ga je i zurenje u ono
to je njemu licilo na istih desetak lakata ruicastog kamena.
Naposletku je primetio da se odjeci utiavaju i da izmedu svakog ponovljenog odjeka postoji
dui interval. Ubrzo potom, lagum ih je doveo do velike pravougaone dvorane s rebrastom,
poluzasvodenom tavanicom visokom vie od pet metara u najvioj tacki. Dvorana je bila prazna, i
jedino se u jednom coku videlo neko natrulo bure. Naspram njih su se tri istovetna prolaza otvarala ka
tri istovetne odaje, malene i mracne. Eragon nije mogao da vidi kuda su one vodile.
Skupina tu zastade, te Eragon lagano ispravi leda, trgnuvi se kada je rastegao zgrcene miice.
Ovo sigurno nije bio deo nacrta Ersta Sedobradog", rece Arja.
Kojim cemo putem?", upita Virden.
Zar to nije ocigledno?", upita travarka. Levim. Uvek ide levim putem", rece, te krenu ka
tom prolazu i pre nego to je zavrila recenicu.
Eragon nije mogao da ne pita: Levim u odnosu na ta? Da si krenula s druge strane, levi bi
bio... "
Levi bi bio desni, a desni bi bio levi, da, da", rece travarka, te zakilji. Ponekad previe
pametuje, Senkoubico... No dobro, probacemo po tvome. Ali nemoj posle da mi kae da te nisam
upozorila ako zavrimo tumarajuci po lagumu danima."
Eragon bi zapravo najvie voleo da su krenuli srednjim prolazom, poto mu je delovalo
najverovatnije da bi ih on odveo ka ulicama, ali nije eleo raspravu s travarkom. I ovako i onako,
uskoro cemo pronaci stepenite, pomislio je. Koliko uopte dvorana moe biti ispod Dras Leone?
Dreci svoje vilinsko svetio iznad sebe, Andela krenu prva. Virden i Arja krenue za njom, a
Eragon ostade na zacelju.
Soba iza desnog prolaza bila je veca nego to im se isprva ucinilo, poto se bocno irila
desetak lakata, a onda se iza coka nastavljala jo nekoliko metara i zavravala se hodnikom ciji zidovi
behu prekriveni praznim dracima za baklje. Niz hodnik se nalazila jo jedna, manja soba, oivicena
trima zasvodenim prolazima koji su vodili u odaje s novim prolazima i tako unedogled.
Ko li ih je sagradio i zato?, zapita se Eragon, zbunjen. Sve odaje koje su videli behu puste i
bez nametaja. J edino na ta su naili bila je hoklica sa samo dva nogara koja se raspala kada ju je
gurnuo vrhom cizme i hrpa izlomljene grncarije koja je leala u jednom coku prekrivena paucinom.
Andela nijednom nije zastala, niti je bila zbunjena pravcem kojim je trebalo da krenu, poto je
uvek birala stazu s desne strane. Eragon bi joj se i usprotivio da je imao bolju zamenu za njenu
metodu.
Travarka se zaustavila kada su stigli u krunu sobu sa sedam ravnomerno rasporedenih
zasvodenih prolaza du zidova. Sedam hodnika, ukljucujuci i onaj kojim upravo behu doli, irilo se
od tih prolaza.
Oznaci onaj kojim smo doli, inace cemo se sasvim izgubiti", rece mu Arja.
Eragon je otiao do prolaza, pa je krajem nakrsnice Brisingra urezao prugicu u kameni zid.
Istovremeno je provirio u tamu, tragajuci za Solembumom, ali nije uspeo da mu nazre cak ni brk.
Eragon se ponadao da se mackodlak nije izgubio u tom lavirintu. Umalo je mislima posegnuo za njim
kako bi ga pronaao, ali odupro se tom porivu: ako bilo ko oseti njegovo istraivanje mislima, Carstvo
bi moglo da ih otkrije.
Uh!", uzviknu Andela, a senke oko Eragona zadrhtae kada se travarka propela na prste kako
bi podigla vilinsku svetlost najvie to moe.
Eragon pohita ka sredini sobe, gde je ona stajala sa Arjom i Virdenom. ta je bilo?",
proaputao
je.
Tavanica, Eragone", promrmlja Arja. Pogledaj tavanicu."
On je to i ucinio, ali ugledao je samo prastare, plesnjive kamene ploce prekrivene tolikim
mnotvom pukotina da se zapitao kako se tavanica odavno nije obruila.
Onda mu se pogled pomeri i on ostade bez daha.
Te linije nisu predstavljale pukotine, vec citave redove duboko urezanih runa. Bile su sitne i
pravilne, sa otrim uglovima i pravim osnovama. Plesni i prohujali vekovi sakrili su deo zapisa, ali
vecina je bila citka.

141
Eragon se neko vreme upinjao da razazna rune, ali uspeo je da prepozna svega nekoliko reci
koje behu ispisane drugacije nego to je on navikao. ta pie?", zapitao je. Da li je to jezik
patuljaka?"
Nije", rece mu Virden. Napisane su na jeziku tvoga naroda, ali onako kako je njime
govoreno i pisano pre mnogo vremena, i pritom je posredi posebno narecje: narecje zanesenjaka
Toska."
To je ime pogodilo neku icu u Eragonu. Kada smo Roran i ja spaavali Katrinu, culi smo da
helgrindski svetenici pominju neku Knjigu Toskovu."
Virden mu klimnu. Ona je osnova njihove vere. Tosk nije bio prvi koji se klanjao Helgrindu,
ali jeste bio prvi koji je sastavio zbornik svojih uverenja i obreda. Potom su ga u tome oponaali i
mnogi drugi. Ljudi koji se klanjaju Helgrindu smatraju ga boanskim prorokom. A ovo ti je" -vilenjak
rairi ruke - povest Toskova, od njegovog rodenja pa sve do smrti: istinita povest, koju njegovi
ucenici nikada nisu podelili s ljudima van sekte."
Iz ovoga bismo mogli mnogo da saznamo", rece Andela, ni na tren ne skidajuci pogled s
tavanice. Eh, kad bismo samo imali vremena..." Eragon se iznenadio videvi je toliko ocaranu. Arja
baci pogled ka sedam hodnika: Hajde onda jedan minut, ali brzo citaj."
Dok su Andela i Virden revnosno citali rune, Arja je otila do jednog prolaza i priguenim
glasom pocela da baje cini za pronalaenje pravca i poloaja. Zavrivi, sacekala je nekoliko trenutaka
pognute glave, a onda je prela na sledeci prolaz.
Eragon je jo malo zurio u rune. Zatim se vratio do ulaza u hodnik kojim IU doli u tu sobu, te
se naslonio na zid da ih saceka. Hladnoca iz kamena probila mu se sve do ramena.
Arja stade ispred cetvrtog zasvodenog prolaza. Melodija njenog pojanja poce da se uzdie i
sputa poput tihog hucanja vetra.
I opet nita.
Neko blago golicanje na desnoj ruci natera Eragona da spusti pogled. Golemi cvrcak bez krila
zakacio mu se za rukavicu. Ta buba bee grozomorna: crna, loptasta, s bodljikavim nogama i
ogromnom glavom nalik na lobanju. Ledna koruba presijavala joj se poput ulja.
Eragon zadrhta osetivi jezu na koi, te protrese ruku ne bi li zbacio cvrcka u mrak. On pade
na pod uz glasan udarac.
Peti je hodnik za Arju bio plodonosniji od prethodnih. Zaobiavi otvor kod kojeg je Eragon
stajao, namestila se ispred sedmog zasvodenog prolaza.
Pre nego to je stigla da izgovori cini, grlen urlik odjeknu niz hodnike, naizgled iz svih
pravaca odjednom, a onda se zacu siktanje, frktanje i cika od kojih se Eragonu najeie sve dlake na
telu.
Andela se naglo okrenula: Solembume!"
Sve cetvoro odjednom isukae seciva.
Eragon se pomerio ka sredini prostorije, munjevito prebacujuci pogled s jednog prolaza na
drugi. Njegova gedvej ignazija zasvrbela ga je i zabridela kao da ga je ugrizla buva - to bee
beskorisno upozorenje, poto mu nije ukazivalo odakle i od koga vreba opasnost.
Ovuda", rece Arja, krenuvi ka sedmom prolazu.
Travarka je odbila da pode. Ne!", odlucno je proaputala. Moramo mu pomoci!" Eragon je
zapazio da dri kratak mac sa cudnovatim bezbojnim secivom, koji je pod svetlocu blistao poput
dragulja.
Arja je oinu pogledom: Ako Murtag otkrije da smo tu, ima da nas... "
Sve se odigralo toliko brzo i toliko necujno da Eragon ne bi nita primetio da nije gledao ba u
pravom smeru: petora ili estora vrata skrivena u zidovima triju razlicitih hodnika naglo se otvorie i
tridesetak ljudi u crnom pojuri ka njima s macevima u rukama.
Letta!", uzviknu Virden i ljudi iz jedne skupine uletee jedni u druge, kao da su oni na celu
tresnuli glavama o zid.
Ostatak napadaca obruio se na njih, te vie nije bilo vremena za madije, Eragon je lako odbio
jedan ubod, te je iskrivljenim zamahom ispod ruke odsekao glavu svom napadacu. Poput svih ostalih, i
taj je covek nosio maramicu svezanu preko lica, pa su mu se videle samo oci, a maramica mu zalepra
kada mu glava pade na pod obrcuci se.
Eragonu je laknulo kada je osetio kako se Brisingr zariva u meso i krv. U trenu se uplaio da
su njihovi protivnici zaticeni cinima ili oklopima ili, to bi bilo jo gore, da nisu ljudski stvorovi.

142
J o jednog je coveka uspeo da probode kroz rebra, pa se okrenuo da se pobrine za jo dvojicu
napadaca. Tada neki mac, koji nije trebalo da se nade tamo, proia kroz vazduh pravo ka njegovom
vratu. Zatitne cini su ga spasle sigurne smrti, ali Eragon se, uz secivo na svega nekoliko centimetara
od grla, ipak zateturao unazad.
Na njegovo zaprepacenje, covek kojeg je malocas ubo i dalje je stajao na nogama, dok mu je
krv liptala niz bok, toboe ne mareci za rupu u telu koju mu je Eragon probuio.
Eragona obuze jeza. Ne osecaju bol!", viknuo je, izbezumljeno pokuavajuci da zapreci
nalete maceva iz tri razlicita pravca. Ako ga neko i jeste cuo, niko mu nita nije odgovorio.
Ne troeci vie vreme na pricu, usredsredio se na borbu s ljudima pred sobom, uzdajuci se u to
da ce mu saborci tititi leda.
Eragon poskoci unapred kako bi odbio i izvrdao napad, te zamaha Brisingrom kroz vazduh
kao da mac nije tei od obicnog pruta. Mogao je da ubije bilo koga od tih ljudi za tren oka, ali poto su
bili otporni na bol, morao je da ih obezglavi, da im proburazi srce ili da ih sasece i odbija od sebe dok
usled gubitka krvi ne padnu u nesvest. Uza sve druge poteze, napadaci bi i dalje pokuavali da ga ubiju
ne mareci za sopstvene povrede. Zbog broja ljudi, bilo je teko izbeci sve njihove udarce i istovremeno
im uzvratiti. Mogao je da prestane da se brani, pa da dopusti da ga cuvaju jedino zatitne cini, ali to bi
ga iznurilo brzo koliko i vitlanje Brisingrom. A poto nije mogao da predvidi kada ce izgubiti zatitne
cini, to se u odredenom trenutku moralo desiti da ga one same ne bi ubile, i kako je pritom znao da ce
mu biti potrebne i kasnije, borio se oprezno i paljivo kao da se suocava s ljudima ciji macevi mogu da
ga ubiju ili osakate jednim jedinim zamahom.
J o ratnika u crnom pokulja kroz vrata skrivena u hodnicima. Nagrnuli su oko Eragona,
potiskujuci ga. Neko ga uhvati za udove, preteci da ce ga onesposobiti.
Kverst!", zareao je u po daha, izustivi jednu od dvanaest smrtonosnih reci kojima ga je
Oromis naucio. Kao to je i pretpostavljao, njegove cini nisu bile delotvorne: ti su ljudi bili zaticeni
od neposrednih napada carolijom. Hitro je pripremio cini koje je Murtag onda upotrebio protiv njega:
Thrysta vindr!" Bee to zaobilazan nacin da napadne te ljude, poto zapravo i nije udario na njih, vec
je sabio vazduh na njih. Bilo kako bilo, ovoga puta je uspeo.
Huk vetra ispunio je odaju zavijorivi Eragonovu kosu i plat, te ljudi najblii njemu odletee
na svoje sunarodnike, ostavljajuci pred njim dobra tri metra slobodnog prostora. Snaga mu se znatno
smanjila, ali nedovoljno da bi ga onesposobila.
Okrenuo se da vidi kako ostali napreduju. Izgleda da nije bio prvi koji je pronaao nacin da
zaobide zatitne cini tih ljudi: iz Virdenove desne ruke izvirale su munje koje su se obavijale oko
svakog ratnika koji bi se zadesio pred njim. Ti blistavi snopovi energije delovali su gotovo poput
tecnosti dok su krivudali oko svojih rtava.
Medutim, u sobu je nadiralo jo ljudi.
Ovamo!", povika Arja, skocivi ka sedmom hodniku - onom koji nije stigla da pregleda pre
zasede.
Virden se dade za njom, to potom ucini i Eragon. Andela je zauzela neto na zacelju, epajuci
i dreci ruku preko krvave posekotine na ramenu. Ljudi u crnom se pokolebae, te ostadoe u odaji jo
nekoliko trenutaka, a onda se, uz estok urlik, bacie u poteru.
J ureci kroz hodnik, Eragon je pokuao da izmeni prethodne cini kako bi njima mogao da ubije
te ljude, umesto da ih samo skloni s puta. Na brzinu je sastavio cini, spreman da ih upotrebi cim
ugleda poveci broj napadaca.
Ko li su sad ovi?, zapitao se. Koliko li ih ima?
Pred sobom je spazio otvor kroz koji je dopirala bleda ljubicasta svetlost. Tek to ga je, pri
pomisli na njen izvor, ispunila nekakva teskoba, travarka glasno vrisnu, a zatim se pojavi priguen
narandast odsjaj pracen strahovitim udarcem i mirisom sumpora koji odjednom ispuni vazduh.
Naglo se okrenuvi, Eragon spazi petoricu ljudi kako odvlace travarku kroz vrata koja su se
otvorila u zidu hodnika. Ne!", zaurla Eragon, ali pre nego to je uspeo da ih zaustavi, vrata se
zatvorie tiho kako su se i otvorila i pred njim se ponovo pojavi cvrst zid.
Brisingr!", uzviknuo je, te mu na macu buknu plamen. Spustio je vrh na zid pokuavajuci da
ga progura kroz kamen da bi prosekao vrata. Medutim, kamen je bio debeo, pa nije mogao brzo da ga
istopi. Ubrzo je shvatio da mu je za to potrebno mnogo vie energije nego to je spreman da rtvuje.

143
Arja se potom pojavi kraj njega. Spustila je ruku na mesto gde su bila vrata i promrmljala:
Ladrin!" Otvori se. Vrata ipak ostadoe tvrdokorno zatvorena, ali Eragon se postideo jer se nije prvi
setio toga.
Gonici im se behu toliko primakli da njemu i Arji ne bee preostalo nita drugo do da se
okrenu i da se suoce s njima. Eragon je hteo da baci cini koje je malocas osmislio, ali hodnik je bio
dovoljno irok samo za dva coveka, pa ne bi mogao sve da ih pobije poto mu nisu svi bili na vidiku.
Zakljucio je da bi bilo bolje da ne otkriva te cini i da ih sacuva za neku priliku kada ce moci da zbrie
vecinu ratnika odjednom.
On i Arja obezglavie dvojicu na celu, pa krenue na naredna dva ratnika koji preskocie pala
tela. J ednog za drugim, ubili su jo estoricu, ali napadaci su samo izvirali.
Ovamo!", viknu im Virden.
Stenr slauta!", uzviknu Arja, te du citavog hodnika kamenje prsnu po zidovima i obrui se.
Pod pljuskom otrih krhotina, ljudi u crnom se pognue i spotakoe, te dosta njih pade na pod.
Eragon i Arja se okrenue ne bi li poli za Virdenom, koji je vec trcao ka otvoru na samom
kraju hodnika. Vilenjak se nalazio na svega desetak metara od njega.
Ostala su mu jo tri metra...
Pa jo metar i po...
A onda mnotvo iljaka od ametista izbi iz rupa na podu i tavanici, te zarobi Virdena. Vilenjak
kao da je lebdeo po sredini hodnika, izmedu iljaka koji su mu maltene dodirivali kou. Njegove
zatitne cini odbile su kristalne bodlje. Potom nekakva energija zapucketa du svakog iljka i otri im
vrhovi zatreperie jarkom bojom i zarie se u metu uz neprijatno krckanje.
Virden vrisnu i poce da se koprca, a onda mu se vilinsko svetio ugasi; vie se nije micao.
Eragon upilji u neverici, naglo zastavi pred iljcima. Uza sve borbeno iskustvo, nikada nije
prisustvovao pogibiji nekog vilenjaka. Virden, Blodgarm i ostatak njihove druine behu toliko
ostvareni da je Eragon ranije verovao da je jedini nacin da umru poraz u borbi s Galbatoriksom ili
Murtagom.
Arja bee jednako zapanjena, ali brzo se pribrala. Eragone", rekla je uznemirena, proseci
nam put Brisingrom!"
Razumeo ju je. Za razliku od njenog maca, njegov je mac bio imun na sve zle madije kojima
behu zacarani ti iljci.
Povukavi ruku, zamahnuo je najjace to je mogao. Pet-est iljaka prsnu pod nesalomivom
otricom Brisingra. Ametist je isputao zvuk slican zvonjavi kada je poceo da se lomi, a srca bi
zvecnula poput leda pavi na tlo.
Eragon se drao desne strane hodnika, starajuci se da ne pogodi okrvavljene iljke na kojima
je lealo Virdenovo telo. Nastavio je da zamahuje, probijajuci put kroz gustu umu svetlucavog
kamena. Pri svakom njegovom udarcu, komadici ametista poleteli bi uvis. J edan ga je zasekao po
levom obrazu, te se trgao iznenaden i zabrinut da su ga zatitne cini izdale.
Zbog nazubljenih ostataka polomljenih iljaka, bio je primoran da se krece veoma oprezno.
Kameni patrljci mogli su vrlo lako da mu probiju cizme, a oni odozgo mogli su da ga poseku po glavi
ili vratu. No ipak je uspeo da se probije do drugog kraja, zadobivi jedino malu posekotinu na desnoj
golenici koja bi ga zapekla kad god bi prebacio teinu na tu nogu.
Ratnici u crnom behu ih se gotovo domogli kada je pomogao Arji da prode pored poslednjih
iljaka. Cim se i ona provukla, pojurili su kroz otvor kn onoj ljubicastoj svetlosti. Eragon je nameravao
da se okrene, da se suoci s napadacima i da ih sve do jednog pobije u znak osvete za Virdenovu smrt.
S druge strane otvora nalazila se mracna cvrsta odaja koja je Eragona podsetila na pecine
ispod Trondhima. Golema kruna ara od ugradenog kamena, mramora, kalcedona i uglacanog
hematita, zauzimala je sredinu poda. Po rubu tog arenog diska leali su grubi komadi ametista
velicine pesnice, postavljeni u srebrne drace. Svaki se komad ljubicastog kamena blago presijavao -to
bee izvor one svetlosti koju su videli iz hodnika. S druge strane toga diska, uza suprotan zid, stajao je
ogroman crn oltar prekriven zlatnom i grimiznom tkaninom. Stubovi i svecnjaci oivicavali su oltar, a
sa obe strane behu po jedna zatvorena vrata.
Eragon je sve to ugledao upavi u prostoriju, sekund pre nego to je shvatio da ce od siline
naleta proleteti kroz prsten od ametista i da ce zavriti na disku. Pokuao je da se zaustavi, pokuao je
da skrene, ali zalet mu je bio prevelik.

144
Ocajnicki je ucinio jedino to je mogao: poskocio je ka oltaru u nadi da ce premostiti disk u
jednom jedinom skoku.
Dok je leteo preko ametista, poslednje to je osetio bee aljenje, a poslednja misao bila mu je
vezana za Safiru.

145
HRANA ZA BOGA

Prvo to je Eragon zapazio behu razlicite boje.
Kamene ploce na tavanici delovale su raskonije nego pre. Pojedinosti koje su ranije bile
prikrivene sada su se cinile otrim i jasnim, dok one to ranije behu naglaene sada behu mnogo blae.
Ispod njega, bogate are diska behu jo ociglednije.
Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka da shvati razlog te promene: Arjino crveno vilinsko
svetlo vie nije obasjavalo dvoranu. Umesto njega ono malo svetlosti dopiralo je od priguenog
odsjaja kristala i od sveca upaljenih po svecnjacima.
Tek je tada shvatio da mu se neto zabilo u usta bolno mu ireci vilicu i da visi s tavanice
vezan lancem za zglobove. Pokuao je da se pomeri, ali otkrio je da su mu i glenjevi okovani i
privezani za metalnu alku na podu.
Obrnuvi se u mestu, ugledao je Arju pokraj sebe, vezanu i okacenu na isti nacin. I njoj su usta
bila zacepljena platnom naguranim u usta i privezanim krpom kako ne bi ispalo napolje.
Vec je bila budna, te ga je posmatrala, a on vide da joj je laknulo to je doao svesti.
Zato nije pobegla?, zapitao se. A onda: ta se desilo? Misli mu behu trome i usporene, kao da
je bio oamucen umorom.
Spustivi pogled, video je da na njemu nema oruja i oklopa, i da na sebi ima samo cakire.
Pojas Belota Mudrog vie nije bio na njemu, a nije bilo ni ogrlice koju su mu patuljci dali kako bi
sprecili da ga bilo ko uhodi pomocu madija.
Podigavi pogled, video je da mu ni vilenjacki prsten Aren vie nije na ruci.
Nalet panike prostruja kroz Eragona, ali uteio se cinjenicom da nije bespomocan dokle god
moe da koristi svoje carolije. Zbog tkanine u ustima, morace da baci cini ne izgovarajuci ih, to je
unekoliko bilo opasnije od uobicajenog metoda. Naime, ako bi mu misli odlutale u toku procesa,
slucajno bi mogao da odabere pogrene reci. No to opet nije bilo opasnije od bacanja cini bez upotrebe
drevnog jezika, to je bilo zaista rizicno. Svejedno, bice mu potrebno veoma malo energije kako bi se
oslobodio, a bio je ubeden da bi mogao to da uradi bez mnogo muke.
Zamurivi, prikupio je sve svoje resurse kako bi se pripremio, Ali cim je to ucinio, zacuo je
Arju kako zvecka lancem prigueno mumlajuci.
Kada je bacio pogled ka njoj, video je da trza glavom ka njemu. Podigao je obrve kako bi je
nemo zapitao: ta je bilo? Ali ona je mogla samo da mumla i da mrda glavom.
Iznerviran, Eragon je oprezno usmerio misli ka njoj, pazeci da ne naleti na nekog drugog, ali
zaprepastio se osetivi samo blag, neodreden pritisak oko sebe, kao da mu je neko natrpao bale vune
oko mozga.
U njemu ponovo poce da navire panika, uprkos njegovim pokuajima da je obuzda.
Nije bio omamljen, u to je bio siguran. Ali nije znao ta bi ga drugo, sem nekih opojnih
sredstava, moglo spreciti da ude u Arjine misli. Ako su posredi bile carolije, onda mu nisu bile
poznate.
On i Arja su zurili jedno u drugo jo nekoliko trenutaka, a onda nekakav pokret privuce
Eragonovo oko nagore i on ugleda potocice krvi kako se sputaju niz njene podlaktice sa okovanih
zglavaka.
Odmah ga obuze gnev. Zgrabio je lanac iznad sebe i trgao njime najjace to je mogao. Karike
su izdrale, ali on nije odustajao. Noen besom, poceo je da ih cima, ne mareci za bol koji je sebi
nanosio.
Na kraju je odustao, te ostade da visi okacen dok mu je topla krv kapala sa zglobova na
potiljak i ramena.
Cvrsto reen da pobegne, posegnuo je za protokom energije u sopstvenom telu, pa je usmerio
cini ka okovima i viknuo u sebi: Kverst malmr du huildrs edtha, mar frema ne thon eka threyja!
Vrisnuo je u krpu u ustima kada mu se odjednom svaki ivac u telu bolno zgrcio. Poto nije
mogao da ostane usredsreden, cini su mu izmakle, te su se i madije tu zavrile.
Bol je istoga trena uminuo, ali ostavio ga je bez daha. Srce mu je neobuzdano tuklo kao da je
upravo skocio sa stene. Citavo iskustvo bilo je nalik na one napade koje je imao pre nego to su mu
zmajevi iscelili oiljak na ledima tokom Agaeti Blodhrena.

146
Poto se polako oporavio, video je da Arja gleda u njega zabrinutog lica. Mora da je i sama
probala sa cinima. Kako nam se ovo desilo? Njih dvoje zatoceni, Virden mrtav, travarka zarobljena ili
ubijena, a Solembum najverovatnije lei povreden u podzemnom lavirintu, ako ratnici u crnom vec
nisu ubili tog mackodlaka. Eragonu nita nije bilo jasno. On, Arja, Virden i Andela predstavljali su
sposobnu i opasnu skupinu kakvoj nije bilo ravne u Alageziji. A eto, ipak su omanuli, a on i Arja sada
su zavisili od milosti neprijatelja.
Ako ne moemo da pobegnemo... Udaljio se od te misli, poto nije smeo da razmilja o tome.
Vie od bilo cega eleo je da uspostavi vezu sa Safirom, ako ni zbog cega drugog, a ono da bi se bar
uverio da je jo dobro i da bi ga njeno drutvo malo uteilo. Mada je Arja bila pokraj njega, osecao se
neverovatno usamljeno, a to ga je nerviralo vie od svega.
Uprkos bolu u zglobovima, nastavio je da cima lanac, uveren da bi mogao da ga otkine s
tavanice ako ga bude vukao dovoljno dugo. Pokuao je da ga uvrne misleci da ce tako lake puci, ali
okovi oko glenjeva sprecavali su ga da se previe okrene u stranu.
uljevi na zglobovima na kraju ga naterae da prekine. Pekli su ga poput same vatre, pa se
uplaio da ce mu se okovi zaseci u miice ako nastavi. Brinuo je i da bi mogao da izgubi previe krvi,
poto su mu uljevi vec obilno krvarili, a nije znao koliko ce on i Arja tamo visiti i cekati.
Nije mogao da odredi vreme, ali pretpostavio je da su zarobljeni najvie nekoliko sati, poto
nije osecao potrebu za hranom, vodom ili mokrenjem. Ali to ce se promeniti, a onda ce im biti jo
nelagodnije.
Zbog bola u zglobovima, Eragonu se svaki minut cinio nepodnoljivo dugim. On i Arja bi se
povremeno zagledali jedno u drugo, pokuavajuci da opte, ali napori su im bili jalovi. uljevi su mu
se u dva navrata dovoljno sasuili da bi se ponovo odvaio da trgne lanac, ali uzalud. On i Arja su
morali da se strpe.
A onda, kada se Eragon vec zapitao da li ce iko ikada doci, zacuo je zvonjavu gvozdenih
zvona odnekud iz laguma i prolaza. Vrata sa obe strane crnog oltara necujno se otvorie. Eragonu se
miici zgrcie od napetosti. I on i Arja uperie oci ka ulazima.
Proao je citav minut, cineci im se beskrajnim.
Uz otru, neskladnu zvonjavu, zvona se ponovo oglasie, ispunjavajuci odaju citavim rojem
gnevnih odjeka. Kroz vrata zatim umarirae tri iskuenika: mladici u zlatnim odorama s metalnim
okvirom prekrivenim zvoncima. Iza njih je ilo dvadeset cetvoro mukaraca i ena, od kojih niko nije
imao sve udove. Za razliku od prethodnice, bogalji su nosili odore od crne koe, skrojene u skladu s
njihovim osakacenim telima. Naposletku su ula i estorica nauljenih robova, pridravajuci nosila na
kojima se nalazila naizgled bespolna prilika bez nogu, ruku i zuba: vrhovni svetenik Helgrinda. S
glave mu se uzdizala perjanica, visoka skoro metar, cineci to stvorenje jo nakaznijim.
Svetenici i iskuenici rasporedie se oko arenog diska na podu, a robovi su neno spustili
nosiljku na oltar u celu odaje. Potom tri savrena, prezgodna momka jo jednom zazvonie zvoncima
diuci neuskladenu larmu, a svetenici odeveni u kou otpojae neku kratku recenicu, i to toliko brzo
da Eragon nije bio siguran ta su rekli, mada mu je to zazvucalo kao deo nekog obreda. U svoj toj jeci,
uhvatio je nazive tri vrha helgrindska: Gorma, Idle i Fel Angvare.
Vrhovni svetenik se zagleda u njega i Arju ocima nalik na opsidijan. Dobro doli u dvor
Toskov", rece im, mada mu reci behu izoblicene u njegovim smeuranim ustima. Dva puta si vec
upadao u nae svetilite, J ahacu zmajeva. Nece ti se pruiti prilika da to jo jednom ucini...
Galbatoriks bi eleo da vam potedimo ivote i da vas poaljemo u Urubejn. On veruje da vas moe
naterati da ga sluite. eli da vaskrsne J ahace i obnovi narod zmajeva. J a njegove snove smatram
ludocu. Previe ste opasni, a ne bismo eleli ni da vidimo povratak zmajeva. Vlada opte ubedenje da
se mi klanjamo Helgrindu. Ali to je la koju govorimo drugima kako bismo skrili pravu prirodu nae
vere. Ne sluimo mi Helgrindu, vec Drevnima, koji su tamo svoje gnezdo svili i kojima rtvujemo tela
svoja i krv. Ra'zaci su bogovi nai, J ahacu zmajeva, Ra'zaci i Letrblake." Eragona obuze jeza poput
mucnine.
Vrhovni svetenik pijunu na njega, pa mu na oklembeenoj donjoj usni ostade rastegnuta
pljuvacka. Ne postoji oblik mucenja dovoljno uasan za tvoje prestupe, J ahacu. Pobio si nam bogove,
ti i onaj tvoj prokleti zmaj. I zbog toga mora umreti!"

147
Eragon poce da se otima u okovima, istovremeno pokuavajuci da vikne kroz krpu u ustima.
Kada bi mogao da govori, mogao bi da kupi malo vremena tako to bi im kazao koje su bile poslednje
reci Ra'zaka, ili tako to bi im pripretio Safirinom osvetom. Ali njihovi dumani nisu pokazivali
nikakvu spremnost da im otpue usta.
Napravivi grozomornu grimasu, vrhovni se svetenik nasmeio pokazujuci posivele desni.
Nece ti nikada pobeci odavde, J ahacu. Ovi kristali su zamadijani tako da zatoce svakoga ko pokua
da oskrnavi na hram ili ukrade naa blaga, cak i takve kao to si ti. A i nema nikoga ko bi te spasao.
Dva su tvoja pratioca mrtva - da, da, cak i ona nametljiva vetica, a Murtag ne zna da ste ovde. Danas
je tvoj sudnji dan, Eragone Senkoubico." Visoki svetenik potom zabaci glavu, te zagrgota na uasan,
ogavan nacin.
Iz mracnog prolaza s leve strane oltara izadoe cetiri roba gola do pojasa. Na ramenima su
nosili plocu s dva velika, plitka i kupasta ispupcenja na sredini. U tim ispupcenjima leala su dva
ovalna predmeta, oba dugacka oko pola metra i debela petnaestak centimetara. Bili su plavicastocrni i
rupicasti poput pecara.
Eragonu se vreme usporilo. Nemoguce... , pomislio je. Safirino jaje bilo je glatko i proarano
poput mramora. ta god to bilo, to sigurno nisu bila zmajeva jaja. Ostale su ga mogucnosti jo vie
uplaile.
Poto si pobio Drevne", rece vrhovni svetenik, red je da bude hrana njihovim potomcima.
Ne zasluuje toliku cast, ali Drevnima ce biti drago, i mi na svaki nacin teimo da udovoljimo
njihovim eljama. Mi smo sluge pokorne, a oni nai gospodari strogi i neumoljivi: na bog s tri lica -
to lovi ljude, to jede ljudsko meso i to krv im pije. Njima nudimo tela naa u nadi da ce nam otkriti
ivotne tajne i u nadi da cemo dobiti oprost za grehove nae. Kako Tosk napisa - neka tako bude!"
Svetenici odeveni u kou uglas ponovie: Kako Tosk napisa - neka tako bude!"
Vrhovni svetenik klimnu. Drevni su se uvek na Helgrindu gnezdili, ali u doba moga
pradede, Galbatoriks im ukrade jaja i pobi mladunce, nateravi ih da mu se zakunu na pokornost kako
im ne bi lozu zatro. Izdubio im je pecine i lagume koje su oni od tada koristili, a nas, njihove
sledbenike odane, zaduio je da cuvamo jaja njihova - da ih pazimo i titimo dok se potreba za njima
ne ukae. Mi to i ucinismo, i niko nam na slubu nau prigovor udeliti ne moe.
No mi se ipak molimo da ce jednoga dana Galbatoriks biti svrgnut, jer niko ne bi smeo
Drevne za svoju volju vezivati. To je svetogrde!" Unakaeno stvorenje se obliznu, a Eragon zgroeno
primeti da mu nedostaje parce jezika: ocito je bilo iseceno noem. I za tebe elimo da nestane,
J ahacu. Zmajevi Drevnima behu najveci neprijatelji. Bez njih i bez Galbatoriksa, ne bi bilo nikoga da
sprecava Drevne da se goste gde i kako ele."
Dok je vrhovni svetenik govorio, cetiri roba koja su nosila plocu istupie napred, te je
paljivo spustie s ramena na onaj areni disk tako da se nala na nekoliko koraka od Eragona i Arje.
Kada su zavrili, naklonili su glave, te se povukoe kroz vrata kroz koja su i doli.
Ko bi mogao da zatrai ita vie do da sa sri kostiju svojih nahrani boga?", upita vrhovnik
svetenik. Radujte se, oboje, jer danas ce vas Drevni blagosiljati, a rtvom vaom spisak grehova
vaih bice izbrisan, pa cete u zagrobni ivot uci cisti poput novorodenog deteta."
Potom vrhovni svetenik i njegovi sledbenici podigoe lica ka tavanici i pocee da poju neku
cudnovatu pesmu cudnim naglaskom zbog kojeg se Eragon namucio da ih razume. Zapitao se da li je
to moda Toskovo narecje. Povremeno bi mu se ucinilo da je cuo reci iz drevnog jezika -izmenjene i
pogreno upotrebljene, ali ipak drevne.
Kada se to groteskno bogosluenje zavrilo, okoncano horskim Kako Tosk napisa - neka tako
bude!", tri iskuenika zazvonie zvonima u verskom zanosu, a Eragonu se citava ta buka ucinila
dovoljno glasnom da srui tavanicu.
I dalje tresuci zvoncima, iskuenici izadoe iz sobe u koloni. Potom su izala i dvadeset
cetvorica niih svetenika, a zatim, na kraju povorke, i njihov sakati predvodnik, kojeg est nauljenih
robova iznese na nosiljci.
Vrata se zatvorie za njima uz zloslutan prasak, a onda Eragon zacu sputanje teke grede s
druge strane.
Okrenuo se ka Arji. U ocima joj se nazirao ocaj, pa je zakljucio da ni ona ne zna kako bi mogli
da pobegnu.
Ponovo se zagledao gore ne bi li povukao lanac kojim bee vezan, upotrebivi onoliko snage
koliko je smeo. uljevi mu ponovo pukoe na zglobovima prskajuci ga kapljicama krvi.

148
Ispred njih, levo jaje poce gotovo neprimetno da se njie napred-nazad, te se iz njega zacu
neko kuckanje, nalik na lupanje sicunog malja.
Duboka jeza obuze Eragona. Od svih nacina umiranja koje je mogao da smisli, ubedljivo
najgori bee onaj u kojem bi ga Ra'zak ivog pojeo. Noen nekom novom reenocu, iznova je trgnuo
lanac, zagrizavi krpu u ustima kako bi lake podneo strahovit bol u rukama. Od bola mu se i vid
pomutio.
Arja je pokraj njega pocela da se koprca i izvija; oboje su nemo pokuavali da se oslobode. A
iz plavicastocrne ljuske i dalje se culo ono kuckanje.
Nema vajde, shvatio je Eragon. Lanac nece popustiti. Cim se pomirio s tom cinjenicom,
postalo mu je jasno da nece moci da izbegne mnogo gore povrede od onih koje je vec imao. J edino je
pitanje bilo da li ce mu te povrede biti nanete nasilno ili ce ih sam sebi naneti. Ako nita drugo, moram
bar Arju da spasem.
Proucio je gvozdene obruce oko zglobova. Slomim li sebi palceve, moda cu moci da izvucem
ake. Tako bih bar mogao da pruim otpor. Moda bih mogao da zgrabim parce Ra'zakove ljuske, pa
da ga upotrebim umesto noa. Uz neko secivo, mogao bi i noge da oslobodi, mada mu je pomisao na
to bila toliko zastraujuca da je reio da je zanemari bar za to vreme. J edino to moram da uradim jeste
da otpuzim iz ovog kamenog kruga. Tada bi mogao da koristi carolije, pa bi mogao da zaustavi bol i
krvarenje. Za sve to bilo bi mu potrebno svega nekoliko minuta, ali znao je da ce mu to biti najdui
minuti u ivotu.
Duboko je udahnuo da bi se pripremio. Prvo cu levu aku.
Ali pre nego to je poceo, Arja vrisnu.
Naglo se okrenuo ka njoj, te nemo vrisnu kada vide njene unakaene prste na desnoj ruci.
Koa joj je bila povucena nagore poput rukavice, i to sve do noktiju, pa su joj se bele kosti videle
ispod grimiznih miica. Arja je potom omlitavila, te mu se nekoliko trenutaka cinilo da se onesvestila,
ali potom se pribrala, te je jo jednom povukla ruku. Eragon vrisnu s njom kada joj ruka skliznu kroz
metalni obruc, kidajuci kou i meso. Ruka joj pade uz bok, te mu nestade s vidika, ali video je kako
krv prska po podu pokraj njenih nogu.
Suze mu zamutie oci i on viknu njeno ime u krpu u ustima, ali ona ga, igleda, nije cula.
Ba kada se spremala da sve to ponovi, vrata se otvorie s desne strane oltara i u odaju ude
iskuenik u zlatnoj odori. Spazivi ga, Arja se pokolebala, mada je Eragon znao da bi izvukla drugu
ruku iz okova i pri najmanjoj naznaci opasnosti.
Mladic iskosa pogleda u Arju, te oprezno ode do sredine arenog diska, napeto gledajuci jaje
koje se ljuljalo napred-nazad. Momak je bio sitan, s krupnim ocima i nenim crtama lica: Eragonu je
bilo jasno da je odabran na taj poloaj zbog svog izgleda.
Evo", proaputa mladic, doneo sam vam ovo." Posegavi ispod odore, izvadio je turpiju,
dleto i drveni malj. Ali ako vam pomognem, morate me povesti sa sobom. Ne mogu vie ovde da
izdrim. Uasno je. Grozno. Obecajte mi da cete me povesti sa sobom!"
I pre nego to je dovrio recenicu, Eragon mu je klimnuo glavom u znak pristanka. Medutim,
kada je decko krenuo ka njemu, Eragon zaurla pokazujuci glavom ka Arji. Iskueniku je trebalo
nekoliko sekundi da shvati ta hoce.
Svakako", promrmlja mladic i ode do Arje. Eragon zakrguta zubima s krpom u ustima,
besan zbog mladiceve sporosti.
Grubo struganje turpije ubrzo je zagluilo kuckanje u nemirnom jajetu.
Eragon je gledao, koliko god je mogao, kako njihov spasitelj strue deo lanca iznad Arjine
leve ake. Dri tu turpiju na istoj karici, budalo jedna!, besneo je Eragon. Iskuenik je delovao kao da
nikada ranije nije koristio turpiju, pa je Eragon posumnjao da taj momak ima dovoljno snage i
izdrljivosti da prosece i najtanje parce metala.
Arja je mlitavo visila na lancu dok je iskuenik radio turpijom, pa joj je lice bilo pokriveno
dugom kosom. Povremeno bi zadrhtala, a krv joj je i dalje neprestano curila iz odranih ruku.
Eragon je uasnuto primetio da turpija ne ostavlja traga na lancu. Kakvom god da je madijom
metal bio zaticen, ona je zasigurno bila prejaka da bi je jedna obicna turpija mogla savladati.
Iskuenik poce ljutito da duva, ocito besan zbog neostvarenog napretka. Zastao je kako bi
obrisao celo, a onda se namrgodio i iznova napao lanac, mauci laktovima zadihanih grudi dok su mu
rukavi odore vijorili oko ruku.
Zar ne shvata da nece uspeti?, pomisli Eragon. Pokuaj s dletom na okovima oko glenjeva.

149
Ali mladic je nastavio na istom mestu.
Glasno krckanje odjeknu odajom i Eragon ugleda tanku pukotinu na vrhu crnog rupicastog
jajeta. Pukotina se produila i iz nje se rairila citava mrea tananih raspuklina.
Onda i drugo jaje poce da se trese, te se i iz njega zacu kuckanje, koje se spojilo sa onim prvim
u mahnitom ritmu.
Iskuenik je sav prebledeo, te je ispustio turpiju i odstupio od Arje odmahujuci glavom. ao
mi je... ao mi je. Prekasno je." Snudio se, te mu cak i suze potekoe. ao mi je."
Eragonova panika se pojacala kada je mladic izvukao bode ispod odore. Ne mogu nita
drugo da ucinim", rece kao da prica samom sebi. Nita drugo..." Smrcnuo je i krenuo ka Eragonu.
Ovako je najbolje."
Kada mu se momak primakao, Eragon je poceo da cima okove pokuavajuci da izvuce jednu
aku iz obruca. Ali gvozdene omce behu preuske, pa mu je jedino polo za rukom da odere jo vie
koe oko zglobova.
ao mi je", proaputa momak stavi pred Eragona, te podie bode. Ne!, viknu Eragon u
glavi.
Parce blistavog ametista izlete iz laguma kojim su Eragon i Arja doli u tu odaju. Pogodilo je
iskuenika u teme, te on pade na Eragona. Eragon se tre, osetivi kako mu otrica bodea klizi preko
rebara. Mladic se potom stropotao na pod, gde ostade da lei onesvecen.
Iz dubine laguma, epajuci, izroni sitna prilika. Eragon se zagleda u priliku koja se pomerila
ka svetlosti i shvati da to nije niko drugi do Solembum.
Eragona obli olakanje.
Mackodlak je bio u svom ljudskom oblicju, nag. J edino je oko pojasa imao neku ofucanu krpu,
verovatno otkinutu sa odece njihovih napadaca. Crna kosa bila mu je sasvim nakostreena, a usne mu
behu izoblicene podivljalim kezom. Podlaktice su mu bile prekrivene posekotinama, a levo uvo visilo
mu je s glave s koje mu je nedostajalo i parce koe. Nosio je okrvavljen no.
Iza mackodlaka je ugledao i travarku Andelu.

150
BEZBONICI U BEKSTVU

Koji zinzov!", rece Andela, pohitavi ka rubu arenog diska na podu. Krvarila je iz nekoliko
posekotina i ogrebotina, a odeca joj bee umrljana jo vecom kolicinom krvi, za koju Eragon zakljuci
da verovatno nije njena. Inace se cinila neozledenom. A samo je ovo trebalo da uradi!"
Zamahnula je macem s providnom otricom iznad glave i obruila njegovu jabuku o jedan od
ametista koji su oivicavali disk. Kristal prsnu uz neobicno krckanje, nalik na elektricitet, te mu svetlost
zatitra pre nego to sasvim zgasnu. Ostali kristali su i dalje blistali.
Ne zaustavljajuci se, Andela je stala pred sledeci komad ametista, te je i njega polomila i
krenula dalje.
Eragon nikada nije bio toliko srecan to vidi nekoga pred sobom. Prebacivao je pogled s
travarke na pukotine koje su se irile na vrhu prvog jajeta. Ra'zak je gotovo prokljuvio svoj put kroz
ljusku, cega je izgleda i sam bio svestan, poto je cicao i kuckao jo ece. Kroz slojeve ljuske, Eragon
ugleda debelu belu opnu i kljunastu glavu Ra'zaka koji se nezaustavljivo nabijao uz nju, onako uasan
i cudovian.
Bre, bre, pomisli Eragon kada je parce veliko poput njegove ake spalo s jajeta i zazveketalo
po podu poput tanjira od pecene gline.
Opna se pocepala i mladunce Ra'zaka proturi glavu napolje, te pobednicki zakreta otkrivajuci
svoj bodljikav ljubicast jezicak. S korube mu je kapala sluz, a odaju proe smrad koji je podsecao na
vonj gljivica.
Eragon je ponovo trgnuo lance, mada je znao da je to zaludno.
Ra'zak ponovo zakreta, te poce da se izvlaci iz ostatka jajeta. Uspeo je da oslobodi jednu
kandu, ali usput je pomerio jaje koje se prevrnu isputajuci neku gustu, uckastu tecnost po arenom
disku. Groteskno izleglo bice lealo je na boku nekoliko trenutaka, oamuceno. Onda se promekoljilo
i stalo na noge, nezgrapno se njiuci poput neke bube.
Eragon se zagledao u njega zgroen i prestravljen, ali i zadivljen u isti mah.
Ra'zak je imao duboke, rebraste grudi zbog kojih je izgledao kao da su mu rebra spolja, a ne
unutra. Udovi toga stvorenja behu tanani i cvornovati, poput tapova, a struk mu bee ui od ljudskog.
Svaka noga imala je i dodatni clanak okrenut unazad, to Eragon nikada ranije nije video, ali to je
objanjavalo Ra'zakov nezgrapni hod. Koruba se cinila mekom i savitljivom, za razliku od onih na
zrelijim Ra'zacima koje je Eragon ranije sretao. Zasigurno ce ocvrsnuti tokom vremena.
Ra'zak je zabacio glavu, te svetlost blesnu u njegovim ogromnim, iskolacenim ocima bez
zenica; potom zakvoca kao da je upravo otkrio neto zanimljivo. Onda je obazrivo zakoracio ka Arji...
pa jo jednom... i jo jednom, te razjapi kljun krenuvi ka lokvi krvi pokraj njenih nogu.
Eragon zaurla u krpu u ustima, nadajuci se da ce time privuci panju tog stvorenja, ali ono ga
je zanemarilo bacivi samo jedan hitar pogled ka njemu.
Sad!", viknu Andela slomivi poslednji kristal.
Cim srca od ametista polete preko poda, Solembum poskoci na Ra'zaka. Mackodlakovo se
oblicje odjednom zamaglilo u letu, glava mu se skupila, noge skratile, idika mu i krzno, i on se
doceka na sve cetiri, ponovo poprimivi ivotinjsko telo.
Ra'zak prosikta te isturi kande ka Solembumu, ali mackodlak je izbegao udarac te, bre nego
to se okom moglo ispratiti, oamari Ra'zaka velikom tekom apom.
Uz glasno krckanje, Ra'zaku puce vrat, i to stvorenje odlete na drugi kraj odaje, zavrivi
sklupcano i izobliceno na podu, gde se trzalo jo nekoliko sekundi.
Solembum frknu te priljubi neozledeno uvo uz glavu, a onda se iskobelja iz krpe koja mu je i
dalje bila privezana oko kukova i ode do drugog jajeta da sedne i ceka.
ta ucini od ruke?", rece Andela pohitavi ka Arji. Arja iznureno die glavu, ali nije ni
pokuala da odgovori.
Nacinivi tri hitra poteza bezbojnim secivom, travarka je presekla Arjine okove kao da je
prekaljeni metal bio mek poput sira.
Arja se sruila na kolena i presamitila se, steuci povredenu aku uz stomak. Drugom rukom je
istrgla krpu iz usta.

151
Bridenje se smanjilo u Eragonovim ramenima kada ga je Andela oslobodila, pa je najzad
mogao da spusti ruke. I on je izvukao tkaninu iz usta, te promuklim glasom rece: Mislili smo da si
mrtva."
Morace malo vie da se potrude ako mene ele da ubiju. eprtlje blentave."
I dalje presamicena, Arja poce da izgovara cini za zaceljivanje i povezivanje tkiva. Reci joj
behu tihe i napregnute, ali ni u jednom trenu nije zastala niti pogreila.
Dok je ona lecila svoju aku, Eragon je iscelio posekotinu na rebrima i uljeve na zglobovima.
Onda je uperio prst u Solembuma, pa mu rece: Sklanjaj se."
Mackodlak trgnu repom, ali ipak je ucinio kako mu je Eragon kazao. Podigavi desnu ruku,
Eragon rece: Brisingr!"
Stub plavog plamena buknu oko drugog jajeta. Stvorenje u njemu zakreta uasnim,
neprirodnim glasom, vie nalik na kripu pri cepanju metala nego na vapaj osobe ili zveri.
Zakiljivi pred vrelinom vatre, Eragon je sa zadovoljstvom posmatrao kako jaje gori. I neka
to bude poslednji, pomislio je. Kada je kretanje utihnulo, ugasio je plamen koji nestade od dna prema
vrhu. Muk koji je usledio bee neocekivan i potpun, poto je Arja dovrila bajalicu, te se sve umirilo.
Andela se prva pomerila. Otila je do Solembuma, pa se nadvila nad njim mrmljajuci na
drevnom jeziku ne bi li mu zalecila uvo i ostale rane.
Eragon kleknu pokraj Arje, te joj stavi ruku na rame. Podigla je pogled ka njemu, te je istegla
telo kako bi mu pokazala aku. Du donje trecine palca, du spoljnog ruba dlana i preko citave
nadlanice, koa joj bee svetlucava i jarkocrvena. Medutim, miici ispod koe delovali su ocuvano.
Zato je nisi iscelila dokraja?", upitao ju je. Ako si previe iscrpljena, mogu ja... "
Odmahnula je glavom. Otetila sam nekoliko ivaca... i izgleda da ne mogu da ih iscelim.
Potrebna mi je Blodgarmova pomoc - on je vetiji od mene u opravljanju tkiva."
J esi li sposobna za borbu?"
Bicu ako budem pazila."
Na tren joj jace stegnu rame. Ono to si uradila... " Uradila sam ono to je bilo logicno."
Vecina ljudi ne bi imala snage... Ja sam pokuao, ali aka mi je prevelika. Vidi?" Naslonio je
aku uz njenu.
Klimnula mu je, a onda ga je uhvatila za ruku da bi se lake osovila na noge. Eragon je ustao s
njom kako bi joj pruio cvrst oslonac.
Moramo da pronademo svoje oruje", rekao je, a i moj prsten, pojas i ogrlicu koju su mi
patuljci dali."
Andela se namrtila: Tvoj pojas? Zato? Zacaran je?"
Poto je Eragon oklevao ne znajuci da li da joj kae istinu, Arja rece: Ime coveka koji ga je
napravio verovatno ne zna, mudra travarko, ali tokom svojih puteestvija zasigurno si cula price o
pojasu dvanaest zvezda."
Travarka se razrogaci: To je taj pojas?! Ali ja sam mislila da je izgubljen jo pre cetiri veka,
da je uniten tokom... "
Mi smo ga sacuvali", rece joj Arja otvoreno.
Eragon je video da travarka gori od elje da postavi jo pitanja, ali ona je samo rekla: Tako,
znaci... Ali ne moemo da tracimo vreme pretraujuci sve odaje u ovom brlogu. Cim svetenici otkriju
da ste pobegli, citav ce nam se copor naci za petama."
Eragon pokaza iskuenika na podu te rece: Moda nam on moe reci gde su nam stvari."
Cucnuvi, travarka je spustila dva prsta na momkovu vratnu ilu da bi mu opipala bilo. Potom
ga je pljesnula po obrazima i podigla mu kapke. Iskuenik je ostao nepomican i mlitav.
Travarku je ocito iznerviralo to to ga nije probudila. Samo casak", rece sklopivi oci. Na
celu joj se pojavi blaga bora. Neko vreme je bila mirna, a onda hitro poskoci. Samoljubivi bednik!
Nije ni cudo to su ga roditelji dali u svetenike. Cudi me to su ga toliko dugo trpeli."
Zna li bilo ta korisno?", upita je Eragon.
J edino put do povrine." Pokazala je ka vratima s leve strane oltara, kroz koja su svetenici
izali. Pravo je cudo to je pokuao da te spase: mislim da je prvi put u ivotu ucinio neto
svojevoljno."
Moramo ga povesti sa sobom", rece Eragon. To mu bee mrsko, ali osecao se dunim.
Obecao sam da hocemo, ako nam pomogne."
Ali pokuao je da te ubije!"

152
Dadoh mu rec."
Andela uzdahnu te zakoluta ocima, a onda rece Arji: Pretpostavljam da ga ni ti ne moe
ubediti u suprotno?"
Arja odmahnu glavom i prebaci mladica preko ramena, toboe bez po muke. J a cu ga nositi",
rekla je.
E, ako je tako", rece travarka Eragonu, bolje bi ti bilo da ima ovo kod sebe, poto cemo ti i
ja kanda biti zadueni za borbu." Pruila mu je svoj kratki mac, a onda je odnekud ispod haljine
izvukla kamu s drkom optocenom draguljima.
Od cega je napravljen?", upita je Eragon zagledajuci providno secivo maca koje je odbijalo
svetlost na neobican nacin. Materija ga je podsetila na dijamant, ali nije mogao ni da zamisli kako bi
bilo ko napravio oruje od dragog kamena, poto bi kolicina energije potrebne za sprecavanje
lomljenja kamena prilikom svakog udarca brzo iscrpla svakog carobnjaka.
Nije ni od kamena ni od metala", rece mu travarka. Ali upozoravam te: mora biti veoma
obazriv kada ga bude upotrebljavao. Nikada mu ne diraj secivo, i ne daj nikome ko ti je drag da mu se
primakne, da ne bi zaalio. Isto tako, nikada nemoj naslanjati ovaj mac na neto to bi ti moglo biti
potrebno na svoju nogu, na primer."
Eragon je oprezno odmakao mac od tela. Zato?"
Zato to ti je ovo", rece travarka s velikim uivanjem, najotrije od svih postojecih seciva.
Nijedan se drugi no ili sekira ne mogu porediti s njihovom otrinom - cak ni tvoj Brisingr. To ti je
otelotvorenje savrenog oruda za rezanje. Ovo ti je" - zastala je kako bi postigla bolji dojam - pravi
primer iskoene ravni... Nigde mu nece naci ravna. Moe da presece sve to nije zaticeno madijama,
a i mnogo ta to jeste. Pokuaj i sam ako mi ne veruje."
Eragon je potraio neto na cemu bi mogao da oproba mac. Naposletku je otiao do oltara i
zamahnuo otricom ka ivici jednog kamena u njemu. Lake malo!", viknu Andela.
Providna otrica je prola kroz desetak centimetara kamena kao da granit nije tvrdi od kae, te
je nastavila da leti ka Eragonovim nogama. On ciknu i ustuknu, jedva uspevi da zaustavi ruku pre
nego to samog sebe posece.
Krajicak oltara se odbio o stepenik ispod njega, te se otkotrljao ka sredini odaje.
Secivo toga maca, zakljuci Eragon, vrlo je lako i moglo biti od dijamanta. Pritom i nece morati
da pazi na njega koliko je mislio, poto ionako nece nailaziti na cvrci otpor.
Uzmi i ovo", rece Andela, bice bolje da i ovo ima kod sebe." Otkopcala je kanije maca, te
mu ih dade. To je jedna od retkih stvari koje ne moe preseci tim secivom."
Eragonu je trebalo nekoliko trenutaka da povrati glas nakon to je sebi malocas zamalo
otfikario prste na nozi. Ima li ovaj mac neko ime?"
Andela se nasmeja: Naravno. Na drevnom jeziku njegov naziv glasi Albitr, to znaci upravo
ono to i misli da znaci. Ali ja vie volim da ga zovem Zvonimor."
Zvonimor?"
Da. Zbog zvuka koji secivo proizvodi kada lupne po njemu." Pokazala mu je na ta misli
vrhom nokta, te se nasmeila kada je prodoran zvuk proeo mracnu odaju poput snopa sunceve
svetlosti. No, hocemo li krenuti?"
Eragon se osvrnuo oko sebe da bi proverio da li su neto zaboravili, a onda klimnu, ode do
vrata s leve strane, te ih otvori najtie to je mogao.
Iza vrata se nalazio dugacak i irok hodnik obasjan bakljama. Dvadeset ratnika u crnom
straarilo je u dve postrojene kolone du hodnika. Behu to oni koji su ih i ranije napali.
Pogledali su u Eragona i posegli za svojim orujem.
Eragonu kroz glavu prolete psovka, a onda pohrli napred kako bi ih napao pre nego to ratnici
isucu maceve i rasporede se u delotvornu skupinu. Medutim, uspeo je da prede tek nekoliko metara
kada pokraj svakog coveka neto munjevito zatitra: neto gotovo neprimetno i maglovito, poput
vijorenja barjaka na vetru koje bi primetio tek krajickom oka.
Ne stigavi ni da jauknu, dvadesetorica ratnika se ukocie i sruie, mrtvi.
Eragon ustuknu kako ne bi naleteo na leeve. Svaki straar je bio proboden kroz oko sa
savrenom preciznocu.
Okrenuo se da pita Arju i Andelu da li znaju ta se upravo odigralo, ali reci su mu zastale u
grlu cim je ugledao travarku. Stajala je oslonjena o zid, duboko zadihana, i drala se za kolena. Koa
joj je bila bela kao u mrtvaca, a ruke su joj drhtale. S kame joj je kapala krv.

153
Eragona ispunie i divljenje i strah. Nije mogao da pojmi to to je travarka upravo ucinila, ta
god to bilo.
Mudra travarko", rece joj Arja, i sama smetena, kako ti je ovo polo za rukom?"
Travarka se zakikota u po daha, a onda im rece: Upotrebila sam jednu smicalicu... koju sam
naucila od svoga ucitelja... Tenge... pre sto godina. Hiljadu mu paukova grickalo ui i kosti
cvornovate!"
Ali kako si to ucinila?", Eragon bee uporan. Takva smicalica mogla bi biti veoma korisna u
Urubejnu.
Travarka se ponovo zakikota. ta je vreme ako ne kretanje? A ta je kretanje ako ne izvor
toplote? A nisu li toplota i energija razliciti nazivi za jedno te isto?" Odgurnula se od zida, prila
Eragonu i potapala ga po obrazu. Kada to bude razumeo, razumece i ta sam uradila i kako sam to
izvela... Danas vie necu moci da ponovim te cini a da samoj sebi na nakodim, pa ne ocekujte da cu
ubiti bilo koga kada naredni put naletimo na gomilu ratnika."
Nije mu bilo lako, ali Eragon joj ipak klimnu progutavi znatielju.
Svukao je tuniku i protepan kouh s jednog od nastradalih ljudi, te ih je navukao na sebe, a
potom ih je niz hodnik poveo do zasvodenog prolaza na njegovom kraju.
U citavom nizu odaja i hodnika, nisu vie naili ni na koga, ali nisu pronali ni svoje oduzete
stvari. Mada je Eragonu bilo drago to nisu privukli niciju panju, ipak ga je brinulo odsustvo posluge.
Ponadao se da on i njegovi saborci nisu podigli uzbunu koja je potom upozorila svetenike na njihovo
bekstvo.
Za razliku od pustih odaja koje su videli pre nego to su upali u zasedu, odaje kroz koje su
sada prolazili behu ispunjene tapiserijama, nametajem i cudnovatim napravama od mesinga i kristala,
ciju namenu Eragon nije mogao da dokuci. U vie navrata, neki sto ili polica s knjigama naveli bi ga
da zastane i osmotri ta kriju, ali svaki put je uspeo da se odupre tom nagonu. Nisu imali vremena da
citaju budave stare papire, ma koliko bili zanimljivi.
Andela je birala pravac kad god je bilo vie od jedne mogucnosti, ali Eragon je stalno bio na
celu, i toliko jako je stezao balcak Zvonimora ukraen icom da je aka vec pocinjala da mu se grci.
Nedugo zatim, stigli su do prolaza koji se zavravao nizom kamenih stepenica to su se
suavale ka vrhu. Dva iskuenika stajala su pokraj stepenita, po jedan sa svake strane, dreci ramove
sa zvoncima kakve je Eragon i ranije video.
Potrcavi ka dvojici mladica, uspeo je da probode jednog iskuenika kroz vrat pre nego to
vrisne ili zazvoni zvoncima. Medutim, drugi je uspeo da ucini i jedno i drugo pre nego to je
Solembum skocio na njega i oborio ga na zemlju ne bi li mu izgrebao lice, te citavim hodnikom
odjeknu zvonjava. Brzo!", viknu Eragon krenuvi stepenitem.
Pri vrhu stepenica nalazio se zid irok oko tri metra i prekriven kitnjastim slovima i uklesanim
znakovima koji Eragonu behu donekle poznati. Zaobiavi zid, naao se pod snopom ruicaste
svetlosti koja bee toliko jaka da se, onako zbunjen, zamalo spotakao. Podigao je kanije Zvonimora
kako bi zatitio oci.
Manje od dva metra dalje, vrhovni svetenik je sedeo na svojoj nosiljci dok mu je iz
posekotine na ramenu kapala krv. Neka svetenica bez obe ake klecala je pokraj njega na nosiljci
sakupljajuci krv u zlatni pehar koji je stiskala medu podlakticama. I ona i vrhovni svetenik zapanjeno
zapiljie u Eragona.
Kad je bacio pogled iza njih, pred ocima su mu se nanizali prizori: golemi rebrasti stubovi koji
su se uzdizali ka kupolastoj tavanici nestajuci gore u senci; prozori s vitraima, koji su s leve strane
blistali od svetlosti sunca na izlasku, a s desne bili beivotni i sivi; beli kipovi postavljeni izmedu
prozora; citavi redovi granitnih klupa, proaranih razlicitim bojama, koji su se pruali sve do
udaljenog ulaza u brodski deo svetilita i mnotvo svetenika u konim odorama koji su, ispunjavajuci
prva cetiri reda, pojali podignutih lica i otvorenih usta kao gomila tek izleglih mladunaca to vape za
hranom.
Eragon je sa zakanjenjem shvatio da se naao u velikoj katedrali Dras Leone, s druge strane
oltara pred kojim je nekada davno klecao moleci se.
Ona ena bez aka ispusti pehar, te ustade i iroko rairi ruke ne bi li zatitila vrhovnog
svetenika svojim telom. Eragon je iza nje, na samom rubu nosiljke, uspeo da nazre plave kanije
Brisingra, a ucinilo mu se da je pokraj njih video i Aren.

154
No nije stigao da ode po svoj mac poto dva straara pojurie k njemu sa obe strane oltara,
mauci pred njim izrezbarenim kopljima sa crvenim kicankama. Uspeo je da uzmakne pred prvim
straarom prepolovivi mu drku koplja, te iljak polete kroz vazduh. Eragon je potom prepolovio i
samog coveka, poto je Zvonimor proao kroz meso i kosti nepojmljivo lako.
Eragon se i drugog cuvara reio jednako brzo, te se okrenuo ka drugoj dvojici koji mu pridoe
otpozadi. Travarka mu se pridruila mauci Kamom, a i Solembum zarea odnekud sleva. Arja se
drala podalje od borbe, i dalje noseci onog mladica.
Krv prolivena iz pehara prekrila je pod oko oltara. Straari se okliznue o nju, te drugi covek
pade obarajuci i svog druga. Eragon im se pribliio vukuci noge kako ne bi i sam izgubio ravnoteu, te
ih ubi obojicu i pre nego to su stigli da reaguju, pazeci kako dri travarkino zacarano secivo koje je
bez po muke saseklo dva coveka.
Eragon u isti mah zacu vrhovnog svetenika kako vice kao s velike udaljenosti: Pobijte
nevernike! Pobijte ih! Ne dajte tim bogohulnicima da uleknu! Moraju biti kanjeni za svoje zlocine
nad Drevnima!"
Okupljeni svetenici stadoe da arlaucu i lupaju nogama o pod, te Eragon oseti kako
pokuavaju da mu prodru u misli, poput copora vukova koji kidie na ranjenog jelena. Povukao se
duboko u sebe, odbijajuci njihove napade metodama koje je uvebavao pod Glejdrovim nadzorom.
Medutim, bilo mu je teko da se odbrani od toliko neprijatelja, pa se uplaio da nece moci dugo da dri
odbranu. J edina njegova prednost bee to to su usplahireni, rastrojeni svetenici poceli da ga napadaju
pojedinacno, a ne zdrueno, mada bi ga udruenom snagom verovatno savladali.
Potom je osetio Arjinu svest pokraj svoje, poput poznatog, utenog prisustva u masi
neprijatelja koji su nagrnuli na njegovo unutranje bice. Nakon to mu je laknulo, otvorio se ka njoj, te
spojie umove, kao to bi ucinio sa Safirom, i tu im se licnosti bar privremeno stopie, pa vie nije
mogao da odredi odakle dolazi gomila misli i osecanja koje pocee da dele.
Zajedno su mislima napali jednog svetenika. Covek je pokuao da utekne pred njihovim
domaajem, poput ribe koja im se migolji izmedu prstiju, ali stegli su stisak, ne doputajuci mu da
pobegne. Recitovao je visokoparan, cudno sastavljen stih kako bi ih odbio iz svoje svesti: Eragon je
pretpostavio da je to zapis iz Knjige Toskove.
Medutim, svetenik nije bio dovoljno disciplinovan i usredsredenost mu je ubrzo popustila
kada je pomislio: Nevernici su se previe pribliili Ucitelju. Moramo ih ubiti pre nego to... Ne!
Cekajte! Ne!
Eragon i Arja odmah iskoristie tren svetenikove slabosti, te hitro podvrgnue njegove misli
svojoj volji. Kada su se uverili da im se nece protiviti ni umom ni telom, Arja je bacila cini za koje je,
proucivi svetenikova secanja, znala da ce savladati sve njegove zatite.
U trecem redu klupa, neki covek vrisnu i buknu u plamenu, te mu zelena vatra pokulja iz uiju,
usta i ociju. Plamenovi potpalie odecu svetenika koji su mu bili blizu, te zapaljeni mukarci i ene
pocee da se koprcaju i izbezumljeno trce, jo vie naruivi napad na Eragona. Uareni plamenovi su
zvucali poput grancica koje se lome zahvacene nevremenom.
Travarka je potom trcala sa oltara, zala medu svetenike i pocela da ubada kamom.
Solembum je iao za njom ubijajuci one koje bi ona oborila.
Nakon toga su Eragon i Arja lako zauzeli i preuzeli umove svojih neprijatelja. Zajedno su
usmrtili jo cetiri svetenika, a ostali se razidoe i razbeae. Neki su utekli hodnikom koji je, koliko
se Eragon secao, vodio ka igumanovom dvoru tik do katedrale, dok se ostali cucurie iza klupa
obavivi glave rukama.
Medutim, estoro svetenika nije ni pobeglo niti se sakrilo, vec pohrlie ka Eragonu vitlajuci
osakacenim rukama u kojima su drali iskrivljene noeve. Eragon je isturio mac ka prvoj svetenici
kako ne bi stigla da ga napadne, ali iznervirao se primetivi da ta ena poseduje zatitne cini koje
zaustavie Zvonimor petnaestak centimetara od njenog vrata, usled cega mu se mac okrenu u aci te
mu se cela ruka zatrese. Eragon levom rukom zamahnu ka eni. Neznano zato, cini mu nisu
zaustavile pesnicu, te je osetio kako kosti u njenim grudima poputaju i kako se ona celom duinom
rui na ljude iza sebe.
Ostali svetenici se nekako iskobeljae ne bi li nastavili napad. Istupivi, Eragon je zaustavio
nespretan zamah macem prvog svetenika, a onda je, uzviknuvi Ha!", zabio tom coveku pesnicu u
stomak. On odlete na klupe i tresnu o njih uz gadan krckav zvuk.

155
Eragon je i narednog coveka ubio na slican nacin. Neko zeleno-uto koplje zari se u grlo
svetenika s njegove desne strane i Eragon ugleda munjevitu utomrku priliku, to zapravo bee
Solembum, kako skace pokraj njega i napada jo jednog iz te skupine.
Tako pred njim ostade jo jedna Toskova sledbenica. Arja slobodnom rukom zgrabi enu za
konu odoru, te je baci uvis, a ona, vriteci, odlete petnaest metara preko klupa.
Cetiri iskuenika podigoe vrhovnog svetenika na nosiljci, te ga trkom ponesoe istocnom
stranom katedrale, zaputivi se ka ulazu u gradevinu.
Spazivi da bee, Eragon silno urliknu te skoci na oltar, rueci tanjire i pehare na pod. Odatle
je preskocio tela palih svetenika. Lagano se docekao na noge u redu izmedu klupa, odakle je jurnuo
ka dnu katedrale davi se za iskuenicima.
Cetiri mladica se zaustavie cim spazie kako Eragon trci ka vratima. Okrecite se!", zakreta
vrhovni svetenik. Okrecite se!" Njegove ga sluge posluae, ali se suocie sa Arjom, koja je stala iza
njih prebacivi jednog njihovog druga preko desnog ramena.
Iskuenici jauknue, te se okrenue na stranu ne bi li pobegli niz dva reda klupa. Ali pre no to
su odmakli nekoliko koraka, Solembum stade na kraj reda te krenu ka njima. Mackodlakove ui behu
stisnute uz glavu, a cak su se i Eragonu nakostreile dlake na vratu od njegovog neprekidnog potmulog
reanja. Tik do njega nala se Andela, koja se sa oltara spustila niz katedralu, dreci u jednoj ruci
kamu a u drugoj onaj uto-zeleni dilit.
Eragon se zapitao koliko li oruja ona ima kod sebe.
Iskuenicima se mora priznati da ipak nisu izgubili hrabrost i da nisu napustili svog ucitelja.
Sva cetvorica povikae, te jo bre potrcae ka Solembumu, najverovatnije zato to im je mackodlak
bio najmanji i najblii protivnik, a i zato to su mislili da ce njega najlake savladati.
Grdno su pogreili.
U jednom gipkom pokretu, Solembum cucnu te s poda skoci na klupe. Onda se, ne zaustavivi
se, bacio na jednog od dvojice predvodnika.
Dok je mackodlak leteo kroz vazduh, vrhovni svetenik viknu na drevnom jeziku. Eragon nije
prepoznao samu rec, ali ona je nepogreivo podsecala na maternji jezik vilenjaka. Cini, ma kakve bile,
nisu delovale na Solembuma, mada je Eragon video kako se Andela tetura kao da je sama pogodena.
Solembum se sudario sa iskuenikom na kojeg se bacio. Mladic se stropota vriteci kada je
Solembum stao da ga unakaava. Ostali iskuenici se spotakoe o telo svoga druga, te se sruie na
gomilu zbacivi vrhovnog svetenika s nosiljke. On odlete na jednu klupu i ostade da se migolji poput
larve.
Eragon je stigao do njih sekund kasnije, te trima hitrim potezima pobi sve iskuenike osim
onog kojem je Solembum stegao vrat celjustima.
Poto je proverio da li su svi mrtvi, Eragon se okrenuo kako bi jednom zasvagda dokusurio
vrhovnog svetenika. Ali cim je krenuo ka toj obogaljenoj prilici, neciji mu um upade u misli
pokuavajuci da dohvati najintimniji deo njegovog bica kako bi ovladao njegovom svecu. Taj opaki
napad natera Eragona da se zaustavi i da se usredsredi na odbranu od uljeza.
Krajickom oka, primetio je da su i Arja i Solembum nepokretni. Travarka je bila jedini
izuzetak. Zastala je na tren kada je napad poceo, ali potom je nastavila ka Eragonu, lagano vukuci
noge.
Vrhovni svetenik je zurio u Eragona upalim ocima s tamnim kolutovima, iz kojih su isijavali
mrnja i gnev. Da je to stvorenje imalo ruke i noge, pokualo bi - bio je ubeden Eragon - da mu icupa
srce golim rukama. Njegov zlocudni pogled bee toliko estok da je Eragon delimice ocekivao da ce se
svetenik skotrljati s klupe ne bi li poceo da ga ujeda po nogama.
Napad mislima se pojacao kada im se Andela primakla. Vrhovni svetenik, koji je izvesno bio
odgovoran za napad, bio je mnogo vetiji od svojih podredenih. Upustiti se u mentalnu borbu sa cetiri
osobe odjednom i pritom predstavljati znacajnu opasnost za sve cetvoro jeste zadivljujuci podvig,
pogotovo kada su vam protivnici vilenjak, J ahac zmajeva, vetica i mackodlak. Um vrhovnog
svetenika bee jedan od najstranijih na koje je Eragon ikada naiao i, da nije bilo pomoci njegovih
saboraca, verovatno bi posustao pred napadima tog stvora.
Svetenik je cinio stvari kakve Eragon nikada ne bee iskusio, pa je, na primer, pokuao da
vee Eragonove odlutale misli za Arjine i Solembumove i da ih spoji u nerazmrsiv splet, te je Eragon
na tren izgubio pojam o sopstvenom identitetu.

156
Andeli je potom najzad polo za rukom da se uvuce izmedu redova. Obila je Solembuma, koji
je, potpuno nakostreen, cucao pokraj iskuenika kojeg je malocas usmrtio, pa je obazrivo preskocila
leeve trojice iskuenika koje je pobio Eragon.
Cim se pribliila, vrhovni svetenik poce da se koprca poput ribe na udici u pokuaju da se
odgurne niz klupu. U isti mah, pritisak na Eragonov um popusti, ali ne u dovoljnoj meri da bi se
Eragon odvaio na neki potez.
Travarka je zastala kada je stigla do vrhovnog svetenika, koji je iznenadio Eragona time to je
odustao od otpora i ostao da lei zadihan na klupi. Citav minut su taj stvor upalih ociju i ozbiljna
enica gnevno zurili jedno u drugo u nevidljivoj bici misli koja se odigravala izmedu njih.
A onda vrhovni svetenik ustuknu i na Andelinim se usnama pojavi osmeh. Spustila je kamu
kako bi iz haljine izvukla maleni bode sa secivom boje rumenog sutona. Nadvivi se nad vrhovnog
svetenika, apnula mu je gotovo necujno: Stvarno je trebalo da zna moje ime jer, da si ga znao,
nikada se ne bi usudio da nam se usprotivi, mutavce. No evo, otkricu ti ga...
J o vie je utiala glas, te je cak ni Eragon nije mogao cuti, ali cim je progovorila, vrhovni
svetenik je prebledeo, a napucene usne su mu se razjapile u ovalan crn otvor iz kojeg se razlee
neljudski urlik. Citava katedrala odjeknu njegovim arlaukanjem.
Ma zacepi gubicu!", viknu travarka, te mu zari bode boje sutona posred grudi.
Secivo blesnu kao uareno, te nestade u njemu uz zvuk slican udaljenoj grmljavini. Koa oko
rane zaplamtela mu je poput zapaljenog drveta, a onda je, zajedno s mesom, pocela da se raspruje u
fin, crn gare koji se prosu po prsima vrhovnog svetenika. Uz priguen ropac, arlaukanje tog stvora
prestade naglo kao to je i pocelo.
Cini ubrzo prodree i ostatak vrhovnog svetenika, pretvarajuci njegovo telo u gomilicu
crnog praha ciji je oblik odgovarao obrisima svetenikove glave i biste.
Eto ti ga na!", rece Andela, odlucno klimnuvi glavom.

157
KAD SE ZVONA OGLASE

Eragon se stresao kao da se budi iz loeg sna.
Poto vie nije morao da se suoci s vrhovnim svetenikom, postepeno je postao svestan
zvonjave crkvenog zvona - glasnog, upornog zvuka koji ga je podsetio na ono kada su ga Ra'zaci
isterali iz katedrale tokom njegove prve posete Dras Leoni s Bromom.
Murtag i Trn uskoro ce stici ovamo, pomislio je. Moramo da odemo pre nego to se to desi.
Uvukao je Zvonimor u kanije i predao ga Andeli. Izvoli", rece joj, mislim da ce ti biti
potreban." Potom je odgurnuo leeve iskuenika ne bi li pronaao Brisingr. Cim je sklopio aku oko
balcaka, obli ga olakanje. Mada je travarkin mac imao odlicno i opasno secivo, ipak to nije bilo
njegovo oruje, Bez Brisingra se osecao ogoljeno i ranjivo, kao kad je razdvojen od Safire.
Trebalo mu je jo nekoliko trenutaka da pronade svoj prsten, koji se bio otkotrljao pod jednu
klupu, i svoju ogrlicu, koja bee obmotana oko jedne drke nosiljke. U gomili leeva pronaao je i
Arjin mac, pa se ona obradovala kada joj ga je vratio. Ali nigde nije bilo ni traga od njegovog pojasa,
pojasa Belota Mudrog.
Eragon je zavirio pod sve oblinje klupe, pa je cak otrcao nazad do oltara da i tamo pogleda.
Nije tu", rekao je naposletku, ocajan. Okrenuo se ka zidu koji je skrivao ulaz do podzemnih
odaja. Sigurno su ga ostavili dole, u lagumima." Bacio je pogled ka igumanovom dvoru. Ili je
moda...", oklevao je, razapet izmedu dve mogucnosti.
Izustivi reci u po daha, bacio je cini osmiljene tako da pronadu pojas i da ga odvedu do
njega, ali jedini ucinak bee prizor turobne praznine. Kao to se i plaio, oko pojasa ocito behu
postavljene zatitne cini da bi ga titile od tudih pogleda i ruku, slicne onima koje su titile i Brisingr.
Eragon opsova, te zakoraci ka zidu.
Zvono odjeknu jo glasnije nego ranije.
Eragone!", pozva ga Arja s drugog kraja katedrale, prebacujuci onesvecenog iskuenika s
jednog ramena na drugo. Moramo da krenemo."
Ali... "
Oromis ce razumeti. Nisi ti kriv."
Ali... "
Ostavi ga! Taj se pojas i ranije gubio. Ponovo cemo ga pronaci. Sada moramo da pourimo.
Hajde!"
Eragon opet opsova, naglo se okrenu, te potrca kako bi se pridruio Arji, Andeli i Solembumu
na celu katedrale. Gde ba pojas da izgubim, od svih stvari... Njemu se to to je ostavio pojas cinilo
kao svetogrde, s obzirom na sva iva bica koja su umrla kako bi ga ispunila svojom energijom. Osim
toga, imao je grozan osecaj da ce mu ta energija moda zatrebati pre nego se dan zavri.
Dok su on i travarka otvarali teka vrata koja su vodila iz katedrale, Eragon je mislima
potraio Safiru, znajuci da ona verovatno krui visoko iznad grada i da ceka da joj se javi. Vie nije
bilo vremena za uzdravanje i skrivanje, te Eragona vie nije bilo briga da li ce Murtag ili neki drugi
carobnjak osetiti njegovo prisustvo.
Gde si toliko dugo?, uzviknu Safira. J asno je mogao da oseti njenu zabrinutost, i odmah je
znao da je razmiljala da se spusti na Dras Leonu i da je rasturi u paramparcad traeci ga.
Slio je svoja secanja u nju, podelivi s njom sve to mu se zbilo otkako su se rastali. Na to je
utroio nekoliko sekundi, a Arja, Andela i mackodlak su za to vreme izali iz katedrale i trkom se
spustili niza stepenice.
Ne zaustavljajuci se kako bi Safiri pruio priliku da razluci njegova pomeana secanja, Eragon
rece: Mora da im odvrati panju, i to smesta!
Potvrdivi njegov zahtev, strmoglavo se obruila nadole, to on odmah oseti u sebi.
Mora i da javi Nasuadi da otpocne s napadom. Stici cemo do june kapije za nekoliko
minuta. Ako Vordeni ne budu tamo kada je otvorimo, nemam pojma kako cemo pobeci odavde.

158
CRNOTRNA PEINA

Prohladan, vlaan jutarnji vazduh zahuja Safiri oko glave kada se obruila ka tom pacovskom
gnezdu od grada, napola osvetljenom suncem na izlasku. Niski zraci svetlosti istakli su mrke smrdljive
drvene kucerke u tom krajoliku, ostavljajuci zapadne zidove u tamnoj senci. Onaj vilenjacki nazovi-
Eragon to joj je jahao na ledima neto joj doviknu, ali estok vetar pocepa njegove reci u froncle, te
nije mogla da im razazna znacenje. Poceo je da joj postavlja pitanja svojim raspevanim umom, ali ona
mu nije dozvolila da zavri, vec mu je prenela Eragonovu molbu i zamolila ga da javi Nasuadi da je
kucnuo cas za pokret.
A kako je ta Eragonova senka koju je Blodgarm navukao na sebe trebalo da obmane bilo koga
-to Safiri uopte ne bee jasno. Nije mirisao poput njenog druga koji je s njom delio srce i misli, niti su
mu misli licile na Eragonove. No izgleda da je ta utvara ipak ostavila utisak na dvonoce, a upravo su
njih i pokuavali da prevare. Cim je podigao svoju grimiznu glavu, znala je da ju je zapazio kako se
strmoglavo sputa ka tlu, to je i ocekivala. Njen stav prema Trnu bio je isuvie sloen da bi stao u
jedan kratak utisak, kad god bi ga se setila, postala bi zbunjena i nesigurna, a na to ne bee navikla.
No bilo kako bilo, nije nameravala da dopusti tom skorojevickom derletu da je pobedi u bici.
Kada crni dimnjaci i krovovi otrih rubova narastoe pred njom, jo je malo rairila krila,
osecajuci sve jaci pritisak oko grudi, ramena i krilnih miica poto je pocela da iz zatee pri sletanju.
Naavi se svega nekoliko stotina metara iznad gusto zbijenih gradevina, podigla se u vazduhu
doputajuci krilima da se sasvim razviju. Bilo joj je potrebno mnogo truda kako bi zaustavila
obruavanje, pa joj se nacas ucinilo da bi vetar mogao da joj icupa krila iz duplji.
Zamahala je repom kako bi uspostavila ravnoteu, a onda se okrenula nad gradom kako bi
pronala onu crnotrnu pecinu u kojoj su bogosluili krvoedni svetenici. Ponovo uvukavi krila,
spustila se i gromoglasno sletela nasred krova katedrale.
Zarila je kande u crepove kako ne bi skliznula na ulicu. Potom je zabacila glavu i urliknula
najglasnije to je mogla, preteci i gradu i svima u njemu.
S kule zgrade tik do crnotrne pecine odjekivalo je zvono. Poto ju je buka iznervirala, okrenula
je vrat kako bi ispustila talas plavicasto-utog plamena na nju. Kula se nije zapalila, buduci da je bila
od kamena, ali zapalili su se uad i grede koje su pridravale zvono, pa je nekoliko sekundi kasnije
zvono tresnulo u kulu.
Taj joj je prizor prijao koliko i prizor okruglouhih dvonoaca koji istrcavaju vriteci. Ipak je
ona jedna adaja. I red je da je se plae.
J edan od dvonoaca zastao je na rubu trga ispred crnotrne pecine i ona zacu kako baca cini k
njoj glasom piskavim kao u preplaenog mia. Eragonove zatitne cini zatitie je - bar je ona
pretpostavila da je tako bilo, poto nije osetila nikakvu razliku ni u sebi ni u svojoj okolini.
Onaj vilenjacki nazovi-Eragon potom ubi tog carobnjaka umesto nje. Mogla je da oseti kako
Blodgarm posee ka vracevom umu i pokorava misli tog okruglouhog dvonoca jednom jedinom recju
na carobnom vilenjackom drevnom jeziku. Taj okruglouhi dvonoac pade na tlo otvorenih usta, iz
kojih iknu krv.
Potom ju je vilenjacki nazovi-Eragon potapao po ramenu, te joj rece: Spremi se,
Svetlokrljuna, evo ih, stiu."
Videla je Trna kako se die iza krovova s nekom crnom prilikom na ledima. Bee to Eragonov
polubrat Murtagom. Trn se presijavao i blistao gotovo koliko ona sama. Ali njene su krljuti bile
cistije od njegovih poto se pre toga posebno pobrinula da ih ocisti. Nije mogla ni da zamisli da pode u
boj a da ne izgleda najbolje to moe. Njeni neprijatelji ne bi trebalo samo da je se plae, vec i da joj
se dive.
Znala je da je to tatina, ali nije je bilo briga. Nijedna vrsta ne moe da nadmai velicanstvenu
lepotu zmajeva. Osim toga, ipak je ona bila enka, i elela je da se oni koji je vide dive njenom izgledu
i da je dobro upamte kako bi, ukoliko zmajevi zanavek nestanu, dvonoci mogli da nastave da pricaju
o njima uz duno potovanje, divljenje i uvaavanje.

159
Kada se Trn podigao vie od trista metara iznad tog pacovskog brloga od grada, Safira se hitro
osvrnula oko sebe da bi proverila da li je Eragon, njen saputnik po srcu i mislima, blizu crnotrne
pecine. Nije elela da ga slucajno povredi u borbi koja ce uskoro poceti. On jeste bio opasan lovac, ali
bio je i malen, pa je svata moglo lako da ga zgnjeci.
J o je pokuavala da rasplete cemerno mracna secanja koja je Eragon podelio s njom, ali
dokucila je dovoljno da bi shvatila da su zbivanja ponovo potvrdila ono u ta je oduvek verovala: kad
god su razdvojeni, njen saputnik po srcu i mislima dopadne nevolje. Znala je da se Eragon ne bi
saglasio s njom, ali poslednje nezgode nisu ucinile skoro nita da bi je ubedile u suprotno, pa je osetila
neko uvrnuto zadovoljstvo zbog toga to je bila u pravu.
Dosegnuvi potrebnu visinu, Trn se naglo okrenuo i obruio se ka njoj bljujuci plamen iz
razjapljenih celjusti.
Ona se vatre nije plaila, Eragonove bi cini trebalo da je zatite od nje, ali Trnu bi njegova
golema teina i snaga mogle da omoguce da brzo istroi sve cini postavljene da bi je titile od telesnih
povreda. Kako bi se zatitila, pognula se, cvrsto priljubivi telo uz katedralu, a onda je izvrnula vrat
kako bi kljocnula zubima ka Trnovom bledom trbuhu.
Utom je obavie uzburkani plamenovi, stutivi se na nju poput divovskih slapova. Plamenovi
behu toliko bletavi da je instinktivno sklopila unutranje kapke, to bi ucinila pod vodom, sprecivi
svetlost da je zaslepi.
Plamenovi se ubrzo razidoe, pa Trn projuri iznad nje i vrhom svog debelog rebrolomivog
repa povuce prugu po opni njenog desnog krila. orebotina jeste prokrvarila, ali ne preterano obilno, pa
je zakljucila da joj, mada je jeste zabolela, nece stvarati potekoce prilikom letenja.
Trn je nastavio da se obruava na nju, pokuavajuci da je natera da se i sama podigne ka nebu.
Ali ona je odbijala da se pomeri, pa se on, nakon jo nekoliko pokuaja, umorio od napadanja i sleteo
na drugi kraj crnotrne pecine razvukavi ogromna krila radi ravnotee.
Citava se gradevina zadrmala kada se Trn spustio na sve cetiri, pri cemu mnogi draguljoliki
prozori na zidovima ispod njih popucae i padoe na zemlju zveckajuci. Trn je sada vec bio veci od
nje, to behu rabote onog jajolomca Galbatoriksa, no nju, vala, nije zaplaio. Imala je vie iskustva od
Trna, a pride je i vebala s Glejdrom, koji je bio veci od njih dvoje zajedno. Trn se i ne bi usudio da je
ubije... a nije to ni eleo, mislila je.
Crveni zmaj zarea i krenu napred, grebuci crepove vrhovima kandi. I ona je njemu uzvratila
reanjem, pa se povukla metar-dva i osetila kako joj rep dodiruje podnoje tornjeva to se uzdizahu
nebu pod oblake u prednjem delu crnotrne pecine.
Trn mrdnu vrhom repa, te Safira zakljuci da je spreman da se baci na nju.
Uvukla je dah i zapljusnula ga bujicom treperavog plamena. Njen je zadatak sada bio da spreci
Trna i Murtaga da primete da na njoj ne sedi Eragon. Mogla je ili da se dri dovoljno daleko od Trna
kako Murtag ne bi mogao da procita misli vilenjackog nazovi-Eragona, ili da estoko kidie na njih
kako Murtag ne bi ni dobio priliku za to - to bi bilo tee, poto je Murtag navikao da se bori s Trnovih
leda i dok se on obrce i okrece u vazduhu. No to to su bili cvrsto na zemlji mogla je da joj pomogne,
poto je vie volela da napada. Uvek je birala napad.
Nemoj mi reci da ne moe bolje od toga!", viknu Murtag, pojacavi glas madijama, iz
vatrene kugle koja ga je okruivala.
Cim joj se ugasio poslednji plamen u ustima, Safira je poskocila ka Trnu. Udarila ga je pravo
po grudima, te im se vratovi prepletoe a glave im tresnue jedna o drugu dok su pokuavali da zariju
zube onom drugom u vrat. Zbog siline napada, Trn je sleteo sa crnotrne pecine, pa je zamahao krilima
udarajuci Safiru dok su zajedno padali ka tlu.
Sleteli su uz glasan tresak, od kog se kamenje na ulici raspuklo; oblinje kuce se uzdrmae.
Neto krenu u Trnovom levom krilatom ramenu, te je neprirodno savio leda. Zmaj bi spljotio Murtaga
da ga zatitne cini nisu spasle.
Safira je cula kako Murtag psuje ispod Trna, pa je zakljucila da bi bilo najbolje da odmah
krene u napad, pre nego to okruglouhi dvonoac pocne da baca svoje cini.
Poskocivi, utnula je Trna u trbuh, te je sletela na vrh kuce iza crvenog zmaja. Kuca je bila
previe krhka da bi mogla da je izdri, pa je ponovo poletela, ali usput je, reda radi, zapalila citav niz
kuca.
Nek se malo pozabave time, zadovoljno je pomislila kada plamenovi stadoe da prodiru
drvene gradevine.

160
Vrativi se na crnotrnu pecinu, ugurala je kande pod crepove i pocela da razdire krov,
rasturajuci ga kao to je rasturila krov onog zamka u Dilidu. No sada je bila veca. Bila je i jaca. Njoj
su kamene ploce bile teke koliko Eragonu kamencici. Krvoedni svetenici to se klanjahu u njoj
povredili su njenog saputnika po srcu i mislima, povredili su i zmajokrvnu vilenjakinju Arju,
mladoliku mudroumnu Andelu i onog mackodlaka Solembuma, onog s mnogo imena, a pride su i
Virdena ubili. Safira je reila da, u ime osvete, uniti crnotrnu pecinu.
Za svega nekoliko sekundi, otvorila je zjapecu rupcagu na tavanici toga zdanja, pa je
unutranjost ispunila plamenom, a onda je zakacila kande za krajeve mesinganih cevi orgulja ne bi li
ih icupala sa zadnjeg zida katedrale. Orgulje tresnue o red klupa ispod nje.
Trn riknu, te sa ulice polete ka nebu iznad crnotrne pecine, gde je zastao silno mauci krilima
kako bi odrao poloaj. Izgledao je kao bezlicna crna silueta spram plamenog zida koji se uzdizao od
kuca iza njega, i jedino su mu se providna krila presijavala narandastim i grimiznim odsjajem.
Nagrnuo je ka njoj ispruivi nazubljene pande.
Safira se strpela do poslednjeg trenutka, a onda je skocila u stranu, te Trn udari glavom o
podnoje sredinjeg tornja katedrale. Visoka, izbuena kamena kula zadrhta od udarca, te joj se vrh u
obliku kitnjaste zlatne ipke prevrnu i pade na trg.
Urlicuci od jeda, Trn je s mukom pokuao da se uspravi. Stranje noge su mu kliznule u rupu
koju je Safira icupala na krovu, te se zateturao po crepovima zarivajuci kande oko sebe kako bi se
iskobeljao.
Dok je on to radio, Safira je odletela do prednjeg dela crnotrne pecine i nasadila se na drugu
stranu tornja na koji Trn bee naleteo.
Sakupivi snagu, mlatnula je toranj prednjom desnom apom.
Kipovi i isklesani ukrasi prsnue i oblaci praine joj zapuie nozdrve. Komadici kamena i
maltera pljusnue po trgu poput kie. No kula je ipak izdrala, pa ju je ponovo tresnula.
Trnovi urlici postadoe jo ocajniji kada je shvatio ta pokuava da ucini, pa se jo vie
potrudio da se izvuce.
Pri Safirinom trecem udarcu, visoka kamen-kula popuca u podnoju, te usporeno pade unazad
rueci se na krov. Trn je imao vremena tek da gnevno Mrei pre nego to se kula obruila na njega i
gurnula ga u kostur razruene gradevine, zatrpavi ga gomilom uta.
Lomljava tornja se razlee po citavom pacovskom brlogu od grada poput grmljavine.
Safira takode zarea, ali ovoga puta noena ratobornim pobednickim duhom. Trn ce se ubrzo
iskobeljati, ali dotad ce zavisiti od njene milosti.
Zamahavi krilima, pocela je da krui oko crnotrne pecine. Kada je obila oko zgrade,
zamahnula je ka podupiracima koji su pridravali zidove, te ih je unitila jedan po jedan. Kamene
kocke se sruie diuci neprijatnu buku.
Kada je uklonila sve podupirace, zidovi bez potpore pocee da se njiu i krive upolje. Trnovi
pokuaji da se izvuce samo su doprineli tome da zidovi popuste nakon nekoliko sekundi. Citava
gradevina se sruila zatutnjavi poput lavine, te se ka nebu podigao golem stub praine.
Safira pobednicki zakreta, a onda se spusti na zadnje noge pokraj hrpe uta kako bi po
kamenim kocKarna pocela da bljuje najvreliju vatru koju je mogla da izbaci iz sebe. Nije bilo teko
odbiti plamenove pomocu carolija, ali odbijanje same vreline iziskivalo je mnogo vie truda i energije.
Nateravi Murtaga da potroi jo svoje snage kako on i Trn ne bi bili ivi ispeceni, uz energiju koju je
troio da ne bi bio zgnjecen, ponadala se da ce mu okrnjiti zalihe dovoljno da Eragon i ona iljouha
dvonokinja dobiju priliku da ga poraze.
Dok je ona bljuvala vatru, vilenjak na njenim ledima je bacao cini, mada ona nije znala kakve.
To je i nije posebno zanimalo. Verovala je dvonocu. Mila je sigurna da ce joj pomoci ma ta radio.
Safira prokliza unazad kada kamen nasred hrpe prsnu kako bi se, uz urlik, Trn promolio iz
uta. Krila mu behu izguvana kao u zgaene zunzare, a pritom je i krvario iz nekoliko posekotina na
nogama i ledima.
Besno je pogledavi, zareao je, a rubin-crvene oci behu mu pune ratobornog gneva. Prvi put
ga je istinski naljutila, i bilo joj je jasno da je spreman da je racereci i da joj se napije krvi.
Odlicno, pomislila je. Moda i nije bio nalupano preplaeno derle kakvim ga je ona zamiljala.
Murtag gurnu ruku u torbicu za pojasom, te izvadi mali okrugli predmet. Safira je iz iskustva
znala da je zacaran i da ce ga upotrebiti kako bi zalecio Trnove povrede.

161
Poletela je, ne cekajuci, u pokuaju da odleti to vie pre nego to Trn uzmogne da krene za
njom. Bacila je pogled poto je nekoliko puta zamahnula krilima, te ga je videla kako se mahnitom
brzinom uzdie ka njoj, kao golem crveni kobac.
Obrnula se u vazduhu, spremna da se obrui, a onda je u dubini uma zacula Eragona kako
vice: Safira!
Usplahirena, nastavila je da se obrce sve dok se nije okrenula ka junoj gradskoj kapiji, kod
koje je osetila Eragonovo prisustvo. Stegla je krila najvie to se usudila, te se usmerila ka kapiji u
iskoenom letu.
Trn se dade za njom kada je projurila kraj njega, pa je, i ne okrenuvi se, znala da joj je za
petama.
Oboje jurnue ka tananom bedemu tog pacovskog brloga od grada, i prohladan zororosan
vazduh zahuca u Safirinim uima poput ranjenog vuka.

162
MALJ I KACIGA

Najzad!, pomisli Roran kada vordenski rogovi oglasie pokret.
Bacio je pogled ka Dras Leoni i ugledao Safiru kako se obruava ka mracnim bedemima dok
joj se krljuti presijavaju na izlazecem suncu. Trn se promekoljio ispod nje poput goleme macke koja
se sunca na ogradi i pohrlio za njom.
Rorana ispuni talas energije. Konacno je kucnuo cas bitke, a on je jedva cekao da dovre i taj
posao. Nakratko se zabrinuo za Eragona, a onda je ustao s debla na kojem je sedeo kako bi otiao da se
pridrui ostalim ljudima koji se behu okupili u irokom pravougaonom stroju.
Roran je bacio pogled niz redove, proveravajuci da li mu je vojska spremna. Cekali su gotovo
celu noc te behu umorni, ali znao je da ce im strah i uzbudenje uskoro razbistriti glave. Roran je i sam
bio umoran, ali nije obracao panju na to: odspavace kada se bitka okonca. Do tada, njegova glavna
briga jeste da sacuva ivote i svojim ljudima i sebi.
Dodue, jeste zaalio zbog toga to nije imao vremena za olju vrelog caja, da malo smiri
stomak. Pojeo je neto pokvareno za veceru, pa su ga od tada mucili grcevi i mucnina. No ta
neugodnost nije bila tolika da bi ga sprecila da pode u boj. Ili se on nadao da je tako.
Zadovoljan stanjem svoje vojske, Roran navuce kacigu spustivi je preko postavljene kape.
Potom je podigao svoj malj i provukao levu ruku kroz remenje na titu.
Na tvoju zapovest", rece Horst, priavi mu.
Roran mu klimnu. Tog kovaca je odabrao za zamenika, a Nasuada je njegovu odluku
prihvatila bez protivljenja. Sem Eragona, Roran nikoga drugog ne bi radije imao pokraj sebe. Znao je
da to bee sebicno sa njegove strane - Horst je tek bio dobio dete, a Vordenima su bile potrebne
njegove vetine u obradi metala - ali nije se mogao setiti nikoga ko bi vie odgovarao tom zadatku.
Horst, izgleda, nije bio oduevljen unapredenjem, mada se nije ni mnogo jedio. Naprosto je poceo da
sastavlja Roranov bataljon sa smirenom samouverenocu i strucnocu koje i Roranu behu poznate.
Rogovi se ponovo oglasie, te Roran podie malj iznad glave. Napred!", povikao je.
Stao je na celo nekoliko stotina ljudi, koje su, sa obe strane, pratila cetiri vordenska bataljona.
Cim ratnici potrcae preko otvorenih polja koja su ih razdvajala od Dras Leone, gradom se
razlee uzbuna. Zvona i rogovi se oglasie sekund kasnije i, nedugo potom, citav grad ispuni ljutita
larma. To branitelji pocee da se diu. Citavu tu jeku pojacae i grozomorni urlici i udarci iz sredita
grada, gde su se dve adaje borile. Roran bi povremeno video neku od njih kako se pojavljuje iznad
krovova, blistave koe, ali ta dva gorostasa uglavnom behu sakrivena od njegovog pogleda.
Ubrzo se pred njima pojavi citav lavirint tronih uderica koje su okruivale gradske zidine.
Roranu su te uzane mracne ulice delovale zloslutno i zastraujuce. Carski vojnici, pa i sami gradani
Dras Leone, lako bi im postavili zasedu u tim krivudavim sokacima. Borba u toliko skucenom
prostoru bila bi haoticna i mnogo surovija nego inace. Roran je znao da bi, ako bi se to dogodilo,
veoma malo njegovih ljudi iz te bitke izalo nepovredeno.
Kada se zavukao pod senku krovne grede prve kolibe, cvor nelagode se svezao u njegovom
stomaku, pogoravajuci mu mucninu. Obliznuo se, osetivi nagon za povracenjem.
Eragonu bi bolje bilo da otvori tu kapiju, pomislio je. Ako to ne ucini... ostacemo zaglavljeni
kao jagnjad saterana za klanje.

163
I ZIDINE SE OBRUIE...

Zvuk obruavanja kamena natera Eragona da zastane i da se osvrne.
Izmedu krovova dveju udaljenih kuca, ugledao je prazan prostor na mestu gde je nekada stajao
iljati toranj katedrale. Umesto nje, s krova se ka nebu uzdizao stub praine nalik na beli dim.
Eragon se nasmeio sebi u bradu, ponosan na Safiru. Kada su posredi pravljenje dumbusa i
razaranje, zmajevima nema ravnih. Samo napred, pomislio je. Rasturi je na komadice! Zatrpaj im
svetilite kamenom!
Potom je trkom nastavio niz mracnu, krivudavu kaldrmisanu ulicu sa Arjom, Andelom i
Solembumom. Neki ljudi vec su se nali na ulicama: trgovci koji su krenuli da otvore svoje radnje,
nocni straari koji su poli na pocinak, pijani velikai koji su upravo napustili svoje terevenke, skitnice
to spavahu pred vratima i vojnici koji su bezglavo pojurili ka gradskim bedemima.
Ali svi ti ljudi, cak i oni koji su trcali, gledali su u pravcu katedrale poto se buka borbe dva
zmaja razlegla citavim gradom. Svi su delovali zastraeno, od promrzlih prosjaka do ocvrslih vojnika i
raskono odevenih velikaa, pa niko nije obratio panju na Eragona i njegove pratioce.
Mnogo im je, pretpostavio je Eragon, pomagalo i to to su on i Arja na prvi pogled mogli da
produ kao obicni ljudi.
Poto je Eragon navaljivao, Arja je ostavila onesvecenog iskuenika u sokaku podalje od
katedrale. Obecao sam mu da cemo ga povesti sa sobom", objasni joj Eragon, ali nikada nisam rekao
dokle. Odavde ce i sam pronaci put." Arja se saglasila, delujuci kao da joj je laknulo to se otarasila
iskuenika.
Dok su njih cetvoro urili niz ulicu, Eragona obuze osecaj dobro znanog mesta. Njegova
poslednja poseta Dras Leoni zavrila se gotovo istovetno: on je trcao izmedu prljavih, zbijenih kuca,
nadajuci se da ce stici do neke gradske kapije pre nego to ga carski vojnici pronadu. Ali ovoga puta
mu Ra'zaci nisu bili jedina pretnja.
Ponovo je bacio pogled ka katedrali. Safiri je preostalo jedino da jo nekoliko minuta
zamajava Murtaga i Trna, a potom ce vec biti prekasno da zaustave Vordene. Medutim, minuti tokom
bitke mogu biti dugi kao sati, a Eragon je bio bolno svestan da se ravnotea moci lako moe promeniti.
Dobro se dri, pomislio je, mada nije poslao te reci Safiri kako joj ne bi odvracao panju i
kako ne bi odao svoj poloaj. J o samo malo!
Ulice postae jo uzanije kad su se primakli gradskim bedemima, te su zgrade nadvijene iznad
njih, mahom kuce, zaprecile gotovo sve sem tanke tracice azurnog neba. Smece je nepomicno lealo u
slivnicima pokraj kuca, te Eragon i Arja pokrie nosove i usta rukavima. Travarki smrad izgleda nije
smetao, ali zato je Solembum, iznerviran, zafrktao i mahnuo repom.
Hitar pokret na krovu oblinje kuce privukao je Eragonovu panju, ali nije video nita kada je
podigao pogled. Nastavio je da gleda ka krovovima, te poce da primecuje cudne prizore: belo polje na
ogaravljenim ciglama dimnjaka, cudne iljaste oblike spram jutarnjeg neba, ovalnu tackicu velicine
novcica koja je u mraku sijala poput vatre.
Onda je, zaprepacen, shvatio da su se po krovovima poredali deseci mackodlaka u
ivotinjskim oblicjima. Mackodlaci su trcali od jedne gradevine do druge, nemo posmatrajuci kako
Eragon i njegovi saputnici krivudaju kroz polumracan lavirint gradskih ulica.
Eragon je znao da se lukavi preobrazitelji ne bi potrudili da im pomognu ukoliko situacija ne
bi postala bezizlazna, poto su eleli da skrivaju od Galbatoriksa svoju povezanost s Vordenima to
due mogu. Ipak ga je ohrabrilo to to su im bili blizu.
Ulica se naglo zavravala na raskrcu pet sokaka. Eragon se posavetovao sa Arjom i
travarkom, te odlucie da krenu ulicom naspram njihove i da nastave u istom pravcu.
Tridesetak metara ispred njih, ulica koju su odabrali otro je skretala, otvarajuci se pred trgom
koji je leao ispred june kapije Dras Leone.
Eragon zastade.
Stotine vojnika behu okupljene ispred kapije. Ljudi su se zbunjeno motali unaokolo
pripremajuci oruje i oklope, praceni povicima svojih zapovednika. Zlatne niti uivene u njihove
grimizne tunike presijavale su se kada bi se pomerili.

164
Eragona je onespokojilo prisustvo vojnika, ali jo se vie uznemirio kada je video da su
gradski branitelji nagomilali ogromnu hrpu uta sa unutranje strane kapije kako Vordeni ne bi mogli
da provale.
Eragon opsova. Ta hrpa je bila tolika da bi i ceti od pedeset ljudi trebalo nekoliko dana da je
ukloni. Safira bi mogla da oslobodi kapiju za nekoliko minuta, ali Murtag i Trn joj nikada ne bi pruili
priliku za to.
Moramo im odvuci panju nekako drugacije, pomislio je. Ali ni njemu nije bilo jasno kako.
Safira!, viknuo je, uperivi misli prema njoj. Cula ga je, u to je bio siguran, ali nije imao vremena da
joj objanjava okolnosti poto je upravo tada jedan vojnik zastao i uperio ruku u Eragona i njegovu
druinu.
Pobunjenici!"
Eragon istrgnu Brisingr iz kanija te skoci napred pre nego to su ostali vojnici obratili panju
na vojnikovo upozorenje. Ne bee mu preostalo nita drugo. Povlacenjem bi ostavio Vordene na cedilu
pred Carstvom. Osim loga, ne bi mogao da prepusti Safiri da se sama pobrine i za zidine i za vojnike.
Viknuo je poskocivi sa Arjom, koja mu se pridruila u tom sumanutom napadu. Zajedno su
prosekli put kroz gomilu iznenadenih vojnika. Ljudi su nekoliko trenutaka bili toliko zbunjeni da neki
cak nisu shvatili da im je Eragon protivnik dok ih nije probo.
Strelci rasporedeni po grudobranima ispalie kiu strela na trg. aka se odbi o Eragonove
zatitne cini. Ostale pobie ili povredie carske vojnike.
Ali Eragon, ma koliko bio brz, nije mogao da odbije sve maceve, bodee i koplja. J asno je
osecao kako mu snaga opasno poputa dok ga cini tite od napada. Ukoliko se ne oslobodi iz te mase,
vojnici ce ga toliko iznuriti da na kraju vie nece moci da se bori.
Uz estok ratni poklic, okrenuo se ukrug dreci Brisingr tik uz pojas i pokosio sve vojnike koji
mu behu u domaaju.
Blistavo plavo secivo seklo je kroz kosti i meso kao da ne sece cvrstu materiju. Krv poce da
mu se rastee s vrha u dugim, izuvijanim trakama koje se lagano pretvorie u treperave kapljice nalik
na uglacan koral. Ljudi bi se samo presamitili, dreci se rukama za stomak u pokuaju da zatvore rane.
Svaka mu je pojedinost bila veoma jarka, izotrena, kao da je sacinjena od stakla. Eragon je
mogao da razazna pojedinacne vlasi u bradi coveka s macem koji se naao pred njim. Mogao je da
prebroji grake znoja koje orosie kou ispod njegovih ociju, a mogao je i da uoci svaku mrlju, nabor
ili rupu na odeci toga vojnika.
Buka opteg metea bee bolna za njegove osetljive ui, ali Eragon je osecao duboku
smirenost. Nije bio imun na strahove koji su ga ranije mucili, ali sada se nisu lako budili i zbog toga se
on mnogo bolje borio.
Obrnuvi se, krenuo je ka coveku s macem. Tada Safira prolete iznad njih. Krila joj behu
cvrsto priljubljena uz telo i treperila su poput lica na vetru. Kada je prola iznad njih, nalet vetra
zamrsi Eragonovu kosu i natera ga da se sagne.
Tren kasnije, Trn se pojavio za Safirom iskeenih zuba; iz njegovih razjapljenih celjusti
plamtela je vatra. Dve adaje su odjurile citav kilometar od Dras Leoninih bedema od utog blata, a
onda se okrenue i zaputie nazad.
Eragon zacu glasno klicanje s druge strane bedema. Vordeni su stigli do kapije.
Osetio je peckanje na koi leve podlaktice, kao da ga je neko poprskao vrelom macu.
Prosiktavi, protresao je ruku, ali osecaj nije nestao. Onda je ugledao krvavu mrlju kako mu natapa
tuniku. Bacio je pogled ka Safiri. To je sigurno bila krv zmaja, ali nije znao kojeg.
Kada im se zmajevi opet pribliie, Eragon iskoristi nepanju vojnika te ubi jo trojicu. No
ostali se ubrzo pribrae, te se prava bitka nastavi.
Neki vojnik s bojnom sekirom stade pred Eragona, te poce zavitla pred njim. Ali jo dok je on
bio u poluzamahu, Arja ga je sredila posekavi ga otpozadi. Gotovo da ga je rasekla napola.
Eragon joj je zahvalio na pomoci hitro joj klimnuvi glavom. Prema neizrecenom dogovoru,
stali su leda uz leda, te se skupa suocie s vojnicima.
Primetio je da se Arja zadihala koliko i on. Mada su bili jaci i bri od vecine ljudi, i njihova je
izdrljivost bila ogranicena, ogranicena zalihama. Vec su ubili na desetine njih, ali ostalo ih je na
stotine, a Eragon je znao da ce im uskoro pristici pojacanje iz ostalih delova Dras Leone.
ta cemo sad?", viknuo je odbivi koplje baceno ka njegovom bedru.
Vreme je za madije!", odgovori mu Arja.

165
Odbijajuci napade vojnika, Eragon poce da baca sve cini kojih se mogao setiti, a koje bi mogle
da pobiju njihove neprijatelje.
Nov nalet vetra zamrsi mu kosu, pa hladna senka prolete iznad njega. Safira je kruila iznad
njih, slueci se postignutim ubrzanjem. Rairivi krila, pocela je da se sputa ka grudobranima na
bedemu.
Ali pre nego to je uspela da sleti, Trn ju je konacno sustigao. Crveni se zmaj obruio ka njoj
bljujuci plamenove dugacke vie od trideset metara. Safira ljuto urliknu, te se okrenu od zidina i hitro
mahnu krilima kako bi postigla visinu. Dva zmaja su se obrtala jedan oko drugog uspinjuci se ka nebu,
usput se gnevno napadajuci zubima i kandama.
Prizor Safire u opasnosti samo je potpirio Eragonovu reenost. Ubrzao je bajalicu,
izgovarajuci reci drevnog jezika najbre to moe a da ih ne izgovori pogreno. Ali ma koliko da su se
trudili, ni njegove ni Arjine cini nisu uticale na vojnike.
Uto se Murtagov glas prolomi s neba, poput glasa nekog nebeskog diva: Ovi su ljudi pod
mojom zatitom, brate!"
Podigavi pogled, Eragon vide Trna kako srlja nadole ka trgu. Iznenadnom promenom brzine,
crveni zmaj je cak i Safiru uhvatio nespremnu. Ona se i dalje nalazila visoko iznad grada, poput
tamnoplave prilike spram svetloplavog neba.
Otkrili su me, pomisli Eragon, te mu jeza probi prethodnu smirenost.
Spustio je pogled kako bi njime preao po masi oko sebe. Sve vie vojnika je pristizalo iz ulica
koje su se pruale sa obe strane Dras Lecninih bedema. Travarka se naslanjala uz jednu kucu, bacajuci
neke stakleno bocice jednom rukom a drugom vitlajuci Zvonimorom. Bocice bi ispustile oblak zelene
pare nakon to bi se rasprsle, te bi se svi vojnici uhvaceni u nju odjednom sruili, dreci se za vrat i
koprcajuci se, a po svakom delicu ogoljene koe pocele bi da im nicu smede pecurke. Iza Andele, na
batenskom zidu ravnog vrha, cucao je Solembum. Mackodlak je svoj uzvieni poloaj koristio kako
bi vojnicima kidao lica kandama i kako bi im skidao kacige, odvlaceci im panju ako bi se previe
primakli travarki. I on i Andela su delovali namuceno, te je Eragon pretpostavio da nece jo dugo
izdrati.
Nita od onoga to je video nije prualo nikakvu nadu Eragonu. Ponovo | e pogledao Trnovu
golemu telesinu kada je crveni zmaj ispunio krila vazduhom kako bi usporio sputanje.
Moramo odavde!", viknu Arja.
Eragon se dvoumio. Bilo bi jednostavno da se Arja, Andela, Solembum i on prebace preko
bedema na drugu stranu gde ih cekaju Vordeni. Ali ako bi pobegli, Vordeni bi bili na istom na cemu su
bili i ranije. Njihova vojska vie nije mogla da ceka: ako prode jo nekoliko dana, potroice sve zalihe,
pa ce ljudi poceti da bee kucama. A cim do toga dode, znao je Eragon, vie nikada ne bi bili kadri da
ujedine sve narode protiv Galbatoriksa.
Trn telom i krilima zakloni nebo bacajuci rumenu senku po celom kraju i skrivajuci Safiru s
vidika. Kapi krvi velicine Eragonove pesnice kapale su s Trnovog vrata i nogu, te mnogi vojnici bolno
vrisnue kada ih je ta tecnost opekla.
Eragone! Sada!", viknu mu Arja. Povukla ga je zgrabivi ga za ruku, ali on se nije pomerao
ne eleci da prihvati poraz.
Arja ga je jo jace povukla, nateravi ga da spusti pogled kako se ne bi spotakao. Usput mu
pogled pade na treci prst desne ake na kojem je nosio Aren.
Oduvek se nadao da ce energiju iz tog prstena sacuvati za dan kada ce se konacno suociti s
Galbatoriksom. Bee to zanemarljiva kolicina energije u poredenju sa onom koju je kralj nesumnjivo
nakupio tokom mnogih godina provedenih na prestolu, ali prsten je ipak u sebi skrivao najvecu zalihu
koju je Eragon posedovao, a on je znao da nece imati priliku da sakupi istu kolicinu pre nego to
Vordeni stignu do Urubejna, ako se to uopte desi. To je takode bila jedna od retkih stvari koje mu je
Brom ostavio. Stoga je oklevao da upotrebi bilo koji deo te energije.
No u tom trenu se nije mogao setiti nicega drugog.
Spremite energije u Arenu Eragonu je oduvek delovalo golemo, a sada se zapitao da li ce mu
biti dovoljno za ono to namerava da ucini.
Krajickom oka je video kako Trn juri ka njemu isturivi kande velicine coveka, te delic njega
vrisnu da pobegne pre nego to ga to cudovite uhvati i ivog prodere.
Eragon duboko udahnu, a onda upade u Arenovu riznicu povikavi: J ierda!"

166
Bujica energije koja je potom potekla kroz njega bee veca od svih koje je iskusio: bila je
poput ledene reke koja ga je peckala i bockala gotovo nepodnoljivom jacinom. Osecaj bee i bolan i
zanosan.
Na njegovu zapovest, ogromna hrpa uta koja je precila kapiju prsnu ka nebu u stubu zemlje i
kamena. ut udari Trna po boku, kidajuci mu krilo, te ibnu kretavog zmaja daleko od Dras Leone.
Onda se taj stub proirio stvarajuci baldahin iznad june polovine grada.
Erupcija kamenja uzdrmala je citav trg, bacivi sve na zemlju. Eragon se spustio na ruke i
kolena, te ostade tako zureci ka nebu dok su cini delovale.
Kada je energija iz prstena bila na izmaku, proaputao je: Ganga raehta." Poput olujnog crnog
oblaka noenog vetrom, stub uta se pomeri udesno, u pravcu pristanita i jezera Leone. Eragon je
nastavio da gura ut podalje od sredita grada koliko god je mogao, a onda je, kada su poslednji ostaci
energije pokuljali kroz njega, dovrio cini.
Varljivo tiho, oblak uta se uruio. Tei komadi - kamenje, odlomljeno drvece i grumenje
zemlje - odmah padoe dole, pljuteci po povrini jezera, dok manji komadici ostadoe u vazduhu
stvarajuci veliku smedu mrlju koja je polako lebdela dalje ka zapadu.
Tamo gde bee ut ostade prazan krater. Rupa je bila oivicena popucalim komadima kaldrme,
nalik na krug razbijenih zuba. Gradska kapija je stajala otvorena, raspukla i iskrivljena, potpuno
unitena.
Kroz izlomljenu kapiju, Eragon ugleda Vordene okupljene po ulicama s druge strane.
Izdahnuvi, dopustio je da mu glava klone od iscrpljenosti. Upalilo je, pomislio je sav zapanjen. Onda
se polako uspravio, tek donekle svestan da opasnost jo nije prola.
Dok su vojnici pokuavali da se uskobeljaju na noge, Vordeni pokuljae u Dras Leonu,
uzvikujuci ratne poklice i lupajuci macevima po titovima. Nekoliko sekundi kasnije, Safira slete
medu njih i ono to je trebalo da se pretvori u ljutu bitku pretvori se u opte bekstvo, poto se vojnici
razbeae da spasu glave.
Eragon je spazio Rorana u moru ljudi i patuljaka, ali on mu nestade s vidika pre nego to je
uspeo da privuce bratovu panju.
Arja... ? Eragon se naglo okrenu, ali se usplahiri videvi da nije pokraj njega. Osvrnuvi se
oko sebe, uskoro ju je zapazio nasred trga. Bee je okruilo dvadesetak vojnika. Ljudi su je cvrsto
drali za ruke i noge, pokuavajuci da je odvuku odatle. Arja je oslobodila jednu aku, te udari jednog
od njih po bradi i polomi mu vrat, ali drugi vojnik zauze njegovo mesto pre nego to je ponovo
zamahnula.
Eragon odmah jurnu k njoj. Usled iscrpljenosti, spustio je desnu ruku previe nisko, te mu se
vrh Brisingra zakacio za verinjacu jednog od palih vojnika. Balcak mu ispade iz ake. Mac tresnu o
zemlju, a Eragon poce da okleva, poto nije znao da li da se vrati po njega, ali tada je ugledao kako
dvojica vojnika bodu Arju bodeima, pa je udvostrucio brzinu.
Ba kad je stigao do nje, Arja je na tren stresla napadace sa sebe. Ljudi nagrnue rairenih
ruku, ali pre nego to su je ponovo zgrabili, Eragon je opalio jednog coveka sa strane, zarivi mu
pesnicu u rebra. Neki drugi vojnik sa zalizanim brkovima pokuao je da ubode Eragona u grudi.
Eragon je golim rukama cepao secivo, otrgao ga iz vojnikovog stiska, polomio mac nadvoje i probo
vojnika onim to je ostalo od njegovog oruja. Za nekoliko sekundi, svi vojnici koji su napali Arju
leali su mrtvi ili smrtno ranjeni. One koje Eragon nije ubio dovrila je Arja.
Arja mu na to rece: Da zna da sam i sama mogla da ih sredim."
Eragon se nagnu prema njoj, oslonivi ruke na kolena kako bi doao do daha. Znam... "
Klimnuo je ka njenoj desnoj aci, onoj koju je povredila kada ju je provukla kroz gvozdeni okov;
drala ju je sklopljenu uz nogu. Ovo ti je moje hvala."
Ba ti je grozan poklon", kazala je s blagim osmehom na usnama.
Vecina vojnika vec bee pobegla s trga, a oni koji su ostali behu saterani uz kuce pred
Vordenima. Pred Eragonovim ocima, na desetine Galbatoriksovih ljudi odbacilo je oruje predajuci se.
Sa Arjom je otiao da pokupi svoj mac, a onda su otili do zidina od utog blata, gde je tlo bilo
koliko-toliko cisto. Seli su uza zid da posmatraju kako Vordeni ulaze u grad.
I Safira im se uskoro pridruila. Gurnula je Eragona njukom, a on se osmehnu, te je pocea
po nosu. Uspela si, rekla mu je preduci.
Uspeli srno, odgovorio je.

167
Blodgarm izgovori nerazgovetnu rec na drevnom jeziku, a onda mu telo zatreperi poput
fatamorgane i on ponovo postade onaj stari: visok, cupav, utih ociju, dugih uiju i otrih zuba. Nije
licio ni na vilenjaka ni na coveka, ali Eragon je u napetom, stegnutom izrazu njegovog lica primetio
meavinu luge i besa.
Senkoubico", rekao je, te se naklonio i Arji i Eragonu. Safira mi je rekla za Virdenovu
sudbu... "
Pre nego to je dovrio recenicu, deset vilenjaka iz Blodgarmove cete izronilo je iz mase
Vordena i pojurilo k njemu s macevima u rukama.
Senkoubico!", uzviknue. Argetlam! Svetlokrljuna!"
Eragon ih umorno pozdravi, trudeci se da odgovori na njihova pitanja, mada mu nije bilo ni do
cega.
Onda njihov razgovor presece urlik i nad njih se nadvi senka. Podigavi pogled, Eragon je
ugledao Trna, ivog i zdravog, kako lebdi visoko iznad njih.
Eragon opsova, te bre-bolje skoci na Safiru, usput isukavi Brisingr, a Arja, Blodgarm i ostali
vilenjaci sastavie zatitni krug oko nje. Njihova zdruena moc bee zastraujuca, ali Eragon nije znao
da li bi bila dovoljna da oteraju Murtaga.
Svi Vordeni podigoe poglede u isti mah. J esu oni bili hrabri, ali cak se i najhrabriji trzaju
pred zmajevima.
Brate!", zaurla Murtag, toliko pojacavi svoj izobliceni glas da je Eragon morao da pokrije
ui. Duguje mi krv za sve povrede koje si naneo Trnu! Uzmi Dras Leonu ako eli. Ona
Galbatoriksu nita ne znaci. Ali jo cemo se mi sresti, Eragone Senkoubico, zaklinjem ti se u to!"
Trn se potom okrenuo i odleteo severno od Dras Leone, te uskoro nestade u oblaku dima to se
dizao iznad kuca koje su gorele pokraj razorene katedrale.

168
POKRAJ OBALA JEZERA LEONE

Eragon je prolazio kroz tabor hitrim korakom, stegnute vilice i stisnutih pesnica.
Prethodnih nekoliko sati proveo je na sastanku s Nasuadom, Orikom, Arjom, Garzvogom,
kraljem Orinom i njihovim mnogobrojnim savetnicima, na kojem su raspravljali o dnevnim
zbivanjima i trenutnom stanju vordenske vojske. Pri kraju sastanka, javili su se kraljici Islanzadi da bi
je obavestili da su Vordeni osvojili Dras Leonu i da je Virden poginuo.
Eragonu nije bilo prijatno da objanjava kraljici kako je jedan od njenih najstarijih i
najmocnijih vraceva umro, kao to ni samoj kraljici nije bilo drago to cuje te vesti. Isprva je reagovala
s toliko tuge da se i sam iznenadio: nije ni pomislio da je ona toliko dobro poznavala Virdena.
Razgovor sa Islanzadi ostavio je Eragona u natmurenom raspoloenju, poto ga je podsetio na
Virdenovu pogibiju, sasvim nasumicnu i nepotrebnu. Da sam ja bio na celu, oni iljci bi proburazili
mene, pomislio je nastavljajuci svoju potragu po tabora. A to se moglo dogoditi i Arji.
Safira je znala ta je naumio, ali reila je da se vrati na svoje mesto pokraj njegovog cadora,
gde je obicno spavala, rekavi mu: Ako pocnem da bazam izmedu cadora, razbudicu Vordene, a svi su
oni zasluili da se odmore. No u mislima su ipak ostali spojeni, pa je znao da ce, ukoliko mu zatreba,
biti pokraj njega za nekoliko sekundi.
Kako bi sacuvao svoj nocni vid, Eragon se nije pribliavao logorskim vatrama i bakljama koje
su gorele ispred mnogih cadora, ali trudio je da proveri svaki osvetljeni prostor u potrazi za svojim
plenom.
Dok je tragao, sinulo mu je da bi mu sasvim mogla promaci. Njegova osecanja prema njoj
behu daleko od prijateljskih, to bi njoj omogucilo da predoseti njegov poloaj i da ga izbegne, ako
tako poeli. No on ipak nije smatrao da je kukavica. Uprkos njenoj mladosti, bila je jedna od
najcvrcih osoba koje je ikada sreo - i medu ljudima, i medu vilenjacima, i medu patuljcima.
Naposletku je spazio Elvu kako sedi ispred malog, neupadljivog cadora i igra se kolaricu-
panicu pod svetlocu dopola ugaene vatre. Pokraj nje je njena starateljka Greta kljocala dugackim
drvenim iglama za trikanje.
Eragon nacas zastade, te se zagleda u njih. Starica je delovala oputenije nego ikad, pa nije
eleo da je prekida dok se odmara.
Onda Elva rece: Nemoj sad da se predomisli, Eragone. Sad kad si dovde stigao." Glas joj je
bio neobicno sputan, kao da je pre toga plakala, ali kada je podigla lice, pogled joj bee prodoran i
izazivacki.
Greta se, izgleda, prepala kada je Eragon krocio na svetlost, pa je pokupila vunicu i igle,
naklonila se i rekla: Pozdravljam te, Senkoubico. Mogu li te posluiti necim od jela ili pica?"
Ne, hvala." Eragon se zaustavio ispred Elve i zagledao se u tu sitnu devojcicu. I ona se
nakratko zagledala u njega, a onda je nastavila da preplice omcu od vunice medu prstima. Njene
ljubicaste oci, primeti Eragon uz cudan grc u stomaku, behu iste boje kao oni kristali ametista koje su
helgrindski svetenici upotrebili kako bi ubili Virdena i zatocili Arju i njega.
Eragon kleknu, te uhvati vunicu na sredini kako bi prekinuo Elvu.
Znam ta namerava da kae", ustvrdila je.
Moda i zna", zarea on, ali ja cu to ipak reci. Ubila si Virdena - ubila si ga kao da si ga
sama izbola. Da si pola s nama, mogla si ga upozoriti na zamku. Mogla si nas sve upozoriti. Gledao
sam kako Virden umire i kako Arja sama sebi dere kou s ruke, i to sve zbog tebe. Zbog tvog besa.
Zbog tvoje tvrdoglavosti. Zbog tvog ponosa... Mene moe da mrzi koliko god hoce, ali da se nisi
drznula da dopusti da iko drugi trpi zbog toga. Ako eli da Vordeni izgube, onda se pridrui
Galbatoriksu, pa da zavrimo s tim. J e li to ono to zaista eli?"
Elva polako odmahnu glavom.
Onda da te vie nisam cuo da odbija da pomogne Nasuadi samo iz inata, inace cemo ti i ja
morati da racistimo neke stvari, vidovita Elva, a ti iz toga sigurno nece izaci kao pobednica."
Ne bi ti nikada uspeo da me porazi", promrmljala je glasom punim besa.
Mislim da bi se dobrano iznenadila. Elva, ti poseduje dragocen dar. Vordenima je potrebna
tvoja pomoc vie nego ikada ranije. Ne znam kako cemo poraziti kralja kod Urubejna, ali ako bude na
naoj strani, ako upotrebi svoj dar protiv njega, moda cemo i imati nekakvih izgleda."

169
Elva se, izgleda, dvoumila u sebi. Onda je klimnula i Eragon vide da place i da joj suze naviru
iz ociju. Nije mu bilo drago to ju je uznemirio, ali je unekoliko bio zadovoljan to su je njegove reci
toliko dotakle.
Izvini", proaputala je.
Pustivi vunicu, Eragon ustade. Tvoje izvinjenje ne moe nam vratiti Virdena. Budi bolja
ubuduce i moda ce se iskupiti za ovu greku."
Klimnuo je staroj Greti, koja je cutala tokom njihovog razgovora, a onda se vratio u mrak,
medu cadore.
Bio si dobar, rece mu Safira. Mislim da ce se odsad drugacije ponaati. Nadam se.
Ta grdnja je bila neobicno iskustvo za Eragona. Prisetio se kako su ga Brom i Garou grdili
kada bi pogreio, pa se zbog toga to se sada on naao u ulozi vaspitaca osecao... drugacije... nekako
zrelije.
Tocak se okrece, pomislio je.
Nije urio dok je etao po taboru, poto mu je prijao sve lahor koji je dopirao s jezera
skrivenog u tami.

Nakon preuzimanja Dras Leone, Nasuada ih je sve iznenadila odlucivi da Vordeni ne smeju
da prenoce u gradu. Svoju odluku nije objasnila, ali Eragon je pretpostavljao da zbog odugovlacenja
kod Dras Leone arko eli da nastave put ka Urubejnu, ali i da ne eli da se zadrava u tom gradu po
kom se moda jo mota mnogo Galbatoriksovih placenika.
Poto su Vordeni obezbedili sve ulice, Nasuada je odredila ratnike koji ce ostati u gradu pod
vodstvom Martlanda Crvenobradog. Vordeni su potom napustili Dras Leonu i nastavili mar ka severu
prateci obalu oblinjeg jezera. Tokom putovanja, glasnici su neprekidno jahali tamo-amo izmedu
Vordena i Dras Leone, kako bi se Martland i Nasuada dogovarali o raznim nevoljama vezanim za
upravljanje tim gradom.
Pre nego to su Vordeni krenuli na put, Eragon, Safira i Blodgarmovi vracevi vratili su se do
unitene katedrale kako bi preuzeli Virdenovo telo i kako bi potraili pojas Belota Mudrog. Safiri je
bilo potrebno svega nekoliko minuta da razgrne kamenje koje je precilo ulaz u podzemne odaje, a
toliko je i Blodgarmu i ostalim vilenjacima trebalo da pokupe Virdena. Ali ma koliko traili i ma
kakve cini koristili, pojas nisu mogli da pronadu.
Vilenjaci su Virdena izneli iz grada na svojim titovima, kako bi ga odneli do nekog breuljka
blizu potocica. Tamo su ga pokopali uz nekoliko bolnih tubalica na drevnom jeziku - pesama toliko
alosnih da je cak i Eragon neusiljeno plakao, a sve pticice i ivotinje u okolini utihnule kako bi ih
sasluale.
Sedokosa vilenjakinja J ela je kleknula pokraj humke, izvadila ir iz torbice za pojasom i
posadila ga tacno iznad Virdenovih grudi. Potom dvanaest vilenjaka, medu kojima bee i Arja, zapeva
iru, koji pusti korenje i poce da raste i raste, uzdiuci se ka nebu poput ispruenih ruku.
Kada su vilenjaci obavili svoje, zeleni hrast bee visok gotovo sedam metara, s dugim
cokotima zelenih cvetova na kraju svake grane.
Bee to najlepa sahrana od svih na kojima je Eragon bio. Dopala mu se mnogo vie od
obicaja patuljaka, koji bi okruili svog pokojnika tvrdim ledenim kamenom duboko pod zemljom, a
svidela mu se i zamisao da necije telo bude hrana drvetu koje ce moda iveti stotinama godina. Ako
jednom i sam bude morao da umre, zakljucio je, voleo bi da nad njim bude zasadeno stablo jabuke,
kako bi njegovi prijatelji i porodica mogli da jedu plodove sazrele nad njegovim telom.
Ta ga je zamisao strahovito zainteresovala, mada je bila prilicno morbidna.
Pored pretrage katedrale i preuzimanja Virdenovog tela, Eragon je uradio jo neto vano
nakon osvajanja Dras Leone. Uz Nasuadin pristanak, proglasio je sve robove u gradu slobodnim
gradanima, pa je licno obiao imanja i mesta na kojima se prodavalo roblje kako bi izbavio iz lanaca
gomilu mukaraca, ena i dece. To mu je pruilo mnogo zadovoljstva, pa se ponadao da je time
poboljao ivote ljudi koje je oslobodio.
Kada se pribliio svome cadoru, spazio je Arju kako ga ceka pred ulazom. Eragon ubrza
korak, ali pre nego to je stigao da se pozdravi s njom, neko doviknu: Senkoubico!"
Eragon se okrenu, te ugleda jednog Nasuadinog paa kako trci prema njima. Senkoubico!",
ponovi decko, pomalo zadihan, te se nakloni Arji. Gospa Nasuada bi elela da svratite do njenog
cadora sat pre svitanja sutra ujutro kako bi se posavetovala s vama. ta da joj prenesem, gospo Arja?"

170
Kai joj da cu biti tamo kako je i zatraila", odgovori mu Arja, blago pognuvi glavu. Pa se
ponovo naklonio, naglo se okrenuo, te je otrcao odakle je i doao.
Nadimak pomalo zbunjuje sad kad smo oboje ubili po Senku", primeti Eragon, blago se
iskezivi.
Arja se takode osmehnula, mada joj izraz na usnama bee gotovo neprimetan u mraku. Zar bi
ti bilo drae da sam ostavila Varauga u ivotu?"
Ne, ne... to nikako."
Moda sam mogla da ga ostavim za roba, da radi kako mu naredim." Eh, sad se sprda sa
mnom", rekao joj je. Tiho se zakikotala.
Moda bi trebalo da te zovem princezom - princeza Arja." Ponovo je to rekao, uivajuci u
izgovaranju tih reci.
Vala, nece me tako zvati", rekla je mnogo ozbiljnije. Nisam ti ja nikakva princeza."
Kako nisi? Majka ti je kraljica. Kako onda nisi princeza? Njena je titula drottning, a tvoja
drottningu. Jedno znaci kraljica, a drugo... "
Ne znaci princeza", rekla mu je. Ne postoji istovetna rec na ovom jeziku."
Ali ako bi tvoja majka umrla ili stupila s prestola, ti bi zauzela njeno mesto kao vladarka
vaeg naroda, zar ne?"
Nije ti to tako jednostavno."
Arja izgleda nije bila raspoloena da mu objanjava, pa Eragon rece: Hoce li da ude?"
Hocu", odvratila je.
Eragon je podigao ulazno krilo cadora, te se Arja zavukla unutra. Hitro pogledavi Safiru, koja
je leala sklupcana u blizini, duboko diuci poto je zadremala, Eragon krenu za njom.
Otiao je do fenjera koji je visio na motki nasred cadora, te promrmlja Istalri" umesto
Brisingr" kako ne bi potpalio svoj mac. Plamen ispuni unutranjost toplom, mirnom svetlocu zbog
koje je njegov skromno ureden vojnicki cador delovao gotovo ugodno.
Poto su seli, Arja rece: Pronala sam ovo medu Virdenovim stvarima, pa pomislih da bismo
mogli zajedno da se pocastimo." Iz bocnog depa pantalona izvukla je izrezbarenu drvenu cuturicu
veliku otprilike kao Eragonova aka. Pruila ju je njemu.
Eragon je otvorio cuturicu i onjuio grlic. Podigao je obrve nanjuivi jak, slatkast miris
estokog pica.
J e l' to faelnirv?", upitao ju je, spomenuvi pice koje su vilenjaci pravili od zovinih bobica i
od mesecine, kako je Nari tvrdio.
Arja se nasmeja i glas joj zazvoni poput kaljenog celika. J este, ali Virden je dodao jo neto."
J e l'?"
Listove jedne biljke koja raste u istocnom delu Du Veldenvordena, pokraj obala jezera
Rone." Namrtio se: A jesam li ja cuo za ime te biljke?"
Verovatno jesi, ali nije vano. Hajde, probaj, dopace ti se, jamcim ti za to."
Ponovo se nasmejala, to ga malo pokoleba. Nikada je ranije nije video takvu. Cinila mu se
lakomislenom i nesmotrenom, a onda se iznenadio shvativi da je vec prilicno nacvrcana.
Eragon se premiljao, pitajuci se da li ih Glejdr posmatra. Onda je prineo cuturicu usnama i
progutao gutljaj faelnirva. Ukus je bio drugaciji od ukusa na koje bee navikao: pice je imalo snanu,
mirisnu aromu, slicnu mirisu cibetke ili hermelina.
Eragon se namrti pokuavajuci da se ne zagrcne kada mu faelnirv oee grlo. Uzeo je jo
jedan, manji gutljaj, te je vratio cuturicu Arji, koja takode otpi iz nje.
Prethodni dan bio je ispunjen krvlju i grozotama. Uglavnom ga je proveo boreci se, ubijajuci,
zamalo je i sam stradao, pa mu je bio potreban oduak... Bilo mu je potrebno da sve to zaboravi.
Teskoba koju je osecao bila je isuvie duboko usadena da bi je se reio samo meditacijom. Bilo mu je
potrebno neto drugo, neto to nije pripadalo njegovom unutranjem svetu - neto poput nasilja u
kojem je ucestvovao, a koje mahom bee neto spoljanje, a ne unutranje.
Kada mu je Arja vratila cuturicu, sasuo je veliki gutljaj niz grlo, a onda se zakikotao ne
mogavi da se obuzda.
Arja je podigla obrvu i zamiljeno ga pogledala, dodue s veselim izrazom na licu: ta ti je
toliko smeno?"

171
Pa ovo... to jest... mi... To to smo mi jo ivi, a oni" - mahnuo je u pravcu Dras Leone -
nisu. ivot mi je smean, i ivot i smrt." Toplina mu se vec bee rairila po stomaku, te pocee da ga
peckaju i vrhovi uiju.
Lepo je biti iv", rekla je Arja.
Dodavali su cuturicu jedno drugom sve dok je nisu ispraznili, a onda Eragon vrati cep u grlic.
Nije uspeo da ga vrati iz prve poto su mu prsti bili tromi i nezgrapni, a pritom mu se cinilo da se leaj
ljulja pod njim poput palube neke lade na moru.
Dao je praznu cuturicu Arji, a kada ju je ona preuzela, on je uhvati za aku, za desnu aku, i
podie je prema svetlosti. Koa joj je ponovo bila glatka i besprekorna. Nije bilo ni traga od povrede.
Blodgarm te je iscelio?", pitao ju je Eragon.
Arja mu klimnu, a on je pusti. Uglavnom. Sada ponovo mogu da koristim celu aku."
Odlucila je da mu to i dokae otvorivi je i sklopivi nekoliko puta. Ali i dalje imam ovaj delic koe u
podnoju palca na kom nita ne osecam." Pokazala mu ga je kaiprstom leve ruke.
Eragon isprui ruku kako bi neno dodirnuo to mesto. Tu?"
Tu", rekla je, te mu je pomerila ruku udesno.
I Blodgarm nije mogao nita da ucini povodom toga?"
Odmahnula je glavom. Pokuao je pomocu pet-est cini, ali ivci naprosto nece da se spoje."
Odmahnula je rukom: Ma nema veze. I dalje mogu da vitlam macem i da nateem luk. A to je
najvanije."
Eragon je malo oklevao, a onda rece: Zna... koliko sam ti zahvalan na onome to si ucinila...
to si pokuala da ucini. J edino mi je ao to je to ostavilo trajan beleg. Da sam ikako mogao da
sprecim da se to desi..."
Nemoj da se oseca loe zbog toga. Ne moe proci kroz ivot neozleden. Ne bi ni eleo da
bude tako. Nakupljene povrede mera su i greaka i postignuca."
Andela je rekla neto slicno o neprijateljima - kako si kukavica ili neto jo gore ako ih
nema."
Arja klimnu. Ima istine u tome."
Nastavili su da pricaju i da se ale do duboko u noc. Umesto da oslabi, dejstvo zacinjenog
faelnirva pojacalo se. Eragona spopadoe vrtoglavica i oamucenost, pa je primetio kako senke u
cadoru izgledaju kao da se njiu, a onda neka cudna, treperava svetla, nalik na ona koja je obicno
vidao kada bi nocu sklopio oci, pocee da mu lebde pred ocima. Vrhovi uiju gotovo mu se uarie, a
koa na ledima poce da ga svrbi i pecka kao da mu mravi mariraju po njoj. Povrh toga, odredeni
zvukovi dobili su cudnovatu jacinu - poput usaglaenog zujanja buba pokraj jezera, ili pucketanja vatre
u baklji ispred cadora: sve mu je to toliko ispunilo sluh da je na kraju jedva mogao da izdvoji bilo koji
drugi zvuk.
Da nisam otrovan?, zapitao se.
ta je bilo?", pitala ga je Arja primetivi da se uzbunio. Oblizao je usno, koje postae
neverovatno i bolno suve, te joj je ispricao kako se oseca.
Arja se nasmejala i ponovo se zavalila, tromih, napola sklopljenih ociju. Iako bi i trebalo da
bude. Sve ce ti to izvetriti do zore. A dotad pokuaj da te opusti i da uiva u tom osecaju."
Eragon se nekoliko trenutaka premiljao, pitajuci se da li da upotrebi neke cini kako bi
razbistrio um, ako mu to uopte pode za rukom, ali ipak je odlucio da veruje Arji i da prihvati njen
savet.
Kada je svet poceo da se okrece oko njega, Eragonu postade jasno koliko je zapravo posezao
za culima kako bi utvrdio ta je stvarno a ta nije. Mogao se zakleti da su treperava svetla zaista tamo,
mada je razumni deo njegovog uma znao da je to samo privid stvoren pod uticajem faelnirva.
On i Arja nastavie da pricaju, ali razgovor im postade nepovezan i nerazgovetan. Uprkos
tome, Eragon je bio ubeden da je sve to su rekli izuzetno vano, mada nije znao zato, niti se secao o
cemu su razgovarali samo tren ranije.
Malo kasnije, Eragon zacu potmuo, grlen zvuk trcane frulice koju je neko zasvirao u taboru.
Isprva mu se ucinilo da samo zamilja te vesele tonove, ali onda je primetio da i Arja pomera glavu i
okrece je u smeru muzike, kao da ju je i ona cula.
Ko je svirao i zato - Eragon nije znao. A nije ga ni bilo briga. Imao je utisak da je melodija
izronila iz mracne noci, poput vetra, usamljena i naputena.

172
Poceo je da je slua zabacivi glavu, gotovo sklopljenih kapaka, a carobni prizori pocee da
mu se roje u glavi, prizori koje je faelnirv podstakao a muzika oblikovala.
Melodija je bivala sve eca, te ono to poce kao tubalica postade neto uurbano, a note
pocee da trepere toliko brzo, odlucno, sloeno i uzbunjeno da se Eragon uplai za zdravlje muzicara.
Cinilo mu se neprirodnim da bilo ko svira toliko hitro i toliko veto, cak i vilenjak.
Arja je pocela da se smeje kada je muzika dostigla groznicav vrhunac, te je poskocila na noge,
zauzela pozu i podigla ruke iznad glave. Stala je da udara nogama o zemlju i da tape rukama, jednom,
dvaput, triput, a onda, zapanjivi Eragona, poce da igra. Pokreti joj isprva behu spori, gotovo otegnuti,
ali ubrzo je pojacala ritam kako bi se usaglasila s razularenim taktom melodije.
Muzika je potom dostigla vrhunac i pocela da se stiava, poto se frula vratio melodiji kako
bi je polako dovrio. Medutim, pre nego to je muzika prestala, iznenadan svrab natera Eragona da
pocee desni dlan. Istog trena je osetio trzaj u glavi: zatitne cini mu se naglo pokrenue upozoravajuci
ga na opasnost.
Sekund kasnije, neki zmaj riknu iznad njih. Ledena jeza proe Eragona. Urlik nije poticao od
Safire.

173
OBEANJE JAHAEVO

Eragon cepa Brisingr, te on i Arja izjurie iz cadora.
Spotakavi se, Eragon pade na koleno osecajuci kako se zemlja naginje pod njim. Uhvatio se
za busen trave kao za sidro, cekajuci da vrtoglavica mine.
Onda je zakiljio odvaivi se da podigne pogled. Svetlost oblinjih baklji bee bolno jarka;
plamenovi zaplivae pred njim poput riba, kao da su se odvojili od nauljenih krpa na kojima su i
goreli.
Ode mi ravnotea, pomisli Eragon. Ni u sopstveni vid ne mogu da se pouzdam. Moram da
razbistrim misli. Moram da...
Za oko mu zapade neki pokret, te se pognu. Safirin rep prelete preko njega, proavi svega
nekoliko centimetara iznad njegove glave, a onda tresnu o cador sravnivi ga sa zemljom nakon to je
polomio sve drvene motke u njemu poput suvih grancica.
Safira zarea, kljocajuci celjustima uprazno dok je pokuavala da se podigne na noge. Onda
zbunjeno zastade.
Malecki, ta se to...
Prekide je zvuk nalik na hujanje silnog vetra, i iz mracnog neba izroni Trn, crven poput krvi i
blistav poput miliona treperavih zvezda. Spustio se blizu Nasuadinog atora, a zemlja zadrhta od
njegove teine.
Eragon zacu povike Nasuadinih straara, a onda Trn zamahnu prednjom desnom apom i
prekinu bar polovinu tih povika.
S nosiljki privezanih po bokovima crvenog zmaja iskoci nekoliko desetina vojnika, koji se
rairie po taboru boduci cadore macevima i sekuci cuvare koji potrcae ka njima.
Rogovi odjeknue po citavom taboru. U isti mah, borbeni mete zacu se i iz pravca njihovih
spoljnih odbrambenih poloaja, najavljujuci, zakljuci Eragon, sporedni napad sa severa.
Koliko li vojnika imaju?, zapitao se. Da nas nisu opkolili? Obuze ga panika toliko jaka da mu
je umalo nadvladala razum i naterala ga da bezglavo pobegne u tamu. Nije se makao jedino zato to je
znao da je za sve to odgovoran faelnirv.
Bre-bolje je izgovorio cini za isceljenje, nadajuci se da ce ponititi dejstvo pica. Uzalud.
Razocaravi se, lagano se pridigao, isukao Brisingr i stao rame uz rame sa Arjom kako bi docekali
petoricu vojnika koji pohrlie ka njima. Eragon nije bio siguran kako bi on i Arja mogli da ih odbiju u
takvom stanju.
Kada su ljudi smanjili rastojanje na jedva est-sedam metara, Safira zarea i mlatnu repom po
zemlji oborivi vojnika. Predosetivi ta ce Safira uciniti, Eragon je zgrabio Arju, koja se uhvatila za
njega, te uspee da ostanu na nogama dreci se jedno za drugo.
Potom i Blodgarm, u drutvu vilenjaka Laufina, dojuri iz lavirinta cadora i pobi pet vojnika
pre nego to su uspeli da ustanu. Ostali vilenjaci se pojavie za njima.
J o jedna skupina vojnika, u kojoj bee vie od dvadeset ljudi, potrca ka Eragonu i Arji,
gotovo kao da su znali gde bi mogli da ih pronadu.
Vilenjaci se poredae u stroj ispred Eragona i Arje. Ali pre nego to su se vojnici obreli u
domaaju vilenjackih maceva, jedan cador se naglo otvori i Andela ulete medu vojnike urlajuci,
izazvavi strah i pometnju.
Odevena u crvenu spavacicu, racupane kovrdave kose, travarka je vitlala grebenima za
vunu. Grebeni behu dugacki gotovo pola lakta, s po dva reda celicnih paroga ukoso nasadenih na
rubovima. Parozi behu dui od Eragonovih podlaktica i otri poput igala; znao je da onaj ko se ubode
na njih moe da dobije trovanje krvi od neoprane vune kroz koju su provlaceni.
Dva vojnika padoe kada im Andela zari grebene u bokove, gurnuvi im paroge pravo kroz
verinjace. Travarka je bila skoro pola metra nia od vecine ljudi, ali nije pokazala strah kada se
zaletela u njih. tavie, bila je slika i prilika ratobornosti: razbaruena, razvikana i natmurena.
Vojnici opkolie Andelu i pocee da steu obruc oko nje, zaklonivi je, te se Eragon na tren
uplaio da bi je mogli savladati.

174
A onda, s druge strane tabora, ugleda Solembuma kako juri prema zbijenim vojnicima
stisnuvi ui uz glavu. Za njim su ili i drugi mackodlaci - dvadeset, trideset, cetrdeset, citav copor -
svi u ivotinjskom oblicju.
Larma sacinjena od frktaja, urlika i vrisaka ispuni noc kada mackodlaci skocie na vojnike i
stadoe da ih rue na zemlju, kidajuci im meso kandama i zubima. Vojnici su uzvracali koliko god su
mogli, ali nisu se mogli nositi sa ogromnim, rutavim mackama.
Dogadaji izmedu Andelinog upada do uletanja mackodlaka u bitku odigrali su se toliko brzo
da Eragon nije imao vremena da reaguje. Kada su se mackodlaci sjatili oko vojnika, samo je trepnuo i
ovlaio ispucala usta, noen osecajem da je sve oko njega nestvarno.
Onda Safira rece Brzo, na moja leda, te cucnu kako bi mogao da se popne na nju.
,Cekaj", rece mu Arja, te spusti aku na njegovu ruku. Promrmljala je nekoliko reci na
drevnom jeziku. Tren kasnije, Eragonova poremecena cula se povratie i on ponovo preuze vlast nad
svojim telom.
Zahvalio je Arji pogledom, bacio kanije Brisingra na ono to bee ostalo od cadora, uspentrao
se na Safirinu prednju desnu nogu i spustio se na svoje uobicajeno mesto u podnoju njenog vrata.
Kako nije bilo sedla, otri rubovi njenih krljuti zarie mu se u butine, to bee osecaj koji je pamtio
jo od prvog zajednickog leta.
Bice nam potreban Dautdert", doviknuo je Arji.
Klimnuvi, otrcala je ka svom cadoru, koji se nalazio stotinak metara od njegovog, na istocnoj
strani tabora.
Necija svest, koja ne bee Safirina, prislonila se uz Eragonove misli i on se namah povukao u
sebe kako bi se zatitio. Medutim, odmah je shvatio da je to Glejdr, te je dopustio zlatnom zmaju da
mu ude u um.
Pomoci cu ti, rece mu Glejdr. U njegovim recima Eragon oseti zastraujuci, uzavreli gnev
usmeren ka Trnu i Murtagu, gnevom dovoljno snanim da pretvori citav svet u pepeo. Spojite svoje
umove s mojim, Eragone i Safira. I ti, Blodgarme, i ti, Laufine, i svi vai. Dopustite mi da gledam
vaim ocima, i da sluam vaim uima, kako bih vas mogao savetovati, i kako bih mogao da vam
posudim svoju snagu kada vam zatreba.
Safira poskoci unapred, napola leteci, napola klizeci preko reda cadora, zaputivi se ka
Trnovoj golemoj rubin-crvenoj telesini. Vilenjaci krenue za njom, ubijajuci sve vojnike na koje bi
naili.
Safira je imala prednost u vidu postignute visine, poto je Trn jo bio na zemlji. Usmerila se
ka njemu nameravajuci, odmah je shvatio Eragon, da mu sleti na leda i da mu zarije celjusti u vrat, ali
kada ju je ugledao, crveni zmaj zarea, okrenu glavu ka njoj, te cucnu kao psic koje se suocava s
vecim psom.
Eragon je stigao da zapazi da je Trnovo sedlo prazno pre nego to se zmaj propeo i udario
debelim, miicavim prednjim nogama ka Safiri. Njegova teka apa prolete kroz vazduh uz glasan
fijuk. Njegove kande su u polumraku bile upadljivo bele.
Safira se pomerila u stranu, izvivi telo kako bi izbegla udarac. Tlo i nebo se zaljuljae oko
Eragona i, kad Safira vrhom desnog krila raskida neciji cador, on ugleda tabor pred sobom.
Od siline obrtaja, Eragon se zatresao i odskocio sa Safire. Njene krljuti pocee da mu klize
izmedu nogu. J ace je stegao bedra i stisak oko bodlje pred sobom, ali Safirin pokret je bio previe
nagao pa je, sekund kasnije, ispustio bodlju i poceo da se kotrlja kroz vazduh ne znajuci ni gde je gore,
a gde dole.
Dok je padao, trudio se da ne ispusti Brisingr i da ga dri podalje od tela: bez obzira na
zatitne cini, mac je mogao da ga povredi usled Runoninih carolija.
Malecki!
Letta!", viknu Eragon te se, uz nagli trzaj, zaustavi u vazduhu, svega tri metra iznad zemlje.
Dok se svet oko njega jo vrteo, naslutio je Safirine blistave obrise kada se okrenula kako bi dola po
njega.
Trn zaurla, te zasu red cadora izmedu sebe i Eragona usijanim plamenovima koji sunue ka
nebu. Uz bolne vriske, ljudi izginue spaljeni u cadorima.
Eragon podie aku kako bi zaklonio lice. Carolije su ga titile od ozbiljnijih povreda, ali
vrelina je ipak bila nepodnoljiva. Dobro sam, ne vracajte se ovamo, rekao je, ne samo Safiri vec i
Glejdru i vilenjacima. Morate ih zaustaviti. Videcemo se kod Nasuadinog atora.

175
J asno je osetio Safirino neslaganje, ali ona je ipak promenila pravac kako bi nastavila napad na
Trna.
Eragon je prekinuo cini kako bi se spustio na tlo. Lagano se spustio na prste, a onda se trkom
dade izmedu spaljenih cadora; mnogi se vec behu uruili bacajuci oko sebe narandaste varnice.
Eragon je teko disao zbog smrada spaljene vune. Zakaljao se, a potom mu i oci zasuzie
magleci mu vidik.
Nekoliko stotina metara ispred njega, Safira se potukla s Trnom - dva diva u tami. Eragon
oseti iskonski strah u sebi. Zato li trci k njima, ka ta dva zubata stvora to ree, veci od kuce - od dve
kuce, kad je o Trnu rec - s kandama, ocnjacima i bodljama vecim od celog njegovog tela? I poto je
prvobitni nalet straha posustao, izvesna zebnja ipak se zadrala u njemu dok je jurio pravo napred.
Nadao se da su Roran i Katrina na sigurnom. Cador im je bio na suprotnoj strani tabora, ali
Trn i vojnici bi se mogli okrenuti u tom smeru bilo kad.
Eragone!"
Arja se probila kroz spaljene ruevine noseci Dautdert u levoj ruci. Blag, zelen oblacic
okruivao je bodljikav iljak tog koplja, mada je njegov odsjaj bio manje primetan spram vatre. Pokraj
nje je trcao Orik, koji je jurcao kroz vatru kao da trci kroz oblak pare. Patuljak nije nosio ni koulju ni
kacigu. U jednoj ruci je drao prastari bojni malj Volund, a u drugoj mali okrugli tit. Malj je sa obe
strane bio zamrljan krvlju.
Eragon ih je pozdravio uzvikom i podignutom rukom, srecan to su prijatelji kraj njega.
Stigavi do njega, Arja mu je ponudila koplje, ali Eragon odmahnu glavom. Dri ga kod sebe!", rece
joj. Imacemo bolje izglede da zaustavimo Trna ako ti bude koristila Niernen, a ja Brisingr."
Arja mu klimnu, te jo jace stee koplje. Eragon se prvi put zapitao da li ce, kao vilenjakinja,
moci da privoli sebe da usmrti zmaja. Odbacio je tu misao. Ako je ita znao o Arji, znao je da ona
uvek radi ono to se mora uraditi, ma koliko to bilo teko.
Trn ogreba Safiru po rebrima, a Eragon zabrekta osetivi njen bol kroz njihovu sponu. Iz
Blodgarmovih misli je saznao da su se vilenjaci pribliili zmajevima i da su zauzeti borbom s
vojnicima. Cak se ni oni nisu usudivali da se priblie Safiri i Trnu iz straha da ce ih oni izgaziti.
Onamo", rece Orik pokazujuci maljem prema vojnicima koji su se kretali izmedu redova
unitenih cadora.
Neka ih", rece Arja, moramo da pomognemo Safiri."
Orik na to zabrunda: Vai, hajdemo!"
Sve troje jurnue napred, ali Eragon i Arja ubrzo ostavie Orika daleko Iza sebe. Nijedan
patuljak nije se mogao nadati da bi ih mogao sustici, cak ni patuljak snaan i izveban poput Orika.
Samo vi idite!", viknuo im je Orik otpozadi. Ja cu za vama najbre to mogu!"
Dok je pokuavao da izbegne komade zapaljene tkanine koja je letela kroz vazduh, ugledao je
Nara Garzvoga okruenog tucetom vojnika. Rogati Kul je izgledao groteskno pod rumenim
osvetljenjem plamenova: ocnjaci mu behu iskeeni ispod usana, a senke na njegovom rebrastom celu
davale su njegovom licu grub, svirep izgled, kao da mu je lobanja isklesana od kamena, i totupim
dletom. Boreci se goloruk, zgrabio je jednog vojnika, te mu je istrgao ud po ud, lagano kao to bi
Eragon rastrgao peceno pile.
Nekoliko koraka dalje, vie nije bilo zapaljenih cadora. S druge strane vatre vladao je opti
mete.
Blodgarm i njegovi vracevi suocili su se sa cetiri coveka u crnim odorama; Eragon je
pretpostavio da su to carski carobnjaci. Ni ti ljudi ni vilenjaci nisu se pomerali, mada su im lica bila
izuzetno napregnuta. Deseci vojnika leali IU mrtvi na zemlji, ali neki su i dalje trcali unaokolo;
pojedini su bili toliko strano ozledeni da je Eragon smesta zakljucio da su neosetljivi na bol.
Nije mogao da vidi ostale vilenjake, ali osecao je njihovo prisustvo s druge strane Nasuadinog
atora, koji se nalazio nasred te gungule.
Skupine mackodlaka vijale su vojnike po cistini oko atora. Kralj Poluapa i njegova pratilja
Senolovka predvodili su dve skupine, a Solembum je predvodio trecu.
Blizu atora bee i travarka, u dvoboju s nekim krupnim, nabijenim covekom - ona se borila
svojim grebenima za vunu, a on buzdovanom u jednoj i mlatom
3
u drugoj ruci. Delovali su kao
ravnopravni protivnici, u prkos razlici u polu, teini, visini, domaaju i opremi.

3
Prastaro oruje u vidu kugle privezane lancem. (Prim. prev.)

176
Eragon se iznenadi ugledavi i Elvu: sedela je na rubu nekog bureta. Devojcica-vetica bee
obavila stomak rukama, cineci se kobno bolesna, ali i ona je ucestvovala u bici, dodue na svoj nacin.
Oko nje se tiskalo desetak vojnika; Eragon je primetio da im ona neto brzo govori, munjevito micuci
usnicama. Svaki je covek drugacije reagovao na njene reci: jedan je ostao ukopan u mestu, kao da ne
moe da se pomeri, jedan se savio i pokrio lice rukama, jedan je kleknuo i zario samom sebi dugacak
bode u prsa, jedan je bacio oruje i potrcao kroz tabor, a jedan je poceo da trabunja kao ludak.
Nijedan je nije napao macem i nijedan nije otiao da napadne nekog drugog.
A nad citavim tim neredom, poput dveju ivih planina, nadvijali su se Safira i Trn. Pomerili su
se do leve strane atora, krueci jedno oko drugog i gazeci citave redove cadora. Plameni jezicci titrali
su im u nozdrvama i izmedu njihovih sabljastih zuba.
Eragon se dvoumio. Bilo mu je teko da upije mnotvo zvukova i pokreta, pa nije znao kome
je u tom trenu najvie potreban.
Murtag?, upitao je Glejdra.
Njega tek valja pronaci, ako je uopte tu. Ne osecam mu misli, ali teko je biti siguran sa
ovoliko ljudi i cini na jednom mestu. Kroz njihovu sponu, Eragon je procenio da zlatni zmaj cini
mnogo vie od pukog razgovora s njim: Glejdr je istovremeno sluao Safirine misli i misli ostalih
vilenjaka i pomagao Blodgarmu i njegovim pratiocima u mentalnoj borbi sa carskim carobnjacima.
Eragon je bio ubeden da ce poraziti carobnjake, kao to je bio ubeden da su Andela i Elva
sasvim sposobne da se same odbrane od ostalih vojnika. Medutim, Safira je vec bila ranjena na
nekoliko mesta, a trebalo je da spreci Trna da napadne ostatak tabora.
Eragon je bacio pogled ka Dautdertu u Arjinoj ruci, a onda i ka golemim prilikama dva zmaja.
Moramo ga ubiti, pomisli Eragon teka srca. Onda mu pogled pade na Elvu, te mu sinu neto novo.
Reci te devojcice behu mocnije od svakog oruja i niko ih, cak ni Galbatoriks, nije mogao izdrati.
Ako bi se obratila Trnu, mogla bi da ga otera.
Ne!, zarea Glejdr. Traci vreme, mali. Idi svome zmaju, i to smesta! Potrebna joj je tvoja
pomoc. Mora da ubije Trna, a ne da ga preplai i otera! Vec je skrhan, a ti ne moe da uradi nita
kako bi ga spasao.
Eragon pogleda u Arju, koja mu uzvrati pogled.
Bice bre sa Elvom", kazao joj je.
Imamo Dautdert... "
Previe je opasno i sloeno."
Arja je oklevala, ali ipak klimnu. Zajedno krenue ka Elvi.
Pre nego to su stigli do nje, Eragon zacu priguen vrisak. Okrenuvi se, zaprepastio se kad je
ugledao Murtaga kako izlazi iz atora i vuce Nasuadu za zglavke.
Nasuada je bila sva racupana. Gadna ogrebotina ruila joj je obraz, a uta spavacica bee joj
iskidana na nekoliko mesta. utnula je Murtaga u koleno, ali njena peta se odbi o zatitne cini. Murtag
ostade netaknut. Privukao ju je sebi svirepo je trgnuvi, a onda je tresnu po slepoocnici jabukom
Zaroka kako bi je onesvestio.
Eragon viknu, te skrenu ka njima.
Murtag ga hitro pogleda, a onda uvuce mac u kanije, prebaci Nasuadu preko ramena, te kleknu
na jedno koleno i pognu glavu kao da se moli.
Otar bol koji je trpela Safira pomete Eragona. Safira mu viknu: Pazi! Umakao mi je!
Preskocivi brdo leeva, Eragon je bacio pogled nagore i ugledao Trnov blistav stomak i
barunasta krila kako zakriljuju polovinu zvezda na nebu. Crveni zmaj se blago okretao sputajuci se,
poput velikog, tekog lista.
Eragon se pognu i otkotrlja se iza atora, pokuavajuci da uspostavi odstojanje izmedu sebe i
zmaja. Tresnuo je ramenom o neki kamen kada je pao na zemlju.
Ne usporavajuci, Trn je spustio prednju desnu nogu, koja bee debela i cvornovata poput
debla, i sklopio ogromnu apu oko Murtaga i Nasuade. Kande mu se zarie u zemlju i iskopae rupu
duboku bar pola metra kada je podigao dva ljudska bica.
Potom slavodobitno urliknu, strahovito zatutnja krilima, te se vinu uvis i poce da odmice od
tabora.
Safira je takode poletela s mesta na kojem su se ona i Trn borili i dala se u poteru. Krv joj je
tekla iz ugriza i ogrebotina od kandi. Bila je bra od Trna, ali Eragon nije mogao da zamisli kako bi
spasla Nasuadu ne povredivi je cak i ako bi ga sustigla.

177
Nalet vazduha razbarui mu kosu kada Arja projuri kraj njega. Otrcala je do gomile buradi,
bacila se na nju i u skoku se vinula visoko, vie nego to bi bilo koji vilenjak mogao da poskoci bez
pomoci. Ispruivi ruke, zgrabila je Trna za rep i ostala da visi na njemu poput visuljka.
Eragon je zamalo krenuo za njom, kao da eli da je zaustavi, ali potom opsova i zaurla:
Audr!"
Cini ga odbacie gore u vazduh, poput strele odapete iz luka. Obratio se Glejdru, te mu stari
zmaj dade energije kako bi dovrio uspon. Eragon krenu bezglavo da troi energiju, ne pitajuci za
cenu, ne bi li stigao do Trna pre nego to se neto loe desi Nasuadi ili Arji.
Kada je projurio pokraj Safire, Eragon primeti da je Arja pocela da puzi uz Trnov rep. Desnom
se rukom drala za bodlje du njegove kicme, koristeci ih poput precki na lestvama. Levom je rukom
zarila Dautderta u Trna, te joj je iljak koplja posluio kao sidro dok je pokuavala da se popne jo
vie uz njegovo zadihano telo. Trn se promigoljio, obrnuo, te kljocnu celjustima ka njoj, poput konja
kojeg opseda neka muva, ali nije mogao da je dohvati.
A onda taj krvavocrveni zmaj uvuce krila i noge, te se, priljubivi svoj dragoceni teret uz
grudi, obrui ka zemlji okrecuci se u smrtonosnoj spirali. Dautdert se otrgnu iz Trnovog mesa, te mu
Arja ostade nezgodno razvucena na repu. Drala se za jednu bodlju desnom rukom, rukom koju je
ozledila u lagumima ispod Dras Leone.
Njeni dugi prsti popustie i ona spade s Trna, ruku i nogu rairenih upolje poput bica na tocku
zaprenih kola. Verovatno zahvaljujuci bacenim cinima, obrtala se sve sporije, a onda se i zaustavila i
pstala da uspravno lebdi na nocnom nebu. Osvetljena jedino sjajem Dautderta, koji je i dalje drala u
ruci, Eragonu je zalicila na zelenog svica koji treperi u tami.
Trn zamahnu krilima, te se ponovo okrenu ka njoj. Arja je iskrivila vrat kako bi pogledala u
Safiru, a onda se u vazduhu obrnula ka Trnu.
Neka se zloslutna svetlost pojavi izmedu Trnovih celjusti tren pre nego to se golem vatreni
snop zatalasao iz njegovih usta i poleteo ka Arji prekrivajuci je celu.
Eragon je smanjio rastojanje izmedu njih na manje od petnaest metara, te ga vrelina pecnu po
obrazima.
Plamenovi se razidoe i otkrie Trna kako se okrece od Arje i savija koliko mu telesina
doputa. Usput je zamahnuo repom i oinuo njime kroz vazduh pre nego to je stigla da ga izbegne.
Ne!", viknu Eragon.
Zacu se krckanje kad rep pogodi Arju. Odletela je u tamu poput kamencica odapetog iz
pracke, a Dautdert se odvoji od nje i pade. Njegov se sjaj jo neko vreme video u tami, a potom je
icezao.
Eragon je imao osecaj da mu gvozdeni okovi steu grudi i cede vazduh iz njega. Trn mu je vec
odmakao, ali i dalje moe da sustigne zmaja ako izvuce jo energije od Glejdra. Medutim, njegova
spona s Glejdrom bee se prilicno stanjila, te Eragon nije mogao da se nada da ce sam-samcit
nadmaiti Trna i Murtaga, i to toliko visoko iznad tla, pogotovo kad Murtag raspolae desetinama
Eldunarija.
Eragon opsova, prekide cini koje su ga nosile kroz vazduh, te se naglavacke obrui za Arjom.
Vetar mu zatutnja u uima i stade da mu cupa kosu i odecu, ravnajuci mu i kou i obraze, te je
naposletku morao i da zakilji. Neka ga buba pogodi u vrat, pecnuvi ga gotovo kao da ga je pogodio
kamencic.
Dok je padao, mislima je potraio Arjinu svest. Ba kad je osetio iskricu u tami pod sobom,
Safira prolete ispod njega. Krljuti su joj prigueno sijale pod svetlocu zvezda. Obrnula se naglavacke
i Eragon vide kako posee kroz vazduh i hvata mali taman predmet prednjim apama.
Bol prostruja kroz um koji Eragon bee dosegao, a onda se sve misli u njemu prekinue.
Eragon vie nije mogao da ga oseti.
Imam je, malecki, rece mu Safira.
Letta", rece Eragon i zaustavi se.
Ponovo je potraio Trna, ali oko sebe je video samo zvezde i tamu. Na istoku je dvaput zacuo
nejasan zvuk mlataranja krilima, ali potom sve utihnu. Eragon pogleda ka vordenskom taboru. Na vie
mesta, vatra je plamtela sivkasto-narandastim odsjajem kroz sloj dima. Na stotine cadora lealo je
srueno po zemlji, kao i sva sila ljudi koji nisu uspeli da pobegnu pre nego ih Safira i Trn izgaze. Ali ti
ljudi ne behu jedine rtve napada. S tolike visine, Eragon nije mogao da razazna leeve, ali znao je da
su vojnici pobili desetine i desetine ljudi.

178
Usta mu se ispunie ukusom pepela. Tresao se: suze gneva, straha i ogorcenosti zamaglie mu
pogled. Arja je povredena, moda i mrtva. Nasuada je oteta i uskoro ce biti preputena na milost i
nemilost Galbatoriksovim najvetijim muciteljima.
Eragona obuze beznade.
Kako ce dalje? Kako se mogu nadati pobedi bez Nasuade da ih predvodi?

179
SKUP KRALJEVA

Spustivi se u vordenski tabor sa Safirom, Eragon skliznu s nje te otrca po travi do mesta gde
ona bee neno spustila Arju. Vilenjakinja je leala nicice, mlitava i nepokretna. Kada ju je Eragon
prevrnuo, otvorila je oci. Trn... ta je bilo s Trnom?", proaputala je. Pobegao je, rece Safira. A...
Nasuada? J este li je spasli?" Eragon obori pogled, te odmahnu glavom.
Tuga prekri Arjino lice. Zakaljala se i trgla, te pokua da se pridigne. Malo krvi potece joj s
ruba usana.
,Cekaj", rece joj Eragon. Ne pomeraj se. Idem po Blodgarma."
Nema potrebe." Uhvativi ga za rame, Arja se osovila na noge, a onda se obazrivo uspravila.
Zabrektala je kada joj se miici ispruie i Eragon primeti bol koji je pokuavala da prikrije. Samo
sam ugruvana, nita mi nije slomljeno. Cini su me zatitile od najgoreg."
Eragon bee podozriv, ali prihvatio je njenu tvrdnju.
I ta sad?, upita Safira pribliivi im se. Otar, snaan miris njene krvi ispuni Eragonove
nozdrve.
Eragon se osvrnu oko sebe da bi osmotrio spaljen, uniten tabor. Ponovo se setio Rorana i
Katrine, te se zapitao da li su preiveli napad. Zaista, ta cemo sada?
Stvarnost mu je odgovorila. Prvo su dva ranjena vojnika istrcala iz oblaka dima i napala njega
i Arju. Pre nego to ih je sredio, osam vilenjaka se okupilo oko njih.
Poto ih je Eragon uverio da nije povreden, vilenjaci usmerie panju na Safiru, navaljujuci da
joj iscele ugrize i ogrebotine koje joj je Trn naneo, mada je Eragon eleo da to uradi licno.
Znajuci da bi mu za isceljivanje trebalo nekoliko minuta, Eragon je prepustio Safiru
vilenjacima, te je pourio ka Nasuadinom atoru, kraj kojeg su Blodgarm i dva vilenjacka vraca i dalje
vodili mentalnu borbu s poslednjim od cetvorice neprijateljskih carobnjaka.
Poslednji carobnjak je klecao na zemlji, priljubivi celo uz kolena i obavivi ruke oko potiljka.
Umesto da ubaci svoje misli u taj nevidljiv okraj, Eragon je priao carobnjaku, lupnuo ga po ramenu i
viknuo: Bu!"
Carobnjak zadrhta prepavi se, i taj tren bee dovoljan da vilenjaci probiju njegovu odbranu.
Eragon je to primetio jer se covek zgrcio i sruio na bok, iskolacivi beonjace; uckasta pena mu pode
na usta. Ubrzo je prestao da die.
Eragon je turim recenicama objasnio Blodgarmu i dvojici vilenjaka ta se zbilo sa Arjom i
Nasuadom. Blodgarmu se odmah nakostreilo krzno, a U utim mu ocima zaplamte gnev. Ali jedino
to je rekao na drevnom jeziku bee: Sustiglo nas je mracno doba, Senkoubico." Potom je poslao J elu
da pronade i donese Dautdert gde god da je pao.
Eragon, Blodgarm i Utinare, vilenjak koji je ostao uz njih, zajedno prodoe kroz tabor,
hvatajuci i ubijajuci ono malo vojnika koji su uspeli da pobegnu pred zubima mackodlaka i pred
macevima ljudi, patuljaka, vilenjaka i Urgala. Pritom su upotrebili carolije kako bi ugasili vece poare,
uklanjajuci ih kao da gase obicnu svecu.
Eragona je sve vreme opterecivao silan osecaj jeze, pritiskajuci ga poput hrpe prljavog ovcijeg
runa i gueci mu um, te mu je bilo teko da razmilja o bilo cemu sem o smrti, porazu i neuspehu.
Osecao se kao da se svet rui oko njega, kao da je sve to su on i Vordeni teili da ostvare pocelo
ubrzano da se mrvi, a on ne moe nita da ucini kako bi uzeo stvari u svoje ruke. Beznade mu je
sputalo volju, te mu je dolo da sedne u neki coak i da se preda jadu. No ipak je odbio da se povinuje
tom porivu jer bi se tada osecao kao da je umro. Stoga je nastavio, vredno radeci s vilenjacima uprkos
ocaju u sebi.
Raspoloenje mu se nimalo nije popravilo kada mu se Glejdr javio rekavi mu: Da si me
posluao, moda bismo zaustavili Trna i spasli Nasuadu.
A moda i ne bismo, odvratio je Eragon. Nije eleo da raspravlja o tome, ali ipak se osecao
dunim da mu kae: Dopustio si da ti bes pomrsi um. Ubistvo Trna nije bilo jedino reenje, a ni ti nisi
morao toliko da uri da uniti jednog od poslednjih pripadnika svoje vrste.
Da mi nisi drao pridike, mali!, brecnu se Glejdr. Ne bi ti nikada razumeo ta sam ja izgubio.
Razumem ja to bolje od ostalih, odgovori mu Eragon, ali Glejdr mu se vec bio povukao iz
uma, pa je Eragon zakljucio da ga zmaj nije cuo.

180
Ba kad je Eragon ugasio jedan poar i krenuo ka drugom, Roran dotrca do njega pa ga uhvati
za ruku. J esi li povreden?"
Eragona obuze olakanje cim je video svog brata ivog i zdravog. Nisam", rece mu.
A Safira?"
Vilenjaci su joj vec zalecili rane. Kako je Katrina? J e li dobro?"
Roran mu klimnu, donekle se opustivi, mada mu je lice i dalje bilo zabrinuto. Eragone", rece
primakavi mu se, ta se desilo? ta se deava? Videh J ormundura kako trci unaokolo kao kokoka
bez glave, i Nasuadine straare natmurene i blede kao smrt, a niko nece nita da mi kae. J esmo li i
dalje u opasnosti? Hoce li nas Galbatoriks napasti?"
Eragon se osvrnu oko sebe, a onda povuce Rorana u stranu, gde ih niko nije mogao cuti. Ne
sme nikome reci. Bar ne zasad", upozorio ga je.
Dajem ti rec."
U nekoliko turih recenica, Eragon je Roranu saeo njihove prilike. Dok je on govorio, Roran
je bivao sve bledi. Ne smemo dopustiti da se Vordeni razidu", rekao je.
Naravno da ne smemo. Nece se to dogoditi, ali kralj Orin bi mogao da pokua da preuzme
vlast, ili da..." Eragon je zacutao poto je skupina ratnika prola blizu njih. Potom rece: Ostani uz
mene, ako moe. Moda mi zatreba tvoja pomoc."
Moja pomoc? Za ta bi ti mogla zatrebati moja pomoc?"
Cela ti se vojska divi, Rorane, cak i Urgali. Ti si Cekicar, junak Arouza, i tvoje miljenje se
ceni. To bi moglo biti veoma znacajno."
Roran je na tren ucutao, a onda mu klimnu: Uradicu sve to budem mogao."
Zasad samo budno motri na vojnike", rece Eragon, te krenu ka vatri koja bee njegovo
prethodno odredite.
Pola sata kasnije, kada se mir i red ponovo polako vratie u tabor, jedan glasnik je obavestio
Eragona da Arja od njega trai da se odmah uputi ka atoru kralja Orika.
Eragon i Roran razmenie poglede, te krenue ka severozapadnom delu tabora u kojem vecina
patuljaka bee podigla svoje cadore.
Nemamo izbora", rece J ormundur. Nasuada je jasno izrazila svoju elju. Ti, Eragone, mora
da zauzme njeno mesto i da umesto nje predvodi Vordene."
Lica koja se okupie u cadoru behu ozbiljna i neumoljiva. Crne se senke uhvatie za
slepoocnice i za duboko namrgodena cela okupljenih dvonoaca - Eragon je znao da ih Safira tako
zove. J edino se Safira nije mrtila - gurnula je glavu kroz ulaz u ator kako bi mogla da ucestvuje na
tom skupu, ali usne joj behu blago povucene unazad, kao da ce zareati.
Medu prisutnima behu i kralj Orin, s purpurnim platom prebacenim preko bluze u kojoj je
spavao, Arja, koja je delovala uzdrmano ali odlucno, kralj Orik, koji se pokrio nekom verinjacom,
kralj mackodlaka Grimr Poluapa, s belim platnenim zavojem obavijenim oko posekotine od maca na
desnom ramenu, Nar Garzvog, Kul, pognut kako ne bi rogovima dodirivao tavanicu, i Roran, koji je
stao pokraj zida atora sluajuci razgovor, zasad bez ikakve opaske.
Nikog drugog nisu pustili u ator. Ni straare, ni savetnike, ni sluge, cak ni Blodgarma i ostale
vilenjake. Ispred ulaza se nalazilo dvanaest redova ljudi, patuljaka i Urgala, ciji zadatak bee da sprece
svakoga, ma koliko mocan ili opasan bio, da prekine sastanak. Oko cadora na brzinu behu bacene cini
kako bi sprecile prislukivanje - kako neposredno, tako i madijsko.
J a ovo nikada nisam traio", rece Eragon zureci u kartu Alagezije koja bee prostrta na stolu
nasred atora.
Nismo ni mi", rece kralj Orin zajedljivim glasom.
Arja je mudro zakazala skup u Orikovom atoru, pomisli Eragon. Kralj patuljaka bio je poznat
kao cvrst poklonik Nasuade i Vordena, a bio je i voda Eragonovog plemena i njegov posvojeni brat, ali
ipak ga niko nije mogao optuiti da gaji tenje ka Nasuadinom poloaju, niti bi ga ljudi prihvatili kao
njenu zamenu.
No Arja je, postavljanjem sastanka u Orikovom atoru, ipak uspela da ojaca Eragonovu
poziciju i osujeti njegove kriticare a da to ipak ne izgleda kao da nekoga podrava ili napada. Bila je,
morao je to da prizna, daleko sposobnija u manipulisanju drugima od njega. J edina opasnost u tome
to je ucinila moglo je biti to to bi drugi mogli da pomisle da mu je Orik nalogodavac, ali to bee
opasnost koju je Eragon mogao da prihvati u zamenu za podrku svog prijatelja.

181
J a ovo nikada nisam traio", ponovio je, a onda je podigao oci ka budnim pogledima onih
oko sebe. Ali ako je tako, onda se kunem u grobove svih koje izgubismo da cu dati sve od sebe da ne
izneverim Nasuadu i da povedem Vordene u pobedu protiv Galbatoriksa i Carstva." Potrudio se da
zvuci samouvereno, ali iskreno receno, teina zadatka ga je preplaila i nije znao da li mu je dorastao.
Nasuada je bila izuzetno sposobna, pa ga je zaplaila sama pomisao da bi trebalo da uradi bar pola od
onoga to je ona ucinila.
Siguran sam da je to veoma pohvalno", rece kralj Orin. Medutim, Vordeni su oduvek radili
u saglasju sa svojim saveznicima - ljudima iz Surde, s naim uzvienim prijateljem kraljem Orikom i
patuljcima s Beor planina, s vilenjacima i, odskora, sa Urgalima predvodenim Narom Garzvogom i s
mackodlacima." Klimnuo je ka Grimru, koji mu hitro uzvrati na isti nacin. Nije red da nas narod i
vojnici gledaju kako se javno mimoilazimo u miljenju. Slaete li se s tim?"
Naravno."
Naravno", rece kralj Orin. Onda drim da ce se i dalje savetovati s nama o svim vanim
pitanjima, kao to je Nasuada cinila?" Eragon se premiljao, ali nije stigao da odgovori poto je Orin
nastavio da besedi. Svi mi redom" -pokazao je ka drugima u atoru - rizikovali smo mnogo ovim
poduhvatom, i nikom se od nas ne bi svidelo da nam neko nareduje, niti bismo se tome priklonili. Da
budem otvoren, i pored svih postignuca, Eragone Senkoubico, ipak si mlad i neiskusan, a upravo bi to
neiskustvo moglo biti kobno. Mi ostali imamo tu prednost da smo mnogo godina predvodili nae
snage ili posmatrali druge kako to rade. Moemo ti pomoci da krene pravim putem, i moda cemo
onda zajedno pronaci nacin da ispravimo ovaj nered i zbacimo Galbatoriksa."
Sve to je Orin rekao jeste istina, pomisli Eragon. Stvarno je jo bio mlad i neiskusan, i
stvarno su mu bili potrebni saveti drugih ljudi, ali nije to mogao da prizna a da ne ispadne slabic.
Stoga mu odgovori: Budite uvereni da cu se savetovati s vama kada to bude potrebno, ali
moje odluke ce, kao i uvek, biti samo moje."
Oprosti mi, Senkoubico, ali teko mi je da poverujem u to. Tvoja bliskost s vilenjacima" -
Orin pogleda Arju - svima je dobro poznata. tavie, ti si i prisvojeni clan klana Ingeitum, i time si
pokoran njihovom vodi, a to je upravo kralj Orik. Moda greim, ali sumnjam da ce tvoje odluke biti
samo tvoje."
Prvo ste me savetovali da sluam nae saveznike, a sada kaete da to ne bi trebalo da cinim.
Da nije moda stvar u tome to biste eleli da sluam vas, i to samo vas?" Eragonov se bes rasplamsao
dok mu se obracao.
J a bih eleo da tvoje odluke budu u korist naeg naroda, a ne neke druge rase!"
Oduvek su i bile", zarea Eragon. A bice i ubuduce. Da, dugujem svoju pokornost i
Vordenima i klanu Ingeitum, ali dugujem je i Safiri, Nasuadi i svojoj porodici. Mnogi se mogu
pozivati na mene, kao to se mnogi mogu pozivati na vas, Vae velicanstvo. Medutim, moja najveca
briga jeste pitanje kako da porazimo Galbatoriksa i Carstvo. To mi je oduvek bila glavna briga, i ona
ce prevagnuti i ako budem morao da biram kome cu biti veran. Moju procenu moete da dovodite u
pitanje ako morate, ali moje porive nemojte. I bicu vam zahvalan ako me ubuduce ne budete nazivali
izdajnikom svoga roda!"
Orin ga mrko pogleda, zajapurenih obraza, i ba kad je hteo da mu uzvrati, Orik ga prekinu
snanim udarcem tresnuvi bojnim maljem Volundom po titu.
Dosta s tim kojetarijama!", zaurla Orik sevajuci ocima. Brinete o pukotini u podu, a samo
to se cela planina nije obruila na nas!"
Orin se jo vie naroguio, ali nita vie nije rekao. Uzeo je pehar vina sa stola, te se srozao u
svoju stolicu i nastavio da bulji u Eragona mracnim, iskricavim pogledom.
Kanda te mrzi, rece Safira.
Ili to, ili mrzi ono to ja predstavljam. Bilo kako bilo, smatra me preprekom. Valja motriti na
njega.
Pred nama je jednostavno pitanje", rece Orik. ta cemo sada kada nema Nasuade?" Spustio
je Volund na sto, pa je cvornovatom rukom preao preko glave. Moje miljenje je da nam je stanje
isto kao jutros. Ukoliko ne priznamo poraz i ne zatraimo primirje, ostaje nam samo jedno: da
nastavimo mar ka Urubejnu koliko nas noge nose. Sama Nasuada nikada i nije nameravala da se sama
bori s Galbatoriksom. Taj zadatak pada na vas" - pokazao je ka

182
Eragonu i Safiri - i na vilenjake. Nasuada nas je dovde dovela i, mada ce nam mnogo
nedostajati, nije nam potrebna da bismo nastavili. Put nam doputa malo skretanje. Sve i da je
prisutna, ne vidim kako bi ona sama uradila bilo ta drugo. Na Urubejn krenuti moramo, i to je kraj
price."
Grimr se poigravao malim bodeom crnog seciva, toboe ravnoduan prema njihovom
razgovoru.
Slaem se", rece Arja. Drugog nam nema."
Garzvog pognu glavu iznad svih njih, te izoblicene senke zatitrae po zidovima atora.
Patuljak mudro zbori. Urgralgre ce ostati uz Vordene sve dok nas u boju bude predvodio Vatreni
Mac. Uz njega i Vatronosnu na celu naih napada, naplaticemo krvni dug od onog bezrogog izdajnika
Galbatoriksa."
Eragon se blago uzvrpoljio poto mu bee neugodno.
Sve je to divno", rece kralj Orin, ali jo nisam cuo kako cemo to poraziti Murtaga i
Galbatoriksa kada stignemo do Urubejna."
Imamo Dautdert", naglasi Eragon, poto je J ela uspela da pronade koplje, a s njim moemo
da... "
Kralj Orin odmahnu rukom: Da, da, Dautdert. Nije ti pomogao da zaustavi Trna, a sumnjam
da ce ti Galbatoriks dopustiti da se s njim priblii njemu i ruikanu. Kako god bilo, ostaje nam
cinjenica da nisi ravan izdajniku crnog srca. Ma Senkoubico, ti cak nisi ravan ni svome bratu, a on je
J ahac mnogo krace od tebe!"
Polubratu, pomisli Eragon, ali ne rece nita. Nije znao kako da opovrgne Orinove tvrdnje: bile
su istinite, sve do jedne, pa se osetio posramljeno.
Kralj nastavi: Uli smo u ovaj rat misleci da ce pronaci nacin da savlada Galbatoriksovu
neprirodnu snagu. Tako nam je bar Nasuada obecala. A eto, samo to se nismo suocili s najmocnijim
carobnjakom u zabeleenoj povesti, a opet nismo nimalo blie pobedi nego to smo bili na pocetku!"
U rat smo poli", rece Eragon tiho, zato to smo prvi put od pada J ahaca imali bar male
izglede da zbacimo Galbatoriksa. To znate i sami."
Kakve to izglede?", podsmehnu se kralj. Mi smo svi samo lutke, koje igraju kako se
Galbatoriksu cefne. Stigli smo cak dovde samo zato to nam je on to dopustio. Galbatoriks eli da
odemo do Urubejna. On eli da mu dovedemo tebe. Da mu je stalo da nas zaustavi, doleteo bi da se
suoci s nama jo kod Ognjene ravnice, pa bi nas tamo i zbrisao. A cim mu bude u dometu, upravo ce
to i uciniti: zbrisace nas."
Napetost izmedu njih mogla se osetiti u vazduhu.
Pazi, rece Safira Eragonu. Napustice copor ako ga ne ubedi u suprotno.
Arja je takode izgledala zabrinuto.
Eragon je rairio ruke po stolu, te je izdvojio nekoliko trenutaka da se pribere. Nije eleo da
lae, ali istovremeno je morao da pronade nacin da
Orinu prui nekakvu nadu, to bee teko s obzirom na to da je ni sam Eragon nije video. Da li
je ovako bilo i Nasuadi svaki put kad nas je ubedivala u vii cilj, kad nas je ubedivala da nastavimo
iako nismo videli put pred sobom?
Na poloaj nije ba toliko... toliko nesiguran kao to vi kaete", rece Eragon.
Orin frknu, te popi malo iz svog pehara.
Dautdert predstavlja veliku opasnost za Galbatoriksa", nastavi Eragon, to je naa prednost.
Bice oprezan. Zbog toga cemo moci da ga nateramo da ucini ono to mi elimo, bar donekle. Cak i
ako nam ne pomogne da ga ubijemo, moda cemo ubiti ruikana. Njihova veza nije kao kod ostalih
zmajeva i J ahaca, ali ruikanova smrt bi ga ipak uzdrmala do sri."
Nece se to nikada desiti", rece Orin. On sada zna da imamo Dautdert, pa ce preduzeti
odredene mere predostronosti."
Moda i nece, mada ne verujem da su Murtag i Trn prepoznali o cemu je rec."
Nisu, ali Galbatoriks hoce kada im bude pregledao secanja."
Doznace i za Glejdra, ako mu vec nisu rekli, rece Safira Eragonu.
Eragon se jo vie snudio. Toga se nije ni setio, ali bila je u pravu. Dakle, nita od naih
nadanja da bismo ga mogli iznenaditi. Nemamo vie nijednu tajnu.
ivot je pun tajni. Galbatoriks ne moe da predvidi na koji cemo se nacin suociti s njim. Time
ga bar moemo zbuniti.

183
Koje si od smrtonosnih kopalja pronaao, Senkoubico?", upita ga Grimr kao da mu je
dosadno. Du Niernen - Orhideju."
Mackodlak trepnu, te Eragon pomisli da se iznenadio, mada je izgledao ravnoduno kao i
obicno. Orhideju? Nije valjda? Ba je cudno to je neko pronaao takvo oruje u dananje vreme, i to
ba to... konkretno oruje."
Zato je cudno?", upita ga J ormundur,
Grimr obliza ocnjake svojim malim ruicastim jezikom. Niernen je na loem glasssu."
Poslednju rec je razvukao kao da sikce.
Pre nego to je Eragon stigao da od mackodlaka zatrai dodatne podatke, Garzvog progovori
glasom koji je podsecao na tutnjavu stenja. O kakvom to smrtonosnom koplju zbori, Vatreni Macu?
J e li to onaj dilit to rani Safiru kod Belatone? Culi smo price o njemu, ali te price zbilja behu
cudnovate."
Eragon se prekasno setio da Nasuada ni Urgalima ni mackodlacima nije rekla ta Niernen
zapravo predstavlja. Eh, ta je tu je, pomislio je, nema mi druge.
Garzvogu je objasnio pricu o Dautdertu, a onda je naterao sve u atoru da se na drevnom
jeziku zakunu da bez dozvole nikome nece pricati o tom koplju. Bilo je malo gundanja, ali na kraju su
svi prihvatili, cak i mackodlak. Skrivanje tog koplja od Galbatoriksa moda i jeste bilo zaludno, ali
Eragon je smatrao da im otkrivanje Dautderta u javnosti nece doneti nita dobro.
Kada se i poslednji od njih zakleo, Eragon je nastavio besedu: Dakle, ovako: pod jedan,
imamo Dautdert, to je opet vie nego to smo imali ranije. Pod dva, ja i ne kanim da se s Murtagom i
Galbatoriksom suocim odjednom: to mi nikada nije bila namera. Kada stignemo do Urubejna,
namamicemo Murtaga da izade iz grada, pa cemo ga opkoliti - ako bude potrebno, i sa citavom
vojskom, skupa s vilenjacima - pa cemo ga jednom zasvagda ili ubiti ili zatociti." Zagledao se u
okupljene pokuavajuci da ih oduevi jacinom svoga ubedenja. Pod tri - a to je neto u ta svi morate
da verujete duboko u svojim srcima - Galbatoriks nije neranjiv, ma koliko mocan bio. Moe on da baci
na hiljade i hiljade zatitnih cini kako bi se odbranio, ali uprkos njegovom znanju i prevejanosti,
postoje carolije koje ga mogu ubiti, samo moramo biti dovoljno mudri da ih osmislimo. E sad, moda
cu ba ja biti taj koji ce pronaci cini to ce mu doci glave, ali to bi sasvim lako mogao biti i neki
vilenjak ili neki clan Du Vrangr Gate. Znam da Galbatoriks deluje nedodirljivo, ali svako ima svoje
slabosti, uvek postoji procep kroz koji moete da progurate secivo i ubodete svoga protivnika."
Ako J ahaci nisu pronali njegovu slabost, kakvi su nam izgledi da uspemo?", zapita kralj
Orin.
Eragon rairi ruke podignutih dlanova. Moda ni mi ne moemo. Nita u ivotu nije sigurno,
a u ratu pogotovo. Medutim, tek ako zdrueni vracevi iz naih pet naroda ne uspeju da ga ubiju,
moemo priznati sebi da ce Galbatoriks vladati dokle god mu bude volja, i da mi to ne moemo da
promenimo."
Tajac zavlada atorom, kratak ali dubok.
Onda Roran istupi. Rekao bih neto", kazao je.
Eragon je video da ostali razmenjuju poglede oko stola.
Reci ta ti je na umu, Cekicaru", rece mu Orik, vidno iznerviravi kralja Orina.
Pa samo ovo: previe je krvi i previe suza proliveno da bismo se sada okrenuli. Bilo bi to
uvredljivo i za poginule i za one koji ih se secaju. Ovo moda jeste bitka bogova" - Eragonu se ucinio
savreno ozbiljnim kada je to rekao - ali ja cu je voditi sve dok me bogovi sami ne unite, ili dok ja ne
unitim njih. J edna adaja moe da ubije deset hiljada vukova, jednog po jednog, ali i deset hiljada
zdruenih vukova moe da ubije adaju."
Cisto sumnjam, frknu Safira, potajno deleci misli sa Eragonom.
Roran se suvo osmehnu. A i mi imamo naeg zmaja. Odlucite kako elite. Ali ja, licno,
sigurno nastavljam za Urubejn, i suocicu se s Galbatoriksom i sam-samcat ako treba."
Nece sam", rece Arja. Znam da govorim u ime kraljice Islanzadi kada kaem da ce i na
narod biti uz tebe."
Bice i na", zagrme Garzvog.
I na", potvrdi Orik.
I na", rece Eragon glasom za koji se ponadao da ce obeshrabriti svako protivljenje.

184
Kada su se, posle kraceg zastoja, njih cetvoro okrenuli ka Grimru, mackodlak frknu te rece:
Pa, pretpostavljam da cemo i mi biti s vama." Zagledao se u svoje otre nokte. Neko mora da se
uunja u neprijateljske redove, a to zasigurno nece biti patuljci sa svojim kloparanjem unaokolo u
gvozdenim cizmama."
Orik podie obrve, ali ako se i jeste uvredio, dobro je to prikrio.
Orin je iskapio jo dva pehara, a onda je obrisao usta nadlanicom i rekao: No dobro, neka
bude kako elite: nastavljamo ka Urubejnu." Ispraznivi putir, posegnuo je za bocom pred sobom.

185
LAVIRINT BEZ KRAJA

Eragon je sa ostalima do kraja sastanka raspravljao o prakticnim stvarima: o liniji veze - ko ce
kome podnositi izvetaje; o raspodeli zaduenja; o novom rasporedivanju zatitnih cini i straara oko
tabora kako bi sprecili Trna ili ruikana da im se ponovo prikradu i o tome kako obezbediti novu
opremu za ljude cije su stvari bile spaljene ili zgnjecene tokom napada. Uz optu saglasnost, reili su
da ne objavljuju ta se desilo s Nasuadom, bar do narednog dana: bilo je vanije da se ratnici
naspavaju pre nego to zora zarudi na horizontu.
Ipak, jedino nisu raspravljali o tome da li bi trebalo da pokuaju da spasu Nasuadu. Bilo je
ocigledno da je mogu izbaviti samo ako preuzmu Urubejn, a ona ce dotad verovatno biti mrtva,
povredena ili drevnim jezikom vezana za Galbatoriksa. Zbog toga su tu temu sasvim zaobili, kao da
je samo njeno spominjanje zabranjeno.
No i pored toga, ona je Eragonu neprestano bila u mislima. Kad god bi sklopio oci, video bi
Murtaga kako je udara, kako se prsti Trnove ape sklapaju oko nje i kako crveni zmaj potom odlece u
tamu. Eragon se zbog tih uspomena osecao jo gore, ali nije mogao da ih otera kako ih ne bi iznova
proivljavao.
Kada su se svi razili, Eragon je pozvao Rorana, J ormundura i Arju k sebi. Oni su bez pitanja
poli za njim do njegovog cadora, gde je Eragon zatraio od njih savete povodom sledeceg dana.
Vece stareina zasigurno ce ti zadati mnogo nevolja", rece mu J ormundur. Oni tebe ne vide
kao nekog ko je vet u politici poput Nasuade, pa ce to pokuati i da iskoriste." Dugokosi ratnik je
delovao neprirodno smireno jo od napada, i to toliko da je Eragon zakljucio da je na ivici ili da
zaplace ili da plane, a moda i jedno i drugo.
Pa i nisam vet", rece Eragon.
J ormundur klimnu glavom: Ali ipak se mora hrabro drati. J a ti donekle mogu pomoci, ali
mnogo ta ce zavisiti od tvoga dranja. Dopusti li im da preterano uticu na tvoje odluke, mislice da su
oni nasledili vlast nad Vordenima, a ne ti."
Eragon zabrinuto pogleda Arju i Safiru.
Ne bojte se, rece Safira svima. Niko ga nece obrlatiti dok ga ja cuvam.
Kada se i taj manji, sporedni sastanak zavrio, Eragon je sacekao da Arja i J ormundur izadu iz
cadora, a onda uhvati Rorana za rame. J esi li stvarno mislio ozbiljno kada si rekao da je ovo bitka
bogova?"
Roran se zablenu u njega. J esam... Ti, Murtag i Galbatoriks prejaki ste da bi vas bilo koja
obicna osoba mogla pobediti. To nije u redu, niti je pravedno. Ali tako je. Mi ostali smo kao mravi pod
vaim cizmama. Ima li predstavu koliko si ljudi svojerucno ubio do sada?"
Previe."
Ba tako. Drago mi je to si tu da se bori za nas, i drago mi je to mogu da te smatram
bratom u svakom pogledu, osim po prezimenu, ali bilo bi mi drago kad ne bismo morali da se
oslanjamo na nekog J ahaca ili vilenjaka ili na tamo nekog carobnjaka kako bi oni pobedili u ovom ratu
umesto nas. Niko ne bi trebalo da zavisi od drugih. Pogotovo ne na ovakav nacin. Svet tako gubi svoj
poredak."
Roran je potom izaao iz cadora.
Eragon se srozao na svoj leaj, osecajuci se kao da ga je neko mlatnuo po grudima. Neko
vreme je tako sedeo, preznojavajuci se i razmiljajuci, sve dok ga prenapregnute misli nisu naterale da
poskoci i pouri napolje.
Cim je izaao, estorica nocnih jastrebova poskocila su na noge i dohvatila se oruja kako bi
ga ispratili do mesta ka kom se uputio.
Eragon im dade znak da ostanu gde jesu. Iako se protivio tome, J ormundur je navalio da mu
stavi na raspolaganje Nasuadine straare, koji bi ga titili uz Blodgarma i ostale vilenjake. Nikada
nije naodmet biti obazriv", rekao mu je. Eragonu se nije svidalo to to ce ga jo vie ljudi pratiti u
stopu, ali bio je prisiljen da pristane.
Proavi pokraj straara, Eragon je pohitao ka Safiri, koja je leala sklupcana na zemlji.
Otvorila je jedno oko kada joj se pribliio, pa je podigla krilo kako bi se zavukao pod njega i
ugnezdio se uz njen topli stomak. Malecki, rekla mu je i pocela tiho da prede.

186
Eragon se naslonio uz nju, sluajuci je kako prede i kako vazduh tiho uti proticuci kroz njena
mocna pluca. Njen se stomak sputao i dizao iza njega u nenom, umirujucem ritmu.
U bilo kom drugom trenutku, njeno prisustvo bilo bi mu dovoljno da se smiri, ali sada nije bilo
tako. Um naprosto nije eleo da uspori, bilo mu je i dalje dobovalo, a ruke i noge behu mu neprijatno
vrele.
Sve je to zadrao u sebi kako ne bi uznemirio Safiru. Bila je umorna nakon dve borbe s
Trnom, pa je ubrzo utonula u dubok san, a njeno predenje preraslo je u zvuk disanja.
No Eragonu misli i dalje nisu davale mira. Iznova se vracao na istovetnu neverovatnu i
nepobitnu cinjenicu: on je sada bio voda Vordena. On, koji nije bio nita vie do najmladi clan
siromane zemljoradnicke porodice, sada je bio predvodnik druge po velicini vojske u Alageziji.
Cinilo mu se sumanutim to to se neto takvo uopte desilo, kao da se sudba poigrava njime navlaceci
ga u klopku koja ce ga unititi. On to nikada nije eleo, ali okolnosti mu dadoe ono to nije traio.
ta je Nasuadi bilo na umu kada me je odabrala za svog naslednika?, zapitao se. Prisetio se
razloga koje mu je pruila, ali oni nisu otklonili njegove nedoumice. Zar je stvarno smatrala da mogu
da zauzmem njeno mesto? Zato nije odabrala Jormundura? On je vec desetlecima uz Vordene, i zna
mnogo o upravljanju vojskom i o strategiji.
Eragon se prisetio kako je Nasuada odlucila da prihvati ponudeno saveznitvo sa Urgalima
uprkos svoj mrnji i cemeru koji se behu isprecili izmedu njihova dva naroda, i uprkos tome to su joj
upravo Urgali ubili oca. Da li bih ja mogao da ucinim neto takvo? Zakljucio je da ne bi mogao, a
naposletku pomisli: Da li sam ja kadar da donosim takve odluke, ako to bude potrebno kako bismo
porazili Galbatoriksa?
Nije bio siguran.
Namucio se da primiri um. Sklopivi oci, usredsredio se na brojanje udaha na svakih deset.
Bilo mu je teko da usmeri panju na takav zadatak: na svakih nekoliko sekundi, neka druga misao ili
oset zapretili bi da ce ga omesti, pa je cesto gubio racun.
Medutim, telo mu se s vremenom opustilo, pa se, gotovo nehotice, arene slike iz njegovih
snovidenja nadvie nad njim.
Mnogo je video, mnogo mracnog i uznemirujuceg, kada snovi pocee da odraavaju ono to se
zbilo prethodnog dana. Neki snovi behu i lepi i tuni: secanja na ono to je bilo i ono to bi on eleo da
je bilo.
Onda mu se, poput vetra koji iznenada menja pravac, snovi uskomeae i postae cvrci i
opipljiviji, kao da su deo stvarnosti koju moe da dohvati i dodirne. Sve je oko njega izbledelo, i on se
nade u nekom drugom vremenu, na nekom drugom mestu, koje mu je delovalo i cudnovato i poznato,
kao da ga je nekada davno vec video, ali koje mu je nestalo iz secanja.
Eragon je otvorio oci, ali te slike su ostale uz njega, zaklonivi sve oko njega, pa je znao da to
nije obican san.
Pred njim se prostirala mracna i pusta ravnica, koju je presecao neki vodotok, lagano se
pruajuci ka istoku: kao traka kovanog srebra blistava pod odsjajem punog meseca... Na bezimenoj
reci plovila je neka lada, golema i gorda, sa cistobelim jedrima podignutim i spremnim... Video je
postrojene ratnike kako dre dilite, i dve prilike pod ogrtacima kako hodaju izmedu njih, kao da je
posredi nekakva povorka. Osetio je miris vrba i topola i zalecenu tugu... a onda bolni vapaj nekog
coveka, odblesak krljuti i maglovito komeanje u kojem nije video skoro nita.
Usledie muk i tama.
Kada mu se vid razbistrio, zatekao je sebe kako gleda u unutranjost Safirinog krila. Izbacio je
iz sebe potiskivani dah, za koji nije ni bio svestan da ga zadrava u sebi, te drhtavom rukom obrisa
suze iz ociju. Nije mu bilo jasno zato ga je taj privid toliko dotakao.
Da li je to bio predosecaj?, zapitao se. Ili neto to se zapravo i odvija u ovom trenutku? I
zato mi je to toliko vano?
Potom vie nije mogao da se odmori. Brige mu se vratie u svoj silini, te ga bespotedno
napadoe, izjedajuci mu um poput buljuka pacova koji ga svakim ugrizom truju podmuklim otrovom.
Na kraju je ispuzao ispod Safirinog krila, pazeci da je ne probudi, pa se vratio u svoj cador.
Kao i pre toga, nocni jastrebovi ustadoe cim ga ugledae. Njihov zapovednik, stasit mukarac
iskrivljenog nosa, priao je Eragonu. Da li vam neto treba, Senkoubico?", upitao ga je.

187
Eragon se, kao kroz maglu, prisetio da se zove Garven, i da mu je Nasuada rekla da je jednom
izgubio razum dok je ispitivao umove nekih vilenjaka. Covek mu je sada izgledao prilicno dobro,
mada je i dalje imao necega sanjivog u pogledu. Eragon je ipak pretpostavio da je Garven sposoban da
izvrava svoje dunosti, inace mu J ormundur nikada ne bi dopustio da se vrati na posao.
Trenutno nita, zapovednice", rece mu Eragon stiavi glas. Nacinio je jo jedan korak, a
onda zastade. Koliko je nocnih jastrebova ubijeno veceras?"
estorica, gospodine. Citava smena. Imacemo manjak nekoliko dana, dok ne pronademo
odgovarajuce zamene. Povrh toga, bice nam potrebni i novi regruti. eleli bismo da udvostrucimo
snage oko vas." Ogorcen izraz odjednom je pomutio Garvenov hladan pogled. Izneverili smo je,
Senkoubico. Da nas je bilo vie, moda bismo... "
Svi smo je izneverili", rece mu Eragon. A da vas je bilo vie, jo bi vas vie izginulo."
Covek se naao u nedoumici, ali ipak mu klimnu tunog lica.
Izneverio sam je, pomisli Eragon zavukavi se u svoj cador. Nasuada je bila njegova
sizerenka, i dunost da je titi vie je padala u deo njemu nego nocnim jastrebovima. A eto, ba kada
joj je zatrebala njegova pomoc, on nije mogao da je spase.
Gorko je opsovao u sebi.
Kao njen vazal, trebalo bi da trai nacin da je izbavi, i to bi trebalo da mu bude najprece. Ali
on je znao i da ona ne bi elela da on napusti Vordene zbog nje. Radije bi trpela i umrla nego dopustila
da njeno odsustvo nakodi cilju kojem je posvetila citav svoj ivot.
Eragon opet opsova, te poce da parta tamo-amo po cadoru.
J a sam voda Vordena,
Tek sada, kada je vie nije bilo, Eragon je shvatio da mu je Nasuada postala mnogo vie od
sizerenke ili zapovednice: postala mu je prijatelj, pa je osetio poriv da je zatiti kakav je cesto osecao
prema Arji. Medutim, ako bi pokuao to da ucini, Vordeni bi mogli da izgube citav rat. J a sam voda
Vordena.
Pomislio je na sve ljude za koje je sada bio odgovoran: na Rorana i Katrinu i ostale seljane iz
Karvahola, na stotine ratnika pokraj kojih se borio i na mnoge druge, na patuljke, mackodlake, pa cak i
na Urgale. Svi su sada bili pod njegovim zapovednitvom i ocekivali su od njega da donese ispravne
odluke kako bi porazili Galbatoriksa i Carstvo.
Bilo mu se ubrza i sevnu mu pred ocima. Zaustavio se i uhvatio se za motku na sredini cadora,
a onda obrisa znoj sa cela i gornje usne.
Zaalio je zbog toga to nema nikoga s kim bi mogao da porazgovara. Palo mu je na pamet da
probudi Safiru, ali odbacio je tu zamisao. Njen odmor bee mnogo vaniji od njegovih jadikovki. A
nije eleo da opterecuje ni Arju ni Glejdra potekocama koje nisu mogli da ree. Ionako je sumnjao da
bi u Glejdru pronaao srdacnog sagovornika, s obzirom na njihov poslednji otar razgovor.
Eragon nastavi ukrug: tri koraka napred, obrt, tri koraka nazad, obrt, pa ponovo.
Izgubio je pojas Belota Mudrog. Dopustio je Murtagu i Trnu da otmu Nasuadu. A pride se
naao na celu Vordena.
Iznova su mu iste misli strujale kroz um, i svaki put bi mu se teskoba pojacala. Osecao se kao
da je zalutao u lavirintu bez kraja u kojem ga je iza svakog nevidljivog coka vrebalo cudovite
spremno da se baci na njega. Uprkos svemu to je kazao na skupu sa Orikom, Orinom i ostalima, nije
mu bilo jasno kako bi on, Vordeni ili njihovi saveznici mogli da poraze Galbatoriksa.
Ne bih bio kadar ni da spasem Nasuadu, ako bih mogao da krenem za njom i da bar pokuam.
Ispunila ga je nekakva ogorcenost. Zadatak koji je bio pred njima cinio mu se beznadenim. Zato je
ba nas ovo snalo? Opsovao je i ugrizao se za usnu, grizuci sve dok je mogao da izdri bol.
Prestao je da parta po cadoru i stropotao se na zemlju, te obavi ruke oko potiljka.
Nemoguce je. Nemoguce", proaputao je, ljuljajuci se levo-desno na kolenima. Nemoguce!"
Ocajan, pomislio je cak da bi mogao da se pomoli Gunteri, bogu patuljaka, kao to je ranije
cinio. Kad bi spustio svoje muke pred mocnijeg od sebe i poverio mu sudbu, osetio bi olakanje. Tako
bi mnogo staloenije prihvatio svoju sudbinu i sudbinu svih onih koje je voleo, jer vie ne bi bio
odgovoran za ono to ce se desiti.
Medutim, Eragon nije mogao da privoli sebe da izgovori molitvu. Bio je odgovoran za njihove
sudbine, svidalo se to njemu ili ne, pa je smatrao da ne bi bilo u redu da prebacuje tu odgovornost na
ma koga drugog - makar to bio bog, ili pak zamiljeni bog.

188
Nevolja je bila u tome to nije smatrao da je kadar da uradi ono to je moralo biti obavljeno.
Mogao je da bude vordenski zapovednik, i u to je bio prilicno siguran. Ali nije znao kako bi osvojio
Urubejn i ubio Galbatoriksa. Nije imao snage da se suprotstavi ni Murtagu, a Kamoli kralju, a pritom
nije mogao da zamisli da ce smisliti nacin da zaobide njihove zatitne cini. Preuzimanje umova, makar
samo Galbatoriksovog, delovalo mu je jednako neizvodljivo.
Eragon zari prste u potiljak, razvlaceci kou dok je izbezumljeno pretresao sve mogucnosti,
ma koliko sulude bile.
Potom se prisetio saveta koji mu je Solembum dao jednom davno u Tirmu. Mackodlak mu je
tada rekao: Sluaj me dobro i reci cu ti dve stvari. Kada dode vreme i kada ti bude potrebno oruje,
pogledaj pod korenjem drveta menoa. Potom, kada ti se bude cinilo da je sve izgubljeno i da tvoja moc
nije dovoljna, idi do stene Kutian i izgovori svoje ime kako bi otvorio Kriptu dua.
Njegove reci vezane za menou pokazale su se tacnima: Eragon je pod drvetom pronaao celik
koji mu je bio potreban za secivo njegovog maca. Dok je razmiljao o drugoj mackodlakovoj recenici,
u njemu zaiskri ocajnicka nada.
Ako mi je ikada sve delovalo izgubljeno, ako mi ikada moje moci nisu bile dovoljne - sada je
taj trenutak, pomisli Eragon. Medutim, i dalje nije imao predstavu o tome gde je stena Kutian i ta je
Kripta dua. Odvojeno je pitao i Oromisa i Arju, ali oni mu nikada nisu odgovorili.
Eragon stoga otvori misli. Pretraivao je tabor sve dok nije naiao na upecatljiv osecaj
mackodlakovog uma. Solembume, rece mu, potrebna mi je tvoja pomoc! Molim te, dodi do mog
cadora.
Tren kasnije, dobio je mackodlakovu bezvoljnu potvrdu da ce doci i prekinuo sponu. Eragon
ostade da sedi u mraku cekajuci.

189
U DELOVIMA MAGLOVITIM I NEJASNIM

Prolo je skoro petnaest minuta pre nego to se ulazno krilo Eragonovog cadora pomerilo kako
bi se Solembum uvukao unutra, gotovo necujan na mekim apama.
uckastomrk mackodlak je proao pokraj Eragona i ne pogledavi ga, kako bi skocio na leaj,
smestio se medu pokrivacima i stao da licka prostor izmedu kandi desne ape. I dalje ne gledajuci u
Eragona, kazao je: Nisam ti ja ker pa da dolazim i odlazim na tvoj mig, Eragone.
Nikada nisam ni mislio da jesi", odgovori mu Eragon, ali potreban si mi, i to hitno."
Hmmm. Hrapav zvuk Solembumovog jezika postade jo glasniji kada se usredsredio na
konati taban. Govori onda ta ima, Senkoubico. ta si hteo?
Samo cas." Eragon ustade i ode do tapa na kojem je visio fenjer. Samo da upalim ovo",
upozorio je Solembuma. Eragon izgovori neku rec na drevnom jeziku, te plamen zatitra povrh fitilja u
fenjeru ispunjavajuci cador toplim, treperavim osvetljenjem.
I Eragon i Solembum zakiljie dok su im se oci navikavale na jacu svetlost. Kada je nelagoda
minula, Eragon je seo na hoklicu pokraj leaja.
Zbunio se primetivi da ga mackodlak posmatra ledenoplavim ocima.
Zar ti oci nisu bile drugacije boje?", pitao ga je.
Solembum trepnu, te mu oci postadoe zlatne. Potom je nastavio da cisti apu. ta hoce,
Senkoubico? Noc je tu da se svata po njoj cini, a ne da se sedi i razgovara. Trgnuo je vrhom cupavog
repa s jedne strane na drugu.
Eragon se obliznu, napet od icekivanja i nade. Solembume, jednom si mi rekao da, kada sve
bude izgubljeno i kada mi moje moci ne budu dovoljne, mogu da odem do stene Kutian i da tamo
otvorim Kriptu dua."
Mackodlak nacas prestade da se licka. Aaa, to.
Da, to. Moram da znam ta si mislio kad si to rekao. Ako postoji bilo ta to nam moe
pomoci u borbi protiv Galbatoriksa, moram da saznam za to sada, a ne kasnije - dakle, ne kada reim
ko zna koliko zagonetaka, nego sada. Gde mogu da nadem tu stenu Kutian, kako da otvorim Kriptu
dua i ta cu u njoj naci?"
Solembumove se ui sa crnim vrhovima blago povie unazad, a onda mu se napola isukae i
kande na api koju je cistio. Ne znam.
Ne zna?!", uzviknu Eragon u neverici.
Ne mora ba da ponavlja sve to kaem. Kako moe da ne zna?" Ne znam.
Nagnuvi se napred, Eragon je zgrabio Solembumovu veliku, teku apu. Mackodlaku se
odmah povie ui, te zafrkta i savi apu ka unutra, zarivajuci kande u Eragonov dlan. Eragon se
stegnuto osmehnu, ne mareci za bol. Mackodlak je bio jaci nego to je ocekivao, gotovo dovoljno jak
da ga svuce sa hoklice.
Dosta je bilo zagonetaka", rece mu Eragon. Potrebna mi je istina, Solembume. Odakle ti taj
podatak i ta on tacno znaci?"
Solembumu se nakostrei krzno du kicme. Ponekad se istina krije upravo u zagonetKarna,
bandoglavi covece. A sad me putaj, ili cu ti iskidati lice i nahranicu svrake tvojom utrobom.
Eragon je jo malo zadrao stisak, a onda je pustio Solembumovu apu i ponovo se uspravio.
Stegao je aku kako bi ublaio bol i zaustavio krvarenje.
Solembum ga besno pogleda, kiljeci i vie ne glumeci ravnodunost. Rekoh ti da ne znam jer
stvarno ne znam, ma ta ti mislio. Ne znam gde bi se stena Kutian mogla nalaziti, niti kako bi mogao
da otvori Kriptu dua, a ne znam ni ta se u njoj nalazi.
Kai to na drevnom jeziku."
Solembum jo vie zakilji ocima, ali sve ponovi na vilenjackom jeziku. Tako je Eragon znao
da govori istinu.
U Eragonovoj se glavi pojavilo toliko pitanja da nije znao koje prvo da mu postavi. Kako si
onda saznao za stenu Kutian?"
Solembum ponovo mahnu repom s jedne strane na drugu, ravnajuci nabore na prekrivacu.
Poslednji put ti kaem da ne znam. Nijedan mackodlak ne zna.
Pa kako si onda... " Eragon izgubi nit, potpuno zbunjen.

190
Nedugo nakon pada J ahaca, u mome se narodu proirilo ubedenje da, ukoliko naidemo na
novog J ahaca, nekog ko nece biti odan Galbatoriksu, treba da mu kaemo ono to sam ja tebi kazao o
stablu menoe i steni Kutian.
Ali... kako ste dobili taj podatak?"
Solembum namreka njukicu, pa iskezi zube u neprijatnom osmehu. To ti ne bih znao reci;
jedino znam da je onaj koji je bio odgovoran za to - ili ono to je bilo odgovorno za to - imao dobre
namere.
Kako to zna?", uzviknu Eragon. ta ako je to bio Galbatoriks? Moda je pokuavao da vas
prevari. Moda je pokuavao da prevari Safiru i mene kako bi nas uhvatio."
Nije tako, rece Solembum zarivi kande u cebe pod sobom. Mackodlake ne moe zavarati
lako kao druge. Galbatoriks ne stoji iza toga. U to sam potpuno siguran. Osoba koja je htela da ti to
sazna ista je ona osoba - ili stvorenje - koja je uredila i da pronade celik za svoj mac. Da li bi
Galbatoriks ucinio neto takvo?
Eragon se namrtio: Zar niste pokuali da otkrijete ko se krije iza toga?"
J esmo.
I?"
Nismo nita otkrili. Mackodlak se stresao. Postoje dve mogucnosti. J edna je da nam je neko
izmenio secanja protiv nae volje i da smo zapravo pioni neke zle sile. Druga je da smo, ko zna zato,
pristali na izmenu secanja. Moda smo i sami sebi izbrisali secanje. Meni je licno teko - a i grozno -
da poverujem da bi bilo ko mogao da nam ceprka po glavama. Da to ucini s nekoliko nas, jo i da
razumem, ali sa citavim narodom? Ne, nemoguce.
Zato bi ba vama, mackodlacima, bio poveren takav podatak?
Zato to smo oduvek bili prijatelji J ahaca i zmajeva, pretpostavljam... Mi smo ti oni to
posmatraju, oni to oslukuju. Oni to svuda tumaraju. Sami hodamo po mracnim zabitima diljem
sveta i secamo se svega to je bilo i to jeste.
Solembum je potom pomerio pogled. J edno mora da shvati, Eragone. Niko od nas nije bio
zadovoljan okolnostima. Dugo smo raspravljali da li bismo moda izazvali vie zla nego dobra ako
bismo predali taj podatak kada nam se ukae prilika za to. Na kraju je odluka pala na mene, a ja reih
da ti kaem, jer mi se cinilo da ti je potrebna sva moguca pomoc. A ti s time cini to ti je volja.
Ali ta bih mogao da ucinim?", rece Eragon. Kako bi trebalo da pronadem tu stenu Kutian?"
To ti ja ne znam.
Pa kakva je onda vajda od tog podatka? Mogao sam i da ga ne cujem." Solembum trepnu.
J edno ti mogu reci. Moda ti nita nece znaciti, ali moda ce ti pokazati put. ta to? O cemu je rec?"
Rekao bih ti kad bi imao malo strpljenja. Kada sam te prvi put sreo u Tirmu, imao sam neki
cudan osecaj da bi trebalo da dobije knjigu Domia abr Wyrda. Bilo mi je potrebno izvesno vreme da
sve podesim, ali upravo sam ja odgovoran za to to ti je Dod dao tu knjigu. Mackodlak podie i drugu
apu, pa je ovla pregleda i poce da je lie.
Da li su ti se javljali i neki drugi cudni osecaji u poslednjih nekoliko meseci?", upita ga
Eragon.
J avio mi se jednom poriv da pojedem neku crvenu pecurkicu, ali brzo me je prolo.
Eragon zabrunda, te se sagnu da izvadi knjigu koju je drao ispod leaja sa ostalim priborom
za pisanje. Zagledao se u njen ogromni koni povez, a onda ju je nasumicno otvorio. Kao i ranije,
zbijene rune u njoj nisu mu mnogo znacile na prvi pogled. Tek kada se usredsredio, uspeo je da
odgonetne nekoliko: ... to bi, ako se Taladorusu da verovati, znacilo da same gore behu madijama
napravljene. No to, dakako, smisla nema, jer...
Eragon ozlojedeno zabrunda, te sklopi knjigu. Nemam ja vremena za ovo. Preobimna je, a ja
sam isuvie spor u citanju. Vec sam preao mnogo poglavlja, ali nisam video nita to je vezano za
stenu Kutian ili Kriptu dua."
Solembum se nakratko zagleda u njega. Mogao bi da zamoli nekoga da je procita umesto
tebe, ali ako u Domia abr Wyrda postoji skrivena tajna, moguce je da bi je samo ti mogao videti.
Eragon potisnu poriv da opsuje. Ustavi sa hoklice, ponovo poce da parta po cadoru. Zato
mi ranije nisi rekao za ovo?"
Nije mi se cinilo vanim. Moj savet vezan za kriptu i stenu mogao je biti koristan, ali isto tako
i nije morao da bude, a to da li znamo ili ne znamo poreklo tog podatka... u sutini nita ne menja!
Ali da sam znao da se to tice Kripte dua, izdvojio bih vie vremena za citanje knjige."

191
Ali mi ti ne znamo da li je zaista tako, rece Solembum. J ezik mu kliznu iz usta, te on obliza
brkove sa obe strane kako bi ih poravnao. Ta knjiga moda i nema nikakve veze sa stenom Kutian ili
Kriptom dua. Ko bi to znao? A ti si vec bio poceo da je cita. Da li bi zaista posvetio vie vremena
citanju da sam ti rekao da mi se javio osecaj, samo osecaj i nita vie, da bi ti knjiga mogla biti vana u
nekom pogledu? Hmmm?
Moda ne bih... ali ipak je trebalo da mi kae."
Mackodlak je zavukao prednje apice ispod grudi, ali ne rece nita.
Eragon se namrgodio i zgrabio knjigu kao da eli da je iskida. Ovo ne moe biti kraj price.
Sigurno postoji jo neki podatak koji si zaboravio."
Ima ih dosta, ali cini mi se da nijedan nije povezan sa ovim.
Ni na jednom svom puteestviju po Alageziji, sa Andelom i bez nje, nisi pronaao nita to bi
objasnilo ovu misteriju? Ili bar neto to bismo mogli upotrebiti protiv Galbatoriksa?"
Pa pronaao sam tebe, zar ne?
To ti nije nimalo smeno", zareza Eragon. Tako ti svega, sigurno zna bar jo neto?" Ne
znam.
Pa pokuaj da se priseti. Ako ne pronadem neto to ce nam pomoci protiv Galbatoriksa,
izgubicemo, Solembume. Izgubicemo, to znaci da ce vecina Vordena pomreti, ukljucujuci i
mackodlake."
Solembum ponovo frknu. A ta ocekuje od mene, Eragone? Ne mogu da izmislim pomoc
tamo gde ne postoji. Procitaj knjigu.
Stici cemo do Urubejna pre nego je ja dovrim. Slobodno bi mogla i da ne postoji."
Solembum ponovo priljubi ui uz glavu. Nisam ja kriv za to. Ne zanima me ko je kriv. Samo
elim da sprecim da zavrimo pobijeni ili porobljeni. Razmisli malo! Sigurno zna jo neto!"
Solembum potmulo i hrapavo zarea. Ne znam, i nemoj... Ma mora znati, ili nam se loe
pie!"
J o dok je izgovarao te reci, Eragon je primetio promenu u mackodlaku. Solembumu su se ui
ponovo podigle, brkovi su mu omlitavili, a pogled mu omeka izgubivi onu iskricavu otrinu. U istom
trenutku, mackodlakov se um neobicno ispraznio, kao da mu je neko uspavao ili uklonio svest.
Eragon se sledio, ne znajuci ta se zbiva.
A onda je osetio kako Solembum, cije misli behu ravne i bezbojne poput jezerske vode pod
studenim, oblacnim nebom, kae: Glava cetrdeset sedma. Stranica treca. Pocni od drugog pasusa.
Solembumov se pogled potom izotri, a ui mu se vratie u prethodni poloaj. ta je sad?, rece
vidno iznerviran. Zato tako pilji u mene?
ta si ono malocas rekao?"
Rekoh ti da vie nita ne znam. I da...
Ne, ne, ono drugo, o poglavlju i stranici."
Ne poigravaj se mnome. Nisam rekao nita slicno.
J esi."
Solembum ga je odmeravao nekoliko sekundi. Zatim preterano smireno rece: Kai mi ta si
tacno cuo, jahacu zmajeva.
Eragon mu ponovi reci onako kako ih je zapamtio. Kada je zavrio, mackodlak je neko vreme
cutao. Ne secam se toga, rece mu.
ta misli, ta bi to moglo da znaci?"
To znaci da bi trebalo da pogledamo ta se nalazi na stranici trecoj glave cetrdeset sedme.
Eragon se premiljao, ali ipak klimnu i poce da lista knjigu. Usput se i sam prisetio tog
poglavlja: bilo je posveceno vremenu po odvajanju J ahaca od vilenjaka, kada su vilenjaci nakratko
zaratili s ljudima. Eragon je ranije procitao pocetak tog dela, ali licio mu je na suvonjav opis primirja i
pregovora, pa ga je ostavio za neki drugi put.
Ubrzo je stigao do traene stranice. Prateci redove runa vrhom prsta, Eragon ih polako procita
naglas:

192
To je ostrvo zacudno blage klime u poredenju s kopnenim krajevima iste nadmorske visine.
Leta su cesto svea i dadovita, ali zime su umerene i ne donose ledenu studen kakva se vida u
severnim delovima gore Kicme, to znaci da se usevi mogu gajiti u vecem delu godine. Zemlja je u
svakom pogledu bogata i plodna, to je blagodat oganj--planina koje s vremena na vreme buknu, pa
prekriju ostrvo gustim slojem pepela, a ume su prepune krupne divljaci kakvu zmajevi vole da love,
ukljucujuci i mnoge vrste koje se ne mogu naci u ostatku Alagezije.
Eragon zastade. Nita mi od ovoga ne zvuci vano."
Samo ti citaj.
Namrgodivi se, Eragon prede na sledeci pasus:
Upravo tu, u golemoj dolini u sreditu Vroengarda, J ahaci podigoe svoj nadaleko slavni grad
Doru Areabu.
Doru Areaba! J edini grad u povesti sagraden tako da se u njega mogu smestiti i zmajevi, i
vilenjaci, i ljudi. Doru Areaba! Samo to ime odjekuje uzbudenjem! Nikada ranije slicnog grada bilo
nije, niti ce takvog ikada biti, poto je izgubljen, uniten, nakon to ga onaj uzurpator Galbatoriks
smrvi u pepeo i prah.
Gradevine mu behu podignute u vilenjackom stilu, uz izvestan uticaj ljudskih J ahaca u
kasnijim godinama, ali behu od kamena, a ne od drveta, jer drvene kuce, kao to na citalac i sam
zakljucuje, ne prolaze dobro kod stvorenja otrih kandi koja bljuju vatru. Medutim, najupecatljivija
odlika Doru Areabe bee njena golemost. Svaka ulica bee dovoljno iroka da dva zmaja mogu njome
proci jedan do drugog, a uz nekoliko izuzetaka, vecina odaja i vrata bila je dovoljno velika i za
zmajeve gotovo svih velicina.
Shodno tome, Doru Areaba bee prostrana i iroka, proarana gradevinama toliko gorostasnim
da bi zadivile cak i patuljke. Vrtova i edrvana bilo je svuda po gradu, u znak vilenjacke neutaive
ljubavi prema prirodi, a bilo je i mnogo kula to su stremile nebu pod oblake na dvorovima i
tvrdavama J ahaca.
Po planinskim vrhovima to okruivahu grad, J ahaci postavie kule straare i gorske utvrde, da
ih od napada tite, a skoro svi zmajevi i J ahaci imadahu svoje pecine visoko u planinama, gde su iveli
odvojeni od drugih. Stariji, veci zmajevi posebno behu naklonjeni tom rasporedu, jer su radije birali
osamu, a ivot visoko iznad doline olakavao im je poletanje.
Iznerviravi se, Eragon prestade da cita. Opis Doru Areabe jeste bio zanimljiv, ali on se
nacitao i drugih, mnogo temeljnijih opisa grada J ahaca zmajeva dok je iveo u Elesmeri. A nije uivao
ni u odgonetanju zbijenih runa, to bee naporan posao cak i kada je bio raspoloen, a Kamoli sada.
Ovo nikuda ne vodi", rekao je, sputajuci knjigu.
Na Solembumu se video jed koji je Eragon osecao. Nemoj jo da odustane. Procitaj jo dve
stranice. Ako ni tada nita ne nade, onda moe da prekine.
Eragon duboko udahnu, te se saglasi s njim. Preavi prstom niz stranicu, pronaao je gde je
stao, te ponovo poce da odgoneta reci:
Mnoga su se cuda u tom gradu mogla videti, od Eldimirimovog raspevanog edrvana do
kristalne tvrdave Sveldal i gnezda samih zmajeva, ali uz sve te divote, mislim da je najvece blago
Doru Areabe bila njena biblioteka. I to ne, kako bi se dalo pretpostaviti, zbog njene golemosti, mada
ona zaista bee zastraujuca, vec zato to su J ahaci tokom mnogih vekova sakupili jednu od
najobimnijih zbirki znanja i mudrosti u citavoj zemlji. Do pada J ahaca, samo su se jo tri biblioteke s
njom mogle meriti - ona u Ilireji, ona u Elesmeri i ona u Trondhimu - ali nijedna od njih nije imala
vie podataka o delovanju carolija od one u Doru Areabi.
Biblioteka se nalazila na severozapadnom rubu grada, pokraj bata to okruivahu Kulu
Moretu, znanu i po imenu stena Kutian...
Eragonu glas zastade u grlu; zagledao se u to ime. Nekoliko trenutaka kasnije, poceo je iz
pocetka, citajuci jo sporije: ... znanu i po imenu stena Kutian (vie u dvanaestom poglavlju), nedaleko
od prestonog dvora u kojem vode J ahaca primahu zvanice kada bi im kraljevi i kraljice razne svracali
na divan.
Eragona obuzee strah i zapanjenost. Neko je - ili neto - sredio da on otkrije ba taj podatak -
isti onaj koji mu je omogucio da pronade celik za svoj mac. Sama ta pomisao bee zastraujuca, a
sada, kada je saznao kuda bi trebalo da pode, Eragon vie nije bio toliko siguran da mu se ide.
ta li nas to ceka na Vroengardu?, zapitao se. Plaio se da nagada, kako se u njemu ne bi
rodile nade koje ne bi mogao da ispuni.

193
PITANJA BEZ ODGOVORA

Eragon je pretraio knjigu Domia abr Wyrda kako bi pronaao deo koji se odnosi na stenu
Kutian u dvanaestom poglavlju. Razocarao se uvidevi da tu pie jedino da je Kutian bio jedan od
prvih J ahaca koji su istraili ostrvo Vroengard. Potom je zatvorio knjigu i seo zureci u nju i prelazeci
palcem po njenom ispupcenom hrbatu. Solembum se takode ucutao na leaju. Misli li da se u Kripti
dua nalaze duhovi?", upita Eragon. Duhovi nisu isto to i due pokojnika. Nisu, ali ta bi drugo
mogli biti?"
Solembum se podigao s mesta na kom je sedeo, pa se protegnuo, kao da mu je treperav talas
proao od glave do repa. Ako otkrije, javi mi ta si pronaao.
Misli da bi Safira i ja trebalo da odemo tamo?"
Ne mogu ti ja reci ta bi trebalo da radi. Ako je posredi zamka, onda je vecina mog naroda
vec porobljena i poraena, bez naeg znanja, to znaci da bi i Vordeni mogli slobodno da se predaju,
jer nikada nece nadmudriti Galbatoriksa. A ako nije zamka, onda bi ovo mogla biti prilika da pronade
pomoc u trenutku kada nam se cini da pomoci nema. Ne bih znao reci. Mora sam da odluci da li je
sve to vredno rizika ili nije. to se mene tice, dosta mi je tajni za ovu noc.
Skocio je s leaja, pa je otiao do ulaza u cador, gde zastade kako bi bacio pogled ka Eragonu.
Mnogo je cudnovatih sila po Alageziji, Senkoubico. Vidao sam stvari koje se protive razumu:
svetlosne vrtloge koji se obrcu u pecinama duboko pod zemljom, ljude koji stare unatrake, kamenje
koje govori, senke koje se unjaju. Odaje vece iznutra nego spolja... Galbatoriks ne predstavlja jedinu
silu ovoga sveta, a moda cak ni najjacu od svih. Paljivo odluci, Senkoubico, a ako rei da pode,
budi tih.
Mackodlak se potom izvukao iz cadora i nestao u tami.
Izdahnuvi, Eragon se uspravio. Znao je ta mu je ciniti: morace da ode do Vroengarda. Ali tu
odluku nije mogao da donese dok se ne posavetuje sa Safirom.
Probudio ju je tako to ju je neno taknuo umom, pa je, uverivi je da je sve u redu, podelio s
njom secanje na Solembumovu posetu. Ona se zapanjila gotovo koliko on.
Nakon to je zavrio, rekla mu je: Ne svida mi se pomisao da bismo mogli biti lutke u igri
nekoga ko je zacarao mackodlake.
Ni meni, ali ta nam drugo preostaje? Ako se Galbatoriks krije iza ovoga, stavljamo mu se
pravo u ruke. Ali ako ostanemo tu, ucinicemo isto neto kasnije, kada stignemo u Urubejn.
Razlika je u tome to bismo tada imali Vordene i vilenjake kraj sebe.
Istina.
Izmedu njih zavlada muk. Onda Safira rece: Slaem se. Slaem se da bi trebalo da podemo.
Bice nam potrebne due kande i otriji zubi ako nameravamo da pobedimo Galbatoriksa i ruikana, a
uz njih i Murtaga i Trna. Osim toga, Galbatoriks ocekuje da cemo pojuriti ka Urubejnu u nadi da cemo
spasti Nasuadu. A ako me ikada svrbe krljuti, svrbe me kada radimo ono to neprijatelj ocekuje od
nas.
Eragon klimnu. A ta cemo ako je posredi klopka?
Tiha rika zacu se ispred cadora. Onda cemo tog koji ju je namestio nauciti da se plai naih
imena, cak i ako to bude Galbatoriks.
Nasmeio se. Prvi put otkako je Nasuada oteta, osetio je da ima svrsishodan cilj. Nali su neto
to bi mogli da ucine, nacin da uticu na rasplet dogadaja umesto da samo sede kao posmatraci i trpe.
Dakle, dogovorili smo se", promrmljao je.
Arja je stigla do njegovog cadora svega nekoliko sekundi nakon to joj se javio. Zbunila ga je
brzina kojom je dola, ali ona mu je objasnila da je straarila s Blodgarmom i ostalim vilenjacima za
slucaj da se Murtag i Trn vrate.
Sa Arjom uza se, Eragon se mislima usmerio ka Glejdru, pa ga je nagovorio da se pridrui
razgovoru, mada naroguena adaja i nije bila raspoloena za pricu.
Nakon to se njih cetvoro, ukljucujuci i Safiru, spojie mislima, Eragon im bre-bolje istrtlja:
Znam gde se nalazi stena Kutian. Kakva ti je to sad stena?, zagrme Glejdr namrgodeno. Zvuci mi
poznato, rece Arja, ali ne znam odakle.

194
Eragon se blago namrtio. Oboje su ga culi kada je ranije pricao o savetu koji je dobio od
Solembuma. Nije licilo na njih da zaborave neto takvo.
No Eragon im ipak ponovi pricu o onome to mu je mackodlak otkrio, te im procita odlomak
iz knjige Domia abr Wyrda.
Arja gurnu pramen kose iza iljatog uveta. Govoreci i mislima i naglas, rekla je: A kako ono
rece da se to mesto zove?"
Kula Moreta, ili stena Kutian", odgovori joj Eragon na isti nacin. Oklevao | e pola sekunde,
prenut njenim pitanjem. Daleko je, ali... " ... ako Eragon i ja odmah krenemo... , rece Safira. ...
moemo da odemo i da se vratimo... " ... pre nego to Vordeni stignu do Urubejna. Ovo je...
... naa jedina prilika."
Necemo imati vremena da...
... isto putovanje obavimo kasnije."
Ali kuda biste vi to da odletite?, upita Glejdr.
Kako... kako to misli?"
Tako kako sam i rekao, zarea zmaj natmurenog uma. Uza sve to trabunjanje, ipak nam nisi
rekao gde se to tajanstveno... mesto ili ta vec nalazi.
Kako nisam?", rece Eragon zbunjeno. Na Vroengardu!" Konacno jedan neposredan
odgovor... Arja se namrti. Ali ta biste vi zapravo radili kada stignete na Vroengard?"
Ne znam!", rece Eragon gubeci strpljenje. Pitao se da li bi vredelo da se suoci s Glejdrom
zbog njegove opaske, poto mu se cinilo da ga taj zmaj namerno podbada. Zavisi od onoga to
budemo pronali. Kada stignemo tamo, pokuacemo da otvorimo stenu Kutian i da otkrijemo tajne
koje ona sadri. A ako je posredi klopka... " - slegnuo je ramenima - onda cemo se boriti."
Teskoba se jo jasnije odrazi na Arjinom licu. Stena Kutian... To mi ime ima neku teinu, ali
ne bih znala reci zato. Odzvanja mi u glavi poput pesme koju sam znala pa zaboravila." Odmahnula
je glavom i poloila dlanove na slepoocnice. Eh, ode mi iz glave... " Podigla je pogled. Izvinjavam
se, o cemu smo ono pricali?"
O odlasku na Vroengard", rece joj Eragon polagano.
Aaa, da... ali s kojim ciljem? Ovde si potrebniji, Eragone. Na Vroengardu ionako vie nema
nicega vrednog."
Tako je, rece Glejdr. To je mrtvo i pusto mesto. Nakon unitenja Doru Areabe, mi koji smo
uspeli da pobegnemo, nekoliko nas, vratili smo se da potraimo bilo ta to bi moglo biti od koristi, ali
Krivokletnici vec behu proceljali ruevine.
Arja klimnu. Ko ti je uopte usadio tu zamisao u glavu? Nije mi jasno kako moe da veruje
da bi naputanje Vordena u ovom trenutku, kada su najranjiviji, moglo da bude mudar potez. I zato?
Da bi odleteo na sam kraj Alagezije bez cilja i razloga? Mislila sam da si pametniji... Ne moe da
ode samo zato to ti okolnosti ne gode, Eragone."
Eragon je odvojio svoj um od Arjinog i Glejdrovog i dao znak Safiri da i ona to ucini. Pa oni
se nicega ne secaju!... Ne mogu da se sete!
To su ti madije. Duboke madije, poput onih carolija to skrivaju imena zmajeva koji izdae
J ahace.
Ali ti nisi zaboravila stenu Kutian, jelda?
Naravno da nisam, rece mu, te joj um uvredeno blesnu zelenom bojom. Kako bih i mogla kada
smo ovako cvrsto spojeni?
Eragonu se zavrte u glavi kada je porazmislio ta sve to znaci. Da bi bila delotvorna, ta carolija
bi morala da izbrie secanja svih koji neposredno znaju za tu stenu, a onda i secanja svih koji su
kasnije culi za nju ili citali o njoj. To bi znacilo da... da je citava Alagezija obuhvacena tom carolijom.
Niko ne moe da joj umakne.
Osim nas.
Osim nas, saglasio se. I mackodlaka. I moda Galbatoriksa.
Eragon se stresao. Imao je osecaj da mu paukovi od ledenih kristala puze niz kicmu. Zapanjila
ga je velicina te obmane, te se osecao maleno i ranjivo. Zamagliti umove vilenjaka, patuljaka, ljudi i
zmajeva, i to bez izazivanja ikakvih sumnji, bee toliko teak poduhvat da nije verovao da je ostvariv
namernom primenom necijih vetina; Onaj koji je ostvario taj poduhvat mogao je to da ucini jedino
instinktivno, jer bi takve cini bile isuvie sloene da bi se mogle izraziti recima.

195
Morao je da otkrije ko je bio odgovoran za tu promenu umova svih bica u Alageziji i zato bi
neko to uradio. Ako je to bio Galbatoriks, onda je Solembum bio u pravu: poraz Vordena u ratu je
neizbean.
Misli li da su ovo ucinili zmajevi, kao to su ucinili s brisanjem Imena?, upitao ju je.
Safira nije urila da mu odgovori. Moguce je. Ali opet, kao to Solembum rece, mnogo je
razlicitih sila u Alageziji. Dok ne odemo do Vroengarda, necemo zasigurno znati o cemu je rec.
Ako uopte odemo.
Da, da.
Eragon je proao prstima kroz kosu. Odjednom se osetio krajnje umorno. Zato sve mora da
bude toliko teko?, zapitao se.
Zato to, rece mu Safira, svako eli da jede, ali niko ne eli da bude pojeden.
Frknuo je, kiselo se nasmeivi.
Uprkos brzini kojom su on i Safira mogli da razmenjuju misli, njihov je razgovor potrajao
dovoljno dugo da ga zapaze i Arja i Glejdr.
Zato ste zatvorili umove pred nama?", zapita ih Arja. Pogled joj odluta ka zidu cadora to
bee najblii mestu na kojem je Safira leala sklupcana u mraku. Neto nije u redu?"
Deluje mi zbunjeno, dodade Glejdr.
Eragon je morao da potisne suvonjav kikot. Moda zato to i jesam zbunjen." Arja ga je
zabrinuto ispratila kako odlazi i seda na rub leaja. Pustio je da mu ruke mlitavo vise izmedu nogu.
Nekoliko trenutaka je cutao, pokuavajuci da se prebaci s maternjeg jezika na jezik vilenjaka, jezik
carolija, a onda rece: Verujete li Safiri i meni?"
Tajac koji je usledio bee uteno kratak.
J a verujem", odgovori Arja, takode na drevnom jeziku.
I ja, dodade Glejdr.
Ko ce - ti i li ja?, hitro zapita Eragon Safiru.
Ti si taj koji hoce da im kae, pa im ti onda i reci.
Eragon pogleda u Arju, a onda, i dalje na drevnom jeziku, rece i njoj i Glejdru: Solembum mi
je rekao naziv jednog mesta, mesta na Vroengardu, gde bismo Safira i ja mogli da pronademo nekoga
ili neto to bi nam pomoglo da porazimo Galbatoriksa. Medutim, sam taj naziv je omadijan. Kad god
ga spomenem, vi ga brzo zaboravite." Blag izraz zaprepacenosti pojavi se na Arjinom licu. Verujete
li mi?"
Verujem ti", rece Aja polako.
A ja verujem da ti veruje u ono to govori, zarea Glejdr, to ne znaci da je stvarno tako
kako kae.
Pa kako da ti dokaem? Nece nita zapamtiti ako ti kaem taj naziv ili ako podelim secanja s
tobom. Moe da pita Solembuma, ali kakva je vajda od toga?"
Kakva je vajda? Pa, pod jedan, moemo da dokaemo da te nije zavaralo ili prevarilo neto to
se javilo jedino Solembumu. to se pak cini tice, moda postoji nacin da dokaemo ima li ih ili nema.
Pozovi mackodlaka, pa cemo videti ta moemo da uradimo.
Hoce li ti, molim te?, zamolio je Safiru. Smatrao je da bi mackodlak bre doao ako bi ga
Safira pozvala.
Tren kasnije, osetio je kako ona mislima pretrauje tabor, a onda oseti i kako se Solembumova
svest dodiruje sa Safirinom. Poto ona i mackodlak obavie kratak razgovor bez reci, Safira im objavi:
Krenuo je.
Cutke su sacekali. Eragon je zurio u svoje ruke, u sebi praveci spisak potreptina koje ce mu
biti neophodne za put do Vroengarda.
Kada je Solembum odgurnuo ulazno krilo cadora i uao, Eragon se iznenadio spazivi ga u
ljudskom oblicju: u telu drskog mladog momka crnih ociju. U levoj ruci je drao batak pecene guske i
glabao ga. Usne i brada behu mu umacene, a i gola prsa behu mu poprskana kapljicama otopljene
masnoce.
vacuci parce mesa, Solembum cimnu svoju iljatu isturenu bradu ka parcetu zemlje pod
kojom bee zakopano Glejdrovo srce svih srca. ta si hteo, Vatroarni?, upitao ga je.

196
Zanima me da li si onaj koji se cini da jesi!, rece mu Glejdr, te zmajeva svest opkoli
Solembumovu pritiskajuci je poput nagomilanih crnih oblaka to se sabiju oko rasplamsale vatre koja
titra na vetru. Zmajeva snaga bee pregolema, a Eragon je iz licnog iskustva znao da bi retko ko
mogao da je izdri.
Zakrkljavi, Solembum ispljunu zalogaj mesa, te odskoci kao da je upravo nagazio guju.
Ostavi u mestu, tresuci se od napora i kezeci zube, mackodlak ih gnevno pogleda svojim
uckastomrkim ocima, pa Eragon, za svaki slucaj, spusti ruku na balcak Brisingra. Ona vatra se
smanjila, ali ipak se nije ugasila; licila je na uaren odsjaj u moru uskomeanih olujnih oblaka.
Minut kasnije, oluja popusti i oblaci se povukoe, mada nisu sasvim nestali.
Izvini, mackodlace, rece Glejdr, ali morao sam da se uverim.
Solembum frknu, a onda mu se dlake na glavi toliko nakostreie i nadigoe da mu je glava
zalicila na cvet stricka. Da jo ima telo, matori, sad bih ti rep odsekao.
Tolicno mace? Mogao bi tek da me malko ogrebe.
Solembum ponovo zafrkta, a onda se naglo okrenu te pode ka ulazu, ramena pogrbljenih
gotovo do uiju.
Cekaj, rece mu Glejdr. J esi li kazao Eragonu za neko mesto na Vroengardu, za tajnovito mesto
kojeg se niko ne seca?
Mackodlak zastade, te zarea ne okrecuci se, a onda mahnu batakom iznad glave u
nestrpljivom, odsecnom pokretu. J esam.
A jesi li mu rekao i za stranicu u knjizi Domia abr Wyrda na kojoj je pronaao tacan poloaj
tog mesta?
Ispada da jesam, mada se ja toga ne secam, i nadam se da ce ti to to se na Vroengardu nalazi,
ta god bilo, oprljiti brcine i ispeci ape.
Ulazno krilo cadora glasno zalepra kad ga Solembum trgnu u stranu, a onda se njegova
malena prilika stopila s mrakom, kao da je nikada nije bilo pred njima.
Zato si bio toliko grub prema njemu?", upita ga Arja. Nisam imao izbora, rece Glejdr.
Kako nisi? Mogao si prvo da zatrai njegovo doputenje."
I da mu dam priliku da se pripremi. Ne, ne. No to je bilo, bilo je; zaboravi da se to ikada
zbilo, Arja.
Ne mogu. Povredio si mu ponos. Trebalo bi da pokua da ga smiri. Bilo bi opasno imati
mackodlaka za neprijatelja."
J o je opasnije imati adaju za neprijatelja. Mani se vec jednom, derle vilenjacko.
Eragon zabrinuto razmeni pogled sa Arjom. Glejdrov ga je ton uznemirio, kao i nju, ali Eragon
nije znao ta da ucini povodom toga.
Eragone, hoce li mi sada, rece zlatni zmaj, dopustiti da pregledam tvoja secanja na razgovor
koji si vodio sa Solembumom?
Ako eli, ali... cemu to? Ionako ce na kraju sve zaboraviti."
Moda. A moda i necu. Videcemo. Obracajuci se Arji, Glejdr rece: Odvoji svoj um od naih,
i ne daj Eragonovim secanjima da ostave trag na tvojoj svesti.
Kako ti kae, Glejdrelda." Dok je izgovarala tu recenicu, melodija njenih misli poce da se
udaljava. Tren kasnije, utvarna muzika sasvim utihnu. Glejdr je potom usmerio panju ka Eragonu.
Pokai mi ih, zapovedio mu je.
Zanemarivi sopstvenu teskobu, Eragon se u mislima vratio na trenutak kada se Solembum
popeo na njegov leaj, pa se temeljno prisetio svega to se desilo izmedu njih dvojice nakon toga.
Glejdrova svest se stopila sa Eragonovom kako bi zmaj iznova proiveo to iskustvo s njim. Taj osecaj
ga je uznemiravao: osecao se kao da su on i zmaj dva prizora utisnuta na istoj strani novcica.
Kada je zavrio, Glejdr se donekle povukao iz Eragonovog uma, a onda rece Arji: Kada
budem zaboravio, ako se to uopte dogodi, ponovi mi reci Andume i Fironmas na bregu cemera, s
telima poput stakla". to se pak tice tog mesta na Vroengardu... poznato mi je. Ili mi je bar nekada bilo
poznato. Ima nekakvog znacaja, nekakvog... Zmajeve se misli zamutie na tren, kao da se sloj magle
nadvio nad breuljcima i dolinama njegovog bica, zaklanjajuci ih. No?, rece povrativi predanji
osorni stav. Zato oteemo? Eragone, pokazuj mi svoja secanja.
Vec sam ti ih pokazao."
Cim je Glejdra obuzela neverica, Arja rece: Glejdre, seca li se: 'Andume i Fironmas na
bregu cemera, s telima poput stakla'?"

197
Kako..., poce Glejdr, ali zatim riknu toliko silovito da je Eragon donekle ocekivao da ce tu
riku cuti. Grrr. Mrzim cini koje se petljaju u tuda secanja. To su vam najgore carolije, koje uvek vode
u mete. U polovini slucajeva, zavravaju se tako io clanovi porodice pobiju jedni druge a da to i ne
primete.
A ta znaci taj izraz koji si upotrebio?, upita ga Safira.
Nita, znaci neto jedino meni i Oromisu. Ali u tome i jeste poenta - niko za njega ne bi znao
ukoliko mu ja nisam rekao.
Arja uzdahnu. Dakle, cini stvarno postoje. Pretpostavljam da onda ipak mora da pode na
Vroengard. Bilo bi nepromiljeno da zanemarimo neto toliko vano. Ako nita drugo, moramo bar da
otkrijemo koji je to pauk ispleo ovoliku mreu."
I ja cu poci, rece Glejdr. Ako neko eli da ti naudi, moguce je da nece ocekivati sukob s dva
zmaja umesto s jednim. A svakako ce ti biti potreban vodic. Vroengard je postao opasno mesto nakon
unitenja J ahaca, a ne elim da postane plen nekog davno zaboravljenog zla.
Eragon se dvoumio zapazivi neobicnu cenju u Arjinom pogledu, a onda shvati da i ona eli
da pode s njima. Safira ce leteti mnogo bre ako bude morala da nosi samo jednu osobu", rekao joj je
tiho.
Znam... Ali oduvek sam elela da posetim dom J ahaca." Siguran sam da hoce, jednog
dana." Klimnula mu je. J ednog dana."
Eragon je nekoliko trenutaka sakupljao energiju i razmiljao o svemu to bi morao da obavi
pre nego to on, Safira i Glejdr krenu. Onda duboko udahnu i ustade s leaja.
Zapovednice Garvene!", doviknuo je. Hocete li nam se pridruiti, molim vas?"

198
ODLAZAK

Eragon je prvo naredio Garvenu da, u potpunoj tajnosti, poalje jednog nocnog jastreba da
nabavi potreptine za put do Vroengarda. Safira je jela nakon osvajanja Dras Leone, ali nije se prejela
kako ne bi bila previe usporena i teka za borbu ako do nje dode, to se zaista i dogodilo. Bila je
dovoljno sita za let do Vroengarda bez zaustavljanja, ali Eragon je znao da ce, kada se nadu tamo,
morati da pronade hranu na ostrvu ili u okolini, a to ga je brinulo.
Mogu ja da doletim nazad i praznog stomaka, uveravala ga je, ali on nije bio toliko siguran.
Eragon je potom poslao glasnika da dovede J ormundura i Blodgarma u njegov cador. Poto su
stigli, Eragon, Arja i Safira su im citav sat objanjavali kakvo je stanje i, to bee jo tee, ubedivali ih
da je taj put neophodan. Blodgarm se najlake dao pridobiti, ali J ormundur se estoko protivio. Ne
zato to je sumnjao u pouzdanost Solembumovog podatka, niti zato to je sumnjao u njegov znacaj,
poto je povodom i jednog i drugog prihvatio Eragonovo miljenje bez pogovora, vec zato - zduno je
pokuao da im objasni - to bi Vordene nakon budenja unitila spoznaja da je Nasuada oteta i da su
pride Eragon i Safira nestali i otili u nepoznato.
Osim toga, ne smemo dopustiti Galbatoriksu da pomisli da ste nas napustili", rece J ormundur.
Pogotovo ne sada, kada smo toliko blizu Urubejna. Mogao bi da poalje Murtaga i Trna da vas
presretne. Ili bi mogao da iskoristi priliku da jednom zasvagda smodi Vordene. Ne smemo se izlagati
takvom riziku."
Eragon je morao da prizna da je njegova zabrinutost utemeljena.
Posle due rasprave, konacno su doli do reenja: Blodgarm i ostali vilenjaci stvorice privid i
Eragona i Safire, kao to su ucinili sa Eragonovim likom kada je otiao do Beor planina da ucestvuje u
izboru i krunisanju Hrotgarovog naslednika.
Ti ce prividi liciti na pravog Eragona i pravu Safiru, ali umovi ce im biti prazni, pa ce njihova
obmana biti razotkrivena ako bilo ko zaviri u njih. Stoga Safirin privid nece moci da govori. Iako bi
vilenjaci mogli da nadomeste govor kod Eragona, bolje bi bilo da i to izbegnu, kako neka greka u
izgovoru ne bi podstakla one koji ga budu sluali da pomisle da neto ne valja. Ogranicenost takve
varke takode je znacila da ce morati da se dre na odstojanju, te ce ljudi koji blisko saraduju sa
Eragonom i Safirom, poput kraljeva Orina i Orika, ubrzo shvatiti da neto nije u redu.
Eragon je stoga naredio Garvenu da probudi sve nocne jastrebove i da mu ih dovede u
najvecoj tajnosti. Kada se citava ceta okupila pred njegovim cadorom, Eragon je toj skupini ljudi,
patuljaka i Urgala objasnio kuda on i i Safira odlaze i zato to cine, mada je namerno bio neodreden
povodom pojedinosti, usput sakrivi i njihovo odredite. Potom im je objasnio kako ce vilenjaci
prikriti njihovo odsustvo, te je naterao straare da se zakunu da ce cuvati tajnu, i to na drevnom jeziku.
Verovao im je, ali covek nikada ne moe biti dovoljno obazriv kada vrebaju Galbatoriksove uhode
Potom su Eragon i Arja obili i Orina, Orika, Rorana i carobnicu Trijanu. Kao i u nocnim
jastrebovima, i njima su objasnili okolnosti, pa su od svakoga zatraili da se zakunu da ce cuvati tajnu.
Kao to je Eragon i ocekivao, kralj Orin je bio najmanje raspoloen za saradnju. Gnuao se
zamisli da ce Eragon i Safira otputovati do Vroengarda i poceo da napada njihov plan. Preispitao je
Eragonovu hrabrost, verodostojnost Solembumovog podatka, pa je zapretio da ce povuci svoje snage
iz vordenske vojske ako Eragon nastavi tim nepromiljenim, pogrenim pravcem. Bilo im |e potrebno
vie od sat vremena pretnji, laskanja i nagovaranja kako bi ga obrlatili, ali Eragon cak se i tada plaio
da bi Orin mogao da pogazi datu rec.
Posete Oriku, Roranu i Trijani obavljene su mnogo bre, ali Eragonu se cinilo da su Arja i on
ipak potroili neumereno mnogo vremena u razgovoru s njima. Izgubivi strpljenje, postao je bridak i
napet, hteo je da vec jednom krene, a svaki minut samo je snaio njegovu usplahirenost.
Dok su on i Arja obilazili tabor, Eragon je, kroz vezu sa Safirom, sve vreme bio svestan
priguenog, melodicnog vilenjackog poja, koji je provejavao kroz sve to je cuo, poput niti veto
izatkanog pletiva skrivenog pod povrinom zemlje.

199
Safira je ostala pokraj cadora okruena vilenjacima koji su rairili ruke i pevali dodirujuci se
vrhovima prstiju. Tim dugom, sloenom bajalicom trebalo je da prikupe vizuelne podatke koji ce im
biti potrebni za verodostojan prikaz Safire. Bilo je teko oponaati oblicje nekog vilenjaka ili coveka, a
Kamoli zmaja, pogotovo zbog njihovih krljuti koje prelamaju svetlost. No najsloeniji deo te varke,
kako je Blodgarm rekao Eragonu, bice stvaranje utiska Safirine teine pri svakom poletanju ili
sletanju.
Kada su Eragon i Arja konacno zavrili obilazak, noc se vec bee povukla pred danom i
jutarnje se sunce pojavilo nadohvat horizonta. Pod njegovom svetlocu, teta pricinjena u taboru
tokom napada cinila se jo vecom.
Eragon je hteo da odmah krene sa Safirom i Glejdrom, ali J ormundur je navalio da se bar
jednom obrati Vordenima kao novi predvodnik.
Eragon se tako, cim se vojska okupila, zatekao kako stoji na prikolici praznih zaprenih kola,
gleda u polje puno podignutih lica, i ljudskih i neljudskih, i ali to nije na bilo kom drugom mestu.
Pre toga je zatraio savet od Rorana, a on mu rece: Upamti da ti oni nisu neprijatelji. Nema
razloga da ih se plai. Svi oni ele da im se svidi. Govori jasno i iskreno i, ma ta cinio, zadri svoje
sumnje za sebe. Tako ce ih pridobiti. Bice zaplaeni i poraeni kada im kae za Nasuadu. Prui im
utehu koja im je potrebna, i poci ce za tobom sve do samih kapija urubejnskih."
Uprkos Roranovom ohrabrivanju, Eragon je osecao nelagodu uoci obracanja vojnicima. Retko
se obracao velikim skupinama, i to nikada s vie od nekoliko recenica. Zagledavi se u suncem
opaljene, namucene i iznurene ratnike pred sobom, zakljucio je da bi se radije sam-samcit borio sa
stotinu neprijatelja nego tako izlazio pred javnost i izlagao se mogucem negodovnju.
Eragon nije znao ta ce im reci sve dok nije otvorio usta. Ali cim je poceo, reci kao da su same
potekle iz njega, mada je bio toliko napet da kasnije nije mogao da seti ta je govorio. Beseda je prola
za tren oka: najvie je bio svestan vreline, znoja, mrgodenja ratnika nakon to su culi za Nasuadinu
sudbinu, promuklih poklica kada ih je podstakao da streme pobedi i slonog huka mase kada je
zavrio. Osetivi olakanje, skocio je s prikolice i otiao do Arje i Orika, koji su ga cekali sa Safirom.
Straari su odmah sastavili krug oko njih cetvoro, titeci ih od mase i zadravajuci one koji
htedoe da porazgovaraju s njim.
Bio si odlican, Eragone!", rekao mu je Orik tapuci ga po ruci.
Stvarno?", upita ga Eragon, osecajuci oamucenost.
Bio si veoma recit", rekla mu je Arja.
Eragon je postideno slegnuo ramenima. Zasmetalo mu je kada se prisetio kako je Arja znala
skoro sve vordenske vode, pa nije mogao da se otrgne utisku da bi Aihad ili njegov prethodnik
Dejnor odrali bolji govor.
Orik ga je povukao za rukav. Eragon se sagnuo prema patuljku. Tiho, kako bi samo on mogao
da ga cuje, Orik mu rece: Nadam se da ce to to bude pronaao biti vredno putovanja, drue. Gledaj
da te niko ne ubije, vai?"
Trudicu se."
Na Eragonovo iznenadenje, Orik ga je potom uhvatio za podlakticu i privukao ga u muki
zagrljaj: Nek te Guntera cuva!" Kada su se razdvojili, Orik je ispruio ruku, pa je dlanom potapao
Safiru po sapima: I tebe, Safira. Srecan vam put oboma."
Safira mu odgovori tihim predenjem.
Eragon pogleda u Arju. Odjednom se osetio nekako nespretnim, ne mogavi da smisli ta bi
joj rekao a da to ne bude ono najlogicnije. I dalje je bio ocaran lepotom njenih ociju, a dejstvo koje je
nad njim imala njena pojava nikako nije slabilo.
Ali ona mu uhvati glavu rukama, te ga jednom zvanicno poljubi u celo. Eragon se zapanjeno
zablenuo u nju.
Gulia waise medh ono, Argetlam. Neka te sreca prati, srebrnodlani."
Kada se odmakla, uhvatio ju je za ruke. Nece nam se desiti nita loe. Necu to dopustiti. Cak
ni ako nas sam Galbatoriks bude cekao tamo. Budem li morao, razoricu planine golim rukama, ali
obecavam ti: vraticemo se ivi i zdravi."
Ne dajuci joj priliku da odgovori, pustio joj je ruke, te se uspentrao Safiri na leda. Masa
ponovo poce da mu klice, videvi ga kako se penje u sedlo. Mahnuo im je, te oni jo glasnije
zagrmee, pocevi da dobuju nogama po tlu i da lupaju jabuKarna maceva po titovima.

200
Eragon je zapazio Blodgarma i ostale vilenjake okupljene u zbijenu skupinu i napola skrivene
iza oblinjeg atora. Klimnuo im je, a oni mu uzvratie. Plan im je bio jednostavan: on i Safira ce
krenuti kao da idu u osmatranje terena ispred njih, to su i inace radili kada bi vojska nekud marirala,
ali poto naprave nekoliko krugova iznad tabora, Safira ce uleteti u neki oblak, a Eragon ce baciti cini
koje ce je naciniti nevidljivom pred ocima onih koji ih posmatraju odozdo. Vilenjaci ce potom stvoriti
uplje utvare koje ce zauzeti Eragonovo i Safirino mesto dok njih dvoje budu na putu, te ce posmatraci
videti kako njihove utvare izlecu iz oblaka. Nadali su se da niko nece primetiti razliku.
Uvebanom lakocom, Eragon je pritegao remenje oko nogu i proverio da li su bisage iza njega
dobro privezane. Posebnu panju obratio je na one s leve strane, poto je u njima, obmotan odecom i
cebadi, bio spakovan kovceic postavljen barunom u kom se nalazilo Glejdrovo dragoceno srce svih
srca, njegov Eldunari.
Hajdemo, rece stari zmaj.
Ka Vroengardu!, uzviknu Safira i svet se oko Eragona nagnu i zaljulja kada je odskocila s tla,
zamahala ogromnim krilima nalik na imiova i zapahnula ga naletom vazduha podiuci ih sve vie
ka nebu.
Eragon jo jace stegnu vratnu bodlju pred sobom i pognu glavu naspram vetra, gledajuci pravo
u uglacanu kou svoga sedla. Duboko udahnuvi, pokuao je da ne brine o onome to lei iza njih i
onome to lei pred njima. Sada vie nita nije mogao da ucini sem da ceka, da ceka i da se nada da ce
Safira uspeti da odleti do Vroengarda i da se vrati pre nego to Carstvo ponovo napadne Vordene, da
se nada da ce Roran i Arja biti dobro, da se inula da ce nekako spasti Nasuadu, i da se nada da je
odlazak na Vroengard ispravna odluka, poto mu se sve bre primicao cas kada ce se konacno sukobiti
s Galbatoriksom.

201
MUNA NEIZVESNOST

Nasuada otvori oci.
Mracna zasvodena tavanica bee prekrivena plocicama oslikanim cokastim arama plave,
crvene i zlatne boje u sloenoj mrei linija koje joj prikovae pogled, dugo ga ne putajuci od sebe.
Naposletku je konacno smogla snage da pogleda na drugu stranu. Narandasta svetlost je dopirala
odnekud iza nje. Svetlost bee dovoljno jaka da joj otkrije oblik osmougaone odaje, ali ne i dovoljno
jaka da rastera senke to se, poput gaze, obavie po cokovima iznad i ispod nje. Progutavi knedlu,
otkrila je da joj je grlo suvo.
Povrina na kojoj je leala bee hladna, glatka i neugodno tvrda: pod petama i jagodicama
prstiju osecala je dodir neceg nalik na kamen. J eza joj se uvukla u kosti, i upravo je zbog nje shvatila
da na sebi ima jedino tananu belu spavacicu u kojoj je spavala.
Gde li sam to?
Secanja joj se odjednom vratie, bez smisla i reda: poput neeljene lavine koja joj zatutnja
mislima silinom koja u svojoj jacini bee gotovo fizicka.
Zabrektala je pokuavajuci da se uspravi, da skoci, da pobegne, da se bori ako bude morala, ali
otkrila je da ne moe da se pomeri vie od centimetra u bilo kom pravcu. Oko zglavaka i glenjeva
imala je okove obmotane tkaninom, a debeli koni remen cvrsto joj je stezao glavu uz kamen,
sprecavajuci je da je podigne ili pomeri.
Napregnula se pod okovima, ali oni behu prejaki da bi ih rastvorila.
Izdahnuvi, potpuno je omlitavila, te se iznova zagledala u tavanicu. Bilo joj je dobovalo u
uima poput izbezumljene buke bubnjeva. Telo joj bee vrelo: obrazi su joj goreli, a ruke i stopala kao
da joj behu ispunjeni istopljenim lojem.
Znaci, ovako cu umreti.
Na tren jer obuzee ocaj i samosaaljenje. J edva da je i pocela da ivi, a evo, vec je stigla na
sam kraj, i to na najsvirepiji, najbedniji moguci nacin. to je jo gore, nije postigla nita od onoga
cemu se nadala. Ni rat, ni ljubav, ni radanje, ni ivot. J edini potomci behu joj bitke, leevi i beskrajne
kolone sa zalihama, strategije kojima ni broja znala nije, zakletve na prijateljstvo i vernost koje su sada
vredele koliko i obecanje dvorske lude, i usporena, rascepkana vojska predvodena J ahacem mladim od
nje same. J adno zavetanje u secanje na njeno ime. A jedino ce secanje i ostati, poto je poslednja u
svojoj lozi. Kada umre, nece biti nikoga da nastavi njenu porodicu.
Ta ju je pomisao zabolela, te je prekorila sebe zbog toga to nije rodila dlecu dok je mogla.
ao mi je", proaputala je videvi ocevo lice pred sobom.
Onda se pribrala, odagnavi ocaj. J edino nad cime je sada mogla da upravlja bee ona sama, te
se toga nece odreci kako bi se povrno zadovoljila preputanjem sumnjama, strahovima i kajanju. Dok
god bude gospodarica svojih misli i osecanja, nece biti sasvim bespomocna. Bee to malena sloboda,
sloboda uma, ali bila je zahvalna to je ima, a spoznaja da bi je uskoro mogla izgubiti ucinila ju je jo
spremnijom da je koristi dok moe.
Bilo kako bilo, jo je imala jednu dunost: morala se odupreti ispitivanju. Stoga ce morati
sasvim da upravlja sobom. Inace ce se lako slomiti.
Usporila je disanje, te se usredsredila na pravilan protok vazduha kroz grlo i nozdrve,
doputajuci da joj taj oset potisne sve ostale. Kada se osetila dovoljno smirenom, bacila se na
odlucivanje o temama o kojima je smela da razmilja. Toliko je njih bilo opasno - opasno i za nju, i za
Vordene, i za njihove saveznike, i za Eragona i Safiru. Nije se zaustavljala na stvarima koje bi trebalo
da izbegava kako ne bi svojim otmicarima dala traene podatke. Odabrala je acicu misli i secanja koja
su joj delovala bezopasno, trudeci se da ostale zanemari - trudeci se da ubedi sebe da se sve ono to je
ona bila, sve to je ikada bila, sastojalo od samo tih nekoliko cinilaca.
U sutini, pokuavala je da stvori nov i jednostavniji identitet za sebe kako bi, ukoliko pocnu
da joj postavljaju pitanja, iskreno mogla da se poziva na neznanje. Bee to opasna tehnika jer, da bi
upalila, i ona je sama morala da poveruje u svoju obmanu, a moglo bi joj biti teko da povrati svoju
pravu licnost ako je ikada oslobode.

202
No ona se ionako nije nadala da ce je neko spasti ili osloboditi. J edino cemu se smela nadati
jeste da ce uspeti da osujeti nakane svojih otmicara.
Gokukara, podaj mi snage da izdrim golgotu pred sobom. Pazi svoju sovicu, a umrem li,
odnesi me na neko sigurno mesto... odnesi me na polja oca moga.
Pogled joj je odlutao po odaji obloenoj plocicama kada je pocela podrobnije da je proucava.
Pretpostavljala je da se nalazi u Urubejnu. Bilo bi logicno da su je Murtag i Trn upravo tamo odneli,
to bi objasnilo i vilenjacki izgled odaje: vilenjaci su sagradili veci deo Urubejna, grada koji su oni
nazivali Ilireja, ili pre njihovog rata sa zmajevima, to bee veoma davno, ili nakon to je grad postao
prestonica Brodringove kraljevine, te J ahaci i zvanicno uspostavili svoje prisustvo u tom kraju.
Tako joj je bar otac pricao. Ona se nije secala nicega u vezi s tim gradom.
A moguce je i da se nalazi na nekom sasvim drugom mestu: moda na nekom od
Galbatoriksovih licnih poseda. A ta odaja moda i nije takva kakvom je ona vidi. Vet carobnjak bi
mogao da stoji iza svega to je vidi pred sobom, iza svega to cuje, njui; mogao bi da izmeni svet oko
nje tako da ona to nikada ne primeti.
Nece dopustiti da je obmane to to joj se desilo - to to se njoj cinilo da joj se desilo. Cak i ako
Eragon razvali vrata i oslobodi je okova, ona ce i dalje verovati da je to varka njenih otmicara. Nije se
usudivala da veruje sopstvenim culima.
Onog trena kada ju je Murtag odneo iz tabora, svet je postao la, a ona nije mogla znati kada
ce se ta la zavriti, ako se uopte ikada bude zavrila. J edino u ta je mogla biti sigurna bilo je samo
njeno postojanje. Sve je ostalo bilo sumnjivo, cak i njene misli.
Nakon to je prvobitna zaprepacenost popustila, pocelo je da je iznuruje dosadno cekanje.
Vreme je mogla da odredi jedino prema osecaju gladi i edi, a sam osecaj gladi nestajao je i
pojavljivao se u njoj u naizgled jednakim razmacima. Pokuala je da odredi sate brojeci, ali to joj je
ubrzo dosadilo, a i obicno bi se zabrojala nakon to bi stigla do deset hiljada.
Uprkos uasima za koje bee sigurna da je ocekuju, elela je da njeni otmicari poure i da se
konacno pokau. Znala je da vriti po nekoliko minuta, ali zacula bi jedino alosne odjeke umesto
odgovora.
Priguena svetlost iza nje nijednom nije zatreperila, nijednom se nije smanjila: pretpostavljala
je da je to besplamna svetiljka, slicna onima koje prave patuljci. Teko je tonula u san zbog njenog
odsjaja, ali umor ju je u nekom trenutku savladao, pa je zadremala.
Pomisao da bi mogla da sanja prestravila ju je. U snu je bila najranjivija, pa se plaila da bi u
nesvesnom stanju njen mozak mogao da docara sve podatke koje je pokuavala da sakrije. No nije
imala mnogo izbora. Kad-tad ce morati da odspava, a osecala bi se samo gore ako bi naterala sebe da
ostane budna.
Stoga je i zaspala. Ali san joj bee trzav i neugodan, pa je po budenju i dalje bila umorna.
Prenuo ju je neki prasak. Iznad i iza sebe, zacula je pomeranje reze, a potom i kripavo
otvaranje vrata.
Bilo joj se ubrzalo. Prema njenoj proceni, prolo je vie od jednog dana otkako se prvi put
osvestila. Bila je bolno edna, jezik joj bee otekao i lepljiv, a pritom ju je i citavo telo bolelo od
dugog leanja u istom poloaju.
Neki koraci se spustie niza stepenice. Obuca mekih donova zauta vukuci se po kamenu... pa
zastade. Zacu se zveckanje metala. Kljucevi? Noevi? Neto jo gore? Onda se koraci nastavie.
Pribliavali su joj se... sve blie... i blie.
Neki debeljukast mukarac u sivoj vunenoj tunici pojavi joj se na vidiku noseci srebrnu tacnu
s raznovrsnom hranom: sirom, hlebom, mesom, vinom i vodom. Pognuo se da bi spustio tacnu kraj
zida, a onda se okrenuo i priao joj kratkim, hitrim i odmerenim koracima. Gotovo prefinjenim.
Blago brekcuci, naslonio se na rub kamena i zagledao se u nju. Glava mu je bila poput testije
napravljene od izdubljene tikve: loptasta pri vrhu i pri dnu, ali uzana na sredini. Bio je svee obrijan i
uglavnom celav, ako se izuzme tamna kosa, oiana do glave, koja mu se pruala oko lobanje. Gornji
deo cela bee mu blistav, mesnati obrazi rumeni, a usne sive poput njegove tunike. Oci su mu bile
neupecatljive: smede i zbijene.
Oblizao je usne, te ona vide da ima razmaknute zube, poput zubaca na skobi, koji behu
istureniji nego to bi trebalo. Licili su na brnjicu.
U njegovom toplom i vlanom dahu osetila je miris digerice i crnog luka. Onako izgladnelu,
taj ju je miris gotovo omamio.

203
Bila je bolno svesna svoje nagote kada je taj covek preao pogledom preko njenog tela. Osetila
se ranjivom, kao da je igracka ili ivotinjica izloena da bi on uivao u njoj. Od besa i ponienja,
obrazi joj planue.
Reivi da ga preduhitri pre nego to otkrije svoje namere, pokuala je da progovori, da zatrai
vode, ali grlo joj je bilo previe suvo, pa je iz nje izalo samo krkljanje.
Covek u sivom dade joj znak da cuti te, zaprepastivi je, poce da joj otvara okove.
Cim ju je oslobodio, uspravila se na kamenu, pa je desnu ruku sklopila poput seciva i
zamahnula njome ka njegovom vratu.
On ju je uhvatio za zglob jo u vazduhu, toboe bez ikakvog napora. Zareala je, te je isturila
prste druge ruke ka njegovim ocima.
On ju je ponovo uhvatio oko zgloba. Pocela je da cima ruku, ali stisak mu bee previe snaan
da bi mogla da se otrgne: imala je osecaj da su joj zglobovi stegnuti kamenom.
Ogorceno se bacila napred i zarila mu zube u desnu podlakticu. Vrela krv joj prsnu u usta, sa
ukusom soli i bakra. Zakrkljala je, ali nastavila je da grize iako je krv pocela da joj se sliva sa usana.
Izmedu zuba i na jeziku mogla je da oseti kako se miici njegove podlaktice grce poput zarobljenih
zmija koje pokuavaju da se izmigolje.
On uopte nije reagovao.
Naposletku mu je pustila ruku, povukla glavu i pljunula mu krv u lice.
Ali covek je cak i tada nastavio da je posmatra istim ravnodunim pogledom, ne trepcuci i ne
pokazujuci naznake bola ili besa.
Ponovo je trgla ruke i zamahnula kukovima i nogama na kamenu kako bi ga utnula u stomak.
Medutim, pre nego to je uspela da ga udari, pustio joj je levi zglavak, pa ju je snano
oamario.
Pred ocima joj blesnu bela svetlost, a onda je zacula nemi prasak. Glava joj pade u stranu, zubi
joj kljocnue, a onda joj bol iz potiljka pokulja niz kicmu.
Kada joj se vid ponovo razbistrio, razjareno se zagledala u tog coveka, ali nije vie pokuavala
da ga napadne. Shvatila je da zavisi od njegove milosti. Zakljucila je da ce, ako eli da ga savlada,
morati da pronade neto cime bi mogla da mu preree grlo ili da ga ubode u oko.
Pustivi joj zglavak, posegnuo je u tuniku da bi izvadio belicastu maramicu. Obrisao je svu
krv i pljuvacku s lica. Potom je privezao maramicu oko povredene podlaktice, pridravajuci kraj
tkanine skobastim zubima.
Trgnula se kada je ispruio ruku i zgrabio je oko nadlaktice velikim debelim prstima. Svukao
ju je s kamena boje pepela, ali noge je izdae i ona pade na pod. Ostala je da visi u njegovom stisku
poput lutke, s rukom neprirodno izvrnutom iznad glave.
Podigao ju je na noge. Ovoga puta su izdrale. Napola je pridravajuci, odveo ju je do bocnih
vratanaca koja nije mogla da vidi dok je leala na ledima. Pokraj njih se nalazilo kratko stepenite koje
je vodilo ka drugim, vecim vratima - istim onim vratima kroz koja je njen tamnicar malocas uao. Bila
su zatvorena, ali na sredini su imala malu metalnu reetku, pa je kroz njih nazrela dobro osvetljenu
tapiseriju na glatkom kamenom zidu.
Covek je otvorio ta bocna vrata kako bi je uveo u uzani nunik. Laknulo joj je kada ju je
ostavio samu unutra. Pretraila je tu praznu prostoriju u potrazi za necim to bi mogla da upotrebi kao
oruje ili kao sredstvo za beg, ali razocarala se pronaavi samo prainu, piljevinu i, to je jo gore,
skorelu krv.
Obavila je ono to se od nje ocekivalo, a kada je izala iz nunika, onaj oznojeni covek u sivoj
odori ponovo ju je uhvatio oko ruke, pa ju je odveo nazad do kamena.
Kada su mu se pribliili, pocela je da utira i da se otima: radije bi trpela batine nego dopustila
da je ponovo okuju. Medutim, ma koliko da se trudila, nije mogla ni da zaustavi ni da uspori tog
coveka. Udovi mu behu poput gvoda pod njenim udarcima, a cak se i njegova naizgled otromboljena
trbuina samo malo pognula kada ju je udarila.
Podigavi je lagano, kao da je dete, podigao ju je na kamen, pritisnuo joj ramena uz gromadu,
a onda zakljucao okove oko njenih zglavaka i clanaka. Na kraju joj je navukao onaj koni remen preko
glave, pa ga je dobro pricvrstio kako bi joj telo bilo nepomicno, pazeci da joj ne nanese bol.
Ona je ocekivala da ce covek potom prionuti na svoj rucak ili veceru - nije znala koji je obrok
na redu - ali on je uzeo tacnu, pa ju je odneo do nje kako bi je ponudio razvodnjenim vinom.

204
Bilo joj je teko da guta leeci na ledima, pa je morala da bude brza kada je prineo srebrni
putir njenima usnama. Osetila je olakanje kada joj je razblaeno vino kliznulo niz sasueno grlo.
Kada je ispraznila putir, covek ga je odloio u stranu, pa je nasekao komade hleba i sira i
pruio

Kako...", rekla je kada je konacno povratila vlast nad sopstvenim glasom. Kako se zove?"
Covek se zagledao u nju bez ikakvog izraza na licu. Loptasto celo presijavalo mu se poput
uglacane slonovace na svetlosti besplamnog fenjera. Gurnuo je hleb i sir ka njoj.
Ko si ti?... J esmo li u Urubejnu? Da li si i ti zatocenik? Mogli bismo da pomognemo jedno
drugome. Galbatoriks ne zna sve. Zajedno bismo mogli pronaci nacin da pobegnemo. Beg ti moda
deluje nemoguce, ali nije, jamcim ti to." Nastavila je da mu govori tihim, smirenim glasom, nadajuci
se da ce ga necim pridobiti ili zainteresovati.
Znala je da ume da bude ubedljiva - to je vec dokazala pregovorima koje je satima vodila u
ime Vordena - ali njene reci ocito nisu delovale na tog coveka. Da nije disao, mogla je pomisliti da joj
hleb i sir prua mrtvac. Sinulo joj je da je moda gluv, ali primetio je kada je pokuala da zatrai vode
od njega, pa je odbacila tu mogucnost.
Pricala je sve dok nije rekla sve to je mogla, a kada se zaustavila kako bi pronala drugaciji
pristup, covek joj je ponovo gurnuo hleb i sir uz usne i zadrao ih tu. Razbesnevi se, pokuala je da ga
natera da ih skloni, ali ruka mu se nije pomerila dok je i dalje zurio u nju onim ispraznim,
ravnodunim pogledom.
Koa na potiljku joj se nakostreila kada je shvatila da on ne glumi, vec da mu ona zaista nita
ne znaci. Razumela bi da ju je mrzeo, ili da je na neki izopaceni nacin uivao u njenom mucenju, ili da
je bio rob koji protiv svoje volje izvrava Galbatoriksove naredbe, ali nita od toga nije vailo. On je
naprosto bio ravnoduan, lien i najmanjeg tracka saosecanja. Nimalo nije sumnjala da bi je ubio
jednako revnosno kao to je sada brinuo o njoj, ne zabrinuvi se vie nego kada bi zgazio mrava.
Opsovavi zbog toga to nema izbora, otvorila je usta doputajuci mu da joj stavlja komadice
hleba i sira na jezik, mada je osecala nagon da mu odgrize prste.
Nahranio ju je kao da hrani dete. I to rukom, ubacujuci joj svaku mrvu u usta veoma paljivo,
kao da su njena usta uplja staklena kugla koja bi mogla da se rasprsne pri naglom pokretu.
U njoj se nakupio osecaj dubokog prezira. Da od vode najveceg saveza u povesti Alagezije
spadne na... Ne, ne, nita to nije stvarno. Ona je kci svoga oca. ivela je u Surdi, u praini i omorini,
sluajuci kako zakrcenim pijacnim ulicama odjekuju povici trgovaca. I to je to. Nije imala razloga da
bude nadmena, da se gnua svoga pada.
No ipak je mrzela coveka koji je sedeo nad njom. Mrzela je to to je navalio da je nahrani,
iako je i sama mogla to da uradi. Mrzela je to je Galbatoriks, ili pak onaj koji je bio odgovoran za
njenu otmicu, pokuavao da je lii ponosa i dostojanstva. I mrzela je to to taj neko unekoliko uspeva u
svojoj nameri.
Reila je da ubije tog coveka. Ako je u ivotu mogla da postigne samo jo jednu stvar, onda ce
to biti smrt njenog tamnicara. Izuzev bekstva, nita je drugo ne bi toliko zadovoljilo. Pronaci cu nacin,
pa ta kota da kota.
Ta joj se zamisao svidela, pa je ostatak obroka pojela sa uivanjem, sve vreme smiljajuci
kako bi mogla da sredi tog coveka.
Kada je zavrila, covek je uzeo tacnu i izaao.
Sluala je kako mu se koraci udaljavaju, kako se vrata otvaraju i zatvaraju iza nje, kako kljoca
reza na vratima i kako se letva, uz teak, zloslutan zvuk, sputa na svoje mesto s njihove spoljne
strane.
Potom je opet ostala sama; ostalo joj je samo da ceka i razmilja o tome kako bi ga mogla
ubiti.
Neko se vreme zabavljala prateci jednu od pruga naslikanih na tavanici i pokuavajuci da
ustanovi da li ima pocetak i kraj. Pruga koju je odabrala bee plava: ta boja ju je privukla jer ju je
podsecala na osobu o kojoj se nije usudivala da razmilja.
S vremenom su joj dosadile te prugice i matarije o osveti, pa je sklopila oci i utonula u
nemiran polusan u kojem joj se cinilo da sati, uz oprecnu logiku nocnih mora, prolaze i bre i sporije
nego inace.

205
Kada se covek u sivoj tunici vratio, bilo joj je gotovo drago to ga vidi. Prezirala je sebe zbog
te reakcije, koju je smatrala slabocu.
Nije bila sigurna koliko je cekala, to i nije mogla znati ukoliko joj neko ne bi rekao, ali znala
je da je cekala krace nego prolog puta. No njoj se bee ucinilo da ceka beskrajno dugo, pa se uplaila
da ce je ostaviti vezanu i samu, mada ne i zaboravljenu, jo toliko dugo. Zgrozivi se, otkrila je da je
zahvalna na tome to ce je taj covek obilaziti cece nego to je isprva mislila. Dugo, nepomicno
leanje na ravnoj kamenoj ploci bee bolno, ali mnogo je veca muka bila potpuna osamljenost i
izdvojenost od drugih ivih bica, pa bila ona i odvratna i ogavna poput njenog tamnicara.
Kada ju je covek oslobodio okova, primetila je da mu je rana na podlaktici zacelila i da mu je
koa glatka i ruicasta kao u prasenceta.
Uzdravi se, nije ga napala, ali se na putu do nunika pretvarala da se spotakla i sruila, u
nadi da ce se primaci tacni i ukrasti noic kojim je sekao hranu. No tacna je bila predaleko, a covek
bee previe snaan da bi se odvukla do nje ne otkrivi svoje namere. Poto joj je smicalica propala,
morala je na silu da se povinuje njegovom dvorenju: morala ga je ubediti da je odustala kako bi se on
opustio i kako bi, ako bude imala srece, postao nehajan.
Dok ju je hranio, proucila mu je nokte. Ranije je bila previe besna da bi obratila panju na
njih, ali sada ju je privukao njihov cudan oblik.
Nokti mu behu debeli i veoma ispupceni. Bili su uvuceni duboko u meso, a beli snopovi na
vrhovima noktiju behu veliki i iroki. Sve u svemu, njegovi nokti nisu bili nimalo drugaciji od noktiju
vecine mukaraca i patuljaka s kojima je imala posla.
A kad je to ona imala posla s njima?... Nije se secala.
Ono to je njegove nokte izdvajalo bee briga posvecena njihovom negovanju. A negovanje
bee pravi izraz: njegovi nokti kao da behu retko cvece o kojem je batovan satima brinuo. Nokti mu
behu uredni i iseceni, bez znakova krzanja, ravno odseceni, ni previe dugacki, ni previe kratki,
glatko isturpijani. Povrina noktiju bee uglacana, te se sijala poput gledosane grncarije, a koa oko
njih je izgledala kao da u nju bee utrljano ulje ili maslac.
Osim kod vilenjaka, nikada ranije nije videla mukarca savrenih noktiju. Kod vilenjaka?
Odbacila je tu misao, ljuta na sebe. Nije ona poznavala vilenjake.
Njegovi nokti behu zagonetka: neto neobicno u jasnom okruenju, tajna koju je elela da rei,
mada je verovatno bilo zaludno pokuavati.
Zapitala se ko li je zasluan za njegove besprekorne nokte. On sam? Delovao joj je previe
sitnicavo, pa nije mogla ni da zamisli da ima enu, kcerku, slugu ili bilo koga bliskog ko bi posvetio
toliko panje vrhovima njegovih prstiju. No, naravno, bila je svesna da moda i grei. Mnogi oprobani
i izranavljeni ratnici, natmureni, cutljivi mukarci cija jedina ljubav behu vino, ene i ratovanje, znali
su da je iznenade delicima svojih licnosti koji mi se kosili s njihovim izgledom: neki su imali dar za
rezbarenje drveta, neki su bili skloni pamcenju ljubavnih pesama, ili su gajili ljubav ka lovackim
psima; neki pak behu duboko privreni svojim porodicama, koje su krili od sveta. Trebalo joj je
mnogo godina da otkrije da J or...
Presekla je tu misao pre nego ode predaleko.
Bilo kako bilo, pitanje koje joj se vrtelo u glavi bee veoma prosto: zato? Nega je zasigurno
bilo podstaknuta, ma koliko nokti na rukama delovali nevano.
Ako su njegovi nokti bili rezultat tude brige, onda to bee briga vezana Ili za golemu ljubav ili
za golem strah. No ona je sumnjala da je to posredi - nekako joj se nije uklapalo.
Ako su, s druge strane, nokti bili rezultat njegove licne brige, onda je postojalo nekoliko
objanjenja. Moda to bee nacin da bar delimice upravlja svojim ivotom, koji vie ne bee njegov. Ili
je moda smatrao da su oni jedini deo njegovog tela koji je bio ili je mogao biti privlacan. Ili je pak
briga o noktima bila nervozan tik, navika cija je svrha bila prosto u tome da mu pomogne da bre
potroi vreme.
ta god bilo istina, ipak joj je ostala cinjenica da mu je neko ocistio, isekao, isturpijao i nauljio
nokte, to ne bee slucajan ili usputan cin.
Nastavila je da razmilja o tome dok je jela, gotovo i ne osecajuci ukus. Povremeno bi podigla
pogled da bi proucila njegovo debelo lice, u potrazi za nekim tragom, ali nije imala mnogo uspeha.
Poto joj je dao poslednje parce hleba, covek je ustao s kamene ploce, pa se okrenuo uzevi
tacnu.

206
Savakala je i progutala parce hleba najbre to je mogla a da se ne udavi, a onda glasom
promuklim i napuklim od predugog cutanja rece: Ima lepe nokte. Ba su... sjajni."
Covek zastade usred koraka, te se njegova velika, teka glava okrenu ka njoj. Na tren joj se
ucinilo da ce je ponovo oamariti, ali onda mu se sive usne lagano rastvorie i on joj se osmehnu
ogolivi i gornji i donji niz zuba.
J edva je izdrala da ne zadrhti: izgledao je kao da bi mogao da odgrize glavu piletu.
Ne skidajuci taj uznemirujuci izraz s lica, covek joj nestade s vidika, te ona, nekoliko sekundi
kasnije, zacu kako se vrata celije otvaraju i zatvaraju.
Sada se i njoj osmeh rairio na usnama. Gordost i tatina behu slabosti koje je mogla da
iskoristi. Ako je imala ikakvu vetinu, bee to sposobnost da druge privoli da joj se povinuju. Taj joj je
covek dao neto veoma sicuno za ta bi mogla da se uhvati - samo prst, to jest samo nokat - ali to bee
sve to joj je bilo potrebno. Neto odakle je mogla da nastavi.

207
DVORANA BLAGOZBORIVE

Kada ju je covek obiao treci put, Nasuada je spavala. Cuvi kako se vrata otvaraju, naglo se
trgla i probudila uzbudenog srca. Trebalo joj je nekoliko sekundi da se priseti gde se nalazi. Kada se
prisetila, namrtila se i trepnula pokuavajuci da razbistri oci. Zaalila je to nije mogla da ih protrlja.
J o se vie namrtila kada je pogledala niz telo i videla da je vlana mrljica od razblaenog
vina i dalje na njenoj spavacici. Zato li se vratio toliko brzo?
Srce joj je zadrhtalo kada je covek proao pokraj nje noseci veliki bakreni mangal pun cumura,
koji je spustio na nogare metar-dva od kamene ploce. Na cumuru su leale tri dugacke gvozdene ipke.
Konacno se primaklo ono cega se pribojavala.
Pokuala je da mu uhvati pogled, ali covek nije eleo da pogleda u nju, vec uze kremen i
kresivo iz torbice za pojasom kako bi upalio izlomljena drvca na sredini mangala. Cim se varnice
pojavie i rairie, drvca se uarie poput gomile usijanih ica. Napucivi usne, covek se pognu i poce
da duva ka upaljenoj vatrici, neno poput majke koja ljubi dete, pa iskre buknue u treperav plamen.
Bavio se vatrom nekoliko minuta, praveci gnezdo od cumura debelo nekoliko centimetara, dok
se dim dizao ka reetki visoko iznad njih. Posmatrala ga je s morbidnom opcinjenocu, ne mogavi da
skloni pogled, iako je znala ta je ocekuje. Ni on ni ona nisu govorili: kao da su se oboje previe stideli
onoga to ce se upravo odigrati da bi o tome pricali.
Ponovo je dunuo u cumur, a onda se okrenuo kao da eli da joj pride.
Nemoj da se predaje, rekla je sebi, te je ukocila telo.
Stegla je pesnice i zadrala dah dok joj se covek primicao sve blie... i blie... i blie...
A onda joj nean lahor okrznu lice i on naprosto prode pokraj nje. Ona zacu kako mu se koraci
udaljavaju i nestaju poto se popeo stepenicama i napustio odaju.
Njoj se ote blag uzdah, a potom se donekle i opustila. Poput magneta, uareni cumur ponovo
joj je privukao pogled. Prigueni odsjaj boje rde poceo je da se iri gvozdenim ipKarna koje su virile
s mangala.
Oblizavi usne, pomislila je kako bi joj dobro doao gutljaj vode.
Komad cumura je poskocio u vatri pa se raspolovio, ali odajom je vladala tiina.
Leeci tako, ne mogavi ni da pobegne ni da se bori, trudila se da bar ni o cemu ne razmilja.
Razmiljanje bi samo podrilo njenu odlucnost. to bude - bice. To ne mogu da izmene ni strah ni
napetost.
U hodniku ispred odaje zacue se novi koraci: ovoga puta, koracalo je vie ljudi. Neki su
uskladeno marirali, a neki nisu. Zajedno su stvorili bucne tutnjave odjeke zbog kojih nije mogla da
odredi broj ljudi. Povorka se zaustavila ispred vrata, a ona potom zacu neki amor. Necije tvrde jahace
cizme odjeknue u odaji zvonkim batom.
Vrata se zatvorie uz priguen tresak.
Koraci se spustie niza stepenice, odlucno i cvrsto. Videla je kako necija ruka sputa
izrezbarenu drvenu stolicu na rubu njenog vidokruga. Neki mukarac sede u nju.
Bio je krupan, ali ne debeo vec plecat. Bio je ogrnut dugackim crnim platom, koji je delovao
teko kao da je postavljen verinjacom. Svetlost od cumura i od besplamnog fenjera obasja njegove
obrise zlatom, ali lice mu je bilo u mraku, pa nije mogla da ga razazna. No pomrcina ipak nije mogla
da sakrije obrise otre, nazubljene krune koja mu je krasila celo.
Srce joj zastade na tren, te s mukom nastavi ubrzano da tuce.
Neki drugi covek, odeven u kestenjast prsnik i pantalone opervaene zlatnim koncem, priao
je mangalu, te joj okrenu leda i stade da dara cumur gvozdenom ipkom.
Covek u stolici poce da skida oklopne rukavice prst po prst. Ruke su mu imale boju potamnele
bronze.
Kada joj se obratio, ucinio je to priguenim, raskonim, zapovednickim glasom. Narodni
pevac koji bi imao takvo milozvucno orude bio bi hvaljen i slavljen diljem zemlje kao majstor nad
majstorima. Od prizvuka njegovog glasa, sva joj se koa nakostreila: imala je utisak da je njegove
reci zapljuskuju poput toplog talasa, milujuci je, zavodeci i vezujuci. Shvatila je da je sluanje
njegovog glasa opasno koliko i sluanje Elvinog.

208
Dobro nam dola u Urubejn, Nasuada, kceri Aihadova", rece joj covek u stolici. Dobro
dola ovamo, u moj dom, pod ovim kamenom drevnim. Mnogo je vremena prolo otkako nas je neki
gost uvaen poput tebe pocastvovao svojim prisustvom. Panja mi je do sada bila obuzeta necim
drugim, ali uveravam te da od sada vie necu zanemarivati svoje domacinske dunosti." Zlokoban ton
prohuja njegovim glasom pri kraju kao kada se kanda izvlaci iz svoje opne.
Ona nikada ne bee videla Galbatoriksa uivo; samo je cula opise i videla slike, ali njegov
govor je na nju delovao toliko duboko i toliko snano da nije ni sumnjala da je to kralj licno.
I u njegovom naglasku i u njegovom izgovoru bilo je necega tudinskog, kao da jezik kojim je
govorio ne bee jezik uz koji je odrastao. Razlika bee suptilna, ali ona nije mogla da je zanemari
nakon to ju je zapazila. Zakljucila je da se moda jezik promenio otkad se on rodio. To joj je
objanjenje delovalo najrazumnije, poto ga je njegov govor podsecao na... Ne, ne, nije je podsecao ni
na ta.
Nagnuo se k njoj i ona oseti kako njegov pogled prodire u nju.
Mlada si nego to sam ocekivao. Znam da si tek nedavno dosegla punoletstvo, ali ipak si
skoro dete. No meni skoro svi lice na decu u poslednje vreme: na nabusitu, jogunastu decurliju koja ne
zna ta je za nju najbolje, decurliju kojoj je potrebno vodstvo starijih i mudrijih."
Nekog poput tebe?", rekla je prezrivo.
Cula ga je kako se kikoce. A ti bi vie volela da nama vladaju vilenjaci? | a sam jedini iz
naega naroda koji moe da ih dri na odstojanju. Prema njihovim arinima, cak bi i nae najmudrije
sede glave bile proglaene neiskusnim balavcima nespremnim da prime odgovornost odrasle osobe."
Prema njihovim arinima, to bi vailo i za tebe." Nije znala odakle joj hrabrost, ali osecala se
snanom i prkosnom. Po cenu da je kralj kazni, reila je da govori ono to misli.
Aaa, ali ja u sebi imam mnogo vie od godina svojih. Stotine tudih secanja sada su moje.
Mnogo je to ivota: ljubavi, mrnji, borbi, pobeda, poraza, naucenih lekcija, nacinjenih greaka - sve
to lei u mome umu i doaptava mi mudrost na uho. Secanje moje obuhvata citave eone. U celoj
pribeleenoj povesti nije bilo nikoga poput mene, cak ni medu vilenjacima."
Kako je to moguce?", proaputala je.
Uzvrpoljio se u stolici. Ne pretvaraj se preda mnom, Nasuada. Znam da je Glejdr dao svoje
srce svih srca Eragonu i Safiri i da je cak i sada tamo, pokraj Vordena. Zna ti dobro o cemu govori."
Potisnula je nalet straha. To to je Galbatoriks bio spreman da prica s njom o takvim stvarima
-spreman da joj, makar i maglovito, otkrije izvor svoje moci - izbrisalo je i ono malo nade da bi je
ikada mogao pustiti.
Onda je oklopnim rukavicama pokazao odaju oko njih. Pre no to nastavimo, trebalo bi da ti
kaem neto o prolosti ovoga mesta. Kada su se vilenjaci odvaili u ovaj deo sveta, otkrili su
pukotinu duboko u isturenoj litici to se nad ovdanjim ravnicama nadvija. Ta im litica bee dragocena
kao odbrana od napada zmajeva, ali pukotina im bee dragocena iz sasvim drugih razloga. Igrom
slucaja, otkrili su da isparenja koja se izdiu iz pukotine u kamenu povecavaju izglede da oni koji
pokraj nje prespavaju nazru zbivanja buduca - dodue, dosta mutno. Tako su, pre vie od dve i po
hiljade leta, vilenjaci sagradili ovu odaju povrh te pukotine, te je tu dola da ivi neka prorocica, koja
tu ostade stotinama godina, cak i nakon to vilenjaci napustie ostatak Ilireje. Ona je sedela ba tu gde
ti sada lei, i provela je vekove sanjajuci sve to se zbilo i to ce se moda zbiti."
S vremenom je vazduh izgubio svoju moc, te prorocica sa svojom poslugom ode odavde. Ko
je ona bila i kuda je otila - to niko ne zna. Nije imala imena do naziva Blagozboriva, a odredene su
me pripovesti navele na zakljucak da nije bila ni od vilenjaka, ni od patuljaka, vec da je bila neto
sasvim drugo. Bilo kako bilo, tokom njenog boravka ovde, ova je odaja, kao to moe i da pogodi,
zvana Dvorana Blagozborive, i tako je ostalo do dana dananjeg, no sada si ti blagozboriva, Nasuada,
kceri Aihadova."
Galbatoriks rairi ruke: Ovo je mesto na kojem se istine kazuju... i sluaju. Necu prihvatiti
nikakve lai medu ovim zidovima, cak ni najprostije varke. Ko god legne na tu tvrdu plocu kamenu,
postaje nov blagozborac, a mada mnogima bee teko da tu ulogu prihvate, niko je odbio nije. Ni ti
nece biti izuzetak."

209
Noge stolice zagrebae po podu i ona oseti Galbatoriksov topao dah na svome uvu. Znam da
ce ti ovo biti mucno, Nasuada, mucno preko svih granica. Morace da promeni cud svoju pre no to ti
ponos dopusti da se pokori. Na citavom svetu nema niceg teeg od menjanja samoga sebe. J asno mi
je to, poto sam i sam sebe znao da menjam vie nego jedanput. Medutim, bicu tu da te drim za ruku i
da ti pomognem da obavi tu promenu. Ne mora na taj put sama. I neka te tei spoznaja da te ja
nikada lagati necu. Niko te od nas nece lagati. Pogotovo ne u ovoj odaji. Moe da sumnja u mene, ali
s vremenom ce poceti da mi veruje. Ovo je za mene sveto mesto, i radije bih sebi ruku odsekao nego
oskrnavio ono to ono predstavlja. Moe me pitati to god hoce, i ja ti obecavam, Nasuada, kceri
Aihadova, da cemo ti odgovoriti iskreno. Kao kralj ove zemlje, dajem ti svoju casnu rec."
Pomerila je vilicu napred-nazad, pokuavajuci da smisli ta da mu odgovori. Onda, stisnutih
zuba, rece: Nikada ti necu reci ono to te zanima!"
Usporen, dubok kikot ispuni odaju. Nisi dobro razumela: nisam te ja doveo ovamo jer traim
neke podatke. Nema mi ti reci nita to ja vec ne znam. Broj i raspored tvojih vojnika, stanje zaliha,
vae puteve za snabdevanje, nacin na koji namerava da postavi opsadu oko ove tvrdave, Eragonova i
Safirina zaduenja, navike i sposobnosti, Dautdert koji ste nali u Belatoni, cak i moci one devojcice-
vetice Elve koju si sve donedavno drala kraj sebe - sve ja to znam, i jo mnogo. Da ti navedem sve
brojeve?... Ne? Dobro, onda. Moje su uhode mnogo brojnije nego to ti moe da zamisli, i pritom ih
imam na mnogo viim poloajima nego to bi pomislila, a imam i druge nacine za prikupljanje
obavetajnih podataka. Nema nikakve tajne preda mnom, Nasuada, ba nikakve, i stoga je besmisleno
to tvoje dranje jezika za zubima."
Njegove je reci pogodie poput malja, ali potrudila se da je ne obeshrabre. Pa zato onda?"
Zato sam te doveo ovamo? Zato, draga moja, to ima sposobnost upravljanja, koja je
kobnija od bilo kakvih cini. Eragon mi ne predstavlja nikakvu pretnju, pa ni vilenjaci, ali ti... ti si
opasna na nacin na koji oni nisu. Bez tebe ce Vordeni biti poput zaslepljenog bika: frktace i besnece,
pa ce pohrliti pravo napred ne mareci za ono to im lei na putu. A ja cu ih takve, nepromiljene,
scepati i unititi.
Medutim, nisam zbog unitenja Vordena naredio da te otmu. Ne, ti si tu jer si dokazala da
zasluuje moju panju. Neumoljiva si, istrajna, pametna i ima velike tenje - sve su to osobine koje
najvie cenim kod svojih slugu. elim da bude kraj mene, Nasuada, kao moj glavni savetnik i
vojskovoda, kada budem poceo da primenjujem poslednje etape velikog plana na kojem sam vredno
radio gotovo citav vek. Alagezijom ce uskoro zavladati nov red, a eleo bih da i ti bude deo njega. J o
otkako je umro poslednji od trinaestorice, tragao sam za onima koji bi mogli da zauzmu njihovo
mesto. Ali moji napori, sve donedavno, behu uzaludni. Durza bee korisno orude, ali kao Senka je
imao svoja ogranicenja: pre svega, manjak zabrinutosti za sopstveni opstanak. Od svih koje sam
oprobao, Murtag bee prvi kojeg sam smatrao podesnim i prvi koji je preiveo ispite koje postavih
pred njega. Siguran sam da ce ti biti sledeca, a Eragon treci."
Onaj covek u kestenjastoj odeci pokraj mangala prepao ju je gurnuvi jednu ipku u cumur
toliko estoko da je vrhom tresnula o bakrenu posudu ispod njega.
Galbatoriks je nastavio: Preivi li, dobila bi priliku da postigne vie nego to bi ikada
postigla medu Vordenima. Pomisli samo! U mojoj slubi, mogla bi da proiri mir diljem cele
Alagezije, i bila bi moj glavni arhitekta za postizanje tih promena."
Radije bih dala da me ugrize hiljadu guja otrovnica nego sluila tebi", rece, te pijunu u
vazduh.
Njegov kikot ponovo odjeknu odajom: bee to kikot coveka koji se ne plai nicega, cak ni
same smrti. Videcemo."
Trgla se osetivi kako joj neciji prst dodiruje unutranjost lakta. Polagano je opcrtao krug, pa
je skliznuo do prvog oiljka na njenoj podlaktici i, onako topao, zastao povrh ispupcenog nabora koe.
Neno je lupnuo po tom mestu tri puta, pa je nastavio do sledecih oiljaka; zatim se vratio, prelazeci
preko njih kao preko daske za pranje vea.

210
Porazila si protivnika u Iskuenju dugih noeva", rece Galbatoriks, i to s vie posekotina
nego to je bilo ko drugi podneo otkad ja pamtim. To znaci da ima izuzetno jaku volju i da si kadra da
zaustavi rad svoje mate - jer upravo preterana mata pretvara mukarce u kukavice, a ne obuzetost
strahom, kao to vecina ljudi misli. Medutim, nijedna ti od tih odlika sada nece pomoci. Upravo
obrnuto - smetace ti. Svako ima svoje granice, i fizicke i mentalne. Pitanje prosto glasi: koliko kome
treba da dosegne tu tacku? Ti ce je dosegnuti, jamcim ti. Tvoja snaga ce moda odloiti taj tren, ali ne
moe ga izbeci. A ni zatitne ti cini nece pomoci dok si pod mojom moci. Zato bi onda uludo patila?
Niko ne sumnja u tvoju hrabrost: nju si vec pokazala pred citavim svetom. Predaj se odmah. Nije
sramota prihvatiti neizbeno. Ako nastavimo, izloice sebe svakovrsnom mucenju, i to samo da bi
umirila sopstveno osecanje dunosti. Zaboravi na dunost i zakuni mi se na pokornost na drevnom
jeziku i, pre nego to se ovaj sat zavri, imace deset slugu na raspolaganju, odore od svile i damasta,
niz odaja da u njima ivi i mesto za mojom trpezom kada obedujemo."
Zastao je, cekajuci da mu prui odgovor, ali ona se zagledala u pruge naslikane na tavanici
odbijajuci da progovori.
Onaj prst nastavi da se krece po njenoj ruci, pomerajuci se sa oiljaka do udubljenja nad
zglavkom, gde joj pritisnu venu.
Pa dobro, ako je tako", rece, sklonivi prst s vene. Murtae, dodi ovamo, pokai se.
Nepristojan si prema naoj goci."
Ah, ne jo i on, pomislila je, odjednom duboko raalocena.
Covek pokraj mangala polagano se okrenuo. Mada je nosio srebrnu masku preko gornje
polovine lica, videla je da je to zaista Murtag. Oci mu behu gotovo sasvim izgubljene u senci, a usta i
vilica behu mu natmureno stegnute.
Murtag se donekle kolebao kada je stupio u moju slubu, ali kasnije se dokazao kao izuzetno
vredan ucenik. Nasledio je ocev dar. J e li tako?"
J este, gospodine", rece Murtag grubim glasom.
Iznenadio me je kada je ubio starog kralja Hrotgara na Ognjenoj ravnici. Nisam ocekivao da
ce se tako revnosno okrenuti protiv svojih bivih prijatelja, ali Murtag ipak jeste pun gneva i
ratobornosti, jo kako. Mogao bi da zakolje nekog Kula golim rukama ako bih mu pruio priliku, to i
jesam cinio. Nita ti nije drae od ubijanja, je li tako?"
Murtagu se napregnue miici na vratu: Da, gospodine."
Galbatoriks se tiho nasmeja: Murtag Kraljomor... Bajno je to ime, ime dostojno legendi,
mada ne bi trebalo ponovo da stremi ka njemu, ukoliko ti ja to ne naredim." Onda se obratio njoj:
Sve dosad, zaboravljao sam da bi trebalo da ga poducim prefinjenoj vetini pregovaranja, pa ga i
jesam danas doveo ovamo sa sobom. On ima neto iskustva kao meta takve vetine, ali ne i kao neko
ko je koristi, pa je krajnje vreme da ovlada njome. A ima li boljeg nacina nego da se uci tu, nad
tobom? Na kraju krajeva, upravo me je Murtag ubedio da si dostojna da bude clan novog pokolenja
mojih ucenika."
Cudan osecaj izdaje obuze Nasuadu. Uprkos svemu to se desilo, imala je bolje miljenje o
Murtagu. Zagledala mu se u lice u potrazi za objanjenjem, ali on je nastavio da stoji ukocen kao
straar, gledajuci na drugu stranu: na njegovom licu nije mogla nita da nazre.
Kralj pokaza na mangal, te mu smireno rece: Uzmi jednu ipku."
Murtagove se ake stegnue u pesnice. Nije se ni pomerio.
U Nasuadinim uima odjeknu neka rec poput zvonjave ogromnog zvona. Imala je utisak da se
citav svet trese pred tim zvukom, kao da je neki div pocupao konce stvarnosti i zatresao ih. Na tren se
osecala kao da pada, i kao da se vazduh oko nje zatalasao poput vode. Uprkos njenoj moci, nije se
mogla setiti slova koja su sacinjavala tu rec, a ni jezika iz kojeg je bila, poto joj je samo proletela kroz
glavu, ostavljajuci za sobom samo secanje na svoj ucinak.
Murtag se stresao, pa se okrenuo i dohvatio gvozdenu ipku koju je potom oprezno izvukao s
mangala. Iskre poletee uvis kada se gvode podiglo sa cumura, te nekoliko svetlucavih eravica pade
na pod kovitlajuci se poput borovih semenki kada ispadnu iz iarki.
Kraj ipke se presijavao svetloutim odsjajem koji je pred njenim ocima potamneo do
rumenonarandaste boje. Svetlost uarenog metala odbila se o Murtagovu izglancanu masku dajuci mu
groteskan neljudski izgled. Videla je i sopstveni odraz na masci: telo joj bee iskrivljeno u nejasnu
bistu s dugackim i tananim nogama koje su se irile u dve dugacke crne pruge du Murtagovog obraza.
Ma koliko to zaludno bilo, nije mogla a da se ne otrgne pod okovima kada je krenuo ka njoj.

211
Nije mi jasno", rekla je Galbatoriksu glumeci smirenost. Zar nece upotrebiti svoj um protiv
mene?" Nije da je to elela, ali radije bi se branila od napada na svoju svest nego trpela usijano
gvode.
Bice vremena i za to, ako bude potrebno", rece joj Galbatoriks. Zasad me samo zanima
koliko si hrabra, Nasuada, kceri Aihadova. Osim toga, vie bih voleo da ne moram da preuzimam
vlast nad tvojim mislima, pa da te tako prisilim da mi se pokori. Voleo bih da svojevoljno donese tu
odluku, dok jo poseduje sve svoje vetine."
Zato?", zakretala je.
Zato to mi se tako hoce. A sada te poslednji put pitam: hoce li mi se pokoriti?"
Nikada."
Dobro, onda. Murtae."
Sipka se spustila k njoj s vrhom poput ogromnog blistavog rubina.
Nisu joj dali nita to bi mogla da zagrize, pa nije imala izbora do da zavriti. Njen bolni krik
je odjekivao osmougaonom odajom sve dok je glas nije izdao, a tama je privila pod svoje skute.

212
NA KRILIMA ZMAJA

Podigavi glavu, Eragon duboko udahnu osecajuci kako mu se brige bar donekle smanjuju.
J ahanje zmaja bee daleko od laganog nacina putovanja, ali medusobna blizina je smirivala i njega i
Safiru. Prost ugodaj fizickog dodira prijao im je kao malo ta drugo. Pritom mu je i neprekidan lepet
njenih krila odvlacio panju od crnih misli koje su ga mucile.
Uprkos brzini kojom su morali da obave putovanje i nezavidnoj prirodi okolnosti u kojima su
se nali, Eragonu je bilo drago to moe da se udalji od Vordena. Zbog nedavnog krvoprolica, nije se
ba osecao sasvim svojim.
J o otkako se pridruio Vordenima kod Feinstera, vreme je mahom provodio boreci se ili
cekajuci bitke, pa je napor poceo da ga iznuruje, pogotovo nakon sveg nasilja i svih strahota kod Dras
Leone. U ime Vordena, poubijao je na stotine vojnika, od kojih je tek poneki imao nekakve izglede da
ga povredi, no iako su njegovi potezi bili opravdani, secanja su ga ipak opsedala. Nije eleo da svaka
bitka bude ocajnicka i da mu svaki protivnik bude ravan ili cak i bolji od njega, daleko od toga, ali on
se istovremeno, zbog neusiljenog klanja tolikog mnotva ljudi, vie osecao kao kasapin nego kao
ratnik. Smrt je, zakljucio je s vremenom, korozivna stvar: to je vie bio u njenom prisustvu, to mu je
ona vie izjedala bice. -
Medutim, ostavi nasamo sa Safirom i Glejdrom, mada se zlatni zmaj ucutao otkako su poli
na put, Eragon je uspeo da povrati osecaj svakodnevice. Najprijatnije se osecao sam ili u manjim
skupinama, i nije uivao provodeci vreme po varoicama, gradovima, pa cak ni po taborima poput
vordenskog. Za razliku od vecine ljudi, nije gajio ni mrnju ni strah prema divljini: mada bestragije
behu grube, imale su neku lepotu i prefinjenost s kojima nijedna vetacka tvorevina nije mogla da se
nadmece i koje je on smatrao okrepljujucima.
Stoga je dopustio da mu Safirin let odvlaci panju, pa je tokom dana uglavnom samo
posmatrao krajolike kako promicu ispod njih.
Krenuvi iz vordenskog tabora pokraj obala jezera Leone, Safira se uputila preko iroke
vodene povrine i skrenula severozapadno, pa se vinula toliko visoko da je Eragon morao da upotrebi
cini kako bi se zatitio od hladnoce.
J ezero je delovalo iscepkano: blistavo i treperavo na mestima gde je ugao talasa odbijao
sunceve zrake ka Safiri, i mutno i sivo na ostalim mestima. Eragonu nikada nije moglo da dosadi
zurenje u vecito drugacije odbleske svetlosti: nita na svetu nije bilo nalik tome.
J astrebovi, dralovi, guske, patke, cvorci i ostale ptice proletahu ispod njih. Ptice uglavnom
nisu obracale panju na Safiru, mada se nekoliko jastrebova jeste vinulo nagore da bi ih donekle
ispratilo, delujuci vie znatieljno nego uplaeno. Dva jastreba su se cak usudila da skrenu ispred nje
svega nekoliko metara od njenih dugackih otrih zuba.
Te neustraive grabljivice kukastih kandi i utih kljunova na mnogo su nacina podsecale
Eragona na samu Safiru, to bee opaanje koje se i njoj dopalo, poto se i sama divila jastrebovima,
mada ne toliko zbog njihovog izgleda koliko zbog njihovog lovackog umeca.
Obale za njima postepeno izbledee u maglovitu purpurnu liniju, a onda sasvim icezoe. Vie
od pola sata, vidali su samo ptice i oblake po nebu i po irokoj uzburkanoj vodi koja je pokrivala
povrinu zemlje.
Onda sleva, du horizonta, pocee da izranjaju zubati sivi obrisi Kicme, to za Eragona bee
ugodan prizor. Mada to ne behu gore njegovog detinjstva, ipak su pripadale istom lancu, pa je, videvi
ih, imao osecaj da se pribliio rodnom domu.
Planine su se uvecavale pred njim sve dok im se stenoviti sneni vrhovi ne pojavie na vidiku
poput razruenih grudobrana nekog bedema. Niz njihove tamne padine prekrivene zelenilom tutnjali
su deseci belicastih potoka, krivudajuci kroz pukotine u terenu sve dok se ne bi spojili s velikim
jezerom koje je lealo u podnoju gore. Pet-est sela irilo se pokraj obale ili blizu nje, ali zahvaljujuci
Eragonovim carolijama, ljudi u njima behu nesvesni Safirinog prisustva kada je proletela iznad njih.

213
Razgledajuci sela, Eragon je zapazio koliko su mala i osamljena, te se prisetio da je i njegov
Karvahol bio takav. U poredenju s golemim gradovima koje je posetio, ta sela behu obicne skupine
kolibica, jedva pogodne i za najvece golje. Mnogi mukarci i ene iz tih sela nikada nisu otputovali
vie od nekoliko kilometara od svojih rodnih mesta, pa ce citav ivot provesti u svetu ogranicenom
sopstvenim vidokrugom.
Kakav je to samo zaslepljen ivot, pomislio je.
A opet, zapitao se, nije li moda bolje ostati na jednom mestu i otkriti sve to moe o njemu
nego neprestano lutati po citavoj zemlji. Da li je iroko ali plitko obrazovanje bolje od uzanog ali
dubokog?
Nije bio siguran. Prisetio se kako mu je Oromis jednom kazao da se sutina citavog sveta
moe izvuci iz najmanjeg zrna peska, ako ga covek pomno prouci.
Kicma je imala tek delic visine Beor planina, ali njeni stenoviti vrhovi i dalje su nadvisivali
Safiru za nekoliko stotina metara dok je letela izmedu njih prateci zamracene klisure i doline koje su
delile krajolik pod njima. Povremeno je morala da se vine nagore kako bi nadletela neki ogoljen
planinski tesnac, a kada bi to ucinila i kada bi se Eragonov vidik proirio, pomislio bi kako te planine
lice na kutnjake iznikle iz smedih zemljanih desni.
Kada je Safira skliznula preko jedne posebno duboke doline, na njenom je dnu ugledao potok
gipkog toka kako luta po travnatim livadama. A po rubovima potoka nazreo je neto to su, mislio je,
mogle biti kuce, ili moda cadori - bilo mu je teko da proceni - skriveni pod gustim kronjama drveca
koje je raslo po obodu susednih planina. Samo je na jednom mestu vatra blesnula kroz procep medu
granama, poput sicunog parcenceta zlata umetnutog u gomilu crnih igala, a ucinilo mu se i da je uocio
usamljenu priliku kako se gega podalje od potoka. Prilika mu je delovala neobicno krupno, s glavom
prevelikom za svoje telo.
Cini mi se da to bee neki Urgal.
Gde?, upita ga Safira, a on odmah oseti njenu radoznalost.
Na cistini iza nas. Podelio je secanje na taj prizor s njom. teta to nemamo vremena da se
vratimo i proverimo. Ba bih voleo da vidim kako ive.
Ona frknu. Vreo dim pokulja joj iz nozdrva, a onda joj se vijugavo obmota oko vrata i ode
pravo preko njega. Moda ba i ne bi srdacno prihvatili zmaja i J ahaca koji slecu medu njih bez
najave.
Zakaljao se i trepnuo poto su mu oci zasuzile. J e V bi bila ljubazna da prestane s tim?
Nije mu odgovorila, ali snop dima koji je dopirao iz njenih nozdrva ubrzo se razredio, te se i
vazduh oko njega razbistrio.
Nedugo potom, planine poprimie poznate oblike, a onda se pred Safirom otvori velika
pukotina i on shvati da lete iznad tesnaca koji je vodio ka Tirmu, onog tesnaca kroz koji su on i Brom
dvaput projahali na konjima. Uglavnom je izgledao onako kako ga se i secao: zapadni ogranak reke
Tork i dalje je hitro tekao ka udaljenom moru, a povrina mu bee proarana penuavim vodenim
grivama na mestima gde su mu kamene gromade prekidale tok. Dombast drum kojim su se on i Brom
sputali niz reku i dalje bee bledunjav i pranjav, jedva iri od kozje stazice. Cak mu se ucinilo da je
prepoznao jedan gaj pokraj kojeg su zastali da jedu.
Safira se okrenula ka zapadu, te je nastavila niz reku sve dok planine nisu smenila bujna polja
natopljena kiom, odakle se usmerila vie ka severu. Eragon nije preispitivao njenu odluku: cinilo mu
se da se ona uvek snalazi u prostoru, cak i u nocima bez zvezda, i onda kada se nala duboko pod
zemljom u Farden Duru.
Sunce se spustilo do horizonta kada su nadleteli Kicmu. Kada se smrklo, Eragon poce da se
zanima osmiljavanjem nacina na koji bi mogli da zarobe, ubiju ili prevare Galbatoriksa. Kasnije se
Glejdr promolio iz svog samoizgnanstva, te mu se pridruio u tom poslu. Proveli su otprilike jedan sat
pretresajuci razne strategije, a onda su zajedno uvebavali napade i odbranu umovima. Safira je takode
ucestvovala, ali sa ogranicenim uspehom, poto joj je zbog letenja bilo teko da se usredsredi na bilo
ta drugo.
Eragon je potom neko vreme zurio u ledene bele zvezde. Onda zapita Glejdra: Da li bi Kripta
dua mogla kriti Eldunarije koje su J ahaci sakrili od Galbatoriksa ?
Ne, rece mu Glejdr bez okolianja. To nije moguce. Oromis i ja bismo znali da je Vrael
odobrio takav plan. A da je neki Eldunari i ostavljen na Vroengardu, mi bismo ga pronali onda kada
smo se vratili da pretraimo ostrvo. Nije lako sakriti ivo bice, kao to se tebi, izgleda, cini.

214
Kako nije?
Ako se je sklupca u lopticu, to ne znaci da je postao nevidljiv, zar ne? Isto ti je i sa umovima.
Moe da zakloni svoje misli od ostalih, ali tvoje postojanje ipak ce biti vidljivo svima koji odluce da
pretrae tvoju okolinu.
Ali siguran sam da bi pomocu cini mogao da...
Da je neko cinima pokuao da nam pomuti cula, mi bismo to znali jer smo imali zatitne cini
koje su sprecavale da se to dogodi. Dakle, nita od Eldunarija, zakljuci Eragon skrueno. Naalost,
nita.
Nastavili su da lete u tiini dok se mesec u trecoj cetvrtini uzdizao iznad zubatih vrhova
Kicme. Zemlja je pod mesecinom delovala kao da je sacinjena od kositra, pa se Eragon zabavljao
zamiljajuci da je to golema skulptura koju su patuljci isklesali i sakrili u pecini velikoj poput cele
Alagezije.
Eragon je osecao da i Glejdr uiva u letu. Poput Eragona i Safire, i stari je zmaj, izgleda, jedva
docekao priliku da ostave svoje brige na zemlji, makar i nakratko, i da slobodno jezde nebom.
Safira se oglasila sledeca. Izmedu usporenih, tekih zamaha krilima, rekla je Glejdru: Ispricaj
nam neku pricu, ebrithil.
Kakvu bi pricu elela da cuje?
Pripovest o tome kako su tebe i Oromisa zatocili Krivokletnici i kako ste im potom umakli.
Tu se Eragonu pojaca znatielja. Ta ga je tema oduvek zanimala, ali nikada nije skupio
hrabrosti da pita Oromisa.
Glejdr nakratko zacuta, a onda rece: Nakon to se Galbatoriks i Morzan iz divljina vratie
kako bi otpoceli pohod na na red, mi isprva ne shvatismo ozbiljnost te pretnje. Bejasmo, naravno,
zabrinuti, ali nimalo vie nego da smo otkrili da se neka od Senki unja po zemlji. Galbatoriks ne bee
prvi J ahac koji je s uma siao, mada jeste bio prvi koji je pridobio ucenika poput Morzana. To je samo
po sebi trebalo da nas upozori na opasnost koja nas vreba, no ta nam je istina postala ocigledna tek
kasnije.
U to vreme, nije nam palo na pamet da bi Galbatoriks mogao da okupi sledbenike, niti da bi
uopte pokuao da ucini neto takvo. Cinilo nam se besmislenim da bi bilo ko od brace nae prihvatio
Galbatoriksova otrovna aputanja. Morzan tada jo bee novajlija: njegova slabost bila je razumljiva.
Ali zar i oni koji vec behu J ahaci? U njihovu odanost nijednom posumnjali nismo. Tek kada se
iskuenje pojavilo pred njima, oni otkrie razmeru u kojoj ih iskvarie pakost i slabosti njihove. Neki
htedoe osvetu za stare boli, neki verovahu da, zbog nae moci, zmajevi i J ahaci zasluuju vlast nad
vascelom Alagezijom, a neki drugi, strah me je da priznam, naprosto uivahu u prilici da srue
poredak i da sebi udovolje kako im volja.
Stari zmaj zastade, te Eragon oseti kako mu stare razmirice i jadi pomracuju um. Onda Glejdr
nastavi: Zbivanja u tom trenu behu... zbunjujuca. Malo se ta znalo, a aberi koji stizahu do nas behu
toliko puni nagadanja i glasina da od njih nikakve vajde nije bilo. Oromis i ja naslutismo da se zbiva
neto mnogo gore nego to ostali pretpostavljaju. Pokuali smo da ubedimo nekoliko starijih zmajeva i
J ahaca, ali oni odbacie nau zabrinutost ne slauci se s njom. Ne behu oni glupavi, vec im je
vievekovni mir zamutio vid, te nisu videli da se svet oko nas menja.
Ozlojedeni nedostatkom podataka, Oromis i ja napustismo Ilireju kako bismo sami otkrili
koliko god budemo mogli. Sa sobom povedosmo i dvoje mladih J ahaca - oboje behu vilenjaci i iskusni
ratnici - koji se netom vratie sa izvidanja po severnim obodima Kicme. Delom smo na njihov nagovor
i krenuli u na poduhvat. Imena cete im moda i prepoznati: Kialandi i Formora.
Aaa", rece Eragon, odjednom shvativi sve.
Da, da. Nakon to dan i po provedosmo u putovanju, zaustavili smo se kod Edur Naroha, kule
straare podignute jo u davnini da cuva Srebrnu umu. Bez naega znanja, Kialandi i Formora su
posetili tu kulu pre toga i pobili tri vilenjacka umara tamo postavljena. Potom su postavili klopku u
kamenju koje je okruivalo kulu, klopku koja nas je zarobila cim moje kande krocie na travnato
brdace. Behu to promiljene cini, kojima ih je sam Galbatoriks naucio. Nismo imali nikakvu odbranu
protiv njih, poto nam nikakvu tetu nisu nanosile osim to su nas zadravale i usporavale, kao da nam
je neko sipao med preko tela i umova. Dok bejasmo zatoceni, minuti prodoe kao sekunde. Kialandi,
Formora i zmajevi njihovi sjatie se oko nas poput kolibrija, munjevito jurnuvi tako da ih ni videli
nismo.

215
Pustili su nas nakon to su sve sredili. Bacili su desetak cini: cini kojima nas za mesto vezae,
cini kojima nas zaslepie i cini kojima Oromisa sprecie da govori, kako bi mu bilo tee da i sam baci
cini. Njihove nas carolije ni tada nisu povredile, te nismo znali kako da se od njih odbranimo... Cim
smo uzmogli, napali smo Kialandija i Formoru i zmajeve njihove mislima, a i oni nas, te cetiri sata
vodismo borbu. Verujte mi, to iskustvo ne bee... prijatno. Bih su slabiji i manje veti od Oromisa i od
mene, ali bilo ih je po dvoje na svakog od nas, a pritom su imali i srce svih srca od adaje po imenu
Agaravel, cijeg su J ahaca ubili, te su pojacali svoju snagu njenom. Stoga nam je bilo teko da se
odbranimo. Otkrili smo da im namera bee da nas prisile da Galbatoriksu i Krivokletnicima
pomognemo da u Ilireju neopaeno udu, kako bi uhvatili J ahace na prepad i preuzeli Eldunarije koji su
tada bili u gradu. Kako ste pobegli?", upita ga Eragon.
Posle izvesnog vremena, postalo je jasno da necemo moci da ih savladamo. Stoga je Oromis
reio da rizikuje i da upotrebi carolije u pokuaju da nas oslobodi, mada je znao da bi to navelo
Kialandija i Formoru da nam uzvrate na isti nacin. Bee to ocajnicki odabir, ali drugi nismo imali.
U odredenom trenutku, ne znajuci za Oromisove nakane, napao sam nae napadace u elji da
ih povredim. Oromis je cekao ba taj tren. Dobro je poznavao J ahaca koji je Kialandija i Formoru
obucavao carolijama, a bio je dobrano upoznat i s Galbatoriksovim izopacenim stavovima. S tim
saznanjima, bio je kadar da predvidi kako su Kialandi i Formora sastavili cini, kao i gde bi se mogle
kriti omake u njihovim bajalicama.
Oromis je imao samo nekoliko sekundi da ucini neto: cim je poceo da cara, Kialandi i
Formora shvatie ta je namerio, te se usplahirie i pocee da bacaju svoje cini. Oromis je u tri
pokuaja skinuo cini koje su nas vezivale. Ne bih znao reci kako je tacno to ucinio. Sumnjam da je i
sam znao. Ukratko, pomerio nas je za pedalj s mesta na kojem smo stajali.
Kao to je Arja poslala moje jaje iz Du Veldenvordena na Kicmu?, upita Safira.
I da i ne, odgovori joj Glejdr. J este da nas je prebacio s jednog mesta na drugo a da nas nije
pomerio kroz prostor, ali nije nam samo pomerio poloaj, vec je promenio i materiju naih tela i
preuredio je, te vie nismo bili ono to smo bili nekada. Mnogi od najmanjih delova naih tela mogu
da zamene mesta bez posledica, pa je on to ucinio sa svim miicima, kostima i organima.
Eragon se namrti. Takve cini behu poduhvat najvieg reda, cudo madijske umenosti koje je
malo ko u povesti mogao da izvede. No ma koliko bio zadivljen, nije mogao da ne pita: Ali kako je to
moguce? I dalje bi bio ista osoba kao ranije."
Bih, ali i ne bih. Razlika izmedu onoga to smo bili nekada i onog to smo bili nakon toga
veoma je mala, ali bila je dovoljna za to da cini koje su Kialandi i Formora ispleli oko nas ucini
beskorisnim.
A ta je bilo sa cinima koje su bacili poto su primetili ta Oromis pokuava da ucini?, upita ga
Safira.
Eragonu se javio prizor Glejdra kako stresa krila, kao da se umorio od predugog sedenja na
istom mestu. Prve Formorine cini trebalo je da nas ubiju, ali zaustavile su ih nae zatitne cini. Druge,
Kialandijeve... e, te su vec bile drugacije. Behu to cini koje je Kialandi naucio od Galbatoriksa, a on ih
je pak naucio od duhova to su zaposeli Durzu. To znam poto sam bio u dodiru s Kialandijevim
umom kada je osmislio tu caroliju. Bee to prevejana, opaka carolija, ciji je cilj bio da spreci Oromisa
da dosegne i menja protok energije oko sebe. Tako ne bi mogao da se koristi madijama. Da li je
Kialandi i tebi ucinio isto?"
Hteo je, ali plaio se da bi me to ubilo ili pak preseklo moju vezu sa srcem svih srca, cime bi
nastale dve odvojene verzije mene, koje bi onda morali da savladaju. ivot zmajeva, cak i vie nego
ivot vilenjaka, zavisi od madija: bez njih bismo brzo izginuli.
Eragon je osetio kako Safirina znatielja raste. Da li se to ikada desilo? Da li je spona izmedu
nekog zmaja i njegovog Eldunarija ikada presecena dok je zmajevo telo jo bilo ivo?
J este, ali to je vec prica za neki drugi put.
Safira je popustila, ali Eragonu je bilo jasno da namerava da postavi to pitanje prvom
pogodnom prilikom.
Ali Kialandijeve cini nisu onesposobile Oromisa da koristi carolije, zar ne?"
Nisu sasvim. Trebalo je da ga onesposobe, ali Kialandi je bacio cini dok nas je Oromis
prebacivao s jednog mesta na drugo, pa je dejstvo bilo donekle umanjeno. No ipak su ga sprecile da se
koristi bilo cime osim najmanjih cini, a kao to znate, cini su ostale nad njim do kraja njegovog ivota,
uprkos trudu naih najmudrijih iscelitelja.

216
Zato ga njegove zatitne cini nisu sacuvale?"
Ucinilo im se da Glejdr uzdie. To vam je tajna. Niko nikada ranije nije pokuao nita slicno,
Eragone, a medu ivima, jedino Galbatoriks zna tu tajnu. Cini su bile usmerene ka Oromisovom umu,
ali moda nisu uticale ba na njega samog, vec na energiju oko njega ili na njegovu sponu s njom.
Vilenjaci su dugo proucavali madije, ali cak ni oni ne razumeju sasvim medusoban uticaj materijalnog
i nematerijalnog sveta. To je zagonetka koja verovatno nikada nece biti reena. Medutim, logicno je
pretpostaviti da duhovi znaju vie od nas o materijalnom i o nematerijalnom, s obzirom na to da su
otelotvorenje ovog drugog i da zauzimaju ono prvo kada su u obliku Senke.
Kakva god bila istina, ishod je bio sledeci: Oromis je bacio svoje cini i oslobodio nas, ali to je
bio prevelik napor za njega, pa ga je spopao napad, prvi od mnogih koji ce uslediti. Nikada vie nije
mogao da baci toliko mocne cini i zauvek je patio od te telesne slabosti, koja bi ga i ubila da nije bio
vet s madijama. Slabost je vec bila u njemu kada su nas Kialandi i Formora zatocili, ali kada nas je
pomerio i kada je zamenio mesta delovima naih tela, i nju je izvukao na povrinu. Inace bi ta
manjkavost moda jo mnogo godina ostala uspavana.
Oromis se sruio na zemlju, bespomocan poput tek izleglog mladunceta, i to dok su Formora i
njen zmaj, gadna smeda spodoba, jurili k nama. Preskocio sam Oromisa kako bih ih napao. Da su
shvatili da je onesposobljen, iskoristili bi njegovo stanje da mu se uvuku u um i preuzmu ga. Morao
sam da im odvucem panju dok se Oromis ne povrati... Nikada se nisam borio ece nego tog dana.
Bilo ih je cetvoro na mene samog, petoro ako racunamo i Agaravel. Oba zmaja, onaj smedi i
Kialandijev purpurni, behu manji od mene, ali zubi im behu otri, a kande hitre. No moj mi je gnev
dao snagu vecu od uobicajene, pa sam im oboma naneo kobne rane. Kialandi je bio dovoljno
nepromiljen da mi dode u domaaj, pa sam ga cepao pandama i zavrljacio ga na njegovog zmaja.
Glejdr se veselo zakikota. Cini ga nisu zatitile od toga. Nabio se na jednu od bodlji na ledima
purpurnog, te bih ga i ubio na licu mesta da me smedi nije naterao na povlacenje.
Sigurno smo se borili skoro pet minuta pre nego zacuh Oromisa kako vice da bi trebalo da
pobegnemo. utnuh zemlju u lice svojim neprijateljima, te se vratih Oromisu, uhvatih ga desnom
apom i odleteh iz Edur Naroha. Kialandi i njegov zmaj nisu mogli za nama, ali Formora i smedi zmaj
jesu, pa to i ucinie.
Sustigli su nas na kilometar od kule straare. Nekoliko puta smo se sukobili, a onda je smedi
zmaj podleteo ispod mene i ja videh kako Formora pokuava da zamahne macem ka mojoj desnoj
nozi. Mislim da je pokuavala da me natera da ispustim Oromisa, ili je moda htela da ga ubije. Izvio
sam se kako bih izbegao napad, te njen mac, umesto desne, pogodi moju levu nogu i odsece je.
Glejdru kroz um prostruja secanje na snaan, hladan, peckav oset, kao da je Formorina otrica
bila skovana od leda, a ne od celika. Cak je i Eragonu taj osecaj bio neprijatan. Progutao je knedlu i
stegao prednji deo sedla rukama, zahvalan na tome to je Safira iva i zdrava.
Bolelo je manje nego to biste pomislili, ali znao sam da necu moci da nastavim borbu, pa se
okrenuh i pojurih ka Ilireji koliko su me krila nosila. Formorin uspeni udarac na neki joj je nacin
naneo tetu, poto sam, lien tereta jedne noge, uspeo da umaknem smedem zmaju i da pobegnem.
Oromis je uspeo da mi zaustavi krvarenje, ali vie od toga mi nije mogao pomoci, a bio je
isuvie slab da bi mogao da se javi Vraelu ili nekom od starijih J ahaca i da ih upozori na
Galbatoriksove nakane. Znali smo da ce, cim Kialandi i Formora uspeju da mu podnesu izvetaj,
Galbatoriks napasti Ilireju.
Kada stigosmo u Ilireju, zaprepastismo se videvi da je tamo ostalo vrlo malo clanova naeg
reda: tokom naeg odsustva, mnogo ih je otilo u potragu za Galbatoriksom, a neki pak behu otili da
se licno posavetuju s Vraelom na Vroengardu. Ostale smo ubedili da opasnost vreba, pa su oni
upozorili Vraela i ostala starije zmajeve i J ahace. Zgraavali su se pred samom pomisli da bi
Galbatoriks imao snage potrebne za napad na Ilireju, ili da bi se uopte usudio da ucini neto takvo, ali
naposletku smo ih naterali da sagledaju istinu. Stoga su reili da sve Eldunarije u Alageziji odnesu na
Vroengard, na bezbedno mesto.
To se doimalo kao promiljena odluka, ali trebalo je da ih poaljemo u Elesmeru. Ako nita
drugo, bar je one Eldunarije koji su vec bili u Du Veldenvordenu trebalo da ostavimo tamo gde su bili.
Ali avaj, niko od nas nije smatrao da bi bili sigurniji medu vilenjacima nego na Vroengardu, u samom
sreditu naega reda.

217
Vrael je naredio svim zmajevima i J ahacima koji behu na pet dana putovanja od Ilireje da
poure nazad u pomoc gradu, ali Oromis i ja smo se plaili da ce stici prekasno. A ni mi sami nismo
bili kadri da pomognemo pri odbrani Ilireje. Stoga smo sakupili potrebne zalihe, te s naa dva
preostala ucenika, Bromom i zmajem koji je tvoja imenjakinja, Safira, napustismo grad te noci. Cini
mi se da ste videli fairth koji je Oromis nacinio kada smo kretali odatle.
Eragon rasejano klimnu prisetivi se prikaza predivnog grada ispunjenog kulama nacickanim u
podnoju neke litice i osvetljenog sjajem punog meseca.
Tako se i zbilo da se nismo zatekli u Ilireji kada su je Galbatoriks i Krivokletnici napali
nekoliko sati kasnije. Zbog toga nismo bili ni na Vroengardu kada su kritelji zakletve porazili
zdruene snage svih naih vojski i poharali Doru Areabu. Iz Ilireje smo otili do Du Veldenvordena u
nadi da bi vilenjacki iscelitelji mogli da izlece Oromisa i da mu povrate sposobnost upravljanja
carolijama. Ali poto nisu mogli, reili smo da ostanemo tamo gde smo se zatekli, poto nam je to
delovalo sigurnije nego da odletimo cak do Vroengarda, pogotovo jer smo obojica bili povredeni, a
moda su nas usput cekale i zasede.
Medutim, Brom i Safira nisu ostali s nama. Uprkos naim savetima da to ne cine, otili su da
se pridrue borbama, i upravo je u njima i poginula tvoja imenjakinja, Safira... I eto, sada znate kako
su nas Krivokletnici zatocili i kako smo pobegli.
Nekoliko trenutaka kasnije, Safira rece: Hvala ti na prici, ebrithil.
Nema na cemu, Svetlokrljuna, ali nemoj vie nikada da je trai od mene.
Kada je mesec skoro sasvim dostigao zenit, Eragon vide odsjaj priguenih narandastih svetala
kako lebdi u tami. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da zakljuci da su to baklje i fenjeri Tirma, mnogo
kilometara dalje. A visoko iznad tih svetiljki, jarkouta tacka nacas se pojavila pred njim, poput
velikog oka koje zuri u njega pre nego to ce nestati i ponovo se pojaviti trepereci neizmenjenim
ritmom, kao da to oko zapravo trepce.
Svetionik Tirma je upaljen, rekao je i Safiri i Glejdru.
Onda nam se sprema oluja, rece Glejdr.
Safira prestade da mae krilima i Eragon oseti kako se naginje i pocinje sporo da jedri ka
zemlji.
Prolo je pola sata pre nego to se spustila. Tirm se dotad vec bee pretvorio u mutan odsjaj na
jugu, a snop njegovog svetionika vie ne bee svetliji od obicne zvezde.
Safira je sletela na pustu plau po kojoj bee razbacano izuvijano drvece koje je voda izbacila
napolje. Tvrda, ravna plaa pod mesecinom je bila gotovo bela, dok su talasi to su je zapljuskivali bili
sivi i crni, naizgled ljutiti, kao da je okean pokuavao da prodere zemlju svakim silovitim valom koji
je slao na nju.
Eragon je otkopcao remenje oko nogu i skliznuo sa Safire, zahvalan to ce konacno protegnuti
miice. Osetio je miris slane vode kada je pojurio plaom do velikog komada izbacenog drveta,
leprajuci platom. Stigavi do drveta, obrnuo se i otrcao do Safire.
Sedela je gde ju je i ostavio i zurila ka moru. Zastao je, pitajuci se da li ce neto reci, poto je
osetio duboku napetost u njoj, ali poto je i dalje cutala, okrenuo se i ponovo odjurio ka onom drvetu.
Pricace ona s njim kada bude spremna.
Eragon je trcao i trcao tamo-amo sve dok se nije ugrejao i dok mu kolena nisu zaklecala.
Safira je pak i dalje usredsredeno gledala u neku tacku u daljini. Kada se Eragon bacio na au
pokraj nje, Glejdr rece: Bilo bi glupavo pokuavati neto takvo.
Eragon pognu glavu, ne znajuci s kim to zmaj prica. Znam da ja to mogu, rece Safira.
Nikada nisi bila na Vroengardu, rece joj Glejdr. A nevreme bi moglo da te odgurne daleko ka
moru ili da ti ucini neto jo gore. Nije jedan zmaj dosad nestao zbog preteranog samopouzdanja.
Vetar ti nije prijatelj, Safira. Moe da ti pomogne, ali moe i da te uniti.
Nisam se juce izlegla pa da mi popuje o vetru!
Nisi, ali jo si mlada, a ja mislim da nisi spremna na to.
Drugim putem bi nam trebalo previe vremena!
Moda, ali bolje je ici sigurnim putem nego ne stici.
O cemu pricate?", upita ih Eragon.
Pesak ispod Safirinih prednjih apa zakripa kada je stegla pande zarivajuci ih duboko u tlo.

218
Moramo da odaberemo, rece Glejdr. Safira odavde moe da odleti pravo ka Vroengardu ili da
prati obalu ka severu dok ne stigne do mesta gde je kopno najblie ostrvu, pa da se onda, nikako
ranije, okrene ka zapadu i prede preko mora.
Koji bi put bio bri?", upita Eragon, mada je vec pretpostavljao odgovor.
Ako odletim pravo odatle, rece Safira.
Ali ako to ucini, sve ce vreme biti iznad vode.
Safira se naroguila. Nije to nita dalje nego to je bilo od Vordena dovde. Ili moda greim?
Sada si mnogo umornija, a ako naide bura...
Onda cu je lepo zaobici, rekla mu je, te se ljutnu dunuvi plavicasto-ut plamen iz nozdrva.
Plamen se urezao pred Eragonovim ocima, ostavljajuci za sobom treperav odblesak. Aaa!
Sad nita ne vidim!" Protrljao je oci pokuavajuci da otera odblesak s vidika. Zar bi let pravo odavde
zaista bio toliko opasan?
Mogao bi da bude, zatutnja Glejdr.
Koliko bismo due putovali ako bismo krenuli obalom?
Pola dana, moda malo vie.
Eragon pocea bradicu zureci u zastraujucu vodenu povrinu. Onda se okrenu ka Safiri, pa
priguenim glasom rece: J esi li sigurna da bi mogla?"
Izvila je vrat i uzvratila pogled samo jednim golemim okom. Zenica joj se toliko proirila da je
postala gotovo okrugla: bila je toliko velika i crna da je Eragon pomislio da bi mogao da se uvuce u
nju i ceo nestane.
Ne mogu biti sigurnija, rekla mu je.
Klimnuvi joj, proao je rukom kroz kosu privikavajuci se na tu zamisao. Onda moramo da
rizikujemo... Glejdre, ako zatreba, ti moe da je navodi? Moe da joj pomogne?
Stari zmaj je neko vreme cutao, a onda je iznenadio Eragona pevuenjem u sebi, to je Safira
radila kada bi joj neto bilo zabavno ili kada bi bila zadovoljna necim. No, dobro. Ako cemo vec
izazivati sudbinu, onda ne smemo biti kukavice. Put nas preko mora ceka!
Poto su se dogovorili, Eragon se uspentrao na Safiru, te ona u jednom skoku ostavi za sobom
sigurnost cvrstog kopna i polete preko jednolicnih talasa.

219
ZVUK GLASA NJEGOVOG, DODIR RUKE NJEGOVE

Aaauuu!"
Hoce li mi se zakleti na vernost na drevnom jeziku?"
Nikada!"
Njegovo pitanje i njen odgovor vec su prerasli u ritual izmedu njih dvoje. Bee to ifra kakvu
bi deca koristila u igri, no ona je u toj igri gubila cak i kada je pobedivala.
A rituali behu jedina stvar koja je Nasuadi pomagala da odri cistu svest. Prema njima je
uredila svoj svet, zahvaljujuci njima uspevala je izdri od jednog trena do narednog, jer su joj davali
neto za ta je mogla da se uhvati poto su joj sve drugo oduzeli. Rituali misli, rituali delanja, rituali
bola i olakanja: to je postao okvir za koji se njen ivot cvrsto drao. Bez njih bi bila izgubljena, kao
ovca bez cobanina, kao vernik lien vere... kao J ahac od svoga zmaja odvojen.
Naalost, taj se ritual uvek zavravao na isti nacin: novim dodirom usijanog gvoda.
Vrisnula je i zagrizla jezik, te joj krv ispuni usta. Zakaljala se pokuavi da procisti grlo, ali
pocela je da se davi od previe krvi. Pluca su je pekla zbog nedostatka vazduha, a one pruge na
tavanici pocee da se mute i da se talasaju; onda joj svesti nestade i iza nje ne ostade nita, cak ni tama.
Kasnije bi Galbatoriks poceo da joj prica, dok bi se gvode grejalo. I to postade njihov ritual.
Iscelio joj je i jezik - bar je ona mislila da je to ucinio on, a ne Murtag, poto je rekao: Nije
red da ne moe da prica, zar ne? Kako cu znati da li si spremna da stupi u moju slubu ili nisi?"
Kao i ranije, kralj joj je sedeo s desne strane, na samom rubu vidika, gde je jedino mogla da
vidi njegovu zlatastu senku i njegovu siluetu, donekle skrivenu pod dugackim, debelim platom.
J ednom sreo tvoga oca, dok je radio kao nadzornik Endurijelovog imanja", rece Galbatoriks.
Da li ti je to nekada spomenuo?"
Zadrhtala je i sklopila oci osetivi kako joj suze teku. Bilo joj je mrsko da ga slua. Glas mu
bee isuvie mocan, isuvie zavodljiv, pa bi pod njegovim uticajem ponekad poelela da ucini sve to
on poeli samo da bi ga cula kako izgovora bar sitnu pohvalu.
J este", promrmljala je.
J a u to vreme nisam mnogo obracao panju na njega. A i zato bih? Bio je obican sluga, niko
bitan. Endurijel mu je davao podosta slobode, valjda da bi bolje upravljao imanjem, ali eto, kasnije se
ispostavilo da mu je davao previe slobode." Kralj pomirljivo odmahnu, te svetlost uhvati njegovu
mravu ruku nalik na kandu. Endurijel je oduvek bio previe popustljiv. Njegov je zmaj bio
pametniji, a Endurijel je samo cinio kako mu se kae... Kakav je to samo cudan i zanimljiv sled
dogadaja koje nam je sudba pripremila! Zamisli samo da je covek koji se starao za to da mi cizme
budu dobro izglancane kasnije postao moj najljuci neprijatelj, posle Broma, a eto sada i tebe, njegove
kcerke - vratila si se u Urubejn da mi slui, kao to je i tvoj otac cinio. Prava ironija, zar ne?"
Moj otac je uspeo da pobegne i usput je zamalo ubio Durzu", rekla mu je. Nikakve tvoje cini
ni zakletve nisu mogle da ga zadre, a nece zadrati ni mene."
Ucinilo joj se da se Galbatoriks moda i namrgodio. Da, da, to bee prilicno nezgodno. Durza
se u to vreme ba estio povodom toga. Cini mi se da porodice dosta pomau ljudima da se promene i
da napuste svoj pravi poziv, te ja sada svoje sluge biram medu jalovima i neoenjenima. Medutim, ti
gorko grei ako misli da ce se osloboditi okova. Napustice Dvoranu Blagozborive jedino ako mi se
zakune na vernost, ili pak umre."
Onda cu da umrem."
To je ba nepromiljeno s tvoje strane." Zlatasta kraljeva senka nagnu se ka njoj. Da li si
ikada razmiljala o tome da bi svet bio u daleko gorem stanju da nisam zbacio J ahace?"
J ahaci su cuvali mir", rekla mu je. titili su citavu Alageziju od ratova, od poasti... od
opasnih Senki. Kada bi nastupila glad, donosili su hranu izgladnelima. Kako onda ova zemlja moe
biti bolje mesto bez njih?"
Tako to su njihove usluge imale cenu. Ti bi bolje od svih drugih ljudi trebalo da zna da se
sve na ovome svetu placa - u zlatu, u vremenu ili moda u krvi. Sve ima cenu, cak i medu J ahacima.
Pogotovo medu J ahacima.
J esu oni odravali mir, ali takode su potiskivali narode ove zemlje - vilenjake i patuljke
koliko i nas ljude. Kako ono uvek hvale J ahace u tubalicama koje pevaci pevaju o njihovom padu?

220
Da im je vladavina trajala hiljadama godina i da se, tokom tog na sva usta hvaljenog zlatnog doba,
malo ta menjalo osim imena kraljeva i kraljica to sedahu uukani i samozadovoljni na svojim
prestolima. Dodue, bilo je nekoliko manjih uzbuna: pokoja Senka tu, pokoji Urgal tamo, pokoja carka
patuljaka oko nekog rudnika do kog nikome stalo nije. Ali poredak je, sve u svemu, ostao onakav
kakav je bio kada su se Jahaci prvi put uzdigli."
Zacula je zveckanje metala o metal kada je Murtag promeao cumur u mangalu. Zaalila je to
ne moe da mu vidi lice kako bi procenila njegovu reakciju na Galbatoriksove reci, ali on je, po navici,
stajao okrenut ledima i zurio u cumur. Pogledao bi je jedino kada bi usijani metal prineo njenom telu.
To je bio njegov ritual, a ona je pretpostavljala da mu je bio potreban koliko i njoj njeni.
Galbatoriks je i dalje pricao: Zar se tebi to ne cini kao neto potpuno zlehudo, Nasuada?
ivot cine promene, koje su J ahaci toliko uguili da je zemlja utonula u nemiran san, liena snage da
otrese lance koji su je vezivali, da ide napred ili nazad, kako vec priroda nalae... liena mogucnosti da
postane neto novo. Svojim sam ocima video svitke u riznicama Vroengarda, a i ovde, u riznicama
Ilireje, u kojima se podrobno opisuju otkrica - madijska, mehanicka, iz svih oblasti prirodne filozofije
- otkrica koja su J ahaci skrivali, plaeci se onoga to bi se moglo desiti ako bi te stvari postale
optepoznate. J ahaci behu kukavice vezane za stari nacin ivota i stari nacin razmiljanja, reene da ga
brane do poslednjeg daha. Njihova tiranija bee blaga, ali ipak bee tiranija."
Da li su ubijanje i izdaja zaista bili reenje za to?", upitala ga je, ne mareci za to da li ce je
kazniti.
Nasmejao se, ocito iskreno razgaljen. Kakvo licemerje! Ti me optuuje upravo za ono to i
sama eli da uradi. Da moe, sad bi me ovde ubila, bez oklevanja, kao da sam besan pas."
Ti si izdajnik, a ja to nisam."
J a sam pobednik. Na kraju krajeva, nita drugo nije vano. Nismo mi razliciti onoliko koliko
ti misli, Nasuada. Ti eli da me ubije jer misli da ce moja smrt doneti poboljanje Alageziji, i zato
to ti, jo dete, veruje da moe bolje da vlada Carstvom od mene. Tvoja ce nadmenost naterati
druge da te preziru. Ali mene nece, jer ja te razumem. J a sam se digao na oruje protiv J ahaca iz istih
pobuda, i imao sam pravo da to ucinim."
Dakle, osveta nije imala nikakve veze s tim?"
Ucinilo joj se da se osmehnuo. Osveta mi je moda pruila prvobitan podstrek, ali nisu me
vodile ni mrnja ni osveta. Brinulo me je ono to su J ahaci postali, i bio sam ubeden - ubeden sam i
dalje - da bismo mogli da se razvijamo kao narod tek kada njih ne bi bilo."
Zbog bolnih rana, na tren nije mogla da govori. Onda je uspela da procedi: Ako je to to
kae istina - nemam razloga da ti verujem, ali ako ipak jeste - onda nisi nimalo bolji od J ahaca.
Poharao si njihove biblioteke i prikupio sva njihova znanja, ali dosad nita od toga ni sa kim nisi
podelio."
Primakao joj se i ona oseti njegov dah na uvu. Nisam to ucinio jer sam, skrivene medu
njihovom gomilom tajni, pronaao naznake mnogo vece istine, istine koja bi mogla da prui odgovor
na jedno od najsloenijih pitanja u povesti."
J eza joj se spusti niz kicmu. Koje to pitanje?"
Zavalio se u stolici i poceo da cupka rub svoga plata. Pitanje kako kralj ili kraljica mogu da
nametnu svoje zakone kada medu podanicima imaju one koji se koriste madijama. Kada sam shvatio
kuda vode te naznake, sve sam ostalo ostavio po strani kako bih se posvetio potrazi za tom istinom, za
tim odgovorom, poto sam znao da je to vanije. Zbog toga sam tajne J ahaca zadrao za sebe: bio sam
zauzet svojom potragom. Odgovor na tu zackoljicu mora biti pronaden pre nego to obznanim bilo
koje drugo otkrice. Svet je vec ispunjen muKarna, pa bi bilo bolje da umirim vode pre nego to ih
ponovo uzburkam... Bilo mi je potrebno gotovo stotinu godina da pronadem podatak, a sad kada ga
imam, upotrebicu ga kako bih preoblikovao citavu Alageziju.

221
,Carolije predstavljaju veliku nepravdu na ovome svetu. Ne bi bile toliko nepravedne kad bi se
ta sposobnost javljala jedino medu krhkima - ona bi im nadomestila ono cega su ih okolnosti ili
slucajnost liile - ali nije tako. J aki takode imaju mogucnost da koriste madije i da time dobiju jo vie.
Dovoljno je da covek pogleda vilenjake i da vidi da govorim istinu. A ta potekoca nije suena samo
na pojedince, vec oteava i odnose medu narodima. Vilenjaci lake odravaju red u svom drutvu od
nas jer gotovo svaki vilenjak moe da se koristi cinima, pa retko bivaju preputeni tudoj milosti. Oni
imaju srece, ali mi nemamo, kao to je nemaju ni patuljci, pa cak ni ogavni Urgali. Mi smo u prilici da
ivimo tu, u Alageziji, samo zato to nam vilenjaci to doputaju. Ako poele, mogli bi da nas zbriu s
lica zemlje kao to poplava zbrie mravinjak. Ali nece vie biti tako, jer ja sam tu da se suprotstavim
njihovoj sili."
J ahaci im nikada ne bi dozvolili da nas pobiju ili oteraju."
Ne bi, ali dok su J ahaci postojali, zavisili smo od njihove dobre volje, a nije u redu da nae
blagostanje zavisi od drugih. J ahaci su nastali kao sredstvo za odravanje mira izmedu vilenjaka i
zmajeva, ali na kraju im je glavna svrha bila da odravaju vladavinu zakona diljem zemlje. Medutim,
oni nisu bili dovoljni za taj zadatak, kao to nisu dovoljni ni moji vracevi, moja Crna ruka. Problem je
pregolem da bi bilo koja skupina ljudi mogla da ga savlada. Moj je ivot dovoljan dokaz za to. Cak i
kada bi postojala pouzdana skupina vraceva, dovoljno veta da nadgleda sve ostale carobnjake u
Alageziji, spremna da se umea kada se pojavi i najmanji prekraj - i dalje bismo zavisili od onih cije
moci elimo da zauzdamo. Naposletku zemlja ne bi bila nimalo sigurnija nego to je sada. Ne, da
bismo reili taj problem, njime se moramo pozabaviti na mnogo dubljem, iskonskom nivou. Drevni su
znali kako, a sada znam i ja."
Galbatoriks se pomerio u stolici, te je uhvatila otar odsjaj njegovog oka, nalik na odsjaj lampe
uvucene u duboku pecinu. Uredicu da nijedan carobnjak vie ne bude kadar da povredi drugu osobu,
bila ona covek, patuljak ili vilenjak. Niko nece moci da baca cini ukoliko nema dozvolu, a bice
dozvoljene samo dobrocudne i korisne carolije. Cak ce i vilenjake obavezivati to pravilo, pa ce se
nauciti da dobro odmere svoje reci ili da uopte ne govore."
A ko ce izdavati te dozvole?", upitala ga je. Ko ce odlucivati o tome ta je doputeno, a ta
nije? Ti?"
Neko mora. Ja sam primetio ta nam je potrebno, ja sam otkrio sredstvo, pa cu ja sve to i
primeniti. Prima to s podsmehom? Onda se zapitaj: da li sam ja bio lo kralj? Budi iskrena. Prema
merilima mojih predaka, nisam bio prekomeran."
Bio si okrutan."
To nije isto... Ti si predvodila Vordene - razume teret koji pada na zapovednike. Zasigurno
si i sama shvatila koliku opasnost madije predstavljaju po stabilnost bilo koje kraljevine? Dacu ti samo
jedan primer: proveo sam vie vremena radeci na carolijama koje tite kraljevske kovanice od
krivotvorenja nego baveci se bilo kojim drugim zaduenjem. Ipak, ne sumnjam da tamo negde postoji
neki prepredeni vrac koji je pronaao nacin da zaobide moje zatitne cini, pa se posvetio izradi olovnih
novcica kojima moe da obmanjuje i velikae i obicnu raju. ta misli: zato sam se toliko posvetio
zabrani upotrebe madija po vascelom Carstvu?"
Zato to one predstavljaju opasnost za tebe."
Ne! Mnogo grei. One za mene ne predstavljaju nikakvu opasnost. Meni niko i nita ne
predstavlja opasnost. Medutim, vracevi su pretnja valjanom radu kraljevstva, a ja to necu dopustiti.
Zamisli kakav ce mir i napredak zavladati cim obaveem sve carobnjake ovog sveta zakonima nae
zemlje. Ljudi i patuljci vie se nece morati plaiti vilenjaka. J ahaci vie nece moci da namecu svoju
volju drugima. Oni koji ne mogu da se koriste madijama vie nikada nece biti plen onima koji mogu...
Alagezija ce biti izmenjena, a uz novu sigurnost izgradicemo bolje sutra, ciji deo i ti moe da bude.
Predi u moju slubu, Nasuada, i dobice priliku da nadgleda stvaranje sveta kakav nikada
nije postojao - sveta u kojem ce covek stajati ili pasti shodno snazi svojih udova i britkosti svoga uma,
a ne usled umenosti u caranju. Covek moe da ojaca svoje udove ili da pobolja um, ali nikada ne
moe da nauci da se koristi madijama ako nema urodenu sposobnost. Kao to rekoh, carolije
predstavljaju najvecu nepravdu, te cu, za dobro svih nas, nametnuti ogranicenja svim carobnjacima."
Zagledala se u pruge na tavanici upinjuci se da ga ne slua. Skoro sve to je rekao bee slicno
onome o cemu je i sama razmiljala. Bio je u pravu: madije predstavljaju najrazorniju silu na svetu i,
kada bi se dale urediti, Alagezija bi postala bolje mesto. Mrzela je to to nije bilo nicega to bi sprecilo
Eragona da...

222
Plave. Crvene. are izmeanih boja. Peckanje na opekotinama. Ocajnicki se trudila da se
usredsredi na bilo ta drugo osim na... ni na ta. Sve na ta je htela da pomisli bee nita.
Naziva me zlim. Proklinje mi ime i tei da me zbaci. Ali upamti jedno, Nasuada: nisam ja
otpoceo ovaj rat, i nisam odgovoran za one koji su izgubili ivote. J a ovo nisam traio. Ti si ovo
traila. J a bih bio sasvim zadovoljan da mogu da se posvetim svojim istraivanjima, ali Vordeni su
morali da ukradu Safirino jaje iz moje riznice, te ste ti i tvoj narod odgovorni za svu krv i jad koji
potom usledie. Vi ste, na kraju krajeva, ti koji haraju po zemlji, pale i kradu kako im volja, a ne ja. I ti
jo ima drskosti da ustvrdi da ja greim! Ako bi otila u kuce seljaka, oni bi ti rekli da se najvie
plae Vordena. Rekli bi ti kako od mojih vojnika trae zatitu i kako se nadaju da ce Carstvo poraziti
Vordene i da ce sve biti kao ranije."
Nasuada je oblizala usne. Mada je znala da bi je neustraivost mogla kotati, ipak je rekla:
Meni se cini da se previe buni... Da ti je dobrobit podanika glavna briga, ti bi jo pre mnogo nedelja
odleteo da se suoci s Vordenima, umesto to doputa da ti nekakva vojska hara po posedu. Moda,
dodue, nisi siguran u svoju moc kao to se pretvara da jesi. Ili se plai da ce vilenjaci preuzeti
Urubejn dok ne bude tu?" Po svojoj novoj navici, o Vordenima je govorila kao da o njima ne zna
nita vie nego o ma kojoj drugoj osobi u Carstvu.
Galbatoriks se uzvrpoljio, te ona zakljuci da eli da joj odgovori. No ona jo nije bila zavrila
svoje.
A ta je sa Urgalima? Ne moe da me ubeduje da je tvoj cilj pravedan kada si spreman da
istrebi citav narod samo da bi sebi olakao bol zbog smrti svog prvog zmaja. Na to nema odgovor,
hm, kritelju zakletve?... I ta ima da mi kae o zmajevima? Objasni mi zato si ih pobio toliko da si
osudio njihovu vrstu na lagano i neizbeno izumiranje. Naposletku mi objasni svoju zloupotrebu
Eldunarija koje si pokrao." U naletu besa, dopustila je sebi da joj to promakne. Izoblicio si ih,
izubijao i okovao po svojoj volji. Nema pravde u onome to ti radi, vec samo sebicnosti i gladi za
vlacu kojoj nema kraja."
Galbatoriks ju je dugo cutke posmatrao. Onda je videla kako mu se obrisi pomeraju kada je
prekrstio ruke. Mislim da se gvode dosad dovoljno uarilo. Murtae, izvoli... "
Stegla je pesnice zarivajuci nokte u kou, te miici pocee da joj se tresu uprkos njenim
naporima da ih umiri. J edna od gvozdenih ipaka zagrebla je rub mangala kada ju je Murtag povukao.
Okrenuo se ka njoj, a ona se zagledala u vrh usijanog metala. Onda je pogledala Murtaga u oci i videla
griu savesti i samoprezir koji se u njima skrivahu, te je obuze duboka tuga.
Koje smo mi budale, pomislila je. Koje smo mi bedne budale.
Potom vie nije imala snage za razmiljanje, pa se vratila vec izlizanim ritualima, dreci se za
njih kako bi preivela kao to se davljenik hvata za komad drveta.
Poto su Murtag i Galbatoriks otili, trpela je tolike bolove da nije imala snage ni za ta sem za
isprazno zurenje u are na tavanici. Upinjala se da ne zaplace. Istovremeno se i preznojavala i tresla od
jeze, kao da ju je spopala groznica, te ni na ta nije mogla da se usredsredi na vie od nekoliko
sekundi. Bol zbog opekotina nije se smirivao, to bi se dogodilo da su je posekli ili pretukli - tavie,
cinilo joj se da joj rane svaki put jo vie bride.
Zamurivi, usredsredila se na usporavanje disanja ne bi li tako primirila citavo telo.
Kada su je Galbatoriks i Murtag obili prvi put, bila je mnogo hrabrija. Psovala ih je i vredala,
cineci sve da ih povredi recima. Medutim, Galbatoriks ju je, preko Murtaga, naterao da trpi zbog svoje
neposlunosti, pa je ubrzo izgubila naklonost ka otvorenom otporu. Gvode ju je zastrailo: kad god bi
ga se setila, dolo bi joj da se sklupca u lopticu. Tokom njihove druge, najskorije posete, govorila je
najmanje to je mogla sve do onog izliva na kraju.
Pokuala je da proveri Galbatoriksovu tvrdnju da je ni on ni Murtag nece lagati. Ucinila je to
tako to mu je postavila pitanja o unutranjem poretku Carstva, o cinjenicama o kojima su je njene
uhode obavestile, to Galbatoriks nije znao. Zakljucila je da su joj Galbatoriks i Murtag govorili istinu,
ali ipak nije nameravala da poveruje ni u ta to je kralj rekao kada nije bilo nacina da proveri njegove
tvrdnje.
to se pak tice Murtaga, za njega nije bila sasvim sigurna. Kada je bio s kraljem, nije verovala
u njegove reci, ali kada je bio sam...
Nekoliko sati nakon njenog prvog mucnog razgovora s kraljem Galbatoriksom, kada je
konacno utonula u lagan, isprekidan san, Murtag je sam doao u Dvoranu Blagozborive, mutnog

223
pogleda i s mirisom pica u dahu. Stao je pokraj kamene ploce na kojoj je leala, pa se zablenuo u nju
cudnim, napacenim pogledom. Nije znala ta smera.
Na kraju se okrenuo, otiao do najblieg zida i srozao se na pod. Sedeo je priljubivi kolena uz
grudi, a duga racupana kosa skrivala mu je veci deo lica, i krv mu je kapala s razderane koe na
prstima desne ake. Nakon nekoliko minuta, posegnuo je u svoj kestenjasti prsnik - i dalje je nosio istu
odecu, ali nije nosio masku - pa je izvukao kamenu bocicu. Uzeo je nekoliko gutljaja, a onda je poceo
da prica.
On je pricao, a ona ga je sluala. Nije imala izbora, ali nije dopustila sebi da poveruje u ono
to joj je govorio. Bar ne isprva. Koliko je ona znala, sve to je govorio ili cinio moglo je biti deo
prevare osmiljene da zadobije njeno poverenje.
Murtag je poceo prilicno zbrkanom pricom o coveku zvanom Tornak, u kojoj se pominjala
neka nesreca na jahanju i neki savet koji mu je Tornak dao o tome kako bi jedan castan covek trebalo
da ivi. Nije uspela da razluci da li mu je Tornak bio prijatelj, sluga, dalji rodak ili meavina svega
toga, ali ko god da je bio, bilo je ocigledno da je Murtagu mnogo znacio.
Kada je dovrio besedu, Murtag joj je kazao: Galbatoriks namerava da te ubije... Zna da te
Elva ne cuva kao ranije, pa je zakljucio da je to pravi trenutak da te ubije. J a sam slucajno saznao za
njegove nakane. Bio sam s njim kada je izdao naredenje Crnoj ruci." Murtag je odmahnuo glavom. J a
sam kriv. J a sam ga ubedio da te umesto toga dovede ovamo, a njemu se to dopalo: znao je da ce tako
jo bre namamiti Eragona da dode ovamo... Bio je to jedini nacin da ga sprecim da te ubije... ao mi
je... ao mi je..." Zagnjurio je glavu medu ruke.
Vie bih volela da sam umrla."
Znam", rekao joj je promuklim glasom. Moe li mi oprostiti?"
Nije mu odgovorila. Bilo joj je jo neprijatnije zbog njegovog priznanja. Zato je njemu stalo
do njenog ivota i ta li ocekuje zauzvrat?
Murtag neko vreme nije rekao vie nita o tome. Onda joj je - napola placuci, napola besneci -
ispricao o svome odrastanju na Galbatoriksovom dvoru, o nepoverenju i ljubomori s kojima se
suocavao kao sin Morzanov, o velikaima koji su hteli da ga iskoriste kako bi se umilili kralju i o
svojoj cenji za majkom koje se gotovo nije ni secao. Dvaput je spomenuo i Eragona, proklinjuci ga
kao budalu koju prati sreca. Ne bi on bio toliko uspean da su nam uloge obrnute. Ali naa majka je
odabrala da njega odnese u Karvahol, a ne mene." Pljunuo je na pod.
Smatrala je da taj izliv prilici samosaaljivom placljivku, pa je ta njegova slabost samo
podstakla prezir u njoj; no potom joj je prepricao kako su ga Blizanci oteli iz Farden Dura, kako su ga
zlostavljali na putu do Urubejna i kako mu je Galbatoriks slomio duh cim su stigli. Neka mucenja koja
joj je opisao behu gora od njenih, te je osetila izvesno saosecanje.
Trn je zapecatio moj kraj", na kraju priznade Murtag, kada se zbog mene izlegao i kada smo
se zbliili..." Odmahnuo je glavom. Volim ga. Kako i ne bih? Volim ga kao to Eragon voli Safiru.
Izgubio sam se cim sam ga prvi put dodirnuo. Galbatoriks ga je upotrebio protiv mene. Trn je bio jaci
od mene. Nije se predavao. Ali nisam mogao da gledam kako pati, pa sam se zakleo na vernost kralju,
a nakon toga... " Murtagove se usne zgroeno povie: Nakon toga, Galbatoriks mi se uvukao u um.
Otkrio je sve o meni, a onda mi je otkrio moje pravo ime. I tako sam sada njegov... Njegov zauvek."
Naslonivi glavu na zid, sklopio je oci, i ona vide kako mu se suze kotrljaju niz obraze.
Kasnije je ustao i otiao do vrata, ali zastao je pokraj nje kako bi je dodirnuo po ramenu.
Primetila je da su mu nokti cisti i iseceni, mada ne besprekorno kao nokti njenog tamnicara.
Promrmljao je nekoliko reci na drevnom jeziku i, tren kasnije, njenog bola nestade mada su joj rane i
dalje izgledale isto.
Kada je sklonio ruku, rekla mu je: Ne mogu da oprostim... ali mogu da razumem."
On joj klimnu, te otetura napolje ostavljajuci je da se pita da li je upravo pronala saveznika.

224
SITNE NEPOSLUNOSTI

Leeci na kamenoj ploci, preznojavajuci se i drhteci, trpeci bol u svakom delu tela, Nasuada
odjednom poele da se Murtag vrati, kako bi je bar malo reio muka.
Kada su se vrata osmougaone odaje konacno otvorila, nije mogla da potisne osecaj olakanja,
ali taj osecaj se ubrzo pretvorio u ogorceno razocaranje, kada je zacula kako njen tamnicar vuce noge
po stepenitu koje je vodilo dole u odaju.
Kao i prethodnog puta, taj zdepasti covek uzanih ramena oprao joj je rane vlanom krpom, pa
ih je previo trakama platna. Kada ju je oslobodio okova kako bi mogla da poseti nunik, otkrila je da je
isuvie slaba da bi pokuala da uzme no s tacne s hranom. Zadovoljila se time to je zahvalila coveku
na pomoci i time to mu je, po drugi put, pohvalila nokte, koji behu jo blistaviji nego ranije, i koje je
on sasvim ocito i e-leo da joj pokae, poto je neprekidno stavljao ruke pred nju tako da ih vidi.
Nakon to ju je nahranio i izaao, pokuala je da odspava, ali je zbog neprekidnih bolova
mogla jedino da odrema.

Oci joj se naglo otvorie kada je zacula bucno otvaranje vrata.
Zar opet?, pomislila je pred talasom panike. Tako brzo? Ne mogu vie... nisam dovoljno jaka.
Onda je zauzdala svoje strahove, te rece sebi: Da to nisi radila! Da nisi govorila takve stvari, jer e
poeti da veruje u njih. No iako je uspela da ovlada svojim svesnim reakcijama, nije mogla da spreci
srce da tuce dvaput bre nego inace.
Odajom odjeknue koraci jedne osobe, a onda joj se Murtag pojavi na rubu vidika. Nosio je
masku, a izraz ispod nje bee ozbiljan.
Ovoga puta ju je odmah iscelio, ne odugovlaceci. Olakanje koje je osetila kada joj je bol
uminuo bee toliko snano da se granicilo sa ekstazom. Nikada ne bee iskusila osecaj ugodniji od tog
umirivanja bola.
Blago je uzdahnula pred tim osecajem: Hvala ti."
Murtag joj klimnu, a onda ode do zida i sede na isto mesto kao ranije.
Osmatrala ga je nekoliko trenutaka. Koa na prstima bila mu je glatka i ponovo citava, a on se
cinio treznim, mada je bio namrgoden i cutljiv. Odeca, koja je ranije bila cista, sada bee iskidana,
iskrzana i izbuena, a primetila je i nekoliko isecenih delova sa unutranje strane rukava. Zapitala se
da li je bio u nekoj carci.
Zna li Galbatoriks da si tu?", upitala ga je najzad.
Moguce je, ali sumnjam. Zauzet je; zabavlja se sa svojim omiljenim alonicama. Ili to, ili
spava. Gluvo je doba noci. Osim toga, bacio sam cini, te niko ne moe da nas oslukuje. On moe da
ih probije, ali ja bih to odmah primetio."
,,A ta ako te otkrije?"
Murtag slegnu ramenima.
Otkrice, zna i sama, ako mi previe istroi i srui odbranu."
Onda mu to nemoj dopustiti. J aci si od mene, nema nikoga preko koga moe da ti preti. Za
razliku od mene, ti bar moe da mu se odupre... Vordeni nam se pribliavaju s vilenjacima sa severa.
Ako izdri jo nekoliko dana, moda... moda ce te oni osloboditi."
Ali ti ne veruje da oni to mogu, je li tako?"
Ponovo je slegnuo ramenima.
Onda mi pomozi da pobegnem."
Iz njegovog se grla razlee otar grohot. Kako? Maltene ni cizme ne mogu da obujem bez
Galbatoriksove dozvole."
Mogao bi da mi popusti okove i da ostavi vrata otkljucana kada bude odlazio."
Gornja mu se usna podrugljivo izvi. Dva su coveka postavljena ispred vrata, a na ovu sobu su
bacene cini koje ce upozoriti Galbatoriksa ako zatocenik kroci van; izmedu vrata i najblie kapije ima
na stotine straara. U najboljem slucaju, stigla bi do kraja hodnika..."
Moda, ali ipak bih volela da pokuam."
Samo bi sebi navukla smrt na vrat."
Pomozi mi. Sigurna sam da bi mogao da pronade nacin da zaobide njegove cini."
Ne mogu. Moje me zakletve sprecavaju da koristim carolije protiv njega."

225
,,A straari? Ako im bude odvracao panju dok ja budem ila do kapije, mogla bih da se
sakrijem negde u gradu, a onda ne bi bilo vano da li Galbatoriks zna..."
,Citav je grad njegov. Osim toga, kud god da ode, pronaao bi te pomocu carolija. J edini
nacin da dospe na sigurno jeste da se dovoljno udalji pre nego to se oglase njegove uzbune, ali to ti
ne bi polo za rukom cak ni da odleti na zmaju."
Sigurno postoji nacin!"
Eh, da postoji..." Kiselo se osmehnuo, te je oborio pogled. Nema svrhe ni razbijati glavu
povodom toga."
Iznerviravi se, usmerila je pogled ka tavanici. Zatim rece: Onda me bar oslobodi ovih
okova."
On ogorceno izdahnu.
Da bar malo ustanem", rekla je. Grozno mi je ovo leanje na kamenu, a i oci me bole kada
moram da ih iskolacim kako bih te videla tamo dole."
Dvoumio se, ali onda ustade u jednom gipkom pokretu te ode do kamene ploce i poce da joj
otvara okove oko zglavaka i glenjeva. Ali nemoj misliti da moe da me ubije", rekao joj je
priguenim glasom, poto ne moe."
Cim ju je oslobodio, vratio se na svoje staro mesto, te se ponovo spustio na pod i nastavio da
zuri u daljinu. Pomislila je da je to njegov nacin da joj da malo privatnosti kada se pridigla i spustila
noge preko ivice kamene ploce. Spavacica joj je bila u dronjcima, spaljena na desetak mesta, te joj nije
mnogo pokrivala telo, a ionako je bila tanka i oskudna.
Osetila je hladan mramor pod stopalima kada je krenula ka Murtagu kako bi sela kraj njega.
Obavila je ruke oko sebe pokuavajuci da prikrije nagotu.
Da li ti je Tornak zaista bio jedini prijatelj dok si odrastao?", upitala ga je.
Murtag i dalje nije gledao u nju. Nije, ali bio je neto najblie ocu to sam ikada imao. Ucio
me je, teio... grdio me kada bih bio previe nadmen i sprecio me da ispadnem magarac ni sam ne
znam koliko puta. Da je jo iv, izlemao bi me na mrtvo ime zbog toga to sam se onako napio pre
neki dan."
Rekao si mi da je umro tokom tvog bekstva iz Urubejna?"
Frknuo je. Mislio sam da sam mnogo pametan. Podmitio sam jednog cuvara da bi ostavio
jednu od sporednih kapija otvorenu. Hteli smo da se iskrademo iz grada pod okriljem tame, a
Galbatoriks bi sve to otkrio tek kada bi bilo prekasno da nas uhvati. Ali on je sve znao od samog
pocetka. Nisam siguran kako, ali pretpostavljam da me je nadgledao sve vreme. Kada smo Tornak i ja
proli kroz kapiju, s druge strane zatekosmo vojnike koji su nas cekali... Imali su naredbu da nas vrate
neozledene, ali mi smo im pruili otpor, pa je jedan od njih ubio Tornaka. Najbolji macevalac u
vascelome Carstvu ubijen je noem u leda."
Galbatoriks vam je dopustio da pobegnete?"
Mislim da nije ocekivao da cemo se boriti. Osim toga, panja mu je te noci bila usmerena na
neto drugo."
Namrtila se zapazivi cudan poluosmeh na Murtagovom licu.
Brojao sam dane", rekao je. To se zbilo u vreme kada su Ra'zaci bili u dolini Palansar, u
potrazi za Safirinim jajetom. Eto, ispada da je Eragon izgubio svog usvojitelja gotovo u isto vreme
kada sam ja izgubio svog. Sudba ima surov smisao za alu, je 1' da?"
Da, ima... Ali ako te je Galbatoriks nadgledao, zato ti nije uao u trag? Kasnije bi te vratio u
Urubejn."
Mislim da se poigravao mnome. Otiao sam na imanje coveka za kojeg sam mislio da mogu
da mu verujem. Kao i obicno, pogreio sam, mada sam to otkrio tek kasnije, nakon to su me Blizanci
vratili ovamo. Galbatoriks je znao gde se nalazim, i znao je da sam jo besan zbog Tornakove
pogibije, pa mu je odgovaralo da me ostavi na tom imanju dok on lovi Eragona i Broma... Ali ja sam
ga iznenadio: otiao sam odatle i naao sam se na putu ka Dras Leoni pre no to je on primetio moj
nestanak. Zato je Galbatoriks i otiao u Dras Leonu, zna? Ne da bi prekorio gospodara Tabora zbog
njegovog ponaanja, mada je i to zasigurno ucinio, vec da bi mene pronaao. Ali malo je zakasnio. Pre
no to je on stigao u grad, ja sam se spojio sa Eragonom i Safirom, pa smo zajedno krenuli za Dilid."
Zato si otiao?", upitala ga je.
Zar ti Eragon nije ispricao? Zato to..."

226
Ne, ne mislim na Dras Leonu. Zato si otiao s tog imanja? Tamo si bio na sigurnom, ili se
bar tebi tako cinilo. Zato si ga napustio?"
Murtag je pocutao. Hteo sam da uzvratim Galbatoriksu, a hteo sam i da se za mene procuje
neovisno od slave moga oca. Citavog su me ivota ljudi drugacije posmatrali jer sam sin Morzanov.
Hteo sam da me potuju zbog mojih dela, ne zbog njegovih." Konacno je pogledao u nju, hitro,
krajickom oka. Pretpostavljam da sam i dobio ono to sam hteo, ali sudbina je ponovo pokazala svoj
cudan smisao za alu."
Zapitala se da li je na Galbatoriksovom dvoru postojao bilo ko drugi do koga mu bee stalo, ali
zakljucila je da bi ta tema mogla biti opasna, pa ga je upitala: Koliko Galbatoriks zna o Vordenima?"
Zna sve, barem koliko se meni cini. Ima vie uhoda nego to ti misli."
Slegnula je stomak rukama osetivi grc: Postoji li neki nacin na koji bi on mogao biti
ubijen?"
Noem. Macem. Strelom. Otrovom. Madijama. Uobicajeni nacini. Ali zackoljica je u tome
to je bacio previe cini oko sebe da bi se bilo kome pruila prilika da ga povredi. Eragon ima vie
srece od ostalih: Galbatoriks ne eli da ga ubije, pa ce moda imati vie prilika da napadne kralja. Ali
cak i kada bi ga napao stotinu puta, Eragon ne bi mogao da se probije kroz Galbatoriksove zatitne
cini."
Svaka zagonetka ima svoje reenje, kao to i svaki covek ima svoje slabosti", ostade pri
svome Nasuada. Voli li bilo koju od svojih naloni-ca?"
Izraz na Murtagovom licu bee odgovor. Onda on rece: ,,A da li bi bilo toliko loe da
Galbatoriks ostane kralj? Svet koji je on zamislio jeste dobar svet. Ako porazi Vordene, citava ce
Alagezija dobiti mir. Stavice tacku na zloupotrebu madija, a vilenjaci, patuljci i ljudi vie nece imati
razloga da se medusobno mrze. tavie, ako Vordeni izgube, Eragon i ja cemo ponovo moci da
budemo zajedno, kao to bi braca i trebalo da budu. Ako pak pobede, ta pobeda ce doneti smrt i meni i
Trnu. Nema druge."
J e l`? A ta cemo sa mnom?", upitala ga je. Ako Galbatoriks pobedi, hocu li postati njegova
robinja, da mi nareduje kako mu se prohte?" Murtag nije hteo da joj odgovori, ali videla je kako mu se
steu ile na akama. Ne sme da odustaje, Murtae."
Kakav izbor imam?", viknuo je ispunivi odaju odjecima.
Ustala je i zagledala se u njega. Moe da se bori! Gledaj me u oci... Gledaj me!"
Snebivljivo je podigao pogled.
Uvek moe da pronade nacin da ga podriva. Eto, upravo to moe! Cak i ako ti zakletve
doputaju samo najsitnije neposlunosti, i najsitnije neposlunosti mogu da izazovu njegov kraj."
Ponovila je pitanje kako bi ga bolje naglasila: Kakav izbor ima? Moe da bude bespomocan i
bedan do kraja ivota. Moe da dopusti Galbatoriksu da te pretvori u cudovite. Ili se moe boriti!"
Rairila je ruke kako bi mu pokazala opekotine. Da li uiva kada me muci?"
Ne!", uzviknuo je.
Pa onda se bori, pobogu! Mora da se bori, inace ce izgubiti sebe, a to ce se desiti i s
Trnom."
Nije se ni makla kada je skocio na noge gipko poput macke i krenuo ka njoj. Zaustavio se na
svega nekoliko centimetara od nje. Miici u vilici su mu se skupljali i stezali dok ju je streljao
pogledom, duboko diuci kroz nozdrve. Odmah je prepoznala taj izraz jer ga je cesto vidala. Bee to
lice coveka kojem je povreden ponos i koji eli da oamari osobu koja ga je uvredila. Bilo je opasno
izazivati ga dalje, ali znala je da mora jer joj se moda nikada ne bi ukazala druga prilika.
Ako ja mogu i dalje da se borim", rekla mu je, moe i ti."
Nazad na kamen", rece joj grubo.
Znam da nisi kukavica, Murtae. Bolje je umreti nego iveti kao rob nekoga poput
Galbatoriksa. Tada bi bar mogao da ucini neto dobro, pa bi ti ime moda i pamtili sa izvesnim
potovanjem kada tebe vie ne bude."
Nazad na kamen", zareao je cepavi je za ruku i poceo da je vuce ka kamenoj ploci.
Dopustila mu je da je gurne na gromadu boje pepela, da joj zatvori okove oko zglavaka i
glenjeva i da joj stegne remen oko glave. Kada je zavrio, zaustavio se zureci u nju mracnim,
izbezumljenim pogledom, tela napetog poput strune.

227
Mora da odluci da li si spreman da rizikuje sopstveni ivot kako bi se spasao", rekla mu je.
Kako bi spasao i sebe i Trna. I mora da odluci sada, dok jo imamo vremena. Zapitaj se: ta bi
Tornak eleo da ucini?"
Ne pruajuci joj odgovor, Murtag je ispruio desnu ruku i spustio je na njene grudi. Osetila je
njegov uareni dlan na koi, a onda joj od iznenadnog dodira zastade dah.
Onda je, jedva cujnije od apata, poceo da govori na drevnom jeziku. Kad su preko njegovih
usana potekle te nepoznate reci, u njoj poce da raste strah.
Cinilo joj se da je govorio bar nekoliko minuta. Nije se osecala drugacije kada je zavrio, ali to
ne mora da bude ni dobar ni lo znak kada su madije posredi.
Sve vazduh prostrujao joj je preko grudi, hladeci ih, kada je Murtag podigao ruku.
Odmakavi se od nje, krenuo je ka ulazu u odaju. Ba kad je htela da mu dovikne, da ga pita ta joj je
to ucinio, on zastade i rece: To bi trebalo da te zatiti od bola bilo kakve rane, ali morace da se
pretvara da nije tako, kako Galbatoriks ne bi otkrio ta sam ucinio."
Potom je izaao.
Hvala ti", apnula je praznoj odaji.

Provela je mnogo vremena razmiljajuci o njihovom razgovoru. Cinilo joj se malo verovatnim
da je Galbatoriks poslao Murtaga da porazgovara s njom, ali to, bilo verovatno ili ne, ipak bee jedna
mogucnost. Nije mogla ni da odgonetne da li je Murtag, duboko u srcu, dobra ili loa osoba. Prisetila
se kralja Hrotgara, koji joj bee poput strica dok je odrastala, pa se setila kako ga je Murtag ubio na
Ognjenoj ravnici. Potom se opet prisetila Murtagovog detinjstva i mnogih potekoca s kojima se
suocio, i kako je dopustio Eragonu i Safiri da pobegnu iako je sasvim lako mogao da ih dovede u
Urubejn.
No cak i ako je Murtag nekada bio castan i pouzdan, prinudna sluba ga je moda iskvarila.
Naposletku je zakljucila da ce zaboraviti Murtagovu prolost i da ce suditi o njemu iskljucivo
prema njegovim sadanjim potezima. Dobar, lo ili i jedno i drugo, ipak je bio moguci saveznik, a njoj
je njegova pomoc bila potrebna. Ako se i ispostavi da je lagao, njoj svakako nece biti gore. Ali ako se
ispostavi da je bio iskren, onda bi moda mogla da pobegne iz Urubejna, a to je bilo vredno rizika.
Oslobodena bola, utonula je u dubok, dugacak san, prvi put otkako je stigla u prestonicu.
Probudila se s vie nade u sebi nego ranije, pa se vratila pracenju prugica naslikanih na tavanici. Tanka
plava linija koju je pratila navela ju je da primeti mali beli oblik u uglu jedne plocice, to joj je ranije
promaklo. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati da je to mesto s kog je otpao okrajak plocice.
Taj ju je prizor zabavio, poto joj je bilo zanimljivo, a donekle i uteno, da otkrije da
Galbatoriksova savrena odaja ipak nije savrena i da, uprkos njegovim tvrdnjama, on ipak nije
svemoguc i nepogreiv.
Kada su se vrata odaje ponovo otvorila, tamnicar joj je, pretpostavila je, doneo rucak.
Zamolila ga je da je nahrani pre nego to je oslobodi okova, rekavi mu da je strahovito gladna, to i
nije bila la.
Na njeno zadovoljstvo, on se saglasio, mada nije rekao ni rec; uputio joj je onaj grozni,
skobasti osmeh, pa je seo na rub kamene ploce. Dok ju je kaikom hranio toplom kaom, ona je bre-
bolje pokuavala da obuhvati sve mogucnosti, poto je znala da ce joj se pruiti samo jedna prilika da
dela.
Zbog napetosti, bilo joj je teko da svari hranu. No nekako je uspela, a kada je canak ostao
prazan i kada je popila vode, pripremila se za akciju.
Covek je, po obicaju, spustio tacnu pokraj suprotnog zida, blizu mesta na kojem je Murtag
ranije sedeo, moda tri metra od vrata nunika.
Poto ju je oslobodio okova, skliznula je s kamene ploce. Tikvoglavi covek je posegnuo ka
njoj da joj uhvati levu ruku, ali ona je podigla aku i najmilozvucnijim glasom rekla: Hvala ti, ali
sada mogu i sama da stojim."
Tamnicar je oklevao, ali ponovo se osmehnuo i dvaput kljocnuo zubima, kao da hoce da joj
kae: Pa dobro, drago mi je zbog tebe!"
Krenuli su ka nuniku - ona napred, on tik iza nje. Kada je nacinila treci korak, namerno je
izvila desni gleanj, te se poprecno zateturala na drugu stranu sobe. Covek viknu pokuavajuci da je
uhvati, te je osetila njegove debele prste kako se sklapaju u vazduhu iznad njenog vrata, ali bio je
prespor, pa je izbegla njegov stisak.

228
Citavom se duinom opruila po tacni, usput polomivi krcag u kojem je jo bilo podosta
razvodnjenog vina, a i drveni canak odlete po podu tandrcuci. Namerno je pala na desnu ruku, pa je,
cim je napipala tacnu, prstima potraila metalnu kaiku.
J ao!", viknula je kao da se povredila, te se okrenula ka coveku dajuci sve od sebe da izgleda
oaloceno. Moda ipak nisam bila spremna da hodam sama", rekla mu je, te mu se pomirljivo
osmehnula. Palcem je napipala drku kaike, pa ju je zgrabila ba kad ju je covek povukao s poda.
Odmerivi je, namrekao je nos, zgroen njenom spavacicom natopljenom vinom. Ona je
gurnula ruku iza sebe, te je provukla drku kaike kroz rupu na porubu spavacice. Potom je ispruila
ruke da bi mu pokazala da nita nije uzela.
Covek zabrunda, zgrabi je za drugu ruku i odvede je do nunika. Cim je ona ula, on se
odvukao do tacne mrmljajuci sebi u bradu.
Zatvorivi vrata, izvukla je kaiku iz spavacice, pa ju je gurnula izmedu usana i stala da cupa
nekoliko vlasi kose s potiljka, gde behu najdue. Radeci najbre to je mogla, stisnula je jedan kraj
sakupljenih dlaka prstima leve ruke, a onda je prevukla vlasi preko butine dlanom desne ake,
uvijajuci ih u jednu nit. Sva joj se koa najeila kada je shvatila da je nit prekratka. Usplahireno
petljajuci prstima, nekako je odvezala krajeve, pa je spustila nit na pod.
Icupala je jo vlasi, pa je i njih uvila u drugu nit, koju je privezala kao prvu.
Znajuci da joj je ostalo svega nekoliko sekundi, kleknula je na jedno koleno, te je vezala dve
niti u cvor. Potom je izvadila kaiku iz usta kako bi je tankom niti privezala za unutranju stranu leve
noge, gde ce biti pokrivena rubom spavacice.
Morala je da je stavi na levu nogu poto joj je Galbatoriks uvek sedeo s desne strane.
Ustavi, proverila je da li je kaika skrivena, a onda je nacinila nekoliko koraka da vidi da li ce
spasti.
Nije spala.
Odahnula je sa olakanjem. Sada je glavni izazov bio povratak do kamene ploce - njen
tamnicar nije smeo da zapazi ta je uradila.
Covek ju je cekao kada je otvorila vrata nunika. Namrgodeno ju je pogledao, spojivi retke
obrve u ravnu liniju.
Kaiku", rece joj, gnjececi tu rec jezikom kao da je parce prekuvanog pakanata.
Podigla je bradu i pokazala mu ka dnu nunika.
J o se vie namrgodio. Uao je u tu prostoriju da bi paljivo proverio zidove, pod, tavanicu i
sve ostalo, a onda je izjurio napolje. Ponovo je zakrgutao, ceuci se po lukovicastoj glavi. Delovao je
nezadovoljno, a i pomalo povredeno, cinilo joj se, zbog toga to bi ona bacila kaiku. Ranije je bila
fina prema njemu, pa je znala da bi ga takav tricav cin prkosa zbunio i naljutio.
Oduprla se porivu da se odmakne kada je zakoracio prema njoj i spustio joj svoje teke ruke na
glavu kako bi joj proao kroz kosu prstima. Snudio se poto nije pronaao kaiku. Zgrabivi je za
ruku, odveo ju je do kamene ploce, te joj je ponovo namakao okove.
Onda je, naduren, uzeo tacnu i odvukao se iz odaje.
Sacekala je da bi se uverila da je otiao, pa je ispruila prste leve ruke i povukla rub spavacice
centimetar po centimetar.
Na licu joj se pojavio irok osmeh kada je vrhom kaiprsta napipala donji deo kaike.
Sada je imala oruje.

* * *

229
KRUNA OD LEDA I SNEGA

Kada prvi zraci svetlosti zarudee po povrini uzburkanog mora osvetljavajuci grebene
providnih talasa to blistahu kao da behu isklesani od kristala, Eragon se prenuo iz snovidenja i
zagledao se ka
severozapadu, znatieljno ocekujuci da vidi ta ce mu svetlost otkriti od oblaka koji su se
nakupljali u daljini.
Prizor koji je ugledao uznemirio ga je: oblaci su zauzimali gotovo polovinu horizonta, a
najveci oblaci naizgled behu visoki gotovo kao vrhovi Beor planina, previsoki da bi ih Safira
nadletela. J edini komad cistog neba pruao se tacno iza njih, a i to parce ce nestati kada ga oluja bude
obujmila svojim rukama.
Moraemo da proletimo kroz njih, rece Glejdr, a Eragon oseti strepnju u Safiri.
Zato ne bismo pokuali da ih zaobiemo?, upitala je.
Eragon je znao da Glejdr preko Safire proucava oblik oblaka. Zlatni zmaj najzad rece; Ne
elim da previe skree s puta. Ostaje nam jo mnogo kilometara, a ako te izda snaga...
Onda mi moe posuditi svoju za lebdenje.
Hmmm. Ipak je bolje biti obazriv i promiljen. Viao sam ovakvo nevreme. Vee je nego to se
tebi ini. Da bi ga zaobila, morala bi da odleti toliko daleko na zapad da bi se previe udaljila od
Vroengarda, pa bi ti, najverovatnije, bio potreban jo jedan dan da stigne do kopna.
Vroengard nije toliko daleko, rekla je.
Nije, ali vetar e nas usporiti. Osim toga, instinkti mi govore da se ova oluja prostire sve do
ostrva. I ovako i onako, moraemo da proletimo kroz nju. Meutim, nema potrebe da idemo pravo
kroz njeno sredite. Vidi li onaj procep izmeu ona dva mala stuba na zapadu?
Vidim.
Idi tamo, pa emo moda pronai siguran put kroz oblake.
Eragon se uhvatio za prednji deo sedla kada je Safira pognula levo rame kako bi se okrenula
ka zapadu i usmerila se ka procepu koji joj je Glejdr pokazao. Zevnuo je i protrljao oci dok se ona
preusmeravala, a onda se okrenuo da bi izvadio jabuku i nekoliko traka suene govedine iz torbi
privezanih pozadi. Bee to skroman dorucak, ali nije bio mnogo gladan; osim toga, obilan obrok je
umeo da mu uznemiri stomak dok bi leteo na Safiri.
Dok je jeo, malo je posmatrao oblake, a malo svetlucavo more. Prilicno ga je onespokojila
pomisao da ispod njih nema nicega sem vode i da je najblie tvrdo tlo, kopno, prema njegovoj proceni,
udaljeno vie od stotinu kilometara. Zadrhtao je zamislivi kako tonu u ledene, neumoljive morske
dubine. Zapitao se ta li lei na dnu, pa mu je sinulo da bi, pomocu madija, verovatno mogao da
otputuje dole i otkrije, mada ga to nije mnogo privlacilo. Vodeni bezdan bee isuvie mracan i isuvie
opasan za njegov ukus. Nije to bilo mesto, zakljucio je, ka kom bi bica poput njega trebalo da se upute.
Bice bolje da ga ostavi kojekakvim cudnovatim stvorenjima koja vec ive tamo.
Kako je jutro odmicalo, postajalo im je jasno da se oblaci nalaze mnogo dalje nego to im se
isprva cinilo, i da je, kao to je Glejdr i rekao, oluja mnogo veca nego to su Eragon i Safira zamiljali.
Zaduvao je i lagan ceoni vetar, to je Safiri donekle otealo let, mada je i dalje dobro
napredovala.
Dok su jo bili nekoliko kilometara dalje od ruba oluje, Safira je iznenadila Eragona i Glejdra
upustivi se u lagano poniranje kako bi letela blizu povrine vode.
Kada se spustila, Glejdr rece: Safira, ta si to sad naumila?
Radoznala sam, odgovorila mu je. A i volela bih da malo odmorim krila pre nego to uem u
oblake.
Letela je tik iznad talasa, te se u njenom odrazu ispod njih i u njenoj senci ispred njih video
svaki njen pokret. Kao da su dva avetinjska saput-nika zajedno letela, jedan taman a drugi svetao.
Potom je obrnula krila, te je usporila, hitro mahnuvi tri puta, a onda se spustila na vodu. Omaja ih
pokropi sa obe strane njenog vrata kada je prsima zaorala talase, prskajuci Eragona stotinama
kapljica.
Voda bee hladna, ali vazduh se oko njih cinio topao nakon dugog leta, cak toliko topao da je
Eragon odvezao plat i skinuo rukavice.

230
Safira je skupila krila, mirno plutajuci gore-dole u ritmu talasa. Eragon ugleda nekoliko
busenova smedih algi s desne strane. Te biljke behu razgranate poput bunja, na granama su imale
nekakve bobicaste mehurice.
Daleko iznad njih, na visini s koje je Safira sletela, Eragon ugleda dva albatrosa sa crnim
perjem na vrhovima krila kako lete podalje od golemog zida od oblaka. Taj mu je prizor samo
produbio teskobu: te morske ptice podsetie ga ono kada je ugledao vucji copor kako trci pokraj krda
jelena dok skupa bee od umskog poara na Kicmi.
Da imamo iole pameti, rekao je Safiri, sad bismo se okrenuli i vratili se.
Da imamo iole pameti, napustili bismo Alageziju i ne bismo se nikada vratili, uzvratila mu je.
Povivi vrat, zagnjurila je njuku u more, a onda je protresla glavom i nekoliko puta zapalacala
grimiznim jezikom kao da je upravo okusila neto fino.
Ali Eragon potom oseti paniku u Glejdru, i stari zmaj zagrme: Polei! Odmah, odmah, odmah!
Polei!
Safira nije troila vreme na pitanja. Uz zvuk slican grmljavini, rastvorila je krila zamahala
njima odiuci se s vode.
Nagnuvi se napred, Eragon cepa rub sedla kako ne bi pao. Safira je krilima podigla
izmaglicu koja ga je napola zaslepila, pa je umom morao da potrai ono to je uzbunilo Glejdra.
Duboko pod njima, osetio je kako se neto die ka Safirinom stomaku bre nego to je mislio
da je moguce, neto ledeno i ogromno... ispunjeno nezasitom, neutoljivom gladi. Pokuao je da ga
zaplai, da ga odbije, ali to stvorenje bee nepoznato i neumoljivo, i kao da uopte nije primecivalo
Eragona. U cudnovatim, mracnim ponorima njegove svesti, naslutio je secanja na nebrojena leta
provedena u usamljenom tumaranju po ledenom moru, i kao lovac i kao lovina.
I sam ponet panikom, Eragon napipa balcak Brisingra dok se Safira jo odvajala od vode
hitajuci ka nebu. Safira! Bre!, nemo joj je doviknuo.
Polako je dostigla i ubrzanje i visinu, ali bela voda naglo prsnu iza nje i Eragon ugleda blistave
sive celjusti kako izranjaju iz pene. Celjusti behu dovoljno ogromne da kroz njih prode konj sa sve
konjanikom, i pritom behu ispunjene stotinama svetlucavih belih zuba.
Safira je bila svesna onoga to je on ugledao, te se estoko izvila u stranu pokuavajuci da
izbegne razjapljene celjusti i parajuci vodu vrhom krila. Tren kasnije, Eragon zacu i oseti kako ono
stvorenje kljoca celjustima.
Iglicasti mu zubi promaie Safirin rep za svega nekoliko centimetara.
Kada cudovite pade nazad u vodu, uspeo je da vidi i ostatak njegovog tela: glava mu bee
izduena i cokasta. Nekakvi kocati hrbati trcali su mu iznad ociju, a sa spoljne strane oba hrbata
rasla mu je po jedna uasta hvataljka; Eragon je procenio da je dugacka vie od tri metra. Vrat toga
stvorenja podsetio ga je na golemu, rebrastu zmijurinu. Ono to se videlo od njegovog torza bee
glatko i snano gradeno, neverovatno nabijeno. Dva veslasta peraja izvirala su mu sa obe strane grudi,
bespomocno mlatarajuci u vazduhu.
Stvorenje je palo na bok, te nov, jaci nalet omaje polete ka nebu.
Tik pre no to ce se talasi zatvoriti nad tom nemani, Eragon se zagledao u njeno jedino oko
okrenuto nagore, crno poput kapi katrana. Zloba koja se u njemu krila, nepatvorena mrnja, gnev i
srdba koje je nazreo u razrogacenom pogledu toga stvorenja behu dovoljni da nateraju Eragona da se
nakostrei od jeze i da zaali to se u tom trenutku ne nalazi usred pustinje Hadarak. Smatrao je da bi
jedino tamo bio zaticen od praiskonske gladi toga stvorenja.
Dok mu je srce ludo tuklo, popustio je stisak oko Brisingra, te se srozao preko prednjeg dela
sedla. ta to bi?"
Nidhval, rece mu Glejdr.
Eragon se namrtio. Nije se mogao setiti da je citao o necemu takvom u Elesmeri. ta je
nidhval?
Oni su ti veoma retki, te se o njima ne pria esto. Oni su ti u moru ono to su fanghuri u
vazduhu. I jedni i drugi su srodnici zmajeva. Mada smo po izgledu veoma razliiti, nidhvali su nam
zapravo sliniji od kretavih fanghura. Pametni su, i ak imaju neto slino Eldunariju u grudima, to
im, prema naim verovanjima, omoguava da na due vreme zarone u velike dubine.
Mogu li da bljuju vatru?
Ne, ali i oni, poput fanghura, esto koriste mo svoga uma kako bi onesposobili svoj plen, to
je mnogo zmajeva i samo otkrilo, na svoju alost.

231
Oni jedu pripadnike svoje vrste?, upita Safira.
Oni nas ne smatraju slinima, odgovori joj Glejdr. Ali da, jedu i svoje, to je zapravo jedan od
razloga za to to na svetu ima vrlo malo nidhvala. Njih ne zanima ta se zbiva van njihovog sveta, te je
svaki pokuaj da ih urazumimo bio neuspean. Ali neobino je naii na jednog od njih toliko blizu
obale. Nekada ste ih mogli pronai tek na nekoliko dana leta od kopna, gde je more najdublje. Izgleda
da su postali hrabriji, ili moda oajniji nakon pada Jahaa.
Eragona ponovo podide jeza kada se prisetio osecaja koji je imao pri dodiru s nidhvalovim
umom. Zato nam ni ti ni Oromis nikada niste priali o njima?
O mnogo emu vam mi nismo priali, Eragone. Malo je bilo vremena, pa je bilo bolje da ga
potroimo tako to emo vas pripremiti za Galbatoriksa, a ne za sva mrana stvorenja koja lutaju
neistraenim delovima Alagezije.
Dakle, postoje i druga bia poput nidhvala za koja mi ne znamo?
Ima ih jo nekoliko.
Hoe li nam priati o njima, ebrithil?, upita ga Safira.
Hajde da se dogovorimo, Safira, a i ti, Eragone. Saekajmo nedelju dana, pa ako i dalje
budemo ivi i slobodni, rado u provesti narednih deset godina priajui vam o svakoj vrsti za koju
znam, ukljuujui i sve podvrste buba, kojih ima napretek. Ali hajde da se do tada usredsredimo na
zadatak koji je pred nama. Dogovoreno?
Eragon i Safira se nevoljno saglasie, te vie nisu spominjali tu temu.

Ceoni lahor je ojacao, prerastavi u opasan vetar kad su se primakli oluji, te je usporio Safiru
prepolovivi joj brzinu. Tu i tamo, silni naleti vetra bi je zaljuljali, a ponekad i zaustavili na nekoliko
trenutaka. Znali bi da im se pribliava nalet po srebrnastoj ari nalik na krljuti koja bi zakrivudala ka
njima po povrini vode.
J o od praskozorja, oblaci su bivali sve veci, a izbliza behu jo straniji. Pri dnu behu crni i
ljubicasti, uz kiu koja je, nalik na zavesu, povezivala oluju s morem poput prozracne pupcane vrpce.
S gornje strane, oblaci behu boje potamnelog srebra, a vrhovi im behu blistavobeli, naizgled cvrsti
poput zidina Trondhima. Na severu, pri sreditu oluje, oblaci su nacinili pljosnat nakovanj koji se
nadvijao iznad svega, kao da su sami bogovi namerili da iskuju neko cudnovato i uasno orude.
Kada je Safira proletela izmedu ona dva ispupcena bela stuba, pokraj kojih je licila na obicnu
flekicu, i kada je more nestalo pod poljem jastucastih oblaka, onaj se ceoni vetar smirio, ali vazduh
postade otar i uskomean, i kovitlao se oko njih bez ikakvog smera i pravca. Eragon je stisnuo zube
kako mu ne bi krgutali u ustima, a onda mu se stomak zgrcio jer se Safira spustila nekoliko metara i
odmah se, istom brzinom, uspela vie od est-sedam metara.
Glejdr rae: Ima li ikakvog iskustva u letenju kroz oluju osim onog kad te je nevreme uhvatilo
izmeu doline Palansar i Jazuaka?
Nemam, rece mu Safira, britko i turo. .
Glejdr je, izgleda, i ocekivao takav odgovor, poto je bez ustrucavanja stao da joj daje
uputstva za usmeravanje kroz te neverovatne oblake. Prati kako se kreu i beleigde se spajaju, rekao
joj je. Po tome e moi da pogodi gdeje vetar najjai i u kom smeru duva.
Veci deo toga to je rekao Safiri vec bee poznat, ali stari zmaj je svojom pricom i svojom
smirenocu primirio i nju i Eragona. Da su osetili uzbunjenost ili strah u umu staroga zmaja, oboje bi
posumnjali u svoje mogucnosti, cega je Glejdr verovatno bio svestan.
Vetar je naneo zalutali oblak pred Safiru. Umesto da ga zaobide, prola je pravo kroz njega,
probivi ga poput blistavog plavog koplja. Kako je siva magla pocela da ih obavija, i hucanje vetra se
stialo, te je Eragon morao da zakilji i da stavi ruku ispred lica kako bi zatitio oci.
Kada su izali iz oblaka, na Safirino se telo prilepilo bezbroj sicunih kapljica, pa se
presijavala kao da su joj vec blistave krljuti posute dijamantima.
Let joj je i dalje bio neravnomeran: u jednom bi trenu bila uravnoteena, a onda bi je vazduna
struja udarila po boku, ili bi joj neocekivana struja odozgo podigla krilo, pa bi je poslala u suprotnom
pravcu. Samo sedenje na njenim ledima, dok se ona borila s tim potresima, bee zamorno, a za samu
Safiru sve to bee jedan ocajnicki, ogorcen napor, otean time to mu se kraj nije nazirao i time to
nije imala izbora do da nastavi.

232
Nakon sat-dva takvog leta, i dalje se nije nazirao zavretak oluje. Glejdr rece: Moramo da se
okrenemo. Odmakla si previe na zapad, vie nego to bi bilo preporuljivo, a ako ve moramo da se
suoimo s najeim gnevom oluje, bie bolje da to uinimo sada, dok se nisi jo vie umorila.
Safira se bez reci okrenula severno ka irokoj golemoj litici od oblaka obasjanih suncem, koji
se pruahu u srcu goleme oluje. Kada su se pribliili hrapavom nalicju litice, koja bee neto najvece
to je Eragon ikada video, vece cak i od Farden Dura, plave munje osvetlie unutranje slojeve i
odblesak odlete nagore, prema vrhu nakovnja.
Tren kasnije, tutnjava groma prodrma nebo, terajuci Eragona da pokrije ui rukama. Znao je
da ce ih njegove zatitne cini sacuvati od munja, ali ipak je strepeo od pribliavanja tim pucketavim
izlivima energije.
Ako je Safira i bila preplaena, on to nije osetio. J edino je osecao njenu odlucnost. Ubrzala je
zamahe krilima, te se, nekoliko minuta kasnije, nadoe pred nalicjem litice, a potom se probie kroz
nju kako bi uli u sredite oluje.
Obavila ih je pomrcina, siva i bezoblicna.
Cinilo im se da je svet prestao da postoji. Eragon zbog oblaka nije mogao da odredi nikakvo
rastojanje dalje od Safirinog nosa, repa i krila. Bili su bukvalno slepi, i jedino im je pritisak sopstvene
teine pomagao da razluce gde je gore, a gde dole.
Eragon je otvorio um, dopustivi svesti da se proiri najdalje to moe, ali nije osetio nikakvo
ivo bice sem Safire i Glejdra, cak ni zalutalu pticicu. Safira je, srecom, zadrala osecaj za smer, pa se
nece izgubiti. Nastavljajuci potragu za ostalim bicima svojim umom, Eragon se starao da ne ulete
pravo u padinu neke planine.
Takode je bacio cini kojima ga je Oromis bio naucio, cini koje su njemu i Safiri u svakom
trenutku javljale koliko su tacno blizu vode ili tla.
Od trenutka kada su uli u oblak, sveprisutna vlaga poce da se nakuplja na Eragonovoj koi i
da mu natapa vunenu odecu cineci je teom. Bila bi to sitna smetnja koju bi i zanemario da meavina
vetra i vode nije bila toliko ledena da je cak mogla da mu izvuce svu toplotu iz udova i da ga ubije.
Stoga je bacio nove cini, koje su procicavale vazduh oko njega od vidljivih kapljica, kao i, po
Safirinom zahtevu, vazduh oko njenih ociju, poto joj se na njima neprekidno sakupljala vlaga, terajuci
je da trepce.
Vetar je u nakovnju bio neocekivano blag. Eragon je to zapaanje podelio s Glejdrom, ali stari
zmaj je ostao naroguen. Tek nas eka ono najgore.
Istinitost njegovih reci uskoro postade ocigledna, poto se estoka struja vazduha zabila u
Safiru odozdo i odnela je nekoliko kilometara navie, gde vazduh bee previe razreden da bi Eragon
mogao da die kako valja, i gde se magla ledila u bezbroj sicunih kristala koji pocee da ih bockaju
po nosu, obrazima i opnama na krilima poput britvica.
Prilepivi krila uz bokove, Safira je zaronila nadole, pokuavajuci da umakne vazdunoj struji.
Nekoliko sekundi kasnije, pritiska nestade ispod nje, ali zamenio ga je jednako snaan nalet vazduha,
koji ju je zastraujucom brzinom poneo ka talasima.
Dok su padali, ledeni kristali se otopie stvarajuci krupne loptaste kine kapi koje kao da su
besteinski lebdele oko Safire. Munja blesnu u blizini, poput jezivog plavog odsjaja u pokrovu od
oblaka, i grom prasnu nateravi Eragona da bolno jaukne. Dok mu je odzvanjalo u uima, otkinuo je
dva parceta tkanine s ruba plata, pa ih je uvio i nabio u ui najdublje to je mogao.
Safira je tek pri dnu oblaka uspela da se otrgne od uurbane vazdune struje. Cim je to ucinila,
zgrabila ju je druga struja, gurajuci je nagore poput dinovske ruke.
Eragon je potom dugo ostao lien osecaja za protok vremena. Pomahnitali vetar bese prejak za
Safiru, pa je nastavila da se die i pada u krunim strujama poput parceta olupine zahvacene vrtlogom.
Uspela je da uznapreduje nekoliko skromnih kilometara, izvucenih na jedvite jade i uz mukotrpan na-
por, ali kad god bi se izvukla iz jedne struje, nala bi se zarobljena u drugoj.
Eragon je, ponizno i skrueno, shvatio da su on, Safira i Glejdr bespomocni pred tom olujom, i
da, i pored svih svojih moci, ne mogu da nadjacaju snagu prirodnih sila.
Vetar je dvaput zamalo zbacio Safiru pravo na uzburkane talase. Oba puta su je vazdune
struje odgurnule iz olujnih oblaka pravo u pljusak koji je ibao po moru ispod njih. Kada se to
dogodilo drugi put, Eragon je bacio pogled preko Safirinog ramena, te mu se na tren ucinilo da je
video izduene, tamne obrise nidhvala koji lei na povrini uskomeane vode. Medutim, kada je munja
ponovo blesnula, obrisa vie nije bilo, pa se zapitao da li su ga to moda samo senke zavarale.

233
Kako je Safirina snaga pocela da kopni, ona se sve manje borila s vetrom, doputajuci mu da
je nosi kud hoce. J edino se trudila da prkosi oluji kada bi se previe pribliila vodi. Inace je drala
krila umirena, trudeci se da se ne zamara. Eragon je osetio da je Glejdr poceo da je napaja energijom
kako bi je odrao, ali ni to nije bilo dovoljno da ucini bilo ta osim da odrava ravnoteu.
S vremenom je i ono malo svetlosti izbledelo, te ocaj poce da ispunjava Eragona. Proveli su
veci deo dana noeni i tuceni olujom, koja i dalje nije pokazivala znake slabljenja, a Safira, izgleda,
nije bila blizu njenog oboda.
Nakon to je i sunce zalo, Eragon vie nije mogao da vidi ni vrh sopstvenog nosa, i bilo mu je
svejedno da li ce drati oci zatvorene ili otvorene. Imao je utisak da je neko natrpao gomilu crne vune
oko njega i Safire, a pritom mu se cinilo da sama tama ima teinu, kao da je posredi opipljiva
supstanca koja ih stiska sa svih strana.
Na svakih nekoliko sekundi, nova munja bi zaparala mrak, ponekad skrivena iza oblaka,
ponekad pak na vidiku, blistajuci odsjajem desetina sunaca i ispunjavajuci vazduh ukusom gvoda.
Nakon naglog bletavila elektricnog pranjenja, noc se cinila dvostruko mracnijom, pa bi Eragona i
Safiru zaslepila cas ta svetlost, cas neprobojna tama. Ma koliko bile blizu, munje nisu pogadale Safiru,
ali Eragonu i Safiri vec se bee smucila neprekidna grmljavina.
Eragon ni sam nije znao koliko su dugo tako putovali.
Onda je, u neko doba noci, Safira upala u struju uspinjuceg vazduha koja bese veca i daleko
jaca od bilo koje prethodne. Cim ih je dohvatila, Safira poce da se napinje kako bi joj umakla, ali vetar
je bio toliko silan da je jedva drala krila ispravljena.
Ozlojedena, naposletku je urliknula i ispustila snop plamena iz celjusti, osvetljavajuci okolne
ledene kristale koji se presijavahu poput dragulja.
Pomagajte!, rekla je Eragonu i Gjejdru, ne mogu vie sama!
Njih dvojica spojie umove, Glejdr dade svoju energiju, a Eragon viknu: Ganga fram!"
Te su cini gurnule Safiru napred, ali vrlo malo, poto je letenje pod pravim uglom u odnosu na
vetar bilo kao plivanje preko reke Anore tokom prolecnog otapanja snega. Mada je Safira napredovala
vodoravno, struje su nastavile da je guraju nagore vrtoglavim ritmom. Eragon je ubrzo primetio da
gubi dah, ali vazduna struja ih i dalje nije putala.
Ovo predugo traje, a kota nas previe energije, rece Glejdr. Prekini ini.
Ali...
Prekini ini. Oboje ete se onesvestiti pre nego to se oslobodimo. Moraemo da pratimo
vetar dok ne popusti dovoljno da Safira pobegne.
Kako?, zapitala ga je dok je Eragon ispunjavao naredbu. Iscrpljenost i osecaj poraenosti koji
su joj pomutili misli naterae Eragona da se zabrine za nju.
Eragone, mora da preoblikuje ini koje koristi za ugrejavanje tako da se one odnose i na
Safiru i mene. Uskoro e jo vie zahladiti, vie nego tokom najstudenijih zima na Kimi, pa emo se
bez arolija nasmrt smrznuti.
ak i ti?
Pui u poputpareta toplog stakla baenog u sneg. Potom mora da baci ini koje e
sakupiti vazduh oko tebe i Safire i drati ga oko vas kako biste mogli da diete. Ali ustajali vazduh
mora da bude proputen kako se ne biste uguili. Sastavljanje tih ini veoma je sloeno, i ne sme da
grei. Stoga me dobro sluaj. Ide ovako...
Cim je Glejdr izdeklamovao potrebne recenice na drevnom jeziku, Eragon mu ih je ponovio, a
kada je zmaj konacno bio zadovoljan njegovim izgovorom, Eragon je bacio cini. Potom je prepravio i
one druge cini kako mu je Glejdr rekao, cime je njih troje zatitio od hladnoce.
Potom su nastavili da cekaju, dok ih je vetar podizao sve vie. Prolo je nekoliko minuta, te se
Eragon zapitao da li ce se ikada zaustaviti ili ce nastaviti da lete uvis sve dok ne dosegnu mesec i
zvezde.
Palo mu je na pamet da moda ba tako nastaju zvezde padalice: neku pticu, adaju ili neko
drugo zemaljsko bice dohvati neumorni vetar, pa ih baci uvis toliko brzo da blesnu poput zapaljenih
strela. Ako je tako, on, Safira i Glejdr ce biti najblistavija, najvelicanstvenija zvezda padalica koja je
ikada upamcena ako iko bude dovoljno blizu da vidi njihov strmoglav pad toliko daleko na moru.
Huk vetra se postepeno utiao. Cak su i zagluni udari groma postali nekako prigueni, a kada
je Eragon izvadio one cepove iz uiju, zapanjila ga je tiina koja ih je okruivala. I dalje je mogao da
cuje blago itanje u pozadini, poput ubora umskog potocica, ali osim toga je sve bilo blaeno tiho.

234
Kad je buka mahnite oluje jenjala, Eragon je zapazio i da mu se napor koji je ulagao u cini
povecao, ne toliko zbog carolija koje su sprecavale rasipanje telesne toplote vec zbog carolija koje su
sakupljale i zbijale atmosferu ispred njega i Safire kako bi mogli da pune i prazne pluca kao i obicno.
Neznano zato, energija potrebna za odravanje druge carolije viestruko se uvecala u poredenju s
prvom, pa je uskoro poceo da oseca naznake da ce mu madije istroiti ono malo ivotne snage: hladne
ruke, neravnomerno lupanje srca i zamaman osecaj letargije, koji mu je zadavao ponajvie brige.
Glejdr je potom poceo da mu pomae. Eragon je sa olakanjem osetio kako mu se opterecenje
smanjuje cim je zmajeva snaga doplovila do njega kao talas vreline koji je, zapljusnuvi ga, odneo
letargiju i vratio ivost u njegove udove.
Tako su i uspeli da nastave.

Safira je najzad osetila kako vetar pocinje da posustaje, blago ali primetno, te se pripremila da
izleti iz vazdune struje.
Ali pre nego to joj je to polo za rukom, oblaci se razidoe iznad njih i Eragon ugleda
nekoliko blistavih tackica; behu to zvezde - bele, srebrne i blistavije od svih koje je ikada video.
Vidi, rece. Oblaci se potom otvorie oko njih i Safira se izdie iz oluje, te oprezno poce da
balansira iznad vetra koji ih je ibao.
Eragon vide citavu oluju kako se, ireci se pod njima, prostire stotinu kilometara u svim
pravcima. Samo njeno sredite licilo je na izvijenu, pe-curkastu kupolu brisanu opakim vetrovima, koji
su hujali sa zapada na istok preteci da ce oboriti Safiru s njenog nesigurnog uzdignutog poloaja. I
okolni i udaljeni oblaci behu mlecnobeli, gotovo svetlucavi, kao da su osvetljeni iznutra. Izgledali su
predivno i bezopasno, kao mirne, nepromenljive tvorevine, nimalo ne odajuci tutnjavu koja je besnela
iznutra.
Eragonu se oteo uzdah kada je primetio nebo, na kojem bee vie zvezda nego to je on mislio
da postoji. Crvene, plave, bele i zlatne, bile su rasute po nebeskom svodu poput svetlucave praine.
Sazveda koja mu behu poznata i dalje su bila tu, ali behu utisnuta medu hiljadama bledih zvezda, koje
je video prvi put. Nisu samo zvezde delovale blistavije, vec se praznina izmedu njih cinila tamnijom.
Kao da mu je ranije, kad god bi pogledao u nebo, nekakva izmaglica pokrivala oci sprecavajuci ga da
vidi zvezde u njihovoj punoj raskoi.
Nekoliko trenutaka je zurio u taj velicanstveni prizor, zadivljen nasu-micnom, neznanom ali
divnom prirodom tih treperavih tackica. Tek kada je spustio pogled, ucinilo mu se da se i na
ljubicastom horizontu zbiva neto neobicno. Umesto da se nebo i more susretnu u ravnoj liniji, kako je
oduvek bivalo i kako bi i trebalo da bude, njihov spoj bese zaobljen poput ruba nezamislivo velikog
kruga.
To bee toliko cudnovat prizor da je Eragonu bilo potrebno nekoliko sekundi da shvati u ta to
gleda, a kada je shvatio, osetio je peckanje na glavi i nedostatak vazduha u plucima.
Svet je okrugao", proaputao je. Nebo je uplje, a svet je okrugao."
Tako ispada, rece Glejdr zvuceci jednako zadivljeno. uo sam prie o tome od jednog divljeg
zmaja, ali nisam ni pomislio da u i sam to videti.
Na istoku je blag ut odsjaj obojio deo horizonta, najavljujuci povratak sunca. Eragon je
pretpostavio da ce, pod uslovom da Safira zadri poloaj jo cetiri ili pet minuta, videti izlazak sunca,
mada ce proci jo nekoliko sati pre nego to topli, ivotvorni zraci dopru do vode ispod njih.
Safira se zadrala tamo jo koji tren; lebdeli su zajedno izmedu zvezda i zemlje, na nemoj
pomrcini, poput zalutalih duhova. Nali su se u nedodiji, koja ne bee deo ni neba ni sveta ispod njih,
nalik na truncicu koja putuje granicom to razdvaja dva beskraja.
Safira se potom nagnu te napola polete, a napola se obrui ka severu, poto je vazduh bio
toliko redak da krila nisu mogla sasvim da je odravaju u vazduhu nakon to je izala iz naleta
vazdune struje.
Kada se srucila nadole, Eragon rece: Kada bismo imali dovoljno dragulja, napunjenih s
dovoljno energije, da li bismo mogli da odletimo sve do meseca?
Ko zna ta je sve mogue?, rece Glejdr.

235
Kada je bio dete, Eragon je znao jedino za Karvahol i dolinu Palansar. Cuo je i za Carstvo, ali
ono mu nije delovalo stvarno sve dok nije poceo da putuje po njemu. Kasnije se njegova mentalna
slika sveta proirila i na ostatak Alagezije i, donekle, na ostale zemlje o kojima je citao. A sad je, eto,
shvatio da je to to se njemu cinilo golemim bilo samo deo mnogo vece celine. Kao da mu se tacka
gledita za svega nekoliko sekundi prebacila s mravlje perspektive na orlovu.
Nebo bee uplje, a svet okrugao.
To ga je navelo da iznova sve proceni i razmotri. Rat izmedu Vordena i Carstva cinio mu se
nebitnim u poredenju sa stvarnom velicinom sveta, pa je pomislio da su sve boli i brige to muce ljude
vrlo sitne kad ih posmatra s tolike visine.
Safiri je rekao: Eh, kada bi samo i ostali mogli da vide ono to smo mi videli, moda bi bilo
manje ratovanja.
Ne moe od vukova oekivati da postanu ovce.
Ne mogu, ali ni vukovi ne moraju da budu toliko okrutni prema ovcama.
Safira je ubrzo ponovo utonula u mracne oblake, ali uspela je da izbegne struje naviruceg i
poniruceg vazduha. Lebdela je kilometrima, nadlecuci vrhove drugih, niih struja u oluji i koristeci ih
kako bi ocuvala snagu.
Sat ili dva kasnije, magla se razila i oni izletee iz goleme mase oblaka koji su sacinjavali sr
oluje. Spustili su se kako bi nadleteli manja brdaca u njenom podnoju, koje se postepeno stanjilo
postavi slicno jorganu koji je prekrivao sve na vidiku osim samog nakovnja.
Dok se sunce konacno nije pojavilo nad horizontom, ni Eragon ni Safira nisu imali snage da
obracaju panju na svoje okruenje. Dodue, ni u bezlicnoj masi pod njima nije bilo nicega to bi im
privlacilo panju.
Stoga je Glejdr bio taj koji rece: Safira, onamo s desne strane. Vidi li ih?
Eragon je podigao glavu sa ukrtenih ruku i zakiljio kako bi se prilagodio jarkoj svetlosti.
Nekoliko kilometara severnije, neki planinski venac se uzdizao iz oblaka. Vrhovi mu behu
pokriveni snegom i ledom i licili su na drevnu, nazubljenu krunu koja lebdi na sloju magle. Litice
okrenute ka istoku svetlucavo su se presijavale na svetlosti jutarnjeg sunca, dok su izduene plave
senke prekrivale zapadnu stranu gubeci se u daljini poput mracnih bodea nad valovitom,
snenobelom ravnicom.
Eragon se uspravio u sedlu, ne usudujuci se da poveruje da bi njihovom putovanju mogao biti
kraj.
Pred vama je, rece Glejdr, Aras Thelduin, ognjena planina to uva srce Vroengarda. Hitro
leti, Safira, jer nam nije ostalo mnogo.

***

236
LARVE ROVCICE

Uhvatili su je na mestu gde su se ukrtala dva istovetna hodnika, oivicena stubovima,
bakljama i skerletnim zastavama sa izuvijanim zlatnim plamenom koji bee Galbatoriksov grb.
Nasuada nije ni ocekivala da ce pobeci, bar ne iskreno, ali ipak nije mogla da potisne
razocaranje zbog svog neuspeha. Ako nita drugo, nadala se da ce preci vecu razdaljinu pre nego to je
ponovo zarobe.
Celim se putem otimala vojnicima koji su je vukli nazad u odaju koja je sluila kao njena
tamnica. Ljudi su nosili grudne oklope i oklope za ruke, ali ipak je uspela da ih izgrebe po licu i
izgrize po rukama, ranivi nekoliko vojnika prilicno ozbiljno.
Vojnici uasnuto kriknue kada su uli u Dvoranu Blagozborive i videli ta je ucinila svom
tamnicaru. Pazeci da ne ugaze u lokve krvi, odneli su je do kamene ploce, privezali je i pourili
napolje, ostavljajuci je samu s leom.
Zavritala je ka tavanici i stala da se cima pod okovima, ljuta na sebe zbog toga to nije bila
ucinkovitija. I dalje prteci od besa, bacila je pogled ka telu na podu, ali bre-bolje je odvratila pogled.
Covekov je samrtni izraz delovao kao optuba, te nije mogla da ga gleda.
Nakon to je ukrala onu kaiku, provela je sate grebuci krajem drke po kamenoj ploci. Kaika
je bila napravljena od mekog gvoda, pa joj nije bilo teko da je oblikuje.
Mislila je da ce je Galbatoriks i Murtag posetiti, ali umesto njih je doao njen tamnicar, noseci
joj kasnu veceru. Poceo je da joj otvara okove kako bi je otpratio do nunika. Cim joj je oslobodio
levu ruku, ubola ga je ispod brade naotrenom drkom kaike, zarivi mu je u podvoljak. Covek vrisnu
iznedrivi grozan, piskav glas koji ju je podsetio na krik svinje koju kolju, te se tri puta obrnuo
mlatarajuci rukama pre nego to je pao na pod, gde je potom, cinilo joj se, beskrajno dugo leao,
koprcajuci se i batrgajuci dok mu je pena ila na usta.
Brinulo ju je to to ga je ubila. Nije ga smatrala zlim, nije ni bila sigurna kakav je bio, ali bio
je toliko prost da joj se cinilo da ga je iskoristila. No ipak je ucinila ono to bee neophodno i, mada je
s nelagodom razmiljala o tome, bila je ubedena da su njena dela opravdana.
Dok je covek leao u samrtnom ropcu, otvorila je i ostale okove, te je skocila s kamena. Potom
je sakupila snagu i izvukla kaiku iz covekovog vrata. Kaika je, kao kad izvadi cep iz bureta,
oslobodila mlaz krvi koji ju je poprskao po nogama, te ona odskoci i potisnu psovku.
Dvojicu straara ispred Dvorane Blagozborive lako je sredila. Uhvativi ih na prepad, ubila je
cuvara s desne strane manje-vie isto kao to je ubila tamnicara. Potom je izvukla bode iz straarevog
pojasa kako bi napala drugog coveka, koji se mucio da obori koplje na nju. U borbi izbliza, koplje se
nije moglo meriti s bodeom, pa ga je rasporila pre nego to je uspeo da pobegne ili digne uzbunu.
Ali posle toga nije daleko odmakla. Zbog Galbatoriksovih cini ili zbog loe srece, naletela je
pravo na skupinu od pet vojnika, koji je sputae hitro, mada ne i lako.
Ne bee prolo ni pola sata kada je zacula kako velika skupina ljudi u cizmama pendetiranim
gvodem marira ka vratima odaje, i Galbatoriks ulete unutra u pratnji nekoliko cuvara.
Kao i obicno, zaustavio se na samom rubu njenog vidokruga. Stajao je tako - visoka, mracna
prilika sa cokastim licem, od kojeg je videla samo obrise. Videla je kako okrece glavu osmatrajuci
prizor oko sebe, a onda ga je cula kako hladnim glasom pita: Kako se ovo dogodilo?"
J edan vojnik sa celenkom na kacigi dotrca pred Galbatoriksa, kleknu, te mu prui zailjenu
kaiku: Gospodaru, pronali smo ovo u jednom od ljudi pred vratima."
Kralj uze kaiku, pa je obrnu u rukama. Tako, znaci." Okrenuo je glavu ka njoj. Uhvatio je
krajeve kaike, pa ih je, bez vidljivog napora, savijao dok nisu pukli na dva dela. Znala si da ne
moe da pobegne, a ipak si morala da pokua. Moje ljude sigurno nece ubijati samo da bi meni
napakostila. Nema pravo da drugima oduzima ivot. Nema pravo da radi bilo ta to ja nisam
dopustio." Bacio je parcad metala na pod. Onda se okrenuo i izaao iz Dvorane Blagozborive, a njegov
debeli plat je leprao za njim.
Dva vojnika uklonie tamnicarevo telo, te oribae odaju od krvi, sve vreme je psujuci.
Nakon to su otili, ostavivi je samu, uzdahnula je oslobodivi se dela napetosti u udovima.

237
Zaalila je zbog toga to ne moe da jede, poto je sada, poto je uzbudenje minulo, shvatila
da je gladna. J o gore bee to to ce, pretpostavljala je, satima cekati da joj neko donese obrok, pod
pretpostavkom da Galbatoriks nije reio da je kazni liavanjem hrane.
No nije dugo razmiljala o hlebu, pecenju i visokim caama ispunjenim vinom, poto je
ponovo zacula bat mnotva cizama u hodniku ispred celije. Prepavi se, pokuala je da se bar mentalno
pripremi za neprijatnosti koje je cekaju, poto je bila sigurna da ce se dogoditi neto neprijatno.
Vrata odaje se otvorie uz prasak i koraci odjeknue osmougaonom sobom kada Murtag i
Galbatoriks sidoe do nje. Murtag se postavio na uobicajeno mesto, ali poto nije bilo mangala, samo
je prekrstio ruke, naslonio se uza zid i besno se zagledao u pod. Ono to je uspela da nazre od
njegovog lica ispod srebrne polumaske nije je nimalo uteilo: crte njegovog lica delovale su grublje
nego inace, a od izraza na njegovim usnama podidoe je strah i jeza.
Umesto da sedne, to mu bee obicaj, Galbatoriks je stao iza nje, s jedne strane njene glave,
odakle je vie mogla da oseti njegovo prisustvo nego da ga vidi.
Ispruio je svoje dugacke, kandolike ruke iznad nje. U njima je drao kutijicu ukraenu
rezbarijama u rogu, koje su verovatno predstavljale znakove na drevnom jeziku. Ono to ju je pak
najvie onespokojilo bee tiho cicanje koje je dopiralo iz nje, blago poput grebuckanja mia, ali ipak
upadljivo.
Galbatoriks je otvorio kutiju jagodicom palca. Potom je posegnuo u nju i izvukao neto to je
licilo na veliku larvu boje slonovace. To stvorenje bee dugacko skoro sedam centimetara i imalo je
malena usta na jednom kraju, kroz koja je i dopiralo ono cianje - to je larva izraavala negodovanje.
Bila je debela i nabrana, poput gusenice, ali njene noge, ako ih je i imala, behu toliko male da su bile
nevidljive.
Dok se to stvorenje migoljilo u zaludnom pokuaju da se oslobodi Galbatoriksovog stiska,
kralj rece: Ovo ti je larva rovcica. Nije ono to ti se cini. Retko je ta takvo, ali to je kod larvi rovcica
i vie nego istinito. Mogu se pronaci samo na jednom mestu u Alageziji, i mnogo ih je tee uloviti
nego to bi mogla da pomisli. Neka onda, Nasuada, kceri Aihadova, to to cu je upotrebiti na tebi
bude znak moga potovanja." Glas mu se stiao postavi jo poverljiviji: No ja ipak ne bih voleo da
se sada menjam s tobom."
Cicanje larve rovcice pojacalo se kada ju je Galbatoriks spustio na ogoljenu kou njene desne
ruke, tik ispod lakta. Trgla se cim je to ogavno stvorenje palo na nju: larva je bila tea nego to se
cinila, a pride ju je zagrebala necim to joj je delovalo poput nekoliko stotina kukica.
Larva rovcica je cicala jo nekoliko trenutaka, a onda je skupila svoje telo u klupko, pa je
odskakutala nekoliko centimetara uz Nasuadinu ruku.
Pocela je da se opire pod okovima u nadi da ce sruiti larvu, ali ona se i dalje drala za nju.
Ponovo je skocila.
Skocila je jo jednom, pa joj se nala na ramenu, bockajuci joj kou i zarivajuci se u nju poput
sicunog cicka. Krajickom oka je videla kako larva rovcica die glavu bez ociju i usmerava je ka
njenom licu, kao da oprobava vazduh. Ustaca joj se otvorie i Nasuada ugleda otre vilice iza gornjih
i donjih usana.
Ci-ci-ci?, rece larva rovcica. Ci-ci-cii?.
Ne tamo", rece Galbatoriks, te izgovori neto na drevnom jeziku.
Cuvi ga, larva rovcica se okrenu od njene glave, te Nasuada oseti izvesno olakanje. Potom
poce da joj se migolji niz ruku.
Nju je malo ta moglo da zaplai. Dodir usijanog gvoda ju je plaio. Pomisao da bi
Galbatoriks mogao doveka da vlada Urubejnom takode ju je plaila. Smrt ju je, naravno, takode
plaila, mada ne zato to se plaila kraja svog bivstvovanja, vec zato to se plaila da ce ostaviti
neobavljenim sve ono za ta se nadala da ce postici.
Medutim, neznano zato, prizor i dodir larve rovcice uznemirio ju je na nacin na koji je dotad
nita nije uznemirilo. Imala je osecaj da joj svaki miic u telu gori i bridi, a osetila je i nesavladiv poriv
da pobegne, da utekne, da se udalji od tog stvora najvie to moe, poto je bilo necega duboko
zlehudog u toj larvi rovcici. Nije se kretala kao to bi trebalo, a njena opscena ustaca podsetila su je
na detinja; zvuk koji je izbacivala iz sebe, taj grozomorni zvuk, u Nasuadi je budio iskonsko gnuanje.
Larva rovcica zastade joj kod lakta.
Ci-ci-ciii!

238
Potom se njeno debelo telo bez udova zgrcilo i poskocilo skoro pet centimetara uvis, te joj se
naglavacke obruilo ka unutranjosti lakta.
Sletevi, larva rovcica se podelila na desetak malenih, jarkozelenih sto-noica koje joj
zapuzae po ruci. Potom je svaka odabrala tacku u kojoj ce zariti vilice u meso i probuiti put kroz
kou.
Bol je bio previe jak da bi ga podnela: pocela je da se otima pod okovima i da vriti ka
tavanici, ali nije mogla da pobegne od tog mucenja koje je, cinilo joj se, trajalo gotovo beskrajno.
Gvozdene ipke mnogo su je vie bolele, ali radije bi odabrala njihov dodir, poto je usijani metal bio
bezlican, beivotan i predvidiv - to larva rovcica nije bila. Bilo je necega posebno uasnog u spoznaji
da je uzrocnik njenog bola stvorenje koje ju je grickalo, i to iznutra.
Na kraju je izgubila i ponos i samokontrolu, te je zavapila traeci milost od boginje Gokukare,
a onda je pocela da trabunja poput deteta, ne mogavi da zaustavi nasumicne reci koje joj pokuljae iz
usta.
Iza sebe je zacula Galbatoriksa kako se smeje, pa ga je jo vie zamrzela shvativi koliko uiva
u njenoj patnji.

Trepnula je, polako se budeci.
Nekoliko trenutaka kasnije, shvatila je da su Murtag i Galbatoriks otili. Nije se secala kada se
to desilo: sigurno je izgubila svest.
Bol je bio slabiji nego ranije, ali i dalje je strano patila. Bacila je pogled niz telo, ali odmah je
odvratila oci, osecajuci kako joj se bilo ubrzava. Na mestima gde su se nalazile stonoice, za koje nije
bila sigurna da li ih i dalje moe smatrati larvama rovcicama, meso joj bee oteceno, a potocici
purpurne krvi ispunjavali su brazdice pod koom. Svaka ju je brazdica silno pekla, kao da ju je
neko iibao metalnim bicem.
Zapitala se da li su larve rovcice jo u njoj i da li moda mirno lee cekajuci da svare ono to
su pojele. Ili se moda preobraavaju, kao kada se licinke pretvore u muve, s tim to ce se one
pretvoriti u neto jo uasnije? Moda su, to bee najgora mogucnost, poloile jaja u njoj, pa ce se
mnotvo larvi uskoro izleci i poceti da se gosti njenim mesom.
Zadrhtavi, vrisnula je od straha i ogorcenosti.
Zbog rana je teko zadravala pribranost. Svaki cas je gubila svest, pa bi pocela da lije suze,
zbog cega se grozila same sebe. Nije mogla da se zaustavi ma koliko se trudila. Kako bi odvratila
misli, pocela je da prica sama sa sobom, uglavnom brbljajuci kojetarije, da bi potpirila odlucnost u
sebi i usmerila um ka drugim temama. To joj nije pomoglo mnogo, ali ipak joj je pomoglo.
Znala je da Galbatoriks ne eli da je ubije, ali pribojavala se da je u naletu bea otiao dalje
nego to je smerao. Drhtala je, a citavo telo joj bee upaljeno kao da ju je izbolo bezbroj pcela. Ipak,
nije mogla dugo da izdri samo snagom volje: ma koliko odlucna bila, njeno telo je moglo da trpi
samo do izvesne granice, a ona je imala osecaj da je tu granicu odavno prela. Imala je utisak da se
neto slomilo duboko u njoj, pa vie nije bila sigurna da bi se mogla oporaviti od zadobijenih povreda.

Vrata odaje se tiho otvorie.
Na silu je usredsredila pogled, upinjuci se da vidi ko joj to prilazi.
Bio je to Murtag.
Pogledao ju je stegnutih usana, zadihanih nozdrva i naboranog cela. Isprva je pomislila da je
besan, ali onda je shvatila da je zapravo zabrinut i uplaen, i to ozbiljno. Iznenadila ju je jacina
njegove zabrinutosti: znala je da on gaji odredenu naklonost ka njoj - zato bi inace ubedio
Galbatoriksa da je ne ubije? - ali nije ni pomislila da mu je ba toliko stalo do nje.
Pokuala je da ga utei osmehom, ali taj osmeh sigurno nije ispao kako je htela, buduci da je
Murtag stegao vilicu kao da se s mukom obuzdava.
Nemoj se pomerati", rekao joj je, te je podigao ruke i poceo da mrmlja na drevnom jeziku.
Kao da uopte mogu da se pomeram, pomislila je.
Njegove madije uskoro pocee da deluju, te bol poce da se utiava od rane do rane, mada nije
sasvim nestao.
Zbunjeno se namrtila, a on joj rece: Izvini. Ne mogu vie od toga. Galbatoriks bi znao bolje
od mene, ali ja ne znam."
,,A... a tvoji Eldunariji?", upitala ga je. Sigurna sam da oni mogu da pomognu."

239
Odmahnuo je glavom. Sve su to mladi zmajevi - bili su mladi kada su im tela umrla. Nisu
znali mnogo o carolijama, a Galbatoriks ih nakon toga nije mnogo poducavao... ao mi je."
J esu li ta stvorenja jo u meni?"
Ne! Ne, nisu! Galbatoriks ih je izvadio kada si se onesvestila."
Njeno olakanje bee neizrecivo. Tvoje cini nisu sprecile bol." Trudila se da ne zazvuci kao
da ga optuuje, ali nije mogla da prikrije prizvuk besa u glasu.
Namrtio se. Nisam siguran zato je tako bilo. Trebalo je da ga zaustave. To stvorenje se,
izgleda, ne uklapa u prirodan poredak naeg sveta."
Zna li odakle je?"
Ne znam. Tek sam danas saznao da postoji, kada ga je Galbatoriks doneo iz svojih odaja."
Na tren je zamurila.
Dozvoli mi da ustanem."
J esi li sigur..."
J esam."
Ne rekavi ni reci, otvorio joj je okove. Ona ustade. Njihala se kraj kamene ploce dok napad
vrtoglavice nije minuo.
Evo ti", rece joj Murtag pruajuci joj svoj plat. Obavila ga je oko sebe, pokrivi se i zbog
nagote i zbog hladnoce, ali i da ne bi morala da gleda opekotine, kraste, plikove i krvave brazde to joj
unakazie telo.
epajuci poto je larva rovcica posetila i njene tabane, otila je do ruba odaje. Naslonivi se na
zid, polako se spustila na pod.
Murtag joj se pridruio, te su zajedno sedeli zureci u zid.
Nehotice je pocela da place.
Osetila je kako joj dodiruje rame, pa se trgla. Nije mogla da se obuzda. U proteklih nekoliko
dana, povredio ju je vie nego iko ikada i, mada je znala da nije eleo to da radi, nije mogla da
zaboravi da je upravo on rukovao usijanim gvodem.
No kada je videla koliko ga je to povredilo, popustila je pa ga je uhvatila za ruku. Neno joj je
stisnuo prste, obavio je rukama i privukao je k sebi. Opirala se nekoliko trenutaka, ali onda se predala
njegovom zagrljaju. Spustila je glavu na njegove grudi, te je nastavila da place. Njeni tihi jecaji
odjekivali su pustom kamenom odajom.
Nekoliko minuta kasnije, osetila je kako se mekolji ispod nje. Potom joj rece: Kunem ti se
da cu pronaci nacin da te oslobodim. Za mene i Trna vec je prekasno. Ali za tebe nije. Sve dok se ne
zakune na vernost Galbatoriksu, postoje izgledi da te kriom izvedem iz Urubejna."
Podigavi pogled ka njemu, zakljucila je da je ozbiljan. Ali kako?", proaputala je.
Nemam pojma", priznao je uz gorak osmeh. Ali nekako hocu. Ne pitam za cenu. Ali mora
mi obecati da nece odustati, bar dok ne pokuam neto. Vai?"
Nisam sigurna da bih ponovo izdrala ono... ono stvorenje. Ako ga opet spusti na mene,
ucinicu sve to zatrai."
Nece ni morati - ne namerava da ponovo koristi larve rovcice."
,,A ta namerava?"
Murtag je bio nem nekoliko trenutaka. Reio je da pocne da izvrce onoga to vidi, cuje i
oseti. Ako to ne upali, onda ce ti neposredno napasti um. Nece uspeti da mu se odupre ako to ucini.
Niko nije uspeo. Medutim, siguran sam da cu te nekako spasti pre nego to se to dogodi. Ti samo treba
da se bori jo nekoliko dana. Samo jo nekoliko dana."
Ali kako cu da se borim ako ne budem mogla da verujem svojim culima?"
Postoji jedno culo koje ne moe da izvrgne." Murtag se izvio kako bi je pogledao u oci.
Hoce li mi dopustiti da ti udem u misli? Necu ih citati. Samo elim da se upozna s mojim umom
kako bi ubuduce mogla da ga prepozna - kako bi mogla da prepozna mene."
Dvoumila se. Znala je da je to o kljucni trenutak. Ili ce pristati da mu veruje, ili ce odbiti, pa ce
izgubiti jedinu priliku da se oslobodi Galbatoriksovog ropstva. Ipak je oklevala da bilo kome odobri
pristup svome umu. Murtag moda pokuava da je nagovori da spusti svoje odbrane kako bi joj se
lake ugradio u svest. Moda se pak nadao da ce nazreti neke podatke prislukujuci njene misli.

240
Onda je pomislila: Zato bi Galbatoriks posezao za takvim smicalicama? I sam moe da uini i
jedno i drugo. Murtag je u pravu: ne bih bila kadra da mu se oduprem... Ako prihvatim Murtagovu
ponudu, tu bi mi mogao biti kraj, ali ako je odbijem, moj je kraj neizbean. Galbatoriks e me sigurno
slomiti, ovako ili onako. Pitanje je samo kada e se to dogoditi.
,,U redu", rekla mu je.
Murtag klimnu, te napola zamuri.
U tiini svoga uma, pocela je da recituje stihove koje je koristila kad god bi poelela da sakrije
misli ili da odbrani svest od uljeza. Usredsredila se na njih svom snagom, reena da odbije Murtaga
ako zatreba, i reena da ne razmilja o tajnama koje je bila duna da cuva.

U Elharimu iveo ovek neki, ovek sa utim oima,
to mi ree: apata se uvaj, jer u njima la poiva.
Ne daraj avole to posla ih sam vrag,
da ti u glavi ne bi ostavili trag.
I ne oslukuj nikada senke iz dubine,
da ti san ne bi morile usred none tmine."

Kada se Murtagova svest prislonila uz njenu, ukocila se i pocela da recituje jo bre.
Iznenadila se kada je shvatila da joj je njegov um poznat. Slicnosti izmedu njegove svesti i... ne, ne,
nije smela da kae cije, ali slicnosti su bile upadljive, kao i razlike. Najupadljivija razlika bee njegov
bes, koji se skrivao u sreditu njegovog bica poput ledenog crnog srca, stegnutog i nepomicnog, s
venama mrnje koje su izvirale iz njega kako bi mu obavile i ostatak uma. Medutim, njegova
zabrinutost za nju nadjacavala je njegov bes. Videvi to, uverila se da je njegova zebnja iskrena. Bilo
je neopisivo teko pretvarati se i unutranjim bicem, pa nije verovala da bi je Murtag mogao obmanuti
toliko ubedljivo.
Dreci se date reci, nije ni pokuao da se probije dublje u njen um, te se povukao nakon
nekoliko sekundi, a ona ponovo ostade sama sa svojim mislima.
Murtag je potom sasvim otvorio oci i rekao: Eto. Hoce li sada moci da me prepozna ako te
ponovo dodirnem mislima?"
Klimnula mu je.
Odlicno. Galbatoriks tota moe da ucini, ali cak ni on ne moe da oponaa osecaj tudeg
uma. Pokuacu da te upozorim pre nego to pocne da ti menja cula i da ti javim kada zavri. Tako nece
moci da ti pomea stvarno i nestvarno."
Hvala ti", rekla mu je, ne mogavi da izrazi svu zahvalnost u toliko kratkoj recenici.
Srecom, ostalo nam je malo vremena. Vordeni su na tri dana odavde, a i vilenjaci se uurbano
pribliavaju sa severa. Galbatoriks je otiao da nadgleda postavljanje odbrane oko Urubejna i da
utanaci strategiju s gospodarom Barstom, koji sada predvodi vojsku rasporedenu u gradu."
Namrtila se. To nije slutilo na dobro. Cula je za gospodara Barsta: uivao je ugled
zastraujuceg coveka medu velikaima na Galbatoriksovom dvoru. Pricalo se da je i prepreden i
krvolocan, i da je one koji behu dovoljno glupavi da mu se suprotstave slamao bez milosti.
Ne predvodi je ti?", upitala ga je.
Galbatoriks ima drugacije namere sa mnom, mada mi ih jo nije otkrio."
Koliko ce dugo biti zauzet tim pripremama?"
Do kraja dananjeg dana i ceo sutranji dan."
Misli li da me moe osloboditi dok se ne vrati?"
Ne znam. Verovatno ne mogu." Izmedu njih zavlada tajac. Onda on rece: Imam jedno
pitanje za tebe: zato si pobila one ljude? Znala si da nece moci da se izbavi iz tvrdave. Samo da bi
napakostila Galbatoriksu, kao to on tvrdi?"
Uzdahnuvi, odgurnula se s Murtagovih grudi kako bi se uspravila. Pomalo oklevajuci, sklonio
je ruke koje bee obavio oko njenih ramena. mrcnula i pogledala ga pravo u oci. Nisam mogla samo
da leim i da mu doputam da mi radi to poeli. Morala sam da mu uzvratim: morala sam da mu
pokaem da me nije slomio, a elela sam i da ga povredim."
Dakle, to ipak bee inat!"
Delimicno, ali ta i ako jeste?" Ocekivala je da ce ga njen potez zgroziti i da ce je osuditi, ali
on ju je odmerio pogledom, te mu se usne izvie u znalacki osmejak.

241
Dobro si uradila", odgovorio joj je.
Nekoliko trenutaka kasnije, Nasuada mu je uzvratila osmeh.
Osim toga", rekla je, postojali su izgledi da cu moci da pobegnem."
On frknu. Da, da, moda kad adaje pocnu da pasu travu."
Ipak sam morala da pokuam."
Razumem te. Da sam mogao, i ja bih to ucinio kada su me Blizanci doveli ovamo."
,,A sada?"
Pa ne mogu ni sada, a cak i da mogu, ne vidim cemu bi to sluilo."
Nije znala kako bi mu odgovorila. Usledio je tajac, a onda ona rece: Murtae, hocu da mi
obeca da ce mi pomoci da pobegnem na... na neki drugi nacin, ako ne bude mogao da me oslobodi
odavde. Ne bih traila... ne bih prebacivala takav teret na tebe, ali tvoja pomoc bi mi umnogome
olakala zadatak, a moguce je da sama necu moci da ga ispunim." Stegao je usne dok je govorila, ali
nije je prekidao. ta god se desilo, necu dopustiti sebi da postanem Galbatoriksova igracka, kojoj ce
on naredivati kako mu volja. Ucinicu sve, ba sve, kako bih izbegla takvu sudbinu. Moe li to da
razume?"
Hitro je cimnuo bradom.
Daje li mi onda svoju rec?"
Oborio je pogled i stegao pesnice, oteano diuci. Da."

Murtag je bio prilicno snebivljiv, ali ona je uspela da ga opusti, pa su neko vreme razgovarali
o nevanim stvarima. Murtag joj je ispricao o izmenama koje je nacinio na sedlu koje mu je
Galbatoriks dao za Trna. Murtag je s pravom bio ponosan na te izmene poto je, zahvaljujuci njima,
mogao bre da sjae i uzjae i da mnogo lake isuce mac. Ona mu je pricala o pijaci u Aberonu,
prestonici Surde, i kako je, kao dete, cesto beala od dadilje ne bi li je bolje istraila. Omiljeni trgovac
bio joj je neki covek iz nomadskih plemena. Zvao se Hadamanara-no Dahu Tagana, ali traio je od nje
da ga oslovljava po prezimenu - Tagana. Prodavao je noeve i bodee, i uvek joj je s radocu
pokazivao svoju ponudu, mada ona nikada nita nije kupila.
Dok su pricali, razgovor im je postao neusiljen i oputen. Uprkos neprijatnim okolnostima,
otkrila je da uiva u razgovoru s njim. Bio je pametan i obrazovan, i posedovao je bridak um koji je
cenila, pogotovo u toj mucnoj situaciji.
I Murtag je, izgleda, uivao u razgovoru koliko i ona. Medutim, u jednom trenutku su oboje
shvatili da bi bilo nesmotreno da nastave da razgovaraju jer bi ih neko mogao uhvatiti. Stoga se vratila
na kamenu plocu i legla na nju kako bi je on ponovo privezao za tvrdi kamen.
Pre nego to je izaao, rekla mu je: Murtae."
Zastavi, okrenuo se ka njoj.
Snebivala se trenutak-dva, a onda je skupila hrabrost i upitala: Zato?" Smatrala je da je
razumeo na ta je mislila: zato ba nju? Zato ju je spasao, i zato sada pokuava da je izbavi? Mogla
je da pretpostavi njegov odgovor, ali htela je da ga cuje od njega.
Gledao je u nju nekoliko dugackih sekundi, a onda je grubim, priguenim glasom rekao: Zna
ti dobro zato."

***

242
ME RUEVINAMA

Gusti sivi oblaci se razdvojie i Eragon sa Safirinih leda ugleda unutranjost ostrva Vroengard.
Pred njima se prostirala golema zdelasta dolina okruena strmim planinama koje behu videli kako
izviruju kroz vrhove oblaka. Gusta uma omorikinih, borovih i jelovih stabala pokrivala je planinske
padine i pobrde u podnoju poput vojske bodljikavih vojnika koji mariraju s planinskih vrhova. Drva
behu visoka i oklembeena, a Eragon je izdaleka video mahovinu i liajeve koji su visili s debelih
grana. Oblaci bele magle stezali su planinske padine, a snopovi kie su, na nekoliko mesta u dolini,
padali s nebeskog svoda.
Visoko iznad dna doline, Eragon je medu drvecem video nekoliko kamenih struktura:
obruene, zarasle ulaze u pecine, skelete spaljenih kula, goleme dvorane uruenih krovova i nekoliko
manjih gradevina koje su jo delovale pogodno za stanovanje.
Desetak reka slivalo se s planina, lutajuci po bujnom okoliu kako bi se naposletku spojile s
velikim, nepomicnim jezerom na sredini doline. Oko jezera su leali ostaci grada J ahaca, Doru
Areabe. Zgrade behu divovske -goleme puste dvorane toliko gorostasnih razmera da su mnoge mogle
da obuhvate citav Karvahol. Sve dveri su licile na ulaze u prostrane, neistraene pecine. Svaki prozor
bee visok i irok poput kapije nekog zamka, a svaki zid bese kao litica.
Gusti pokrovi od brljana stezahu kamene ploce, a tamo gde ih nije bilo, bilo je mahovine, te
su se zgrade stapale sa okolinom kao da su izrasle iz same zemlje. Ono malo ogoljenog kamena
uglavnom bee drap boje, mada su se tu i tamo mogle videti i nijanse crvene, smede i sivkastoplave.
Kao i vilenjacke gradevine, i ove behu prefinjene, graciozne i nenijih linija od domova
patuljaka i ljudi. No posedovale su i cvrstinu i snagu koje kuce na drvecu u Elesmeri nisu imale: na
nekima od njih, Eragon je uocio slicnosti s kucama iz doline Palansar, pa se prisetio da su prvi ljudski
J ahaci potekli upravo iz tog dela Alagezije. Posledica toga bee taj jedinstveni stil u graditeljstvu, koji
ne bese ni sasvim vilenjacki, ni sasvim ljudski.
Gotovo sve zgrade behu otecene - neke vie, neke manje. Otecenja kao da su se irila spolja
iz tacke blizu junog ruba grada, gde je neki irok krater ponirao vie od desetak metara u zemlju.
Brezik bee ponikao u tom udubljenju, te se srebrnasto lice treslo pred naletima lahora koji je
slobodno duvao.
Cistine u gradu behu obrasle korovom i iprajem, a trava je okruivala svaki kamen kojim
ulice behu poplocane. Na mestima gde su zgrade zaklanjale vrtove J ahaca od udara koji je unitio
grad, i dalje je, u matovito oblikovanim lejama, raslo cvece priguenih boja, ocito jo pod uticajem
davno zaboravljenih cini.
Sve u svemu, ta kruna dolina je predstavljala sumoran prizor.
Evo ruevina naeg vrlog grada, rece Glejdr. Eragone, mora baciti druge ini, koje glase
ovako... Izgovorio je nekoliko recenica na drevnom jeziku. Behu to cudnovate cini: reci su bile
nerazgovetne i prepletene, te Eragon nije mogao da utvrdi ta bi njima trebalo da postignu.
Kada je priupitao Glejdra, stari mu zmaj rece: Ovde imate nevidljiv otrov to proima vazduh
koji udiete, zemlju kojom hodate, hranu koju ete moda pojesti i vodu koju ete moda popiti. ini e
nas zatititi od njega.
Kakav sad otrov?, upita Safira, a misli joj behu usporene koliko i zamasi krila.
Eragon je preko Glejdra video prizor onog kratera pokraj grada, te zmaj rece: Tokom borbe s
Krivokletnicima, jedan se od naih, neki vilenjak po imenu Tuvijel, ubio maijom. Nikada nije
ustanovljeno da li je to uinio sluajno ili namerno, ali posledice su sve ovo to vidite, a i ono to ne
vidite, poto je prasak koji je usledio nainio itav kraj nepogodnim za ivot. Oni to ostae ubrzo
zadobie rane po koi i izgubie kosu, a mnogi nakon toga i umree.
Zabrinuvi se, Eragon je bre-bolje bacio cini, koje nisu zahtevale mnogo energije, pa rece:
Kako bi jedna jedina osoba, bila ona vilenjak ili ne, mogla da izazove toliku tetu? ak i da je Tuvijelu
pomogao njegov zmaj, ne mogu da zamislim kako bi to bilo mogue, osim ako mu ala nije bila vea od
planine.
Nije mu pomogao njegov zmaj, rece Glejdr. Zmaj mu je ve bio mrtav. Ne, ne, Tuvijel je sam
izazvao to razaranje.
Ali kako?

243
Na jedini mogui nain: pretvorio je svoje telo u energiju.
Pretvorio je sebe u duha?
Ne. Ta energija nije imala ni razuma ni oblika i, im ju je oslobodio, kuljala je van sve dok se
nije razila.
Nisam ni znao da se u jednom telu krije toliko sile.
Nije to mnogo poznata injenica, ali ak i najmanje zrno materije nosi u sebi mnogo energije.
Materija je zapravo sleena energija. Istopi li je, oslobodie bujicu koju retki mogu da izdre...
Pria se da se prasak uo sve do Tirma i da se oblak dima podigao vie od Beor planina.
Da li je to isti onaj prasak to ubi Gleruna?, upita Eragon misleci na clana Krivokletnika za
kojeg je znao da je poginuo na Vroengardu.
Jeste. Galbatoriks je, sa ostalim Krivokletnicima, imao nekoliko trenutaka da se pripremi, pa
su uspeli da se zatite, ali mnogi od naih nisu bili te sree, pa stoga i pomree.

Kada se Safira usmerila nadole iz podnoja niskih oblaka, Glejdr joj je pokazao kuda da leti,
pa je podesila smer, okrenuvi se ka severozapadnom delu doline. Glejdr je usput navodio nazive
planina kraj kojih su prolazili: Iltijaros, Felsverd, Namenmast, pa onda i Hvildrim i Tirnadrim.
Imenovao je i mnoge tvrdave i sruene kule ispod njih, ukratko opisujuci njihovu istoriju Eragonu i
Safiri, mada je jedino Eragon pratio besedu staroga zmaja.
Eragon je otkrio kako se u Glejdrovoj svesti budi neka stara al. Ta al ne bee toliko al za
unitenom Doru Areabom koliko za izginulim J ahacima, za gotovo istrebljenim zmajevima i za
gubitkom hiljadugodinjeg znanja i mudrosti. Secanje na ono to nekada bee, na drutvo ostalih
pripadnika njegovog reda u kojem je nekada uivao, naglasilo je Glejdrovu usamljenost. Sve je to, uz
njegovu al, u njemu stvorilo toliku pusto da se i sam Eragon rastuio.
Donekle se povukao iz Glejdrove svesti, ali dolina mu se i dalje cinila tmurnom i turobnom,
kao da je sama ta zemlja oplakivala pad J ahaca.
to se Safira vie sputala, to su gradevine delovale sve vece. Nakon to mu je njihova prava
velicina postala ocigledna, Eragon je shvatio da sve ono to je procitao u Domia abr Wyrda uopte nije
bilo preterivanje: najvece od njih behu toliko goleme da bi Safira mogla da leti u njima.
Pri rubu naputenog grada, poceo je da zapaa hrpe ogromnih belih kostiju: behu to skeleti
zmajeva. Taj ga je prizor ispunio grozom, ali ipak nije mogao da privoli sebe da odvrati pogled.
Najvie ga je pogodila njihova velicina. Vecina zmajeva bee daleko veca od Safire. Najveci bee
kostur s rebrima koja, prema njegovoj proceni, behu dugacka dvadeset pet metara i iroka moda pet
metara u najdebljem delu. Sama lobanja, ogromna i strana, mestimicno pokrivena liajevima poput
grube kamene stene, bee dua i via od glavnine Safirinog tela. Cak bi i Glejdr, dok je jo imao telo,
delovao sicuno naspram tog ubijenog zmaja.
Onamo lei Belgabad, od svih najvei, rece Glejdr zapazivi u ta je usmerena Eragonova
panja.
Eragon se secao tog imena iz jedne od istorijskih citanki koje je procitao jo u Elesmeri: njen
je pisac zapisao jedino da je Belgabad bio prisutan u bici i da je pao u borbi, poput mnogih drugih.
Ko mu je bio Jaha?, upitao je.
Nije ti on imao Jahaa. Bio je to divlji zmaj. Vekovima je iveo sam u ledenim pustarama
severa, ali kada su Galbatoriks i Krivokletnici poeli da tamane nau vrstu, doleteo nam je u pomo.
On je bio najvei zmaj svih vremena?
Svih vremena? Nije. Ali jeste bio najvei zmaj tog vremena.
Kako se prehranjivao?
U njegovim godinama, i s njegovom veliinom, zmajevi vreme mahom provode u nekakvoj
hipnotikoj uspavanosti, sanjajui to im dua ite - o okretanju zvezda, uzdizanju i ruenju planina
tokom eona, ili o neemu siunom poput lepeta leptirovih krila. Mene ve lagano mami takav
poinak, ali potreban sam vam budan, te u budnim i ostati.
Da li si... ikada... upoznao Belgabada?, upita ga Safira, jedva izgovarajuci reci od umora.
Sreli se jesmo, ali nisam ga upoznao. Divlji zmajevi po pravilu nisu drugovali s nama to
bejasmo spojeni s Jahaima. Gledali su nas s visine, smatrajui nas previe krotkim, previe
pokornim, a mi smo njih gledali s visine jer behu voeni nagonima, mada im se ponekad i jesmo divili
zbog toga. Takoe mora imati na umu da oni i nisu imali svoj jezik, to je izmeu nas stvaralo jaz

244
mnogo vei nego to bi pomislila. Jezik ti menja um na nain koji je vrlo teko objasniti. Divlji su
zmajevi mogli da opte s nama uinkovito kao i bilo koji patuljak ili vilenjak, ali inili su to delei
seanja, slike i osete, a ne rei. Samo su oni mudriji meu njima reili da naue ovaj jezik, ili pak neki
drugi.
Zastavi, Glejdr dodade: Ako se dobro seam, Belgabad bee daleki predak Ragmara Crnog, a
Ragmar je - kao to se ti, Safira, zasigurno sea - bio ukunukundeda tvoje majke Vervade.
Safira je, onako iznurena, sporije reagovala, ali naposletku je izvila vrat kako bi ponovo
pogledala u taj golemi kostur. Sigurno je bio dobar lovac kada je toliko izrastao.
Bio je najbolji od svih, rece Glejdr.
Onda mi je... drago to sam od njegove loze.
Eragona je pomela kolicina kostiju razbacanih po tlu. Sve dotad, on nije sasvim shvatao ni
irinu bitke, ni to koliko je zmajeva nekada bilo na svetu. Ta je slika samo pojacala njegovu mrnju
prema Galbatoriksu, te se ponovo zakleo da ce se postarati za to da kralj bude ubijen.
Safira se spustila kroz sloj magle, te joj se bela izmaglica zakovitlala oko vrhova krila poput
malenih nebeskih vrtloga. Onda se pred njom pojavi polje zamrene trave i ona konacno slete, naglo
udarivi o zemlju. Prednja desna noga ju je izdala, te se nagnula u stranu i pala na grudi i rame, rijuci
zemlju pred sobom toliko silno da bi se Eragon nabio na vratnu bodlju da nije bilo zatitnih carolija.
Zaustavivi se, Safira je ostala da lei nepomicno, oamucena od siline udara. Potom se lagano
prevrnula na noge, savila krila i spustila se u nizak cucanj. Remeni sedla zakripae kada se pomerila, i
taj zvuk neprirodno glasno odjeknu u mukloj tiini koja je vladala unutranjim delom ostrva.
Eragon je olabavio kaieve oko nogu, pa je skocio pravo na zemlju. Bila je vlana i meka, te se
spustio na jedno koleno cim mu cizme potonue u mokro tlo.
Uspeli smo", rekao je zadivljeno. Otiao je do Safirine glave, a kada je spustila vrat kako bi
ga pogledala pravo u oci, obujmio je njenu glavu rukama i prislonio celo uz njenu njuku.
Hvala ti, rekao joj je.
Cuo je tiho lepetanje kada joj se kapci zatvorie, a onda njena glava zavibrira od predenja.
Nekoliko trenutaka kasnije, Eragon ju je pustio i osvrnuo se po novom okruenju. Polje na
koje je Safira sletela nalazilo se na severnom rubu grada. Komadi napuklih zidova, od kojih neki behu
veci od Safire, leali su razbacani po travi, pa je Eragonu laknulo to je uspela da ih izbegne prilikom
sletanja.
Polje se uzdizalo izvan grada, iskoeno ka podnoju najblieg brda pokrivenog umom. Na
spoju polja i brda, u tlo bee usadena velika, ravna, poplocana kocka, a na rubu te kocke leala je
golema hrpa kamenja koja se ka severu pruala gotovo citav kilometar. Zgrada koju je to kamenje
nekada sacinjavalo zasigurno je bila jedna od najvecih na ostrvu, a verovatno i jedna od najkitnjastijih,
poto je, medu kockastim kamenim plocama od kojih behu sazdani zidovi, Eragon ugledao na desetine
stubova sa lebovima i isklesane table ukraene vinovom lozom i cvecem, ali i mnotvo kipova; kipovi
mahom behu okrnjeni, kao da su i sami ucestvovali u bici.
Tamo lei Velika biblioteka, rece mu Glejdr. Ili bar ono to je ostalo od nje poto ju je
Galbatoriks poharao.
Eragon se polako okrenuo proveravajuci okolinu. J uno od biblioteke, ugledao je blede obrise
naputenih stazica pod korovom i travom. Staze su vodile od biblioteke do jabucnjaka koji je skrivao
tlo od pogleda, ali iza drveca se uzdizala iljata kamena gromada, visoka vie od ezdeset metara, na
kojoj je raslo nekoliko cvornovatih smreka.
Uzbudenje zatitra u Eragonovim grudima. Bio je siguran ta je posredi, ali ipak je pitao: Da li
je to - to? Da lije to stena Kutian?
Osetio je kako Glejdr koristi njegove oci da bi pogledao tu tvorevinu, a onda zmaj rece: Deluje
mi udno poznato, ali ne mogu se setiti kad sam je to ranije video...
Eragonu nije bila potrebna nikakva druga potvrda. Hajdemo!", rekao je. Progacao je do
najblie staze kroz travu visoku do struka.
Tamo trava nije bila toliko gusta, a mogao je i da oseti tvrde kocke kaldrme pod stopalima
umesto tla raskvaenog kiom. Dok ga je Safira pratila u stopu, pourio je stazom, te zajedno prodoe
kroz senoviti jabucnjak. Oboje su paljivo hodali, poto je drvece delovalo budno i oprezno, a pride je
bilo
necega zloslutnog u obliku njegovih grana, kao da je to drvece vrebalo da ih cepa svojim
racvastim kandama.

245
Eragon je nehotice odahnuo kada su izali iz vocnjaka.
Stena Kutian je stajala na rubu velike cistine po kojoj je raslo zamreno more rua, stricka,
malina i barske kukute. Iza kamene gromade, pruali su se redovi oklembeenih jela, koje su se irile
sve do planine koja se nadvijala visoko nad njima. Ljutita cika veverica odjekivala je iz dubine ume,
ali od samih ivotinja nije se video ni jedan jedini brk.
Tri kamene klupe, napola skrivene pod slojevima korenja, puzavica i vresa, behu ravnomerno
rasporedene po cistini. S jedne strane bee stablo vrbe, cije su grane stvarale prirodnu senicu pod
kojom su J ahaci nekada mogli da sede uivajuci u pogledu, ali kronja se za poslednjih stotinu leta
bee previe proirila da bi bilo koji covek, vilenjak ili patuljak mogao da se zavuce pod nju.
Eragon je zastao na ivici cistine kako bi se zagledao u stenu Kutian. Safira je, kraj njega,
glasno izdahnula, te se spustila na stomak. Usput je uzdrmala tlo, pa je morao da povije kolena kako bi
zadrao ravnoteu. Protrljao ju je po ramenu, a onda je usmerio pogled na tu stenovitu kulu. Napeto
nestrpljenje odjednom se probudi u njemu.
Otvorivi um, Eragon je pretraio cistinu i drvece iza nje u potrazi za mogucom zasedom. Ali
jedina iva bica koja je osetio behu biljke, bube, krtice, mievi i zmije to su ivele medu bunjem na
toj cistini.
Onda je poceo da sastavlja cini koje ce mu, nadao se, omoguciti da otkrije madijske klopke u
okolini. Ali pre nego to je sastavio nekoliko reci, Glejdr mu rece: Stani. I ti i Safira ste previe
umorni da biste ovo sada radili. Prvo se odmorite; sutra se moemo vratiti, pa emo videti ega tu
ima.
Ali...
Vas dvoje niste kadri da se odbranite ako doe do borbe. Ono to treba da pronaemo bie tu
i sutra ujutro.
Eragon se dvoumio, ali ipak je nevoljno prekinuo bajalicu. Znao je da je Glejdr u pravu, ali
bilo mu je mrsko da ceka jer im je kraj poduhvata bio nadohvat ruke.
Dobro, rece, te se ponovo pope na Safiru.
Iznureno izdahnuvi, osovila se na noge, polako se okrenula i ponovo prola kroz jabucnjak.
Teak bat njenih koraka olabavio je suvo lice na kronjama, te je jedan list sleteo Eragonu u krilo.
Uzeo ga je s namerom da ga baci i odjednom zapazio da list ima drugaciji oblik nego to bi trebalo da
ima: nazubljeni rubovi behu mu dui i iri nego na svim ostalim listovima jabuke koje je ikada video, a
venice na njemu sacinjavale su nasumicne are umesto da predstavljaju ujednacenu mreu prugica.
Uzeo je jo jedan list, koji jo bee zelen. Poput svog osuenog rodaka, i svei je list imao vece
razmake na ivici i prepletene venice.
Ovde ti od bitke nita nije kao nekada, rece Glejdr.
Eragon se namrtio, te je bacio lice. Ponovo je zacuo cicanje veverica, ali opet ih nije video
medu drvecem, niti je uspeo da ih oseti umom, to ga je zabrinulo.
Da imam krljuti, na ovom bi me mestu zasigurno zasvrbele, rekao je Safiri.
Oblacak dima izade joj iz nozdrva nakon to je veselo frknula.
Napustivi vocnjak, ila je juno sve dok nije stigla do jednog od mnogih potoka koji su se
slivali s planina: bee to tanani beli potocic koji je tiho uborio tekuci preko kamenog korita. Safira se
tu okrenula i pola uzvodno ka zakriljenoj livadici nadomak zimzelene ume.
Tu emo, rece Safira i sroza se na zemlju.
Mesto se cinilo povoljno za bivakovanje, a Safira nije mogla da nastavi potragu, te se Eragon
saglasio i sjahao s nje. Zastao je na tren diveci se pogledu na dolinu, a onda je skinuo sedlo i bisage s
nje. Ona protrese glavu, razmrda ramena i izvi vrat kako bi malo grickala tacku na grudima gde joj se
remeni behu urezali.
Ne odugovlaceci, sklupcala se na travi, ugurala glavu pod krilo i obavila se repom. Da me
niste budili ukoliko niko ne pokua da nas prodere, rekla je.
Eragon se osmehnu te je potapa po repu, a onda se okrenu i ponovo se zagleda u dolinu.
Dugo je tako stajao, gotovo i ne razmiljajuci, te se predao pukom posmatranju; nimalo se nije trudio
da otkrije smisao svega oko sebe.
Naposletku je izvukao svoju prostirku, pa ju je rairio pokraj Safire.
Hoe li straariti umesto nas?, upitao je Glejdra.
Straariu. Odmori se i nita ne brini.

246
Eragon mu klimnu, mada Glejdr nije mogao da ga vidi, pa se spustio na cebad i dopustio sebi
da utone u zagrljaj svojih snovidenja.

247
SNALGLI ZA DVOJE

Popodne vec bee odmaklo kada je Eragon otvorio oci. Pokrov od oblaka razdvojio se na
nekoliko mesta, te su snopovi zlatne svetlosti dopirali do dna doline obasjavajuci vrhove oronulih
gradevina. Mada je dolina i dalje delovala hladno, vlano i nepristupacno, svetlost joj je dala
velicanstven izgled. Eragon je prvi put uvideo zato su J ahaci reili da se nastane ba na tom ostrvu.
Zevnuvi, bacio je pogled ka Safiri, te joj lagano dodirnu um. J o je spavala, izgubljena u
svom pocinku bez snova. Svest joj bee poput plamena koji se priguio do iskricavih eravica koje
vrlo lako mogu da se rasplamsaju.
Taj osecaj ga je prilicno onespokojio, podsetivi ga na smrt, pa se povukao u svoj um i sveo
njihovu sponu na jednu misaonu nit, dovoljno iroku da bude siguran da je Safira dobro.
U umi iza njega, dve veverice pocee da vredaju jedna drugu nizom piskavih vrisaka.
Namrtio se oslukujuci ih: glasovi im behu previe otri, ubrzani i drhtavi. Kao da je neko drugo
stvorenje oponaalo ciku veverica.
Od same te pomisli, nakostreila mu se kosa na glavi.
Ostao je da lei na istom mestu vie od jednog sata, oslukujuci ciku koja je dopirala iz ume i
posmatrajuci snopove svetlosti koji su se poigravali po bregovima, poljima i planinama zdelaste
doline. Onda se otvori na nebu zatvorie, nebo se smraci i sneg poce da pada po viim obroncima
planina bojeci ih u belo.
Eragon ustade, te rece Glejdru: Odoh da sakupim drva za potpalu, vraam se za nekoliko
minuta.
Zmaj se saglasio, te je Eragon paljivo preao livadu na putu do ume, trudeci se da bude tih
kako ne bi probudio Safiru. Naavi se kod drveca, ubrzao je korak. Mada je bilo podostasuvog granja
du ruba ume, hteo je da protegne noge i da, ako mu to pode za rukom, pronade izvor onog cicanja.
Ispod drveca su se pruale debele senke. Vazduh bee sve i nepomican, kao u dubokoj pecini
pod zemljom, i mirisao je na gljivice, natrulo drvo i smolu. Mahovina i liajevi to su visili s grana
licili su na iscepkanu cipku, isprljanu i umrljanu, ali ipak prefinjeno lepu. Delili su unutranjost ume
na celije razlicitih velicina, pa mu pogled nije premaivao udaljenost od dvadesetak metara.
Eragon se sluio uborom potoka kako bi odredio poloaj dok se probijao kroz umu. Nakon
to je pogledao cetinare izbliza, video je da su drugaciji od onih na Kicmi ili u Du Veldenvordenu:
imali su po sedam spojenih iglica umesto po tri. Mada je moda posredi bila svetlosna varka, cinilo mu
se da se tama lepi za drvece poput ogrtaca obavljenog oko stabla i granja. Povrh toga, sve vezano za to
drvece, od pukotina u kori i ispupcenog korenja do krljutastih iarki, stajalo je pod neobicno otrim
uglovima i grubim linijama, te mu se cinilo da to drvece namerava da se otrgne od zemlje i side u
grad.
Eragona podidoe marci i on protrese Brisingr u kanijama. Nikada ne bee zaao u umu koja
je delovala toliko pretece. To drvece kao da bee ljuto i kao da je, ba kao u onom jabucnjaku, htelo da
posegne ka njemu i da mu otkine meso s kostiju.
Nadlanicom je pomerio snop utog liaja, te je oprezno nastavio.
J o ne bese video nikakve tragove divljaci niti pronaao naznake vukova ili medveda, to ga je
zbunilo. U neposrednoj blizini potoka trebalo bi da postoje stazice koje vode ka pojilitu.
Moda ivotinje izbegavaju ovaj deo ume, pomislio je. Ali zato?
Oboreno deblo isprecilo mu se na putu. Prekoracio ga je, te mu cizma potonu u mahovinu sve
do glenjeva. Tren kasnije, gedvej ignazija na njegovom dlanu poce da ga svrbi i on zacu horsko
cicanje. Uto nekoliko belih crvastih larvi, velikih poput njegovog palca, izlete iz mahovine i poce da
skakuce podalje od njega.
Eragonu se odmah probudie stari nagoni, te se zaustavio kao to bi se zaustavio da je naleteo
na zmiju. Nije treptao. Nije cak ni disao dok je posmatrao kako te debele larve opscenog izgleda bee
od njega. Istovremeno je pretraio pamcenje da bi proverio da li su ih spominjali tokom njegove obuke
u Elesmeri, ali nije se prisetio nicega slicnog.
Glejdre? ta je to bilo?, upita pokazujuci zmaju larve. Kako se zovu na drevnom jeziku?

248
Izazivajuci nevericu u Eragonu, Glejdr rece: Nisu mi poznate. Nikada nisam video nita nalik
na njih, niti sam ikada uo za njih. Nove su na Vroengardu i u celoj Alageziji. Ne daj im da te dodirnu,
moda su opasnije nego to se ine.
Udaljivi se metar-dva od Eragona, bezimene larve poskocie jo vie nego malopre te se, uz
ciku, obruie nazad ka mahovini. Kada su sletele na nju, razdvojile su se, deleci se na citavu skupinu
zelenih stonoga koje hitro nestae u zamrenim vlatima mahovine.
Eragon je tek tada odahnuo.
Neto takvo ne bi trebalo da postoji, rece Glejdr, zvuceci uznemireno.
Eragon je polako odigao stopalo od mahovine, te se povukao iza onog debla. Pomnije
osmotrivi mahovinu, primetio je da su stare grane koje izviruju iz bujnog zelenila, kako mu se isprva
ucinilo, zapravo delovi slomljenih rebara i rogova - ostaci, zakljucio je, jednog jelena ili vie njih.
Porazmislivi jo koji tren, Eragon se okrenuo kako bi poao nazad, ali se ovoga puta trudio da
izbegava mahovinu, to ne bee lagan zadatak.
Izvor one cike u umi, ta god bio, nije bio vredan rizikovanja ivota, pogotovo stoga to je
pretpostavljao da ga medu drvecem vreba i tota gore od larvi. Dlan ga je i dalje svrbeo, a on je iz
iskustva znao da to znaci da je opasnost blizu.
Kada je ugledao livadu i Safirine plave krljuti kroz stabla cetinara, skrenuo je ka potoku.
Mahovina je prekrivala i obalu, pa je skakutao po deblima i kamenju sve dok se nije naao na
pljosnatom kamenu nasred potoka.
Tu je cucnuo i skinuo rukavice kako bi oprao ruke, lice i vrat. Dodir ledene vode ga je krepio,
pa mu se vec posle nekoliko trenutaka zarumenee ui i on oseti toplinu u citavom telu.
Glasna cika prenosila se preko potoka dok je brisao kapi vode s vrata.
Pomerajuci se najmanje to je mogao, pogledao je ka vrhovima drveca na suprotnoj obali.
Desetak metara povie, cetiri senke su sedele na jednoj grani. Senke su na sebi imale velika
cupava pera koja su se irila sa svih strana njihovih crnih ovalnih glava. Po dva bela oka, kiljava i
iskoena, blistala su nasred svake ovalne senke, ali zbog ispraznih pogleda u njima nije bilo moguce
odrediti kuda gledaju. Medutim, ono to ga je najvie onespokojilo bilo je to to, za razliku od svih
ostalih senki, ove senke nisu imale dubinu. Nestale su cim su se okrenule u stranu.
Ne skidajuci oci s njih, Eragon je posegnuo rukama kako bi dohvatio balcak Brisingra.
Senka s leve strane nakostreila je pera, te se oglasila istim onim piskavim zovom koji je on
zamenio za vevericji. J o dve utvare ucinie isto, te umom odjeknu otra zvonjava njihove cike.
Eragonu pade na pamet da im zade u misli, ali prisetio se fanghura sa svog puta u Elesmeru,
pa je odbacio tu lakomislenu zamisao.
Priguenim glasom, Eragon rece: Eka ai fricai un Shur'tugal." Ja sam Jaha i va prijatelj.
Ucinilo mu se da su senke uperile blistave oci u njega, i na tren je utihnulo sve sem ubora
potoka. Onda ponovo pocee da cice, a oci im jo jace blesnue zalicivi na komadice usijanog
gvoda.
Poto se senke ni nakon nekoliko minuta nisu pomerile kako bi ga napale, niti su pokazale
ikakav znak skorog odlaska, Eragon je ustao i jednim stopalom paljivo zakoracio ka kamenu iza sebe.
Tim pokretom je ocito uzbunio one utvare, koje zduno zacicae. Potom slegnue ramenima i
stresoe se, a na njihovom se mestu pojavie cetiri goleme sovuljage sa istim cupavim perima oko
rupicastih lica. Otvorivi ute kljunove, zapitale su koreci ga kao da su veverice, a onda su zaleprale
krilima, tiho odletele ka drvecu i ubrzo nestale iza tekih kroanja.
Barzul", rece Eragon. Odskakutao je putem kojim je i doao, te je pohitao ka livadi,
zaustavivi se jedino kako bi sakupio naramak odlomljenih grancica.
Cim je stigao do Safire, spustio je drva na zemlju, kleknuo i poceo da baca zatitne cini, i to
sve kojih se mogao setiti. Glejdr mu je preporucio neke cini koje je on prenebregnuo, te mu rece:
Nijedno od tih stvorenja nije bilo tu kada smo se Oromis i ja vratili ovamo nakon bitke. Nisu onakva
kakva bi trebalo da budu. Baene arolije izobliile su ovu zemlju i sve koji na njoj iive. Ovo je sada
zlehudo mesto.
Kakva to stvorenja?, upita Safira. Otvorila je usta i zevnula, to bee zastraujuci prizor.
Eragon je podelio secanja s njom, pa ona rece: Trebalo je da me povede sa sobom. Prodrla bih te
larve i te utvarne ptice, pa ne bi imao ega da se boji.
Safira!

249
Zakolutala je jednim okom ka njemu. Pa, gladna sam. Bile to maije ili ne, postoji li razlog za
to da ne proderem te udnovate stvorove?
Da - oni bi mogli tebe da pojedu, Safira Bjartskular, rece joj Glejdr. Vrlo dobro zna kako
glasi prvi zakon lova: ne vrebaj plen ako nisi sigurna da je plen. Inae bi i sama mogla da zavri kao
neiji obrok.
J a ne bih tragao ni za jelenima na tvom mestu", rece Eragon. Sumnjam da ih je mnogo
preostalo. Osim toga, uskoro ce pasti mrak - sve i da nije tako, nisam siguran da je lov na ovom mestu
bezbedan."
Tiho je zareala. Pa, dobro. Onda u nastaviti da spavam. Ali ujutro u loviti, ma koliko
opasno bilo. Trbuh mi je prazan, i moram neto da pojedem pre nego to ponovo krenem preko mora.

Dreci se svoje reci, Safira je zatvorila oci i ubrzo ponovo zaspala.
Eragon je potpalio vatricu, pa je pojeo skromnu veceru posmatrajuci kako se mrak sputa nad
dolinu. On i Glejdr su porazgovarali o planovima za naredni dan, a potom mu je Glejdr ispricao neto
vie o povesti ostrva, vrativi se sve do vremena pre dolaska vilenjaka u Alageziju, kada je Vroengard
bio naseljen samo zmajevima.
Pre nego to je poslednja svetlost izbledela na nebu, stari zmaj rece: Da li bi eleo da vidi
Vroengard kakav je bio u doba Jahaa?
Da, odvrati Eragon.
Onda gledaj, rece mu Glejdr. Eragon oseti kako mu zmaj preuzima um i uliva u njega reku
slika i oseta. Eragonu se izmenio vidik i on, povrh krajolika, ugleda utvarni odraz doline. Bee to
secanje na dolinu u sutonu, kao i u tadanjem trenutku, ali nebo je bilo bez oblaka, te je na njemu
treperilo mnotvo zvezda, koje su blistale nad vencem ognjene planine Aras Thelduin. Stabla iz
davnina ukazae se kao mnogo via, uspravnija i manje strana, a gradevine J ahaca stajahu netaknute
diljem doline, presijavajuci se poput mutnih svetionika u sumraku, na mekoj svetlosti vilenjackih
besplamnih lampi. Mnogo je manje brljana i mahovine prekrivalo kamen drap boje, a dvorovi i kule
cinili su se mnogo raskonijim od kasnijih ruevina. Po kaldrmisanim stazama i visoko iznad sebe,
Eragon je mogao da razazna blistave obrise mnogobrojnih zmajeva: elegantnih divova koji su na
svojoj koi nosili blaga hiljadu kraljeva.
Taj je privid trajao jo nekoliko trenutaka, a onda je Glejdr napustio Eragonov um i dolina se
pred njima ponovo ukazala onakva kakva jeste.
Bila je predivna, rece Eragon.
Jeste, ali vie nije.
Eragon je nastavio da osmatra dolinu, poredeci je sa onim to mu je Glejdr pokazao, pa se
namrtio kada je ugledao red treperavih svetala. Ucinilo mu se da su to fenjeri u naputenom gradu.
Proaputao je cini kako bi izotrio vid, te je razaznao povorku prilika u ogrtacima sa crnim
kapuljacama kako se polako krece kroz ruevine. Prilike su delovali ozbiljno i onostrano, a u njihovim
odmerenim koracima i u ravnomernom njihanju fenjera bilo je necega obrednog.
Ko su sad ovi?, upitao je Glejdra. Imao je osecaj da posmatra neto to drugi ne bi trebalo da
vide.
Ne znam. Moda su potomci onih to pomree u bici. Moda su ljudi iz tvoga naroda koji su
reili da se nasele ovde nakon pada Jahaa. A moda su od onih to se klanjaju zmajevima i Jahaima
kao bogovima.
Zar takvi stvarno postoje?
Postojali su. Mi to nismo podravali, ali takve stvari su bile rasprostranjene u mnogim
zabaenim delovima Alagezije... ini mi se da je dobro to si bacio one svoje ini.
Eragon je gledao kako prilike pod kapuljacama krivudaju kroz grad, to je potrajalo gotovo
citav sat. Kada su stigli na drugi kraj, fenjeri se ugasie jedan po jedan Eragon cak ni pomocu carolija
nije mogao da vidi kud se potom dedoe njihovi nosaci.
Potom je ugasio vatru pomocu nekoliko aka zemlje i zavukao se pod cebad da se odmori.

***

250
Eragone! Safira! Ustajte!
Eragon naglo otvori oci. Uspravivi se, zgrabio je Brisingr. Sve je oko njega bilo mracno osim
priguenog crvenog odsjaja eravica s njegove desne strane i parceta zvezdanog neba daleko na istoku.
Mada je osvetljenje bilo slabo, Eragon je uspeo da razazna obrise ume i livade i... i nekog cudovino
golemog pua koji je preko trave puzio ka njemu.
Eragon vrisnu, te se otetura unazad. Pu, cija kucica bee visoka gotovo metar i po, zastade i
pohita ka njemu bre nego to covek moe da trci. Oglasio se zmijolikim siktanjem iz crnih usta, a
drhtave ocne jabucice behu mu velike poput pesnica.
Eragon je shvatio da nece imati vremena da skoci na noge; leeci na ledima, nije imao
dovoljno prostora da isuce Brisingr. Stoga se spremio da baci cini, ali pre nego to je to ucinio,
Safirina glava munjevito prolete iznad njega i celjustima zgrabi pua po sredini. Pueva kucica puce
izmedu njenih ocnjaka kao kad se kriljac lomi, pa stvorenje nemocno, drhtavo pisnu.
Obrnuvi vrat, Safira je zavrljacila pua uvis, razjapila usta i progutala tog stvora citavog,
dvaput mrdnuvi glavom, kao kada crvendac jede kinu glistu.
Spustivi pogled, Eragon je ugledao jo cetiri golema pua kako se sputaju niz padinu. J edan
se bee uvukao u kucicu, ali drugi su jurili k njima na nabranim, suknjastim stomacima. Onamo!",
viknu Eragon. Safira je poskocila unapred. Citavo joj se telo nacas odiglo, a onda se spustila na sve
cetiri kako bi zgrabila prvog, pa drugog, a onda i treceg pua. Poslednjeg, onog to se sakrio u svoju
koljku, nije pojela, vec je zamahnula glavom kako bi ga oblila talasom plavicasto-utog plamena koji
je obasjao metre zemlje oko nje.
Plamen je nestao posle dve-tri sekunde, a onda je Safira podigla zadimljenog i usijanog
pua celjustima kao kada mama macka podigne mace, pa ga je odnela do Eragona i spustila mu ga
pred noge. Podozrivo je osmotrio pua, ali bilo je ocito da je mrtav.
Eto, sada moe da dorukuje kako valja, rece mu Safira. Zapiljio se u nju, a onda je poceo
da se smeje. Naposletku se i zacenio i spustio ruke na kolena sav zadihan.
ta je toliko smeno?, upitala ga je, te je onjuila ogaravljenu puevu kucicu.
Da, emu se smeje, Eragone?, upita ga Glejdr.
Odmahnuo je glavom, i dalje brekcuci. Na kraju je nekako izustio: Pa zbog..." Onda se
prebacio na razgovor mislima kako bi i Glejdr mogao da ga cuje. Pa zbog... pua na oko za doruak!
Ponovo je poceo da se kikoce, osecajuci se potpuno blesavo. Puevi odresci!... Jesi l` gladan? Uzmi
jedan pipak! Iscrpljen si? Pojedi koju onu jabuicu! Kome je jo potrebna medovina kad imamo
slina? Mogao bih da stavim te pipke u au poput kite cvea i oni bi... Toliko je grohotao da nije
mogao da prica, pa se spustio na koleno pokuavajuci da dode do daha dok su mu suze radosnice tekle
iz ociju.
Safira je razjapila zubate celjusti u neto to je licilo na osmeh, ispustivi tih krkljav zvuk. Ba
si aav ponekad, Eragone. Jasno je osecao kako i nju obuzima njegova razgaljenost. Ponovo je
onjuila koljku. Malo medovine dobro bi nam dolo.
Ti si bar jela", rekao joj je, i mislima i recima.
Nisam dovoljno, ali ipak dovoljno da se vratimo do Vordena.
Kada se smirio, utnuo je pua vrhom cizme. Toliko je prolo otkako su zmajevi iveli na
Vroengardu da zasigurno nije shvatio ko si, pa je pomislio da u mu ja biti lagan obrok... A to bi, vala,
bila bedna smrt: da zavri kao veera nekom puu.
Bedna ali za pamenje, rece Safira.
Da, za pamenje, saglasio se, osecajuci kako ga napad smeha ponovo obuzima.
A ta sam vam ja ono rekao o prvom pravilu lova, deurlijo?, upita ih Glejdr.
Eragon i Safira zajedno odgovorie: Ne vrebaj plen dok se ne uveri da je to zaista plen.
Ba tako, rece Glejdr.
Onda Eragon rece: Skakutave larve, senovite ptiurine, a sad i dinovski puevi... Kako je sve
to moglo da nastane od ini baenih tokom bitke?
Jahai, zmajevi i Krivokletnici ispustili su ogromnu koliinu energije tokom sukoba. Vei deo
je bio vezan za ini, ali veliki deo ipak nije. Preiveli su kasnije priali da je svet neko vreme bio
potpuno izbezumljen, te nita to bi uli ili videli nije bilo pouzdano. Neki deo te energije sigurno se
spustio na pretke tih larvi i ptica koje si video danas, pa ih je izmenio. Meutim, bilo bi pogreno
uvrstiti i ove pueve meu njih. Poznati kao snalgliji, oduvek su iveli na Vroengardu. Bili su nam
omiljena hrana -mislim na nas zmajeve, a Safira e zasigurno znati zato.

251
Ona poce da prede oblizujuci celjusti.
Ne samo to im je meso meko i ukusno ve je i njihova koljka odlina za varenje.
Ali ako su to obine ivotinje, zato ih moje zatitne ini nisu zaustavile?, upita ga Eragon.
Trebalo je da me bar upozore da nam se pribliava opasnost.
E to ve, odgovori mu Glejdr, moda i jeste posledica bitke. Snalglije nisu stvorile maije, ali
to ne znai da na njih nisu uticale sile koje su unitile ovo mesto. Ne bi trebalo da se zadravamo tu
due nego to bude potrebno. Bie bolje da odemo pre nego to ostali stvorovi to tumaraju po ostrvu
odlue da stave nau hrabrost na probu.

Uz Safirinu pomoc, Eragon je polupao kucicu spaljenog pua, pa je ocistio beskicmenjacki le
u njoj pod sjajem crvene vilinske svetlosti, to bee prljav, ljigav posao po kojem je ostao u krvi do
lakata. Eragon je potom rekao Safiri da zakopa meso blizu eravica.
Safira se onda vratila na mesto u travi na kojem je ranije leala, pa se ponovo sklupcala i
utonula u san. Ovoga puta joj se i Eragon pridruio. Uzevi cebad i bisage, u kojima se nalazilo i
Glejdrovo srce svih srca, zavukao joj se pod krilo, pa se uukao u toplom, mracnom udubljenju
izmedu vrata tela. Tu je i proveo noc, razmiljajuci i sanjajuci.

Naredni dan bee tmuran i oblacan kao prethodni. Lagan sneni pokrivac prekrio je planinske
obronke i vrhove bregova, a u vazduhu se osecala studen koja je Eragona navela na zakljucak da ce
sneg ponovo pasti u toku dana.
Potpuno iscrpljena, Safira se nije mrdnula sve dok se sunce nije nalo citav lakat iznad
planina. Eragon bee nestrpljiv, ali ipak ju je pustio da spava. Bilo je vanije da se ona odmori od leta
do Vroengarda nego da rano pocnu da rade.
Cim se probudila, Safira je iskopala le onog pua, pa je on pripremio obilan dorucak koji se
sastojao od... nije bio siguran kako bi to uopte nazvao: od pueve slaninice? Kako god se zvali,
komadi mesa behu ukusni, pa je pojeo vie nego obicno. Safira je potamanila sve ostatke, a onda su
sacekali jo jedan sat, poto ne bi bilo mudro ulaziti u borbu s hranom u stomacima.
Eragon je naposletku smotao cebad i privezao sedlo za Safiru, te s Glejdrom krenue ka steni
Kutian.

252
STENA KUTIAN

Put do jabucnjaka cinio se kracim nego prethodnog dana. Cvornovato drvece i dalje je
delovalo zlokobno, pa je Eragon drao ruku na Brisingru dok su prolazili kroz vocnjak.
Kao i ranije, on i Safira su se zaustavili na ivici zarasle cistine koja se pruala ispred stene
Kutian. J ato vrana je sedelo na gruboj kamenoj litici, ali ptice prhnue gacuci cim ugledae Safiru -
Eragon nije mogao da zamisli loiji predznak od toga.
Eragon je pola sata stajao na istom mestu bacajuci mnotvo cini u potrazi za madijama koje bi
mogle da nakode njemu, Safiri ili Glejdru. Pronaao je citavu mreu zastraujucih carolija,
prepletenih po livadi, po steni Kutian i - koliko je on mogao da proceni - po ostatku ostrva. Neke od
cini utisnutih u dubinu zemlje behu toliko snane da je imao osecaj da mu golema reka energije tece
ispod stopala. Ostale behu manje i naizgled nekodljive, te su ponekad uticale jedino na cvetak ili
grancicu. Vie od polovine cini bee pritajeno - poto im bee ponestalo energije, poto nisu imale na
koga da deluju, ili pak poto su cekale odgovarajuci splet okolnosti - a neke cini su se medusobno
kosile, kao da su Jahaci, ili ko god da ih je bacio, pokuali da izmene ili ponite neke ranije bajalice.
Eragon nije uspeo da odredi svrhu vecine tih cini. Reci kojima behu bacene nigde nisu bile
zabeleene, te za njima ostade samo sazdana energija koju su davno preminuli carobnjaci paljivo
sastavili, a takva mesta behu teka za tumacenje, ako su se uopte dala protumaciti. Glejdr mu je
donekle pomogao, poto je znao mnoge starije i jace cini nad Vroengardom, ali Eragon je mahom
morao da nagada. Srecom, uglavnom je bio kadar da odredi da li bi odredene cini mogle da uticu na
njega, Safiru ili Glejdra, mada nije uvek uspevao da prokljuvi njihovu svrhu. Bee to sloen poduhvat,
koji je zahtevao sloene bajalice, pa mu je bilo potrebno jo sat vremena da prouci sve cini.
Medutim, i njega i Glejdra najvie su brinule cini koje moda nisu mogli da primete. Nije bilo
lako icackati madije drugih carobnjaka ako se oni behu potrudili da sakriju svoje delo.
Eragon se naposletku uverio da oko stene Kutian i na njoj nema zamki, te on i Safira predoe
preko cistine kako bi otili do podnoja nazubljene stenovite kule prekrivene liajevima.
Zabacivi glavu, Eragon se zagledao u vrh stene, koji se cinio neverovatno dalekim. Ni on ni
Safira nisu videli nita neobicno na samoj steni.
Izgovorimo svoja imena i zavrimo s tim, rekla je.
Eragon je poslao upitnu misao ka Glejdru, te mu zmaj odgovori: Upravu je. Nema svrhe
okoliati. Izgovori svoje ime, pa emo i Safira i ja uiniti isto.
Osecajuci se napeto, Eragon je dvaput stisnuo ake, pa je svukao tit s leda, isukao Brisingr i
spustio se u cucanj.
J a sam", rekao je glasno i jasno, Eragon Senkoubica, sin Bromov."
Ja sam Safira Bjartskular, ki Vervadina.
A ja sam Glejdr Eldunari, sin Nithring dugorepe.
Potom stadoe da cekaju.
Vrane zagraktae u daljini, kao da im se rugaju. Eragon oseti nelagodu, ali trudio se da ne
obraca panju na to. Nije ni ocekivao da ce laka otvoriti kriptu.
Pokuaj ponovo, ali ovoga puta izgovori svoj deo na drevnom jeziku, preporucio mu je Glejdr.
Eragon stoga rece: Nam iet er Eragon Sundavar-Vergandi, sonrabrBrom."
Potom Safira i Glejdr ponovie svoje ime i poreklo na drevnom jeziku.
Opet se nita nije desilo.
Eragon oseti jo dublju nelagodu. Ako je njihov put bio uzaludan... Ne, ne, ne sme ni da
razmilja o tome. Bar ne zasad. Moda sva imena moraju biti glasno izreena, rekao je.
Kako?, upita Safira. Je 1' bi trebalo da riknem na ovaj kamen? A Glejdr?
Mogu ja da vam izgovorim imena, rece Eragon.
Sumnjam da se to od nas oekuje, ali nita nas ne kota da pokuamo, rece Glejdr.
Na ovom jeziku ili na drevnom?
Na drevnom jeziku, ini mi se, ali pokuaj na oba jezika da bismo bili sigurni.
Eragon je dvaput izdeklamovao njihova imena, ali kamen je ostao cvrst i nepomican kao i
ranije. Iznerviran, rekao je: Moda smo na pogrenom mestu, moda se ulaz u Kriptu dua nalazi na
drugoj strani stene. Ili na samom vrhu.

253
Da je tako, zar to ne bi bilo spomenuto u uputstvima u knjizi Domia abr Wyrda?, upita ga
Glejdr.
Eragon je spustio tit. Zato zagonetke uvek moraju biti toliko teke?
A ta ako bi samo ti trebalo da kae svoje ime?, rece Safira Eragonu. Nije li Solembum rekao
Kada ti se bude inilo da je sve izgubljeno i da tvoja mo nije dovoljna, idi do stene Kutian i izgovori
svoje ime kako bi otvorio Kriptu dua"? Samo svoje ime, Eragone, ne moje ili Glejdrovo.
Eragon se namrtio. Pretpostavljam da je to mogue... ali ako treba da izgovorim samo svoje
ime, onda verovatno moram biti sam kada ga budem izgovarao.
Riknuvi, Safira je poskocila i zamrsila Eragonovu kosu i biljke na cistini mahnuvi krilima.
Pokuaj, ali pouri!, rekla je krenuvi ka istoku, podalje od stene.
Kada se udaljila pola kilometra, Eragon je ponovo pogledao ka hrapavoj povrini stene, te je
ponovo podigao tit i ponovo izgovorio svoje ime, prvo na svom, a onda i na vilenjackom jeziku.
Nisu se otvorila nikakva vrata. Nikakve se pukotine nisu pojavile na steni. Nikakvi znakovi
nisu iskocili na povrinu. Ta golema kula je u svakom pogledu licila na cvrstu granitnu gromadu bez
ikakvih tajni u sebi.
Safira!, viknu Eragon u mislima. Potom opsova, te poce da parta tamo--amo po cistini,
utirajuci kamencice i granje pred sobom.
Vratio se do podnoja stene kada je Safira sletela na cistinu. Kande na zadnjim nogama
zasekoe duboke brazde u mekoj zemlji dok je mahala krilima kako bi se usporila. Lice i vlati trave
zakovitlae se oko nje kao da ih je uhvatio vihor.
Cim se spustila na sve cetiri i savila krila, Glejdr rece: Rekao bih da nisi bio uspean?
Nisam, brecnu se Eragon, ljutito gledajuci u kulu.
Stari zmaj uzdahnu: Plaio sam se da bi se to moglo dogoditi. Postoji samo jedno
objanjenje...
Da nas je Solembum slagao? Da nas je naveo na pogrean trag kako bi Galbatoriks mogao da
uniti Vordene dok mi ne budemo tamo?
Ne. Da bismo otvorili ovu... ovu...
Kriptu dua, rece Safira.
Da, ovu kriptu o kojoj ti je priao - da bismo je otvorili, moramo da izgovorimo svoja prava
imena.
Te reci padoe medu njih poput kamenih gromada. Neko vreme niko nita nije rekao. Eragon
se plaio same pomisli, pa nije smeo ni da razmilja o njoj jer se pribojavao da bi tako mogao sve da
pogora.
Ali ta ako je posredi klopka?, rece Safira.
Onda je to jedna avolska klopka, rece Glejdr. Morate se zapitati da li verujete Solembumu.
Naime, ako nastavimo, rizikujemo mnogo vie od svojih ivota - rizikujemo svoju slobodu. Ako mu
zaista verujete, moete li biti dovoljno iskreni pred sobom da otkrijete svoja prava imena, i to brzo? I
da li ste spremni da ivite s tom spoznajom, ma koliko neprijatna bila? Ako niste, trebalo bi smesta da
odemo odavde. Ja se jesam promenio od Oromisove pogibije, ali znam ko sam. Zna li i ti, Safira? Ili
ti, Eragone? Moete li mi zaista rei ta je ono to vas ini zmajem i Jahaem?
Eragona obuze jeza kada podie pogled ka steni Kutian.
Ko sam ja?, zapitao se.

***

254
ITAV JE SVET SAMO SAN

Nasuada se smejala dok se zvezdano nebo obrtalo oko nje i dok je strmoglavo padala ka
dubokoj rupi ispunjenoj jarkom belom svetlocu.
Vetar joj je cupao kosu, spavacica joj je leprala na sve strane, iskidani krajevi rukava ibali su
je poput biceva. Ogromni slepi mievi, crni i mastiljavi, rojili su se oko nje grickajuci joj rane zubima
koji su je kidali, bockali i peckali poput leda.
I dalje se smejala.
Rupa se proirila i nju prekri svetlost, nacas je zaslepivi. Kada joj se vid razbistrio, zatekla se
u Dvorani Blagozborive kako stoji i gleda samu sebe vezanu za pepeljastu kamenu plocu. Pokraj
njenog mlitavog tela stajao je Galbatoriks: visok, plecat, sa senkom preko lica i grimiznom vatrenom
krunom povrh glave.
Okrenuo se ka mestu na kom je stajala i pruio joj ruku u rukavici: Hajde, Nasuada, kceri
Aihadova. Progutaj svoj ponos i pokori mi se, i dacu ti sve to si oduvek elela."
Podrugljivo je frknula, te se bacila na njega ispruenih ruku. Ali pre nego to ga je cepala za
vrat, kralj nestade u oblaku crne magle.
Ono to bih ja elela jeste da te ubijem!", viknula je ka tavanici.
Odajom odjeknu Galbatoriksov glas kao da dopire odasvud: Onda ostaje tu dok ne uvidi
greku u svom rasudivanju."

***

Nasuada otvori oci. I dalje se nalazila na kamenu, okovanih zglavaka i glenjeva, morena
bolom od larvi rovcica koji nikako nije posustajao.
Namrgodila se. Da li je ostala bez svesti, ili je upravo pricala s kraljem? Bilo joj je teko da
odredi jer je...
U uglu odaje, ugledala je vrh guste zelene lozice kako se probija kroz oslikane plocice lomeci
ih. Potom se pojavi jo lozica, izviruci iz zida sa spoljne strane; pocele su da se ire po podu,
prekrivajuci ga morem migoljavih, zmijolikih izdanaka.
Gledajuci ih kako puze ka njoj, Nasuada poce da se smeje. Zar samo ovoliko moe da smisli?
Pa ja svake noi sanjam udnije snove.
Kao da odgovara na njen prigovor, kamen pod njom poce da se topi i bibavi pipci se sklopie
preko nje, obavijajuci joj se oko udova cvrce od ma kakvih lanaca. Mrak joj pade na oci kad lozice na
njoj stadoe da se mnoe; cula je samo zvuk njihovog klienja: bee to suvonjav zvuk kretanja, nalik
na zvuk prosipanja peska.
Vazduh oko nje postade teak i topao, i ona shvati da teko die. Da nije znala da su te lozice
samo varka, moda bi se i usplahirila. Ovako je samo pljunula u tamu i opsovala Galbatoriksa. I to ne
prvi put. Ni poslednji - bila je sigurna u to. Ali nece mu ona pruiti zadovoljstvo da shvati koliko ju je
uznemirio.

Svetlost... Zlatni snopovi koji se sputaju preko talasastih brda proaranih njivama i
vinogradima. Ona stoji na rubu malog unutranjeg dvorita, pod senicom punom procvalog ladolea,
cije joj puzave grane deluju neprijatno poznato. Nosi prelepu utu haljinu. U desnoj je ruci dri
kristalni pehar s vinom, a na jeziku oseca opojan, trenjast ukus pica. Blag lahor pirka sa zapada.
Vazduh mirie na toplinu, na utehu i na svee uzoranu zemlju.
Aaa, tu si", rece glas iza nje, pa se okrenula i ugledala Murtaga kako joj prilazi hodeci po
nekom velicanstvenom imanju. I on je drao pehar vina u ruci. Nosio je crne cakire i dublet od
kestenjastog satena opervaen zlatovezom. Bode optocen draguljima visio mu je s pojasa s nitnama.
Kosa mu je bila dua nego to ju je ona upamtila i doimao se oputenim i samouverenim, kakvim ga
ranije nije videla. S takvim dranjem i osvetljenog lica, bio je upecatljivo zgodan, kao kakav velmoa.

255
Pridruio joj se pod senicom, te je spustio aku na njenu golu ruku. Taj postupak je oznacavao
oputenost i bliskost. Lijo jedna lukava, zato si me ostavila samog s gospodarom Ferosom i
njegovom beskrajnom besedom? Trebalo mi je pola sata da se izvucem." Zastao je kako bi je pomnije
pogledao, te mu se na licu pojavi zabrinutost. J esi li dobro? Obrazi su ti sivi."
Otvorila je usta, ali nije mogla da pronade prave reci. Nije znala kako bi trebalo da reaguje.
Murtag nabra celo. Opet si imala jedan od onih napada, jelda?"
,,N-n-ne znam... Ne secam se kako sam dospela ovamo, niti kako..." Prekinula je recenicu
videvi bol u Murtagovim ocima, koji on bre-bolje prikri.
Spustio joj je ruku na krsta, te je stao iza nje kako bi se zagledao u brdovit krajolik. Naiskap je
ispraznio pehar. Onda joj priguenim glasom rece: Znam koliko te sve ovo zbunjuje... Nije ovo prvi
put da ti se to dogodi, ali..." Duboko je udahnuo, blago odmahnuvi'glavom. Cega se poslednjeg
seca? Tirma? Aberona? Opsade Sitrija?... Dara koji sam ti dao one noci u Eoamu?"
Nasuadu obuze strana nesigurnost. Urubejna", proaputala je. Dvorane Blagozborive. Toga
se poslednjeg secam."
Na tren joj se ucinilo da mu je ruka zadrhtala na njenim ledima, mada mu lice nije nita
odavalo.
Urubejna", ponovio je promuklo. Pogledao ju je: Nasuada... prolo je vec osam leta od
Urubejna."
Ne, pomislila je, to nije mogue. Ipak, sve to je videla oko sebe i osetila cinilo joj se stvarnim.
Pomeranje Murtagove kose dok ju je vetar mrsio, miris livada, dodir haljine na koi - sve je naizgled
bilo onakvo kakvo bi trebalo da bude. Ali ako je stvarno bila tamo, zato je Murtag nije razuverio
mislima, kao to je cinio ranije? Zar je zaboravio? Prolo je osam godina, moda se vie ne seca
obecanja koja joj je davno dao u Dvorani Blagozborive.
J a se...", pocela je. Onda zacu kako neka ena dovikuje: Milostiva gospo!"
Pogledavi preko ramena, ugledala je debeljukastu slukinju kako uri niz imanje leprajuci
belom pregacom. Milostiva gospo", rece joj slukinja i nakloni se. Izvinite to vas prekidam, ali
deca su se ponadala da cete ih gledati kako izvode predstavu za goste."
Deca", proaputala je. Pogledala je u Murtaga i ugledala blistave suze u njegovim ocima.
Da", rekao joj je. Deca. Cetvoro, svi jaki, zdravi i veseli."
Zadrhtala je, ophrvana osecanjima. Nije se mogla obuzdati. Onda je podigla bradu: Pokai mi
ta sam sve zaboravila. Pokai mi zato sam sve zaboravila."
Murtag joj se osmehnuo - i to ponosito, bar kako se njoj ucinilo. Bice mi drago", rece joj, te
je poljubi u celo. Uzeo je pehar od nje, te dade oba slukinji. Potom ju je uzeo za ruke, sklopio oci i
pognuo glavu.
Tren kasnije, osetila je kako joj necije prisustvo pritiska misli i odmah je znala: to ne bee on.
To nikako nije bio on.
Razgnevljena obmanom i gubitkom onoga to nikada nije ni imala, istrgla je desnu aku iz
Murtagove ruke, zgrabila njegov bode i zarila mu secivo u bok viknuvi:

U Elharimu iveo ovek neki, ovek sa utim oima, to mi ree: apata se uvaj, jer u njima
la poiva."

Murtag je osmotri neobicno ispraznim pogledom, a onda nestade pred njom. Sve oko nje -
senica, dvorite, imanje, brda pod vinogradima - nestade, i ona se odjednom nade u praznini bez
svetlosti i zvuka, u lebdecem poloaju. Pokuala je da nastavi svoju litaniju, ali nikakav glas nije joj
izlazio iz grla. Nije mogla ni da cuje damare u sopstvenim venama.
Potom je osetila kako se tama obrce i...

Posrnuvi, pala je na ruke i kolena. Otre joj stene izgrebae dlanove. Trepnuvi kako bi se
prilagodila tami, ustala je i osvrnula se oko sebe.
Izmaglica. Snopovi dima lelujaju po pustim poljima slicnim Ognjenoj ravnici.
Ponovo je bila odevena u svoju iskidanu spavacicu, bosonoga.

256
Neto zaurla iza nje i ona se obrnu, te ugleda Kula od cetiri metra kako juria ka njoj vitlajuci
gvozdenom toljagom velikom kao ona sama. Sleva zacu drugi urlik i ugleda drugog Kula i cetiri nia
Urgala. Onda dve pogrbljene prilike u ogrtacima izjurie iz belicaste izmaglice i potrcae ka njoj,
vriteci i mauci sabljama. Mada ih nikada ne bee videla, znala je da su to Ra'zaci.
Ponovo se nasmejala. Galbatoriks je pokuavao da je kazni.
Ne mareci za neprijateljski napad - a znala je da ne moe da ga izbegne niti da ih ubije - sela je
na zemlju prekrtenih nogu i pocela da pevui staru patuljacku pesmu.
Galbatoriksovi pocetni pokuaji da je obmane behu prilicno veti i temeljni, te bi je moda i
zavarali da je Murtag nije upozorio. Kako ne bi otkrila da joj Murtag pomae, pretvarala se da ne zna
da joj Galbatoriks menja poimanje stvarnosti, ali ma ta videla ili osetila, nije dozvoljavala kralju da je
navede da razmilja o onome o cemu nije smela da razmilja ili, jo gore, da je natera da mu se pokori.
Nije mu se uvek lako odupirala, ali drala se svojih misaonih i govornih rituala, kojima je mogla da
osujeti kralja.
Prvi privid koji je stvorio bee neka druga ena, Rijala, koja joj se pridruila u Dvorani
Blagozborive kao druga zatocenica. ena je tvrdila da je potajno udata za jednog vordenskog uhodu u
Urubejnu i da su je zarobili dok mu je nosila poruku. Za nedelju dana, koliko se njoj cinilo, Rijala je
pokuala da joj se dodvori i da je, zaobilaznim putem, ubedi da vordenski pohod nikuda ne vodi, da su
im razlozi za borbu pogreni i da bi ispravno postupila tek kad bi se povinovala Galbatoriksovoj vlasti.
Nasuada isprva nije shvatala da je i sama Rijala privid. Pretpostavljala je da Galbatoriks izvrce
njene reci i izgled, ili da moda petlja i oko njenih osecanja kako bi bila otvorenija ka Rijalinim
tvrdnjama.
Kako su se dani oduili i kako je Murtag nije posecivao, niti joj se javljao, sa strahom je
pomislila da ju je ostavio u Galbatoriksovim rukama. Ta ju je pomisao namucila mnogo vie nego to
bi priznala, te je stalno brinula zbog toga.
Potom se zapitala zato Galbatoriks nije dolazio da je muci tokom nedelje, pa joj je sinulo da
bi, da je stvarno vec prolo nedelju dana, Vordeni i vilenjaci vec napali Urubejn. A da se to desilo,
Galbatoriks bi to sigurno spomenuo likujuci. Osim toga, Rijalino donekle cudno ponaanje, pomeano
s mnogo neobjanjivih praznina u njenom pamcenju, Galbatoriksovo odsustvo i Mur-tagovo
nejavljanje - nije mogla da poveruje da bi pogazio datu rec - ubedie je, ma koliko to nestvarno
zvucalo, da je Rijala utvara i da vreme vie nije ono to se cinilo da jeste.
Potreslo ju je saznanje da Galbatoriks moe da izmeni broj proteklih dana u njenom umu.
Gnuala se od te pomisli. Njen osecaj za vreme ionako je postao zbrkan tokom njenog zatocenitva, ali
sacuvala je svest o protoku vremena. Izgubivi tu svest, to sidro u vremenu, postala je zavisnija od
Galbatorikse milosti, poto je mogao da produava ili skracuje sve njene doivljaje kako mu drago.
Ipak, i dalje je bila cvrsto reena da se odupre Galbatoriksovim pokuajima da je prinudi da
mu se potcini, ma koliko vremena prolo u njenom doivljaju. Ako bude morala da izdri stotinu
godina u celiji, onda ce trpeti stotinu godina.
Poto se pokazala imunom na Rijalina potuljena doaptavanja i poto je otvoreno proglasila tu
enu kukavicom i izdajnicom, ta varka nestade iz odaje kako bi se Galbatoriks prebacio na narednu
smicalicu.
Nakon toga, njegove obmane su bivale sve sloenije i neverovatnije, ali nijedna se nije kosila s
razumom i nijedna nije krila ono to joj je vec pokazao, poto je kralj i dalje pokuavao da sakrije
svoju ulogu u svemu tome.
Njegovi pokuaji su dostigli vrhunac kada ju je, toboe, iz dvorane odveo do zatvorske celije u
drugom delu tvrdave, gde je navodno videla Eragona i Safiru okovane lancima. Galbatoriks joj je
zapretio da ce ubiti Eragona ukoliko mu se ne zakune na vernost kao svom kralju. Kada je odbila,
izazvavi ogorcenost i iznenadenost, kako joj se ucinilo, Eragon je uzviknuo cini koje su nekako
oslobodile sve troje. Nakon kratkog dvoboja, Galbatoriks je pobegao, mada ona nije verovala da bi on
to ikada ucinio u stvarnosti, pa su potom ona, Eragon i Safira poceli da se probijaju kroz tvrdavu
boreci se.
Sve je to bilo prilicno uzbudljivo i zanimljivo i pride je elela da otkrije kako ce se sve to
razmrsiti, medutim, u tom trenutku je shvatila da vec predugo igra tu Galbatoriksovu lanu igru. Stoga
se uhvatila za prvu nepodudarnost koju je zapazila, oblik krljuti oko Safirinih ociju, te ju je iskoristila
kao opravdanje da odglumi kako je odjednom shvatila da je svet oko nje laan.

257
Obecao si mi da me nece lagati dok budem u Dvorani Blagozborive!", viknula je uprazno.
ta je ovo ako nije la, kritelju zakletve?"
Galbatoriksov gnev zbog njenog otkrica bee neizreciv: zacula je riku dostojnu zmaja veceg
od planine, a zatim se manuo prefinjenosti te ju je podvrgao nezamislivom mucenju.
Kada su utvare konacno nestale, Murtag joj je javio da konacno ponovo moe da veruje
svojim culima. Nikada se nije toliko obradovala dodiru njegovog uma.
Te noci je doao k njoj, pa su proveli sate sedeci i razgovarajuci. Ispricao joj je kako Vordeni
napreduju - gotovo behu stigli do prestonice - i kako teku pripreme carske vojske, a potom joj je rekao
da mu se cini da je pronaao nacin da je oslobodi. Kada je zatraila pojedinosti, odbio je da ih otkrije
rekavi joj: Potrebno mi je jo nekoliko dana da se uverim da ce plan biti uspean. Ali postoji nacin,
Nasuada. U to moe da veruje!"
Ona je poverovala u njegovu iskrenost i zabrinutost za nju. Sve i da nikada ne umakne, nije
sama u tom zatocenitvu - bilo joj je drago to je tako.
Poto mu je prepricala neke muke kojima ju je Galbatoriks podvrgao i poto mu je otkrila
kako ga je osujetila, Murtag se iroko osmehnuo. Pokazala si se mnogo vecim izazovom nego to je
ocekivao. Odavno mu niko nije pruio takav otpor. J a, vala, nisam... Ne znam mnogo o tome, ali
koliko sam shvatio, neopisivo je teko stvoriti uverljive varke. Svaki vicni carobnjak moe da te
navede da pomisli da lebdi po nebu, da ti je vruce ili hladno ili da pred tobom raste cvet. Sitne
sloene stvari i one krupne ali jednostavne predstavljaju vrhunac carobnjacke vetine, a potrebno je
mnogo usredsre-denosti da bi se varka odrala. Ako ti se panja poljulja, cvet ce odjednom imati cetiri
latice umesto deset. Moda ce i nestati. Najtee je podraavati sitne pojedinosti. Priroda obiluje
pojedinostima, ali malo tih detalja dopre do nae svesti. Ako nisi sigurna da je ono u ta gleda
stvarno, samo proveri pojedinosti. Potrai avove, mesta za koja vracevi ne znaju ta bi na njima
trebalo da se nalazi, ili su to zaboravili, ili pak zbrzali posao kako bi sacuvali energiju."
Ako je to toliko teko, kako Galbatoriks uspeva?"
On se koristi Eldunarijima."
Svima?"
Murtag joj klimnu. Oni mu obezbeduju energiju i potrebne pojedinosti, a on njima upravlja
kako hoce."
Dakle, stvari koje vidim izgradene su na secanju zmajeva?", upitala ga je, osecajuci se
donekle zapanjeno.
Opet joj je klimnuo. Da, i na secanjima njihovih J ahaca, bar kada su posredi zmajevi koji su
imali J ahace."
Narednog jutra, Murtag joj posla munjevitu misao kako bi je probudio i kako bi joj rekao da se
Galbatoriks sprema da ponovo pocne. Potom su pocele da je opsedaju kojekakve utvare i prividi, ali
kako je dan prolazio, primetila je da te varke - uz nekoliko upadljivih izuzetaka, poput onih s njom i
Murtagom na imanju - postaju sve prostije i nejasnije, kao da su se Galbatoriks ili njegovi Eldunariji
umorili.
Tako se i nala na pustoj ravnici, pevueci patuljacku pesmu dok su Kuli, Urgali i Ra'zaci
kidisali na nju. Potom su je i cepali, i zaista se osecala kao da je stvarno tuku i seku, te je nekoliko
puta vrisnula eleci da joj bol umine, ali ni u jednom trenutku nije pomislila da bi trebalo da se
povinuje Galbatoriksovim eljama.
Ravnica je potom nestala, kao i glavnina njene patnje, pa se podsetila: Sve je ovo samo u mojoj
glavi. Neu se predati. Nisam ivotinja, jaa sam od slabosti svoga tela.
Zatim se obrela u mracnoj pecini, osvetljenoj jedino svetlucavim zelenim pecurkama.
Nekoliko minuta je sluala kako neko stvorenje njuka i tumara po mraku izmedu stalagmita, a onda je
na potiljku osetila topao dah koji je smrdeo na crkotinu.
Ponovo je pocela da se smeje i nije prestala cak ni kada ju je Galbatoriks prisilio da trpi jednu
grozotu za drugom, pokuavajuci da nade meavinu bola i straha kojom bi je slomio. Smejala se poto
je znala da joj je volja snanija od njegove mate, ali i zato to je znala da moe da racuna na
Murtagovu pomoc, a uz njega kao saveznika, nije se plaila utvarnih komara u koje ju je Galbatoriks
ubacivao, ma koliko se uasnim cinili.

***

258
PITANJE KARAKTERA

Eragon je izvrnuo stopalo kada je nagazio u klizavo blato, pa je odjednom pao na bok u mokru
travu. Trgnuo se i jauknuo osetivi bol u kuku. Sigurno ce mu ostati modrica.
Barzul", rekao je, pa je ustao i paljivo se uspravio. Bar nisam pao preko Brisingra, pomislio
je, skidajuci hladno blato s pantalona.
Naroguen, nastavio je ka poruenoj zgradi kod koje su odlucili da bivakuju, verujuci da ce
tamo biti sigurniji nego u umi.
Prolazeci kroz travu, prepao je nekoliko aba bukacica koje poskocie iz skrovita, te se
skakutavo razbeae. Te abe bukacice behu jedina druga cudna stvorenja na koja su naili na ostrvu:
svaka je imala ronatu izraslinu iznad crvenih ociju, a sa sredine cela izvirao im je povijen pipak, nalik
na ribarski tap, s kog je visio mali mesnati organ koji je nocu isijavao belim ili utim odsjajem. Ta
svetlost je omogucavala abama bukacicama da namame na stotine letecih buba nadohvat jezika, te su,
zbog lakog pristupa hrani, te abe bile pravi divovi. Neke behu velike kao medveda glava - velike
mesnate gromade upiljenih ociju i usta irokih poput njegove dve rairene i spojene ake.
abe ga podsetie na travarku Andelu, pa je odjednom zaalio zbog toga to nije s njima na
Vroengardu. Ako iko moe da nam kae naa prava imena, kladim se da je to ona. Neznano zato,
oduvek je imao osecaj da travarka moe da vidi njegovu sutinu, kao'da joj je sve o njemu jasno. Taj
osecaj ga je onespokojavao, ali dobro bi mu doao u tom trenu.
On i Safira su odlucili da veruju Solembumu i da ostanu na Vroengardu jo najvie tri dana,
pokuavajuci da otkriju svoja prava, istinska imena. Glejdr im je prepustio tu odluku. Rekao im je: Vi
Solembuma poznajete bolje od mene. Ostanite tu ili nemojte - rizik je golem i ovako i onako. Za nas
vie nema sigurnih puteva.
Safira je naposletku odlucila. Makodlaci nikada ne bi sluili Galbatoriksu, rekla je. Oni
previe cene svoju slobodu. Njihovoj bih rei verovala vie nego rei drugih stvorenja, ak i vilenjaka.
Stoga su reili da ostanu.
Ostatak toga dana i veci deo narednog proveli su sedeci, razmiljajuci, pricajuci, deleci
secanja, proucavajuci umove jedno drugome i oprobavajuci razlicite spojeve reci na drevnom jeziku, u
nadi da ce svesno pronaci svoja istinska imena ili da ce ih, ako im se posreci, slucajno pogoditi.
Glejdr bi im ponudio svoju pomoc kada bi je zatraili, ali uglavnom je cutao dajuci Eragonu i
Safiri prostora za razgovor, poto je bilo tema za koje je Eragona bilo sramota da bilo ko drugi cuje za
njih. Iznalaenje istinskog imena trebalo bi da bude neto to ovek ini sam, rece im Glejdr. Dosetim
li se koja bi mogla biti vaa, kazau vam ih poto nemamo vremena za bacanje, ali bilo bi bolje da ih
sami otkrijete.
No nijedno jo ne bee uspelo.
J o otkako mu je Brom objasnio istinska imena, Eragon je eleo da dozna svoje. Spoznaja, a
pogotovo samospoznaja, oduvek bee veoma korisna, pa se nadao da ce mu njegovo istinsko ime
pomoci da bolje ovlada svojim mislima i osecanjima. Medutim, i dalje je strepeo od onoga to bi
mogao da otkrije.
Pod pretpostavkom, naravno, da zaista pronade svoje ime u narednih nekoliko dana, u ta nije
bio siguran. Nadao se da ce uspeti, i radi njihovog poduhvata, ali i zato to nije eleo da ga Glejdr ili
Safira pronadu umesto njega. Ako je vec trebalo da cuje opis citavog svog bica u jednoj reci ili frazi,
eleo je da sam dode do te spoznaje umesto da mu je da neko drugi.
Eragon uzdahnu uspinjuci se uz pet popucalih stepenica koje su vodile ka zgradi. Ta gradevina
je nekada bila kuca za gnezda - tako mu je bar Glejdr rekao - ali bila je toliko mala prema
vroengardskim merilima da je bila potpuno beznacajna. No zidovi joj ipak behu vii od tri sprata, a
unutranjost bee dovoljno prostrana da Safira u njoj moe lako da se krece. J ugoistocni rub bee se
obruio ka unutra, povukavi i deo tavanice, ali zgrada je inace bila cvrsta.
Eragonovi koraci odjeknue kada je proao kroz zasvoden ulaz i krenuo preko staklastog poda
glavne dvorane. U providni materijal behu umetnute krivudave are koje su sacinjavale apstraktan,
maltene vrtoglavo sloen desen. Kad god bi ga pogledao, ucinilo bi mu se da ce se linije spojiti u neki
nepoznat oblik, ali to se nijednom nije desilo.

259
Pod je bio prekriven mreom pukotina koje su se irile od kra ispod zjapece rupe gde zidovi
behu popustili. Duge vitice brljana visile su s ruba razruene tavanice, liceci na prepletenu uad.
Voda je kapala s njihovih krajeva padajuci u plitke, nepravilne barice, a zvuk kapanja odjekivao je po
citavoj gradevini neprekidnim, nepravilnim ritmom, te je Eragon pomislio da ce izludeti ako bude
morao da ga slua vie od nekoliko dana.
Naspram severnog zida nalazio se polukrug od kamenja koje je Safira dovukla kako bi zatitila
bivak. Stigavi do te prepreke, Eragon je skocio na najbliu kamenu kocku, koja bee via od tri metra,
pa se spustio na drugu stranu uz glasan udarac.
Safira prestade da licka prednju nogu i on oseti kako mu alje upitnu misao. Odmahnuo je
glavom, pa se vratila svom doterivanju.
Skinuvi ogrtac, Eragon je otiao do vatre koju je potpalio pokraj zida. Rairio je prljav plat
po podu, pa je skinuo blatnjave cizme kako bi i njih stavio da se sue.
ini li ti se da e opet poeti kia?, upita ga Safira.
Verovatno hoe.
Cucnuo je pokraj vatre, a onda je seo na svoju prostirku i naslonio so na zid. Gledao je kako
Safira grimiznim jezikom pere savitljive kutikule oko podnoja svake kande. Neto mu je sinulo, pa
je promrmljao frazu na drevnom jeziku, ali razocarao se jer nije osetio nalet energije u tim recima, niti
je Safira reagovala na to to je rekao kao to je Sloun reagovao kada je on izgovorio njegovo istinsko
ime.
Eragon je zamurio i zabacio glavu.
Bio je ogorcen zbog toga to ne moe da odgonetne Safirino pravo ime. Mogao je da prihvati
to to ne moe sasvim da razume sebe, ali Safiru je znao otkako se izlegla, pa je s njom delio skoro sva
njena secanja. Kako je moguce da postoje delovi njenog bica koji su njemu i dalje nepoznati? Kako je
moguce da je ubicu Slouna razumeo bolje nego svoju pratilju, s kojom bee vezan carolijama? Moda
zato to je ona zmaj, a on ljudsko bice? Ili zato to je Slounova licnost bila prostija od Safirine?
Eragon nije znao odgovor.
Prema Glejdrovoj preporuci, vebali su tako to je trebalo da kau mane koje su primetili
jedno kod drugoga: on na njoj, a ona na njemu. Bee to poniavajuca veba. Glejdr je takode podelio
svoja zapaanja, ali iako je zmaj bio nean, Eragon se nije mogao odupreti osecanju povredenog
ponosa nakon to je cuo kako Glejdr navodi njegove nedostatke. Eragon je pritom znao da ce i to
morati da ima na umu dok bude pokuavao da otkrije svoje pravo ime.
to se tice Safire, njoj je bilo najtee da prihvati svoju tatinu, koju je dugo odbijala da prizna.
Kod Eragona, posredi behu nadmenost koju je, prema Glejdrovim tvrdnjama, ponekad iskazivao,
osecanja vezana za ljude koje je pobio i mrzovolja, sebicnost, bes i drugi nedostaci pred kojima je,
poput mnogih drugih, cesto bio slab.
Mada su proucili sebe najiskrenije to su mogli, njihovo preispitivanje nije donelo reenje.
Jo danas i sutra, i to je to. Snudio se pri pomisli da ce se vratiti Vordenima praznih ruku. Ne
znam kako bi trebalo da pobedimo Galbatoriksa, rekao je, kao mnogo puta ranije. Jo nekoliko dana, i
nai ivoti moda vie nee biti nai. Biemo robovi poput Murtaga i Trna.
Opsovao je sebi u bradu i kriom tresnuo pesnicom po podu.
Smiri se, Eragone, rece mu Glejdr, te Eragon primeti da zmaj zakriljuje misli kako ga Safira
ne bi cula.
Ne znam kako bih mogao da se smirim, zareao je.
Lako je biti smiren kada nema o emu da brine, Eragone. Meutim, prava proba za tvoju
mo samokontrole jeste pokuaj da ostane smiren u tekim vremenima. Ne sme da dopusti da ti bes
i ogorenost zamagle razum, pogotovo ne u ovom trenutku. Sada ti je potreban bistar um.
A ti si oduvek bio kadar da ostane smiren u ovakvim okolnostima?
Ucinilo mu se da se stari zmaj nasmejao. Nisam. Imao sam obiaj da arlauem, ujedam,
obaram drvee i rijem zemlju. Jednom sam slomio vrh jedne gore na Kimi, pa su se ostali zmajevi
prilino naljutili na mene. Ali potom sam imao mnogo leta da nauim kako gubljenje ivaca retko
pomae. Znam da ti nisi imao toliko vremena, ali dozvoli mome iskustvu da te posavetuje. Mani se
briga i usredsredi se samo na zadatak pred sobom. Budunost e biti onakva kakva e biti, a ako se
jedi zbog nje, samo poveava izglede da ti se strahovanja ostvare.
Znam, uzdahnu Eragon, ali nije to lako.

260
Naravno da nije. Malo ta je lako. Glejdr se potom povukao kako bi ga prepustio tiini
njegovog uma.
Eragon uze svoj canak iz bisaga, te preskoci polukrug od kamenja i, bosonog, ode do barice
ispod rupe u tavanici. Blaga kiica je kvasila pod. Cucnuvi pokraj barice, poceo je da skuplja vodu
golim rukama.
Napunivi canak, Eragon se povukao metar-dva, te je postavio canak na komad kamena velik
poput stola. Potom se usredsredio na Rorana i promrmljao: Draumr kopa."
Voda u canku je zatreperila, pa se Roranova slika pojavila spram cistobele pozadine. Hodao
je: pokraj Horsta i Albriha, vodeci svoga konja Snenu Vatru. Njih trojica su delovala umorno, noge
im behu podbijene, ali ipak su nosili oruje uza se, te je Eragon zakljucio da ih carska vojska nije zaro-
bila.
Potom je osmotrio J ormundura, pa Solembuma, koji je cerecio tek ubijenog crvendaca, a onda
i Arju, ali nju su zatitne cini titile od pogleda, pa je video jedino tamu.
Eragon je dovrio cini, pa je prosuo vodu u baricu. Kada se prebacio preko zida koji je
okruivao njihov tabor, Safira se protegla zevajuci i izvijajuci leda poput macke, a onda mu rece: Kako
su?
Svi su dobro, koliko sam mogao da vidim."
Spustio je canak na bisage, pa se opruio po svojoj prostirci, zamurio i nastavio da trai svoje
istinsko ime. Svakih nekoliko minuta, smislio bi neto drugacije, ali nijedna od tih zamisli nije ga
dotakla. Odbacivao ih je i pocinjao iznova. Sva imena su imala zajednicke odrednice: to to je J ahac,
ljubav prema Safiri i Arji, elju da uniti Galbatoriksa, odnose s Roranom, Garouom i Bromom i krv
koju je delio s Murtagom. Ali ma kako spojio te cinioce, dobijeno ime ne bi mu nita reklo. Bilo je
ocigledno da mu je promakao kljucni deo njegovog bica, pa je poceo da sastavlja sve dua imena u
nadi da bi mogao da naleti na ono to je prenebregao.
Kada je izgovaranje imena pocelo da mu oduzima vie od minuta, shvatio je da uzalud gubi
vreme. Morao je iznova da preispita osnovne pretpostavke. Bio je ubeden da se greka skriva u tome
to nije primetio neku svoju manu, ili u tome to nije dovoljno promislio o mani koje je vec bio
svestan. Zapazio je da su ljudi retko spremni da prihvate svoje nedostatke, a znao je da to vai i za
njega. Nekako je morao da izleci sebe od tog slepila dok je jo imao vremena. To slepilo je poteklo od
ponosa i nagona za samoodranjem, poto mu je omogucavalo da o sebi misli sve najbolje dok prolazi
kroz ivot. Medutim, on sebi vie nije mogao da priuti da istrajava u takvoj samoobmani.
Stoga je nastavio da razmilja dok je dan stario, ali trud mu bee jalov.
Kia se pojacala. Eragonu nije prijalo njeno dobovanje po baricama, poto od te monotone
buke nije mogao da cuje da li im se neko prikrada. Od prve noci na Vroengardu, nije opazio ni traga
od onih cudnih prilika pod kukuljicama koje je video kako krivudaju kroz grad, niti je osetio prisustvo
njihovih umova. Medutim, bio je svestan njihovog prisustva, te ga je neprestano pratio osecaj da bi
svakog casa mogli da napadnu njega i Safiru.
Sivkasta dnevna svetlost lagano je izbledela pred sutonom, pa se mracna noc bez zvezda
spustila na dolinu. Eragon je bacio jo drva u vatru: bee to jedino osvetljenje u kuci za gnezda, te
njeni uti plamenovi behu poput sicune svece u tom golemom prostoru ispunjenom odjecima. Svuda
oko vatre, staklast pod je odraavao odsjaj zapaljenih grancica. Blistao je poput ploce od uglacanog
leda, a njegove boje su mu cesto odvlacile misli.
Eragon nije vecerao. Bio je gladan, ali i previe napet da bi mu hrana dobro legla, a pride je
smatrao da bi ga obrok samo usporio u razmiljanju. Um mu je uvek bio najbritkiji na prazan stomak.
Odlucio je da nece jesti sve dok ne sazna svoje pravo ime, ili dok ne budu morali da napuste
ostrvo, ta god se prvo desilo.
Prolo je nekoliko sati. Iako nisu mnogo pricali, Eragon je bio svestan promene Safirinog
raspoloenja i misli, kao to je i ona bila svesna promene u njemu.
Ba kad je Eragon bio spreman da se prepusti snovidenjima, i da bi se odmorio i da bi mu
snovi doneli nov uvid, Safira urliknu, isprui desnu apu, te mlatnu njome po podu. Nekoliko grancica
u vatri raspalo se i smrvilo, bacajuci iskrice ka mracnoj tavanici.
Uznemiren, Eragon je poskocio na noge i isukao Brisingr i poceo da pretrauje tamu iza
njihovog polukruga u potrazi za neprijateljima. Tren kasnije, shvatio je da Safira nije ni zabrinuta ni
ljuta, vec slavljenicki raspoloena.

261
Uspela sam!, viknu Safira. Povila je vrat i ispustila snop plavicasto-utih plamenova ka vrhu
zgrade. Otkrila sam svoje pravo ime! Izgovorila je samo jednu recenicu na drevnom jeziku, i ta
recenica u Eragonovoj glavi odjeknu oput zvona; vrhovi Safirinih krljuti blesnue nekim unutranjim
sjajem, te mu se ucinilo da je sazdana od zvezda.
Njeno ime bee velicanstveno i zvucno, ali i proeto tugom, poto ju je oznacilo kao poslednju
enku njene vrste. Eragon je cuo i ljubav i privrenost koje je gajila prema njemu, pored svih drugih
odlika koje su sacinjavale njenu licnost. Vecina tih osobina bee mu poznata, mada nekoliko i nije.
Mane joj behu istaknute koliko i vrline, ali opti utisak je odavao vatru, lepotu i njenu velicanstvenost.
Safira se zatresla od vrha nosa do vrha repa, te je protresla krila. Znam ko sam, rekla je.
Odlino, Bjartskular, rece joj Glejdr, i Eragon oseti njegovu zadivljenost. Moe biti ponosna
na svoje ime. Ali ja ga ne bih vie ponavljao, ak ni sebi, dok se ne... dok se ne naemo pred kulom
zbog koje smo i doli. Sada kada si a otkrila, mora mnogo da se potrudi da ostane sakriveno. Safira
trepnu, te ponovo protrese krila. Razumem, uitelju. Uzbudenje je ju je proelo bee gotovo opipljivo.
Eragon je vratio Brisingr u kanije i priao joj. Spustila je glavu ka njemu, milovao ju je po
vilici, a onda je prislonio celo uz njenu cvrstu njuku i tisnuo je najjace to je mogao, osecajuci njene
otre krljuti pod prstima, to mu vrele suze kanue niz obraze. Zato plae?, upitala ga je.
Zato to... zato to sam srean to sam spojen s tobom. Eh, malecki.

J o su neko vreme razgovarali, poto je Safira bila rada da mu isprica sve to je saznala o sebi.
Eragon ju je rado sasluao, ali ipak se osecao pomalo ogorceno zbog toga to on jo nije bio kadar da
nade sopstveno istinsko ime.
Safira se potom sklupcala na svojoj strani polukruga da bi odspavala, ostavivi Eragona da
mozga pod odsjajem logorske vatre koja je tinjala. Glejdr je bio budan i na oprezu, pa se Eragon tu i
tamo savetovao s njim, ali uglavnom je cutao.
Kako su sati usporeno prolazili, Eragon je gubio strpljenje. Vreme mu je isticalo, on i Safira
trebalo je da krenu nazad ka Vordenima jo prethodnog dana, a on, eto, ma koliko se trudio, nikako
nije uspevao da opie samog sebe.
Oko ponoci, prema njegovoj proceni, kia je prestala da pada.
Eragon se uzvrpoljio pokuavajuci da odluci, a onda je poskocio na noge, previe opterecen da
bi i dalje sedeo na jednom mestu. Idem da proetam, rekao je Glejdru.
Ocekivao je da ce se zmaj usprotiviti, ali Glejdr rece: Idi, ali ostavi oruje i oklop tu.
Zato?
Mora sam da se suoi sa onim to bude pronaao. Nee otkriti od ega si sazdan ako se
bude oslanjao na tuu pomo.
Eragon je razumeo Glejdrove reci, ali ipak je oklevao pre nego to je skinuo mac i bode i
svukao verinjacu. Navukao je cizme i vlaan ogrtac, pa je bisage s Glejdrovim srcem svih srca
primakao Safiri.
Kada je krenuo iz polukruga, Glejdr rece: Uradi to mora, ali budi oprezan.

***

Eragona je obradovalo to to je kroz procepe medu oblacima blistalo dovoljno zvezda i
mesecine da bi razaznao sve oko sebe.
Nekoliko puta je cupnuo u mestu, pitajuci se kuda da krene, a onda je potrcao ka sreditu
poruenog grada. Nekoliko sekundi kasnije, obuzela ga je ogorcenost, pa je pojacao brzinu upustivi se
u sprint.
Oslukujuci sopstveno disanje i bat koraka po kaldrmi, zapitao se: Ko sam ja? Odgovor mu se
ipak nije javio.
Trcao je sve dok pluca nisu pocela da ga izdaju, pa jo malo, a kada vie ni pluca ni noge nisu
mogli da mu slue, zastao je kod nekog edrvana obraslog korovom, te se naslonio na njega da bi
doao do daha.
Svuda oko njega nadvijali su se obrisi golemih gradevina: behu to mracne grdosije koje su
licile na drevne, obruene planine. edrvan je stajao nasred cetvrtastog dvorita, skoro sasvim zasutog
odlomljenim kamenjem.

262
Odgurnuo se od edrvana, te se lagano obrnuo. Odnekud iz daljine, cuo je duboko, zvonko
kreketanje aba bukacica, to bee cudnovat tutnjav zvuk koji se pojacavao kad god bi se sve velike
abe oglasile.
Za oko mu potom zapade napukla kamena gromada u blizini. Priavi joj, uhvatio ju je oko
rubova, pa je potegao i podigao je. Osecajuci peckanje u miicima, oteturao se do ruba dvorita i bacio
kamen na travu.
Kamen pade uz tih ali utean udarac.
Otiao je do edrvana, skinuo plat i prebacio ga preko skulpture. Zatim je otiao do sledeceg
komada kra, nekog iljastog kamena to bee otpao s vece kocke, pa je ugurao prste pod njega kako
bi ga podigao na rame.
Vie od sata je mukotrpno racicavao dvorite. Neki obrueni komadi behu toliko veliki da je
morao da upotrebi cini kako bi ih pomerio, ali uglavnom je mogao da se osloni samo na svoje ruke.
Sve je radio redom: iao je od vrha dvorita ka dnu, zaustavljajuci se da bi uklonio svaki komad uta
na koji bi naiao, ma koliko velik ili malen bio.
Od silnog napora, ubrzo se sav oznojio. Hteo je da skine tuniku, ali rubovi kamenova mahom
su bili otri, pa bi se isekao da je to ucinio. Ionako je vec imao mnotvo modrica po grudima i
ramenima, a i ruke je odrao na nekoliko mesta.
Fizicki napor pomogao mu je da umiri um, a poto posao nije zahtevao mnogo mozganja, bio
je slobodan da razmilja o onome to je bio i to bi mogao da bude.
Usred tog zadatka koji je sam sebi nametnuo, dok se odmarao poto |e pomerio posebno teak
komad karniza, zacuo je pretece siktanje, te je, podigavi pogled, ugledao snalglija, ovoga puta s
kucicom visokom bar tri metra, kako neopisivo brzo klizi iz mraka. Vrat tog stvorenja bee potpuno
izvucen, a usta bez usana licila su mu na mracnu prugu. Loptaste oci bee uperio pravo u Eragona. Pod
svetlocu mesecine, ogoljeni deo snalglijevog tela presijavao se poput srebra, kao i ljigav tragom koji
je ostavljao za sobom.
Letta", rece Eragon, pa se uspravi i strese kapljice krvi s razderanih aka. Ono ach neiat
threyja eom verrunsmal edtha, O snalgli."
Dok je on izgovarao upozorenje, pu je usporio, pa je malo uvukao oci. Zastao je na nekoliko
metara od njega, ponovo prosiktao i poceo da mu se primice s leve strane.
Vala, nece", promrmljao je, te i on poce da krui. Bacio je pogled preko ramena da bi se
uverio da mu se nijedan drugi snalgli nije dounjao straga.
Ogromni pu je, izgleda, shvatio da nece moci da ga uhvati na prepad, pa je stao i poceo da
sikce i mae ocnim jabucicama ka njemu.
Zvuci kao cajnik kad pisti iznad vatre", rekao mu je.
Oci pua se jo bre zanjihae, a onda stvorenje pojuri ka njemu talasajuci ivicama ravnog
trbuha.
Eragon je sacekao poslednji trenutak da poskoci u stranu i dopusti snalgliju da proklizi kraj
njega. Nasmejavi se, mlatnuo ga je po koljci. Ti mi ba i nisi pametan, jelda?" Skakucuci pred njim,
poceo je da podbada tog stvora na drevnom jeziku, nazivajuci ga raznim uvredljivim ali sasvim tacnim
imenima.
Pu se sav naduvao od besa - vrat mu se ispupcio i nabrekao, te je jo vie razjapio usta
pocevi i da pijucka uza sve ono siktanje.
Iznova je juriao na Eragona, ali on bi svaki put odskocio. Snalgliju je naposletku dojadila ta
igra. Povukavi se pet-est metara, poceo je da zuri u njega ocima velikim kao pesnice.
Kako ti uopte polazi za rukom da bilo ta ulovi kad si tako spor?", upita ga Eragon
podrugljivo, te se isplazi puu.
Snalgli jo jednom prosikta, pa se okrenu i otpuza u tamu.
Eragon je sacekao nekoliko minuta kako bi bio siguran da je otiao, a onda je nastavio da
uklanja ut. Moda bi trebalo da se prozovem Tamanitelj Pueva", promrmljao je, kotrljajuci komad
stuba preko dvorita. Eragon Senkoubica, Tamanitelj Pueva... ljudima bi se ledila krv u ilama kud
god bih poao."
Bilo je vec gluvo doba noci kada je konacno spustio poslednji komad kamena na travu koja je
oivicavala dvorite, i kada se zaustavio dahcuci. Bio je promrzao, gladan i umoran, i bolele su ga
oderotine na akama i zglobovima.

263
Posao je zavrio u severoistocnom kutku dvorita. Sa severa se pruala ogromna dvorana koja
je, tokom bitke, mahom citava unitena: od nje su ostali samo deo zadnjih zidova i jedan jedini stub,
obrastao brljanom, na mestu gde je nekada bio ulaz.
Dugo je gledao u stub. Citav roj zvezda, crvenih, plavih i belih, blistao je kroz procep medu
oblacima, presijavajuci se poput bruenih dijamanata. One ga u tom trenu cudnovato privukoe, kao da
je njihova pojava oznacila neto cega bi trebalo da bude svestan.
Nimalo ne razmiljajuci o svom postupku, otiao je do podnoja stuba, preskocivi hrpe uta,
pa je ispruio ruke najvie to je mogao kako bi se uhvatio za najguci deo brljana: za stabljiku koja
bee debela poput njegove podlaktice, prekrivena hiljadama dlacica.
Povukao je puzavicu. Izdrala je, pa je poskocio i poceo da se penje. Prebacujuci ruku preko
ruke, uspuzao se uza stub, koji je bio visok bar stotinu metara, mada se njemu cinio i viim to se vie
udaljavao od tla.
Znao je da se ponaa nehajno, ali tako je bio raspoloen u tom trenutku.
Na pola puta do vrha, manje vitice brljana pocee da se odvajaju od kamena kada bi se svom
teinom oslonio na njih. Stoga se trudio da se hvata samo za glavnu stabljiku i za deblje sporedne
grane.
Snaga ga je gotovo izdala kada je stigao do vrha. Vrh stuba je ostao netaknut: bila je to
kvadratna, ravna povrina, dovoljno velika da sedne na nju i da mu ostane jo tridesetak centimetara sa
svih strana.
Drhtav od iznurenosti, Eragon je prekrstio noge i spustio izvrnute dlanove na kolena, putajuci
vazduh da mu hladi izgrebanu kou.
Pod njim se prostirao razruen grad: citav lavirint smrskanih ljutura koje su odjekivale
cudnovatim, usamljenim kricima. Na nekoliko mesta, gde je bilo barica, video je priguena, treperava
svetla sa abljih mamaca, nalik na udaljene fenjere.
abe pecai, odjednom je pomislio na drevnom jeziku. Tako se zovu: abe pecaci. Znao je da
je u pravu, poto su se reci uklapale kao to kljuc lee u bravu.
Potom je prebacio pogled na skupinu zvezda koje su ga i navele da se uspentra. Usporivi
disanje, usredsredio se na odravanje ravnomernog, neprekidnog protoka vazduha kroz pluca.
Hladnoca, glad i duboka iznurenost razbistrie mu um na neobican nacin: imao je utisak da lebdi van
svog tela, kao da se spoj izmedu njegove svesti i tela stanjio, pa je postao svesniji grada i ostrva oko
sebe. Postao je krajnje osetljiv na svaki pokret vetra, na svaki um i miris koji je provejavao tuda.
Sedeci tu, prisetio se jo nekoliko imena. Mada ga nijedno nije sasvim opisivalo, omake ga
nisu nasekirale, poto je bistrina uma koju je osecao bila isuvie duboko usadena da bi bilo kakva
pogreka uzdrmala njegovu smirenost.
Kako bih mogao da samem sve to jesam u svega nekoliko rei?, zapitao se, nastavljajuci da
razmilja o tome dok su zvezde treperile.
Tri iskrivljene senke preletee preko grada poput malih procepa u stvarnosti, te sletee na krov
gradevine s njegove leve strane. Potom ti crni obrisi nalik na sove rairie nazubljena pera, te se
zagledae u njega blistavim, zlehudim ocima. Te su senke tiho zacvrkutale jedna drugoj, a onda dve
poceae providna krila kandama koje nisu imale dubinu. Treca je medu svojim pandama, crnim
poput abonosa, drala ostatke abe bukacice.
Nekoliko minuta je posmatrao te zastraujuce ptice, koje mu uzvratie pogled, a onda poletee
i nestadoe nekud na zapadu, bucne koliko i pero kada padne na zemlju.
Pred praskozorje, kada je vec mogao da vidi Zornjacu izmedu dva planinska vrha na istoku,
Eragon se zapitao: ,,A ta je to to ja elim?"
Sve do tada, nije mu palo na pamet da razmotri to pitanje. eleo je da zbaci Galbatoriksa, to
svakako. Ali ako uspeju, ta ce onda? J o otkako je napustio dolinu Palansar, mislio je da ce se on i
Safira jednoga dana vratiti kako bi iveli blizu planina koje je toliko voleo. Medutim, porazmislivi o
toj mogucnosti, shvatio je da ga ona vie ne privlaci.
Odrastao je u dolini Palansar, pa ce nju zauvek smatrati svojim domom. Ali cega tamo jo ima
za njega i Safiru? Karvahol je uniten, a cak i ako ga seljani jednoga dana ponovo izgrade, to mesto
nikada nece biti isto. Osim toga, prijatelji koje su on i Safira stekli mahom su iveli negde drugde, a
njih dvoje su imali obaveze prema razlicitim narodima Alagezije - obaveze koje nisu smeli da
zanemaruju. Nakon svega to su uradili i videli, nije mogao ni da zamisli da bi bili zadovoljni ivotom
na nekom obicnom, zabacenom mestu.

264
Nebo je uplje, a svet okrugao...
Cak i ako bi se vratili, ta bi radili? Uzgajali krave i penicu? Nije ga vukla elja da zaraduje
za ivot obradujuci zemlju kao to je njegova porodica cinila dok je bio dete. On i Safira behu J ahac i
zmaj: sudbina i usud behu im da lete na celu istorije, a ne da sede pokraj vatre dok se ne ugoje i ulenje.
A tu je i Arja. Ako bi on i Safira iveli u dolini Palansar, vidao bi je retko,
a moda i nikad.
Ne", rece Eragon, a njegova rec zazvuca kao udarac malja u toj tiini. Necu da se vracam."
Ledeni marci spustie mu se niz kicmu. Znao je da se mnogo promenio otkako su on, Brom i
Safira krenuli na put kako bi pronali Ra'zake, ali drao se ubedenja da je, u dubini due, i dalje ista
osoba. Sada je uvideo da to vie nije istina. Onaj decko koji je bio kada je prvi put krocio van doline
Palansar vie nije postojao. Eragon nije licio na njega, nije se ponaao kao on, niti je eleo isto od
ivota.
Duboko udahnuvi, izbacio je iz sebe dugacak, drhtavi uzdah uvidajuci istinu.
Nisam to sam nekad bio." Ta misao kao da je oteala nakon to ju je naglas izgovorio.
Onda mu, kada su prvi jutarnji zraci razvedrili istocno nebo nad drevnim Vroengardom, na
kojem su J ahaci i zmajevi nekada iveli, na um pade jedno ime, ime kakvog se ranije nije prisetio, i
njega obuze nekakva uverenost.
Izgovorio je to ime, doapnuo ga je sebi u dubini uma, i celo mu je telo zatreperilo, kao da se
Safira sudarila sa stubom ispod njega.
Potom je nacas ostao bez daha, te poce i da se smeje i da place - da se smeje zato to je uspeo i
zato to bee radostan zbog svoje spoznaje, a da place zbog svih svojih neuspeha, zbog svih pogreaka,
koji mu postadoe sasvim jasni liivi ga zabluda kojima bi se teio.
Nisam to sam nekad bio", proaputao je steuci ivice stuba, ali znam ko sam."
Ime, njegovo istinsko ime, bee slabije i manjkavije nego to je on eleo da bude, te nije bio
zadovoljan sobom, ali u njemu je bilo mnogo cega za divljenje i, to je vie razmiljao, bivao je
spremniji da prihvati pravu prirodu svoga bica. Nije bio najbolja osoba na svetu, ali nije bio ni najgora.
,,I ne nameravam da odustanem", zaurlao je.
Utehu je pronaao u tome to mu licnost nije bila nepromenljiva - mogao je da se popravi ako
poeli. A u tom se trenutku zakleo sebi da ce ubuduce biti bolji, ma koliko to teko bilo.
Smejuci se i placuci, okrenuo je lice ka nebu, te je rairio obe ruke. Suze i smeh lagano se
zaustavie, zamenjeni osecanjem duboke smirenosti proarane srecom i prihvatanjem. Uprkos
Glejdrovom savetu, ponovo je apnuo svoje istinsko ime, pa mu se citavo bice iznova zatreslo od
siline tih reci.
I dalje dreci ruke rairene, ustao je povrh stuba, pa se nagnuo napred i bacio se naglavacke.
Tren uoci pada, rekao je Veoht", pa je usporio, obrnuo se i sleteo na raspukli kamen, neno kao da
izlazi iz kocije.
Vratio se do edrvana na sredini dvorita da bi uzeo ogrtac. Onda se, dok se svetlost irila po
razruenom gradu, urno vratio ka gnezdilitu, jedva cekajuci da probudi Safiru, pa da njoj i Glejdru
kae ta je otkrio.

265
KRIPTA DUA

Eragon je podigao mac i tit, jedva cekajuci da pocne, mada je istovremeno bio i uplaen.
Kao i onda, on i Safira su stajali u podnoju stene Kutian, dok se Glejdrovo srce svih srca
nalazilo u kovceicu skrivenom u bisagama na Safirinim ledima.
J o je bilo rano jutro, a sunce je sijalo kroz velike procepe u pokrovu od oblaka. Eragon i
Safira hteli su da odu do stene Kutian cim se Eragon vratio do gnezdilita, ali Glejdr je zapeo da
Eragon prvo jede i da potom sacekaju da mu se hrana slegne u stomaku.
Sada su se konacno nali pred iljatom kamenom kulom, a Eragonu i Safiri vec je bilo dosta
cekanja.
Otkako su medusobno podelili svoja prava imena, spona izmedu njih cinila se jo jacom,
moda zato to su u njima oboje culi koliko su vani jedno drugom. To su oduvek znali, ali poto su to
izgovorili neporecivim recima, osecali su jacu bliskost.
Odnekud sa severa, oglasio se neki gavran.
Ja u prvi, rece im Glejdr. Ako je posredi zamka, moda u uspeti da je zatvorim pre nego to
vas oboje uhvati.
Eragon i Safira pocee da se povlace iz Glejdrovog uma kako bi zmaju dopustili da izgovori
svoje istinsko ime a da ga niko ne cuje, no Glejdr im rece: Ne, vi ste meni rekli svoja imena, pa bi bilo
pravedno da i vi saznate moje.
Eragon pogleda u Safiru, te oboje rekoe: Hvala ti, Ebrithil.
Glejdr izgovori svoje ime, a ono odjeknu u Eragonovom umu poput fanfara, nekako
kraljevsko, a opet neuskladeno, proarano Glejdrovom tugom i besom zbog Oromisove pogibije. Ime
mu je bilo due i od Eragonovog i od Safirinog, i irilo se u nekoliko recenica - bee to povest ivota
koji je trajao vekovima, sadreci i radost, i alost, i nebrojena dostignuca. Mudrost mu se ogledala u
imenu, ali i suprotnosti: behu to sloene stvari koje su njegovu licnost cinile nedokucivom.
Safira je takode ostala zadivljena cuvi Glejdrovo ime: sam prizvuk tog imena naveo ih je da
uvide koliko su mladi i koliko ce im biti teko da dostignu Glejdrovo znanje i iskustvo.
Pitam se kakvo je Arjino istinsko ime, pomisli Eragon.
Uprli su poglede u stenu Kutian, ali nisu videli nikakvu promenu.
Na redu je bila Safira. Izvivi vrat i dobujuci apama po tlu kao nestrpljiv parip, ponosno je
izustila svoje pravo ime. Njene krljuti blesnue i zatrepe-rie cim ga je izgovorila, iako je bio dan.
Cuvi njeno i Glejdrovo pravo ime, Eragon postade manje obuzet svojim. Niko od njih nije bio
savren, ali ipak se nisu medusobno odbacivali zbog nedostataka, vec su ih prihvatali i opratali.
Nita nije desilo ni poto je Safira izgovorila svoje ime.
Eragon je naposletku i sam istupio. Celo mu bee oroeno hladnim znojem. Znajuci da bi to
moglo biti poslednje to ce uciniti kao slobodan covek, izgovorio je ime mislima, kao to su ucinili
Glejdr i Safira. Unapred su se saglasili da bi bilo sigurnije da ne izgovori ime naglas, kako bi smanjili
izglede da ga neko cuje.
Kada je Eragon u mislima izustio poslednju rec, tanana, mracna pruga pojavi se u podnoju
stene.
Popela se dvadesetak metara, a onda se razdvojila; oba kraja se povie nadole, ocrtavajuci
obrise irokih dveri. Na dverima se pojavie redovi znakova u zlatotisku: behu to zatitne cini koje su
sprecavale svakoga da ih vidi bilo fizicki, bilo putem carolija.
Poto se rub vrata ocrtao, dveri se otvorie ka spolja na nevidljivim arkama, grebuci zemlju i
biljke koje su se gomilale pred kulom otkad su se vrata zatvorila, ma kad to bilo. Kroz vrata su videli
golem zasvoden lagum koji se pod kosim uglom sputao u utrobu zemlje.
Dveri se kripavo zaustavie i cistinom ponovo zavlada muk.
Eragon se zagledao u mracni lagum, osecajuci kako u njemu raste teskoba. Pronali su ono to
su traili, ali on i dalje nije bio siguran da li je posredi klopka.
Solembum nas nije slagao, rece Safira. Izbacila je jezik da bi oprobala vazduh.
Da, ali ko zna ta nas eka unutra, rece Eragon.

266
Ovo mesto ne bi trebalo da bude tu, rece Glejdr. Mi smo s Jahaima sakrili mnoge tajne na
Vroengardu, ali ostrvo je premaleno da bi gradnja ovolikog laguma prola neopaeno. A ja, eto,
nikada nisam uo za njega.
Namrtivi se, Eragon se osvrnuo oko sebe. I dalje su bili sami: niko im se nije unjao iza leda.
Da li je mogue da je izgraen pre nego to su Jahai uinili Vroengard svojim domom?
Glejdr je porazmislio o tome. Ne znam... Mogue je. To bi bilo jedino razumno objanjenje, ali
ako je tako, onda je zaista drevan.
Njih troje pretraie prolaz umovima, ali nisu osetili nikakvo ivo bice.
Pa dobro, onda, rece Eragon. Opori ukus jeze ispunio mu je usta, a dlanovi mu se preznojie u
rukavicama. eleo je da, jednom zasvagda, otkrije ta ih ceka na drugom kraju laguma. Safira je
takode bila napeta, mada mnogo manje od njega.
Hajde da isteramo pacova to se krije u ovom brlogu, rekla je. Zajedno su proli kroz dveri, te
krenue kroz lagum. Kada su poslednji centimetri Safirinog repa preli preko praga, dveri se zalupie
iza njih uz glasan udarac kamena o kamen, te ih obavie tamom.
O ne! Ne! Ne! Ne!", zaurla Eragon potrcavi ka vratima. Naina hvitr", kao je, te bezoblicna
bela svetlost obasja ulaz u lagum. Unutranja povrina vrata bee savreno glatka i nije poputala ma
koliko da ju je gurao i lupao po njoj. to mu muka, trebalo je da upotrebimo neko deblo ili gromadu
da bismo ih zaglavili", poalio se, prebacujuci samom sebi to se toga nije setio ranije. Pa, ako
budemo morali, uvek moemo da ih razvalimo, rece mu Safira. Sumnjam, rece Glejdr.
Eragon ponovo zgrabi Brisingr. Onda nemamo izbora do da nastavimo. A kad smo to imali
izbora?, zapita se Safira.
Eragon je izmenio cini kako bi vilinsko svetio dopiralo s jedne tacke pri tavanici, poto je u
suprotnom, zbog nedostatka senki, njemu i Safiri bilo teko da procene dubinu prostora. Onda zajedno
krenue niz iskoeni lagum.
Pod prolaza bee donekle grbav, pa su lako hodali iako nije bilo stepenica, Na mestu gde su se
spajali, pod i zidovi kao da behu stopljeni, to je Eragonu govorilo da su lagum najverovatnije iskopali
vilenjaci.
Nastavili su da se sputaju, sve dublje u zemlju, sve dok Eragon nije zakljucio da su proli
pobrde iza stene Kutian i da su zali pod planine koje su se pruale iza njega. Lagum nije skretao niti
se racvao, a zidovi sve vreme behu potpuno goli.
Eragon je potom, najzad, osetio daak toplog vazduha kako se die ka njima iz dubine laguma,
a primetio je i mutan narandast odsjaj u daljini. Letta", promrmljao je, te se vilinsko svetio ugasilo.
Vazduh je bivao sve topliji dok su se sputali, a odsjaj je postajao sve svetliji. Uskoro su
zapazili kraj laguma - ogroman crni luk prekriven izvajanim znakovima, zbog kojih je izgledao kao da
je obavijen trnjem. Vazduh je proeo miris sumpora, a Eragon oseti kako mu oci suze.
Zastali su pred tim zasvodenim ulazom, kroz koji su mogli da vide samo ravan sivi pod.
Eragon se osvrnuo ka prolazu kojim su doli, a onda je opet pogledao luk. Ta hrapava povrina
izazivala je nelagodu i u njemu, i u Safiri. Pokuao je da procita glifove na njoj, ali bili su isuvie
izmeani i gusto zbijeni da bi ih protumacio, a nije mogao da oseti ni energiju skrivenu u crnom luku.
Bilo mu je teko da poveruje da luk nije zacaran. Onaj koji je izgradio taj lagum uspeo je da prikrije
cini koje su zatvarale spoljna vrata, to je znacilo da su to mogli da ucine i sa cinima bacenim na luk.
Hitro je razmenio pogled s Safirom, te je ovlaio usne, prisetivi se onoga to mu je Glejdr
jednom rekao: Nema vie sigurnih puteva.
Safira frknu, oslobadajuci snopic plamena iz obe nozdrve, pa ona i Eragon istovremeno
prodoe kroz zasvodeni prolaz.

267
PRAZNINA, DEO PRVI

Eragon je zapazio vie stvari odjednom.
Prvo - da su se nali u okrugloj odaji, irokoj vie od ezdeset metara, sa ogromnom rupom na
sredini iz koje je i dopirao onaj prigueni narandasti odsjaj. Drugo - da je vazduh zaguljiv i vreo.
Trece - da se u irem delu odaje nalaze dva koncentricna podijuma - zadnji beee vii od prednjeg - i
da su po njima poredani mnogobrojni tamni predmeti. Cetvrto - da se zid iza tih klupa presijava na
vie mesta, kao da je ukraen kristalima u boji. No Eragon nije stigao da bolje prouci ni zid, ni te
predmete, poto je spazio da na cistini pokraj blistave rupe stoji neki covek s glavom adaje. Covek je
bio sazdan od metala i svetlucao je poput uglacanog celika. NA sebi nije imao odece, osim pregacice
oko pojasa sastavljene iz nekoliko delova, sazdane od blistavog materijala od kog bee sazdano i
njegovo telo, u grudi i udovi behu mu nabrekli od miica kao u Kula. U levoj ruci je drao metalni tit,
a u desnoj mac koji se presijavao i u kojem je Eragon prepoznao mac J ahaca.
Iza tog coveka, u dnu odaje, bio je nekakav presto, ali obrisi tog bica ki ivali su naslon i
sedite.
Zmajoglavi covek krenu napred. Koa i zglavci pomerali su mu se gipko poput njegovog tela,
ali koraci su mu odzvanjali kao da neko baca neto teko na pod. Zastao je na deset metara od Eragona
i Safire, te se zagledao u njih ocima koje su treperile poput dva grimizna plamena. Onda je, podigavi
glavu prekrivenu krljutima, izbacio neobican metalni urlik koji poce da odzvanja po odaji, te su imali
utisak da na njih urla bar desetak stvorenja.
Dok se Eragon pitao da li bi trebalo da se sukobe s tim stvorenjem, odjednom je osetio kako
neobican, golem um dodiruje njegov. Na takvu svest nikada ne bee naiao i cinilo mu se da ona sadri
buljuk razvikanih glasova, poput ogromnog, neusaglaenog hora koji ga je podsetio na vetar unutar
oluje.
Pre nego to je stigao da ucini bilo ta, um je prodro kroz njegove odbrane kako bi preuzeo
vlast nad njegovim mislima. Uza sve ono vreme koje je proveo vebajuci s Glejdrom, Arjom i
Safirom, ipak nije mogao da zaustavi napad: nije mogao ni da ga uspori. To bi bilo kao da je golim
rukama pokuao
da zaustavi plimu.
Eragona okruie mutna svetlost i nepovezana larma kada se taj gromoglasni hor utisnuo
u svaki kutak njegovog bica. Imao je utisak da mu je uljez rastavio mozak na pet-est delica, od kojih
je svaki ostao svestan onih drugih, ali nijedan ne bee slobodan da cini to eli, a onda mu se i vid
razdelio, pa mu se cinilo da posmatra odaju kroz povrinu dragulja.
est razlicitih secanja polete kroz njegovu razdeljenu svest. Nije ih prizvao, naprosto su se
sama pojavila, leteci mu kroz misli bre nego to je mogao da ih isprati. Istovremeno mu se i telo
krivilo i savijalo u razlicitim pozama, a onda mu ruka podie Brisingr i on ugleda est istovetnih
verzija svog maca. Uljez ga je cak naterao da baci cini ciji cilj nije mogao da shvati, poto je u sebi
imao jedino one misli koje mu je on dopustio da ima. Pritom nije osecao nikakvu emociju osim blage
uznemirenosti.
Imao je utisak da je taj tudi um satima proucavao svaku njegovu uspomenu, od trenutka kada
je napustio porodicno imanje kako bi otiao u lov na jelene na Kicmi, tri dana pre nego to je naao
Safirino jaje, sve do sadanjeg trenutka. U dubini uma, Eragon je osecao da se to deava i Safiri, ali ta
spoznaja nije mu nita znacila.
Onda je konacno, dugo poto bi, da je mogao da upravlja svojim mislima, izgubio svaku nadu
u oslobodenje, ona horska larma paljivo spojila delove njegovog uma i povukla se iz njega.
Zateturavi se, Eragon pade na koleno pre nego to je povratio ravnoteu. Safira se izvila
kljocnuvi celjustima u vazduhu.
Kako?, pomislio je. Ko? Da odjednom padnu u zarobljenitvo, sa sve Glejdrom - to bee neto
to, smatrao je, cak ni Galbatoriks ne bi mogao da izvede.
Ona svest se ponovo priljubila uz Eragonov um, ali ovoga puta ga nije napala, vec mu rece:
Izvinjavamo ti se, Safira. Izvinjavamo ti se, Eragone, ali morali smo da se uverimo u vae namere.
Dobro doli u Kriptu dua. Odavno vas ve oekujemo. Dobro doao i ti, roe. Drago nam je to si
jo iv. Uzmite sada seanja svoja i znajte da se zadatku vaem konano primakao kraj!

268
Energetski napon prostruja izmedu Glejdra i te svesti. Tren kasnije, Glejdr u mislima toliko
urliknu da Eragonove slepoocnice bolno zabridee. Navala pomeanih osecanja pokulja iz zlatnog
zmaja: tuga, pobeda, neverica, kajanje i, povrh svega toga, radosno olakanje, koje bee toliko snano
da se i Eragon odjednom nasmeio, mada nije znao zato. Uz Glejdrov um, nije osetio samo jo jedan,
neznani um, vec mnotvo umova koji su aputali i mrmljali.
Ko je to?", proaputa Eragon. Covek s glavom zmaja nije se ni makao.
Eragone, rece Safira. Pogledaj zid, pogledaj...
Pogledao ga je. Video je da onaj kruni zid nije ukraen kristalima, kako mu se isprva ucinilo.
Zid bee istackan udubljenjima, a u svakom se nalazila po jedna blistava kugla. Neke behu vece, neke
manje, ali sve su isijavale mekim unutranjim odsjajem, poput ugljevlja koje tinja u zgasloj logorskoj
vatri.
Eragonu je srce poskocilo kada mu se sve razbistrilo.
Spustio je pogled ka tamnim predmetima na podijumima: bili su glatki i jajasti, kao da su
oblikovani od kamena razlicitih boja. Neki behu veci, a neki manji - kao i kugle - ali bez obzira na
velicinu, taj oblik bi uvek prepoznao.
Odjednom ga obli nekakva vrelina, a kolena mu zaklecae. Nemogue.
eleo je da poveruje u ono to je gledao pred sobom, ali plaio se da bi to mogla biti varka,
stvorena kako bi iz njega izvukla njegove nade. No ostao je bez daha od mogucnosti da bi to to gleda
zaista moglo biti tamo. Drhtao je, ne znajuci ta bi uradio ili kazao. Safirina reakcija bee ista, ako ne i
jaca.
Onda im se onaj um ponovo obratio: Ne, ne greite, mladunci nai. Oi vas ne varaju. Mi smo
tajna nada naroda vaeg. Ovde lee naa srca svih srca, poslednji slobodni Eldunariji u zemlji, i ovde
lee jaja koja uvasmo due od stolea.

269
PRAZNINA, DEO DRUGI

Eragon nekoliko trenutaka nije mogao ni da die, ni da se pomeri. Onda proapta: J aja,
Safira... Jaja!"
Zadrhtala je, kao da joj je hladno, te joj se krljuti du kicme nakostreie i blago odigoe.
Ko ste vi?, upitao je u mislima. Kako moemo znati da smemo da vam verujemo?
Istinu zbore, Eragone, rece Glejdr na drevnom jeziku. Znam to, poto Oromis bee meu
onima to osmislie ovo mesto.
Oromis...?
Pre nego to je Glejdr uspeo da objasni, onaj drugi um rece: Zovem se Umarot. Jaha mi bee
vilenjak Vrael, poglavar naega reda pre no to nas je usud sustigao. Govorim u ime drugih, ali njima
ne upravljam; mada mnogi od nas jesu bili spojeni s Jahaima, ima i mnogih koji nisu, a naa divlja
braa ne priznaju niiju vlast sem sopstvene. Rekao je to pomalo ogorceno. Bilo bi previe zbrkano
kada bismo svi govorili odjednom, te moj glas predstavlja i ostale.
Jeste li ovo vi...? Eragon pokaza srebrnastog zmajoglavog coveka koji je stajao ispred njega i
Safire.
Nisam, rece Umarot. To je Kuarok, lovac nidhvala i poast urgalska. arobnica Silvari
sazdala mu je telo koje sada koristi kako bismo imali junaka da nas brani ako Galbatoriks ili neki
drugi dumanin prodre u Kriptu dua.
Dok je Umarot govorio, zmajoglavi covek je desnom rukom posegnuo preko biste kako bi
otpustio skrivenu rezu i otvorio svoja prsa kao da otvara ormaric. U Kuarokovim grudima krilo se
purpurno srce svih srca, okrueno hiljadama srebrnih ica, od kojih nijedna ne bee deblja od vlasi
kose.
Kuarok zatvori grudni oklop, a Umarot rece: Ne, ne, ja sam vam ovde. Upravio je Eragonov
pogled ka nii u kojoj se nalazio veliki beli Eldunari.
Eragon je polako vratio Brisingr u kanije.
J aja i Eldunariji. Eragon nije odjednom mogao da pojmi obim tog otkrovenja. Misli mu behu
usporene i mlitave, kao da je primio udarac u glavu, to i nije bilo daleko od istine.
Krenuo je ka klupama s desne strane crnog luka prekrivenog znakovima, ali zastade pred
Kuarokom, te rece i naglas i u mislima: Smem li?"
Zmajoliki covek zakrguta zubima i povuce se zvonkim koracima do blistave jame na sredini
odaje. No i dalje je drao isukan mac, to Eragon nije gubio iz vida.
Zadivljenost i strahopotovanje obuzee Eragona dok je prilazio jajima.
Sagnuo se preko nieg podijuma i drhtavo uzdahnuo zureci u zlatasto-crveno jaje koje bee
visoko skoro metar i po. Noen iznenadnim porivom, svukao je rukavicu kako bi spustio dlan na jaje.
Bilo je toplo, a kada je s rukom ispruio i um, osetio je uspavanu svest neizleglog zmaja.
Safira mu se pridruila, te je osetio njen topli dah na vratu.
Tvoje jaje je bilo manje od ovoga, rekao joj je. Moja majka nije bila stara i velika kao zmaj
koji je izlegao ovo jaje. Aaa. To mi nije palo na pamet. Zagledao se i u ostala jaja, osetivi kako mu se
grlo stee. Koliko ih je samo", proaputao je. Prislonivi rame uz Safirinu golemu vilicu, osetio je
kako se i ona trese. Bilo mu je jasno da i ona najvie na svetu eli da radosno otvori um ka svojim
rodacima, ali ni ona nije mogla da poveruje da je to to gledaju stvarno.
Frknula je i zabacila glavu da bi osmotrila odaju, a onda je urliknula toliko glasno da je stresla
prainu s tavanice. Kako?!, zaurlala je u mislima. Kako ste mogli da pobegnete od Galbatoriksa? Mi
se zmajevi ne skrivamo u borbi! Nismo mi kukavice, pa da beimo od opasnosti. Koje je vae opravda-
nje?
Tie malo, Bjartskular, probudie mladune u jajima, prekori je Umarot. Safira nabra njuku,
te zarea. Onda govori to ima, stare, i objasni kako je ovo mogue.
Umarota kao da bee razgalila njena reakcija, ali kada joj je odgovorio, reci mu behu ozbiljne.
Upravu si: nismo kukavice i ne krijemo se tokom borbe, ali ak i zmajevi mogu da se pritaje kako bi
uhvatili svoj plen na prepad. Slae li se s time, Safira?

270
Ponovo je frknula, te ibnu repom s jedne strane na drugu. A nismo ni kao fanghuri, ni kao
neke gnusne guje to ostavljaju svoje mladune na milost i nemilost udljivoj sudbi. Da smo se upustili
u bitku za Doru Areabu, ne bi nas vie bilo. Galbatoriksova pobeda bi bila potpuna - on i veruje da je
takva - a naa bi vrsta zanavek nestala s lica zemlje.
Poto je pravi opseg Galbatoriksovih moi i tenji postao oigledan, rece Glejdr, i poto smo
shvatili da on i izdajnici oko njega nameravaju da napadnu Vroengard, Vrael, Umarot, Oromis i ja, uz
jo nekoliko saboraca, shvatili smo da bi bilo najbolje da sakrijemo naa jaja i odreen broj
Eldunarija. Divlje zmajeve nije bilo teko nagovoriti: Galbatoriks ih je stalno lovio, a oni nisu znali da
se odbrane od njegovih maija. Doli su ovamo, ta su poverili svoje neizleglo potomstvo Vraelu, a oni
koji su mogli izlegli su jaja iako bi inae saekali, poto smo znali da je opstanak nae vrste doveden u
pitanje. Ispostavilo se da su nae mere predostronosti bile promiljene.
Eragon je protrljao slepoocnice: Kako to da nisi znao za ovo ranije? I ti i Oromis? I kako je
moguce sakriti tolike umove? Kazao si mi da je to neizvodljivo."
I jeste, odgovori mu Glejdr, to jest, jeste ako koristi samo maije. Ovde pak, gde su maije
omanule, udaljenost je obavila posao. Zato se i nalazimo toliko ispod zemlje, kilometar i po ispod
planine Erolas. ak i da je Galbatoriksu i Krivokletnicima palo na pamet da umovima pretrae ovo
neupadljivo mesto, stenje i kamenje spreilo bi ih da osete ita sem mutnog protoka energije, koji bi
oni pripisali strujama u Zemljinim ilama, to lee tik ispod nas. Osim toga, jo pre bitke za Doru
Areabu, pre vie od stotinu godina, svi su Eldunariji baeni u trans toliko dubok da je liio na smrt, pa
ih je bilo teko pronai. Namera nam je bila da ih probudimo kada se borbe zavre, ali oni to
izgradie ovo mesto bacili su ini koje bi ih probudile iz transa posle nekoliko meseci.
To se i jeste desilo, rece Umarot. Kripta dua je postavljena ovde i zbog jo neeg. Jama koju
vidite pred sobom povezana je s jezerom istopljenog kamena koje se pod ovim gorama prua jo od
postanka sveta. Ono jajima prua toplotu, a prua i svetlost koja je Eldunarijima potrebna za
odravanje snage.
Obracajuci se Glejdru, Eragon rece: Jo mi nisi odgovorio na pitanje: kako to da ni ti ni
Oromis niste upamtili ovo mesto?
Umarot mu je ponudio odgovor umesto Glejdra: Svi koji su znali za Kriptu dua pristali su da
im znanje o njoj bude uklonjeno iz glave i zamenjeno lanim uspomenama, to se zbilo i s Glejdrom.
To ne bee lagana odluka, pogotovo ne za majke to izlegoe ova jaja, ali nismo smeli da dozvolimo
da bilo ko van ove odaje bude svestan istine, kako nas Galbatoriks ne bi otkrio. Stoga se oprostismo s
prijateljima i drugovima naim, svesni da ih moda nikada videti neemo i da e, ako se desi ono
najgore, umreti verujui da smo i mi otili u bespue... Kao to rekoh, to ne bee laka odluka. Takoe
smo iz svih seanja izbrisali ime stene koja uva ulaz u ovo svetilite, kao to smo pre toga izbrisali
imena trinaest adaja to nas izdadoe.
Proveo sam poslednjih stotinu leta verujui da je naoj vrsti suen zaborav, rece Glejdr. A
sada, eto, ispada da sam brinuo ni zbog ega... No drago mi je to sam mogao da ouvam nau vrstu
kroz sopstveno neznanje.
Onda Safira rece Umarotu: Kako to da Galbatoriks nije zapazio da ste vi i jaja nestali?
Mislio je da smo izginuli u boju. Mi smo predstavljali samo deli Eldunarija na Vroengardu,
nedovoljno velik da bi mu nae odsustvo bilo sumnjivo. to se tie samih jaja, njihov ga je gubitak
zasigurno razjario, ali nije imao razloga da pomisli da je posredi obmana.
Aaa, da, rece Glejdr, rastuivi se. Zato je Tuvijel i pristao da se rtvuje - kako bi sakrio nau
varku od Galbatoriksa.
Zar nije Tuvijel pobio i mnogo svojih sunarodnika?", upita Eragon.
Jeste, tuga je to pregolema, rece Umarot. Meutim, mi se jesmo dogovorili
da nita ne ini dokne bude sasvim oigledno da je poraz neizbean. rtvujui sebe, unitio je
graevine u kojima smo inae uvali jaja, a rairio je i otrov po ostrvu kako bi se postarao za to da se
Galbatoriks ne nastani ovde.
Da li je znao zato se ubija?"
U to vreme - nije; jedino je znao da je to neophodno. Jedan od Krivokletnika ubio je
Tuvijelovog zmaja mesec dana pre toga. Mada se uzdrao od odlaska u bespue, poto nam je u borbi
protiv Galbatoriksa bio potreban svaki ratnik, Tuvijel vie nije eleo da ivi. Stoga je rado prihvatio
zadatak koji mu je pruio osloboenje za kojim je eznuo, istovremeno mu omoguivi da nam

271
pomogne u naem cilju. Darujui svoj ivot, obezbedio je budunost i naoj vrsti i Jahaima. Bio je to
velik i odvaan junak, te e njegovo ime jednoga dana odzvanjati u pesmama diljem Alagezije.
Potom ste, nakon bitke, samo ekali, rece Safira.
Da, potom se posvetismo ekanju, saglasi se Umarot. Eragon se snudio pri pomisli da bi
morao da provede vie od stotinu leta u odaji duboko pod zemljom. Ali nismo bili dokoni. Kada smo se
probudili iz transa, poeli smo da irimo misli napolje, isprva polako, a potom mnogo samouverenije,
im smo shvatili da su Galbatoriks i Krivokletnici napustili ostrvo. Naa je udruena snaga velika, te
smo uspeli da ispratimo vei deo onoga to se deavalo u zemlji u kasnijim godinama. Mada ne
moemo sve da ispratimo pogledom, moemo da nazremo povesma zamrene energije svuda po
Alageziji, i esto moemo da oslunemo misli onih koji se i ne trude da zatite svoje umove. Tako smo
sakupljali potrebne podatke.
Kako su desetlea sporo prolazila, uhvatila nas je zebnja da niko nee moi da ubije
Galbatoriksa. Bili smo spremni da ekamo i vie vekova ako zatreba, ali osetili smo kako mo
jajolomaca raste, te se uplaismo da bi nae ekanje moglo potrajati vie hiljada godina. Zakljuili
smo da bi to bilo neprihvatljivo - kako za stanje naih umova, tako i za dobrobit mladunaca u jajima.
Njih odravaju ini koje im usporavaju razvoj tela i oni mogu da ostanu u tom stanju jo mnogo
godina, ali ne bi bilo dobro da predugo ostanu u svojim ljuskama. Ako bi se to dogodilo, umovi bi im
mogli postati izopaeni i udnovati.
Podstaknuti zabrinutou, poeli smo da se upliemo u zbivanja koja smo mogli da vidimo.
Isprva neznatno: pokatkad bismo doapnuli pokoji savet, pokatkad bismo nekome usadili oseaj da ga
eka zaseda. Nismo uvek bili uspeni, ali bili smo kadri da pomaemo onima koji su se i dalje borili
protiv Galbatoriksa, a kako je vreme proticalo, postali smo vetiji i odvaniji u tome. U nekoliko retkih
prilika, nae je prisustvo zapaeno, ali niko nije mogao da ustanovi ko smo i ta smo. Tri puta smo se
nali u prilici da sredimo smrt nekog od Krivokletnika: kada nije bio obuzet svojim strastima, Brom
nam ju bio korisno orue.
Pomagali ste Bromu?", uzviknu Eragon.
I njemu i drugima. Kada je ovek po imenu Hefring, pre dvadesetak leta, ukrao Safirino jaje iz
Galbatoriksovog trezora, pomogli smo mu da utekne, ali otili smo predaleko poto nas je primetio, pa
se uplaio. Pobegao je i nije sa sastao s Vordenima, to je trebalo da uini. Kasnije, nakon to je Brom
pronaao tvoje jaje, i nakon to su Vordeni i vilenjaci poeli da dovode svoju mladunad pred njega
pokuavajui da pronau nekoga zbog koga bi se izlegla, odluili smo da se pripremimo za tu
mogunost. Stoga smo se obratili makodlacima, koji behu stari prijatelji zmajevima, te
porazgovarasmo s njima. Pristali su da nam pomognu, te im otkrismo stenu Kutian i elik ispod drveta
menoa, a onda im iz glava uklonismo seanje na na razgovor.
,,I sve ste to ucinili odavde?", rece Eragon zacudeno.
I to, i jo tota. Nikada se nisi zapitao zato se Safirino jaje zateklo ispred tebe nasred
Kime?
To ste vi uinili?, upita Safira, zapanjena koliko i Eragon.
Mislio sam da se to zbilo zato to mi je Brom otac, pa nas je Arja pomeala."
Ne, ne, ree Umarot. Vilenjake ini ne moe lako zavarati. Izmenili smo protok energije
kako biste se ti i Safira pronali. Smatrali smo da postoje izvesni izgledi, ma koliko mali bili, da ti
bude dostojan par za nju. I bili smo u pravu.
Ali zato nas niste ranije doveli ovamo?", upita Eragon.
Zato to ti je bilo potrebno vreme za obuku, a i da ne bismo otkrili Galbatoriksu svoje
prisustvo pre nego to vi ili Vordeni budete spremni da se suoite s njim. Da smo ti se, na primer,
javili nakon Bitke na Ognjenoj ravnici, emu bi to sluilo, kad su Vordeni bili toliko daleko od
Urubejna?
Nekoliko minuta je vladao muk.
Eragon potom polako rece: ta ste jo ucinili za nas?"
Sitnice, uglavnom upozorenja. Recimo, kada ti se Arja priviala kod Dilida, kada joj je bila
potrebna tvoja pomo, ili kada su ti lea isceljena tokom Agaeti Blodhrena.
U Glejdru se javi neodobravanje. Poslaste ih u Dilid, neobuene i bez zatitnih ini, znajui
da e morati da se suoe s jednim od Senki?
Mislili smo da e Brom biti s njima, ali nismo mogli da ih zaustavimo ak ni nakon to je on
umro, poto su morali da odu u Dilid kako bi pronali Vordene.

272
,Cek', cek'", rece Eragon. Vi ste odgovorni za moj... preobraaj?"
Delimino. Umeali smo se u odraz nae vrste koji su vilenjaci prizvali tokom svetkovine.
Pruili smo nadahnue, a neko od njih je obezbedio snagu za ini.

Eragon je oborio pogled, stegavi pesnicu na tren, ali ne zato to je bio besan vec zato to je
bio ispunjen drugim osecanjima zbog kojih nije mogao da miruje. Safira, Arja, njegov mac, sam oblik
njegovog tela - sve je to dugovao zmajevima u toj odaji. Elrun ono", rekao je. Hvala vam. Nema na
emu, Senkoubico. Da li ste pomagali i Roranu?"
Tvome bratu nije bila potrebna naa pomo. Umarot zastade. Oboje smo vas pratili, Eragone i
Safira, mnogo leta. Pratili smo kako od mladunaca izrastate u mone ratnike, i ponosni smo na sve to
ste postigli. Ti si, Eragone, sve ono to bismo mogli poeleti od jednog Jahaa. A ti si, Safira,
dokazala da
zasluuje da te ubrojimo meu najslavnije pripadnike nae vrste.
Safirin se uitak i ponos pomeae sa Eragonovim. Spustio se na koleno, a ona pognu apu te
nagnu glavu. Eragonu je dolo da radosno vrisne i poskoci proslavi, ali nije to ucinio, vec rece: Moja
je sablja vaa..." I moji zubi i kande, takoe, rece Safira. Do kraja ivota", dovrie skupa. ta elite
od nas, ucitelji?" Isijavajuci zadovoljstvom, Umarot im odgovori: Poto ste nas pronali, doao je kraj
naem skrivanju: poi emo s vama do Urubejna, gde emo se zajedno boriti kako bismo ubili
Galbatoriksa. Kucnuo je as da napustimo nau jazbinu i da se jednom zasvagda suoimo sa
izdajnikim jajolomcem. Bez nas bi mu polo za rukom da vam na silu otvori umove, lagano kao to
smo mi to uinili, poto upravlja mnotvom Eldunarija. Ne mogu vas sve poneti, rece Safira.
I ne mora, rece joj Umarot. Pet e nas ostati da uva jaja, zajedno s Kuarokom. Ukoliko ne
uspemo da porazimo Galbatoriksa, vie se nee petljati u povesmima energije, ve e saekati da za
zmajeve ponovo bude sigurno da se pojave u Alageziji. Ali nemojte brinuti: neemo vam biti teret,
poto emo vam dati snagu potrebnu za noenje.
Koliko vas ima?", upita Eragon, osvrcuci se po odaji. Stotinu trideset est. Ali nemojte misliti
da emo nadmaiti Eldunarije koje je Galbatoriks porobio. Premalo nas je, a pritom su svi koji su
odabrani za kriptu ili prestari i previe dragoceni da bismo ih dovodili u opasnost u borbama, ili
premladi i previe neiskusni da bi uestvovali u boju. Zato sam ja i odabrao da im se pridruim: ja
stvaram most izmeu njihovih skupina, i nudim zajedniko razumevanje kojeg inae ne bi bilo. Oni
stariji su mudri i moni, ali umovi im lutaju stazama udnovatim, pa ih je esto teko ubediti da se
usredsrede na bilo ta osim snova. Oni mlai pak nisu bih te sree: rastali su se od svojih tela pre
nego to je trebalo, te su im umovi ogranieni veliinom njihovog Eldunarija, koji ne moe da raste
niti da se iri nakon to napusti telo. Neka ti to bude nauk, Safira, da ne izbacuje svoj Eldunari dok ne
dostigne pozamanu veliinu, ili pak dok se ne suoi s najveom opasnou.
Dakle, i dalje su nadmocniji", rece Eragon sumorno.
Jesu, Senkoubico, ali sada vas Galbatoriks ne moe baciti na kolena im vas bude ugledao.
Moda neemo uspeti da ih nadvladamo, ali biemo kadri da zadrimo njegove Eldunarije dovoljno
dugo da ti i Safira obavite ono to morate. I ne gubite nadu: znamo mi mnogo, mnogo tajni o ratu, i
maijama, i svetu oko nas. Poduemo vas onome emu budemo mogli da vas poduimo, i moda e
vam ba deli tog saznanja pomoi da ubijete kralja.
Safira je potom pregledala jaja i otkrila da ih je sacuvano dvesta cetrdeset tri. Dvadeset est
jaja bee izdvojeno za spajanje s Jahacima, a ostala behu bez para. Onda su se upustili u razgovor o
letu do Urubejna. Dok su Umarol i Glejdr savetovali Safiru kako da najbre stigne do grada,
zmajoglavi covek je vratio mac u kanije, odloio tit i poceo da vadi Eldunarije iz njihovih nia u zidu.
Svaku kuglu nalik na dragulj spustio je u svilenu vrecicu na kojoj je leala, a onda ih je neno poredao
po podu pokraj one blistave jame. Obim najveceg Eldunarija bee toliki da metalni zmaj nije mogao da
ga obujmi rukama.
Dok je Kuarok vredno radio i dok je razgovor trajao, Eragona je i dalje mucila neverica.
Nikada se nije usudio da sanja da se negde u Alageziji krije jo zmajeva. A eto ih sada tu - ostaci
izgubljenog doba. Kao da su price iz davnina oivele, uvukavi u sebe njega i Safiru.

273
Safirina osecanja su bila mnogo sloenija. Spoznaja da njenoj vrsti vie ne preti izumiranje
podigla je senku u njenoj glavi, senku koja je oduvek bila tu, koliko se Eragon secao, a misli joj behu
ispunjene toliko dubokom radocu da krljuti i oci kao da su joj blistale jace nego inace. No to joj
ushicenje ipak bee zauzdano neobicnim odbrambenim stavom, kao da ju je pred svim tim
Eldunarijima mucila sujeta.
Iako donekle oamucen, Eragon je zapazio i promenu Glejdrovog raspoloenja: nije sasvim
zaboravio svoju tugu, ali od Oromisove smrti nije bio srecniji. Iako nije gajio preterano
strahopotovanje prema Umarotu, Glejdr se ipak prema tom zmaju ophodio sa izvesnim uvaavanjem
kakvo Eragon ranije nije video kod njega, cak ni kada je razgovarao s kraljicom Islanzadi.
Kada je Kuarok priveo svoj posao kraju, Eragon je otiao do ruba jame i zavirio u nju.
Ugledao je kruno okno koje je poniralo kroz kamen dublje od trideset metara, pa se otvaralo prema
pecini dopola ispunjenoj morem uarenog kamena. Oko njega je, kao kad vri lonac pun vrelog tutkala,
kljucala i prtala gusta uta tecnost, a sa uzburkane povrine uzdizali su se jezicci lelujavih isparenja.
Ucinilo mu se da je video nekakvu svetlost, poput utvare, kako juri preko povrine rasplamsalog mora,
ali ono nestade toliko brzo da nije bio siguran u to.
Hajde, Eragone, rece mu Umarot kada je zmajoglavi covek na hrpu spustio poslednji Eldunari
odreden da krene na put s njima. Mora da baci ini ije rei glase ovako...
Eragon se namrtio sluajuci ga. Kakvo ste to izvijanje pomenuli u drugoj recenici? ta bi to
trebalo da izvijem? Vazduh?"
Umarotovo objanjenje jo je vie zbunilo Eragona. Umarot je pokuao iznova, ali Eragonu i
dalje nita nije bilo jasno. I drugi, stariji Eldunariji pridruie se njihovom razgovoru, ali njihova
objanjenja bila su mu jo nejasnija poto mu stigoe u vidu bujice pomeanih prizora, oseta i
cudnovatih, ezotericnih poredenja koja Eragona ostavie beznadeno zbunjenog.
Donekle mu je laknulo kada je primetio da su i Safira i Glejdr jednako zacudeni, mada je
Glejdr rekao: ini mi se da shvatam, ali imam oseaj da pokuavam da epam preplaenu ribu: ba
kad mi se uini da sam je zgrabio, ona mi isklizne izmeu zuba.
Umarot naposletku rece: Ovo je lekcija za neku drugu priliku. Znate emu te ini slue, ak
ako ne razumete kako e delovati. To e nam biti dovoljno. Uzmi od nas potrebnu snagu, te ih baci, pa
da krenemo.
Iako bee napet, Eragon je dobro urezao reci tih cini u misli kako bi izbegao greke, a onda je
poceo da ih izgovara. Izgovarajuci recenice, posegnuo je za zalihama iz Eldunarija, te je osetio
golicanje na koi cim je golem talas energije pokuljao kroz njega poput reke ispunjene i toplom i
hladnom vodom.
Vazduh oko hrpe Eldunarija poce da se talasa i svetluca, a onda se hrpa uvi u sebe i nestade s
vidika. Eragonu neka promaja zamrsi kosu, a potom priguen, tup udarac odjeknu odajom.
Eragon je, zapanjen, gledao kako Safira provlaci glavu preko mesta na kom su se malocas
nalazili Eldunariji. Nestali su kao da nikada nisu ni postojali, mada su i on i ona mogli da osete umove
tih zmajeva nadohvat ruke.
Nakon to napustite ovu kriptu, rece im Umarot, ulaz u ovaj prostor e sve vreme biti na
odreenoj udaljenosti iznad i iza vas, osim kada budete na nakom skuenom mestu ili kada telo neke
osobe proe kroz njega. Ulaz nije vei od iode, ali smrtonosniji je od maa: proi e vam kroz meso
ako ga dodirnete.
Safira je onjuila vazduh. ak ni mirisa vie nema.
Ko je otkrio kako se ovo moe izvesti?", upita Eragon, zadivljen.
Neki pustinjak koji je iveo na severnoj obali Alagezije pre hiljadu i dvesta leta, odgovori mu
Umarot. Dragocena je to smicalica kada eli da sakrije neto od tuih pogleda, ali opasna je i teka
za pravilno izvoenje. Zmaj na trenutak ucuta i Eragon oseti kako sabira misli. Onda rece: Postoji jo
neto to ti i Safira morate znati. im proete kroz veliki luk iza vas, kroz Kapiju Vergatosa, polako
ete zaboraviti i Kuaroka i jaja koja su tu skrivena, a dok ne stignete do kamenih vrata na kraju
laguma, sve seanje na njih nestac iz vaih umova. ak emo i mi, Eldunariji, zaboraviti jaja. Ako
nam poe za rukom da ubijemo Galbatoriksa, kapija e nam vratiti seanja, ali dok se to ne desi, mi
za njih ne smemo znati. Ucinilo im se da je Umarot zarogoborio. Znam... znam da to nije prijatno, ali
ne smemo dozvoliti Galbatoriksu da otkrije jaja.
Eragonu bee mrska ta zamisao, ali nije mogao da smisli drugo reenje.
Hvala ti to si nam to rekao, rece Safira, te i Eragon izrazi svoju zahvalnost.

274
Gorostasni metalni ratnik Kuarok podigao je tit s poda, isukao mac, otiao do svog drevnog
prestola i seo na njega. Poloivi ogoljeno secivo preko kolena i naslonivi tit uz presto, spustio je
ruke na bedra i umirio se kao statua. J edino mu u grimiznim ocima, to se zagledae u jaja, ostae
razigrane iskrice.
Eragona protrese jeza kada je okrenuo leda prestolu. Bilo je necega duboko sablasnog u
prizoru te usamljene prilike u dnu odaje. Zbog spoznaje da ce Kuarok i ostali Eldunariji moda ostati
sami jo stotinu godina, nije mu bilo lako da krene.
Zbogom, rekao im je mislima.
Zbogom ostaj, Senkoubico, odgovori mu pet apata. Zbogom ostaj, Svetlokrljuna. Neka vas
srea prati.
Eragon ispravi ramena, te on i Safira prodoe kroz Kapiju Vergatosa i napustie Kriptu dua.

275
POVRATAK

Eragon se namrtio iskoracivi iz laguma pravo na sunce ranog popodneva koje je oblivalo
cistinu pred stenom Kutian.
Imao je osecaj da je zaboravio neto vano. Pokuao je da se priseti ta je to, ali nita mu se
nije javljalo, osim osecaja praznine koji ga je uznemirio. Da li je to bilo neto vezano za... ne, ne, nije
se mogao setiti. Safira, da li se..., poceo je, ali zastade. ta?
Nita. Mislio sam da... Ma nita, nije vano.
Iza njih se vrata laguma naglo zatvorie, uz tup prasak, pa redovi glifova na njima izbledee.
Gruba kula prekrivena mahovinom ponovo je izgledala kao cvrsta kamena gromada. Hajdemo, rece
Umarot, vreme je da poemo. Dan se ve oduio, a mnogo je kilometara odavde do Urubejna.
Eragon se osvrnuo po cistini, i dalje osecajuci da mu je neto promaklo. Onda je klimnuo
glavom, te se popeo u Safirino sedlo. Dok je zatezao remenje oko nogu, utvarno cavrljanje senovite
ptice odjeknu medu gustim jelama s njegove desne strane. Bacio je pogled u tom pravcu, ali tog
stvorenja nije bilo na vidiku. Namrgodio se. Bilo mu je drago to je posetio Vroengard, no bilo mu je
drago i to ga naputa. To svakako ne bee gostoljubivo mesto. Hoemo li?, zapita Safira. Hajdemo,
rekao je sa olakanjem.
Mahnuvi krilima, Safira je poskocila i poletela preko jabucnjaka s druge strane cistine. Hitro
se uzdigla nad podnojem zdelaste doline, krueci nad ruevinama Doru Areabe dok se uspinjala.
Naavi se dovoljno visoko da bi proletela planine, okrenula se ka istoku, te se zaputila ka kopnu i
Urubejnu, Ostavljajuci za sobom ostatke nekada slavnog uporita J ahaca.

***

276
PEALNI GRAD

Sunce jo bee blizu zenita kada Vordeni stigoe do Urubejna. Roran zacu poklice sa cela
kolone kada su prevalili uzbrdicu. Znatieljno je podigao pogled s peta patuljka ispred sebe, a onda je,
stigavi do vrha uzbrdice, zastao kako bi osmotrio sve pred sobom, to ucinie i ostali ratnici ispred
njega.
Teren se nekoliko kilometara blago sputao, a potom se ravnao u iroku niziju istackanu
seoskim imanjima, mlinovima i raskonim posedima U kamenu koji ga podsetie na one u okolini
Arouza. Petnaestak kilometara dalje, ravnica se zavravala pod spoljnim zidinama Urubejna.
Za razliku od bedema kod Dras Leone, bedemi prestonice behu dovoljno dugacki da opau
citav grad. Bili su i vii: Roran je iz daljine video da nad-mauju one u Dras Leoni i Arouzu. Zakljucio
je da verovatno seu bar stotinu metara uvis. Na njihovim irokim grudobranima spazio je ravnomerno
rasporedene baliste i katapulte.
Taj ga je prizor zabrinuo. Teko ce oboriti te naprave, koje su zasigurno i zaticene od napada
carolijama, a iz iskustva je znao koliko smrtonosno to orude moe biti.
Iza bedema se nalazio neobican spoj ljudskih gradevina i zgrada za koje je procenio da su ih
izgradili vilenjaci. Medu vilenjackim zgradama isticalo se est visokih, prefinjenih kula, sazdanih od
zelenog malahita, koje su cinile luk u, cinilo mu se, najstarijem delu grada. Dve kule nisu imale
krovove, a ucinilo mu se da je video i ostatke druge dve, donekle skrivene u gomili niih kuca.
Medutim, njemu ne behu najzanimljiviji ti bedemi ili gradevine, vec to to je grad mahom
leao u senci ogromne litice, koja je bila iroka bar kilometar a debela stotinu pedeset metara u
najuem delu. Ta nadvijena stena tvorila je jedan kraj golemog, iskoenog brda koje se irilo nekoliko
kilometara ka severoistoku. Povrh njegovog vrletnog ruba stajao je jo jedan zid, poput onog to se
irio oko grada, uz nekoliko debelih kula straara.
U dnu tog udubljenja pod liticom, koje je licilo na pecinu, nalazila se dinovska tvrdava
ukraena obiljem kula i parapeta. Tvrdava se uzdizala visoko iznad grada, toliko visoka da je gotovo
dodirivala unutranjost litice. Najstranija od svega bee kapija ugradena u prednji deo tvrdave: to bee
golema, razjapljena pecina, dovoljno velika da Safira i Trn udu u nju jedno kraj drugog.
Roranu se zgrci stomak. Ako ta kapija predstavlja ikakvu naznaku, onda je ruikan dovoljno
golem da sam-samcit zbrie citavu njihovu vojsku. Eragonu i Safiri bi bilo bolje da poure, pomislio
je. A i vilenjacima. Sudeci po onome to je video, vilenjaci bi moda i sami mogli da se suprotstave
kraljevom crnom zmaju, ali cak bi se i oni namucili da ga usmrte.
Roran je sve to i jo tota osmotrio stojeci na vrhu uzbrdice, a onda je trgnuo uzde Snene
Vatre. Beli pastuv frknu iza njega, te krenu za Roranom u zamornom maru, prateci krivudav drum
koji se sputao ka ravnici.
Mogao je on da zajae - to se cak i ocekivalo od njega, zapovednika bataljona - ali nakon onog
putovanja do Arouza i nazad, poceo je da se gnua sedenja u sedlu.
Usput je pokuavao da osmisli najbolji napad na grad. Onaj kameni dep u kom bee smeten
Urubejn sprecavao je napade s boka i otpozadi, a ometao bi i napade odozgo, pa su vilenjaci verovatno
zato i izabrali da se ba tu nasele.
Ako bismo nekako obruili tu liticu, mogli bismo da smrskamo i tvravu i vei deo grada,
pomislio je, ali to mu je delovalo neostvarivo buduci da je stena bila previe debela. No moda bismo
mogli da probijemo bedem na vrhu brda. Tada bismo mogli da bacamo kamenje i sipamo kljualo ulje
po onima ispod nas. To, dakako, ne bi bilo lako. Bitka na uzbrdici, a onda i ti bedemi... Moda bi
vilenjaci uspeli u tome. Ili Kuli. Oni bi u tome ak i uivali.
Reka Ramr se nalazila nekoliko kilometara severno od Urubejna, predaleko da bi im bila od
pomoci. Safira bi mogla da iskopa dovoljno dugacak rov da skrene reku, ali cak bi i njoj bile potrebne
nedelje za takav poduhvat, a Vordeni nisu imali dovoljno hrane. Zalihe ce im potrajati samo jo
nekoliko dana. Potom ce se suociti ili s gladu ili s razlazom.
J edina mogucnost bila je da napadnu pre nego to Carstvo to ucini.
Roran, dodue, nije verovao da bi ih Galbatoriks napadao. Kralj je Vordenima dopustio da
dodu do njega. Zato bi sada sopstvenu glavu stavio na kocku? to due bude ekao, to emo mi vie
slabiti.

277
To je znacilo da im preostaje jedino ceoni napad - sumanut, odvaan
nalet preko brisanog prostora na bedeme predebele da bi se dali probiti i previsoke da bi ih iko
prevalio dok strelci i ratne naprave neprekidno gadaju.
Od same pomisli na to, celo mu se orosi znojem. Padali bi kao pokoeni.
Opsovao je. J uriemo u sopstvenu smrt, a Galbatoriks e nam se sve vreme smejati u svojoj
prestonoj dvorani... Ako se primaknemo zidinama, njegovi vojnici nee moi da nas gaaju tim
poganim napravama, ali biemo ranjivi pred smolom, uljem i kamenjem koje e nam bacati na glave.
Cak i ako bi savladali bedeme, morali bi da savladaju i citavu Galbatoriksovu vojsku. Mnogo
vanije od gradskih zidina tada bi bile priroda
i licnost ljudi s kojima bi se Vordeni suocili. Da li bi se borili do poslednjeg daha? Da li bi
mogli da ih zaplae? Da li bi se rasuli i razbeali ako bi ih dovoljno snano pritisli? Kakvim su to
zakletvama i cinima vezani?
Vordenske uhode javile su im da je Galbatoriks postavio velmou zvanog gospodar Barst na
celo svojih trupa u Urubejnu. Roran ne bee cuo za tog Barsta, ali ucinilo mu se da je J ormundura
pokolebao taj podatak, a ljudi iz njegovog bataljona podelili su s njim dovoljno prica da bi ga ubedili u
zlehudu cud Barstovu. Barst je, navodno, bio gospodar pogolemog poseda blizu Dilida, koji je morao
da napusti pred najezdom vilenjaka. Njegovi vazali su kraj njega iveli u strahu za svoje ivote, poto
je Barst imao naviku da reava razmirice i kanjava prestupnike na najsuroviji nacin, cesto poseuci za
pogubljenjem onih za koje je verovao da su pogreili. To i nije bilo narocito upadljivo poto je mnoge
velikae diljem Carstva pratio glas da su svirepi. Medutim, Barst nije bio samo nemilosrdan vec i sna-
an, neopisivo snaan, a pride i prepreden. Njegova se mudrost nazirala u svim pricama koje je Roran
cuo. Barst moda jeste bio bitanga, ali bio je pametna bitanga, te je Roran znao da bi pogreio ako bi
ga potcenio. Galbatoriks nikada ne bi odabrao slabica ili tupavca za predvodnika svojih ljudi.
A tu su i Trn i Murtag. Galbatoriks se moda i nece pomeriti iz svoje tvrdave, ali crvena
adaja i njen J ahac zasigurno ce braniti grad. Eragon i Safira morae da ih namame da odu odavde,
inae nikada neemo prevaliti ove zidine. Roran se namrti. Ni to nece ici glatko. Murtag je snaniji
od Eragona. Eragonu ce biti potrebna pomoc vilenjaka kako bi ga ubio.
Roran po ko zna koji put oseti kako u njemu kuljaju ogorcenost, gnev i mrnja. Bilo mu je
mrsko to se izloio nemilosti onih koji barataju madijama. Kada posredi behu snaga i lukavost, covek
je nedostatak jedne od tih osobina mogao da nadomesti onom drugom. Ali nedostatak madijskih
vetina nije se mogao zameniti.
Ozlojedeno je podigao kamencic sa zemlje i rekao Stenr risa", kako ga je Eragon poducio.
Kamencic se nije ni pomerio.
Kamencic se nikada ne bi pomerio.
Frknuvi, zavrljacio ga je pokraj puta.
Njegova su ena i nerodeno dete s Vordenima, a on opet ne moe da ucini nita kako bi ubio
Murtaga ili Galbatoriksa. Stegavi pesnice, zamislio je kako lomi neke stvari. Ponajvie tude kosti.
Moda bi trebalo da pobegnemo. To mu je sinulo prvi put u ivotu. Znao je da daleko na
istoku ima krajeva van Galbatoriksovog domaaja, plodnih nizija u kojima ne ivi niko sem nomada.
Ako bi i ostali seljani poli s njim i Katrinom, mogli bi da pocnu iz pocetka, daleko od Galbatoriksa i
Carstva. No sama ta pomisao bee mu mucna. To bi znacilo da mora da napusti Eragona, svoje ljude i
zemlju koju je nazivao domovinom. Ne. Neu dozvoliti da nam se dete rodi u svetu u kojem
Galbatoriks ima prevlast. Bolje je umreti nego iveti u strahu. To mu, naravno, nije dalo odgovor na
pitanje kako osvojiti Urubejn. Ranije je uvek postojala nekakva slabost koju je mogao da iskoristi. U
Karvaholu to bee cinjenica da Ra'zaci nisu na vreme shvatili da bi im seljani uzvratili borbu. Kada je
sredio onog Urgala J arboga, posredi behu rogovi tog stvorenja, U Arouzu posredi behu kanali. U
Urubejnu pak nije nazirao nikakve slabosti; nije bilo tacke u kojoj bi snagu svojih protivnika mogao da
iskoristi protiv njih samih. Kada bismo imali dovoljno zaliha, saekao bih da ih glad istera napolje, To
bi bilo najbolje reenje. Sve bi ostalo bilo naprosto sumanuto. Ali, kao to je i sam vrlo dobro znao, rat
i jeste bio slika i prilika sumanutosti. Carolije nam predstavljaju jedino reenje, zakljucio je
naposletku. arolije i Safira. Uspemo li da ubijemo Murtaga, ili ona ili vilenjaci morae da nam
pomognu da provalimo zidine. Naroguio se osecajuci gorcinu u ustima, te ubrza korak. to bre
podignu tabor, to bolje. Stopala mu behu nauljana od hodanja, a ako ce vec poginuti u besmislenom
juriu, onda pre toga eli topao obrok i dobar nocni san.

278
Vordeni su svoje cadore podigli kilometar i po od Urubejna, pokraj potoka koji je napajao
reku Ramr. Ljudi, patuljci i Urgali potom pocee da podiu ogradu. Taj posao je potrajao do duboko u
noc, a nastavili su ga i ujutro. tavie, sve dok budu na istom mestu, neprekidno ce ucvrcivati
odbranu. Ratnici su se gnuali takvog rada, ali on im je bar ispunjavao vreme, a pride je mogao da im
spase ivote. Svi su mislili da naredenja stiu od Eragonove utvare. Roran je znao da stiu od
J ormundura. Poceo je da potuje starijeg ratnika nakon Nasuadine otmice i Eragonovog odlaska.
J ormundur se protiv Carstva borio gotovo celog ivota i odlicno je poznavao pozadinska i takticka
pitanja. On i Roran su se dobro slagali poto obojica behu ljudi naklonjeni celiku, a ne madijama. Ali
tu je bio i kralj Orin, s kojim se, nakon podizanja osnovne odbrane, Roran posvadao. Orin ga je vecito
nervirao: ako zbog ikoga svi izginu, izginuce zbog njega. Roran je znao da za njegovo blagostanje i
nije preporucljivo da se svada s jednim kraljem, ali taj mazgov je hteo da poalju glasnika pred kapije
Urubejna da odnese zvanicno upozorenje, kao to su ucinili pred Dras Leonom i Belatonom. Zar
elite da izazovete Galbatoriksa?", zaurlao je Roran. Ucinimo li to, jo bi mogao i da nam odgovori!"
Pa naravno", rekao mu je kralj Orin ustajuci. Red je da obznanimo svoje namere i da mu pruimo
priliku da s nama pregovara o primirju."
Roran ostade zabezeknut, te se zgroeno okrenu kako bi upitao J ormundura: Zar ga ni vi ne
moete urazumiti?"
Njih trojica su bili u Orinovom atoru, u koji ih kralj bee pozvao.
Vae velicanstvo", rekao mu je Jormundur, Roran je u pravu. Bilo bi najbolje da odloimo
obracanje Carstvu."
Ali oni mogu da nas vide", pobunio se Orin. Taborujemo pred njihovim bedemima. Bilo bi...
neotesano da im ne poaljemo izaslanika da im prenese na stav. Vas dvojica ste niska roda, pa ne bih
ni ocekivao da razumete neto takvo. Kraljevske glave ocekuju izvesne manire i uctivo ophodenje, cak
i u ratu."
Rorana je obuzeo poriv da udari kralja. Zar ste toliko umiljeni da stvarno verujete kako vas
Galbatoriks smatra sebi ravnim? Pih! Mi smo za njega najobicnije bube. Briga njega za manire.
Zaboravljate i da je Galbatoriks bio niskog roda pre nego to je zbacio J ahace. On na stvari ne gleda
kao vi. Nigde na svetu nema slicnog njemu, a vi mislite da ga poznajete? Mislite da cete ga time
umiriti? Pih!"
Orin se zajapurio, te je bacio pehar s vinom na tepih. Sad si prekardaio, Cekicaru. Niko
nema pravo da me vreda na takav nacin!"
Imam ja pravo da cinim to god mi je volja", zaurlao je Roran. J a vam nisam podanik. Ne
odgovaram pred vama. J a sam slobodan covek i mogu da vredam koga god hocu, kad god hocu i kako
god hocu... cak i vas. Slanje glasnika bilo bi velika greka i..."
Celik zakripa o kanije i kralj Orin isuka mac. Ipak, nije uspeo da uhvati Rorana na prepad,
poto on vec bee spustio aku na malj: cim je zacuo kripu, trgnuo je oruje iz pojasa.
Kraljevo secivo blesnu poput srebra u polutami atora. Roran je video gde ce pasti Orinov
udarac, pa se izmakao. Potom je tresnuo pljosnati deo kraljevog maca, koji zadrhta, zazvoni i izlete iz
Orinove ruke.
Oruje optoceno draguljima palo je na cilim trepereci.
Gospodaru", viknu straar pred atorom, da li je sve u redu?"
Slucajno mi je ispao tit", odgovori mu J ormundur. Nema razloga za brigu."
Razumem, gospodaru."
Roran upilji u kralja: Orin je na lice navukao izbezumljen izraz rtve. Ne skidajuci pogled s
njega, Roran je zadenuo malj za pojas. Obracanje Galbatoriksu bilo bi glupavo i opasno. Pokuate li
to, ubicu svakoga koga poaljete, i to pre nego to stigne do grada."
Ne bi se usudio!", rece mu Orin.
Bih, jo kako! Necu vam dopustiti da sve ostale izloite opasnosti kako biste udovoljili svom
kraljevskom... ponosu. Ako Galbatoriks bude eleo da razgovara, zna gde moe da nas pronade. Dotad
ga ne dirajte."
Roran je izjurio iz atora. Podbocio se, te se zagledao u paperjaste oblake cekajuci da mu se
damari umire. Orin bese poput jednogodinje mazge: tvrdoglav, previe samouveren i spreman da te
utne u stomak ako mu prui priliku za to. I pritom previe pije, pomisli Roran. partao je levo-desno
ispred atora sve dok se J ormundur nije pojavio. Pre nego to je J ormundur progovorio, Roran rece:
ao mi je." ,,I trebalo bi da ti bude ao." J ormundur je preao akom preko lica, pa je izvadio glinenu

279
lulu iz torbice na pojasu i poceo da je puni suvim cickovim licem, koje je utisnuo jagodicom palca.
Sve dosad sam ga ubedivao da ne alje izaslanika samo da bi ti napakostio." Zastao je na tren. Ti bi
stvarno ubio Orinovog coveka?" ,J a nikada ne pretim uprazno", kazao mu je Roran. Da, tako sam i
mislio... Pa, nadam se da do toga nece doci." J ormundur je krenuo stazom izmedu atora, te Roran
krenu za njim. Dok su hodali, ljudi su im se sklanjali s puta, klanjajuci im se s mnogo potovanja.
Mauci nezapaljenom lulom, J ormundur rece: Priznajem da sam i sam hteo da ocitam bukvicu Orinu
u vie navrata." Usne mu se rairie u tanan osmeh. Ali u meni, naalost, uvek nadvlada smotrenost."
Da li je uvek bio toliko... tvrdoglav?" Hmmm? Ne, ne. U Surdi je bio daleko razumniji." ta mu se
desilo?"
Strah, cini mi se. Bojazan ume cudnovato da izmeni ljude." Da, da."
Moda ce se uvrediti, ali ti si se i sam poneo prilicno glupavo." Znam. Iznervirao sam se."
,,I sada ima jednog kralja za neprijatelja." Mislite - jo jednog kralja?"
J ormundur se prigueno nasmeja. Ah, da: pretpostavljam da, uz Galbatoriksa kao licnog
neprijatelja, svi ostali deluju bezopasno. Ipak..."
Zaustavio se kraj logorske vatre, pa je izvukao zapaljenu grancicu iz plamena.
Nagnuvi kraj grancice ka caici lule, nekoliko puta je povukao dim kako bi raspirio plamen, a
onda je bacio grancicu u vatru. Ipak, ne bi trebalo da zanemaruje Orinov bes. Malocas je bio
spreman da te ubije. Ako se naljuti, a mislim da se jeste naljutio, moda ce poeleti da ti se osveti.
Postavicu nekog da straari kraj tvog cadora narednih nekoliko dana. Ali posle toga..."
J ormundur slegnu ramenima.
Posle toga cemo moda svi biti mrtvi ili porobljeni." Cutke su hodali jo nekoliko minuta dok
je J ormundur puckao lulu. Pre uego to su se razili, Roran rece: Kada se sledeci put budete videli sa
Orinom..."
Da?"
Moda biste mu mogli preneti da cu mu, ako on ili njegovi ljudi povrede Katrinu, icupati
utrobu pred citavim taborom."
J ormundur je prislonio bradu uz grudi razmiljajuci nekoliko trenutaka, a onda je podigao
pogled i klimnuo: Naci cu vec nacin da mu to preneseni, Cekicaru."
Blagodarim."
Nema na cemu. Bilo mi je posebno zadovoljstvo, kao i uvek."
Hvala vam, gospodaru."
Pronaavi Katrinu, Roran ju je nagovorio da iznese veceru do severnog nasipa, gde je budno
straario kako Orin ne bi odaslao glasnike. J eli su na prostirci koju je Katrina rairila preko svee
iskopane zemlje, a onda su zajedno sedeli gledajuci kako se senke izduuju i kako se zvezde pomaljaju
na ljubicastom nebu iznad litice.
Drago mi je to smo tu", rekla mu je, naslonivi mu glavu na rame.
Stvarno?"
Predivno je ovde, a pritom te imam samo za sebe." Stisnula mu je ruku.
Privio ju je uza se, ali senka koja mu je leala na srcu nije se pomerala. Nije mogao da
zaboravi opasnost koja je vrebala i nju i njihovo dete. Spoznaja da se njihov najveci dumanin nalazi
svega nekoliko kilometara dalju neprekidno je tinjala u njemu: najvie je eleo da poskoci, utrci u
Urubejn i ubije Galbatoriksa.
Ali to nije bilo moguce, pa se nasmeio i nasmejao, skrivajuci strah, znajuci da i ona to cini.
Sto mu muka, Eragone, pomislio je, bolje bi ti bilo da pouri, ili u te, kunem ti se, proganjati
i u zagrobnom ivotu.

***

280
RATNO VEE

Tokom povratnog leta do Urubejna, Safira nije morala da se bori sa olujom, a vetar jo je duvao
u leda i ubrzavao je zahvaljujuci Eldunarijima koji su joj govorili gde da pronade hitre vazdune struje,
za koje joj rekoe da duvaju gotovo svakoga dana u godini. Eldunariji su je takode neprekidno napajali
energijom, pa se nije umarala i iscrpljivala.
Tako im se grad pojavio na vidiku svega dva dana po odlasku sa ostrva.
Dva puta tokom putovanja, kada je sunce bilo najjace, Eragonu se ucinilo da je ugledao ulaz u
skriveni prostor u kojem su Eldunariji neopaeno lebdeli iza Safire. J avio se u vidu mracne tacke,
toliko sitne da nije mogao da zadri pogled na njoj due od sekunde. Isprva je pretpostavio da je to
zrnce praine, ali onda je primetio da je tackica uvek jednako udaljena od Safire i da je uvek na istom
mestu.
Dok su leteli, zmajevi su, preko Umarota, slivali secanja u Eragona i Safiru: bee to lavina
doivljaja - bitaka dobijenih, bitaka izgubljenih, ljubavi, mrnje, cini, zbivanja ispracenih irom
zemlje, kajanja, uvidanja i
rzmiljanja o svetu oko njih. Zmajevi su posedovali hiljadugodinje znanje, a Eragonu se
cinilo da tee da s njima podele i poslednje zrnce.
Previe je!, usprotivio se Eragon. Ne moemo toliko da upamtimo, a kamoli da razumemo.
Ne moete upamtiti sve, rekao mu je Umarot, ali moete da upamtite bar neto, a moda e
vam ba to neto zatrebati da biste porazili Galbatoriksa. Dakle, da nastavimo.
Struja podataka bee nezadriva: Eragon je na mahove imao osecaj da ce zaboraviti ko je,
poto su secanja zmajeva bila daleko brojnija od njegovih. Ako bi se to dogodilo, morao bi da odvoji
um od njihovih umova i da ponovi sebi svoje istinsko ime kako bi povratio sopstveno ja".
Ono to on i Safira doznae zadivilo ga je i namucilo u isti mah, a cesto bi ga i dovelo u
priliku da posumnja u sopstvena uverenja. Ali nije imao vremena da porazmisli o tome poto su se
secanja smenjivala jedno za drugim. Znao je da ce mu biti potrebne godine kako bi razlucio sve to su
im zmajevi pokazali.
to je vie saznavao o zmajevima, to je u njemu raslo strahopotovanje prema njima. Oni to
su iveli stotinama leta razmiljali su na neobican nacin, a oni najstariji razlikovali su se od Glejdra i
Safire onoliko koliko su se Glejdr i Safira razlikovali od fanghura s Beor planina. Optenje s tim
starcima zbunjivalo ga je i uznemiravalo: preskakali su, povezivali i poredili price, i to bez uhvatljivog
smisla, mada je Eragon znao da se smisao krije na dubljoj ravni. Retko bi uspeo da dokuci ta
pokuavaju da mu kau, a ti prastari zmajevi nisu ni pokuavali da mu sve objasne jezikom koji bi
razumeo.
Posle nekog vremena, shvatio je da oni i ne mogu da se izraze drugacije. Njihovi su se umovi
izmenili tokom vekova: ono to je za njega bilo jednostavno i neposredno njima se cesto cinilo
sloenim, i obrnuto. Oslukivanje njihovih misli, zakljucio je, sigurno nalikuje oslukivanju misli
nekog boga.
Kada je to uvideo, Safira frknu te mu rece: Ipak postoji razlika.
Kakva?
Za razliku od bogova, mi uestvujemo u zbivanjima oko sebe.
Moda bogovi sudeluju, ali tako da ih ne vidimo.
Pa kakva je onda korist od njih ?
A ti misli da su zmajevi bolji od bogova?, upitao ju je eretski.
Jesu, kada dostignu punu veliinu. Koje je to stvorenje bolje od nas? ak i Galbatoriks mora
da se oslanja na nas da bi dobio snagu.
A nidhvali?
Frknula je. Mi moemo da plivamo, ali oni ne mogu da lete.

281
Najstariji od svih Eldunarija, zmaj po imenu Valdr, to je znacilo vladar" na drevnom jeziku,
obratio im se neposredno samo jednom. Od njega su primili prizore svetlosnih snopova koji se
pretvaraju u peskovite talase, a uz to i uznemirujuci osecaj da je sve to se cini cvrstim zapravo prazan
prostor. Valdr im je potom pokazao gnezdo usnulih cvoraka, te je Eragon osetio kako im snovi trepere
u umovima, hitri poput treptaja oka. Valdr je isprva osecao prezir - snovi tih cvoraka naizgled behu
sitni, neugledni i nebitni - ali raspoloenje mu se promenilo postajuci toplije i saosecajnije, te su brige
i najmanjih cvoraka bivale sve vanije, naposletku postavi ravne brigama kraljeva.
Valdr se zadrao na tom prizoru kao da eli da Eragon i Safira zapamte i to. No nijedno od
njih dvoje nije znalo ta to zmaj pokuava da im kae, a Valdr je odbio da im objasni.
Kada im se Urubejn najzad pojavio na vidiku, Eldunariji su prestali da dele secanja sa
Eragonom i Safirom, a Umarot im rece: Sada bi bilo najbolje da prouite gnezdo dumanina naega.
To su i ucinili dok se Safira sputala ka tlu. Ono to su videli nije ih ohrabrilo, niti im se
raspoloenje popravilo kada je Glejdr kazao: Galbatoriks je svata izgradio otkako nas je odavde
prognao. Bedemi ne behu ni ovoliko debeli ni ovoliko visoki u nae doba.
Umarot dodade: Mri je Ilireja bila toliko utvrena tokom rata nas i vilenjaka. Izdajnik se
uvukao u duboku jazbinu, pa je i itavu planinu nagamilao oko svoje rupage. ini mi se da sam
nikada nee izai odatle. On vam je kao jazavac koji se zavukao u svoj brlog spreman da raskrvari nos
svakome ko pokua da ga izvue iz njega.
Vordenski tabor se prostirao kilometar i po jugozapadno od te ogradene koljke i grada pod
njom. Bio je upadljivo veci nego u Eragonovom pamcenju, pa je Eragon bio zbunjen sve dok nije
shvatio da su kraljica Islanzadi i njene vojske konacno udruile snage s Vordenima. Odahnuo je od
olakanja. Cak se i Galbatoriks pribojavao vilenjacke sile.
Kada su se on i Safira pribliili cadorima, Eldunariji su pomogli Eragonu da proiri domet
svojih misli kako bi osetio misli ljudi, patuljaka, vilenjaka i Urgala okupljenih u taboru. Ucinio je to
veoma lagano, kako niko ne bi nita primetio ukoliko budno ne motri, a cim je naiao na pomahnitale
tonove koji su oznacavali Blodgarmove misli, usredsredio se na tog vilenjaka..
Blodgarme, rekao je, ja sam, Eragon. Zvanicno obracanje delovalo mu je prirodno nakon to
je toliko dugo proivljavao zbivanja iz minulih vremena. Senkoubico! Jesi li dobro? Um ti je nekako
udnovat. Da li je i Safira s tobom? Da li je povreena? Da li se neto desilo Glejdru? Oboje su
dobro, a i ja sam. Pa ta se onda... Blodgarm je ocito bio zbunjen. Presekavi ga, Eragon rece: Nismo
daleko, ali sklonio sam nas s vidika. Da li je privid mene i Safire jo vidljiv onima dole?
Jeste, Senkoubico. Safira krui kilometar i po iznad adora. Ponekad je sakrijemo iza oblaka
ili uinimo da izgleda kao da ste otili u osmatranje, ali ne smemo da dopustimo Galbatoriksu da
pomisli da vas dugo nema. Ukloniemo privid kako biste nam se pridruili bez izazivanja sumnji.
Nemojte. Saekajte jo malo, i ne skidajte ini. Da?
Neemo se odmah vratiti u tabor. Eragon je bacio pogled ka tlu. Postoji jedno brdace etiri
kilometra ka jugoistoku. Zna li na koje mislim? Da, vidim ga.
Safira e sleteti iza njega. Neka nas Arja, Orik, Jormundur, Roran, kraljica Islanzadi i kralj
Orin saekaju tamo, ali neka se potrude da ne napuste tabor svi odjednom. Bilo bi najbolje kad bi ih
nekako sakrio. A doi i ti. Kako ti kae... Senkoubico, ta si pronaao na...
Ne! Nita me ne pitaj. Bilo bi opasno razmiljati o tome ovde. Doite i sve u vam rei, ali ne
elim da oglaavam odgovor na sva zvona kad nas neko moda prislukuje.
Shvatam. Doi emo najbre to moemo, ali moda e nam trebati vremena da sve namestimo
kako valja. Naravno. Uzdam se u tebe.
Eragon je prekinuo vezu, te se zavalio u sedlu. Ovla se osmehnuo zamiljajuci kakvo ce lice
naciniti Blodgarm kad bude doznao za Eldunarije.
Uskomeavi vazduh, Safira se spustila u udubljenje u podnoju brda i prepala ovce koje se
rastrcae, usplahireno blejeci.
Sklapajuci krila, Safira pogleda u ovce i rece: Lako bih ih uhvatila, s obzirom na to da me ne
vide. Oblizala je celjusti.
Bi, ali gde je tu uivanje u lovu?", upita Eragon, poputajuci remenje oko nogu.
Pa, uivanje mi sigurno nee napuniti trbuh.
Nece, ali ti ionako nisi gladna, zar ne?" Energija Eldunarija, mada nije bila prejaka, ipak joj
je potiskivala elju za hranom.
Ispustila je podosta vazduha u nekoj vrsti uzdaha: Ne, nisam naroito...

282
Dok su cekali, Eragon je protegao ukocene udove, pa je pojeo lagan rucak od preostalih
namirnica. Znao je da se Safira ispruila kraj njega koliko je dugacka iako nije mogao da je vidi.
Njeno prisustvo odavao je jedino zasencen otisak njenog tela po poleglim vlatima trave, nalik na rupu
cudnog oblika. Nije bio siguran zato je tako, ali taj ga je prizor ipak razgalio.
J educi, zagledao se u lepa polja oko brda i posmatrao kako vazduh protice izmedu stabljika
penice i jecma. Dugacki i niski zidici od nagomilanog kamenja razdvajali su njive: zemljoradnicima
je zasigurno trebalo nekoliko stotina godina da iskopaju sve to kamenje iz zemlje.
Mi takvih potekoa svakako nismo imali u dolini Palansar, pomislio je.
Tren kasnije, vratilo mu se secanje jednog zmaja, te je shvatio koliko su stari ti kameni zidici:
poticali su iz vremena kada su ljudi doli da ive u ruevinama Ilireje, nakon to su vilenjaci porazili
ratnike kralja Palansara. Video je, kao da je i sam bio tamo, poredane mukarce, ene i decu kako
pretrauju svee uzorane njive i odnose kamenje koje su pronali do mesta na kojima ce nici ogradice.
Malo kasnije, Eragon je dopustio da mu to secanje izbledi, te je otvorio um ka strujanju i
protoku energije oko njih. Oslukivao je misli mieva u travi i crvica u zemlji, i ptica koje su im
leprale iznad glava. To je donekle bilo opasno poto je tako mogao da obavesti oblinje neprijateljske
vraceve o njihovom prisustvu, ali ipak je vie voleo da zna ko im je i ta im je u blizini kako niko ne bi
mogao da ih iznenadi napadom.
Tako je i osetio dolazak Arje, Blodgarma i kraljice Islanzadi, pa se nije uznemirio kada mu se
senke njihovih stopa primakoe sa zapadne strane brda.
Vazduh se zatalasao poput vode, a onda se tri vilenjaka pojavie pred njim. Predvodila ih je
kraljica Islanzadi, delujuci kraljevski kao i obicno. Nosila je zlatni steznik od krljutastog oklopa i
kacigu optocenu draguljima, a crven plat s belim pervazom bee prikacila oko ramena. Dugacak,
tanan mac visio joj je sa uzanog struka. U jednoj ruci je nosila dugacko koplje s belim iljkom, a u
drugoj tit u obliku brezovog lista, kojem cak i rubovi behu nazubljeni kao u prave liske.
Arja je takode nosila prekrasan oklop. Uobicajenu odecu zamenila je steznikom koji bee
slican stezniku njene majke, ali Arjin bee od sivog celika, a ne od zlata; kaciga joj bee ukraena
ispupcenim cvoricima na celu i titniku za nos i stilizovanim orlovim krilima koja su se irila unazad
od slepoocnica. U poredenju sa Islanzadinom raskonom opravom, Arjina bee svedena ali utoliko
smrtonosnija. J edna pokraj druge, majka i kci behu poput para seciva, u kojem je jedno kitnjasto radi
pokazivanja, a drugo osmiljeno za borbu. I Blodgarm je nosio krljutastu verinjacu, ali bio je
gologlav i nije nosio nikakvo oruje sem noica zadenutog za pojas. Pokai nam se, Senkoubico",
rece Islanzadi, gledajuci ka tacki na kojoj Eragon je skinuo cini koje su skrivale njega i Safiru, pa se
naklonio vilenjackoj kraljici. Prela je preko njega crnim ocima, promatrajuci ga kao skupocenog ko-
nja. Za razliku od prethodnih susreta, sada mu nije bilo teko da izdri njen pogled. Nekoliko sekundi
kasnije, kraljica mu rece: Popravio si se, Senkoubico."
J o jednom joj se hitro naklonio. Hvala, Vae velicanstvo." Njen glas je, kao i obicno,
izazvao blago treperenje u njemu. Kao da je odjekivao carolijama i muzikom, kao da je svaka njena
rec bila deo neke epske pesme.
Takva pohvala znaci mnogo kada je uputi neko mudar i prekrasan poput vas."
Islanzadi se nasmeja pokazujuci dugacke zube, te po brdu i poljima zabruja njena radost.
Vidim da si postao i blagoglagoljiv! Nisi mi rekla da je postao toliko recit, Arja!" Na Arjinom licu se
pojavi blag osmejak: Ima jo mnogo da uci." Onda se obratila Eragonu: Drago mi je to te vidim
ivog i zdravog." Vilenjaci spopadoe njega, Safiru i Glejdra raznim pitanjima, ali njih troje odbie da
im prue odgovore pre nego i ostali pristignu. Eragon je ipak pomislio da su vilenjaci predosetili
Eldunarije poto je zapazio da povremeno bacaju poglede ka srcima svih srca, mada mu se cinilo da
nisu svesni toga. Orik im se pridruio sledeci. Dojahao je s juga na rutavom konjicu koji bee sav
zadihan i obliven znojem. Ehej, Eragone! Ehej, Safira!", viknu im kralj patuljaka podigavi pesnicu.
Skliznuo je sa iscrpljenog konja, pa je dopartao do njih i privukao Eragona u grub zagrljaj, tapuci ga
po ledima. Kada su se propisno pozdravili i kada je Orin protrljao Safiru po nosu a ona pocela da
prede, Eragon ga upita: Gde su ti straari?"
Orik pokaza preko ramena: Uvrcu brade pokraj nekog salaa kilometar i po zapadno odavde,
i pritom moram reci da nijedan od njih nije preterano srecan zbog toga. Imam poverenja u svakog od
njih - ipak su to moji saplemenici - ali Blodgarm mi rece da dodem sam, pa sam i dodoh. Nego, reci ti
meni, cemu ovolika obazrivost? ta si to otkrio na Vroengardu?"

283
Morace da priceka da pristignu i ostali clanovi veca kako bi otkrio", rece mu Eragon, ali
drago mi je to te opet vidim." Pljesnuo je Orika po ramenu.
Roran je ubrzo stigao peice, delujuci natmureno i pranjavo. Stegao je Eragonovu ruku da bi
mu poeleo dobrodolicu, a onda ga je povukao u stranu i rekao mu: Moe li ih spreciti da nas
cuju?" Pokazao je bradom ka Oriku i vilenjacima.
Eragonu je bilo potrebno svega nekoliko sekundi da baci cini koje ce ih zatititi od
prislukivanja. Gotovo." Istovremeno je odvojio misli od Glejdra i ostalih Eldunarija, ali ne i od
Safire.
Roran klimnu, te se zagleda u njive. Neto sam se sporeckao s kraljem Orinom dok te nije
bilo."
Sporeckao? Kako to?"
Izigravao je budalu, pa sam mu to i rekao."
Pretpostavljam da nije srdacno reagovao."
Moglo bi se reci. Pokuao je da me ubode macem."
ta je uradio?!"
Uspeo sam da mu izbijem mac iz ruke pre nego to me je pogodio, ali da je bilo po
njegovom, zasigurno bi me ubio."
Orin?" Eragonu je bilo teko da zamisli kralja kako radi neto takvo. J esi li ga gadno
povredio?"
Roran se tek tad nasmeio: bee to ustar izraz koji mu brzo nestade pod bradom. Uplaio
sam ga, to je moda i gore."
Eragon zabrunda, te stegnu jabuku na Brisingru. Primetio je da on i Roran oponaaju dranje
onog drugog: obojica su drala ruke na oruju stojeci tako da im teite bude na drugoj nozi. Ko jo
zna za to?"
J ormundur, poto je bio prisutan, i svi kojima je Orin moda ispricao."
Namrgodivi se, Eragon poce da parta levo-desno razmiljajuci ta mu je ciniti. Niste mogli
da odaberete gori trenutak."
Znam. Ne bih bio toliko osoran prema Orinu, ali hteo je da poalje kraljevski pozdrav
Galbatoriksu, uz jo neke slicne kojetarije. Sve bi nas izloio opasnosti. Nisam to mogao da
dozvolim. I ti bi to ucinio."
Moda i bih, ali ovo nam sve oteava. Ja sam sada voda Vordena. Napad na tebe ili na bilo
kojeg drugog ratnika pod mojim vodstvom isto je to i napad na mene. Orin to zna, i zna da smo od
iste krvi. To ti je kao da mi je bacio oklopnu rukavicu u lice."
Bio je pijan", rece Roran, nisam siguran da je bio priseban kada je isukao mac." Eragon je
primetio da mu Arja i Blodgarm upucuju znatieljne poglede. Prestao je da parta i okrenuo im leda.
Brinem za Katrinu", dodade Roran. Ako se Orin rasrdi, mogao bi da poalje svoje ljude na
mene ili na nju. Mogao bi da je povredi. J ormundur je vec postavio straara ispred naeg cadora, ali to
i nije neka zatita." Eragon odmahnu glavom: Orin se ne bi usudio da je povredi." Ne bi? Kad tebe
ne moe da povredi, a nema petlje da se sa mnom
otvoreno sukobi, ta mu preostaje? Zaseda? Napad noem u mraku? Za Orina bi Katrinina
smrt bila najlaka osveta."
Sumnjam da bi Orin posegao za napadom u mraku, ili za napadom na Katrinu."
Ali ne moe biti siguran da ne bi."
Eragon je porazmislio. Postavicu zatitne cini oko Katrine i stavicu Orinu do znanja da sam
ih postavio. To bi trebalo da zaustavi sve njegove nakane, ako ih ima."
Napetost u Roranu kao da odmah popusti. Cenim to." Dacu i tebi nove zatitne cini."
Nemoj, cuvaj snagu. J a cu se sam postarati za sebe." Eragon je ipak zapeo da to ucini, ali Roran ga je
neprestano odbijao, te Eragon naposletku rece: Ma sluaj me, covece! Svakog casa cemo uci u borbu
s Galbatoriksovim ljudima. Mora imati nekakvu zatitu, makar protiv madija. Stavicu cini na tebe,
hteo ti to ili ne, a ti onda vidi da li ce mi zahvaliti." Roran ga oinu ljutitim pogledom, te zabrunda i
podie ruke. Dobro, nek bude. Ti ba nikada ne zna kada bi trebalo da odustane od necega." A ti,
kao, zna?" Ispod Roranove brade pojavi se kez. Pa, bice da ne znam. To nam je sigurno porodicna
osobina." Aha. Kad pogleda Broma i Garoua, prosto ne zna koji je od njih dvojice bio tvrdoglaviji."
Moj otac", rece Roran. Eh... Brom je bio isto toliko... ne, ne, u pravu si. Garou je bio tvrdoglaviji."
Razmenili su osmehe, prisetivi se ivota na seoskom imanju. Roran je promenio poloaj, te je uputio

284
Eragonu cudnovat, iskoen pogled. Deluje mi nekako drugacije." J e 1'?" Da. Nekako si mi
sigurniji u sebe." Moda zato to sada razumem sebe bolje nego ranije." Roran nije imao odgovor.
Pola sata kasnije, J ormundur i kralj Orin dojahae zajedno. Eragon je Orina pozdravio uctivo,
kao i obicno, ali Orin mu je uzvratio veoma odsecno, izbegavajuci njegov pogled. Cak i sa udaljenosti
od nekoliko metara, Eragon je mogao da nanjui vino u njegovom dahu.
Poto su se svi okupili pred Safirom, Eragon je bio spreman da pocne, Prvo je od svih zatraio
da se na drevnom jeziku zakunu da ce sve cuvati kao tajnu. Potom je Oriku, Roranu, J ormunduru i
Orinu objasnio ta Eldunari zapravo predstavlja, a potom im je ukratko ispricao i povest zmajevih
draguljolikih srca vezanu za J ahace i Galbatoriksa.
Vilenjaci se nisu osecali lagodno zbog toga to je Eragon otvoreno pricao o Eldunarijima pred
drugima, ali niko se nije usprotivio; bee mu drago zbog toga. Konacno je zasluio bar zrno njihovog
poverenja. Orik, Roran i J ormundur reagovali su iznenadeno, uz nevericu i mnotvo pitanja. Pogotovo
je Roranu neto zaiskrilo u ocima, kao da mu se zbog tog podatka u glavi izrodilo mnotvo novih
zamisli o tome kako bi mogli da ubiju Galbatoriksa.
Orin je sve vreme bio naduren, nimalo ubeden u postojanje Eldunarija. Naposletku su se i
njegove sumnje razvejale kada je Eragon izvadio Glejdrovo srce svih srca iz bisaga, predstavivi
zmaja njima cetvorici.
Eragonu je godilo divljenje koje su iskazali pred Glejdrom. Cak je i Orin delovao zadivljeno,
mada se, razmenivi nekoliko reci s Glejdrom, okrenuo ka Eragonu i rekao: Da li je Nasuada znala za
ovo?"
J este, rekao sam joj kod Feinstera."
Kao to je Eragon i ocekivao, Orinu se to priznanje nije dopalo. Dakle, vas dvoje ste opet
reili da me zaobidete. Bez podrke mojih ljudi i hrane iz moje zemlje, Vordeni ne bi imali nikakvu
ansu pred Carstvom. J a sam vladar jedne od svega cetiri drave u Alageziji, moja vojska cini veliki
deo naih snaga, i opet nijedno od vas dvoje nije smatralo da treba da me obavesti o ovome?"
Pre nego to je Eragon stigao da mu odgovori, Orik je istupio. Nisu ni meni nita kazali,
Orine", zatutnja kralj patuljaka. A moj je narod pomagao Vordenima due nego tvoj. Ne bi trebalo da
se vreda. Eragon i Nasuada ucinili su onako kako su smatrali da je najbolje za nas: nikoga nisu eleli
da uvrede."
Orin se namrtio, delujuci kao da ce nastaviti da se prepire, ali Glejdr ga je preduhitrio rekavi
mu: inili su kako sam im ja rekao, kralju Surdanaca. Eldunariji predstavljaju najveu tajnu nae
vrste, te je ne delimo lako, ak ni s kraljevima.
Pa zato ste sada reili da je podelite?", zapita ga Orin. Mogli ste da podete u bitku ne
otkrivi svoje prisustvo."
Umesto odgovora, Eragon im je prepricao putovanje do Vroengarda, ukjucujuci i prolazak
kroz oluju nad morem i prizor koji je ugledao na samom vrhu oblaka. Arja i Blodgarm su bili najvie
zainteresovani za taj deo price, a Oriku je bilo neprijatno.
Barzul, to mi zvuci kao mnogo gadno iskustvo", rekao je. Drhtim od same pomisli na to.
Zemlja je mesto za patuljke, a ne nebo." Slaem se, rece Safira, nateravi Orika da je podozrivo
pogleda uvrcuci upletene krajeve svoje brade.
Nastavivi pricu, Eragon im rece kako su on, Safira i Glejdr stupili u Kriptu dua, mada im
nije spomenuo da su morali da izgovore svoja istinska imena. Kad im je otkrio ta se u kripti nalazilo,
usledio je zapanjen muk. Onda Eragon rece: Otvorite umove."
Tren kasnije, apat je ispunio vazduh i Eragon oseti kako ih prisustvo Umarota i ostalih
skrivenih zmajeva okruuje.
Vilenjaci se zateturae, a Arja pade na koleno sticuci slepoocnice kao da ju je neto udarilo.
Orik je vrisnuo i poceo izbezumljeno da se osvrce oko sebe, a Roran, J ormundur i Orin samo su,
zabezeknuti, stajali u mestu. Kraljica Islanzadi je kleknula zauzimajuci isti poloaj kao kcerka.
Eragon je u mislima cuo kako razgovara s zmajevima i kako mnoge od njih oslovljava po imenu i
pozdravlja ih kao stare prijatelje. Blodgarm je ucinio isto, te je nekoliko minuta mnotvo pomeanih
misli strujalo izmedu zmajeva i onih to behu okupljeni u podnoju brda. Mentalna larma bee toliko
jaka da je Eragon morao da se zatiti od nje, pa se povukao i seo na Safirinu prednju nogu cekajuci da
buka utihne. Cinilo mu se da su vilenjaci ponajvie dirnuti otkricem: Blodgarm je zurio uprazno s
radosnim i zacudenim izrazom na licu, a Arja je i dalje klecala. Eragonu se ucinilo da na oba njena
obraza vidi trag suza. Islanzadi je oduevljeno sijala, te se Eragonu ucinilo da je, prvi put otkako ju je

285
upoznao, istinski srecna. Orik se stresao, prenuvi se iz omadijanosti. Pogledavi u Eragona, kazao je:
Tako mi Morgotalovog malja, pa ovo sve moe da preokrene! Uz njihovu pomoc, moda bismo i
mogli da ubijemo Galbatoriksa!" ,,A ranije si mislio da ne bismo mogli?", upita ga Eragon blagim
glasom. Mislio sam da moemo, naravno, ali sada sam jo sigurniji." Roran se takode protresao, kao
da se budi iz sna. ,,N-nisam... Znao sam da cete se ti i vilenjaci boriti najece to budete mogli, ali
nisam verovao da biste mogli da pobedite." Uperio je pogled u Eragona. Galbatoriks je porazio toliko
J ahaca, a ti si sam-samcit i nisi dovoljno star. Prosto mi je delovalo nemoguce." Znam."
Ali sada..." Neki se vucji izraz pojavi u Roranovim ocima. Sad vec imamo izgleda."
J ata", rece J ormundur. I pomislite samo: vie ne moramo toliko da brinemo zbog Murtaga.
On vie ne moe da se meri s tobom i zmajevima."
Eragon je lupio petama o Safirinu nogu i ocutao. Imao je drugacije zamisli. Osim toga, nije ni
eleo da razmilja o ubijanju Murtaga.
Onda Orin progovori: Umarot kae da ste osmislili borbeni plan. Kani li ga podeliti s nama,
Senkoubico?"
,,I ja bih volela da ga cujem", rece Islanzadi srdacnijim tonom.
I ja", rece Orik.
Eragon se nakratko zagleda u njih, a onda im klimnu. Islanzadi je rekao: Da li je vaa vojska
spremna za boj?"
J este. Vec dugo cekamo da se osvetimo, i nema potrebe da odugovlacimo."
,,A nae vojske?", upita Eragon obrativi se Orinu, Jormunduru i Oriku.
Moji knurlan jedva cekaju bitku", objavi Orik.
J ormundur je bacio pogled na kralja Orina: Nai su ljudi umorni i gladni, ali duh im nije
slomljen."
,,A Urgali?"
,,I oni su spremni."
Onda napadamo."
Kada?", zapita Orin.
,Cim zora zarudi."
Nekoliko trenutaka niko nije govorio.
Roran je prekinuo cutanje: Lako je to reci, ali tee je izvesti. Reci nam: kako?"
Eragon im je objasnio.
Ponovo je usledio tajac.
Roran je cucnuo i poceo da crta po zemlji vrhom prsta. Rizicno je."
Ali hrabro", rece Orik, veoma hrabro."
Nema vie sigurnih nacina", rece Eragon. Uhvatimo li Galbatoriksa na prepad, makar nacas,
to ce moda biti dovoljno da prevagnemo u bici."
J ormundur poce da trlja bradu: ,,A zato ne bismo prvo ubili Murtaga? Taj mi deo nije jasan.
Zato ne bismo dokrajcili njega i Trna dok imamo priliku za to?"
Zato to bi Galbatoriks", odgovori mu Eragon, tada saznao za njih." Pokazao je ka mestu
gde su lebdeli skriveni Eldunariji. Izgubili bismo prednost iznenadenja."
,,A to s tim detetom?", upita Orin grubo. Zato misli da ce ti izaci u susret? Ranije nikada
nije."
Ovoga puta hoce", obeca Eragon s mnogo vie samouverenosti nego to ju je zapravo imao.
Kralj zabrunda, ocito neuveren.
Islanzadi rece: Eragone, to to predlae jeste i sjajno i zastraujuce. J esi li zaista spreman na
to? Ne pitam te zato to sumnjam u tvoju posvecenost ili hrabrost, vec zato to je ovo neto to sme
da poduzme tek nakon opsenog razmiljanja. Stoga te pitam: jesi li spreman da to ucini znajuci
mogucu cenu?" Eragon nije ustao, ali ocelicio je glas: J esam. Tako mora biti, a zadatak pada upravo
na nas. Kakva god bila cena, sada ne moemo da odustanemo." U znak odobravanja, Safira je razjapila
celjusti nekoliko centimetara, te ih je naglo sklopila naglaavajuci kraj njegove recenice.
Islanzadi okrenu lice ka nebu: ,,A da li ti, Umarot-elda, i oni u cije ime govori sve ovo
odobravate?"
Odobravamo, odgovori joj beli zmaj. Onda - pokret", promrmlja Roran.

286
PITANJE DUNOSTI

Njih desetoro, sa Umarotom, razgovaralo je jo jedan sat. Orina su morali mnogo vie da
ubeduju, a morali su i da utanace mnoge pojedinosti vezane za vreme, raspored i slanje znakova.
Eragonu je laknulo kada Arja rece: Ako ti ili Safira nemate nita protiv, poci cu sutra s
vama."
Bilo bi nam drago da bude uz nas", rekao joj je.
Islanzadi se odmah ukocila: ,,I ta biste dobro time postigli? Tvoje ce vetine biti korisnije na
drugim mestima, Arja. Blodgarm i ostali vracevi koje sam dodelila Safiri i Eragonu mnogo su umeniji
s madijama od tebe, a i mnogo su iskusniji na bojnom polju. Ne zaboravi da su se borili protiv
Krivokletnika i da su, za razliku od vecine, uspeli da preive kako bi o tome pricali. Mnogi stariji
pripadnici naega naroda dobrovoljno bi prihvatili to mesto umesto tebe. Bilo bi sebicno da to eli za
sebe kada ima drugih, mnogo pogodnijih za taj zadatak, koji su spremni i raspoloivi."
Mislim da niko nije pogodniji za ovaj zadatak od Arje", rece Eragon smirenim glasom, a
pride, osim Safire, ne postoji niko koga bih radije eleo kraj sebe."
Ne skidajuci pogled sa Arje, Islanzadi rece Eragonu: J o si mlad, Senkoubico, pa dozvoljava
da tvoja osecanja uticu na tvoje odluke."
Nije tako, majko", rece joj Arja. Ti si ta koja doputa da joj osecanja uticu na odluke."
Krenula je ka Islanzadi dugim, prefinjenim koracima. ,,U pravu si kada kae da ima drugih koji su
mnogo jaci, mudriji i iskusniji od mene. Ali upravo sam ja prenosila Safirino jaje irom Alagezije. J a
sam pomogla Eragonu da se spase od Senke Durze. I ja sam, uz Eragonovu pomoc, ubila Senku
Varauga kod Feinstera. Poput Eragona, i ja sam sada Senkoubica, a pritom zna da sam se zaklekla na
vernost i slubu naem narodu pre mnogo vremena. Koji drugi pripadnik naega naroda moe da se
pohvali time? Cak i da elim, ne bih se sada drala po strani. Radije bih umrla. Spremna sam za ovaj
izazov kao i bilo koji stariji pripadnik naega naroda, poto sam upravo ovome posvetila citav svoj
ivot, poput Eragona."
,,A citav tvoj ivot bee previe kratak", rece Islanzadi. Podigla je ruku ka Arjinom licu.
Posvecena si borbi protiv Galbatoriksa svih ovih godina, otkako ti je otac umro, ali nisi spoznala
radosti koje ivot moe da ti ponudi. Tokom tih godina, provele smo vrlo malo vremena zajedno: tek
acicu dana razbacanih po citavom stolecu. Tek poto si dovela Safiru i Eragona u Elesmeru, pocele
smo ponovo da razgovaramo kao to bi majka i kci trebalo da razgovaraju. Ne elim da te opet
izgubim, Arja." Niisam ja odabrala da budemo razdvojene", rece Arja. Nisi", odvrati Islanzadi,
povukavi ruku. Ali si ti odlucila da napusti Du Veldenvorden." Izraz na licu joj je smekao: Ne
elim da se svadamo, Arja.J asno mi je da ti ovo vidi kao svoju dunost, ali molim te, bar radi mene,
dopusti nekom drugom da zauzme tvoje mesto." Arja je oborila pogled, te je zacutala. Onda rece: Ne
mogu dopustiti Eragonu i Safiri da podu bez mene kao to ti ne bi dopustila da tvoja vojska pode u boj
bez tebe na celu. Ne mogu... Hoce li da o meni pricaju kao o kukavici? U naoj se porodici niko ne
okrece od onoga to se mora uciniti: ne trai od mene da cinim neto sramotno." Isrice u Islanzadinim
ocima Eragonu zalicie na suze. Da", rece kraljica, ali boriti se protiv Galbatoriksa..."
Ako se toliko plai", rece joj Arja blago, onda podi sa mnom." Ne: mogu. Moram da
ostanem kako bih predvodila svoju vojsku." J a pak moram da podem sa Eragonom i Safirom. Ali
obecavam ti da necu poginiti." Arja je prislonila ruku na Islanzadino lice kao to je njena majka
malocas ucinila. Necu poginuti", ponovila je na drevnom jeziku.
Arje oduevila Eragona svojom odlucnocu: recenica na drevnom jeziku znacila je da u to
bezuslovno veruje. Islanzadi je takode bila zadivljena, ali i ponosna. Nasmeila se, pa je poljubila Arju
u oba obraza. Onda idi, idi s mojim blagoslovom. I potrudi se da ne rizikuje vie nego to bude
morala."
I ti." Njih dve se potom zagrlie.
Kada su se odvojile, Islanzadi pogleda u Eragona i Safiru i rece: Molim vas da je cuvate,
poto ona nema ni zmaja ni Eldunari da je tite."
Hoemo, odgovorie joj i Eragon i Safira na drevnom jeziku.
Poto su reili sve to su morali, ratno vece se zavrilo, te njegovi clanovi pocee da se
razilaze. Sedeci pokraj Safire, Eragon je gledao kako ostali polako krecu. Ni on ni Safira nisu se

287
pomerali. Safira ce ostati skrivena iza brda sve do napada, a on je nameravao da saceka mrak pre nego
to se odvai na put do tabora, Orik je otiao drugi, nakon Rorana. Pre nego to je poao, kralj
patuljaka
je priao Eragonu, te ga je cvrsto zagrlio. Eh, to bih eleo da podem s vama dvoma", rece im
ozbiljnog pogleda. ,,I ja bih voleo da pode s nama", rece mu Eragon.
Pa, videcemo se kada se sve okonca, pa cemo nazdraviti u cast pobede s nekoliko bacvi
medovine, hm?"
,, J edva cekam." I ja, rece Safira.
Odlicno", rece Orik, te odlucno klimnu. Onda smo se dogovorili. I bolje bi vam bilo da ne
dopustite Galbatoriksu da vas iznenadi, jer dunost mi nalae da, desi li se to, umariram u grad za
vama."
,Cuvacemo se", rece mu Eragon, osmehnuvi se.
Nadam se da hocete, poto sumnjam da bih mogao da ucinim ita vie do da utinem
Galbatoriksa za nos."
E to bih ba volela da vidim, rece Safira.
Orik zabrunda: Bogovi te cuvali, Eragone, a i tebe, Safira."
,,I tebe, Orice, Trifkov sine." Orik je potapao Eragona po ramenu, pa je odpartao do buna
za koji bee privezao svog konjica.
Nakon to su otili i Islanzadi i Blodgarm, Arja se jo malo zadrala Udubila se u razgovor s
J ormundurom, pa Eragon nije mnogo razmiljao o tome. Medutim, poto je i J ormundur odjahao, Arja
je ostala u blizini, pa je shvatio da eli da nasamo porazgovara s njima.
Tako je i bilo. Cim su svi ostali otili, pogledala je njega i Safiru i rekla: Da li vam se
dogodilo jo neto dok vas nije bilo - neto to niste hteli da spominjete pred Orinom i J ormundurom...
ili pred mojoj majkom?"
Zato pita?"
Premiljala se. Zato... zato to mi se cini da ste se oboje promenili. Da li su uzrok tome
Eldunariji ili ono to ste doiveli u oluji?"
Eragon se nasmeio zbog njene promucurnosti. Posavetovao se sa Safirom. Poto se saglasila s
njim, rekao je: Otkrili smo svoja istinska imena."
Arji se odmah rairie oci. Stvarno? I... jeste li zadovoljni njima?"
Donekle, rece Safira.
Otkrili smo svoja prava imena", ponovi Eragon, ,,i videli smo da je svet okrugao. A tokom
leta ovamo, Umarot i ostali Eldunariji podelili su mnoga secanja s nama." Dozvolio je sebi jedan kiseo
osmeh: Ne mogu reci da smo ih sve razumeli, ali uz njih sve deluje nekako... nekako drugacije."
Tako, dakle", promrmlja Arja. Mislite li da ste se promenili nabolje?"
Mislim da jesmo. Sama promena nije ni dobra ni loa, ali znanje je uvek korisno."
Da li vam je bilo teko da pronadete svoja prava imena?"
Ispricao joj je kako su sve to postigli, a rekao joj je i sve o cudnovatim stvorenjima s kojima su
se sreli na Vroengardu, to je nju izuzetno zainteresovalo.
Eragonu se, jo dok je pricao, javila jedna zamisao; odzvanjala mu je u glavi toliko jako da
nije mogao da je zanemari. Objasnio ju je Safiri, te mu ona ponovo dade svoje doputenje, mada uz
mnogo vie oklevanja nego ranije.
Mora li ba?, upitala ga je.
Moram.
Onda radi kako ti volja, ali samo ako se i ona saglasi.
Kada su zavrili razgovor o Vroengardu, zagledao se Arji u oci i rekao: eli li da cuje moje
istinsko ime? Voleo bih da ga podelim s tobom." Nju je ta ponuda, izgleda, zaprepastila. Ne! Ne bi
trebalo da ga govori ni meni, ni bilo kome drugom. Pogotovo ne sada, kada smo toliko blizu
Galbatoriksu. Mogao bi da mi ga ukrade iz glave. Osim toga, svoje pravo ime trebalo bi da oda jedino
onome... onome kome veruje vie od svih ostalih." Tebi verujem."
Eragone, kod nas vilenjaka, cak i kada razmenimo svoja istinska imena, cinimo to tek nakon
mnogo, mnogo godina poznanstva. Podaci koje ona sadre previe su licni, previe intimni da bi ih
istrtljao svima, a nita nije opasnije od deljenja istinskog imena s drugima. Kada nekoga upozna sa
svojim istinskim imenom, stavlja mu u ruke sve to jesi."

288
Znam, ali moda mi se nikada vie nece ukazati prilika. Ime je jedino to imam da dam, a
voleo bih da ga dam ba tebi."
Eragone, to to ti predlae... To je najveca dragocenost koju jedna osoba moe da da
drugoj." Znam."
Arju protrese jeza, a onda kao da se povukla u sebe. Malo kasnije je rekla: Niko mi nikada
nije ponudio takav dar... pocastvovana sam tvojim poverenjem, Eragone, i shvatam koliko ti ovo
znaci, ali moram da te odbijem.
Ne bi bilo u redu da to ucini i ne bi bilo u redu da ja to prihvatim samo zato to bismo sutra
mogli da umremo ili da dopadnemo ropstva. Opasnost, ma kolika bila, nije razlog da se ponaa
nepromiljeno."
Eragon pognu glavu. Njeni razlozi behu valjani, pa je potovao njen izbor. U redu, ako tako
eli", rekao joj je. Hvala ti, Eragone."
Nekoliko trenutaka kasnije, Eragon upita: Da li si ikada ikome rekla svoje istinsko ime?"
Nisam." Ni majci?" Usne joj se izvie: Ne."
A zna ga?" Naravno da ga znam, zato bi uopte pomislio da ga ne znam?" Slegnuo je
ramenima. Pa, nisam to pomislio. Samo nisam bio siguran." Usledio je tajac, a onda on rece: Kada...
to jest - kako si otkrila svoje pravo ime?" AOnda je udahnula i rekla: Zbilo se to nekoliko leta poto
sam napustila Du Veldenvorden, kada sam se konacno privikla na svoju ulogu medu Vordenima i
patuljcima. Faolin i ostali iz moje pratnje behu otili nekud, pa sam imala mnogo vremena za sebe.
Mahom sam ga iskoristila istraujuci Trondhim i tumarajuci po pustim delovima gorskog grada u
koje malu ko zalazi. Trondhim je mnogo veci nego to mnogi misle i krije tota cudnovato u sebi:
odaje, ljude, stvorenja, zaboravljena blaga... Mnogo sam razmiljala tumarajuci, te dobro upoznah
sebe. J ednoga sam dana otkrila jednu odaju visoko u Trondhimu - sumnjam da bih ponovo mogla da
je pronadem cak i ako bih pokuala. Snop svetlosti je prodirao u odaju iako je tavanica bila potpuno
cvrsta, a u sredini odaje bee postolje na kojem je rastao neki cvet. Ne znam kakav je to cvet bio, poto
nita slicno nisam videla ni pre ni posle toga. Latice mu behu purpurne, ali srce cveta bee poput kapi
krvi Na stabljici je imao trnje, a iz sebe je irio najlepi miris, i kao da je treperio nekom svojom
melodijom. Bee to toliko divno i neocekivano otkrice da sam ostala u toj odaji zureci u cvet neznano
dugo, i upravo sam tada i tamo konacno uspela da srocim ko sam bila i ko jesam."
Voleo bih da vidim taj cvet jednoga dana."
Moda i hoce." Arja je bacila pogled ka taboru Vordena. Trebalo bi da podem. Imam jo
tota da sredim."
Klimnuo joj je. Videcemo se sutra."
Do sutra." Arja se okrenula da pode, ali nacinivi nekoliko koraka, zastala je i ponovo
pogledala u njega: Drago mi je to je Safira ba tebe odabrala za svoga J ahaca, Eragone. I ponosim se
time to sam se borila uz tebe. Postao si mnogo vie nego to se bilo ko od nas smeo nadati. Znaj to,
ta god se desilo sutra."
Potom je nastavila, te je uskoro nestala iza brda ostavivi ga samog sa Safirom i Eldunarijima.

289
VATRA U NOI

Cim se spustila tama, Eragon je bacio cini kako bi se sakrio. Potom je potapao Safiru po
nosu, pa je peice krenuo ka vordenskom taboru. uvaj se, rekla mu je.
Poto je bio nevidljiv, nije mu bilo teko da se provuce pokraj ratnika koji su straarili na rubu
tabora. Sve dok bude necujan i dokle god ljudi ne primete otiske njegovih stopala ili senke, moci ce
slobodno da se vrzma unaokolo.
Krivudao je izmedu vunenih cadora sve dok nije pronaao Roranov i Katrinin. Kucnuo je
prstima po potpornoj motki, te Roran proviri. Gde si?", proaputa Roran. Brzo unutra!"
Zaustavivi protok carolije, Eragon mu se pokazao. Roran se prvo trgao, a onda ga je zgrabio
za ruku i povukao ga u mracnu unutranjost cadora.
Dobro nam doao, Eragone", rece Katrina ustajuci s njihovog malenog leaja.
Zdravo, Katrina."
Drago mi je to te ponovo vidim." Hitro ga je zagrlila.
Hoce li ovo potrajati?", upita ga Roran.
Eragon odmahnu glavom. Ne bi trebalo." Cucnuvi, porazmislio je, a onda je poceo neno da
baje na drevnom jeziku. Prvo je postavio cini oko Katrine kako bi je zatitio od svih koji bi hteli da je
povrede. Bacio je mnogo sloenije cini nego to je smerao, pokuavajuci da osigura da ce i ona i
njeno nerodeno dete moci da umaknu od Galbatoriksovih snaga ukoliko se neto desi i njemu i
Roranu. Ove cini ce te zatititi od odredenog broja napada", kazao joj je. Ne mogu ti reci od koliko
tacno, poto to zavisi od jacine udaraca ili cini. A dao sam ti i jo jedan oblik odbrane. Ako se
nade u opasnosti, samo dvaput izgovori rec frethya i nestace svima s vidika." Frethya",
promrmljala je.
Tako je. To te, medutim, nece sasvim skriti. Zvuci koje tvori i dalje ce se cuti, a videce se i
otisci tvojih stopala. ta god se desilo, nemoj ulaziti u vodu jer ce tako odmah odati svoj poloaj. Cini
izvlace energiju iz tebe, to znaci da ce se umarati bre nego inace, a ne bih ti preporucio ni da
spava dok one deluju. Moe se desiti da se ne probudi. Da bi prekinula cini, samo reci frethya letta."
Frethya letta." Ba tako."
Eragon se preusmerio na Rorana. Proveo je mnogo vie vremena postavljajuci zatitne cini
oko svoga brata, poto je bilo verovatnije da ce se Roran suociti s vie opasnosti. Obogatio je cini s
mnogo vie energije nego to bi Roran odobrio, ali nije ga bilo briga. Nije mogao da podnese pomisao
da bi mogao da porazi Galbatoriksa i da otkrije da je Roran poginuo tokom bitke.
Naposletku mu rece: Ovog puta sam ucinio neto drugacije, neto cega je trebalo da se setim
ranije. Pored uobicajenih zatitnih cini, dao sam ti i nekoliko koje ce se napajati tvojom snagom. Dok
bude iv, one ce te tititi od opasnosti. Ali" - podigao je prst - pokrenuce se tek kada se ostale
zatitne cini istroe. Ako se nadu pod prevelikim pritiskom, mogao bi da se onesvesti i da umre."
Dakle, one bi mogle i da me ubiju?", upita ga Roran.
Eragon mu klimnu. Ne dozvoli da ti neko opet srui zid na glavu i sve ce biti u redu. Rizicno
je, ali cini mi se da vredi pokuati ako ce spreciti konja da te izgazi ili koplje da te proburazi. A
postavio sam ti i cini kojima sam zatitio Katrinu. Samo dvaput kai frethya odnosno frethya letta i
postace nevidljiv ili vidljiv." Slegnuo je ramenima. Moda ce ti posluiti tokom bitke."
Roran se prepredeno isceri: Hoce, sigurno."
Samo pazi da te vilenjaci ne pomeaju s nekim od Galbatoriksovih vraceva."
Kada je Eragon ustao, ustala je i Katrina. Iznenadila ga je uzevi njegovu ruku i prislonivi je
na svoje grudi. Hvala ti, Eragone", rekla mu je tiho. Dobar si ti covek."
Pocrveneo je, postiden: Ma to je samo sitnica."
Dobro se cuvaj sutra. Oboma nam mnogo znaci, i ocekujem da bude tu kao stric koji ce
razmaziti nae dete. Strano cu se naljutiti na tebe ako pogine."
Nasmejao se. Ne brini. Safira mi nece dozvoliti da uradim neto nepromiljeno."
Odlicno." Poljubila ga je u oba obraza. Zbogom, Eragone."
Roran ga je ispratio. Pokazujuci ka cadoru, rekao je: Hvala ti."
Drago mi je to sam pomogao."
Stisli su podlaktice jedan drugom, te se zagrlie, a onda mu Roran rece: Sa srecom."

290
Eragon duboko, drhtavo udahnu. Srecno i tebi." Stegao je Roranovu podlakticu ne eleci da
ga pusti, poto je znao da se moda nikada vie nece videti. Ako se Safira i ja ne vratimo", rekao mu
je, hoce li se postarati da nas sahrane u rodnom kraju? Ne elim da nam kosti ostanu ovde."
Roran je podigao obrve: Ne bi ba bilo lako odvuci Safiru cak do tamo."
Siguran sam da ce ti vilenjaci pomoci."
Onda vai, obecavam ti. Ima li na umu neko posebno mesto?"
Vrh onog goletnog brda", rece mu Eragon misleci na breuljak blizu njihovog seoskog
imanja. Goletno brdo oduvek je delovalo kao savreno mesto za zamak, o cemu su njih dvojica
nairoko pricali kao deca.
Roran mu klimnu. ,,A ako se ja ne vratim..."
,,I mi cemo to uciniti za tebe."
Nisam to hteo da zatraim. Ako se ne... pobrinuce se za Katrinu?"
Naravno, zna da hocu."
Znam, ali moram da budem siguran." J o su nekoliko trenutaka zurili jedan u drugog, a onda
Roran rece: Cekacemo te sutra na veceri." Vai, doci cu."
Roran se potom zavukao u cador, ostavivi Eragona samog u mraku.
Pogledao je u zvezde, osetivi zrno tuge kao da je vec izgubio nekog bliskog.
Nekoliko trenutaka kasnije, odgegao se u tamu uzdajuci se u okrilje mraka.
Pretraivao je tabor dok nije pronaao cador koji su Horst i Ilejn delili sa svojom devojcicom
Nadom. Sve troje jo behu budni, a novorodence je plakalo.
Eragone!", viknu Horst tiho kada se Eragon pojavio pred njim. Udi! Udi! Nismo te mnogo
vidali jo od Dras Leone! Kako si mi?"
Eragon je proveo dobrih sat vremena razgovarajuci s njima - nije im kazao za Eldunarije, ali
jeste im spomenuo putovanje do Vroengarda - a kada se Nada konacno uspavala, pozdravio se s njima,
te se vratio u tamu.
Potom je potraio Doda i pronaao ga kako cita svitke pri svetlosti svece; njegova ena Helen
je spavala. Kada je Eragon pokucao i gurnuo glavu u cador, covek mravog lica sa oiljkom odloio je
svitke, te je izaao iz cadora kako bi se pridruio Eragonu.
Dod je imao mnogo pitanja za njega, a Eragon mu je, mada mu nije na sve odgovorio, dao
dovoljno odgovora da i sam pretpostavi ta ce se uskoro
desiti. Onda mu je Dod spustio ruku na rame. Ne zavidim ti na zadatku koji te ocekuje.
Brom bi se ponosio tvojom hrabrocu." Nadam se da je tako."
Siguran sam da jeste... Ako se vie ne budemo videli, trebalo bi da zna ovo: napisao sam
pripovest o tvojim doivljajima i o dogadajima koji su ih izazvali - mahom su to pustolovine kroz koje
smo Brom i ja proli traeci Safirino jaje." Eragon ga je iznenadeno pogledao. Moda necu biti u
prilici da je dovrim, ali mislio sam da bi ona mogla biti koristan dodatak Heslantovom radu u knjizi
Domia abr Wyrda."
Eragon se nasmeja. To bi ba bilo zgodno. Medutim, ako obojica budemo ivi i slobodni i
nakon sutranjeg dana, trebalo bi da ti ispricam jo neto to cedopuniti tvoju pripovest i uciniti je
zanimljivijom."
Drim te za rec."
Eragon je potom tumarao po taboru jo jedan sat, zaustavljajuci se pokraj vatri kod kojih su
sedeli budni ljudi, patuljci i Urgali. Nakratko je popricao sa svakim ratnikom na kojeg je naiao, pa bi
ga propitao da li se svi lepo ophode prema njemu, pruio rec utehe na racun uljevitih tabana i
nedostatka hrane a tu i tamo bi se i naalio. Nadao se da ce im popraviti raspoloenje i da ce im ojacati
odlucnost, te da ce tako proiriti optimizam po vojsci. Otkrio je da su Urgali najbolje raspoloeni: oni
su, izgleda, bili oduevljeni bitkom i prilikom da dosegnu slavu u njoj.
Imao je jo jedan cilj na umu: da rairi pogrene podatke. Kad god bi ga neko pitao kako ce
napasti Urubejn, on bi im nagovestio da ce on i Safira biti u bataljonu koji ce postaviti opsadu u
severoistocnom delu gradskih bedema. Nadao se da ce Galbatoriksove uhode preneti tu la kralju cim
ga narednoga jutra probude zvona za uzbunu.
Gledajuci u lica onih koji su ga sluali, Eragon se pitao ko je od njih Galbatoriksov poslunik,
ako takvih ima. Sama pomisao na to budila je nelagodu u njemu, te je zatekao sebe kako, pomerajuci
se od jedne logorske vatre do druge, oslukuje korake za sobom.

291
Kada je konacno zakljucio da je porazgovarao s dovoljno ratnika te da ce podatak izvesno stici
do Galbatoriksa, ostavio je logorske vatre za sobom, pa je otiao do cadora koji bee donekle izmetnut
od ostalih na junom rubu tabora.
Pokucao je po sredinjoj motki: jednom, dvaput, pa triput. Nije bilo odgovora, pa je pokucao
ponovo, glasnije i upornije.
Tren kasnije, zacuo je pospano mrmljanje i utanje cebadi. Strpljivo je cekao sve dok neka
rucica nije povukla ulazno krilo i dok se na ulazu nije pojavila devojcica-vetica Elva. Nosila je crnu
odoru koja joj bee prevelika, a na blagoj svetlosti baklje, udaljene nekoliko metara, video je njeno
namrgodeno lice.
ta sad hoce, Eragone?", upitala ga je.
Zar ne moe da predoseti?"
J o se vie namrgodila: Ne, ne mogu, jedino znam da neto opasno eli cim me budi usred
noci, a to bi bilo jasno i najvecem glupaku. ta je bilo? Ionako jedva uspevam da se odmorim, pa bi ti
bolje bilo da je rec o necemu vanom."
Vano je."
Nekoliko minuta je pricao bez stanke, opisujuci joj svoje namere, a onda rece: Ali necu uspeti
bez tebe. Oko tebe se obrce citav plan."
Neprijatno se nasmejala. Kakva ironija: silni ratnik se uzda u to da ce dete ubiti nekoga koga
on ubiti ne moe."
Hoce li nam pomoci?"
Devojcica je oborila pogled i pocela da crta bosim stopalima po zemlji.
Ucini li to, sve ovo" - pokazao je ka taboru i gradu iza njih - moglo bi sezavriti znatno
ranije, pa vie nece morati toliko da trpi..."
Pomoci cu vam." Lupila je stopalom o tlo i ljutito ga pogledala. Ne mora da me
podmicuje. Ionako sam kanila da vam pomognem. Sigurno necu dopustiti da Galbatoriks uniti
Vordene samo zato to mi se ne svida. Nisi ti toliko bitan, Eragone. Osim toga, dala sam obecanje
Nasuadi i nameravam da ga odrim." Nagnula je glavu: Ali postoji neto to mi nisi rekao. Neto za
ta se plai da bi Galbatoriks mogao to da otkrije pre nego to krenemo u napad. Neto vezano za..."
Zveket lanaca odjednom prekide Elvu.
Eragon na tren ostade zbunjen. Onda je shvatio da zvuk dopire iz grada.
Spustio je aku na mac. Spremi se", kazao je Elvi, moda cemo morati smesta da krenemo."
Devojcica se okrenula bez pogovora i nestala u svom cadoru. Usmerivi misli, Eragon se
javio Safiri. uje li i ti? Da. Sreemo se pokraj puta, ako budemo morali. Zveket se cuo jo neko
vreme. Za njim usledie upalj prasak i tajac. Eragon je pomno oslukivao, ali vie nita nije cuo. Ba
kad je hteo da pojaca cini koje ce mu poboljati sluh, zacuo je potmuo tresak pracen otrim
kloparanjem. Ponovo je neto zakloparalo... Pa jo jednom...
Eragona podide jeza. To bez sumnje bee zvuk zmajevog hoda po kamenu, Ali kakav je to
zmaj kad mu se koraci cuju kilometar i po dalje? ruikan, pomislio je, te mu se stomak zgrcio od
uasa. Svuda po taboru, rogovi oglasie uzbunu, te ljudi, patuljci i Urgali upalie baklje budeci citavu
vojsku.
Eragon je iskosa pogledao Elvu, koja je izjurila iz cadora u pratnji Grete, svoje stare
starateljke. Devojcica je obukla kratku crvenu tuniku i preko nje navukla verinjacu u svojoj velicini.
Koraci u Urubejnu utihnue. Adajina mracna telesina zasenila je vecinu svetiljki i straarskih
vatri u gradu. Koliki li je?, zapitao se Eragon u neverici. Veci od Glejdra - to je bar bilo sigurno. Velik
poput Belgabada? Eragon nije mogao da proceni.
Zmaj je potom poskocio naputajuci grad, te je razvio golema krila koja zalicie na stotinu
crnih jedara pred naletom vetra. Kada je zamahao njima, vazduh se zatresao kao da grmi, a svuda
unaokolo psi zalajae i pevci zakukurikae.
Ne razmiljajuci, Eragon je cucnuo; osecao se kao mi koji se krije od orla.
Elva mu cimnu rub tunike. Trebalo bi da krenemo", rekla je cvrsto.
,Cekaj malo", proaputao je, necemo jo."
Citava sazveda nestadoe kada se ruikan okrenuo ka nebu uspinjucl se. Eragon je pokuao
da odredi zmajevu velicinu prema obrisima njegovog tela, ali noc je bila isuvie mracna, a udaljenost
prevelika da bi mogao da je odredi. Koliki god zaista bio, ruikan bee zastraujuce golem. Sa svega
stotinu leta, trebalo bi da bude manji, ali Galbatoriks mu je ocito ubrzao rast, to je ucinio i s Trnom.

292
Posmatrajuci kako senka lebdi iznad njega, Eragon se celim bicem ponadao da Galbatoriks
nije na zmaju odnosno, ako vec jeste, da bar necu proucavati umove pod sobom. Ako to ucini,
otkrice...
Eldunariji", rece Elva sopcuci. Njih taji!" Iza njega se devojcicina starateljka zbunjeno
namrgodila i zinula da postavi pitanje.
,Cuti!", zaurla Eragon. Elva je otvorila usta, te ih je poklopio rukom kako bi je ucutkao.
Necemo o tome ovde, pogotovo ne sada", upozorio ju ju. Klimnula mu je, pa je sklonio ruku.
Upravo tada se snop vatre, irok poput reke Anore, nadvio preko neba. ruikan poce da
pomera glavu napred-nazad, bljujuci talas zaslepljivog plamena iznad tabora i okolnih njiva, te ispuni
noc zvukom slicnim tutnjavi vodopada. Vrelina opece Eragona po podignutom licu. Plamenovi potoni
isparie, poput magle pred suncem, ostavljajuci za sobom zadimljen, sum porast vonj.
Ogromni se zmaj okrenuo i jo jednom zamahnuo krilima, komeajuci vazduh oko sebe, a
onda je njegovo bezoblicno crno telo odlebdelo nazad ka gradu kako bi se tamo spustilo izmedu
zgrada. Usledie koraci, zveket lanaca i odjek zatvaranja kapije.
Eragon je ispustio dah koji je zadravao i progutao knedlu, mada mu je grlo bilo sasueno.
Srce mu je tuklo toliko snano da ga je gotovo zabolelo. / mi s time moramo da se borimo?, pomislio
je, te mu se naglo vratie sve stare bojazni.
Zato nas nije napao?", upita Elva tihim, preplaenim glasom.
Eragon se namrti. Hteo je da nas zastrai, ili da nas omete." Odmah je mislima pretraio
misli Vordena. Naavi J ormundura, izdao mu je zapovest da proveri da li su sve predstrae na svojim
postajama i da udvostruci strae do kraja noci. Elvu je pak upitao: Da li si uspela da oseti neto u
ruikanu?"
Devojcica se stresla: Bol. Mnogo boli. I besa. Kada bi mogao, pobio bi svako stvorenje na
koje naide i spalio svaku biljku, da nita ne ostane. Strano je ljut."
Zar ne postoji nacin da dopremo do njega?"
Ne. Najmilosrdnije bi bilo da ga rei muka."
Ta spoznaja je rastuila Eragona. Oduvek se nadao da bi mogli da spasu ruikana od
Galbatoriksa. Oalocen, rekao je: Bice bolje da krenemo. J esi li spremna?" Elva je objasnila svojoj
starateljki da mora da pode, to je staricu mnogo uznemirilo, ali Elva je ublaila njenu zabrinutost
pomocu nekoliko hitrih reci. Eragon se uvek cudio devojcicinoj moci da vidi ta ljudima lei na srcu,
mada mu je to budilo nespokoj. Cim se Greta saglasila, Eragon je i sebe i Elvu skrio cinima, te zajedno
krenue ka brdu iza kojeg ih je cekala Safira.

293
PREKO ZIDA, PA U GROTLO

J e 1' ba mora to da radi?", upita ga Elva.
Eragon zastade usred zatezanja nonog remenja na Safirinom sedlu pogleda ka devojcici koja
je, prekrtenih nogu, sedela u travi i cackala karike na svojoj verinjaci.
ta to?"
Lupnula se malim, zailjenim noktom po usni: Neprestano grize unutranjost usta. Nervira
me." Razmislivi jo malo, dodala je: ,,A i ogavno je."
Donekle se iznenadivi, shvatio je da je izgrickao unutranjost desnog obraza i da na njemu
ima nekoliko okrvavljenih plikova. Izvinjavam se", rekao je, te se iscelio pomocu nekoliko hitrih cini.
Najdublji deo noci proveo je u meditaciji, ne razmiljajuci o onome to ga ceka niti o onome
to je bilo, vec o tom trenutku: o dodiru sveeg vazduha na koi, o tlu pod sobom, o ravnomernom
protoku vazduha kroz pluca i usporenim otkucajima srca koje je otkucavalo preostale trenutke
njegovog ivota.
No Zornjaca, Ajedal, podigla se na istoku, najavljujuci dolazak prve jutarnje svetlosti, te je
kucnuo cas da se pripreme za bitku. Vec bee proverio svaki centimetar svoje oprave, namestio
kaieve na sedlu tako da Safiri bude sasvim udobno, ispraznio bisage ostavivi u njima samo kovceic
s Glejdrovim Eldunarijem, umotan u cebe, i iznova pripasao mac bar pet puta.
Proverivi remenje na sedlu, skocio je sa Safire. Ustaj", rekao je. Elva ga je iznervirano
pogledala, ali ucinila je kako je zatraio taruci travu s tunike. Hitrim pokretima, preao je rukama
preko njenih mravih ramena i cimnuo rubove njene verinjace kako bi proverio da li je dobro
nametena. Ko ti je ovo napravio?"
Dva ljupka brata patuljka po imenu Umar i Ulmar." Na obrazima joj se pojavie rupice kada
mu se osmehnula. Mislili su da mi nije potrebna, ali bila sam veoma ubedljiva."
Ne sumnjam, rece Safira Eragonu. On potisnu osmeh. Devojcica je dobar deo noci provela
pricajuci sa zmajevima i zabavljajuci ih na svoj nacin. Medutim, Eragon je primetio da je se zmajevi
pribojavaju - cak i najstariji, poput Valdra - poto ni oni nisu mogli da se odbrane od njenih moci.
A jesu li ti Umar i Ulmar dali i neko secivo da se bori njime?", upitao ju je.
Elva se namrtila. Zato bih ja poelela neto takvo?"
Zagledao se u nju, a onda je izvadio svoj stari lovacki no, koji je koristio tokom jela, pa ju je
naterao da ga konim kaiem pricvrsti oko pojasa. Za svaki slucaj", rekao joj je kada se usprotivila.
Hajde, penji se." Posluno mu se uspentrala na leda, te mu je obavila ruke oko vrata. Odneo ju je do
brda, to oboma bee nelagodno, ali ona ne bi mogla da dri korak s njim da su hodali, Paljivo se
popeo na vrh Safirinih ramena. Dreci se za jednu od bodlji to joj trcale s vrata, izvio je telo kako bi
Elva mogla da se prebaci u sedlo. Osetivi da je prebacila teinu s njega, Eragon je ponovo skocio na
zemlju, Dobacio joj je tit, ali onda je morao da poskoci rairenih ruku poto ju je tit zamalo oborio sa
Safire. Dri li ga?", zapitao ju je. Drim", rekla mu je nametajuci tit u krilu. Odmahnula mu je:
Hajde, samo ti idi." Pridravajuci Brisingr za jabuku kako mu ne bi landarao izmedu nogu,
Eragon je otrcao do vrha brega, pa je kleknuo na koleno sagnuvi se najvie to je mogao. I
Safira je dopuzala za njim do sredine uzviice, pa se priljubila uz tlo promolila glavu kroz travu kako
bi je namestila pokraj njega i videla ono to on vidi. Gusta kolona ljudi, patuljaka, vilenjaka, Urgala i
mackodlaka pruala se od vordenskog tabora. Pri sivoj svetlosti praskozorja, bilo je teko razaznati
prilike, pogotovo jer nisu nosile svetla. Kolona je krenula iskoenim poljima ka Urubejnu. Naavi se
na kilometar od grada, ratnici su se podelili u tri borbene linije. J edna se namestila ispred glavne
kapije, druga se usmerila ka jugoistocnom delu zatitnih zidina, a treca je pola ka severozapadnom
delu.
Eragon bee nagovestio da ce se on i Safira pridruiti toj poslednjoj skupini.
Ratnici su oko stopala i oruja obmotali krpe i razgovarali su iskljucivo apatom. Eragon je tu
i tamo ipak cuo njakanje pokojeg magarca i njitanje necijeg konja, a i nekoliko pasa lajalo je na tu
povorku. Vojnici na bedemima zapazice ta se zbiva, najverovatnije kada ratnici budu poceli da
rasporeduju katapulte, baliste i opsadne kule koje Vordeni vec behu sakupili i postavili na poljima
ispred grada. Eragon bee zadivljen time to su ljudi, patuljci i Urgali spremni da podu u boj iako su

294
videli ruikana. Sigurno nam mnogo veruju, kazao je Safiri. Odgovornost ga je silno opterecivala,
pogotovo jer je bio sasvim svestan da ce, ukoliko on i njegova pratnja omanu, tek poneki ratnik prei-
veti. Da, ali ako ruikan ponovo izleti, razbeae se kao preplaeni mievi. Onda ne smemo
dopustiti da se to dogodi.
Rog se odjednom oglasio u Urubejnu, pa jo jedan, i jo jedan, a onda i svetla pocee da se
pale po citavom gradu jer ljudi iznesoe fenjere i zapalie baklje.
Pocinje", promrmlja Eragon osecajuci kako mu se bilo ubrzava.
Poto je uzbuna podignuta, Vordeni odustae od skrivanja svog poloaja. Na istocnoj strani,
skupina vilenjaka na konjima zaletela se ka bregu koji se uzdizao iza grada. Namerili su da se popnu
uz padinu i napadnu zidine na vrhu ogromne litice koja se nadvijala nad Urubejnom.
U sreditu mahom pustog vordenskog tabora, Eragon ugleda neto to mu zalici na Safirino
svetlucavo telo. Na tom prividu je sedela usamljena prilika, za koju je znao da predstavlja savrenu
kopiju njega samog, sa titom i macem.
Safirina dvojnica je podigla glavu i rairila krila, pa je poletela ispustivi straan urlik.
Dobro su to obavili, jelda?, rekao je Safiri.
Vilenjaci odlino razumeju kako bi zmaj trebalo da izgleda i kako bi trebalo da se ponaa... za
razliku od nekih ljudi.
Safirina prikaza se spustila pokraj najsevernije skupine ratnika, mada je Eragon zapazio da se
vilenjaci trude da je dre podalje od ljudi i patuljaka kako je ne bi slucajno okrznuli i otkrili da je
vazduasta poput duge.
Nebo je zarudelo dok su se Vordeni i njihovi saveznici okupljali u strojevima na sva tri
poloaja ispred bedema. U gradu su Galbatoriksovi vojnici nastavili da se pripremaju za napad, ali dok
su trcali ispred grudobrana, bilo je ocigledno da su usplahireni i neorganizovani. Medutim, Eragon je
znao da ta zbunjenost nece potrajati.
Sad, pomislio je. Sad! Ne dui vie. Preao je pogledom preko gradevina, tragajuci za
najmanjom naznakom necega crvenog, ali uzalud. Gde si, pobogu! Pokai se!
J o se tri roga oglasie, ali ovoga puta vordenska. Zastraujuci horski povici i poklici razlegoe
se od vojske, a onda vordenske naprave pocee da ispaljuju projektile na grad, strelci odapee strele, a
ratnicki se strojevi razdvojie i jurnue ka naizgled neprobojnim zatitnim zidinama.
Cinilo mu se da kamenje, koplja i strele usporeno lete iznad tla koje je vojsku razdvajalo od
grada. Nijedan projektil nije pogodio spoljne zidine: bilo bi besmisleno da pokuaju da ih srue, pa su
inenjerci ciljali iznad i iza njih. Neki se kamenovi raspadoe kada prodree u Urubejn, bacajuci iljate
krhotine na sve strane, a neki su probijali gradevine i odskakivali po ulicama poput dinovskih klikera.
Eragon pomisli koliko bi bilo strano probuditi se u takvom darma-ru, dok ogromne
kamencuge pljute s neba. Potom je usmerio panju na Safirinu prikazu, koja je preletela preko ratnika
koji su juriali ka zidinama. Triput mahnuvi krilima, uspela se iznad zida kako bi zapljusnula
grudobrane plamenovima koji su, u Eragonovim ocima, delovali svetlije nego inace. No znao je da je
vatra prava i da su je sazdali vilenjaci blizu severnog dela bedema, koji su stvorili i odravali citav taj
privid.
Utvarna Safira je letela gore-dole niz isti deo bedema, cisteci ga od vojnika. Poto je to
obavila, dvadesetak vilenjaka poletelo je s tla van grada ka jednoj od bedemskih kula kako bi odatle
upravljalo utvarom kada se ona budeupustila dublje u Urubejn.
Ako se Murtag i Trn uskoro ne pojave, zapitate se zato ne napadamo i ostale delove zidina,
rekao je Safiri.
Mislie da branimo ratnike koji pokuavaju da probiju ovaj deo, odgovorila mu je. Daj im
malo vremena.
Drugde du bedema, vojnici pocee da ispaljuju strele i koplja ka vojsci,
te oborie desetine Vordena. Njihova smrt bee neizbena, ali Eragon je za svakim vojnikom
jednako zaalio, poto su ti ratnicki napadi sluili pukom odvlacenju panje: oni sami nisu imali
mnogo izgleda da zaista srue gradsku odbranu. Opsadne kule su se pribliile, te rojevi strela poletee
izmedu njihovih vrhova i ljudi za grudobranima.
Mlaz zapaljene smole pade preko litice nestajuci medu gradevinama u podnoju. Podigavi
pogled, Eragon je ugledao blesak svetlosti povrh bedema koji titio vrh te strmine. Pred njegovim
ocima, cetiri tela se skljokae preko ruba kao mlitave lutke. Eragon se oduevio tim prizorom poto to
bee objava da su vilenjaci zauzeli gornji bedem.

295
Safirina prikaza se obruila na grad, zasipajuci nekoliko zgrada vatrom. Strelci sa oblinjeg
krova ispalie roj strela k njoj. Utvara se izvila kako bi
izbegla strele, te toboe slucajno ulete u jednu od est zelenih vilenjackih kula ratrkanih po
Urubejnu. Sudar je delovao potpuno stvarno. Eragon se saosecajno trgao gledajuci kako se zmajevo
levo krilo lomi o kulu i kako kosti pucaju poput vlati sasuene trave. Safirina imitacija urliknu, te poce
da mlatara krilima survavajuci se na ulicu. Zgrade su je skrile, ali njeni urlici su se culi i kilometrima
daleko dok je plamen koji je toboe bljuvala kuljao po bokovima kuca osvetljavajuci podnojelitice
to se nadvijala nad gradom.
Ja nikada ne bih bila toliko nespretna, frknu Safira. Znam da ne bi.
Proao je citav minut. Teskoba u Eragonu postala je gotovo neizdriva. Gde su vec
jednom?", zaurlao je steuci pesnicu. Kako su sekunde prolazile, bivalo je sve izvesnije da ce vojnici
otkriti da zmaj za kojeg su mislili da su ga oborili zapravo nije postojao. Safira ih je prva ugledala.
Eno ih, rekla je pokazujuci mu umom.
Poput seciva od rubina bacenog s nebesa, Trn se bacio sa otvora skrivenog u nadvijenoj litici.
Obruavao se nekoliko desetina metara, a onda je razvio krila kako bi usporio i uspostavio sigurnu
brzinu i spustio se na trg blizu mesta na kom su pale prikaze Safire i Eragona.
Eragonu se ucinilo da je ugledao Murtaga na crvenom zmaju, ali razdaljina je bila prevelika da
bi bio siguran. Morace da dre palceve da to jeste bio Murtag - ako je to pak bio Galbatoriks, njihov
plan ce sasvim sigurno propasti.
Sigurno imaju lagume u steni, rekao je Safiri.
Izmedu zgrada pokulja jo vatre, a onda Safirin privid poskoci na krovove te, poput ptice
povredenog krila, odlepra ka nebu i ponovo pade. Trn ju krenuo za njom.
Eragon vie nije cekao.
Naglo se okrenuo, otrcao du Safirinog vrata i bacio se u sedlo iza Elve. Trebalo mu je samo
nekoliko sekundi da ugura noge kroz remenje i da stegnu po dva remena sa svake strane. Ostale je
ostavio otkacene kako ga kasnije ne bi usporavali. Gornji kai je pridravao i Elvine noge.
Hitro bajuci, bacio je cini koje ce ih sve troje sakriti. Cim su carolije pocelo da deluju i cim je
njegovo telo icezlo, osetio se neobicno dezorijentisanim. Imao je utisak da visi metar-dva iznad
mracne, zmajolike are utisnute u biljke na brdu.
Cim je okoncao bajalicu, Safira se bacila napred. Odskocila je s vrha brda i snano zamlatarala
krilima muceci se da dostigne visinu.
Ovo ba i nije prijatno, jelda?", rece Elva kada je Eragon uzeo tit od nje.
Nije ba uvek!", odgovorio joj je, podigavi glas kako bi nadglasao vetar.
U dnu svesti je osecao Glejdra, Umarota i ostale Eldunarije kako posmatraju Safiru dok se
obruava poniruci ka vordenskom taboru.
Sad emo se osvetiti, rece Glejdr.
Eragon se pognuo nad Elvom kada je Safira ubrzala. Okupljene na sredini tabora, video je
Blodgarma i njegovih deset vraceva, i Arju, koja je drala Dautdert. Svako od njih bee oko grudi, tik
ispod ruku, privezao komad ueta dug desetak metara. Svi ti konopci behu privezani za deblo iroko
kao Eragonova butina i dugacko kao odrasli Urgal.
Kada se Safira obruila ka taboru, Eragon im je mislima poslao znak, to dva vilenjaka bacie
deblo uvis. Safira ga je zgrabila kandama, vilenjaci su poskocili i, tren kasnije, Eragon je osetio
cimanje. Safira se pognu podiuci sav taj teret.
Eragon je kroz njeno telo video kako vilenjaci, uad i deblo nestaju s vidika: vilenjaci su, kao i
on, bacili cini za nevidljivost.
Silno mauci krilima, Safira se uspela trista metara iznad zemlje, dovoljno visoko da bi i ona i
vilenjaci ispod nje mogli da predu zidine i gradevine u gradu. S leve strane, Eragon je ugledao Trna i
Safirinu senku kako se peice jure po severnom delu grada. Vilenjaci koji su upravljali utvarom trudili
su se da Trna i Murtaga toliko uposle da im se i ne prui prilika da je napadnu mislima. Ako bi to
ucinili ili ako bi uhvatili utvaru, brzo bi shvatili da su obmanuti.
Jo samo nekoliko minuta, pomisli Eragon. Safira je preletela polja. Preletela je i katapulte i
ljude to njima posveceno upravljahu. Preletela je i redove strelaca sa strelama zabijenim u zemlju
pred njima, poput snoplja trske s belim vrhovima. Pretela je i iznad opsadne kule i preko peadije:
preko ljudi, patuljaka i Urgala to se skrivahu pod titovima jureci ka zidinama s lestvama, i preko
vilenjaka, visokih i vitkih, s jarkim lemovima, dugackim kopljima i uzanim macevima.

296
Safira je potom preletela i sam zid. Eragon je osetio cudnovat trzaj kada se Safira ponovo
pojavila pod njim, te se naao iznad Elvinog potiljka. Pretpostavio je da su i Arja i ostali vilenjaci
postali vidljivi ispod njih. Eragon potisnu psovku, te prekide carolije koje su ih skrivale. Izgleda da im
Galbatoriksove zatitne cini nece dozvoliti da udu u grad neprimeceni
Safira je ubrzala let ka divovskoj kapiji tvrdave. Eragon zacu zaprepacene i preplaene
povike pod sobom, ali nije se obazirao na njih. Njegova glavna briga behu Murtag i Trn, a ne vojnici.
Savivi krila, Safira se usmerila ka kapiji. Ba kada se svima ucinilo da ce uleteti u nju, okrenula se i
propela mauci krilima kako bi usporila. Kada se gotovo zaustavila, dolebdela je do zemlje kako bi
vilenjaci mogli sigurno da se spuste na tlo. Cim su presekli uad i sklonili se, Safira je sletela u
dvorite pred kapijom, te je i Eragona i Elvu uzdrmala silnim udarcem.
Eragon je strgao kopce na remenju koje je i njega i Elvu pridravalo u sedlu. Pomogao je
devojcici da side sa Safirinih leda, a onda su pojurili za vilenjacima ka kapiji. Ulaz u tvrdavu imao je
oblik dvoja ogromnih crnih vrata koja su se spajala visoko pri vrhu. Vrata kao da behu sacinjena od
cvrstog gvoda, okovana stotinama, ako ne i hiljadama iljatih zakivaka velicine Eragonove glave.
Prizor je budio nespokoj: Eragon nije mogao da zamisli ulaz koji bi delovao odbojnije.
Noseci dilit u ruci, Arja dotrca do sporednih vrata s leve strane. Ta vrata su nalikovala
tananom, mracnom avu koji je oivicavao pravougaonik irok tek da kroz njega prode jedan covek. U
tom pravougaoniku bee vodoravna metalna ipka, iroka moda tri prsta i tri puta dua, koja bee tek
malo svetlija od okolnog prostora.
Kada se Arja pribliila vratima, ipka se uvukla nekoliko centimetara, a onda je, uz kripu,
kliznula u stranu. Dva oka, nalik sovinim, provirie iz mracne unutranjosti.
Ko je to tamo?", zapita nadmen glas. Kazujte kakva vas posla dovode ovamo ili se gubite!"
Arja bez oklevanja protnu Dautdert kroz procep. Iznutra se zacu krkljanje, a Eragon potom cu
i kako neko telo pada na pod.
Arja je izvukla dilit, te je s njegovog nazubljenog iljka stresla krv i komadice mesa. Potom
je stegla dralje obema rukama, postavila vrh na desni av vrata i rekla: Verma!"
Eragon je morao da zakilji i da se okrene u stranu kada se jarki plavi plamen pojavio izmedu
dilita i kapije. Iako bee udaljen vie od jednog metra, osecao je vrelinu.
Lica izoblicenog od napora, Arja je utisnula iljak koplja u kapiju, polako sekuci gvode.
Varnice i kapljice istopljenog metala potekoe ispod iljka, poskakujuci po poplocanom tlu poput
masti u zagrejanom tiganju, te Eragon i ostali odstupie.
Dok je ona radila, Eragon je bacio pogled u pravcu Trna i Safirine utvare. Nije mogao da ih
vidi, ali i dalje je cuo urlike i obruavanje gradevina.
Elva se privila uz njega, pa je spustio pogled i primetio da se trese i preznojava kao da ima
groznicu. Kleknuo je pokraj nje: Hoce li da te ja ponesem?"
Odmahnula je glavom. Bice mi bolje kada se nademo unutra, podaljo od... onoga." Pokazala
je u pravcu bojnog polja.
Na rubovima dvorita, Eragon ugleda neke ljude koji nisu delovali kao vojnici kako stoje
izmedu velikih gradevina i posmatraju ta oni rade. Zastrai ih malo, ako ti nije teko, zamolio je
Safiru. Naglo je obrnula glavu i potmulo urliknula, pa se posmatraci razbeae.
Nakon to varnice i usijani metal zgasnue, Arja utnu sporedna vrata i ona se, posle treceg
udarca, uruie i padoe preko vratarevog tela. Sekund kasnije, napolje pokulja smrad spaljene vune i
koe.
I dalje dreci Dautdert, Arja je zakoracila kroz mracan prolaz. Eragon je zadrao dah. Uprkos
zatitnim cinima koje je Galbatoriks spustio nad tvrdavu, s Dautdertom bi trebalo da prode
neozledena, ba kao to je, zahvaljujuci njemu, i prosekla vrata. Ali, kao i uvek, postojala je
mogucnost da je kralj postavio cini koje Dautdert ne moe da zapreci.
Laknulo mu je kada je video da se Arji, po ulasku u tvrdavu, nije desilo nita.
Ali onda skupina od dvadeset vojnika pojuri k njoj isturenih dilita. Eragon je isukao mac i
potrcao ka sporednom ulazu, ali jo se nije usudivao da prede preko praga tvrdave.
Vitlajuci kopljem veto kao i macem, Arja se probila kroz ljude, uklanjajuci zadivljujucom
brzinom.
Zato je nisi upozorila?", viknu Eragon, ne odvajajuci pogled od borbe.
Elva mu se pridruila pokraj otvora u kapiji. Zato to joj oni nita ne mogu."
Njene reci se pokazae vidovitim: nijedan vojnik nije uspeo da je pogodi.

297
Poslednja dvojica pobegoe, ali Arja se dala za njima, te ih je iskasapila tek to behu odmakli
desetak metara niz golem hodnik, koji bee veci cak i od cetriri glavna hodnika u Trondhimu.
Usmrtivi sve vojnike, Arja je odvukla tela u stranu kako bi racistila put do sporednog ulaza.
Potom se spustila niz hodnik dobrih petnaestak metara, pa je poloila Dautdert na pod i odgurnula ga
ka Eragonu.
Cim je sklonila ruku s koplja, zgrcila se kao da se sprema za udarac, ali na izgled je ostala
netaknuta carolijama koje su moda kolale tim delom tvrdave.
Oseca li neto?", doviknu joj Eragon. Glas mu je odjeknuo po predvorju.
Odmahnula je glavom. Dok se budemo drali podalje od same kapije, sve bi trebalo da bude
u redu."
Eragon je predao koplje Blodgarmu, koji ga uze kako bi uao kroz sporedni ulaz. Arja i cupavi
vilenjak potom obidoe odaje sa obe strane kapije, te pokrenue skriveni mehanizam kako bi je
otvorili, to bee posao koji dvoje ljudi ne bi moglo da obavi.
Zveckanje lanaca ispuni vazduh i dinovska gvozdena vrata polagano pocee da se otvaraju ka
spolja.
Cim su se otvorila dovoljno za Safiru, Eragon viknu Dosta!" i vrata se stavie.
Blodgarm je izaao iz odaje s desne strane, dreci se na sigurnom odstojanju od praga, te je
gurnuo Dautdert jednom vilenjaku.
Tako svi udoe u tvrdavu, jedan po jedan.
Kada su samo Eragon, Elva i Safira ostali napolju, straan urlik odjeknu u severnom delu
grada, te nacas citavim Urubejnom zavlada muk.
Otkrili su nau obmanu", viknu vilenjak Utinare. Bacio je koplje Eragonu: Pouri,
Argetlame!"
Ti si sledeca", rece Eragon predavi Dautdert Elvi.
Pridravajuci ga rukama, pourila je preko praga da bi se pridruila vilenjacima, a onda je
gurnula dilit Eragonu, koji ga je zgrabio i pretrcao preko praga. Okrenuvi se, uznemirio se pred
prizorom Trna koji se digao iznad gradevina u dnu grada. Eragon je kleknuo, spustio Dautdert na pod i
otkotrljao ga ka Safiri. Brzo!", viknuo je.
Safira je izgubila nekoliko sekundi muceci se da podigne koplje rubom celjusti. Na koncu ga
je stisnula zubima, te je poskocila u golem hodnik gurajuci tela vojnika oko sebe.
Trn urliknu u daljini te, mahnito mauci krilima, pojuri ka tvrdavi.
Arja i Blodgarm zajedno bacie cini. Izmedu kamenih zidova zacu se zagluno tandrkanje, te
se gvozdena vrata zalupie nekoliko puta bre nego to su se otvorila. Zatvorila su se uz prasak koji je
Eragon osetio i kroz stopala, a onda neka metalna ipka, debela gotovo metar i iroka tri metra,
iskliznu iz oba zida te prolete kroz drace na unutranjoj strani vrata, zamandalivi ih
To bi trebalo da ih zadri", rece Arja.
Nece dugo", odvrati Eragon, gledajuci u otvorena sporedna vratanca.
Onda se okrenue da vide ta lei pred njima.
Hodnik se, prema Eragonovoj proceni, prostirao gotovo pola kilometru, vodeci duboko pod
ono brdo iza Urubejna. U samom dnu behu jo neka vrata, velika poput prvih ali prekrivena arama od
zlata koje se predivno presijavahu pod svetlocu besplamnih fenjera, ravnomerno postavljenih po
zidovima. Deseci manjih prolaza granali su se na obe strane, ali nijedan nije bio dovoljno velik za
ruikana, mada je Safira mogla da stane u mnoge od njih. Crveni barjaci sa izvezenim
Galbatoriksovim grbom - obrisom prepletenog plamena - behu okaceni na svakih tridesetak metara, i
osim njih ne bee ukrasa u hodniku.
Hodnik bee straan vec svojom velicinom, a to to bee prazan ucinilo je Eragona jo
napetijim. Pretpostavio je da se prestona dvorana nalazi s drugo strane zlatnih vrata, ali nije mislio da
ce do njih stici lako kako mu se isprva cinilo. Ako je Galbatoriks upola prepreden koliko se prica,
prekrio je hodnik desetinama, ako ne i stotinama klopki.
Eragonu je bilo cudnovato to to ih kralj vec nije napao. Nije osecao niciji um sem Safirinog i
onih vilenjackih, ali bio je svestan kraljeve blizine. Imao je osecaj da ih sama tvrdava posmatra.
Sigurno je primetio da smo tu", rekao je. Da smo svi tu."
Onda ce biti bolje da pourimo", rece mu Arja. Uzela je Dautdert iz Safirinih usta. Oruje
bee obliveno pljuvackom. Thurra", rece Arja, te bale padoe na pod.

298
Iza njih, sa spoljne strane gvozdene kapije, zacu se glasan udarac kada se Trn spusti u dvorite.
Ozlojeden, urliknuo je, a onda neto teko pogodi kapiju te svi zidovi zazvonie.
Arja je otrcala na celo skupine, gde joj se pridruila i Elva. Crnokosa devojcica je spustila
ruku na dralje koplja kako bi i ona delila njegove zatitne moci, te njih dve krenue napred vodeci ih
niz dugacak hodnik i hitro se uvlaceci sve dublje u Galbatoriksovo gnezdo.

***

299
KAD OTPONE OLUJA

Gospodine, vreme je!" Otvorivi oci, Roran klimnu decaku s fenjerom koji je provirio
u njegov cador. Decko je urno otrcao, a Roran se nagnuo da poljubi Katrinu u obraz. Ona mu
je uzvratila poljubac. Nijedno nije spavalo.
Zajedno su ustali da se obuku. Ona se prva obukla, poto je njemu trebalo vievremena da
navuce oklop i oruje.
Dok je navlacio rukavice, pruila mu je parce hleba, kolut sira i olju lakog caja. Hleb nije ni
pogledao, ali uzeo je zalogaj sira, koji je zalio tavom oljom caja u jednom gutljaju. Nekoliko
trenutaka su ostali zagrljeni, a onda Roran rece: Bude li devojcica, daj joj neko odvano ime." ,,A ako
je decak?" Isto tako. Bio decak ili devojcica, mora biti snaan da bi opstao u ovom naem svetu."
Hocu, obecavam ti." Pustili su jedno drugo, te mu se ona zagleda u oci. Srecno ti bilo u boju, muu
moj." Klimnuvi joj, okrenuo se i urno otiao da ne bi izgubio odvano dranje. Ljudi pod njegovim
vodstvom vec behu poceli da se okupljaju kod severnog ulaza u tabor kada im se i on pridruio. J edino
osvetljenje bee blaga mesecina i odsjaj baklji zabodenih du spoljnih grudobrana. Pod priguenom,
treperavom svetlocu, obrisi ratnika licili su na copor nestvarnih zveri koje se, preteci, vrzmaju
unaokolo. U njihovim redovima bee i mnogo Urgala, ukljucujuci i nekoliko Kula. U njegovom
bataljonu bee vie tih stvorenja nego u vecini ostalih, poto je Nasuada smatrala da ce oni najradije
sluati njegova naredenja. Urgali su nosili dugacke i teke opsadne merdevine preko kojih ce se uspeti
preko gradskih bedema.
Medu njegovim ljudima bilo je i dvadesetak vilenjaka. Njihov se narod
uglavnom borio sam u bici, ali kraljica Islanzadi je dopustila nekima da slue u vordenskoj
vojsci kako bi je titili od napada Galbatoriksovih vraceva. Roran je vilenjacima poeleo dobrodolicu,
a cak je i odvojio neto vremena da bi se raspitao kako se zovu. Oni mu, uglavnom, odgovorie uctivo,
mada je imao osecaj da nemaju visoko miljenje o njemu. Njemu je to bilo prihvatljivo. Ni njega nije
bilo briga za njih. Zbog necega im nije verovao - bili su previe povuceni, previe uvebani i, povrh
svega, previe razliciti. Patuljke i Urgale je bar mogao da razume, ali vilenjake nikako. Nije mogao da
pogodi o cemu razmiljaju, a to ga je silno morilo.
Pozdravljam te, Cekicaru!", rece Nar Garzvog apatom koji su culi i oni udaljeni deset
metara. Danas cemo veliku slavu za plemena naa osvojiti!"
Da, da, danas cemo osvojiti slavu za naa plemena", saglasio se Roran, ne zaustavljajuci se.
Ljudi behu napeti: neki od mladih izgledahu kao da im je pripala muka, a nekima i jeste bilo muka, to
se i moglo ocekivati, ali cak su i stariji ljudi delovali nekako zgrceno, prezavo, ili preterano pricljivo
ili preterano uzdrano. Uzrok tome bee ocigledan: ruikan. Roran nije mogao mnogo da im
pomogne; mogao je samo da sakrije sopstveni strah u nadi da njegovi ljudi nece sasvim izgubiti
hrabrost.
Teskoba koja je pritisla i njega i sve ostale bee grozna. Mnogo su rtava podneli kako bi stigli
dotle, a pride u predstojecoj bici u opasnosti no behu samo njihovi ivoti. Na kocki behu bezbednost i
dobrobit njihovih porodica i potomaka i buducnost same zemlje. Sve su njihove prethodne bitke
izvojevane na slican nacin, ali ta bitka bee konacna. To bee kraj, Bio kraj ovakav ili onakav, bitaka
sa Carstvom, nakon ovoga dana, vie bili nece.
Sama ta pomisao delovala je nestvarno. Nikada im se vie nece ukazali prilika da ubiju
Galbatoriksa. Mada je sukob s Galbatoriksom delovao prihvatljivo tokom sinocnih razgovora, sada,
kada se taj cas konacno primakao, sve je to delovalo zastraujuce.
Roran je potraio Horsta i ostale seljane iz Karvahola, te je s njima sastavio cvrstu skupinu
unutar bataljona. Medu ljudima bee i Birgit; cvrsto je stezala sekiru koja je delovala svee naotreno.
Pozdravio ju je podigavi tit, kao da joj nazdravlja krcagom alovine. Uzvratila mu je, te joj se nekako
ozbiljno osmehnuo.
Ratnici su obmotali stopala i cizme krpama kako bi ih priguili, a onda stadoe da cekaju
naredenje za pokret.
Naredenje je uskoro i stiglo, te svi krenue iz tabora, dajuci sve od sebe da ne diu buku
orujem i oklopima. Roran je svoje ratnike poveo preko polja do poloaja ispred glavne kapije

300
Urubejna, gde se spojie s druga dva bataljona. J edan je predvodio stari zapovednik Martland
Crvenobradi, a drugi J ormundur.
Ubrzo se u Urubejnu zacu uzbuna, te oni svukoe krpe sa oruja i stopala, spremni za napad.
Nekoliko minuta kasnije, vordenski rogovi oglasie nastupanje, te svi potrcae preko mracnog terena
ka nepreglednim gradskim zidinama.
Roran je zauzeo mesto na celu juria. Bio je to najbri nacin da pogine, ali ljudi su morali da
ga vide kako se hrabro suocava sa opasnostima koje i njih cekaju. Nadao se da ce im time uspraviti
leda i da ce ih spreciti da se razbee pred prvom naznakom ozbiljnijeg otpora. Naime, to god se
desilo, Urubejn necee lako pasti. Bio je sasvim siguran u to. Protrcali su kraj jedne opsadne kule, ciji
tockovi behu visoki vie od est
metara i kripavi kao zardale arke, a onda su se nali na otvorenom. Iz ruku vojnika na
grudobranima poletee strele i koplja i zapljutae po njima, Vilenjaci viknue na svom neobicnom
jeziku, te Roran, pri mutnoj svetlosti rane zore, vide kako se strele i koplja obrcu i bezopasno zarivaju
u zemlju, Dodue, ne sve strele i sva koplja. J edan covek iza njega ocajnicki kriknu i Roran zacu
kloparanje oklopa kada ljudi i Urgali pocee da poskakuju u stranu kako bi izbegli oborenog ratnika.
Roran se nije osvrtao, niti su on i oni oko njega usporili svoj bezglavi nalet ka bedemima, J edna strela
pogodi tit koji je drao iznad glave. Gotovo da nije osetio njen udarac. Kada stigoe do zidina,
pomerio se u stranu i viknuo: Merdevine! Mesta za merdevine!" Ljudi se razdvojie kako bi
omogucili Urgalima koji su nosili merdevine da se probiju. Merdevine behu toliko dugacke da su Kuli
morali da se koriste i tapovima sacinjenim od povezanih debala kako bi ih odgurnuli i uspravili. Cim
su merdevine dotakle bedem, povile su se ka unutra pod sopstvenom teinom, te se gornje dve trecine
priljubie uz ravan kamen i pocee da klize s jedne strane na drugu, preteci da ce se sruiti, Laktajuci
se, Roran se provukao kroz svoje ljude kako bi zgrabio za ruku vilenjakinju Otijaru. Besno ga je
pogledala, ali on nije mario za to. Dri lestve uspravljene!", viknuo joj je. Ne daj da ih vojnici
odgurnu!" Klimnuvi mu, stala je da baje na drevnom jeziku sa ostalim vilenjacima. Okrenuvi se,
Roran pohita nazad ka zidu. J edan vojnik vec bee poceo da se vere uz najblie lestve. Roran ga je
zgrabio za kai i povukao ga dole. J a idem prvi!", rece mu. Cekicaru!" Roran je zabacio tit i poceo
da se penje noseci malj u ruci. Nikada nije voleo visine; to su ljudi i Urgali ispod njega bivali manji,
njegova nelagoda se pojacavala. Taj osecaj se pogorao kad je stigao do dela merdevina koji bee
sasvim priljubljen uz bedem jer vie nije mogao da obavije ake oko precki, niti je mogao da postavi
stopala kako valja - samo je nekoliko centimetara njegovih cizama moglo da stane na neoguljene
grane, pa je morao da se krece veoma paljivo kako se ne bi okliznuo.
Koplje prolete kraj njega, dovoljno blizu da ga oine nalet vazduha. Opsovao je i nastavio da
se vere.
Kad ga je od grudobrana razdvajao jedva metar, neki vojnik plavih ociju sagnuo se preko ruba
i zagledao se u njega.
Buuu!", dreknu Roran, te vojnik odstupi trgavi se. Pre nego to se povratio, Roran se
uspentrao na vrh merdevina, preskocio grudobran i spustio se na prolaz koji se pruao povrh bedema.
Vojnik kojeg je preplaio stajao je ispred njega dreci kratak mac. Okrenuo je glavu u stranu
dovikujuci neto skupini vojnika u donjem delu zida.
Roranu je tit i dalje bio na ledima, pa je zamahnuo maljem ka covekovom zglobu. Znao je da
ce se bez tita teko odbraniti od uvebanog macevaoca: najsigurnije je bilo da razorua protivnika
najbre to moe.
Vojnik je video ta smera, pa je odbio udarac. Potom je ubo Rorana u stomak.
Ili je bar pokuao. Eragonove cini zaustavie secivo na nekoliko centimetara od Roranovog
trbuha. Roran iznenadeno zabrunda, te odbi otricu u stranu i smrska coveku mozak trima hitrim
zamasima.
Ponovo je opsovao. Lo pocetak.
Sa obe strane zida, ostali Vordeni su pokuavali da se prebace preko grudobrana. Tek poneki
je uspeo. Skupine vojnika cekale su ih gore kod gotovo svih merdevina, a i pojacanje je pristizalo na
bedem stepenitem koje je vodilo ka gradu.
Baldor mu se pridruio popevi se istim lestvama, te zajedno potrcae ka balisti kojom su
upravljala osmorica vojnika. Balista je bila postavljena blizu podnoja jedne od mnogobrojnih kula
koje su se uzdizale iznad bedema na rastojanju od ezdesetak metara. Iza vojnika i kule, Roran ugleda
Safirin privid kako leti iznad bedema i bljuje vatru po njemu.

301
Ali vojnici behu pametni: zgrabili su koplja i poceli da ih guraju ka njemu i Baldoru, dreci ih
na odstojanju. Roran je pokuao da dograbi jedno koplje, ali covek koji ga je drao bio je prebrz, te je
zamalo ubo Rorana. J o koji tren i - znao je - vojnici ce savladati i njega i Baldora.
Ali pre nego to se to dogodilo, jedan Urgal se prebacio preko ivice bedema iza vojnika, pa je
spustio glavu i nagrnuo ka njima, vriteci i mauci gvozdenom toljagom koju je nosio u ruci.
Urgal je jednog coveka pogodio u grudi lomeci mu rebra, a drugog u kuk lomeci mu karlicu.
To je moralo da ih onesposobi, ali kada se Urgal probio pokraj njih, obojica ustadoe s kamena kao da
se nita nije dogodilo, te pokuae da ubodu Urgala u leda.
Rorana obuze osecaj potpune propasti. Moracemo da im smrskamo lobanje ili da im
otfikarimo glavurde ako elimo da ih zaustavimo", povikao je ka Baldoru. Dreci pogled na
vojnicima, doviknuo je Vordenima iza njih: Neosetljivi su na bol!"
A gore, nad gradom, Safirina utvara je uletela u jednu kulu. Svi osim Rorana zastadoe kako bi
pogledali, a on je znao ta vilenjaci cine.
Poskocivi napred, ubio je jednog vojnika udarcem u slepoocnicu. Upotrebio je tit kako bi
odgurnuo narednog vojnika u stranu, a onda se naao previe blizu njihovim kopljima da bi im ona
bila od koristi, pa je mogao da ih dokusuri maljem.
Nakon to su on i Baldor pobili ostale vojnike oko baliste, ocajni Baldor ga pogleda i rece:
Vide li ti to? Safira je..."
Dobro je ona." Ali..." Ne brini. Dobro je."
Baldor se pokolebao i prihvatio Roranovo uveravanje, te su zajedno pojurili ka narednoj
skupini vojnika.
Ubrzo potom, Safira, i to prava Safira, pojavila se iznad june strane zidina i poletela ka
tvrdavi, izazvavi radosne poklice medu Vordenima. Roran se namrtio. Trebalo je da ostane skrivena
tokom leta. Frethya. Frethya",hitro je izgovorio sebi u bradu. I dalje je bio vidljiv. Sto mu gromova,
pomislio je.
Okrenuvi se, rekao je: Nazad ka lestvama!"
Zato?", upita ga Baldor rvuci se s jednim vojnikom. estoko urliknuvi, odgurnuo ga je sa
zidina, te on pade u grad. Ne zapitkuj, vec se mici!"
J edan do drugog, probili su se kroz niz vojnika koji ih je razdvajao od merdevina. Bee to
krvav i naporan poduhvat. Baldor je zaradio posekotinu na levoj golenici i gadnu modricu na ramenu,
gde mu je koplje zamalo probilo verinjacu.
Neosetljivost vojnika na bol znacila je da mogu da ih zaustave jedino ubijanjem, a to ne bee
lagan zadatak. To je znacilo i da se Roran nije usudivao da bude milosrdan. Nije mu se jednom desilo
da pomisli da je ubio nekog vojnika, a da se ranjenik vrati i napadne ga dok je on zauzet drugim
protivnikom. Na zidu je vec bilo toliko vojnika da je poceo da se plai da se on i Baldor nece izvuci.
Stigavi do najbliih lestava, rekao je: Tu! Ostani tu!" Baldor se moda i jeste zbunio, ali nije
nita rekao. Sami su odbijali vojnike sve dok se jo dva coveka nisu popela lestvama. Onda je stigao i
treci, i Roran je konacno pomislio da moda ima nade da ce odbiti vojnike i zauzeti taj deo bedema.
Mada je napad bio osmiljen kako bi odvracao panju, Roran nije video razlog da ga prihvati
kao takvog. Ako ce vec rizikovati ivote, mogu da pokuaju i da neto izvuku. Ionako su morali da
raciste bedeme.
Potom zacue razgnevljenog Trna kako urlice, te se crvena adaja pojavi iznad gradevina i
usmeri se ka tvrdavi. Roranu se ucinilo da na zmaju vidi Murtaga s grimiznim macem u ruci.
ta sad ovo znaci?", doviknu Baldor izmedu dva zamaha macem.
To znaci da je igra pocela!", odgovori mu Roran. Spremi se - ovu kopilad ocekuje veliko
iznenadenje!"
Tek to je dovrio recenicu, glasovi vilenjaka nadjacae larmu, sablasni i predivni, u poju na
drevnom jeziku.
Roran se pognuo pred kopljem i zabio kraj malja u stomak jednog vojnika, izbacujuci mu
vazduh iz pluca. Vojnici moda nisu mogli da osete bol, ali ipak su morali da diu. Dok je vojnik
pokuavao da se povrati, Roran mu je oborio odbranu, pa mu je smrskao vrat rubom tita.
Ba kad je hteo da napadne narednog coveka, osetio je kako mu se kamenje trese pod nogama.
Povukao se sve do grudobrana, te je rairio nogu da bi povratio ravnoteu.

302
J edan vojnik bee dovoljno glupav da poleti k njemu ba u tom trenu. Dok je on trcao,
podrhtavanje se pojaca, a onda se vrh zida zatalasa poput zguvanog cebeta i vojnik, s vecinom svojih
saboraca, pade nicice i ne mogade da ustane poto se tlo i dalje treslo.
S druge strane bedemske kule koja ih je razdvajala od glavne urubejnske kapije, dopro je zvuk
cepanja planine. Lepezasti mlazovi vode prsnue uvis, a onda, uz strahovitu buku, bedem iznad kapije
poce da se trese uruavajuci se.
Vilenjaci su i dalje pevali.
Kada se potresi pod njegovim stopalima smirie, Roran potrca kako bi ubio jo tri vojnika pre
nego to ustanu. Ostali se okrenue, te pobegoe niza stepenice koje su vodile u grad.
Roran je pomogao Baldoru da ustane, te viknu: Za njima!" Iskezio sa osetivi ukus krvi.
Moda pocetak i nije bio lo.

***

303
ONAJ TO NE UBIJA...

Stoj!", rece Elva.
Eragon se sledio s nogom u vazduhu. Devojcica mu mahnu da se vrati, pa se on povuce.
Skoci onamo", rece Elva. Pokazala mu je tacku metar ispred njega. Pokraj onih ara."
Cucnuo je, oklevajuci dok je cekao da mu kae da li je vazduh cist.
Udarivi nogom o pod, ozlojedeno je uzdahnula. Necemo uspeti ako ne
bude posvecen. Ne mogu da procenim da li ce te neto povrediti ukoliko ti
stvarno ne namerava da se izloi opasnosti." Uputila mu je osmejak koji ga nimalo nije
uteio. Ne brini, necu dozvoliti da ti se ita desi."
I dalje podozriv, ponovo je stegao noge spreman da poskoci, a onda...
Stoj!"
Opsovavi, mahnuo je rukama kako ne bi pao na deo poda koji bi odapeo iljke skrivene i gore
i dole.
iljci behu vec treca klopka na koju su Eragon i njegovi saborci naili u dugackom hodniku
to je vodio ka zlatnim dverima. Prvu su cinile skrivene jame. Druga behu kamene kocke u tavanici
koje je trebalo da ih smrskaju.
Sada, eto, jo i iljci, slicni onima to ubie Virdena u lagumima ispod Drasne.
Pre toga, videli su kako Murtag ulazi u hodnik kroz otvorena vratanca, ali on nije ni pokuao
da krene za njima bez Trna. Posmatrao ih je nekoliko sekundi, a zatim je nestao u bocnoj odaji u kojoj
su Arja i Blodgarm polomili zupcanike i koturove koricene za otvaranje i zatvaranje glavne kapije u
tvrdavi.
Murtagu ce za popravljanje mehanizma moda trebati jedan sat, a moda i svega nekoliko
minuta. Oni svejedno nisu smeli da odugovlace.
Idi malo dalje", rece Elva.
Eragon se iskezio, ali ucinio je kako mu je rekla.
Stoj!"
Ovoga bi puta pao da ga Elva odostrag nije zgrabila za tuniku.
Malo dalje", rekla je. Potom dodade: Stoj! J o dalje."
Ne mogu", zareao je gubeci strpljenje. Ne mogu bez zaleta." No da se zaleteo, ne bi mogao
da se zaustavi na vreme ako bi Elva utvrdila da mu je skok opasan. ta cemo sad? Ako se iljci
proteu sve do vrata, nikada necemo stici do njih." Vec im bee palo na pamet da upotrebe carolije
kako bi preleteli preko klopke, ali odapele bi ih verovatno i najslabije cini, bar je Elva tako tvrdila, pa
nisu imali izbora do da joj veruju.
Moda je klopka namenjena nekom zmaju", rece Arja. Ako je dugacka svega metar ili dva,
Safira i Trn bi mogli da je prekorace a da je i ne primete, no ako je dugacka tridesetak metara,
zasigurno ce ih capiti."
Nece ako je preskoim, rece Safira. Tridesetak metara nije velika razdaljina.
Eragon je razmenio zabrinute poglede sa Arjom i Elvom. Samo pazi da ti rep ne dotakne
pod", rekao joj je. ,,I nemoj predaleko da skoci da ne bi uletela u neku drugu zamku."
Neu, malecki.
Safira cucnu te se sva zgrci, sputajuci glavu dok se nije nala tridesetak centimetara iznad
kamenog poda. Potom je zarila kande u pod, pa je poskocila niz hodnik otvarajuci krila tek toliko da
moe da se potisne.
Eragon oseti olakanje jer Elva ne rece nita.
Kada je Safira prela dvostruku duinu svoga tela, skupila je krila i spustila se na pod uz
zvonak udarac.
Sve je u redu, rekla je. Krljuti joj zagrebae pod kada se okrenula. Odskocila je, te se ostali
sklonie kako bi joj oslobodili prostor za sletanje pri povratku. Pa?, rekla je. Ko e prvi?
Bila su joj potrebna cetiri okreta kako bi ih sve prenela preko iljaka. Potom nastavie hitrim
trkom, ponovo sa Arjom i Elvom na celu. Nisu vie nailazili na klopke sve dok nisu preli tri cetvrtine
puta do blistavih vrata. Elva se odjednom zatresla i podigla rucicu. Odmah se zaustavie.

304
Neto ce nas preseci nadvoje ako nastavimo", rekla je. Nisam sigurna odakle ce izaci... kroz
zidove, mislim."
Eragon se namrtio. To je znacilo da to to bi trebalo da ih prepolovi poseduje dovoljnu teinu
ili snagu da savlada njihove zatitne cini, to ga nimalo nije ohrabrilo.
ta ako pokuamo da...", poceo je, ali zaustavio se kada je dvadesetoro ljudi u crnim odorama
izalo iz sporednog prolaza kako bi sastavilo stroj pred njima i zaprecilo im put.
Eragon oseti kako mu necije misli prodiru u um cim su neprijateljski carobnjaci poceli da baju
na drevnom jeziku. Otvorivi celjusti, Safira zasu vraceve bujicom pucketavog plamena, ali on samo
prode kraj njih. Barjak na zidu se zapalio, te komadi tkanine, tinjajuci, padoe na pod.
Eragon je podigao odbranu, ali nije uzvracao napad: previe bi vremena potroio savladavajuci
carobnjake jednog po jednog. Zabrinulo ga je i njihovo bajanje: ako su spremni da bacaju cini pre
nego to su preuzeli i njegov um i umove njegovih pratilaca, onda im nije stalo da preive, vec da
zaustave uljeze.
Kleknuo je kraj Elve. Razgovarala je s jednim vracem o necemu vezanom za njegovu kcerku.
J e 1' oni to stoje nad klopkom?", upitao ju je upola glasa.
Klimnula mu je, ne prekidajuci razgovor. Pruivi ruku, pljesnuo je dlanom po podu.
Ocekivao je da ce se neto desiti, ali ipak se trgnuo kada vodoravna metalna ploca, dugacka
deset metara i debela desetak centimetara, izlete iz oba zida uz stranu kripu. Ploce od metala stisnue
carobnjake, te ih presekoe nadvoje poput ogromnih makaza za lim, a onda se, jednako brzo, povukoe
u skrivena leita.
Sve se odigralo toliko naglo da se Eragon zaprepastio. Odvratio je pogled od pokolja pred
njim. Uasne li smrti.
Elva zakrklja kraj njega i srui se onesvecena. Arja ju je uhvatila pre nego to je pala na pod.
Pridravajuci je jednom rukom, pocela je da joj mrmlja na drevnom jeziku.
Eragon se sa ostalim vilenjacima posavetovao o najboljem nacinu za obilaenje klopke.
Zakljucili su da bi bilo najbolje da je ponovo preskoce, kao to su uradili sa iljcima.
Cetvoro ih se popelo na Safiru, koja je ba htela da poleti kada Elva slabanim glasom viknu:
Stoj! Ne radi to!" Safira mrdnu repom, ne pomerajuci se.
Elva se izvukla iz Arjinih ruku, pa se oteturala od nje, savila se i ispovracala. Obrisavi usta
nadlanicom, zagledala se u iskasapljena tela koja leahu pred njima kao da pokuava da ih uree u
pamcenje.
I dalje zureci u njih, kazala je: Postoji jo jedan obarac, na pola puta, u vazduhu. Ako skoci"
- pljesnula je dlanom o dlan uz glasan, otar prasak, te se gadno iskreveljila - seciva ce izaci i s vrha
zida i iz podnoja."
Eragonu je neto zasmetalo. Ali zato bi Galbatoriks pokuao da nas ubije?... Da ti nisi tu",
rekao je gledajuci u Elvu, Safira bi moda vec bila mrtva. Galbatoriks je eli ivu, pa cemu onda sve
ovo?" Pokazao je okrvavljen pod. Cemu ovi iljci i one kamene kocke?"
Moda je", rece vilenjakinja Invidija, ocekivao da ce nas one rupe zarobiti pre nego to
stignemo do ostalih klopki."
,,A moda", ozbiljno rece Blodgarm, zna da je Elva s nama i kakve sposobnosti poseduje."
Devojcica slegnu ramenima. Pa ta onda? Ionako ne moe da me zaustavi"
Eragona obuze jeza. Ne moe, ali ako zna da si tu, moda se uplaio, a ako se uplaio..."
Onda moda stvarno pokuava da nas pobije, dovrila je Safira. Arja odmahnu glavom. Nije
vano. Ipak moramo da ga pronademo." Proveli su citav minut raspravljajuci o najboljem nacinu da
zaobidu seciva, te Eragon rece: ,,A ta ako upotrebim carolije kako bih nas prebacio onamo kao to je
Arja poslala Safirino jaje na Kicmu?" Pokazao je preko leeva.
Bilo bi ti potrebno previe energije, rece Glejdr.
uvajmo snagu za suoavanje s Galbatoriksom, dodade Umarot.
Eragon poce da gricka usnu. Bacivi pogled preko ramena, uznemirio se kada je, daleko iza
njih, ugledao Murtaga kako trci s jedne strane hodnika na drugu. Nemamo mnogo vremena.
Moda bismo mogli da stavimo neto preko zidova kako bismo sprecili seciva da izadu
napolje."
Seciva su zasigurno zaticena madijama", naglasi Arja. Osim togu, nemamo nita cime
bismo ih zaprecili. No? Deo oklopa? Metalne ploce previe su velike i teke. Probile bi se ta god da
postavimo pred njih."

305
Zavladao je muk.
Blodgarm obliza ocnjake i rece: Ne mora ba da bude tako." Okrenuvi se, spustio je mac
pred Eragona, a onda je dao znak i ostalim vilenjacima pod njegovim vodstvom da ucine isto.
J edanaest seciva nalo se pred Eragonom. Ne mogu to da traim od vas", rekao im je. Vai
su macevi..."
Blodgarm ga prekide podigavi ruku, te mu krzno zablista na mekoj svetlosti fenjera. Mi se,
Senkoubico, borimo mislima, a ne telima. Naidemo li na vojnike, moemo od njih da oduzmemo
potrebno oruje. Ako su nai macevi od vece koristi tu, onda bi bilo glupavo da ih zadrimo samo zato
to smo vezani za njih."
Eragon nagnu glavu. Kako ti kae."
Blodgarm potom rece Arji: Potreban nam je paran broj ako elimo da uspemo."
Oklevala je, ali ipak je isukala svoje uzano secivo i spustila ga medu ostale. Dobro porazmisli
o onome to ce uraditi, Eragone", kazala je. O svim ovim macevima ispricane su mnoge price. Bila
bi teta da ih uniti a da time nita ne dobijemo."
Klimnuo joj je i namrtio se pokuavajuci da se priseti Oromisovih lekcija. Umarote, rekao je,
bie mi potrebna vaa snaga.
to je nae, tvoje je, odgovori mu zmaj.
Varka to je skrivala procepe kroz koje su metalne ploce izlazile bee isuvie dobro sazdana da
bi je Eragon probio. To je i ocekivao: Galbatoriks nikada ne bi zanemario takve pojedinosti. S druge
strane, lako je zapazio cini koje su odravale taj privid, pa je pomocu njih mogao da odredi tacan
poloaj i obim otvora.
Nije mogao da proceni koliko duboko metalne ploce seu u procep. Nadao se da ih od zida
deli bar nekoliko centimetara. Ako su postavljene blie, njegova ce zamisao propasti, poto je kralj
zasigurno zatitio metal od spoljnih uticaja.
Prikupivi potrebne reci, Eragon je bacio prvu od dvanaest cini koje je nameravao da upotrebi.
J edan od vilenjackih maceva - ucinilo mu se da bee Laufinov - nestao je uz tih fijuk, kao kada tunika
zalepra kroz vazduh. Pola sekunde kasnije, cvrst udarac zacu se na zidu s njihove leve strane.
Eragon se osmehnu. Da je pokuao da nabije mac do metalne ploce, ishod bi bio daleko
dramaticniji.
Govoreci bre nego ranije, bacio je i ostale cini, uglavivi po est maceva u oba zida; razmak
medu macevima bee metar i po. Vilenjaci su ga napeto smatrali dok je izgovarao cini: ako ih je
gubitak oruja i uznemirio, nisu pokazali.
Eragon na koncu kleknu pokraj Arje i Elve, koje ponovo drahu Dautdert u rukama, te im
rece: Spremite se da potrcite."
Safira i vilenjaci se zgrcie. I dalje dreci zeleni dilit, Arja je rekla Elvi da joj se popne na
leda i objavila: Spremne."
Posegnuvi ispred sebe, Eragon je ponovo pljesnuo po podu.
Zvonak prasak odjeknu sa oba zida i oblaci praine padoe s tavanice reci izmaglicu.
Cim je video da su macevi izdrali, Eragon jurnu napred. Ali tek to je pravio dva koraka,
Elva vrisnu: Bre!"
Zaurlavi od silnog napora, naterao je stopala da potrce bre. Safira je protrcala s njegove
desne strane pognute glave i repa, poput mracne senke na rubu njegovog vidokruga.
Ba kad je stigao do kraja zamke, zacuo je pucanje slomljenog celika, a polom i jezovitu
kripu metala.
Neko vrisnu iza njega.
Okrenuo se bacivi se podalje od te buke, te je video da su svi preli na vreme osim sedokose
vilenjakinje J ele, koja ostade zarobljena izmedu poslednjih nekoliko centimetara dveju metalnih ploca.
Prostor oko nje zatrepta plavom i utom bojom, kao da je sam vazduh poceo da gori, a njeno se lice
izoblicilo od bola.
Flauga!", viknu Blodgarm, te J ela izlete iz metalnih ploca, koje se sklopie uz zvonku jeku.
Potom se uvukoe u zidove uz istu uasnu kripu uz koju su se i pojavile.
J ela se docekala na ruke i kolena pokraj Eragona. Pomogao joj je da ustane, te se iznenadio
videvi da nije povredena. J esi li povredena?", upitao ju je.

306
Odmahnula je glavom. Nisam, ali... ali izgubila sam zatitne cini." Podigavi ruke, zagledala
se u njih zabezeknuta. Stekla sam zatitne cini kad... kad sam bila mlada nego ti sada. Ta seciva su mi
ih unitila."
Srecna si to si iva", rece Eragon. Namrtio se.
Elva slegnu ramenima. Svi bismo pomrli osim njega" - pokazala je na Blodgarma - da vam
nisam rekla da ubrzate."
Eragon zabrunda.
Nastavili su, ocekujuci da ce pri svakom koraku naici na novu zamku. Medutim, ispostavilo se
da u hodniku vie nije bilo prepreka, te stigoe do dveri bez ikakvih nevolja.
Eragon je podigao pogled ka toj gomili blistavog zlata. Vrata je krasila ispupcena ara u vidu
hrastovog stabla u prirodnoj velicini, cija se kronja spajala s korenjem u dnu ocrtavajuci veliku
krunicu oko stabla. Sa obe strane stabla, pri sredini, izvirale su dve debele skupine grana, deleci
prostor unutar krunice na cetvrtine. U gornjoj levoj cetvrtini bee izrezbarena vilenjacka vojska,
naoruana kopljima, kako marira kroz gustu umu. U gornjoj desnoj cetvrtini videli su se ljudi kako
grade zamkove i kuju maceve. U donjem levom polju, Urgali - mahom Kuli - spaljivali su selo
ubijajuci metane. U donjem desnom polju, patuljci su kopali majdane ispunjene draguljima i rudama.
Medu korenjem i granjem toga hrasta, Eragon je zapazio mackodlake i Ra'zake i nekoliko cudnovatih
sitnih bica koja nije mogao da prepozna. Neki zmaj se bee sklupcao u samom sreditu drveta dreci
kraj repa u ustima kao da grize samog sebe. Dveri behu predivno izradene. U drugacijim okolnostima,
Eragon bi rado seo pred njih da ih do kraja dana razgleda.
Ali tada ga je prizor svetlucavih dveri ispunio jezom cim je pomislio na ono to se moda krije
s druge strane. Ako je Galbatoriks tamo, ivoti bi im se mogli zanavek promeniti tako da vie nita ne
bude kao nekada ni za njih, ni za ostatak Alagezije.
Nisam spreman, rece Eragon Safiri.
A kad emo biti spremni?, odgovorila mu je. Zapalacala je jezikom da bi proverila vazduh. I u
njoj je osetio napetost i teskobu. Galbatoriks i ruikan moraju biti ubijeni, a mi smo jedini koji bi to
mogli da uine.
A ta ako ne budemo mogli?
Onda e biti onako kako bude.
Klimnuo joj je, te je duboko udahnuo. Volim te, Safira.
I ja tebe volim, malecki.
Eragon je iskoracio. ,,I ta sad?", zapitao se, pokuavajuci da prikrije nelagodu. Da
pokucamo?"
Prvo pogledajmo da li su otvorena", rece Arja.
Svi se postrojie spremni za borbu. Onda je Arja, sa Elvom pokraj sebe, zgrabila kvaku u
levom delu vrata, spremna da ih povuce.
Cim je to uradila, snop treperavog vazduha se pojavio oko Blodgarma i njegovih deset
vraceva. Eragon vrisnu, a Safira kratko zasikta kao da je stala na neto otro. Vilenjaci kao da nisu
mogli da se pomere u tim snopovima cak im i oci behu nepomicne, zagledane u ono to su gledali kad
su ih cini obuhvatile.
Uz teku tutnjavu, neka vrata u zidu s leve strane naglo se otvorie i vilenjaci krenue k njima
poput povorke kipova koji klize po ledu.
Arja se bacila za njima isturivi nazubljeno koplje kako bi prosekla carolije koje su okovale
vilenjake, ali bila je prespora te nije uspela da ih sustigne.
Letta!", viknu Eragon. Stojte! Behu to najprostije cini kojih je mogao da se seti kako bi
pomogao. Medutim, carolije behu prejake da bi ih slomio, te vilenjaci nestadoe kroz crni otvor i vrata
se zalupie za njima. Eragona obuze ocaj. Bez vilenjaka... Arja je udarila po vratima drkom
Dautderta, te je cak pokuala da pronade rub izmedu vrata i zida vrhom seciva, kao to je ucinila s
vratancima na ulazu, ali zid je delovao cvrsto i neprobojno.
Okrenula se sa izrazom ledenog gneva na licu. Umarote, rekla je, potrebna mi je vaa pomo
da otvorim ovaj zid.
Ne, rece joj beli zmaj. Galbatoriks je zasigurno dobro skrio tvoje saborce. Potraga za njima
samo bi nam iscrpla energiju i dovela nas u jo veu opasnost.
Arjine iskoene obrve jo se vie natutie. Ali onda mu idemo naruku, Umarot-elda. On i eli
da nas razdvoji i oslabi. Nastavimo li bez njih, Galbatoriks e nas mnogo lake poraziti.

307
Da, malecka. Ali ne misli li da bi jajolomac takoe eleo da krenemo za njima? Moda eli
da od silnog besa i brige zaboravimo na njega, pa da slepo uletimo u jo neku od njegovih klopki.
Zato bi se toliko namuio? Mogao je da zarobi Eragona, Safiru, tebe i ostale Eldunarije, kao
to je zarobio Blodgarma i ostale, ali ipak to nije uinio. Moda to eli da nas iscrpe pre nego to se
suoimo s njim ili pre nego to pokua da nas uniti.
Arja je na tren pognula glavu, a kada je podigla pogled, na licu joj vie nije bilo gneva, bar ne
na povrini; imala je izraz uobicajene obazrivosti. ta bi onda trebalo da uradimo, Ebrithil?
Uz nadu da Galbatoriks nee ubiti Blodgarma i ostale, bar ne odmah, nastaviemo da traimo
kralja. Arja se povinovala, ali Eragonu je bilo jasno da joj je sve to odbojno. Nije mogao da je krivi,
poto se i sam tako osecao.
Kako to da nisi predosetila zamku?", upitao je Elvu priguenim glasom, Smatrao je da zna
odgovor, ali hteo je da ga cuje od nje. Zato to ih nije povredila", rekla mu je. Klimnuo je.
Arja se vratila do zlatnih vrata kako bi ponovo uhvatila kvaku s leve strane. Pridruivi joj se,
Elva je obavila rucicu oko dralja Dautderja.
Izvivi se, Arja poce da vuce, te masivna vrata polako pocee da se otvaraju ka spolja. Eragon
bee ubeden u to da nijedan ljudski stvor ne bi mogao da ih otvori. Cak ih je i Arja, kraj sve svoje
snage, jedva otvorila.
Kada su vrata dodirnula zid, Arja ih je pustila, te su se ona i Elva pridruilo Eragonu ispred
Safire.
S druge strane ogromnog zasvodenog ulaza nalazila se golema, mracna odaja. Eragon nije
mogao da joj odredi velicinu poto su joj zidove skrivalo barunaste senke. Red besplamnih lampi
nasadenih na gvozdene ipke pruao se sa obe strane ulaza, osvetljavajuci areni pod i nita drugo, a
blag odsjaj je dopirao odozgo, s kristala postavljenih po udaljenoj tavanici. Dva reda lampi zavravala
su se vie od sto pedeset metara dalje, blizu podnoja irokog podijuma na kojem bee presto. Na
prestolu je sedela crna prilika, jedina u citavoj odaji, sa isukanim macem na krilu, Oko belog metala
irio se blag odsjaj.
Eragon proguta knedlu, te jo jace stegnu Brisingr. Hitro je protrljao Safirinu vilicu rubom
tita, a ona mu odgovori palacajuci jezikom. Kao da slede precutni dogovor, njih cetvoro krenue
napred.
Cim su se svi obreli u prestonoj dvorani, zlatne se dveri zatvorie za njima. Eragon je to i
ocekivao, ali prasak ga je ipak prepao. Kada je odjek izbledeo u tihoj polutami, ona prilika se
promekoljila na prestolu kao da se budi iz dubokog sna, a onda neki glas - glas kakav Eragon dotad
ne beo cuo, dubok, raskoan, s mnogo jacim zapovednickim prizvukom od onog u Aihadovom,
Oromisovom i Hrotgarovom glasu, glas spram kojeg su cak i vilenjacki glasovi delovali grubo i
neskladno - odjeknu iz dubine prestone dvorane.
Glas im rece: Ah, ocekivao sam va dolazak. Dobro doli u moj dom. Ti pogotovo, Eragone
Senkoubico, a i ti, Safira Svetlokrljuna. Silno eleh da vas upoznam. No drago mi je i to vidim tebe,
Arja, kceri Islanzadina, to se i sama moe Senkoubicom zvati, a i tebe, Elva Blistavocelna. I vas,
naravno, Glejdre, Umarote, Valdre i ostali to doputovaste s njima skriveni. Dugo sam verovao da
mrtvi behu, ali izuzetno mi je drago to nije tako. Dobro doli, svi! Mnogo je tema za razgovor."

***

308
U SREDITU SUKOBA

S ratnicima svoga bataljona, Roran je sa spoljnih zidina Urubejna prokrcio put do ulica. Tamo
zastadoe da se prestroje, a on uperi malj te im viknu: Na kapiju!"
On i nekoliko ljudi iz Karvahola, ukljucujuci i Horsta i Delvina, zauzee celo, te su du
bedema potrcali ka rupi koju vilenjaci napravie
pomocu svojih madija. Dok su trcali, nad glavama su im letele strele, ali niijedna nije bila
usmerena u njih, pa nije cuo da je neko iz njihove skupine povreden.
Naili su na nekoliko desetina vojnika u uzanom prostoru izmedu bedema i kamenih kuca.
Nekolicina je zastala kako bi se borila s njima, ali ostali pobegoe, a cak se i oni to se odvaie na
borbu ubrzo povukoe niz bocne sokake.
Divljacko klanje i osecaj pobede isprva zaslepie Rorana. Medutim, dok su vojnici na koje su
nailazili nastavljali da bee, teskoba poce da mu se iri stomakom, te je poceo da se osvrce mnogo
opreznije, tragajuci za bilo cim to bi mu delovalo drugacije nego inace.
Neto nije bilo u redu. Bio je siguran u to.
Galbatoriks im ne bi dopustio da tako lako odustanu", promrmljao je sebi u bradu.
ta?", zapita ga Albrih, koji je bio tik do njega.
Rekoh da im Galbatoriks ne bi dopustio da tako lako odustanu." Okrenuvi glavu, Roran
doviknu bataljonu: Naculite ui i izotrite pogled! Kladim se da nam je Galbatoriks pripremio pokoje
iznenadenje. Ne smemo dozvoliti da nas uhvati nespremne, je li tako?"
Necemo, Cekicaru!", slono mu viknue, te zalupae orujem po titovima. Svi osim
vilenjaka. Zadovoljno je ubrzao korak, osmatrajuci krovove.
Uskoro su izbili u ulicu zasutu utom, koja je vodila do nekadanje glavne gradske kapije. Od
nje bee ostala samo zjapeca rupetina, pri vrhu iroka
stotinak metara, puna obruenog kamenja. Kroz otvor su hrlili Vordeni i njihovi saveznici -
ljudi, patuljci, Urgali, vilenjaci i mackodlaci - boreci se rame uz rame prvi put u povesti.
Strele su pljutale po vojsci koja je nadirala u grad, ali vilenjacke carolije su sprecavale
smrtonosne strelice da im nanesu povrede. No to nije vailo i za Galbatoriksove vojnike: Roran je
video kako neki padaju pred vordenskim strelcima, mada neki jesu imali zatitu od strela. Pretpostavio
je da su to Galbatoriksovi miljenici.
Kada se njegov bataljon pridruio vojsci, Roran je primetio J ormundura kako jae u masi
ratnika. Roran mu doviknu pozdrav, a on mu uzvrati istom merom. Cim stignemo do edrvana" -
pokazao je macem ka velikom, kitnjastom vodoskoku koji se uzdizao u dvoritu nekoliko stotina
metara ispred njih - povedi svoje ljude nadesno. Ocistite juni deo grada, a onda cemo se ponovo
videti kod tvrdave!"
Roran mu naglaeno klimnu kako bi ga J ormundur video. Razumeo!"
Osecao se bezbednije poto su se ponovo obreli u drutvu ostalih ratnika, mada ga je i dalje
mucila teskoba. Gde li su?, zapitao se gledajuci u puste ulice. Galbatoriks je navodno citavu svoju
vojsku okupio u Urubejnu, ali Roran jo nije video naznake vojne sile. Na zidinama je bilo izne-
nadujuce malo vojnika, a i oni to behu tamo pobegoe pre nego to je trebalo.
Mami nas da zaemo dublje, sinu Roranu. Bio je sasvim uveren u to. Sva je to predstava
osmiljena da nas zavara. Ponovo privukavi J ormundurovu panju, viknuo je: Neto nije u redu!
Gde su im vojnici?"
Namrtivi se, J ormundur se okrenuo kako bi porazgovarao s kraljem Orinom i kraljicom
Islanzadi, koji dojahae do njega. Bee to cudan prizor, poto je na Islanzadinom levom ramenu sedeo
beli gavran, zakacivi kando za njen zlatni oklop.
Vordeni su i dalje marirali, zalazeci sve dublje u Urubejn.
ta nije u redu, Cekicaru?", zaurla Nar Garzvog probivi se do Rorana.
Roran je bacio pogled ka glavatom Kulu. Nisam siguran. Galbatoriks je..."
Zaboravio je ta je hteo da kae kada se rog oglasio izmedu gradevina ispred njih. Svirao je
citav minut priguenim, zloslutnim tonom zbog kojeg se Vordeni zaustavie, zabrinuto se osvrcuci oko
sebe.

309
Roranu zadrhta srce. To je to", rekao je Albrihu. Okrenuo se i mahnuo maljem pokazujuci ka
toj strani ulice. Svi onamo!", povikao je. Zavucite se izmedu zgrada i pronadite zaklon!"
Njegovom bataljonu je trebalo vie vremena da se iskobelja iz kolone ratnika nego da joj se
pridrui. Iznerviran, Roran je nastavio da vice, pokuavajuci da ih natera da ubrzaju. Bre, pseta
otegnuta! Bre!"
Rog se ponovo oglasio, te Jormundur konacno naredi da se citava vojska zaustavi.
Roranovi ratnici vec behu na sigurnom, ugurani u tri ulice, gde se nabie iza zgrada cekajuci
naredenja. On je stajao kraj jedne kuce s Garzvogom i Horstom i virio iza coka kako bi video ta se
zbiva.
Rog se oglasi jo jednom, a onda bat brojnih koraka odjeknu Urubejnom.
J eza obuze Rorana cim je ugledao strojeve vojnika kako mariraju ka glavnoj ulici iz tvrdave,
hitri i poravnati, neustraivih lica. Pred njima je, na sivom atu, jahao zdepast, plecat mukarac. Nosio
je blistav grudni oklop, ispupcen tridesetak centimetara kako bi mu trbuina stala pod njega. U levoj
ruci je nosio tit sa oslikanom obruenom kulom na ogoljenoj steni. U desnoj je ruci nosio perni
buzdovan koji vecina ljudi ne bi mogla ni da podigne. On je pak njime mahao tamo-amo.
Roran je ovlaio usne. Pretpostavio je da taj covek nije niko drugi do gospodar Barst, a ako je
i polovina onoga to je cuo o njemu bila istinita, Barst nikada ne bi ujahao pravo u suparnicke snage
ukoliko nije sasvim siguran da ce ih unititi.
Roran je dovoljno video. Odgurnuvi se od ugla zgrade, rekao je: Necemo cekati. Kaite
drugima da krenu za nama." Namerava da pobegne, Cekicaru?", zagrme Nar Garzvog. Ne",
odvrati Roran. Nameravam da ih napadnem sa strane. Samo bi budala napala toliku vojsku s cela.
Kreci!" Odgurnuo je Urgala, te je pourio na drugu stranu ulice kako bi zauzeo poloaj ispred svojih
ratnika. Samo bi budala krenula pravo na coveka kojeg je Galbatoriks odabrao za predvodnika svojih
snaga. Dok su se probijali izmedu gusto zbijenih gradevina, Roran zacu kako vojnici klicu: Gospodar
Barst! Gospodar Barst! Gospodar Barst!" Onda poceeda lupaju po tlu pendetiranim cizmama i da
udaraju macevima po titovima.
Sve bolje od boljeg, pomisli Roran, zaalivi zbog toga to se ne nalazi na nekom drugom
mestu.
Potom im i Vordeni uzvratie povicima, ispunjavajuci vazduh klicanjem u slavu Eragona i
J ahaca, te po gradu odjeknue udarci metala i krici ranjenika.
Kada je procenio da se njegov bataljon nalazi na sredini carske vojske, Roran je naredio
vojnicima da skrenu i da podu u pravcu neprijatelja. Drite se jedni drugih", naredio im je.
Sastavite zid od titova i, ta god radili, titite vraceve."
Ubrzo su spazili gusto zbijene vojnike na ulici, mahom kopljanike, kako se vuku ka popritu
bitke.
Nar Garzvog ispusti krvolocan urlik. To ucinie i Roran i ostali ratnici iz bataljona, te svi
pojurie ka neprijateljskom stroju. Vojnici kriknue; medu njima zavlada panika dok su bre-bolje
pokuavali da se povuku, gazeci sopstvene saborce ne bi li napravili mesta za borbu.
Urlicuci, Roran se bacio na prvi red ljudi. Krv iknu svuda oko njega kada je poceo da vitla
maljem. Osecao je kako se pod njim savijaju metal i kosti. Vojnici behu toliko zbijeni da su bili
gotovo bespomocni. Ubio ih je cetvoricu pre nego to je jedan stigao da zamahne macem k njemu.
Roran ga
je odbio titom.
Na rubu ulice, Nar Garzvog je oborio estoricu ljudi jednim jedinim zamahom toljage. Vojnici
odmah pocee da ustaju, ne obracajuci panju na povrede koje bi ih osakatile da su mogli da osete bol,
te ih Garzvog ponovo udari, pretvarajuci im tkivo u kau.
Roran nije bio svestan nicega sem ljudi pred sobom, teine malja u ruci i klizave okrvavljene
kaldrme pod stopalima. Lomio je, lupao, poginjao se i gurao, urlao i vikao, i ubijao, ubijao, ubijao, sve
dok, iznenaden, nije zamahnuo uprazno. Oruje mu se odbilo o tlo, kaldrma prsnu na sve stranu i
bolan grc mu prostruja kroz ruku.
Roran odmahnu glavom da bi odagnao ratoborni zanos: uspeo je da se probije kroz citavu
gomilu vojnika.
Obrnuvi se, video je da se vecina njegovih ratnika i dalje bori s vojnicima levo i desno od
njega. Ponovo urliknuvi, bacio se nazad u sukob.

310
Tri ga vojnika opkolie: dvojica s kopljima i jedan s macem. Roran je nasrnuo na coveka s
macem, ali okliznuo se ugazivi u neto meko i vlano. Pri padu je zamahnuo maljem ka glenjevima
najblieg coveka. Vojnik je odskocio, spreman da obrui mac na Rorana, a jedan vilenjak je poskocio
napred i obezglavio svu trojicu pomocu dva hitra zamaha.
Bee to, zapravo, ona vilenjakinja s kojom je razgovarao ispred gradskih zidina; sada je bila
isprskana krvavim prugama. Pre nego to je uspeo da joj zahvali, poletela je napred, te je munjevito
posekla jo nekoliko vojnika.
Videvi ih na delu, Roran je zakljucio da svaki vilenjak vredi kao petorica ljudi, ne racunajuci
njihovu vetinu bacanja cini. to se pak Urgala tice, prosto se trudio da im se sklanja s puta - pogotovo
Kulima. Cinilo mu se da oni i ne razlikuju prijatelje i neprijatelje kada se zanesu, a pride su bili toliki
da im se lako moglo desiti da nekoga nehotice ubiju. Video je kako je jedan od njih smodio nekog
vojnika, stisnuvi ga izmedu svoje noge i zida neke zgrade, a da to nije primetio. Potom je video Kula
kako, okrecuci se, odseca glavu vojniku nenamernim zamahom tita.
Borbe su trajale jo nekoliko minuta. Naposletku oko njih ostadoe jedino mrtvi vojnici.
Obrisavi znoj sa cela, Roran je pogledao niz ulicu. Podalje ka gradu, video je vojnike vojske
koju su unitili kako nestaju izmedu kuca; trcali su da bi se to pre pripojili drugom delu
Galbatoriksove vojske. Palo mu je na um da krene za njima, ali glavno poprite bitke bee na rubu
grada, pa je hteo da se stuti nad vojnike odostrag i da im razbije redove.
Ovamo!", viknuo je podiuci malj, te se dade niz ulicu.
Strela mu se zari u tit, pa on podie pogled i spazi obris nekog coveka kako se sputa iza vrha
oblinjeg krova.
Kada je, probivi se izmedu zbijenih kuca, izronio na cistinu ispred unitene glavne kapije
Urubejna, zatekao je takav mete da se pokolebao, ne znajuci ta da cini.
Dve vojske su se toliko pomeale da nije bilo moguce odrediti gde su im strojevi i linije, pa
cak ni gde je sam bojni front. Grimizne tunike behu ratrkane po citavom trgu - ponegde usamljene,
ponegde u vecim skupinama a sukob se prelio i u sve okolne ulice, te se Roranu ucinilo da je vojska
pocela
da se iri ka rubovima poput nekakve mrlje. Medu borcima koje je ocekivao, spazio je i
skupine macaka - obicnih macaka, ne mackodlaka - kako napadaju vojnike, to bee svirep i straan
prizor kakav nikada video nije. Znao je da macke slede naredenja mackodlaka.
Nasred trga, gospodar Barst je sedeo na sivom atu, a njegov ogroman zaobljen grudni oklop
presijavao se pod odsjajem vatri koje su gorele u okolnim kucama. I dalje je mahao buzdovanom bre
od ma kog coveka, te bi svakim udarcem usmrtio bar jednog Vordena. Strele odapete ka njemu
nestajale su u oblaccima sivkastonarandastog plamena, macevi i koplja odbijali su se od njega kao da
je sazdan od kamena, a cak ni snaga Kula u punom naletu nije bila dovoljna da ga obori s njegovog
pastuva. Roran je zapanjeno posmatrao kako, laganim zamahom buzdovana, taj covek u oklopu gnjeci
mozak jednog Kula, kako mu lomi rogove i lobanju bez po muke, kao da lomi ljusku jajeta.
Roran se namrtio. Kako moe biti toliko snaan i brz? Posredi ocigledno behu madije, ali i te
madije su morale imati izvor. Na Barstovom buzdovanu i oklopu nije bilo dragulja, a Roran nije
smatrao da Galbatoriks napaja Barsta energijom iz daljine. Roran se prisetio razgovora koji je vodio sa
Eragonom
noc pre nego to su spasli Katrinu iz Helgrinda. Eragon mu je tada kazao da se ljudsko telo u
biti ne moe izmeniti tako da dobije brzinu i snagu vilenjaka, cak ni ako je posredi telo J ahaca, te da je
ono to su zmajevi uradili Eragonu tokom Proslave zakletve u krvi bilo utoliko neverovatnije.
Galbatoriks nije mogao tako da preobrazi Barsta, te se Roran ponovo zapitao gde li se to nalazi izvor
Barstove neprirodne moci.
Zategavi uzde, Barst obrnu konja. Svetlost koja je prela preko njegovog zaobljenog oklopa
privukla je Roranovu panju.
Roranu se usta osuie i ocaj se javi u njemu. Koliko je on cuo, Barst nije covek koji bi imao
trbuinu. On ne bi dozvolio sebi da se otrombolji, niti bi Galbatoriks izabrao takvog coveka da mu
brani Urubejn. J edino objanjenje koje je imalo smisla bee to da je Barst privezao Eldunari uz telo,
ispod neobicno oblikovanog grudnog oklopa.
Ulica se potom zatresla i rascepila i mracna se pukotina pojavila ispod Barsta i njegovog
paripa. Rupa bi ih sasvim progutala, pa bi jo i ostalo mesta oko njih, ali njegov konj je ipak ostao da
lebdi u vazduhu kao da mu kopita i dalje cvrsto stoje na tlu. aren venac zatitra oko Barsta poput

311
oblaka sastavijenih od iscepkanih duga. Od njega su se naizmenicno irili talasi toplote i hladnoce, a
Roran ugleda i kako ledeni pipci puze iz zemlje kao da ele da sputaju konja obavivi mu se oko nogu.
Medutim, led nije okovao konja, niti su ostale carolije uticale na tog coveka i njegovog ata. Barst ju
ponovo zategao uzde i poterao konja napred, ka skupini vilenjaka koji su stajali kraj oblinje kuce i
bajali na drevnom jeziku. Roran je pretpostavio da su upravo oni bacali cini na Barsta.
Podigavi buzdovan visoko iznad glave, Barst ulete medu vilenjake. Oni se razbeae kako bi
se zatitili, ali uzalud, poto im je Barst rascepio titove i izlomio maceve. Kada je ponovo potegao,
buzdovan je smrskao vilenjaku kao da su im kosti tanane i uplje poput pticjih.
Zato ih njihove zatitne ini nisu sauvale?, zapita se Roran. Zato ne mogu da ga zaustave
mislima? Pa on je samo ljudsko bie, i ima samo jedan Eldunari.
Nekoliko metara dalje, ogroman okrugao kamen pade u more uskomeanih tela ostavljajuci za
sobom jarkocrvenu mrlju, te odskoci ka jednoj zgradi i porui statue iznad ulaza.
Roran se naglo sagnuo i opsovao gledajuci odakle je kamen doao. Video je da su, na drugom
kraju grada, Galbatoriksovi vojnici preuzeli katapulte i ostale ratne naprave postavljene na zidine.
Gaaju sopstveni grad, pomislio je. Gaaju sopstvene ljude!
Zgroeno zareavi, okrenuo se od trga, usmeren ka unutranjosti grada. Tu ne pomaemo!",
doviknuo je svom bataljonu. Ostavite Barsta ostalima. Idemo u onu ulicu tamo!", pokazao je nalevo.
Probicemo se do bedema, pa cemo tamo zauzeti busiju!"
Nije cuo odgovor svojih ratnika, ako ga je bilo, poto je vec bio u pokretu. Iza njega, jo jedan
kamen pade na vojsku izazvavi jo bolnih vrisaka.
Ulica koju je Roran odabrao bila je prepuna vojnika, ali i vilenjaka i mackodlaka, koji behu
zbijeni ispred ulaza u eirdijsku radnju; upinjali su se da odbiju silne neprijatelje. Vilenjaci neto
viknue i desetak vojnika pade na tlo, ali ostali su i dalje stajali.
Uronivi medu vojnike, Roran se ponovo predao krvavom borbenom zanosu. Poskocio je
preko jednog sruenog vojnika i obruio malj na kacigu nekog coveka okrenutog ledima. Uveren da ga
je ubio, Roran je titom odgurnuo narednog vojnika i ubo ga krajem malja u vrat lomeci mu kosti.
Delvina su pogodili kopljem u rame, pa je pao na koleno uz bolan krik. Mauci maljem bre
nego inace, Roran je oterao kopljanika kako bi Delvin izvukao oruje iz sebe i ustao.
Povuci se", rece mu Roran.
Delvin odmahnu glavom iskezivi zube: Necu!"
Nazad, sunce ti kalajisano! To je naredenje!"
Delvin opsova, ali ipak ga poslua, te Horst zauze njegovo mesto. Roran je zapazio da kovacu
krvare posekotine na rukama i nogama, ali one ga, izgleda, nisu ometale pri kretanju.
Izbegavi zamah necijeg maca, Roran stupi napred. Ucinilo mu se da je cuo blago fijukanje iza
sebe, a onda mu u uima zazvoni nekakva grmljavina, zemlja se zavrte oko njega i mrak mu pade na
oci. Probudio se s bolom u glavi. Ugledao je nebo, jarko pri izlasku sunca, i mracnu unutranjost
nadvijene litice. Bolno zabrundavi, nekako se uspravio. Leao je u podnoju spoljnog bedena, pokraj
krvavih ostataka kamena izbacenog iz katapulta. Izgubio je tit i malj, to ga je odmah zabrinulo i
pomelo. Dok je on pokuavao da se sabere, petorica vojnika pojurie k njemu, te ga jedan od njih
ubode kopljem u grudi. iljak ga je gurnuo ka zidu, ali nije mu probuio kou.
Dr'te ga!", viknue vojnici, te Roran oseti kako ga necije ruke grabe za ruke i noge. Poceo
je da se koprca pokuavajuci da se istrgne, ali jo je bio slab i dezorijentisan, a bilo je previe vojnika
da bi mogao da ih savlada. Vojnici ga odjednom ispustie i Roran ugleda crnokosu enu kako krece
ka njima, vitlajuci macem vetinom oprobane ratnice. Za nekoliko sekundi, ubila je petoricu ljudi,
mada joj je jedan od njih naneo plitku posekotinu du leve butine. Potom mu je pruila ruku i rekla:
,Cekicaru." Uhvativi je za podlakticu, video je da joj zglob, na mestu koje nije pokrivala izlizana
oklopna manetna, prekriven oiljcima, kao da je igosana ili iibana do kosti. Iza te ene je stajala
devojka bledog lica u oklopu skrpijenom od razlicitih delova i decko koji naizgled bee godinu ili dve
mladi od devojke. Ko ste vi?", upitao je ustajuci. enino lice bee veoma upecatljivo: iroko, jakih
kostiju, preplanulo i ogrubelo kao u nekoga ko ivot mahom provodi napolju. Samo sam u prolazu",
rekla mu je. Cucnuvi, podigla je jedno koplje i dala mu ga. Blagodarim." Klimnula mu je, te ona i
njeni mladi saputnici otrcae medu zgrade zaputivi se dublje u grad. Roran je pola sekunde zacudeno
zurio za njima, a onda se pribrao i pourio niz ulicu kako bi se pridruio svom bataljonu.

312
Ratnici ga docekae uz zaprepacene poklice te, ohrabreni, napadoe vojnike s novom
estinom. Medutim, kada je zauzeo mesto medu ostalim ljudima iz Karvahola, otkrio je da je kamen
koji ga je pogodio ubio Delvina. Njegova tuga ubrzo je prerasla u gnev, pa se borio ece nego ranije,
reen da to pre okonca bitku.

***

313
IME NAD IMENIMA

Uplaen ali odlucan, Eragon je krenuo napred sa Arjom, Elvom i Safirom, uputivi se ka
podijumu na kojem je Galbatoriks oputeno sedeo na svome prestolu.
Razdaljina bee povelika, dovoljno velika da Eragon prouci nekoliko strategija i mnoge
odbaci kao nesvrsishodne. Znao je da im snaga nece biti dovoljna da poraze kralja: bice im potrebna i
prepredenost, a to bee neto to mu je, smatrao je, najvie nedostajalo. No nisu imali izbora do da se
suoce s Galbatoriksom.
Dva niza svetiljki to su vodila ka podijumu behu dovoljno razmaknuta, pa su njih cetvoro
hodali jedno uz drugo. Eragonu je to odgovaralo, poto je znao da ce Safira moci da se bori pokraj njih
ako zatreba.
Dok su se pribliavali prestolu, Eragon je nastavio da proucava odaju. Ucinilo mu se da je to
cudnovata odaja za prijem kraljevskih gostiju. Prostorija je, izuzev osvetljene staze pred njima, bila
skrivena neprobojnom tamom, mracnija cak i od dvorana patuljaka pod Trondhimom i Farden
Durom, a u vazduhu je visio suvonjav, opojan miris koji mu se cinio poznatim, mada nije znao odakle.
Gde je ruikan?", upitao je priguenim glasom.
Safira je onjuila vazduh. Oseam njegov miris, ali ne ujem ga.
Elva se namrtila. Ja ga pak ne osecam."
Kada ih je od podijuma delilo desetak metara, svi se zaustavie. Iza prestola su visile debele
crne zavese od barunaste tkanine, ireci se sve do tavanice.
Senka je skrivala Galbatoriksovo lice. Onda se nagnuo ka svetlosti, te ga Eragon ugleda. Lice
mu je bilo izdueno i suvonjavo, sa uvucenim celom i otrim nosom. Oci mu behu cvrste poput
kamena, s malim beonjacama. Usne mu behu tanke i iroke, blago povijene na rubovima, a nosio je i
kratko potkresanu bradu i brkove koji, kao i njegova odeca, behu potpuno crni. Delovao je kao covek
u cetvrtoj deceniji: jo na vrhuncu snage, ali ipak blizu pocetka njenog opadanja. Na celu i oko nosa
imao je bore, a njegova preplanula koa delovala je tanano kao da je citave zime jeo samo zecje meso i
repu. Ramena mu behu iroka i miicava, a struk uzan.
Na glavi je nosio krunu od crvenkastog zlata, ukraenu raznim draguljima. Kruna je delovala
staro, starije i od same dvorane, pa se Eragon zapitao da li je nekada pripadala kralju Palansaru,
mnogo stotina godina ranije.
Galbatoriksu je u krilu leao mac. Bee to mac J ahaca - to bee ocigledno, iako Eragon takav
nikada video nije. Secivo, balcak i nakrsnica behu mu potpuno beli, a dragulj u jabuci bee proziran
poput gorskog potoka. Neto je u tome macu onespokojilo Eragona. Sama njegova boja, nepostojeca
boja,
podsecala ga je na kost izbledelu na suncu. Bee to boja smrti, a ne ivota, mnogo opasnija od
bilo koje nijanse crne, cak i od one najcrnje.
Galbatoriks ih je sve osmotrio otrim pogledom, ne trepcuci. Dakle, dodoste da me ubijete",
rekao je. Hocemo li poceti, onda?" Podigao je mac i rairio ruke u znak dobrodolice.
Eragon je rairio noge i podigao mac i tit. Kraljev poziv ga je uznemirio. Poigrava se nama.
I dalje se dreci za Dautdert, Elva je krocila napred i pocela da govori, Medutim, iz usta joj
nije izlazio nikakav glas, te je, uznemirena, pogledala Eragona.
Eragon je pokuao da joj dodirne um, ali nije mogao da joj oseti misli -Elva kao da vie nije
bila u odaji s njima.
Galbatoriks se nasmeja, vrati mac na krilo i zavali se na prestolu. Zar si zaista verovala da
nisam svestan tvojih sposobnosti, dete? Zar si zaista mislila da ce me onesposobiti tom tricavom,
providnom smicalicom? Ne sumnjam ja da bi me tvoje reci povredile, ali najpre bih morao da ih
cujem." Bledemu se usne izvie u opak, neveseo osmeh. Kakva ludost. I ovo je va plan? Devojcica
koja ne moe da govori ukoliko joj ja ne dozvolim, dilit podesniji za ukraavanje zida nego za boj i
zbirka Eldunarija koji su, od starosti, vec napola sili s uma? Tsk-tsk... Mislio sam da si pametnija,
Arja. I ti, Glejdre, ali pretpostavljam da su ti osecanja pomutila razum poto sam upotrebio Murtaga
kako bih ubio Oromisa."
Obracajuci se Eragonu, Safiri i Arji, Glejdr rece: Ubijte ga. Zlatni je zmaj bio sasvim smiren,
ali upravo je ta smirenost odavala bes koji mu je nadvladao sva ostala osecanja.

314
Eragon je hitro razmenio poglede sa Arjom i Safirom, te njih troje krenue ka podijumu, a
Glejdr, Umarot i ostali Eldunariji napadoe Galbatoriksa mislima.
Tek to je Eragon nacinio nekoliko koraka, kralj ustade sa svog barunastog sedita i viknu.
Rec je odjeknula Eragonovim mislima, te mu se ucinilo da mu je svaki deo bica zatreperio kao da je
on instrument na kojem je svirac zategao icu. Uprkos snanoj reakciji, Eragon nije uspeo da zapamti
tu rec: izbledela mu je u glavi, ostavljajuci za sobom jedino spoznaju o svome postojanju i dejstvu.
Galbatoriks je izgovorio jo nekoliko reci, ali nijedna nije imala isti uticaj, a Eragon bee
previe oamucen da bi spoznao njihovo znacenje. Kada je poslednja fraza napustila kraljeve usne,
neka sila je cepala Eragona zaustavivi ga usred koraka. Vrisnuo je od iznenadenja. Pokuao je da se
pomeri, ali telo kao da mu bese okovano kamenom. J edino je mogao da die, gleda i, kao to je vec
otkrio, da govori.
Nita mu nije bilo jasno: njegove zatitne cini trebalo je da ga odbrane od kraljevih madija.
Kako to da se osecao kao da visi na rubu bezdana?
Pokraj njega, Safira, Arja i Elva delovale su jednako nepokretno.
Razjaren lakocom kojom ih je kralj onesposobio, Eragon je pripojio misli sa Eldunarijima, koji
su nasrtali na Galbatoriksovu svest. Osetio je da su naili na otpor mnotva drugih umova - behu to
zmajevi koji su itali, kretali i urlikali sumanutim, izbezumljenim horskim glasovima ispunjenim
tolikim bolom i tugom da Eragon poeleo da se izvuce odatle da ga ne bi uvukli u svoje ludilo. I oni
behu snani, kao da su svi veliki kao Glejdr ili cak veci od njega.
Suparnicki zmajevi sprecavali su ga da neposredno napadne Galbatoriksa. Kad god bi se
Eragonu ucinilo da je dodirnuo kraljeve misli, jedan od porobljenih zmajeva okomio bi se na njegov
um, sve vreme sikcuci, te bi ga naterao da se povuce. Borba s tim zmajevima bee teka zbog njihovih
podivljalih i nepovezanih misli; nisu se dali pokoriti kao to se pobesneli vuci ne bi dali obuzdati. Uz
to, bilo ih je previe, mnogo vie od onih koje J ahaci sakrie u Kripti dua.
Pre nego to je bilo koja strana zadobila prednost, Galbatoriks, koji kao da ostade netaknut
tom nevidljivom borbom, rece: Dodite, decice moja, da upoznate nae goste."
Decak i devojcica ukazae se iza prestola, te stadoe s kraljeve desne strane. Devojcica je
imala oko est leta, a decak osam ili devet. Prilicno su licili jedno na drugo, te je Eragon pretpostavio
da su brat i sestra. Oboje behu u odeci za spavanje. Devojcica se cvrsto drala za decakovu ruku,
napola se skrivajuci iza njega, a decak je delovao preplaeno ali odlucno. Dok se borio s
Galbatoriksovim Eldunarijima, Eragon je osetio misli te dece - osetio je njihovu uasnutost i
zbunjenost i znao je da su ta deca stvarna.
Nije li preslatka?", upita Galbatoriks, podigavi devojcicinu bradu svojim dugackim prstom.
Kolike okice, i kakva lepa kosica. A tek to je ovo momce zgodno!" Spustio je aku na decakovo
rame. Obicno se kae da su deca na blagoslov, ali ja ne delim taj stav. Prema mom iskustvu, deca su
svirepa i osvetoljubiva koliko i odrasli. J edino im nedostaje snaga da druge potcine svojoj volji.
Moda cete se saglasiti sa mnom, a moda i necete. No ja znam da se vi, Vordeni, dicite
svojom cestitocu. Sebe vidite kao cuvare pravde, branitelje nevinih - kao da je bilo ko zaista nevin -
kao plemenite ratnike to se bore da isprave drevno zlo. Pa dobro, onda: hajde da stavimo vaa
ubedenja na probu, pa da vidimo da li ste to to tvrdite da jeste. Ukoliko ne prekinete napad, ubicu ovo
dvoje" - protresao je decakovo rame - ,,a ubicu ih i ako me ponovo napadnete... tavie, ako me
ozlovoljite, svakako cu ih ubiti, pa bih vam savetovao da budete ljubazni prema meni." Njegove reci
su prestravile decaka i devojcicu, ali oni nisu pokuali da pobegnu.
Eragon pogleda Arju, te u njenim ocima vide odraz sopstvenog ocaja.
Umarote!, zavapie.
Ne!, zaurla beli zmaj, rvuci se u mislima s drugim Eldunarijem.
Mora da se zaustavi, rece Arja.
Ne.'
Ubie ih, rece Eragon.
Ne! Neemo sada odustati! Dosta, zagrme Glejdr, mladunci su u opasnosti. Jo e vie
mladunaca biti u opasnosti ne ubijemo li jajolomca. Hoe, ali ovo nije trenutak za to, rece Arja.
Saekaj malo, pa emo nai naina da ga napadnemo tako da ne rizikujemo ivote ove dece.
A ako ga ne naemo?, upita je Umarot. Ni Eragon ni Arja nisu imali odgovor na to pitanje.
Onda emo uraditi kako budemo morali, rece Safira. Mada mu nije bilo drago, Eragon je znao da je

315
ona u pravu. Nisu mogli da stave dvoje dece ispred citave Alagezije. Ako budu mogli, space decaka i
devojcicu; ako pak ne budu mogli, ipak ce nastaviti napad. Nisu imali izbora.
Kada Eldunariji i njihov zastupnik Umarot gundajuci prekinue napad, Galbatoriks se
osmehnu: ,,E, tako je vec bolje. Sada moemo da razgovaramo kao kulturna bica i ne moramo da
brinemo o tome ko ce koga ubiti." Pomilovao je decaka po glavi i pokazao mu stepenice koje su vodile
ka podijumu. Sedi." Deca bespogovorno sedoe na najnii stepenik, najdalje od kralja. Galbatoriks
pomeri ruku, rece Kausta" i Eragon kliznu napred, naposletku se naavi u podnoju podijuma sa
Arjom, Elvom i Safirom.
Eragon se i dalje cudio tome to ih zatitne cini nisu odbranile. Prisetio se one reci, koja god
to rec bila, te u njemu poce da se rada uasna sumnja.
Ubrzo se javilo i beznade. Uprkos svim planovima, uprkos svim razgovorima, brigama i
patnjama, uprkos svem rtvovanju - Galbatoriks ih je sputao lagano kao da su tek rodeni macici. A ako
su Eragonove sumnje bile istinite, kralj je bio straniji nego to su oni pretpostavljali. No oni ipak nisu
bili sasvim bespomocni. Umovi jo behu njihovi. J o su, cinilo mu se, mogli da se koriste
carolijama... na ovaj ili onaj nacin.
Galbatoriksov se pogled spustio na Eragona. Dakle, ti si taj to me je toliko nasekirao,
Eragone, sine Morzanov... Odavno je trebalo da se sretnemo. Da ti mati nije bila toliko glupava da te
sakrije u Karvaholu, odrastao bi tu, u Urubejnu, kao dete iz plemicke porodice, uza sve bogatstvo i
dunosti koje to podrazumeva, umesto da traci dane kopajuci zemlju.
Bilo kako bilo, sada si tu i sve ce to konacno biti tvoje. To ti pripada rodenjem, to je tvoje
naslede, pa cu se postarati da sve to dobije." Pomno je osmotrio Eragona, a onda rece: Vie lici na
svoju majku nego na oca. Kod Murtaga vai suprotno. No to i nije mnogo vano. Na koga god ti i tvoj
brat licili, red je da budete u mojoj slubi kao to i vai roditelji behu."
Nikada", rece Eragon stegnute vilice.
Tanan se osmejak pojavi na kraljevom licu. Nikada? Pa, jo cemo videti." Pomerio je pogled.
,,A ti, Safira... Od svih mojih dananjih gostiju, najdrae mi je to tebe vidim. Lepo si mi narasla.
Seca li se ovog mesta? Seca li se moga glasa? Mnoge sam noci proveo pricajuci tebi i ostalim jajima
o kojima sam brinuo onih godina tokom kojih sam se borio za to da sebi osiguram vlast nad
Carstvom."
S-seam se pomalo, rece Safira, te Eragon prenese njene reci kralju. Nije elela neposredno da
razgovara s kraljem, niti bi kralj to dopustio. Van otvorenog sukoba, najbolje su se titili dreci umove
odvojene.
Galbatoriks klimnu. to due ostane medu ovim zidovima, vie ce se prisecati. Ti toga
moda nisi bila svesna u to vreme, ali veci deo svoga ivota provela si u odaji nedaleko od ove. Ovo je
tvoj dom, Safira. Tu pripada. Tu ce sviti sebi gnezdo i sneti jaja."
Safira zakilji, te Eragon oseti cudnu cenju u njoj, pomeanu s rasplamsalim gnevom.
Kralj je nastavio. Arja Drotningu. Sudba, kanda, ima smisla za alu, pa te, evo, vidim tek
sada, mada sam davno naredio da mi te dovedu. Tvoj put bee zaobilazan, ali ipak si dola, i to svojom
voljom. Mnogo mi je to smeno. Tebi nije?"
Arja stegnu usne, odbijajuci da mu odgovori.
Galbatoriks se zakikota. Priznajem da si mi trn u oku vec due vreme Nisi mi zadala onoliko
nevolja koliko onaj nezgrapni nametljivac Brom, ali nisi ni sedela skrtenih ruku. Cak bi se moglo reci
da je sve ovo tvoje maslo, poto si ti poslala Safirino jaje Eragonu. Medutim, ja ti nita ne zameram.
Da nije tebe, Safira se moda ne bi ni izlegla, a ja moda ne bih uspeo da izvucem preostale
neprijatelje iz njihovih skrovita. Na tome ti zahvaljujem.
,,A tu je i Elvica. Devojcica s belegom J ahaca na celu, sa zmajevim igom, obdarena vetinom
da oseca bol drugih i da predoseti sve to ce im tek zadati bol. Koliko li si se ti napatila proteklih
meseci? Sigurno mrzi sve oko sebe zbog njihovih slabosti, pogotovo stoga to si primorana da deli
njihov jad. Vordeni te nisu iskoristili kako valja. J a cu danas okoncati borbe koje su te toliko namucile,
pa vie nece morati da trpi zbog greaka i nesrece drugih. To ti obecavam. Moda ce mi povremeno
zatrebati tvoje vetine, ali inace ce moci da ivi kako ti je volja i konacno ce imati mir."
Elva se namrtila, ali bilo je ocigledno da joj je kraljeva ponuda primamljiva. Eragon je
shvatio da je sluanje Galbatoriksa opasno koliko i sluanje same Elve.

316
Galbatoriks je zastao i poceo da cacka balcak svoga maca obavijen icom, sve vreme ih
posmatrajuci zamagljenim pogledom. Potom je pogledao iza njih, ka tacki u vazduhu u kojoj su
Eldunariji lebdeli skriveni od pogleda, te se natmurio. Prenesi moje reci Umarotu", rekao je.
Umarote! Ponovo imamo nesrecu da se sretnemo. Mislio sam da sam te ubio na Vroengardu."
Umarot mu odgovori, te Eragon poce da prenosi njegove reci: Kae da..." ... da si mu ubio
samo telo", dovrila je Arja.
Pa, to i sam vidim", rece Galbatoriks. Gde su te to J ahaci skrili, i tebe i ove s tobom? Na
Vroengardu? Ili negde drugde? J a i sluge moje revnosno pretraismo ruevine Doru Areabe."
Eragon je oklevao da prenese zmajev utuk, poto je bio siguran da ce ozlovoljiti kralja, ali nije
znao ta bi drugo. Kae da... da taj podatak nikada ne bi svojom voljom podelio s tobom."
Galbatoriksove se obrve spojie iznad nosa. Ma je li? Reci ce on meni, jo kako, hteo - ne
hteo." Kralj lupnu prstima po jabuci bletavobelog maca.
Ovo secivo oduzeh njegovom J ahacu kada sam ga ubio - kada sam ubio Vraela - u kuli straari
to se uzdie nad dolinom Palansar. Vrael je imao svoj naziv za ovaj mac. Zvao ga je Islingr,
Svetlozor. Drim da je Vrangr unekoliko... podesnije ime."
Vrangr je znacilo izopacen", te se Eragon saglasio da to ime bolje pristaje macu.
Potmuo prasak zacu se iza njih, te se Galbatoriks ponovo nasmei. ,,Odlicno. Murtag i Trn ce
nam se uskoro pridruiti, pa cemo poceti kako valja." Neki drugi zvuk ispuni odaju, propracen glasnim
itanjem koje kao da je dopiralo iz razlicitih pravaca istovremeno. Galbatoriks je bacio pogled preko
ramena i rekao: To to ste otpoceli napad ovoliko rano bee nepromiljeno s vae strane. J a sam vec
bio budan, poto ustajem pre zore, ali probudili ste ruikana. On vam je prilicno nabusit kada je
umoran, a kada je nabusit, ima naviku da prodire ljude. Moji su straari odavno naucili da ga ne
ometaju dok se odmara. I vama bi bilo bolje da ste se poveli njihovim primerom." Dok je Galbatoriks
to govorio, zastori iza prestola se pomerie i podigoe ka tavanici. Duboko zaprepacen, Eragon
uvide da su ti zastori zapravo ruikanova krila.
Crna adaja je leala sklupcana na podu, s glavom blizu prestola, stvarajuci svojom telesinom
ogradu previe strmu i previe visoku da bi bilo ko preao preko nje bez carolija. Zmajeve krljuti ne
behu blistave kao Safirine ili Trnove, vec se vie presijavahu mracnim, tecnim odsjajem. Zbog
mastiljave boje, delovale su gotovo neprozirno i odavale utisak snage i cvrstine; Eragon nije imao
takav utisak dok je gledao krljuti drugih zmajeva. ruikan kao da bee pokriven kamenom ili
metalom, a ne draguljima.
Taj zmaj zaista bee ogroman. Eragon je jedva pojmio da ti golemi obrisi pred njima
predstavljaju ivo stvorenje. Ugledavi deo ruikanovog rebrastog vrata, pomislio je da pred sobom
vidi glavni deo zmajevog tela, a kada je ugledao bocnu stranu ruikanovog zadnjeg stopala, pomeao
ju je sa citavom golenicom. Nabor jednog njegovog krila u njegovoj je glavi predstavljao citavo krilo.
Tek kada je, podigavi pogled, zapazio bodlje na vrhu adajine kicme, Eragon je sagledao svu
ruikanovu velicinu. Svaka bodlja bee iroka poput stabla drevnog hrasta, a krljuti koje su ih
okruivale behu debele pola lakta, ako ne i vie.
ruikan je potom otvorio jedno oko i zagledao se u njih. Duica mu bee belicastoplava, boje
gorskih lednika, upadljivo svetla medu crnim krljutima.
Zmajevo golemo iskoeno oko munjevito se pomeri gore-dole, proucavajuci im lica. U
njegovom upiljenom pogledu kao da ne bee nicega sem gneva i ludila, te je Eragon bio ubeden da bi
ih ruikan ubio u magnovenju ako bi mu Galbatoriks dopustio.
Zbog piljenja tog golemog oka i otvorenog zla koje se u njemu krilo, Eragon je poeleo da
pobegne i da se sakrije u neku rupu duboko, duboko pod zemljom. Zamiljao je da se tako sigurno
oseca zec kada naide na neko krupno, zubato stvorenje.
Safira riknu kraj njega, te joj se krljuti du leda zatalasae i podigoe poput nakostreenog
perja.
Umesto odgovora, vatreni snopovi se pojavie u rairenim rupama ruikanovih nozdrva, te i
on riknu, zagluujuci Safiru, i odaja se ispuni tutnjavom slicnom planinskom odronu.
Decica na podijumu ciknue, te se sklupcae i zagnjurie glavice izmedu kolena.
Miran budi, ruikane", rece Galbatoriks, te se crni zmaj utia. Kapak mu se spustio, ali nije
se sasvim sklopio: zmaj je nastavio da ih posmatra kroz procep irok nekoliko centimetara, kao da
ceka pravi trenutak da skoci na njih.

317
Ne svidate mu se", rece Galbatoriks. Ali njemu se niko ne svida... je li tako, ruikane?"
Zmaj frknu, te vazduh proe miris dima.
Eragona iznova obuze beznade. ruikan bi mogao da ubije Safiru jednim udarcem ape. A ma
koliko ta odaja bila golema, ipak je bila premala da bi Safira dugo izmicala ogromnoj crnoj adaji.
Beznade se polako pretvorilo u ogorcen gnev i pocelo da se opire u nevidljivim stegama.
Kako je moguce da si sposoban da sve ovo uradi?", viknuo je, napinjuci svaki miic u telu.
To i mene zanima", rece Arja. Galbatoriksove oci zaiskrie ispod crnih veda. Zar ne pogada
i sama, vilenjakinjice?" Vie bih volela odgovor umesto nagadanja", uzvratila mu je. Pa, dobro. Ali
prvo morate da ucinite neto kako biste znali da je ono to govorim zaista istina. Morate pokuati da
bacite neke cini, oboje, i onda cu vam kazati." Poto ni Eragon ni Arja nita ne rekoe, kralj mahnu
rukom: Hajde, hajde, obecavam da vas necu kazniti. Pokuajte... to je moj zahtev." Arja je prva
pokuala. Thrautha", rekla je otrim, snienim glasom, Eragon je zakljucio da je pokuavala da baci
Dautdert na Galbatoriksa. Medutim, oruje joj ostade stegnuto u ruci. Eragon potom izgovori:
Brisingr!" Mislio je da ce mu spona s macem omoguciti da upotrebi carolije tamo gde Arja nije
mogla, ali na njegovo razocaranje, secivo ostade na svom mestu, presijavajuci se pod priguenim
osvetljenjem svetiljki.
Galbatoriks se jo vie upiljio u njih. Odgovor ti je sada ocit, vilenjakinjice.
Potroio sam dobar deo proteklog veka, ali najzad sam pronaao ono za cim sam tragao: nacin
da upravljam svim vracevima Alagezije. Moja potraga ne bee lagana: vecina bi ljudi odustala ili od
ogorcenosti ili - ako su posedovali potrebno strpljenje - od straha. Ali ja nisam. Bio sam uporan.
Svojim proucavanjem, otkrih ono za cim sam dugo udeo: plocu ispisanu u nekoj drugoj
zemlji, u nekoj drugoj epohi, rukama koje nisu pripadale ni vilenjacima, ni patuljcima, ni ljudima, ni
Urgalima. A na toj ploci bee ispisana jedna rec - ime za kojim su carobnjaci tragali stolecima,
zauzvrat
dobijajuci samo gorko razocaranje." Galbatoriks je podigao jedan prst. Ime nad imenima. Ime
jezika drevnog."
Eragon potisnu psovku. Bio je u pravu. To je onaj Ra 'zak pokuavao da
mi kae, pomislio je, prisetivi se onoga to mu je jedno od tih bubolikih cudovita reklo u
Helgrindu: Gotovo da je pronaao ime... Istinsko ime!" Koliko god obeshrabrujuce bilo to
Galbatoriksovo otkrice, Eragon se cvrsto uhvatio cinjenice da to ime nije moglo da zaustavi ni njega ni
Arju -ni Safiru - da se koriste carolijama ne govoreci drevnim jezikom. To im, dodue, ne bi bilo od
koristi. Kraljeve zatitne cini zasigurno bi odbranile i njega i ruikana od svih cini. No ako kralj nije
znao da je moguce koristiti se cinima i bez drevnog jezika, ili pak znao ali smatrao da oni ne znaju,
mogli I ln ga iznenade i da ga pometu bar na tren, mada Eragon nije bio siguran kako bi im to
pomoglo. Galbatoriks je nastavio: Tom recju mogu da preoblikujem cini lagano, kao to bi neki drugi
carobnjak upravljao prirodnim elementima. Sve ce cini biti podvrgnute meni, mada ja necu biti
podvrgnut njima ukoliko sam to ne odaberem."
Moda i ne zna, pomisli Eragon, te mu neka odlucnost zaiskri u srcu.
Upotrebicu ime nad imenima kako bih pokorio svakog carobnjaka u Alageziji, i niko nece
moci da baci cini bez mog blagoslova, cak ni vilenjaci. Carobnjaci u vaoj vojsci upravo spoznaju tu
istinu. Cim se budu uvukli u Urubejn, dalje od glavne kapije, cini im vie nece delovati kao to bi
trebalo. Neke ce im bajalice odmah propasti, a druge ce se izokrenuti, pa ce uticati na vae ljude
umesto na moje." Galbatoriks nagnu glavu, te mu pogled odluta kao da slua nekoga ko mu neto
doaptava. Vec su se mnogi u vaim strojevima pogubili."
Eragon je morao da potisne poriv da pljune kralja. Nije vano", povikao je, naci cemo drugi
nacin da te zaustavimo."
Galbatoriksa je to, izgleda, zabavilo: Ma nije valjda. Kako? I zato? Porazmisli malo o
onome to govori. Ti bi upropastio prvu priliku da Alagezija doivi istinski mir samo da bi utolio
svoju preteranu glad za osvetom? Dopustio bi carobnjacima da nastave po svome, bez obzira na tetu
koju nanose drugima? Drim da je to mnogo gore od svega to sam ja pocinio. Ali to su samo tvoja
puka nagadanja. Ni najbolji me ratnici medu J ahacima nisu porazili, a ti im nisi ni do ramena. Nikada
nije postojalo ni zrnce nade da ce me zbaciti s prestola. Ni ti, ni bilo ko od vas."
Ubio sam Durzu, a pobih i Ra'zake", rece Eragon. Zato ne bih ubio i tebe?"
,,Ja nisam slab kao oni to mi slue. Pa ti cak ni Murtaga nisi mogao da potuce, a on ti je tek
senka senke. Tvoj otac Morzan bee daleko mocniji od obojice, a cak ni on nije mogao da savlada

318
moju moc. Osim toga", rece Galbatoriks sa svirepim izrazom na licu, grei ako misli da si unitio
Ra'zake. Ona jaja u Dras Leoni ne behu jedina koje sam uzeo od Letrblaka. Imam i druga, skrivena na
drugim mestima. Uskoro ce se izleci, pa ce Ra'zaci ponovo harati zemljom radeci ta im kaem. to se
pak tice Durze, Senke nije teko saciniti, a ionako donose vie nevolja nego koristi. Dakle, decace moj,
nisi ti nita dobio, nita sem lanih pobeda."
Eragon je vie od svega prezirao Galbatoriksovu nadmenost i njegovo oholo nadmocno
dranje. Osetio je poriv da iskali bes na kralju i da baci na njega sva moguca prokletstva, ali zadrao je
jezik za zubima radi sigurnosti decice.
Ima li neko kakvu zamisao?, upitao je Safiru, Arju i Glejdra.
Ne, rece Safira. Ostali su i dalje cutali.
Umarote?
Mislim da bi trebalo da ga napadnemo dok jo moemo.
Citav minut je proao u tiini. Galbatoriks se podnimio i oslonio na lakat sve vreme ih
promatrajuci. Decak i devojcica tiho su plakali kraj njegovih nogu. Iznad njega, ruikanovo oko i dalje
bee usmereno ka Eragonu i njegovoj pratnji poput goleme ledenoplave svetiljke.
Onda zacue kako se vrata odaje otvaraju i zatvaraju i bat koraka coveka i zmaja.
Murtag i Trn ubrzo im se pojavie na vidiku. Zastali su pokraj Safire, te se Murtag naklonio:
Gospodaru." Kralj mu dade znak, te se Murtag i Trn smestie s desne strane prestola.
Zauzimajuci poloaj, Murtag zgroeno pogleda Eragona, a onda sklopi ruke iza leda i zagleda
se u drugi kraj odaje, ne obracajuci panju na njega.
Trebalo vam je vie vremena nego to sam ocekivao", rece Galbatoriks varljivo blagim
glasom.
Ne gledajuci ga, Murtag rece: Kapija je bila otecenija nego to sam mislio, gospodaru, a
zbog cini koje ste bacili na njih, jedva sam ih opravio." Hoce li da kae da sam ja kriv za to to si
aljkav?" Murtag stee vilice. Ne, gospodaru. Samo sam pokuao da vam objasnim. Povrh toga, i deo
hodnika bee... u neredu, pa nas je i to usporilo."
Tako, dakle. Razgovaracemo o tome kasnije, ali trenutno imamo vanijih pitanja. Prvo,
vreme je da nai gosti upoznaju poslednjeg clana nae druine. A i stvarno je vec vreme da malo
osvetlimo dvoranu."
Galbatoriks tresnu macem pljotimice po rukohvatu prestola, te dubokim glasom viknu:
Naina!"
Prema njegovom naredenju, stotine svetiljki blesnue du zidova odaje, oblivajuci je
toplom svetlocu poput sveca. Cokovi i dalje behu u
polumraku, ali Eragon je sada nazirao pojedinosti u njihovom okruenju. Na desetine stubova i
prolaza irilo se po zidovima, a oko njih behu kipovi, slike i pozlacene are. Zlata i srebra bee u
izobilju, a Eragon je ugledao i odsjaj mnotva dragulja. Bee to neopisiva rasko, s kakvom se nije
moglo porediti
cak ni bogatstvo Trondhima ili Elesmere. Nekoliko trenutaka kasnije, zapazio je jo neto:
sivu kamenu plocu, moda granitnu, visoku dva i po metra, s njihove desne strane, iza linije do koje je
malocas dopirala svetlost. Uz nju, u stojecem poloaju, bee okovana Nasuada, odevena jedino u
obicnu belu tuniku. Gledala je u njih razrogacenih ociju; nije mogla da govori poto joj usta behu
zavezana krpom. Izgledala je iscrpljeno i iznureno, ali zdravo. Eragonu je odmah laknulo. Pre toga nije
smeo da se ponada da bi je mogli naci ivu. Nasuada!", viknuo je. J esi li dobro?" Klimnula je.
Da li te je naterao da mu se zakune na pokornost?" Odmahnula je glavom.
Zar stvarno misli da bih joj dozvolio da ti kae i da jesam?", upita ga Galbatoriks.
Pogledavi kralja, video je kako Murtag baca hitar, zabrinut pogled ka Nasuadi, te se zapitao ta bi to
moglo da znaci.
Pa, jesi li?", upita ga Eragon izazivacki.
Slucajno - nisam. Reih da sacekam da se svi okupite. A sada, kada se to desilo, niko nece
otici odavde dok mi se ne zakune na vernost, niti ce otici dok ne saznam njegovo istinsko ime. Zbog
toga i jeste tu. Ne da biste me ubili, vec da biste se naklonili preda mnom kako bismo konacno stavili
tacku na ovu vau poganu pobunu."
Safira ponovo riknu, a Eragon rece: Nikada se necemo predati." No te reci cak i njemu
zazvucae slabano i neuverljivo.

319
Onda ce pomreti", uzvrati mu Galbatoriks pokazujuci ka deci. ,,A tvoj prkos na kraju nece
nita promeniti. Tebi, izgleda, nije jasno da si vec izgubio. Napolju borbe teku na tetu tvojih
prijatelja. Moji ce ih ljudi uskoro primorati na predaju i ovaj ce se rat primaci predodredenom kraju.
Borite se ako hocete. Poricite ono to je ocigledno, ako vam to prija. Ali ta god uradili, necete
izmeniti svoju sudbinu, niti sudbinu Alagezije."
Eragon je odbio da poveruje da ce on i Safira morati da provedu ostatak ivota podnoseci
racune Galbatoriksu. Safira je imala isti stav, te je spojila svoj bes s njegovim, spalivi mu poslednje
ostatke straha i obazrivosti. Eragon rece: Vae weohnata ono vergari, eka thaet otherum." Kunem ti se
da emo te ubiti.
Galbatoriks kao da se nacas ozlojedio, a onda je izgovorio onu rec i jo neke reci na drevnom
jeziku, te se Eragonu ucinilo da je zakletva koju ju upravo izgovorio izgubila smisao, i reci ostadoe da
mu lee u mislima poput ake suvog lica, bez snage da podstaknu ili podstreknu.
Kraljeva gornja usna podrugljivo se izvi: Kuni se koliko hoce. Nijedna te zakletva nece
obavezati dok ja to ne dopustim."
Ipak cu te ubiti", promrmlja Eragon. Bilo mu je jasno da ce, ukoliko nastavi da se opire, deca
izgubiti ivot, ali morao je da ubije Galbatoriksa; ako je cena njegove smrti bila smrti decaka i
devojcice, Eragon je bio spreman da je plati. Znao je da ce prezirati sebe zbog toga. Znao je da ce ga
lica te dece proganjati u snovima do kraja ivota. Ali ako se ne usprotivi Galbatoriksu, sve ce biti
izgubljeno.
Ne ustruavaj se, rece mu Umarot. Sad je pravi trenutak da krene u napad.
Eragon podie glas: Zato nece da se bori sa mnom? Da nisi kukavica? Ili si previe slab da
bi se suocio sa mnom? Da li se zato krije iza ove dece kao preplaena baba?"
Eragone..., rece Arja upozoravajuci ga.
Nisam ja jedini koji je danas doveo decu", odgovori mu kralj produbivi bore na licu.
Nije to isto: Elva je pristala da pode. Ali nisi mi odgovorio na pitanje. Zato nece da se
bori? Zato to toliko dugo sedi na tom prestolu i trpa poslastice u usta da si zaboravio kako se
koristi mac?"
Ne bi ti eleo da se suoci sa mnom, derle jedno", zarea kralj.
Hajde, dokai. Oslobodi me, pa cemo se sukobiti u casnoj borbi. Pokai da si i dalje ratnik
ravan drugima. Ili ivi sa spoznajom da si placljiva kukavica koja ni sa jednim protivnikom ne moe
da se suoci bez pomoci svojih Eldunarija. Sam si ubio Vraela! Zato bi se onda mene plaio? Zato
bi..."
Dosta s tim!", rece Galbatoriks. Obrazi mu se zajapurie. Onda mu se raspoloenje
premetnulo poput kapljice ive i on iskezi zube u stranom osmehu. Lupnuo je zglavcima po
rukohvatu prestola. Nisam ja doao do ovoga prestola prihvatajuci svaki nametnuti izazov, niti sam
ga odrao stupajuci u asne borbe s dumanima. Ono to bi ti tek trebalo da nauci, derle jedno, jeste
da nije vano kako si pobedio, vec da jesi pobedio."
Nisi u pravu. To je i te kako vano", rece mu Eragon.
Podseticu te na to kada mi se bude zaklinjao na vernost. Medutim..." - Galbatoriks lupnu po
jabuci svoga maca- poto vec toliko arko prieljkuje borbu, ispunicu ti zahtev." Iskra nade koju je
Eragon osetio nestade cim je Galbatoriks dodao: Ali nece se boriti sa mnom, vec s Murtagom."
Cuvi te reci, Murtag oinu Eragona gnevnim pogledom.
Kralj je pogladio bradu. Voleo bih da saznam, jednom zasvagda, koji je od vas bolji ratnik.
Boricete se bez madija i Eldunarija, sve dok jedan od vas ne bude morao da prekine borbu. Ne smete
se pobiti, to vam zabranjujem, ali doputam sve sem ubijanja. Ba ce biti zabavno gledati kako se brat
bori protiv brata."
Ne, ne", rece Eragon. Nismo mi braca, vec polubraca. Moj otac bee Brom, a ne Morzan."
Galbatoriks se prvi put iznenadio. Onda mu se rub usana izvi: Pa naravno, trebalo je da znam
- istina ti je ispisana na licu, ako covek bolje pogleda. Time ovaj dvoboj postaje jo zanimljiviji: sin
Bromov protiv sina Morzanovog. Sudba stvarno ima smisla za alu."
Murtag se takode iznenadio. Previe je dobro upravljao svojim licem da bi Eragon mogao da
utvrdi da li ga je taj podatak oduevio ili uznemirio, ali bilo mu je jasno da ga je pomeo. To je i
nameravao. Ako Murtag ostane rasejan, Eragon ce ga lake poraziti. I nameravao je da ga porazi, ma
koliko krvi da su delili.
Letta", rece Galbatoriks, tek ovla pomerivi ruku.

320
Eragon se zatetura kada nestae cini koje su ga sputavale.
Onda kralj rece Ganga aptr", te Arja, Elva i Safira otklizae unazad, ostavljajuci irok
prostor izmedu njih i podijuma. Kralj promrmlja jo nekoliko reci, te se vecina svetiljki u odaji prigui
kako bi deo ispred prestola ostao najosvetljeniji u dvorani.
Hajde sad", rece Galbatoriks Murtagu. Pridrui se Eragonu, pa da vidimo koji je od vas
dvojice vetiji."
S mrkim pogledom u ocima, Murtag se pribliio Eragonu i stao nekoliko metara dalje. Isukao
je Zarok - secivo grimiznog maca delovalo je kao da je vec obliveno krvlju - a onda je podigao tit
spustivi se u polucucanj.
Bacivi pogled ka Safiri i Arji, Eragon ucini isto.
A sad se borite!", viknu Galbatoriks, te pljesnu dlanom o dlan.
Obliven znojem, Eragon krenu ka Murtagu, a Murtag krenu k njemu.

***

321
MIIIMA PROTIV METALA

Roran ciknu i odskoci u stranu kada se dimnjak od cigala sruio na tlo pred njime s telom
jednog od carskih strelaca. Otresao je znoj iz ociju, te je zaobiao telo i gomilu razbacanih cigala,
poskakujuci s jedne cistinice na drugu kao to je nekada skakutao po kamenju pokraj reke Anore.
Bitka je pola naopako. Toliko bar bee ocigledno. On i njegovi ratnici drali su se spoljnog
bedema bar cetvrt sata, odbijajuci vojnike koji su nadirali u talasima, ali potom su dopustili vojnicima
da ih namame nazad medu
zgrade. Kada je pogledao unazad, zakljucio je da to bee greka. Borba po ulicama bee
ocajnicka, krvava i haoticna. Bataljon mu se previe ratrkao, te je samo mali broj njegovih ratnika
ostao u blizini. To mahom behu ljudi iz Karvahola, sa cetiri vilenjaka i nekoliko Urgala. Ostali su bili
razvuceni po okolnim ulicama i borili su se svako za sebe, bez ikakvog reda. J o gore bee to to
carolije vie nisu delovale kao to bi trebalo da deluju; vilenjaci i ostali vracevi nisu mogli da dokuce
uzrok tome. To su otkrili kada je jedan vilenjak pokuao da ubije nekog vojnika cinima, pa se, umesto
njega, jedan od vordenskih ratnika sruio mrtav poto su ga izjele bubavabe koje je vilenjak stvorio.
Roranu je pripala muka od tog prizora: bee to grozomorna, besmislena smrt, koja je mogla snaci
svakog od njih.
S njihove desne strane, blizu glavne kapije, gospodar Barst i dalje je razjareno harao kroz
glavnicu vordenske vojske. Roranu je nekoliko puta zapao za oko: sada se na nogama probijao kroz
ljude, vilenjake i patuljke, razvaljujuci ih ogromnim crnim buzdovanom kao da su kegle. Nikome nije
polo za rukom da zaustavi tog pomahnitalog coveka, a kamoli da ga ranim, te su ljudi beali
od njega kako bi se udaljili od domaaja njegovog stranog oruja.
Rovan je takode ugledao i kralja Orika i skupinu patuljaka kako krce sebi put kroz masu
vojnika. Orikova kaciga, optocena draguljima, zablistala bi kad god bi zamahnuo mocnim ratnickim
maljem Volundom. Iza njega, njegovi ratnici su vikali: Vor Orikz korda!"
Pedesetak stopa iza Orika, Roran je nacas ugledao i kraljicu Islanzadi kako se, poput vrtloga,
probija kroz bitku. Njen crveni plat je leprao, a oklop joj je blistao poput jarke zvezde u crnom
mnotvu naguranih tela.
Onaj beli gavran, njen saputnik, leteo joj je oko glave. I ono malo to je video od Islanzadi
oduevilo ga je vetinom, ratobornocu i hrabrocu. Podsetila ga je na na Arju, ali pomislio je da bi
kraljica mogla biti i bolja ratnica.
Skupina od pet vojnika izjurila je iza coka jedne kuce, zamalo utrcavi u Rorana. Vriteci,
spustili su koplja i dali sve od sebe da ga nabiju na njih kao peceno pile. Pognuvi se, uspeo je da ih
izbegne, te je sopstvenim dilitom pogodio jednog coveka u vrat. Vojnik je jo citav minut ostao na
nogama, ali nije mogao da die kako valja, pa se ubrzo sruio na zemlju uzdrmavi i svoje saborce.
Roran je iskoristio priliku da ih izbode i isece bez ustrucavanja. J odan vojnik je pogodio
Rorana u desno rame, te je Roran osetio poznato kopnjenje snage poto su njegove zatitne cini odbile
secivo.
Iznenadilo ga je to to su ga te cini i dalje titile. Samo nekoliko trenutaka ranije, nisu uspele
da zaustave rub necijeg tita koji mu je rasparao kou na levom obrazu. Poeleo je da se to lelujanje
carolija popravi i rei - ovako ili onako. Nije se usudivao da ostane nezaticen cak ni pred najslabijim
udarcima.
Roran je zakoracio ka poslednjim dvama vojnicima, ali pre nego to je dopro do njih, neki
celik munjevito prolete ispred njega i glave im padoe na kaldrmu iznenadenih lica. Tela im se
stropotae i Roran iza njih ugleda travarku Andelu, odevenu u zeleno-crni oklop, s bojnom kosom u
ruci. Tik do nje behu dva mackodlaka, jedan u obliku devojke sivkastosmede kose i otrih,
okrvavljenih zuba, naoruane dugackim bodeom, a drugi u ivotinjskom obliku. Ucinilo mu se da bi
to mogao biti Solembum, ali nije bio siguran.
Rorane! Drago mi je to te vidim", rece mu travarka uz osmeh previe razdragan s obzirom
na okolnosti. Ko bi rekao da cemo se tu sresti!"
Bolje tu nego u grobu!", doviknuo joj je, podiuci dodatno koplje kako bi ga zavrljacio ka
nekom coveku dole niz ulicu.
Pravo kae!"

322
Mislio sam da si otila sa Eragonom?"
Odmahnula je glavom. Nije me zvao, a ne bih pola ni da jeste. Ne mogu se ja meriti s
Galbatoriksom. Osim toga, Eragon ima Eldunarije da mu pomau."
Ti zna za to?", upitao ju je zaprepacen.
Namignula mu je pod kacigom. Znam ti ja tota."
Zabrundavi, zagnjurio je glavu iza tita kako bi se zaleteo u jo jednu skupinu vojnika.
Travarka i mackodlaci mu se pridruie s Horstom. Mandelom i nekolicinom ratnika.
Gde ti je malj?", doviknu mu Andela obrcuci svoju bojnu kosu kako bi njome istovremeno
sekla i odbijala napade.
Izgubljen! Negde sam ga ispustio."
Neko bolno kriknu iza njega. Roran se okrenuo cim se usudio da to ucini i ugledao Baldora
kako stee patrljak desne ruke. aka mu je leala na tlu grceci se.
Roran potrca k njemu, usput preskocivi nekoliko leeva. Horst se vec naao pokraj svoga
sina, odbijajuci vojnika koji je osakatio Baldora. Isukavi bode, Roran je odsekao traku tkanine s
tunike palog vojnika i povezao Baldorovu ruku kako bi zaustavio krvarenje.
Travarka kleknu pokraj njih, te je Roran upita: Moe li mu pomoci?"
Odmahnula je glavom. Ovde ne. Upotrebim li carolije, mogla bih ga ubiti. Ali ako ga nekako
izvede iz grada, vilenjaci bi verovatno mogli da mu spasu aku."
Roran je oklevao. Nije bio siguran da srne da izdvoji ikoga da izvede Baldora na sigurno,
izvan Urubejna. Medutim, Baldora bi bez ake cekao teak ivot, a Roran nije eleo da ga osudi na
tako neto.
Ako ti nece da ga izvede, ja hocu!", povika Horst.
Roran se sagnu pred kamenom velikim poput svinjceta koji mu prolete iznad glave i odbi se o
prednji deo neke kuce. Komadici zida zaprtae kroz vazduh. Neko vrisnu u kuci.
Ne. Potreban si nam." Okrenuvi se, Roran je zazvidao i odabrao dvojicu ratnika: starog
obucara Loringa i jednog Urgala. Vodite ga vilenjackim isceliteljima najbre to moete", rekao im
je, gurajuci Baldora ka njima. Baldor je usput podigao svoju aku i ugurao je pod verinjacu.
Urgal zarea, te s jakim naglaskom, koji je Roran jedva razumeo, rece: Ne! J a tu ostati! J a se
boriti!" Tresnuo je macem o tit.
Roran mu se primakao, zgrabio ga za jedan rog i povukao ga tako da mu je iskrivio glavu.
Ucinice kako ti je receno", zaurla Roran. Nije to lagan zadatak. Cuvaj ga i osvojice veliku slavu za
sebe i svoje pleme."
Urgalu se oci ozarie. Veliku slavu?", rece, drobeci te reci medu ogromnim zubima.
Veliku slavu!", potvrdi mu Roran. Onda hocu, Cekicaru!"
Uz osecaj olakanja, Roran je ispratio kako njih trojica odlaze zaputivi se ka spoljnom
bedemu kako bi zaobili arite bitke. Bilo mu je drago i kada je video da ona mackodlaka u ljudskom
obliku krece za njima, ona krvolocna devojka sivkastosmede kose, koja poce da pomera glavu s jedne
strane na
drugu njueci vazduh.
Potom ih je napala nova skupina vojnika, te Roranu iz glave izvetrie sve misli o Baldora. Bilo
mu je mrsko to mora da se bori kopljem umesto maljem, ali nekako se snaao i, posle izvesnog
vremena, ulica se ponovo umirila. Znao je da ce odmor kratko trajati.
Iskoristio je priliku da sedne na stepenik ispred neke kuce kako bi doao do daha. Vojnici su
delovali svee, ali on je vec osecao kako mu se umor provlaci kroz udove. Nije verovao da moe da
izdri jo dugo a da ne pocini kobnu greku.
Dok je sedeo tako zadihan, oslukivao je povike i vriske to su dopirali iz pravca unitene
urubejnske kapije. Bilo je teko razluciti ta se zbiva u optoj halabuci, ali pretpostavio je da su
Vordeni potisnuti poto se buka blago smanjivala. U svoj toj vrevi, cuo je ravnomerne udarce
buzdovana gospodara Barsta, kojim je on ruio ratnika za ratnikom, a za njima i sve vie krikova.
Roran je naterao sebe da ustane. Bude li sedeo i sekund due, miici ce poceti da mu se steu.
Tren poto se pomerio s praga, sadraj necijeg nokira pljusnu ba na mesto s kog se pomerio.
Ubice!", viknu neka ena iznad njega, pa se za njom zalupie prozorska okna.
Roran frknu i probi se izmedu leeva, povevi ostale svoje ratnika ka najblioj raskrsnici.
Oprezno su zastali kada je neki vojnik projurio ispred njih usplahirenog lica. Tik za njim, jurio
je copor domacih macaka; vijale su ga dok im je s krzna oko usta kapala krv.

323
Roran se nasmeio i krenuo dalje.
Zaustavio se sekund kasnije, kada je skupina ridobradih patuljaka potr cala k njima iz dubine
grada. Spremite se!", viknu im jedan od njih. Cilav nam je copor vojnika za petama, ima ih bar
nekoliko stotina."
Roran pogleda ka pustoj poprecnoj ulici. Moda ste ih se otarasi...", poceo je, ali zaustavio se
cim se red grimiznih tunika pojavio iza coka stotinak metara dalje. Za njima je stupala citava gomila
vojnika, koji pokuljae u ulicu poput crvenih mrava.
Nazad!", povika Roran. Nazad!" Moramo da naemo neko odbrambeno mesto. Spoljni im je
bedem bio predaleko, a nijedna kuca nije bila dovoljno velika da bi imala ogradeno dvorite.
Dok je Roran trcao niz ulicu sa svojim ratnicima, desetak strela pade oko njih.
Roran se spotakao i pao, koprcajuci se, kada mu je bol munjevito prostrujao od krsta pravo
kroz kicmu. Osecao se kao da ga je neko ubo ogromnom gvozdenom ipkom.
Sekund kasnije, travarka se zatekla kraj njega. Povukla je neto iza njega i Roran kriknu. Bol
mu je jenjao, te mu se i pogled ponovo razbistrio.
Travarka mu pokaza strelu okrvavljenog iljka, a onda je baci. Verinjaca ju je uglavnom
zaustavila", rekla mu je, pomauci mu da ustane.
Zakrgutavi zubima, Roran potrca s njom kako bi se pridruili ostatku skupine. Sada mu
svaki korak bee bolan, a kada bi se previe savio u struku, leda bi mu se zgrcila, pa bi jedva hodao.
Nije video nijedno zgodno mesto gde bi mogli da zauzmu busiju, a vojnici su im se sve vie
pribliavali. Viknuo je: Stoj! U stroj! Vilenjaci na bokove! Urgali napred i u sredinu!"
Roran je zauzeo mesto blizu cela s Darmenom, Albrihom, Urgalima i jedim ridobradim
patuljkom.
Dakle, ti si taj kojeg zovu Cekicarom", rece patuljak dok su gledali kako vojnici napreduju ka
njima. Borih se pokraj tvog brata po srcu kod Farden Dura. Cast mi je to se borim i pokraj tebe."
Roran zabrunda. Nadao se da ce bar uspeti da ostane na nogama. Vojnici potom uletee u njih,
odgurujuci ih svojom teinom. Roran je podupro tit ramenom i poceo da ga gura iz sve snage. Macevi
i koplja probie se kroz procepe u zidu od preklopljenih titova i on oseti kako ga je jedno secivo
okrznulo po boku, ali verinjaca ga je zatitila.
Vilenjaci i Urgali ponovo se pokazae neprocenjivim. Razbili su vojnicke redove, stvarajuci
Roranu i ostalim ratnicima prostor da zamahnu orujem, Krajickom oka, Roran je ugledao onog
patuljka kako bode vojnike po nogama, stopalima i preponama, rueci mnoge od njih.
Medutim, dotok novih vojnika bio je neiscrpan, te Rorana ponovo stadoe da potiskuju korak
po korak. Cak ni vilenjaci nisu mogli da izdre toliki talas ljudi, ma koliko da su se napinjali. Otijara,
vilenjakinja s kojom je Roran razgovarao ispred gradskih zidina, umrla je kada ju je strela pogodila u
vrat, a i ostali vilenjaci zadobie brojne rane.
Roran je i sam primio jo nekoliko ozleda: posekotinu visoko na desnoj golenici, koja bi mu i
presekla tetivu da je pala samo malo vie; posekotinu na butini iste noge, kad mu se neciji mac
zavukao pod rub verinjace; gadnu ogrebotinu na vratu, kada je samog sebe mlatnuo titom; ubodnu
ranu sa unutranje strane desne noge koja, srecom, nije pogodila nijednu vecu
arteriju i mnotvo modrica kojima nije znao broja. Osecao se kao da mu je svaki deo tela
prebijen drvenim cekicem kako bi ga potom neke eprtlje upotrebile kao metu koju ce gadati
noevima. Nekoliko se puta povukao iz prvog reda kako bi odmorio ruke i povratio dah, ali uvek se
ubrzo vracao borbi. Onda se prostor otvori oko njih i Roran uvide da su ih vojnici saterali nazad na
onaj trg ispred rasturene urubejnske kapije i da su neprijatelji i iza njih i ispred njih.
Odvaio se da pogleda preko ramena, te ugleda kako se vilenjaci i Vordeni povlace pred
Barstom i njegovim vojnicima.
Nadesno!", dreknu Roran. Nadesno! Do onih zgrada!" Pokazao je okrvavljenim kopljem.
Ratnici zbijeni iza njega tegobno skrenue, pa se popee na stepenite ogromne kamene
gradevine oivicene dvostrukim redom stubova visokih poput drveca na Kicmi. Roran je izmedu
stubova ugledao mracne, zjapece obrise otvorenog prolaza, dovoljno velikog da kroz njega prode
Safira, a moda i ruikan.
Penjite se! Penjite se!", viknu im Roran, te ljudi, patuljci, vilenjaci i Urgali potrcae s njim
ka vrhu stepenita. Namestivi se izmedu stubova, odbili su talas vojnika koji je nagrnuo ka njima. Sa
uzviene tacke, koja se nalazila est-sedam metara iznad nivoa ulice, Roran je video da je Carstvo
gotovo sateralo Vordene i vilenjake kroz zjapecu rupu u spoljnom bedemu.

324
Izgubiemo, pomislio je, ocajan.
Vojnici ponovo pojurie uza stepenice. Roran je izbegao jedno kopiji; i utnuo njegovog
vlasnika u stomak, oborivi i njega i jo dvojicu sa stepenita.
S jedne baliste na oblinjoj bedemskoj kuli, neko je bacio koplje ka gospodaru Barstu. Naavi
se nekoliko metara od njega, koplje planu i smrvi se u prah, kao i svaka strela odapeta ka tom coveku
u oklopu.
Moramo ga ubiti, pomisli Roran. Ako Barst padne, vojnici ce se verovatno slomiti i izgubiti
samouverenost. Ali s obzirom na to da ga ni vilenjaci ni Kuli nisu zaustavili, nije verovao da to moe
da ucini iko sem Eragona.
Dok se borio, Roran je stalno bacao pogled ka toj ogromnoj prilici u oklopu, nadajuci se da ce
spaziti neto to bi im otkrilo nacin da ga poraze. Primetio je da Barst hoda blago hramljuci, kao da je
nekada povredio levo koleno ili kuk. Delovao je i za dlaku sporije nego ranije.
Znaili to da ima svoje granice, pomisli Roran, bolje rei, da ih ima njegov Eldunari?
Uzviknuvi, odbio je mac vojnika koji je nasrnuo na njega. Trgnuvi lit navie, lupio je
vojnika ispod vilice i ubio ga na mestu.
Roranu je ponestalo daha, a i zavrtelo mu se u glavi od silnih rana, pa se povukao iza jednog
stuba kako bi se prislonio uz njega. Pljunuo je, zakaljavi se: u ispljuvku je bilo i krvi, ali ucinilo mu
se da ta krvi potice od ugriza u ustima, a ne od probuenih pluca. Bar se nadao da je tako. Rebra mu
behu bolna, pa je zakljucio da je jedno od njih moda bilo slomljeno.
Straan se poklic potom razlegao medu Vordenima, te Roran, okrenuvi se iza stuba, ugleda
kraljicu Islanzadi i jedanaest vilenjaka kako kroz poprite bitke jau ka gospodaru Barstu. Na
Islanzadinom levom ramenu ponovo je sedeo onaj beli gavran, gacuci i podiuci krila kako ne bi
izgubio ravnoteu na svom pokretnom postolju. Islanzadi je u ruci nosila svoj mac, a ostali vilenjaci su
nosili koplja s barjacima nakacenim ispod iljaka u obliku listova.
Roran se prislonio uz stub ispunjen nadom. Ubijte ga!", zaurlao je.
Barst se nije ni makao kako bi izbegao vilenjake, vec je ostao na svom mestu cekajuci ih
rairenih nogu, s buzdovanom i titom uz bokove, kao da nema razloga da se brani.
U citavoj ulici se zaustavie borbe; svi su se okrenuli da bi ispratili ta ce se desiti.
Dva vilenjaka na celu spustie koplja, te njihovi konji krenue napred galopom, steuci i
oputajuci miice pod blistavom dlakom dok su jurili da prevale kratku razdaljinu koja ih je razdvajala
od Barsta. Na tren im se ucinilo da ce Barst konacno pasti: nije delovalo moguce da bi bilo ko izdrao
takav nalet na nogama.
Ali njihova koplja nisu ni dodirnula Barsta. Njegove zatitne cini
zaustavie ih kada se nadoe nadomak njegovog tela, te se dralja raspadoe u vilenjackim
rukama ostavljajuci im samo beskorisne tapove. Uto Barst podie buzdovan i tit, pa njima opali
konje po glavama, slomi im vratove i ubi ih.
Konji padoe, a vilenjaci poletee, te se obrnue u vazduhu. Naredna dva vilenjaka nisu imala
vremena ni da promene smer pre nego su stigli do Barsta. Njegove cini i njima raspolutie koplja, pa i
oni poskocie kada im Barst potuce konje. Islanzadi i osam preostalih vilenjaka dotad su zauzdali
svoje konje. Poceli
su da krue oko Barsta na konjima, dreci oruje upereno u njega, a ona cetiri vilenjaka na
zemlji isukala su maceve i oprezno krenula ka Barstu. Covek se nasmeja i namesti tit u ruci,
pripremajuci se za napad. Svetlost mu je obasjala lice pod kacigom, te Roran cak iz daljine vide da je
iroko, sa cvrstim celom i isturenim jagodicama. Unekoliko ga je podsetilo na lice nekog Urgala.
Cetiri vilenjaka su potrcala ka Barstu sa svih strana, sekuci ga i boduci. Barst je zakacio jedan mac
titom, drugi je odbio buzdovanom, a onda je prepustio zatitnim cinima da zaustave seciva dva
vilenjaka iza njega. Ponovo se nasmejao i zamahnuo svojim orujem.
Sedokosi vilenjak se bacio u stranu, te je buzdovan proleteo kraj njega ne povredivi ga. Barst
je zamahnuo jo dva puta, ali vilenjaci su oba puta izbegli njegov udarac. Barst nije pokazao nimalo
ogorcenosti, vec se sagnuo iza tita cekajuci pravi trenutak, poput mecke u pecini koja vreba nekog
dovoljno glupavog da se odvai i ude u njen brlog. Izvan tog vilenjackog prstena, vojnici koji su vitlali
nadacima vriteci su pojurili ka kraljici Islanzadi i njenim saborcima. Nimalo ne oklevajuci, kraljica
je podigla mac i, na njen znak, roj itavih strela izlete iz vordenskih strojevai pobi vojnike, Roran
oduevljeno uskliknu s mnogim drugim Vordenima.

325
Barst se bee primakao telima cetiri ubijena konja, pa je zakoracio izmedu njih kako bi ga
njihova tela okruila kao nizak, prepleten zid. Vilenjaci sleva i zdesna nece imati izbora do da
preskoce konje ako budu poeleli da ga napadnu.
Mudro, pomisli Roran mrteci se.
Vilenjak pred Barstom polete napred, vicuci na drevnom jeziku. Barst se pokolebao, te je
njegovo kolebanje ohrabrilo vilenjaka da mu se primakne.. Barst skoci napred obruivi buzdovan, te
se vilenjak skljoka na zemlju sav izlomljen.
Vilenjaci kriknue.
Tri preostala vilenjaka bez konja postala su mnogo opreznija. Nastavili su da krue oko
Barsta, povremeno kidiuci na njega, ali uglavnom su drali odstojanje.
Predaj se!", viknu Islanzadi, te joj glas odjeknu po okolnim ulicama Vie nas je nego vas.
Ma koliko bio jak, s vremenom ce se izmoriti, a i zatitne cini ce te izdati. Ne moe da pobedi,
covece!"
Ne mogu?", rece Barst, pa se uspravi i spusti tit uz glasan tresak.
Rorana odjednom ispuni jeza. Beite, pomislio je. Beite!", viknuo je pola sekunde kasnije.
Ali prekasno.
Pognuvi kolena, Barst je zgrabio za vrat jednog od onih konja, te ga je, slueci se samo levom
rukom, zavrljacio ka kraljici Islanzadi.
Roran nije cuo da li je rekla neto na drevnom jeziku ili ne, ali podigla je ruku, pa se le konja
zaustavio u vazduhu i pao na kaldrmu uz neprijatan udarac. Gavran zakreta na njenom ramenu.
Medutim, Barst to uopte nije gledao. Cim je izbacio leinu iz ruke, podigao je tit i potrcao ka
najbliem vilenjaku na konju. J edna vilenjakinja koja nije imala paripa, ena sa crvenom maramom
svezanom oko nadlaktice, dotrcala je do njega i posekla ga po ledima, ali Barst nije obracao panju na
nju.
Da su imali brisani prostor pred sobom, vilenjacki jahaci moda bi i mogli da sustignu Barsta,
ali u ogranicenom prostoru izmedu zgrada i gusto zbijenih ratnika, Barst bee i bri i okretniji. Uleteo
je ramenom u rebra jednog konja i sruio ga, a onda zamahnu buzdovanom ka vilenjaku na drugom
konju i obori ga iz sedla. Konj zanjita,
Vilenjacki krug se odmah raspao, te se svaki vilenjak okrenuo u drugom smeru u pokuaju da
primiri konja i da se suoci sa opasnocu pred sobom.
Pet-est vilenjaka istrca iz mase ratnika. Pokuali su da okrue Barsta, izbezumljeno vitlajuci
macevima pred njim. Barst je na tren nestao iza njih, a onda mu je buzdovan poleteo uvis i tri
vilenjaka su odletela podalje od njega. Isto se desilo s jo dva vilenjaka, a onda Barst istupi dok je krv
curila sa oboda njegovog crnog oruja.
Sad!", povika Barst i, sa svih strana trga, stotine vojnika potrcae napred i napadoe
vilenjake, terajuci ih da se brane.
Neee!", zaurla Roran ocajnicki. On bi im pritekao u pomoc sa svojim ratnicima, ali previe ih
je tela - to ivih, to mrtvih - razdvajalo od Barsta i vilenjaka. Bacio je pogled ka travarki, koja je
delovala onoliko zabrinuto koliko se on osecao, te joj rece: Zar ne moe nita da uradi?"
Mogu, ali time bih dovela u opasnost i svoj ivot, i ivote svih prisutnih." ,,I Galbatoriksov?"
On je previe zaticen, ali naa vojska bi bila unitena, i skoro svi stanovnici Urubejna, a
moda bi pomrli i nai ljudi u taboru. To sigurno ne eli?"
Roran odmahnu glavom. Tako sam i mislila." Krecuci se neprirodno brzo, Barst je ruio
vilenjaka za vilenjakom, ubijajuci ih bez po muke. J ednim zamahom je zakacio po ramenu i onu
vilenjakinju sa crvenom maramom, koja se opruila po zemlji koliko je dugacka. Uperivi ruku u
Barsta, vrisnula je na drevnom jeziku, ali cini joj podoe naopako, te se jedan vilenjak skljokao iz
sedla jer mu se telo spreda rasparalo od glave do pete.
Barst je usmrtio tu vilenjakinju tresnuvi je buzdovanom, a onda je trcao od jednog konja do
drugog sve dok nije stigao do Islanzadi i njene bele kobile.
Vilenjacka kraljica nije cekala da Barst ubije njenog konja. Poskocila je iz sedla leprajuci
crvenim plastom, pa i njen pratilac, beli gavran, mahnu krlima i polete s njenog ramena.
Pre nego to se spustila, Islanzadi je zamahnula ka Barstu uz munjevit celicni odblesak maca.
Secivo je zazvonilo cim se sudarilo s njegovim zatitnim cinima. Barst joj je uzvratio udarac, koji je
Islanzadi odbila hitro obrnuvi zglob.

326
Bodljikava kugla njegovog buzdovana tresnu o kaldrmu. Oko njih se odmah oslobodio
prostor, poto i prijatelji i neprijatelji zastadoe kako bi zajedno ispratili megdan. Gavran je nastavio
da krui iznad njih, kreteci i ljutito psujuci na svom pticjem jeziku.
Roran nikada nije video takav okraj. I Islanzadini i Barstovi udarci behu toliko brzi da ih je
bilo nemoguce pratiti - svaki njihov zamah mogao se videti jedino u munjevitoj izmaglici - a potom je
zveket njihovog sukobljenog oruja zagluio larmu u gradu.
Barst je neprestano pokuavao da smodi Islanzadi svojim buzdovanom, kao to je smodio
ostale vilenjake. Ona pak bee previe hitra da bi je dokacio, a ako mu i nije bila ravna po snazi,
svakako je bila dovoljno snana da bez potekoca odbija njegove zamahe. Roran je zakljucio da joj
sigurno pomau ostali vilenjaci, poto se nije umarala uprkos silnom naprezanju.
J edan Kul i dva vilenjaka pridruie se Islanzadi. Barst uopte nije obracao panju na njih,
osim to ih je ubio, jednog po jednog, kada su napravili greku i nali mu se nadohvat ruke.
Roran je uhvatio sebe kako stee stub toliko snano da je ruka pocela da mu se grci.
Silni minuti prodoe dok su se Islanzadi i Barst borili po citavoj ulici. Pokreti vilenjacke
kraljice behu velicanstveni: hitri, gipki i mocni. Za razliku od Barsta, nije mogla da priuti sebi ni
jednu jedinu greku; nije greila poto je zatitne cini ne bi zatitile. Iz trena u tren, u Roranu je raslo
divljenje prema Islanzadi. Imao je utisak da posmatra bitku o kojoj ce se vekovima pevati.
Gavran se cesto obruavao ka Barstu kako bi mu odvratio panju od Islanzadi. Barst isprva
kao da nije hajao za pticu, poto to pobesnelo stvorenje nije moglo da ga takne dok se upinjalo da
izbegne njegov buzdovan.
No gavran kao da je polako gubio strpljenje: poceo je da kreti sve cece i sve glasnije,
odvaujuci se na sve hrabrije napade, te se u svakome naletu sve vie pribliavao Barstovoj glavi i
vratu.
Onda, konacno, kada se ptica ponovo obruila, Barst okrenu buzdovan nagore menjajuci mu
putanju u vazduhu, te mlatnu gavrana po desnom krilu. Ptica je kriknula i propala metar-dva, pa se
iznova uspravila.
Barst je ponovo zamahnuo ka gavranu, ali Islanzadi je zaustavila njegov buzdovan macem, te
ostadoe tako okrenuti jedno ka drugom, oruja ukrtenog pri vrhu, pa se secivo njenog maca zaglavilo
izmedu bodlji njegovog buzdovana.
Vilenjakinja i taj covek pocee da se lelujaju, gurajuci jedno drugo. Nijedno nije uspelo da
zadobije prednost. Onda kraljica Islanzadi viknu neku rec na drevnom jeziku i na spoju njihovog
oruja izbi otra, jarka svetlost.
Zakiljivi, Roran pokri oci rukom i odvrati pogled.
Citav minut, jedini zvukovi oko njih behu krici ranjenih i zvonak zveket koji je postajao sve
glasniji, naposletku postavi nepodnoljiv. Roran kraj sebe ugleda Andelinog mackodlaka kako se
savija i pokriva cupave ui aparna.
Kada je taj zvuk dostigao vrhunac, secivo Islanzadinog maca puce, svetlosti nestade, a
zvonjava utihnu.
Vilenjacka kraljica je zatim usmerila slomljeni deo maca ka Barstovom licu i rekla:
Proklinjem te, Barste, Berengarov sine!"
Barst je dopustio da njen mac udari o njegove zatitne cini. Potom te ponovo zamahnuo
svojim buzdovanom i udario kraljicu Islanzadi izmedu vrata i ramena. Ona se stropotala na zemlju, a
krv je prekrila njen oklopni steznik od zlatnih krljuti.
Onda sve obavi tajac.
Beli gavran je obleteo jedan krug nad Islanzadinim telom i ispustio alostan krik, a onda je
polako odleteo ka rupi u spoljnom bedemu. Pera na ranjenom krilu behu mu okrvavljena i smrskana.
Strahovit se lelek rairi medu Vordenima. Po svim ulicama, ljudi odbacie oruje, te se dadoe
u beg. Vilenjaci zaurlae od tuge i gneva, to bee strahotan zvuk, te svi to imahu luk pocee da
odapinju strele ka Barstu. Sve strele su planule pre nego to su ga dodirnule. Desetak vilenjaka se
sjurilo ka njemu, ali on ih je sve odalamio kao da ne behu tei od decice. Utom na bojno polje utrca jo
petoro vilenjaka, koji podigoe Islanzadino telo, te ga iznesoe odatle na svojim titovima u obliku
listova.

327
Rorana stegnu osecaj neverice. Od svih njih, najmanje je ocekivao da ce ba Islanzadi
poginuti. Gnevno je osmotrio ljude koji su poceli da bee, te ih u sebi opsova kao izdajnike i kukavice
i vrati pogled na Barsta, koji je poceo da postrojava svoje odrede kako bi proterali Vordene i njihove
saveznike iz Urubejna.
Ona upljina u Roranovom stomaku postade jo veca. Vilenjaci ce moda i nastaviti da se
bore, ali ljudi, patuljci i Urgali izgubili su elju za borbom, Sveim se videlo na licima. Razici ce se i
povuci, a Barst ce pobiti stotine, i to s leda. Roran je, uz to, bio ubeden da se Barst nece zaustaviti kod
gradskih zidina. Nastavice ka poljima ispred grada, te ce juriti Vordene sve do njihovog tabora,
ubijajuci ih koliko bude mogao. To bi i sam Roran ucinio. to je jo gore, ako Barst dopre do tabora,
Katrina ce se naci u opasnosti, a Roran sebe nimalo nije zavaravao: tacno je znao ta ce se desiti ako
je se vojnici docepaju. Roran se zagleda u svoje okrvavljene ruke. Barst mora biti zaustavljen. Ali
kako? Roran je razmiljao i razmiljao, pretresajuci sve to je znao o carolijama, sve dok se, najzad,
nije prisetio kako se osecao kada su ga vojnici onda sputali pre nego to su poceli da ga tuku. Roran
duboko udahnu. Postojalo je reenje, ali ono bee opasno, krajnje opasno. Kad bi ucinio ono cemu se
premiljao, najverovatnije nikada vie nece videti Katrinu, a kamoli njihovo nerodeno dete. Ali ta mu
je spoznaja ipak donela spokoj. Njegov ivot za njihov - bese to dobra razmena. Ako ce istovremeno
spasti i Vordene, onda ce ga rado dati.
Katrina... Bee to laka odluka.
Podigavi glavu, otiao je do travarke. Delovala je zaprepaceno i oaloceno kao i svi
vilenjaci. Taknuo ju je po ramenu rubom tita, te joj rece: ,,Potrebna mi je tvoja pomoc." Zagledala se
u njega ocima crvenim od suza. ta si naumio?" ,,Da ubijem Barsta." Njegove reci privukoe panju
svih ratnika oko njih. Ne, Rorane!", viknu Horst. Travarka mu klimnu. Pomoci cu ti koliko god
budem mogla."
Odlicno. Hocu da pronade J ormundura, Garzvoga, Orika, Grimra i nekog od vilenjaka koji
ima vlast u rukama."
Kovrdava ena mrcnu i obrisa oci. Gde hoce da se vidi s njima?"
Ovde. I pouri, pre nego to nam jo ljudi pobegne!"
Andela mu klimnu, te ona i mackodlak otrcae dreci se zidova kuca radi zatite.
Rorane", rece Horst uhvativi ga oko ruke, ,,ta to smera?"
Necu sam na njega, ako si to mislio", odvrati Roran klimnuvi ka Barstu.
Horstu je donekle laknulo. Pa ta ce onda?"
Videce."
Nekoliko vojnika s kopljima u rukama potrca uza stepenice zgrade, ali ridobradi patuljci, koji
su se pre toga pridruili Roranovim snagama, odbie ih s lakocom, poto su im stepenice konacno
pruile prednost uzvienog terena.
Dok su se patuljci macevali s vojnicima, Roran je otiao do jednog vilenjaka koji je, gnevnog
lica, praznio tobolac nevidenom brzinom, aljuci strele ka Barstu. Nijedna od njih, naravno, nije
pronala svoju metu.
Prekini", rece mu Roran. Poto crnokosi vilenjak nije mario za njega, Roran ga je zgrabio za
desnu ruku, u kojoj je drao luk, i povukao ga u stranu. Dosta, rekoh. tedi strele."
Zacu se reanje, te Roran oseti neciju ruku oko grla.
Da me nisi takao, covece."
Ma sluaj me! Mogu ti pomoci da ubije Barsta. Samo me... pusti."
Nekoliko sekundi kasnije, prsti to stezahu Roranov vrat popustie. Kako, Cekicaru?"
Krvolocnost u vilenjakovom glasu bee u suprotnosti sa suzama na njegovim obrazima.
Saznace za nekoliko minuta. Prvo moram da te pitam neto. Zato ne moete da ubijete
Barsta mislima? On je samo jedan, a vas je mnogo."
Ogorcenost se pojavi na vilenjakovom licu. Zato to mu je um skriven od nas!"
Kako to?"
Ne znam. Ne moemo da mu osetimo misli. Kao da oko uma ima neku kupolu. Nita u njoj
ne moemo da vidimo, a ne moemo ni da je probijemo."
Roran je i ocekivao takav odgovor. Hvala ti", rece mu, te mu vilenjak blago klimnu.
Garzvog je prvi stigao do zgrade: izronio je iz oblinje ulice i premostio stepenite u dva
ogromna koraka, te se okrenuo i zaurlao ka tridesetorici vojnika koji stigoe za njim. Videvi da se Kul
naao na sigurnom, medu prijateljima, vojnici mudro odstupie.

328
,Cekicaru!", uzviknu Garzvog, zvao si me i evo me!"
Nekoliko minuta kasnije, i ostali po koje Roran bee poslao travarku stigoe do velike kamene
gradevine. Srebrnokosi vilenjak koji mu se predstavio bee jedan od onih koje je Roran i ranije, u vie
navrata, vidao pokraj Islanzadi. Gospodar Datedr - tako se zvae. Njih estoro, svi okrvavljeni i
iznureni, okupie se izmedu rebrastih stubova.
Smislio sam kako da ubijemo Barsta", rece im Roran, ali potrebna mi je vaa pomoc, a
nemamo mnogo vremena. Mogu li da racunam na vas?"
To vec zavisi od tvojih nakana", rece Orik. Prvo nam ih reci."
Roran im je sve objasnio najbre to je mogao. Zavrivi, pitao je Orika: Mogu li tvoji
mainci da usmere katapulte i baliste toliko precizno, ako bude bilo potrebno?"
Patuljak ispusti grlen glas: Sa ovim napravama to ih ljudi napravie - ne mogu. Moemo da
poaljemo kamen na est-sedam metara od mete, ali sve blie od toga zavisi samo od srece."
Roran pogleda vilenjackog gospodara Datedra: Hoce li vas vai sluali'"
Potovace moje zapovesti, Cekicaru, u to uopte ne sumnjaj."
Moete li onda da poaljete svoje carobnjake s patuljcima da bi im pomogli pri usmeravanju
kamenja?"
Niko ne moe da obeca uspeh. Cini bi mogle da nas izdaju ili da podu naopako."
Moracemo da rizikujemo." Roran je preao pogledom po skupini. Ponovo vas pitam: mogu
li da racunam na vas?"
Odnekud kraj gradskih zidina, razlegoe se horski krici: Barst je uleteo u zbijene ljude.
Garzvog je iznenadio Rorana time to je prvi odgovorio. Potpuno si
pomahnitao, Cekicaru, ali poci cu za tobom", rece. Izbacio je iz sebe zvuk za koji Roran
pomisli da bi mogao biti smeh. Velika nas slava ocekuje ubijemo li Barsta." J ormundur potom rece:
,,I ja cu za tobom, Rorane. Kanda i nemamo izbora." Slaem se", rece Orik. ,,I ja prrristajem", rece
Grimr, kralj mackodlaka, razvukavi tu rec u grleno reenje.
I ja", rece gospodar Datedr.
Onda krecite!", rece im Roran. Znate ta vam je ciniti! Krecite!"
Cim se ostali razidoe, Roran pozva svoje ratnike da se okupe, te im otkri svoje nakane. Potom
zauzee busiju iza stubova, te stadoe da cekaju. Prola su jo cetiri minuta. Bee to dragoceno vreme,
tokom kojeg je Barst sa svojim vojnicima poterao Vordene jo blie rupi u bedemu, ali Roran tada
ugleda skupine patuljaka i vilenjaka kako dotrcavaju do najbliih dvanaest balisti i katapulta na
bedemima i kako ih preuzimaju od vojnika.
Prolo je jo nekoliko napetih minuta. Onda Orik potrca uza stepenice zgrade s trideset svojih
patuljaka i rece Roranu: Spremni su!"
Roran mu klimnu. Obrativi se svima oko sebe, kazao je: Zauzmite svoja mesta!"
Ostatak Roranovog bataljona sastavio je cvrst klinast stroj, s njim na vrhu i vilenjacima i
Urgalima tik iza njega. Orik i njegovi patuljci zauzee pozadinu.
Cim su se svi ratnici namestili, Roran viknu: Napred!" Sa stepenica je strcao medu
neprijateljske vojnike, znajuci da mu je ostatak skupine za ledima.
Vojnici nisu ocekivali napad, te se razdvojie pred Roranom kao to se voda razmice pred
brodskim pramcem.
J edan covek je pokuao da zapreci put Roranu, pa ga jeRoran ubo u oko ne usporavajuci.
Kada se nadoe na petnaestak metara od Barsta, koji im je bio okrenut ledima, Roran i ratnici
se zaustavie, te Roran rece jednom vilenjaku: Postaraj se da me citav trg cuje."
Vilenjak promrmlja neto na drevnom jeziku i rece: Obavljeno!"
Barste!", dreknu Roran, te mu laknu kada zacu kako mu glas odjekuje citavim bojnim
poljem. Borbe se prekinue u svim ulicama, izuzev nekolika carki ovde-onde.
Roranu se znoj slio niz celo i srce mu silno zalupa, ali nije dozvolio da ga obuzme strah.
Barste!", dreknuo je ponovo i mlatnuo kopljem po titu Okreni se i bori se sa mnom, dukelo
smrdljiva!"
Neki vojnik potrca k njemu. Roran je odbio njegov mac, te je laganim potezom oborio coveka
s nogu i dokrajcio ga pomocu dva hitra uboda. Izvukavi koplje, Roran ponovi poziv: Barste!"

329
Plecata, golema prilika polako se okrenula ka njemu. Naavi mu se u blizini, Roran je
ugledao visprenu prepredenost u Barstovim ocima i sitan, podrugljiv osmejak koji mu je izvio ivice
detinjih usana. Vrat mu je bio debeo gotovo koliko Roranova butina, a ruke mu, ispod verinjace, behu
nabrekle od miica. Odrazi na njegovom isturenom grudnom oklopu odbijali su Roranov pogled, mada
se trudio da ih ne gleda.
Barste! Zovem se Roran Cekicar, brat sam Eragona Senkoubice! Bori se sa mnom ako sme,
ili nosi ig kukavice pred svima okupljenima."
Niko mene ne moe da uplai, Cekicaru - ili bi bilo bolje da kaem Necekicaru, poto ne
vidim malja kod tebe?"
Roran se odmah uspravio. Nije meni potreban nikakav malj da bih ta ubio, cankolizu jedan
cosavi!"
Ma nije valjda?" Barstov se osmejak proirio. Napravite nam mesta!", dreknuo je, te zavitla
buzdovanom i pred vojnicima i pred Vordenima. Uz tihi bat hiljada stopala koja odstupie, vojske se
povukoe ostavljajuci irok kruni pojas oko Barsta. Uperio je buzdovan u Rorana: Galbatoriks mi je
pricao o tebi, Necekicaru. Kazao mi je da ti slomim sve koske u telu pre no to te ubijem."
,,A ta ako ja izlomim tvoje?", rece Roran. Sad!, pomislio je, napregnuvi se najvie to je
mogao kako bi u mislima viknuo u tamu koja mu je okruivala um. Ponadao se da ga vilenjaci i ostali
vracevi sluaju kao to su obecali. Barst se namrtio i zinuo. Pre nego to je ita rekao, potmulo
fijukanje zacu se iznad grada i est kamenih projektila, velikih poput buradi, prelete iznad krovova iz
katapulta na bedemima. Uz kamenje je poletelo i pet-est
dilita. Pet kamenova pade pravo na Barsta. esti ga je promaio, te odskakuta preko trga kao
to kamencic skakuce po povrini vode, rueci i ljude i
patuljke. Kamenje popuca i prasnu dotakavi Barstove zatitne cini, odailjuci sitniju parcad
na sve strane. Roran se pognuo iza tita, gotovo se sruivi kada se u njega zabio kamen velicine
pesnice ostavljajuci mu modricu na ruci. Diliti nestadoe u plamenu ute vatre, koji dade avetinjski
odsjaj oblacima praine to se digoe iznad Barsta.
Uverivi se da je sve cisto, Roran pogleda preko tita. Barst je leao na ledima usred uta, a
buzdovanom bee kraj njega. Sredite ga!", dreknu Roran, te potrca napred.
Mnogi od okupljenih Vordena dadoe se ka Barstu, ali vojnici s kojima su se pre toga borili
povikae i napadoe ih, sprecavajuci ih da predu vie od nekoliko koraka. Uz glasnu jeku, dve vojske
se ponovo okrenue jedna ka drugoj, potpirene ocajnickim gnevom.
Uto i J ormundur izroni iz jedne bocne ulice, predvodeci stotinu ljudi koje je sakupio na rubu
bitke. On ce s njima zadravati masu boraca dok se Roran i ostali ne pobrinu za Barsta.
Sa suprotne strane trga, Garzvog i jo estorica Kula jurnue iza nekih kuca koje behu
upotrebili kao zaklon. Njihovi teki koraci zatresoe zemlju, te se i carski i vordenski ratnici bre-bolje
sklonie pred njima.
Potom se na stotine mackodlaka, mahom u ivotinjskom oblicju, provuklo iz glavnice
prepletenih vojski te, iskeenih zuba, pokuljae preko kaldrme ka mestu gde je leao Barst.
Barst se ba promekoljio kada je Roran stigao do njega. Zgrabivi koplje obema rukama,
Roran ga obori ka Barstovom vratu.
iljak oruja zaustavio se na pola lakta od njega, te se savio i pukao kao da je udario u
granitnu plocu.
Roran opsova i nastavi da ubada najbre to moe, pokuavajuci da spreci Eldunari u
Barstovom grudnom oklopu da povrati snagu.
Barst zajeca.
Bre!", povika Roran Urgalima.
Cim su se Kuli dovoljno primakli, Roran je odskocio u stranu kako bi im dao dovoljno
prostora. Smenjujuci se, golemi Urgali stadoe da tuku Barsta svojim orujem. Njegove zatitne cini
odbijale su udarce, ali Kuli su ipak nastavili da ga lemaju. Buka bee zagluna.
Mackodlaci i vilenjaci takode se sjatie oko Rorana. Donekle je bio svestan i ratnika koje je
poveo sa sobom: odbijali su vojnike uz pomoc J ormundurovih ljudi.
Ba kada je Roran pomislio da Barstove zatitne cini nikada nece popustiti jedan Kul
pobedonosno urliknu i Roran vide kako sekira tog stvorenja udara prednji deo Barstovog oklopa i
ulubljuje ga.
Udri opet!", viknu Roran. Odmah! Ubij ga!"

330
Kul je pomerio sekiru kako bi Garzvog udario gvozdenom toljagom po Barstovoj glavi.
Roran ugleda munjevite pokrete i zacu tresak: toljaga je pogodila tit koji Barst bee povukao
preko sebe.
Sunce ti arko!
Pre nego to su ga Urgali ponovo napali, Barst se otkotrljao ka nogama jednog Kula i akom
mu se zakacio za desno koleno. Kul vrisnu od bola i odskoci, cime je izvukao Barsta iz gomile Kula.
Urgali i dva vilenjaka ponovo opkolie Barsta, te je u magnovenju delovalo da bi mogli da ga
savladaju.
Ali onda jedna vilenjakinja polete uvis, vrata cudno iskoenog. J edan Kul pade na bok, vicuci
na maternjem jeziku. Kost mu je trcala iz leve nadlaktice. Garzvog zarea i odskoci dok mu je krv
liptala iz rupe u boku velike poput pesnice.
Ne!, pomisli Roran, obuzet jezom. Ne moe se ovako zavriti. Ne dam!
Vrisnuvi, potrcao je i provukao se izmedu dva golema Urgala. Imao je jedva dovoljno
vremena da baci pogled na Barsta, okrvavljenog i razjarenog, sa titom u jednoj ruci i macem u drugoj,
pre nego to je on zamahnuo titom i opalio Rorana po levom boku.
Roranu ostade bez vazduha, nebo i zemlja zadrhtae oko njega i on oseti kako mu glava u
kacigi udara o kaldrmu.
Imao je osecaj da se svet i dalje trese pod njim cak i kada je prestao da se kotrlja.
Neko vreme je tako leao, jedva diuci. Kada je konacno ispunio pluca vazduhom, pomislio je
kako je najvie zahvalnosti u ivotu osetio pri tom udisaju. Zabrektao je, a onda je urliknuo jer mu je
telo proeo bol. Leva ruka mu bee utrnula, ali svi ostali miici i tetive plamteli su mu od bola.
Pokuao je da se pridigne, ali pao je potrbuke, previe oamucen i povreden da bi ustao. Pred
njim se naao komad nekog uckastog kamena, proaran izuvijanim venicama crvenog ahata. Zurio je
u njega neko vreme, dahcuci, a jedino to mu je prolazilo kroz glavu bee: Moram da ustanem.
Moram da ustanem. Moram da ustanem...
Kada se konacno povratio, pokuao je jo jednom. Leva ruka nije htela da saraduje s njim, pa
je bio primoran da se osloni samo na desnu. S mukom je povukao noge, te se polako podigao drhteci.
Plitko je disao. Kada se uspravio, osetio je zatezanje u levom ramenu, te je vrisnuo u sebi. video je
osecaj da mu je neko zario usijani no u zglavak. Pogledavi nadole, video je da mu je ruka icaena.
Od tita mu nije ostalo nita osim rasturene daske, i dalje prikacene za remen oko njegove nadlaktice.
Roran se okrenuo da potrai Barsta, te ga ugleda tridesetak metara dalje, prekrivenog pomahnitalim
mackodlacima.
Zadovoljan time to ce Barst biti zauzet bar jo nekoliko sekundi, Roran je ponovo pogledao
icaenu ruku. Isprva se nije mogao prisetiti cemu ga je ono majka poducila, ali onda mu se vratie
njene reci, maglovite i blede
nakon toliko vremena. Svukao je ostatak tita sa sebe. Stegni pesnicu", promrmlja Roran, te
je to i ucinio levom akom. Savij ruku tako da ti pesnica bude okrenuta napred." I to je ucinio, ali bol
se time pojacao. Potom okreni ruku upolje, podalje od..." Glasno je opsovao kada mu rame zakripa
pred miicima i tetivama koji pocee neprirodno da se razvlace. Nastavio je da okrece ruku i da stee
pesnicu i kost se, nekoliko sekundi kasnije, vratila u svoju caicu.
Odmah je osetio olakanje. I dalje je osecao bol na drugim mestima,
pogotovo oko krsta i rebara, ali sada je bar ponovo mogao da se koristi rukom i bol vie nije
bio neizdriv. Roran potom ponovo pogleda Barsta. Smucilo mu se od prizora koji je ugledao.
Barst je stajao okruen mrtvim mackodlacima. Krv mu se slivala niz ulubljeni grudni oklop, a
pramenovi krzna behu zalepljeni za buzdovan koji mu ponovo bee u ruci. Obrazi mu behu duboko
izgrebani, desni rukav verinjace bio mu je raskidan, ali on nije delovao povredeno. Onih nekoliko
mackodlaka koji su jo bili oko njega paljivo su drali odstojanje, te se Roranu ucinilo da ce podviti
rep i pobeci. Iza Barsta su leala tela Kula i vilenjaka s kojima se borio. Izgleda da su i svi Roranovi
ratnici nestali, poto su Rorana, Barsta i mackodlake okruivali jedino vojnici: bee to uskomeana
masa grimiznih tunika, ljudi koji su se gurali i laktali noeni ratnim virovima. Gadajte ga!", povika
Roran, ali izgleda da ga niko nije cuo.
Medutim, Barst ga ipak jeste zapazio, te poce da se tetura ka njemu Necekicaru!", zaurlao je.
Glavu cu ti odseci zbog ovoga!"

331
Roran ugleda neko koplje na tlu. Kleknuo je da ga podigne, ali od samog tog pokreta mu se
zavrtelo u glavi. Cik!", uzvratio mu je. Ali njegove reci zazvucae uplje i misli mu se odjednom
ispunie Katrinom i njihovim nerodenim detetom.
Potom jedna mackodlaka, u obliku sedokose ene koja je Roranu sezala do lakta, potrca i
posece Barsta po levoj butini.
Barst zarea i naglo se okrenu, ali mackodlaka se vec bee povukla, sikcuci na njega. Barst je
sacekao jo jedan tren da bi se osigurao da ga nece opet spopasti, a onda je nastavio ka Roranu
epajuci, poto je svea rana pogorala njegovo uobicajeno hramanje. Krv mu je liptala niz nogu.
Roran obliza usne, ne mogavi da skine pogled sa dumanina koji mu se primicao. Imao je
jedino koplje. Nije imao tit. Nije mogao da umakne Barstu, niti se mogao nadati da ce nadmaiti
Barstovu neprirodnu snagu i brzinu. U blizini nije bilo nikoga da mu pomogne.
Bee to bezizlazna prilika, ali Roran nije eleo da prizna poraz. J ednom je odustao, jednom i
vie nikada, iako mu je razum govorio da ce uskoro umreti.
Barst se zalete ka njemu, te Roran isturi koplje ka njegovom desnom kolenu u ocajnickoj nadi
da bi mogao da ga obogalji. Barst je odbio koplje buzdovanom, kojim potom zamahnu ka Roranu.
Roran je predvideo njegov protivnapad, pa je odmah poceo da odstupa koliko su mu noge
doputale. Nalet vetra ga oamari kada je glava buzdovana proletela svega nekoliko centimetara od
njega.
Barst iskezi zube u turobnom osmehu, spreman da ga ponovo udari. Tada neka senka pade na
njega i on podie pogled.
Islanzadin beli gavran se spustio s neba i sleteo Barstu na lice. Mahnito je zakretao, kljucajuci
i kljujuci Barsta, i zapanjeni Roran ga zacu kako govori Crkni! Crkni! Crkni!"
Barst opsova, te ispusti tit. Slobodnom rukom je oterao gavrana, slomivi mu vec ranjeno
krilo. Meso mu je u fronclama visilo sa cela, a krv mu je obojila obraze i bradu grimizom.
Roran se bacio napred i ubo Barstovu drugu ruku kopljem, pa je Barst ispustio i buzdovan.
Koristeci priliku, Roran je gurnuo koplje i ka Barstovom ogoljenom vratu. Medutim, Barst je
zgrabio koplje jednom rukom, istrgao ga iz Roranovog stiska i slomio ga prstima lagano kao to bi
Roran prelomio suvu grancicu.
,,E sad ce ti umreti", rece Barst pljujuci krv. Usne mu behu razderane a desno mu oko bee
iskljuvano, ali jo je video na levo oko.
Covek dograbi Rorana kako bi ga cepao u smrtonosan zagrljaj. Roran mu ne bi izmakao cak i
da je hteo, ali kada se Barstove ruke sklopie oko njega, on je zgrabio Barsta oko struka te ga je
izvrnuo najjace to je mogao, usmerivi svu teinu i pritisak ka njegovoj ranjenoj nozi, onoj epavoj.
Barst je izdrao trenutak-dva, a onda ga koleno izdade i on, uz krik bola, pade na tu nogu
docekavi se levom rukom. Roran se obrnuo, te se izmigoljio
ispod Barstove desne ruke. Zahvaljujuci krvi na Barstovom grudnom oklopu,
mnogo se lake oslobodio, uprkos njegovoj neizrecivoj snazi.
Roran je pokuao da uhvati Barsta za vrat otpozadi, ali Barst je uvukao bradu sprecavajuci
Rorana da ga stegne. Roran onda obavio ruke oko Barstovih prsa, u nadi da ce ga zadrati dok mu
neko drugi ne pomogne da ga ubije.
Barst zarea i baci se na bok prikletivi Roranovo povredeno rame, te Roran zabrunda od
bola. Kaldrma se urezala u Roranove ruke i leda kada se Barst triput zakotrljao. Cim se Barstova
telesina nala na njemu, vie nije mogao neometano da die. Ipak, nije poputao stisak. Barst ga je
jednim
laktom munuo sa strane, te on oseti kako mu se rebra lome. Roran stisnu zube i stegnu ruke,
gnjececi ga najjace to je mogao. Katrina, pomislio je. Barst ga ponovo munu laktom.
Roran jauknu, te mu pred ocima zaiskrie svetlaci. J o ga je jace stegnuo. Ponovo Barstov
lakat... snaan poput nakovnja.
Nece se... izvuci... Ne... cekicaru ", zabrunda Barst. Uskobeljao se na noge, povlaceci i
Rorana.
Mada mu se cinilo da ce mu miici spasti s kostiju, Roran ga je jo jace stegao. Vrisnuo je, ali
nije mogao da cuje sopstveni glas, a onda je osetio kako mu vene pucaju i kako mu se ile cepaju.
Upravo tada, Barstov oklop puce tamo gde ga je Kul ulubio, te se zacu lomljava kristala.
Neee!", viknu Barst kada cista bela svetlost pokulja s rubova oklopa. Sav se ukocio, kao da su mu
lancima rastegli sve udove do granica rastegljivosti, a onda poce neobuzdano da se trese. Svetlost je

332
zaslepila Rorana opekavi ga po rukama i licu. Pustivi Barsta, bacio se na tlo kako bi pokrio oci
podlakticom. Svetlost je kuljala ispod Barstovog grudnog oklopa sve dok rubovi metala ne pocee da
se presijavaju. Potom snop svetlosti nestade, ostavljajuci za sobom mrak guci od predanjeg, a ono
to ostade od gospodara Barsta stropotalo se unazad i ostalo da se pui na kaldrmi. Roran trepnu
zureci u bezlicno nebo. Znao je da bi trebalo da ustane, poto je bio okruen vojnicima, ali kaldrma
bee mekana pod njim, a on je samo hteo da sklopi oci i da se malo odmori...
Kada je ponovo otvorio oci, ugledao je Orika, Horsta i gomilu vilenjaka.
Rorane, cuje li me?", upita Horst, zabrinuto ga posmatrajuci.
Roran je pokuao da progovori, ali nije mogao da izusti nijednu rec.
,Cuje li me? Sluaj me. Mora da ostane budan. Rorane! Rorane!"
Roran je ponovo osetio kako tone u tamu. Bee to ugodan osecaj, kao da se. obmotao mekim
vunenim cebetom. Potom ga proe toplina, a poslednje. to je zapamtio bee Orik kako se naginje nad
njim govoreci mu neto na jeziku patuljaka, neto to je licilo na molitvu.

***

333
DAR SPOZNAJE

Ukrtenih pogleda, Eragon i Murtag su polako kruili jedan oko drugog, pokuavajuci da
predvide pokrete jedan drugom. Murtag je delovao spremno, kao i uvek, ali imao je tamne podocnjake
i lice mu
bee ispijeno: Eragon je zakljucio da je bio izloen velikim naporima.
Nosio je iste delove oklopa kao Eragon: verinjacu, oklopne rukavice i manetne, i oklop oko
listova, ali tit mu je bio dui i deblji od Eragonovog. to se tice maceva, Brisingr je, buduci da je
njegov balcak bio dugacak kao aka i po, imao prednost u duini, a Zarok je, sa irim secivom,
prednjacio u masi. Poceli su da se primicu jedan drugom. Kada se udaljenost medu njima smanjila na
oko tri metra, Murtag, koji je bio ledima okrenut Galbatoriksu, snienim glasom prosikta: ta to
radi?" Pokuavam da dobijem malo vremena", promrmlja Eragon trudeci se da to manje pomera
usne.
Murtag ga mrko pogleda. Kakva si ti budala! Gledace nas kako secemo jedan drugog na
komade, a ta cemo time dobiti? Nita!"
Umesto odgovora, Eragon je prebacio teinu napred i trgnuo desnu ruku, naleravi Murtaga da
ustukne.
Ma proklet bio", zarea Murtag. Da si samo sacekao jo jedan dan, mogao sam da
oslobodim Nasuadu."
Eragona je to iznenadilo: Zato bih ti verovao?"
Murtaga je njegovo pitanje jo vie razbesnelo, te mu se usna povila, a onda je ubrzao korak
terajuci Eragona da i sam ubrza. Onda Murtag mnogo glasnije rece: Dakle, konacno si pronaao pravi
mac. Sigurno su ti ga vilenjaci napravili, jelda?" Vrlo dobro zna da..."
Murtag je nasrnuo na njega mauci Zarokom ka njegovom stomaku, te Eragon odskoci, jedva
odbivi crveni mac.
Eragon mu je uzvratio vitlajuci macem iznad glave, spustivi ruku ka jabuci Brisingra kako bi
ga bolje uhvatio, ali Murtag mu se sklonio s puta.
Obojica su zastala cekajuci da onaj drugi napadne. Poto nijedan to nije ucinio, nastavili su da
krue, ali Eragon je sada bio mnogo oprezniji.
Prethodni nalet je potvrdio da je Murtag i dalje i brz i jak kao Eragon, ili kao neki vilenjak.
Galbatoriksova zabrana upotrebe madija ocito nije vaila za cini koje su pojacavale Murtagove udove.
Eragonu kraljev uslov bee mrzak, ali shvatao je njegovu sutinu: u suprotnom, borba ne bi bila
pravicna.
Medutim, Eragon nije eleo pravicnu borbu. eleo je da upravlja dvobojem kako bi odlucio
kada ce se zavriti i na koji nacin. Eragon je, naalost, sumnjao da ce mu se pruiti prilika za to, s
obzirom na Murtagovu umenost u baratanju macem, a nije znao kako bi njihovu borbu upotrebio u
napadu na Galbatoriksa ako bi se to i desilo. Nije ni imao vremena da razmilja o tome, mada je
verovao da ce Safira, Arja i zmajevi pokuati da nadu reenje umesto njega.
Murtag se pretvarao da ce trgnuti levim ramenom, te se Eragon pognuo iza tita. Tren kasnije,
shvatio je da je to bila smicalica i da je Murtag krenuo na njegovu desnu stranu, pokuavajuci da mu
probije odbranu.
Eragon se izvio i ugledao kako se Zarok obruava ka njegovom vratu, otrice poput blistave
tanane ice. Odbio ga je nespretnim udarcem nakrsnicom. Uzvratio je hitrim potezom usmerenim ka
Murtagovoj podlaktici. Na njegovu radost, pogodio je Murtaga u zglob. Brisingr ipak nije prosekao
Murtagovu oklopnu manetnu i rukav tunike, ali udarac je ipak zaboleo Murtaga, te je on odmakao
ruku od tela ostavljajuci grudi nezaticene.
Eragon je ubo Murtaga, ali on je upotrebio tit kako bi odbio napad. Eragon ga je ubo jo tri
puta, ali Murtag je zaustavio svaki udarac, a kada ja Eragon povukao ruku kako bi ponovo zamahnuo,
Murtag mu je uzvratio tako to je obrnuo ruku pokuavajuci da ga posece po kolenu. Osakatio bi ga da
mu je udarac bio uspean.
Videvi ta Murtag namerava, Eragon je preusmerio zamah kako bi zaustavio Zarok na
nekoliko centimetara od svoje noge. Onda mu je uzvratio slicnim zamahom.

334
Nekoliko minuta su razmenjivali udarce, pokuavajuci da poremete ritam jedan drugom, ali
uzalud. Previe su se dobro poznavali. Murtag je uspeo da izbegne svaki Eragonov udarac, i obrnuto.
Kao da su igrali igru u kojoj su unapred morali da osmisle svoje korake. Medu njima se stoga rodila
nekakva bliskost, poto je Eragon pokuavao da dokuci Murtagove misli i da predvidi njegove poteze.
Eragon je odmah zapazio da Murtag vodi igru drugacije nego u ranijim borbama. Napadao ga
je s nekom svirepocu koje ranije nije bilo, kao da, prvi put, eli da porazi Eragona, i to to bre.
Medutim, nakon tog pocetnog izliva, bes kao da mu se stiao, te je iskazivao jedino smirenu,
neumoljivu reenost.
Eragon se borio do krajnjih dometa svoje vetine, ali iako je odbijao Murtaga, morao je da se
brani mnogo cece nego to mu se svidalo.
Murtag je spustio mac, te se okrenuo ka prestolu i Galbatoriksu.
Eragon nije sputao odbranu, ali pokolebao se ne znajuci da li bi bilo umesno da ga napadne.
U tom trenutku oklevanja, Murtag je poskocio k njemu. Eragon je zauzeo poloaj i zamahnuo
macem. Murtag je docekao udarac titom, pa je, umesto da odgovori udarcem, to je Eragon ocekivao,
tresnuo Eragona titom i poceo da ga gura.
Eragon zarea, te i on poce da gura. Hteo je da posegne preko tita kako bi posekao Murtaga
po ledima ili nogama, ali ispostavilo se da je Murtag previe vet da bi Eragon rizikovao. Murtag je
bio vii od njega nekoliko centimetara, pa mu je ta razlika u visini doputala da se obrui na Eragonov
tit. Stoga je Eragonu bilo teko da se odri u mestu i da ne prokliza po uglacanom kamenom podu.
Uz urlik i silan napor, Murtagu je najzad polo za rukom da odgurne Eragona. Cim se Eragon
zateturao pokuavajuci da povrati ravnoteu, Murtag je isturio mac prema njegovom vratu. Letta!",
viknu Galbatoriks. Vrh Zaroka zastade na prst od Eragonove koe. Sledio se, sav zadihan, ne znajuci
ta se upravo desilo.
Obuzdaj se malo, Murtae, inace cu te ja obuzdati", rece Galbatoriks sa svog mesta. Zna
da ne volim da ponavljam. Ne sme da ubije Eragona, niti on sme da ubije tebe... Hajde, dalje."
Spoznaja da je Murtag upravo pokuao da ga ubije i da bi ga i ubio da se Galbatoriks nije
umeao zaprepastila je Eragona. Potraio je objanjenje na Murtagovom licu, ali on je i dalje bio
ravnoduan kao da mu Eragon nita ne znaci.
Eragonu to nije bilo jasno. Murtag je zasigurno igrao igru drugacije nego to bi trebalo. Neto
se u njemu promenilo, mada Eragon nije znao ta. Osim toga, spoznaja da je izgubio i da bi, prema
svim pravilima, trebalo da budu mrtav podrila je Eragonovu samouverenost. Mnogo se puta sreo sa
smrcu, ali nikada se to nije odigralo toliko neposredno i neumoljivo. Nije bilo nikakve sumnje: Murtag
ga je nadmaio, a njega je spasio jedino Galbatoriksovo milosrde.
Eragone, ne razbijaj glavu povodom toga, rece mu Arja. Nisi imao razloga da sumnja da bi
pokuao da te ubije. Ni ti to nisi pokuavao. Da jesi, borba bi tekla drugaije, a Murtag nikada ne bi
dobio priliku da te tako napadne.
Sumnjicav, Eragon je pogledao u nju - stajala je na rubu osvetljenog dela odaje, pokraj Elve i
Safire. Onda mu Safira rece: Ako proba da ti preree vrat, iseci mu potkolenine tetive, pa vie nee
moi to da pokua.
Eragon joj klimnu, prihvatajuci to to su rekle.
On i Murtag se razdvojie, te ponovo zauzee poloaje jedan naspram drugog, dok ih je
Galbatoriks posmatrao sa odobravanjem.
Eragon je ovoga puta prvi napao.
Imali su utisak da borba traje satima. Murtag vie nije pokuavao da mu zada smrtonosne
udarce, ali Eragon je, na svoju radost, uspeo da mu dotakne kljucnu kost; zaustavio je udarac pre
Galbatoriksa. Murtagu je ocito bilo neprijatno zbog tog udarca, te se Eragon hitro osmehnuo zbog
njegove reakcije.
Bilo je i drugih udaraca koje nisu uspeli da zaprece. Uprkos svoj brzini i vetini, ni on ni
Murtag ne behu nepogreivi, a kako nije bilo laganog nacina da dovre borbu, greke i povrede behu
neizbene.
Prva rana bee posekotina na Eragonovoj desnoj butini, izmedu ruba verinjace i gornjeg dela
oklopa za noge. Bee to plitka posekotina, dodue izuzetno bolna, pa mu je krv curila iz rane kad god
bi prebacio teinu na tu nogu.

335
Druga rana takode bee Eragonova: zasek iznad obrve, posledica Murtagovog udarca po
kacigi, ciji mu se rub zario u meso. Ta rana ga je vie mucila poto mu je krv neprestano kapala u oko,
zakriljujuci mu vid.
Eragon je potom ponovo zakacio Murtaga po zglavku, ali ovoga puta mu je prosekao oklopnu
rukavicu, rukav tunike i tanak sloj koe sve do kosti. Nije uspeo da mu presece miice, ali rana je,
izgleda, zadavala strane bolove Murtagu, a od krvi koja mu je curila u rukavicu bar je dvaput izgubio
stisak.
Eragon ga je secnuo i po desnoj golenici, a dok se Murtag oporavljao od neuspenog napada,
pomerio se na stranu na kojoj je Murtag drao tit, te je obruio Brisingr najjace to je mogao posred
Murtagovog levog nonog oklopa, ulubivi celik.
Murtag je jauknuo i odskocio na jednoj nozi. Eragon se dao za njim mauci Brisingrom kako
bi ga gurnuo na pod. Murtag se odbranio uprkos povredi, te je, nekoliko sekundi kasnije, Eragon i sam
jedva ostao na nogama.
Njihovi su titovi neko vreme odbijali neumoljive udarce, poto je Galbatoriks, na Eragonovo
zadovoljstvo, ostavio cini na njihovom oruju i oklopima, ali onda cini na Eragonovom titu popustie,
kao i na Murtagovom, to se jasno videlo po iverju i komadicima drveta koji stadoe da prte pri
svakom udarcu macem. Eragon je ubrzo polomio Murtagov tit jednim posebno snanim udarcem. Ali
nije se dugo radovao, poto je Murtag cepao Zarok obema rukama, te je dvaput uzastopno tresnuo
njime po Eragonovom titu, koji se takode raspukao, iznova uspostavljajuci ravnoteu.
Dok su se borili, kamen pod njima postade klizav od mrlja i kapi krvi, te su se sve vie upinjali
da se ne okliznu. U golemoj dvorani, odjeci njihovog sukobljenog oruja vracali su se poput zvukova
davno zaboravljene bitke, te im se cinilo da se nalaze u ii svega to postoji jer svetla behu uperena
samo u njih, kao da su sami.
Galbatoriks i ruikan su ih sve vreme posmatrali iz okolnih senki.
Poto su ostali bez titova, Eragon je shvatio da mu je lake da usmerava udarce ka Murtagu -
mahom po rukama i nogama - to je vailo i za Murtaga. Oklopi su ih uglavnom titili od posekotina,
ali nisu ih zatitili od mnotva cvoruga i modrica.
Uprkos svim ranama koje je naneo Murtagu, Eragon je vec pomislio da je Murtag bolji
macevalac. Ne mnogo bolji, ali dovoljno bolji od njega da on ni nacas ne osvoji prednost. Ako bi se
njihov megdan tako nastavio, naposletku bi bio previe povreden ili previe iscrpljen da bi se borio, a
takav ishod im se, cinilo mu se, ubrzano bliio. Pri svakom koraku, Eragon je osecao kako mu krv
iklja iz posekotine na butini, pa se iz casa u cas sve tee branio. Smesta mora da okonca dvoboj, inace
nece biti kadar da se potom suoci i s Galbatoriksom. U takvom stanju, nece biti veliki izazov za kralja,
ali morao je da pokua. Ako nita drugo, morao je bar da pokua.
Shvatio je da sr problema tajnovitost Murtagovih razloga za borbu; dok to no bude dokucio,
Murtag ce ga hvatati na prepad.
Eragon se prisetio necega to mu je Glejdr kazao pred Dras Leonom: Mora nauiti da vidi
ono u ta gleda. Ratnici uvek moraju da se oslanjaju na spoznaju. Stoga se zagledao u Murtaga.
Zagledao se u njega pomno kao to je gledao Arju tokom njihovih vebi, pomno kao to je proucio
sebe one duge noci na Vroengardu. Pokuao je da dokuci skriven jezik Murtagovog tela. Naiao je na
izvestan uspeh: bilo mu je jasno da je Murtag iznuren i na granici izdrljivosti, a njegova povijena
ramena odavala su iskonski bes -moda cak i strah. Zapazio je i njegovu svirepost, to i ne bee nova
osobina, mada jeste bila nova u sukobu sa Eragonom. Eragon je sve to zapazio, kraj jo nekih, dubljih
pojedinosti, pa se potrudio da ih povee sa onim to je znao o Murtagu od davnih dana - o njegovom
prijateljstvu, odanosti i mrnji prema Galbatoriksovoj upravi. Bilo mu je potrebno nekoliko sekundi -
nekoliko sekundi ispunjenih napregnutim disanjem, uz nekoliko nespretnih udaraca zbog kojih je
zaradio jo jednu modricu na laktu - pre nego to mu je puklo pred ocima. Onda mu se sve ucinilo vrlo
ociglednim. Sigurno je bilo necega u Murtagovom ivotu na ta ce njihov dvoboj uticati, necega to
Murtagu bee toliko vano da se osecao primoranim da pobedi ne birajuci sredstva, makar to znacilo i
da ce morati da ubije svog polubrata. ta god to bilo - Eragon je nagadao ta moe biti posredi, i neto
ga je uznemiravalo manje a neto vie - Murtag se nece predati. Borice se poput ivotinje saterane u
coak, i to do poslednjeg daha, a Eragon nece moci da ga porazi uobicajenim metodama poto njemu
njihov dvoboj nije znacio onoliko koliko je znacio Murtagu. Za Eragona njihov megdan bee zgodna
razbibriga, i on nije mario za to ko ce pobediti a ko izgubiti dokle god je potom mogao da se suoci s
Galbatoriksom. Ali Murtagu je taj dvoboj znacio mnogo vie, a Eragon je iz iskustva znao da se

336
reenost poput njegove ne moe savladati pukom upotrebom snage - svakako ne pre no to se plati
visoka cena za to.
Stoga se pitao kako moe da zaustavi coveka koji je cvrsto odlucio da sve izdri i da ne
posustane, ma kakve mu se prepreke isprecile na putu.
Bee to nereiva nedoumica sve dok Eragon konacno nije uvideo da bi najbolji nacin da
savlada Murtaga bio da mu da ono to eli. Da bi ispunio ono to je sam eleo, prvo je morao da
prihvati poraz.
Ali ne sasvim. Nije mogao da dozvoli Murtagu da ucini ono to mu Galbatoriks nalae.
Eragon ce Murtagu dati njegovu pobedu, ali potom ce izvojevati svoju.
Dok je oslukivala njegove misli, Safira oseti jo jacu teskobu i zabrinutost, te mu rece: Ne,
Eragone. Sigurno postoji drugo reenje.
Pa kai mi koje je, ako postoji, odvratio je, poto ga ja ne vidim.
Zareala je, a Trn joj odmah uzvrati krijuci se u senci naspram njih.
Mudro odluuj, rece Arja. Shvatio je na ta je mislila.
Murtag je pojurio k njemu, te im se seciva spojie uz zvonak odjek. Potom se odvojie kako bi
prikupili snagu. Kada su ponovo krenuli jedan na drugog, Eragon se usmerio na Murtagovu desnu
stranu, istovremeno ostavivi mac da mu visi uz bok kao da je od umora postao nehajan. Bee to
letimican pokret, ali znao je da ce ga Murtag zapaziti i da ce pokuati da upotrebi dati prostor.
Eragon u tom trenu nita nije osecao. I dalje je bio svestan bolnih rana, ali maglovito, kao da
svi ti oseti nisu bili njegovi. Mozak mu je bio nalik na duboko jezero u danu bez vetra, ravan i
nepomican, ali ipak ispunjen odrazima svega oko sebe. Ono to je video primao je na podsvesnom
nivou. Vie nije bilo potrebe za tim. Razumeo je sve to se nalazilo pred njim, te bi ga dodatno
razmiljanje samo pomelo.
Kao to je Eragon i ocekivao, Murtag je nasrnuo na njega uperivi mu mac pravo u trbuh.
Kada je kucnuo cas, Eragon se okrenuo. Nije bio ni brz ni spor, vec savrenu usaglaen sa
okolnostima. Imao je utisak da je taj potez predodreden, kao da nita drugo nije mogao da uradi.
Umesto da ga pogodi u stomak, to je Murtag nameravao, Zarok je Eragona pogodio u miic s
desne strane, tik ispod grudnog koa. Imao je utisak da ga je mlatnuo cekicem, a potom se zacu i
utanje celika. To je Zarok proklizao izmedu raskinutih karika verinjace zarivajuci mu se u meso.
Eragon zabrekta, vie od hladnoce metala nego od bola.
Osetio je kako mu vrh seciva zatee verinjacu s druge strane, izlazeci iz njegovog tela.
Murtag ostade zabezeknut, ocito prepadnut.
Pre nego to se pribrao, Eragon je povukao ruku i zario Brisingr u Murtagov stomak, blizu
pupka: bee to rana daleko gora od one koju je Eragon upravo primio.
Murtagu se citavo lice oklembesilo. Usta mu se razjapie kao da ce progovoriti, a onda pade
na kolena, i dalje cvrsto steuci Zarok.
Trn riknu negde pozadi.
Eragon je izvukao Brisingr, te je odstupio i iskezio se pred nemim krikom Kada je Zarok
izaao iz njegovog tela.
Zacu se tresak kad Murtag pusti Zarok, koji pade na pod. Obujmio se oko struka, presamitio se
i spustio glavu na uglacan kamen.
Sada je na Eragona doao red da se zabezekne. Vrela krv mu je i dalje kapala u oko.
Oglasivi se sa svoga prestola, Galbatoriks rece Naina", te se desetine lampi upalie po
citavoj odaji, iznova otkrivajuci stubove i uklesane ukrase po zidovima, kao i kamenu plocu za koju
Nasuada bee okovana lancima.
Eragon se oteturao do Murtagu i kleknuo kraj njega.
Eragon pobeduje", rece kralj, ispunjavajuci veliku dvoranu zvonkim glasom.
Murtag pogleda u Eragona; napaceno lice bee mu oroeno znojem. Ba nisi mogao da me
pusti da pobedim, jelda?", zareao je ispod glasa. Zna da ne moe da pobedi Galbatoriksa, ali
morao si da mu dokae da si bolji od mene... Aaa!" Zadrhtao je i poceo da se njie napred-nazad na
golenicama.
Eragon mu je spustio ruku na rame. Zato?", upitao ga je, znajuci da ce Murtag razumeti
pitanje.
Odgovor je stigao u vidu gotovo necujnog apata: Zato to sam se ponadao da cu zadobiti
njegovu naklonost i da cu onda moci da je spasem." Suze mu zamutie pogled, te ga je odvratio.

337
Eragon je shvatio da Murtag govori istinu i obuzela ga je neverica.
Prolo je jo nekoliko trenutaka. Eragon je bio svestan da ih Galbatoriks pomno posmatra.
Murtag rece: Prevario si me." Nije bilo drugog reenja." Murtag zabrunda: To je uvek bila razlika
izmedu tebe i mene." Zagledao se u Eragona. Ti si uvek bio spreman da se rtvuje, a ja nisam... bar
ne Ali sada jesi." Nisam vie onaj stari. Sada imam Trna i..." Murtag je oklevao, a onda neprimetno
slegnu ramenima. Vie se ne borim samo za sebe... U tome je razlika." Trgao se, plitko udahnuvi.
Ranije sam te smatrao budalom zato to stalno rizikuje svoj ivot... ali sada sve shvatam. Shvatam...
zato. Shvatam..." Oci mu se rairie, a onda mu se lice opusti kao da je zaboravio na bol, te mu
unutranja svetlost ozari lice. Sada shvatam... sada oboje shvatamo", proaputao je, a Trn izbaci glas
koji bee pola jecaj, a pola urlik.
Galbatoriks se promekoljio na prestolu, kao da mu nije udobno, i otrim glasom rekao:
Dosta s tim blebetanjem. Megdan je okoncan, Eragon ja pobedio. Dolo je vreme da se nai gosti
spuste na kolena i da mi se zakunu na vernost... Pribliite se, obojica, da vam iscelim rane, pa da
nastavimo."
Ba kad je Eragon hteo da ustane, Murtag ga je zaustavio uhvativi ga za podlakticu.
Smesta!", rece Galbatoriks, spojivi svoje guste obrve. Inace cu vas ostaviti da trpite rane
dok sve ne zavrimo."
Spremi se, necujno rece Murtag Eragonu.
Eragon se pokolebao, ne znajuci ta da ocekuje, a onda mu klimnu i upozori Arju, Safiru,
Glejdra i ostale Eldunarije.
Murtag odgurnu Eragona i pridie se na kolena, i dalje steuci stomak. Zagledao se u
Galbatoriksa. Onda uzviknu onu rec.
Galbatoriks ustuknu, te isprui ruku kao da hoce da se zatiti.
Murtag stade glasno da izgovara i druge reci na drevnom jeziku, govoreci isuvie brzo da bi
Eragon razlucio svrhu njegovih cini.
Vazduh oko Galbatoriksa zatreperi crvenom i crnom bojom, te telo kao da mu na tren obuzee
plamenovi. Zacuo se i zvuk slican letnjem vetru koji huji kroz kronje zimzelene ume. Eragon potom
zacu niz piskavih tonova, i dvanaest svetlosnih kugli pojavi se oko Galbatoriksove glave. Kugle
proletee pravo kroz zidove dvorane i nestadoe. Licile su na utvarne due, ali Eragon ih je video samo
nakratko, te nije bio siguran u to.
Trn se naglo obrnuo, brz poput macke kojoj je neko stao na rep, i bacio se na ruikanov
ogroman vrat. Crni zmaj urliknu i bre-bolje odstupi, mlatarajuci glavom kako bi stresao Trna sa sebe.
Njegovi urlici behu bolno glasni, a onda se i pod zatresao od teine dveju adaja.
Na stepenicama ispred prestola, decak i devojcica vrisnue i pokrie ui rucicama.
Eragon vide Arju, Elvu i Safiru kako hrle napred, oslobodene od Galbatoriksovih madija. Arja
je jurnula ka prestolu noseci Dautdert u ruci, a Safira je poskocila ka Trnu i ruikanu. Elva je pak
pridigla ruku ka ustima i pocela da govori sebi u bradu, ali Eragon je nije cuo od silne buke dvaju
zmajeva.
Kapi krvi velicine pesnice zapljutae oko njih, pueci se na kamenu.
Eragon ustade s mesta na koje ga je Murtag odgurnuo, te krenu ka prestolu za Arjom.
Galbatoriks je izgovorio ono ime na drevnom jeziku, uz rec letta. Nevidljive kopce stegoe
Eragonove udove, a citava dvorana utihnu kada kraljeve carolije sputae sve ostale, cak i ruikana.
Gnev i ogorcenost prokljucae u Eragonu. Zamalo su dokrajcili kralja, a eto ih sad: i dalje su
nemocni pred njegovim vradbinama. Svi u napad!, viknuo je i umom i naglas. Ranije su pokuali da
napadnu Galbatoriksa i ruikana: kralj ce pokuati da ubije ono dvoje dece ma ta oni radili. Stoga
jedini put za Eragona i njegove saborce, jedina nada u mogucu pobedu, bee da probiju Galbatoriksove
mentalne brane kako bi preuzeli vlast nad njegovim mislima.
Eragon, Safira, Arja i Eldunariji koje su doneli sa sobom isturie misli ka kralju, utapajuci svu
mrnju, gnev i bol u uaren snop uperen u sr Galbatoriksovog bica.
Eragon je nacas osetio kraljev um: bee to uasan, mracan prizor, iban ledenom studeni i
paklenom vrelinom - omeden gvozdenim ipkama, cvrstim i nepopustljivim, koje ogradivahu delove
njegove svesti.
Onda Galbatoriksovi zmajevi - pomahnitale adaje koje su urlikale gonjene cemerom -
napadoe Eragonov um i naterae ga da se povuce u sebe kako ga ne bi rastrgli na komade.

338
Eragon iza sebe zacu Elvu kako progovara; pre nego to je izustila ijednu rec, Galbatoriks
kaza Theyna!" i ona se zagrcnu.
Skinuo sam zatitne cini s njega!", viknu Murtag, sada je..."
Galbatoriks progovori toliko brzo i toliko tiho da Eragon nije mogao da razabere njegove reci.
Murtag zacuta i, tren kasnije, Eragon zacu kako pada uz zveket verinjace i otru zvonjavu kacige koja
tresnu o kamen.
Imam ja dovoljno zatitnih cini", rece Galbatoriks, a njegovo lice kao u jastreba bee mracno
od gneva. Ne moete mi nita." Ustao je s prestola i stepenitem krenuo ka Eragonu. Plat je leprao
oko njega, a u ruci mu bee mac Vrangr, beo i smrtonosan.
Eragon je pokuao da zarobi um bar jednog od zmajeva koji su kidisali na njegovu svest, ali
bilo ih je previe, pa je bre-bolje morao da odbije citavu hordu Eldunarija, pre nego to bi mu sasvim
pokorili misli.
Galbatoriks se zaustavio na korak od njega i mrko ga pogledao. Na celu mu je pulsirala
debela, racvasta vena, a snana vilica mu se grcila. Misli li da moe da me izaziva, derane?",
zareao je pljujuci od besa. Misli li da si mi ravan? Da moe da me srui i da mi ukrade presto?"
ile u Galbatoriksovom vratu iskocie poput izuvijane uadi. Dohvatio je rub svoga plata. Ovaj sam
ogrtac skrojio od krila Belgabadovih, kao i rukavice." Podigao je Vrangr i podmetnuo belo secivo pred
Eragonove oci. Ovaj mac uzeh iz ruku Vraelovih, a krunu ovu s glave kmezavog jadnika koji ju je
pre mene nosio. A ti i dalje misli da moe da me nadmudri? Mene? Dode u moj zamak, ubije mi
ljude i jo se dri kao da si bolji od mene? Kao da si plemenitiji i casniji?"
Eragonu zazvoni u glavi pred citavim sazvedem treperavih, svetlucavih, grimiznih zvezdica
kada ga Galbatoriks mlatnu po obrazu jabukom Vrangra, parajuci mu kou.
Tebi bi trebalo ocitati bukvicu iz poniznosti, derane", rece Galbatoriks primakavi mu se, te
se njegove ustreptale oci nadoe na svega nekoliko centimetara od Eragonovih.
Tresnuo je Eragona i po drugom obrazu, te je Eragon nekoliko sekundi video jedino crnilo
ispunjeno bletavim iskricama.
Silno cu uivati dok me bude sluio", rece mu Galbatoriks. Onda upola glasa dodade
Ganga" i pritisak neprijateljskih Eldunarija iceze iz Eragonovog uma, te je opet mogao slobodno da
razmilja. Ali nije to ucinio iz ostalima, to je Eragon video po njihovim napetim licima.
Potom neko zamiljeno secivo, zailjeno do tancina, probi Eragonovu svest obavijajuci se
samom sri njegovog bica. Secivo se obrnulo i, poput cicka zakacenog za balu filca, pocelo da cepa
pletivo njegovog uma, teeci da mu uniti volju, identitet i svest.
Bee to napad kakav Eragon nikada nije doiveo. Sav se skupio pred njim, usredsreden na
jednu jedinu misao - na osvetu - muceci se da se odbrani. Kroz njihovu sponu, osecao je
Galbatoriksova osecanja: mahom gnev, ali i beslovesan uitak zbog toga to moe da povredi Eragona
i da ga gleda kako se koprca od bola.
Eragon je shvatio da je Galbatoriks toliko dobar u slamanju svojih neprijatelja zato to
izopaceno uiva u tome.
Secivo se zari dublje u Eragonovo bice, te on zaurla, ne mogavi da se obuzda.
Galbatoriks se nasmei i rubovi njegovih zuba ucinie se providnim, nalik na vatrostalnu glinu.
Samom odbranom nije mogao da dobije bitku, pa je, uprkos probadima, Eragon privoleo sebe
da uzvrati napad. Zaronivi u kraljevu svest, cepao je njegove misli otrije od ileta, pokuavajuci da
ih prikleti kako kralj ne bi mogao da se krece niti da razmilja bez njegove dozvole.
Medutim, Galbatoriks nije ni pokuao da se odbrani. Opak mu se osmeh proirio, te je jo jace
obrnuo secivo u Eragonovom umu.
Eragonu se cinilo da ga nekim trnjem dere iznutra. Vrisak mu zatutnja grlom, a onda je sav
omlitavio pod stiskom Galbatoriksovih cini.
Pokori mi se", rece mu kralj. Zgrabio je Eragona za bradu celicnim prstima. Pokori se!"
Ponovo je obrnuo secivo, te Eragon poce da vriti. Vritao je dok ga glas nije izdao.
Kraljeve misli se sklopie oko Eragonove svesti, sateravi ga u jedan kutak uma, te mu
naposletku ostade samo maleno, blistavo jezgro, zasenceno golemom teinom Galbatoriksove pojave.
Pokori se", apnu mu kralj, gotovo s ljubavlju. Nema kuda da ode, nema gde da se
sakrije... Ovaj se ivot za tebe zavrava, Eragone Senkoubico, ali ceka te nov. Pokori se, i sve ce ti
biti oproteno." Suze iskrivie Eragonov vidik dok je zurio u bezoblican bezdan Galbatoriksovih
zenica.

339
Izgubili su... On je izgubio. Ta spoznaja bee bolnija od svih rana koje je zadobio. Stoletni trud
i tenje - i sve to uzalud. Safira, Elva, Arja, Eldunariji: niko od njih nije mogao da savlada
Galbatoriksa. Bio je isuvie jak, isuvie pametan. Garou, Brom Oromis pomree uzalud, kao i brojni
ratnici iz naroda raznih to dadoe svoje ivote boreci se protiv Carstva. Suze se prosue iz
Eragonovih ociju. Pokori mi se", apnu mu kralj, pojacavajuci stisak. Eragon se vie od svega gnuao
nepravde toga trenutka. Na nekoj iskonskoj ravni, cinilo mu se pogrenim da toliko bica propati i
izgine boreci se za beznadean cilj. Cinilo mu se pogrenim da Galbatoriks, sam-samcit, bude uzrok
sveg tog jada. I cinilo mu se pogrenim to to ce izbeci kaznu za svoja zlodela. Zato?, zapita se
Eragon.
Potom se prisetio vizije koju je najstariji Eldunari, Valdr, pokazao njemu i Safiri, u kojoj san
cvoraka bee ravan brigama kraljeva.
Pokori se!", dreknu Galbatoriks i mislima nagrnu na Eragona jo ece, pa se na njega sa svih
strana obruie ledeni i vatreni iljci.
Eragon kriknu i ocajnicki se obrati Safiri i Eldunarijima, ciji umovi behu opkoljeni
raspomamljenim Galbatoriksovim zmajevima, kako bi se, bez jasne namere, napojio njihovim
zalihama energije. Onda je tom energijom bacio cini.
Behu to cini bez reci, poto su Galbatoriksove madije sprecavale sve ostale. Nikakve reci
ionako ne bi mogle da opiu ono to je Eragon eleo, Biti kako se u tom trenutku osecao. Ni citava
biblioteka ne bi bila dovoljna za taj zadatak. Njegove cini behu sazdane od nagona i osecanja, poto ih
nije mogao pretociti u jezik.
Ono to je on hteo da ucini bee i prosto i sloeno: hteo je da Galbatoriks shvati... da shvati
pogrenost svojih dela. Te cini nisu predstavljale napad, vec pokuaj da mu se obrati. Ako ce vec
provesti ostatak ivota kao kraljev rob, hteo je da Galbatoriks sasvim pojmi ta je ucinio.
Kada cini pocee da deluju, Eragon oseti kako se Umarot i Eldunariji usredsreduju ka njegovoj
caroliji, pokuavajuci da zanemare Galbatoriksove adaje. Stotine leta neutene tuge i besa pokuljae
iz Eldunarija poput tutnjavog vala i zmajevi stopie svoje umove sa Eragonovim i pocee da menjaju
njegove cini, produbljujuci ih, proirujuci i nadogradujuci, sve dok opseg tih cini nije postao daleko
iri nego to je on nameravao.
Te cini ne samo to ce pokazati Galbatoriksu grenost njegovih dela vec ce ga primorati da
iskusi sva osecanja, i dobra i loa, koja je izazvao u ostalima otkako se rodio. Te cini behu vece od
svega to bi Eragon sam osmislio, poto njihov sadraj bee mnogo bogatiji od onog koji bi docarao
jedan covek ili jedan zmaj. Svaki Eldunari je dodao neto tim carolijama, te zbir behu cini koje su
obuhvatale ne samo citavu Alageziju vec i svaki trenutak od Galbatoriksovog rodenja naovamo.
Eragon je smatrao da su to najvece cini koje su zmajevi ikada sazdali, a on bee njihovo orude;
on bee njihovo oruje.
Sila Eldunarija prostruja kroz njega poput reke ire od okeana, pa se osecao kao uplja i krhka
posuda, kao da ce mu koa puci od siline te struje koju je sproveo kroz sebe. Da nije bilo Safire i
ostalih zmajeva, umro bi za tren oka, ostavi bez snage pred neutaivim zahtevima carolije.
Oko njih, svetlost se priguila u svetiljkama, a Eragonu se ucinilo da u mislima cuje odjek
hiljada glasova: bese to nepodnoljiva larma nebrojenih boli i radosti, koja je odjekivala i iz
sadanjosti i iz prolosti.
Bore se na Galbatoriksovom licu produbie, a oci mu se iskolacie u dupljama. ta ucini?",
rekao je ispraznim, napetim glasom. Odstupivi, prislonio je pesnice uz slepoocnice: ta ucini?"
Napregavi se, Eragon odgovori: Naterah te da sve shvati!"
Uasnut, kralj se zagleda u njega. Miici na licu pocee da mu podrhtavaju i da se grce, a
marci ga sveg obuzee. Iskezivi zube, zareao je: Nece ti mene srediti, derane. Nece..."
J auknuvi, zateturao se. Cini koje su stezale Eragona odjednom nestade i on pade na pod, a Elva, Arja,
Safira, Trn, ruikan i dvoje dece ponovo se nadoe u pokretu.
Zagluna rika iz ruikanovih celjusti ispuni odaju i crni zmaj strese Trna s vrata, zavrljacivi
ga na drugi kraj odaje. Trn pade na levi bok, te mu se kosti u krilu polomie uz glasno krckanje.
,,N-necu... popustiti", rece Galbatoriks. Eragon iza kralja ugleda Arju - bila je blie prestolu
njego on - kako okleva i pogleduje k njima. Potom je projurila kraj podijuma i, sa Safirom, potrcala ka
ruikanu.
Trn se uskobeljao na noge, te i on krenu za njima.
Lica ludacki izoblicenog, Galbatoriks je priao Eragonu i zamahnuo Vrangrom k njemu.

340
Eragon se otkotrljao u stranu i zacuo kako mac udara po kamenu kraj njegove glave. Kotrljao
se jo metar-dva, a onda se odgurnuo i ustao. Samo je zahvaljujuci energiji Eldunarija stajao uspravno.
Vrisnuvi, Galbatoriks nasrnu na njega, ali Eragon je odbio kraljev nezgrapan udarac. Macevi
im zazvonie otro i jasno medu urlicima zmajeva i apatima mrtvih.
Safira visoko poskoci, te utnu ruikanovu golemu njuku i okrvavi je, a onda se spusti na
pod. Isukavi kande, zamahnuo je ka njoj apom. Odskocila je, napola rairivi krila. Eragon se
sagnuo pred mahnitim unakrsnim zamahom, pa je ubo Galbatoriksa u levi pazuh. Zaprepastio se
shvativi da ga je ubo i da je vrh Brisingra vlaan od kraljeve krvi. Grc u ruci omeo je Galbatoriksov
zamah, te zavrie s macevima ukrtenim pri balcacima. Pokuavali su da jednom drugom poremete
ravnoteu. Kraljevo se lice izoblicilo do neprepoznatljivosti, a na obrazima mu se pojavie suze. Snop
plamena buknu iznad njihovih glava, te ih obavi vreo vazduh. Deca vrisnue iza njih.
Eragona izdade ranjena noga, te se sruio unazad na ruke i stopala i prignjecio prste kojima je
drao Brisingr.
Ocekivao je da ce se kralj naci nad njim za nekoliko sekundi, ali Galbatoriks je ostao na svom
mestu, njiuci se s jedne strane na drugu.
Ne!", zavapi kralj. Nisam..." Pogledao je Eragona i viknuo: Prekini sve ovo, prekini!"
Eragon odmahnu glavom pokuavajuci da se pridigne. Bol mu prostruja levom rukom, a kada
je bacio pogled ka Safiri, video je krvavu posekotinu na njenoj levoj prednjoj nozi. Na drugoj strani
odaje, Trn jezario zube u ruikanov rep, nateravi crnu adaju da zarei i da se okrene
k njemu. Kada je ruikan usmerio panju na drugu stranu, Safira je poskocila i pala mu na
vrat, blizu podnoja njegove kocate lobanje. Zakacivi mu kande pod krljuti, zagrizla mu je vrat
izmedu dve bodlje koje su mu se pruale niz kicmu. ruikan ispusti tutnjav, izbezumljen urlik, te jo
jace zamlatara glavom. Galbatoriks ponovo potrca ka Eragonu mauci macem. Eragon je odbio jedan
udarac, pa jo jedan, a treci je primio po rebrima, te mu je zamalo pao mrak na oci. Prestani", rece
Galbatoriks, vie molecivim nego pretecim glasom. Bol je..."
ruikan ispusti jo jedan urlik, usplahireniji nego malocas. Eragon iza kralja ugleda Trna kako
visi oko ruikanovog vrata, naspram Safire. Zdruena masa dvaju zmajeva povukla je ruikanovu
glavu, te je njome skoro dotakao pod. Medutim, crni je zmaj i dalje bio pregolem i prejak za njih.
Osim toga, vrat mu bee toliko debeo da je Eragon pomislio kako ni Safira ni Trn nece moci da ga
povrede samo zubima.
Onda Eragon ugleda Arju kako, kao kad sena leti kroz umu, izlece iza jednog stuba i trci ka
zmajevima. U njenoj levoj ruci, zeleni Dautdert je blistao uobicajenim treperavim odsjajem.
ruikan ju je video kako prilazi, pa je trgnuo telom pokuavajuci da se otarasi Safire i Trna.
Poto nije uspeo, zareao je, razjapio celjusti i oblio sve pred sobom vatrenom bujicom.
Arja se bacila dole, te ju je plameni zid nacas zaklonio od Eragona. Onda mu se ponovo
pojavila pred ocima: bila je blizu ruikanove glave, koja je visila iznad poda. Krajevi kose behu joj
zahvaceni plamenom, ali ona nije obracala panju na to.
U tri golema koraka, poskocila je na ruikanovu prednju levu apu, te se bacila ka njegovoj
glavi ostavljajuci za sobom vatreni trag poput kometi;. Ispustivi uzvik koji je odjeknuo prestonom
dvoranom, Arja je bacila Dautdert u sredite ruikanovog golemog, blistavog, ledenoplavog oka, te
mu je, citavom duinom, zarila koplje u lobanju.
ruikan riknu, zgrci se i polako pade na bok, a vatra mu pokulja iz usta poput tecnosti.
Safira i Trn odskocie s njega tren pre nego to je dinovski crni zmaj ljosnuo o pod.
Stubovi popucae, a komadi kamena padoe s tavanice i razbie se. Polupalo se i nekoliko
svetiljki, te mlazevi istopljene materije pocee da kaplju iz njih.
Eragon se umalo sruio kada se odaja zatresla. Nije video ta se zbilo sa Arjom, ali uplaio se
da ju je moda smodila ruikanova telesina.
Eragone!", viknu Elva. Glavu dole!"
Sagnuvi se, zacuo je kako Galbatoriksov beli mac fijuce iznad njegovih leda.
Ustao je i skocio...
I ubo je Galbatoriksa posred stomaka, kao to je ubo Murtaga.
Kralj jauknu i zatetura se, skidajuci se sa Eragonove otrice. Dodirnuvi ranu slobodnom
rukom, zagledao se u krv na vrhovima prstiju. Onda ponovo pogleda Eragona i rece mu: Glasovi...
svi ti glasovi... uasni su. Ne mogu vie da ih podnesem..." Sklopio je oci i suze mu potekoe niz
obraze. Bol... toliko bola... toliko tuge... Zaustavi sve to! Zaustavi!"

341
Necu", odvrati Eragon. Elva mu se pridruila, a potom im, s drugog kraja odaje, u susret
podoe Safira i Trn. Eragonu je laknulo kada je medu njima video i Arju, opecenu i okrvavljenu, ali
bez povreda.
Galbatoriks naglo otvori oci, iskolacene i neprirodno bele, te se zagleda u daljinu kao da
Eragon i ostali pred njime vie ne postoje. Poceo je da se trese, da drhti, vilice stadoe da mu se
pomeraju, ali iz grla mu ne izade ni glasa.
Potom, u isti mah, Elva vrisnu i onesvesti se, a Galbatoriks viknu: Vaise neiat!"
Gotovo je.
Eragon nije imao vremena za reci. Posegnuvi za snagom Eldunarija, bacio je cini kako bi
podigao sebe, Safiru, Arju, Elvu, Trna, Murtaga i dvoje dece na podijum pokraj kamene ploce za koju
Nasuada bee okovana. Bacio je i cini za odbijanje i zaustavljanje svega to bi ih moglo povrediti.
Kad su bili tek na pola puta do kamene ploce, Galbatoriks nestade u odblesku svetlosti jarkije
od sunca. Potom se sve zatamnelo i utialo i Eragonove zatitne cini obavie svoje.

* * *

342
U SAMRTNOM ROPCU

Roran je sedeo na prostirci koju su vilenjaci postavili preko jedne od kamenih kocaka ispred
unitene kapije Urubejna, izdajuci naredenja ratnicima pred sobom.
Cetiri vilenjaka iznela su ga iz grada kako bi se posluili carolijama bez straha da ce im
Galbatoriksove madije pomrsiti cini. Iscelili su mu icaeno rame i slomljena rebra, i sve ostale rane
koje mu Barst bee naneo, mada su ga upozorili da ce proci nedelje pre nego to mu kosti budu snane
kao pre. Pride su navalili na njega da ne ustaje do kraja dana.
On je, sa svoje strane, navaljivao da ga puste u bitku. Vilenjaci su poceli da se raspravljaju s
njim, ali on im rece: Ili me odnesite, ili cu sam otici." Njihova nelagoda bee sasvim ocigledna, ali
naposletku su se saglasili i odneli ga do mesta na kojem je sada sedeo nadgledajuci trg.
Kao to je i ocekivao, vojnici su izgubili volju za borbom nakon smrti svog zapovednika, pa su
ih Vordeni potisnuli niz uzane sokake. Pre no to so on vratio, Vordeni su racistili vie od trecine
grada, hitro se pribliavajuci tvrdavi.
Mnogo su izgubili: mrtvi i oni na samrti behu nacickani po ulicama, a niz slivnike je tekla
crvena krv. Uz ostvaren napredak, nov pobednicki osecaj proeo je vojsku: Roran je to jasno video na
licima ljudi, patuljaka i Urgala, ali ne i na licima vilenjaka, koji behu ispunjeni ledenim gnevoni zbog
pogibije svoje kraljice.
Vilenjaci su brinuli Rorana: video je kako ubijaju vojnike koji su pokuavali da se predaju,
sekuci ih bez imalo zadrke. Otrgnuta kontroli, njihova krvolocnost ocito nije imala granice.
Nedugo poto je Barst pao u bici, kralj Orin je pogoden strelom u grudi dok je pokuavao da
preuzme straarnicu u gradu. Bese to ozbiljna rana, za koju cak ni vilenjaci, navodno, nisu bili sigurni
da bi je mogli isceliti, Kraljevi vojnici odneli su Orina do tabora, te Roran nije vie nita cuo o
njegovoj sudbini.
Mada nije mogao da se bori, Roran je i dalje mogao da izdaje zapovesti. Prema sopstvenoj
odluci, poceo je da prestrojava vojsku iz pozadine, da okuplja zalutale vojnike i da ih alje na zadatke
irom Urubejna - prvi bee da preuzmu preostale katapulte po bedemima. Kada bi dobio podatak za
koji je mislio da bi J ormundur, Orik, Martland Crvenobradi ili bilo koji od zapovednika njihove vojske
trebalo da ga cuje, slao bi haberdare da ih potrae medu kucama i da im prenesu novosti.
... a bude li video neke vojnike blizu one velike kupolaste zgrade kod pijace, obavezno i to
javi J ormunduru", rekao je mravom coveku visokih ramena, naoruanom macem, koji je stajao pred
njim.
Razumem, gospodine", odvrati covek, te proguta knedlu.
Roran se zagledao u njega, opcinjen time, a onda mu mahnu i rece: Idi!"
Cim je covek otrcao svojim putem, Roran se namrtio, te se zagledao preko iskoenih krovova
kuca ka tvrdavi u podnoju nadvijene litice.
Gde li si?, zapitao se. O Eragonu i onima oko njega nisu culi nita jo otkako su uli u tvrdavu,
te se Roran zabrinuo zbog njihovog dugog odsustva. Na um su mu padala razna objanjenja za njihovo
kanjenje, ali nijedno mu nije ulivalo nadu. Najblae objanjenje bilo je da se Galbatoriks naprosto
negde sakrio, pa su Eragon i njegovi pratioci morali da ga potrae. Ali nakon to je video ruikanovu
snagu prethodne noci, Roran nije mogao ni da zamisli da bi Galbatoriks beao pred neprijateljima.
Ako bi se ostvarili njegovi najgori strahovi, vordenska pobeda bila bi kratkotrajna. Uz to, znao
je da je malo verovatno da bi ratnici njihove vojske, ukljucujuci i njega, preiveli taj dan.
J edan od ljudi koje je ranije odaslao, gologlav strelac ruse kose s rumenim tackicama nasred
obraza, istrcao je iz ulice s Roranove desne strane. Strelac se zaustavio pred kamenom kockom i
pognuo glavu pokuavajuci da dode do daha.
J esi 1' pronaao Martlanda?", upita ga Roran.
Strelac mu ponovo klimnu, leprajuci kosom preko oznojenog cela.
,,I predao si mu moju poruku?"
J esam, gospodine. Martland mi rece da vam kaem da" - zastao je kako bi udahnuo - da su
se vojnici povukli iz hamama, ali da su se sada zabarikadirali u nekoj palati blizu junog bedema."
Roran se promekoljio na prostirci, te mu otar bol prostruja kroz svee isceljenu ruku. ,,A ta
je s kulama izmedu hamama i ambara? J esu li ih preuzeli?"

343
Preuzeli su dve, a za ostale se jo vode borbe. Martland je ubedio nekoliko vilenjaka da odu
da im pomognu. Takode je..."
Priguen urlik iz unutranjosti stenovitog brda prekide coveka.
Strelac sav preblede; jedino se one rumene tackice na obrazima ucinie crvenijimnego ranije,
poput kapi farbe na koi mrtvaca. Gospodine, bee li to..."
Pssst!" Roran nagnu glavu, oslukujuci. J edino je ruikan mogao da rikne toliko glasno.
Nekoliko trenutaka nisu culi nita slicno. Onda se drugi urlik zacu iz tvrdave, a Roranu se
ucinilo da je cuo i druge, tie zvukove, mada nije bio siguran ta je posredi.
Ispred unitene kapije, ljudi, vilenjaci, patuljci i Urgali zastadoe kako bi bacili pogled ka
tvrdavi.
Odjeknu jo jedan urlik, glasniji od prethodnog.
Roran je cepao rubove prostirke, sav ukocen. Ubijte ga!", promrmljao je. Ubijte to dubre!"
Nekakvo treperenje, blago ali primetno, prostrujalo je kroz citav grad, kao da je neto veoma
teko tresnulo o zemlju. Roran zacu neto nalik na lomljavu.
Zatim se nad gradom nadvi tajac, pa je svaka sekunda delovala due od prethodne.
Da li im je potrebna naa pomoc?", upita strelac tihim glasom.
Ne moemo mi da im pomognemo", rece mu Roran, ne skidajuci pogled s tvrdave.
Zar ne mogu ni vilenjaci..."
Tlo se zatreslo, drhteci, a onda prednji deo tvrdave prasnu upolje u snopu belo-utog plamena,
toliko jarkog da je Roran video kosti u vratu i glavi strelca. Meso mu je izgledalo kao crven ogrozd
postavljen pred svecu.
Roran odmah cepa strelca i skotrlja se s ruba kamene kocke, povukavi i njega sa sobom.
Bucan talas ih pogodi ba kad su pali. Roran je imao utisak da mu je neko zario koplja u ui.
Vrisnuo je, ali nije mogao da cuje ni sebe ni ita drugo poto se ta grmljavina stiala. Kaldrma se
zaljulja pod njima, oblak prainu i uta polete preko njih zasenivi sunce, a potom strahovita vazduna
struja zavijori Roranovom odecom.
Roran je cvrsto sklopio oci zbog praine. Preostalo mu je tek da cvrsto stegne strelca i da
saceka da se udar okonca. Pokuao je da udahne, ali vreli vetar mu je otrgao vazduh sa usana i nosa
pre nego to je ispunio pluca. Neto ga je pogodilo u glavu i on oseti kako mu kaciga slece s nje.
Podrhtavanje je potrajalo jo neko vreme, a onda se tlo primirilo i Roran je otvorio oci plaeci
se prizora koji ce ugledati.
Vazduh bee siv i tmuran: predmete udaljene vie od tridesetak metara video je jedino u
izmaglici. Komadi drveta i kamena pljutali su s neba s pahuljama pepela. Daska prekoputa ulice - deo
stepenita koje su vilenjaci rasturili kada su unitili kapiju - bee zapaljena. Vrelina praska oprljila je
dasku citavom duinom. Ratnici koji su pre toga stajali na cistini leali su oprueni po zemlji. Neki su
se jo mrdali, a neki su ocito bili mrtvi.
Roran je bacio pogled ka strelcu. Ugrizao se za donju usnu, te mu brada bee oblivena krvlju.
Pomogli su jedan drugom da ustanu, te Roran pogleda u pravcu tvrdave. Nije video nita sem
sivkaste tame. Eragon! Da li su on i Safira preiveli prasak? Da li je bilo ko u blizini takvog pakla
mogao da preivi?
Roran je nekoliko puta zinuo, pokuavajuci da procisti ui koje su mu bolno odzvanjale - ali
uzalud. Kada je dotakao desno uvo, prsti mu ostadoe okrvavljeni.
,Cuje li me?", viknuo je strelcu, mada su reci bile samo treptaji u njegovim ustima i grlu.
Strelac se namrtio i odmahnuo glavom.
Nalet vrtoglavice natera Rorana da se sagne i osloni na kamenu kocku.
Dok je cekao da mu se ravnotea povrati, prisetio se litice iznad njih, te mu je sinulo da bi se
citav grad mogao naci u opasnosti.
Moramo da odemo odavde pre nego to se srui, pomislio je. Ispljunuo je krv i prljavtinu na
kaldrmu. Onda ponovo pogleda u pravcu tvrdave. Ona i dalje bee sakrivena oblakom praine. Srce
mu stegnu tuga. Eragone!

* * *

344
U MORU KOPRIVA

Tama, a u tami muk.
Eragon je osetio kako je skliznuo i kako se zaustavio, a onda... onda nita. Mogao je da die,
ali vazduh je bio ustajao i beivotan, a kada ju pokuao da se pomeri, pritisak na njegovim cinima se
pojacao.
Dotakao je umove svih oko sebe, proveravajuci da li ih je sve spasao. Elva bee u nesvesti,
Murtag na rubu svesti, ali ipak behu ivi, kao i ostali.
Tada je prvi put stupio u vezu i s Trnovim umom. Kada je to ucinio, crveni zmaj kao da je
ustuknuo. Misli mu behu mracnije i iskrivljenije od Safirinih, ali njihova snaga i plemenitost zadivie
Eragona.
Neemo jo dugo odrati ove ini, rece Umarot napetim glasom.
Morate, rece Eragon. Inae emo pomreti.
Prolo je jo nekoliko sekundi.
Bez ikakve najave, svetlost obli Eragonove oci, a strahovita buka obuze mu ui.
Trgnuo se i trepnuo da bi mu se oci prilagodile.
Kroz vazduh ispunjen dimom, ugledao je ogroman uaren krater na mestu gde je stajao
Galbatoriks. Presijavajuci se, kamen je treperio poput ivog mesa dok je vazduh provejavao preko
njegove povrine. I tavanica bee uarena, te se Eragon uznemirio pred tim prizorom - kao da su se
nali u ogromnom usijanom kazanu.
Vazduh je imao miris i ukus gvoda.
Zidovi odaje su popucali, a stubovi, uklesani ukrasi i svetiljke behu smrvljeni u prah. U dnu
odaje leala je ruikanova leina; meso mahom beo strgnuto sa ogaravljenih kostiju. U prednjem
delu, prasak je razorio kameni zid, ali i zidove stotinu metara dalje, otkrivajuci pravi lavirint laguma i
odaja. Predivna zlatna vrata koja su cuvala ulaz u dvoranu behu otkinuta sa arki, te se Eragonu ucinilo
da je spazio dnevnu svetlost na samom kraju hodnika, dugackog pola kilometra, koji je vodio van.
Kada se osovio na noge, primetio je da njegove zatitne cini i dalje crpu snagu od zmajeva, ali
mnogo sporije nego ranije.
Komad kamena velik kao kuca sruio se s tavanice i pao kraj ruikanove lobanje, raspavi se u
desetak delova. Svuda oko njih, po zidovima pocee da se ire nove pukotine, a zloslutna kripa i
pucketanje dopirali su sa svih strana.
Arja je otila do dece, zgrabila decaka oko struka i popela se na Safirina leda. Smestivi se,
pokazala je na devojcicu i rekla Eragonu: Dobaci mi je!"
Eragon je izgubio sekund-dva pokuavajuci da ugura Brisingr u kanije, a onda je uhvatio
devojcicu i bacio je Arji, koja ju je uhvatila rairenih ruku.
Okrenuvi se, Eragon je zaobiao Elvu i pohitao ka Nasuadi. Jierda!", rekao je, spustivi
ruku na okove pricvrcene na sivu kamenu plocu. Cini ocito nisu delovale, pa ih je bre-bolje prekinuo
kako ne bi potroio previe energije.
Nasuada promumla, te on izvuce krpu iz njenih usta. Mora da pronade kljuc!", rekla mu je.
Kod Galbatoriksovog je tamnicara."
Necemo ga pronaci na vreme!" Eragon je isukao Brisingr i zamahnuo ka lancu povezanom sa
okovom oko njene leve ake. Mac se odbio o karike, grubo zadrhtavi, ali nije ostavio ni ogrebotinu na
sivkastom metalu. Zamahnuo je jo jednom, ali lanac nije poputao pod njegovim secivom.
J o jedan komad kamena pade s tavanice, te udari o pod uz glasan tresak.
Necija ga je aka zgrabila oko ruke. Kada se okrenuo, ugledao je Murtaga kako stee ranu na
stomaku drugom rukom. Pomeri se!", zareao je. Eragon J e to i ucinio, te Murtag izgovori ime nad
imenima, kao i pre toga, i rec jierda, te se gvozdeni okovi otvorie i spadoe s Nasuadinih udova.
Murtag ju je uhvatio za zglob, pa ju je poveo ka Trnu. Tek to je zakoracio, okliznula se pod
njegovim stiskom, pa mu je dopustila da joj prui svoje telo kao oslonac.
Eragon je otvorio usta, ali odmah ih je sklopio. Pitanja ce postavljati kasnije.
,Cekajte!", viknu Arja, te poskoci sa Safire kako bi otrcala do Murtaga. Gde je jaje? I gde su
Eldunariji? Ne moemo ih ostaviti ovde!"
Murtag se namrti, a Eragon oseti kako on i Arja razmenjuju neki podatak.

345
Arja se naglo obrnula leprajuci spaljenom kosom, te je pojurila ka prolazu na drugom kraju
odaje.
Opasnost je prevelika!", viknu Eragon za njom. Sve se raspada! Arja!"
Idite, rekla mu je. Odvedite decu na sigurno. Idite! Nemate mnogo vremena!
Eragon opsova. Zaalio je to bar Glejdra nije ponela sa sobom. Vrativi Brisingr u kanije,
sagnuo se da podigne Elvu, koja se ba tada promekoljila.
ta se zbiva?", upitala je Eragona kada ju je poloio na Safirina leda, iza decaka i devojcice.
Odlazimo odavde", rece joj, dri se."
Safira vec bee krenula. Hramljuci zbog ranjene prednje noge, optrcala je krater. Trn je poao
za njom, noseci Murtaga i Nasuadu na ledima.
Pazi!", uzviknu Eragon videvi da se parce uarene tavanice odlama tacno iznad njihovih
glava.
Safira se zanela ulevo, te nazubljen komad kamena pade kraj nje i sitne krhotine, ute poput
slame, poletee na sve strane. J edna je pogodila Eragona u bok i zarila mu se u verinjacu. Izvukao ju
je i bacio. Prsti na rukavicama odmah mu se zadimie, a osetio je i miris spaljene koe. Kamenje poce
da pada svuda po odaji.
Kada je Safira stigla do ulaza u hodnik, Eragon se okrenuo i pogledao Murtaga. ta cemo s
klopkama?", doviknuo mu je.
Murtag je samo odmahnuo glavom i rukom mu dao znak da nastavi.
Hrpe odlomljenog kamena prekrivale su pod hodnika, to je umnogome usporilo zmajeve.
Eragon je sa obe strane video odaje i lagume ispunjene utom, razotkrivene nakon praska. U njima su
goreli stolovi, stolice i ostali nametaj. Udovi mrtvih i smrtno ranjenih trcali su pod neprirodnim
uglovima ispod obruenog kamenja, a tu i tamo su videli pokoje turobno lice i pokoji potiljak.
Pogledom je traio Blodgarma i njegove vraceve, ali od njih nije bilo ni traga ni glasa.
Dalje niz hodnik, stotine ljudi - kako vojnika, tako i sluincadi - kuljale su kroz okolna vrata,
jureci ka razvaljenom ulazu. Mnogima udovi behu izlomljeni; ljudi su imali opekotine, ogrebotine i
druge povrede. Preivell su se sklanjali pred Safirom i Trnom, ali inace nisu obracali mnogo panja na
zmajeve.
Kad se Safira obrela pri kraju hodnika, gromki tresak odjeknu iza njih. Okrenuvi se, Eragon
vide da se prestona dvorana uruila i da je pod prekriven gomilom kamenja visokom dvadesetak
metara.
Arja!, pomisli Eragon. Pokuao je da je pronade mislima, ali nije uspeo. Ili ih je razdvajalo
previe ruevina, ili su neke cini, upletene u tu izbuenu liticu, zaprecile njegove misli. Bilo mu je
mrsko i da pomisli na tu mogucnost - ali moda je poginula. Nije bila u odaji kada se uruila - toliko je
znao - ali pitao se da li ce pronaci izlaz buduci da je prestona dvorana zatrpana.
Cim su izronili iz tvrdave, vazduh se racistio, a Eragon je sagledao koliko je prasak razorio
Urubejn. Icupao je kriljcane krovove na mnogim zgradama i zapalio njihove krovne grede. Desetine
poara buktale su svuda po gradu. Snopovi dima su se dizali sudarajuci se s nalicjem nadvijene litice.
Tu bi se sakupili, pa bi pokuljali preko iskoenog kamena kao to voda tece preko kamenja u potoku.
Na jugoistocnom rubu grada, dim se nadvio preko zraka jutarnjeg sunca ireci se oko nadvijene litice,
te je poprimio crvenkastonarandastu boju vatrenog opala.
Stanovnici Urubejna pocee da bee iz svojih kuca, kuljajuci ulicama ka rupi u spoljnom
bedemu. Vojnici i posluga iz tvrdave pourie da im se pridrue, ostavljajuci Safiri i Trnu mnogo
mesta - oni su, preko dvorita, trcali ka ulazu u tvrdavu. Eragon nije obracao mnogo panje na njih:
sve dok su miroljubivi, ne zanima ga ta rade.
Safira je stala nasred dvorita kako bi Eragon spustio Elvu i dvoje bezimene dece na tlo.
Znati li gde su vam roditelji?", upitao ih je, kleknuvi kraj njih. Oboje klimnue, a decak pokaza ka
velikoj kuci s leve strane dvorita. Tamo ivite?" Decko opet klimnu.
Hajde onda, idite", rece im Eragon, te ih blago gurnu. Ne oklevajuci, brat i sestra otrcae ka
zgradi. Vrata kuce naglo se otvorie i procelav mukarac s macem za pojasom istupi i obavi ruke oko
njih dvoje. Bacio je pogled ka Eragonu, a onda je urno uveo decu u kucu. To je lako prolo, rece
Eragon Safiri.
Galbatoriks je sigurno naredio svojim ljudima da mu dovedu prve mladune na koje naiu,
odgovorila mu je. Nismo mu dali vremena ni za ta drugo. Da, verovatno je tako bilo.

346
Trn je seo nekoliko metara dalje od Safire, te je Nasuada pomogla Murtagu da side s njegovih
leda. Murtag se srozao kraj Trnovog stomaka. Eragon je cuo kako izgovara cini isceljenja.
Eragon se tako pobrinuo za Safirine rane, na obaziruci se na sopstvene: njene behu ozbiljnije.
Posekotina na njenoj levoj prednjoj nozi bila je iroka koliko njegove spojene ake, pa joj se pod
stopalom nakupila lokva krvi. Od zuba ili kande?, upitao ju je pregledajuci ranu. Od kande, rekla mu
je.
Iskoristio je njenu i Glejdrovu snagu kako bi zatvorio posekotinu. Kada je zavrio, usmerio je
panju i ka sopstvenim ranama, pocevi od bola to mu je tinjao u slabinama, gde ga je Murtag ubo.
Sve vreme je motrio Murtaga, posmatrajuci ga kako isceljuje ranu na stomaku, Trnovo
slomljeno krilo i ostale zmajeve povrede. Nasuada je bila uz njega, dreci ruku na njegovom ramenu.
Eragon je primetio da je pronaao Zarok dok su izlazili iz prestone dvorane.
Eragon se okrenu ka Elvi, koja je stajala blizu. Delovala je napaceno, ali nije video krv na njoj.
J esi li povredena?", upitao ju je.
Nabrala je celo i odmahnula glavom. Nisam, ali mnogi jesu." Pokazala je ka ljudima koji su
beali iz tvrdave.
Mmmm." Eragon je ponovo bacio pogled ka Murtagu. On i Nasuada sada su stajali i
razgovarali. Nasuada se namrtila.
Murtag je ispruio ruku, zgrabio kragnu njene tunike i povukao je cepajuci tkaninu.
Eragon je dopola isukao Brisingr iz kanija, a onda je video gadne masnice ispod Nasuadine
kljucne kosti. Taj prizor ga je oinuo poput pravog udarca: podsetio ga je na rane na Arjinim ledima
nakon to su je on i Murtag spasli iz Dilida.
Nasuada klimnu, te pognu glavu.
Murtag je ponovo progovorio, ali ovoga puta na drevnom jeziku, to je Eragon jasno cuo.
Spustio je ruke na razna mesta na Nasuadinom telu, nenim, gotovo snebivljivim dodirom, a olakanje
na njenom licu bee jedini dokaz koji je Eragonu bio potreban da bi spoznao koliko je trpela.
Eragon ih je posmatrao jo minut-dva, a onda ga proe iznenadan nalet emocija. Kolena su mu
zaklecala, te je seo na Safirinu prednju apu. Spustivi glavu, pomazila mu je rame, a on je prislonio
glavu uz nju.
Uspeli smo, rekla mu je tiho.
Uspeli smo, rekao je, ni sam ne mogavi da poveruje u svoje reci.
Osetio je kako Safira razmilja o ruikanovoj smrti: ma koliko opasan bio, ipak je alila za
gubitkom jednog od poslednjih pripadnika svoje vrste.
Eragon joj stegnu krljuti. Osecao je oamucenost i vrtoglavicu, kao da bi mogao da odlebdi s
tla. I ta sad?
Sada idemo u izgradnju, rece mu Glejdr. I njegova su osecanja predstavljala neobicnu
meavinu zadovoljstva, tuge i iznurenosti. Odlino si se drao, Eragone. Niko se ne bi setio da
napadne Galbatoriksa onako kako si ti to uinio.
Samo sam hteo da sve spozna", promrmljao je umorno. No Glejdr mu nije odgovorio, ako ga
je uopte cuo.
Kritelj zakletve konano je mrtav, zakrklja Umarot.
Nije mogao da pojmi da Galbatoriksa vie nema. Dok je razmiljao o tome, neto mu se u umu
otvorilo i on se, kao da nikada nije zaboravio, prisetio svega to se desilo u Kripti dua.
marci ga podidoe. Safira...
Znam, rekla je, obuzeta radocu. Jaja!
Eragon se nasmeio. J aja! Zmajeva jaja! Zmajevi nece nestati u bespucu. Opstace, razvice se,
povratice staru slavu, kakvu su imali pre pada J ahaca.
Onda se u njemu javi strana sumnja. Da li ste nam izbrisali iz seanja jo neto?, upitao je
Umarota.
I da jesmo, kako bismo znali?, odgovori mu beli zmaj.
Gledajte!", viknu Elva, upiruci rukom.
Eragon se okrenuo i ugledao Arju kako izlazi iz mracnih celjusti tvrdave. Vodila je i
Blodgarma i njegove vraceve, ugruvane i izgrebane, ali ive. Nosila je drveni kovceic okovan zlatnim
kopcama. Dugacak niz metalnih kutija, velikih poput prikolica zaprenih kola, lebdeo je iza vilenjaka,
nekoliko centimetara iznad poda.

347
Eragon ushiceno poskoci, te im potrca u susret. ivi ste!" Iznenadio je Blodgarma cepavi
ga u zagrljaj.
Blodgarm ga je nekoliko trenutaka osmatrao utim ocima, pa se nasmeio pokazujuci ocnjake.
ivi smo, Senkoubico."
J esu li... jesu li to Eldunariji?", upita Eragon, tiho izgovorivi tu rec.
Arja mu klimnu. Bili su u Galbatoriksovoj riznici. Moracemo jednom da se vratimo tamo: u
njoj ima jo mnogo skrivenih cuda."
Kako su? Eldunariji, mislim?"
Zbunjeni su. Bice im potrebne godine da se oporave, ako se uopte oporave."
Da li je to..." Eragon pokaza ka kovceicu koji je nosila u rukama.
Arja se osvrnula oko sebe da bi proverila ima li koga u blizini, pa je podigla poklopac samo za
prst. Unutra, uukano u barunu, bee predivno zeleno zmajevo jaje, proarano belim venicama.
Eragonu poskoci srce zbog radosti na Arjinom licu. I on se iroko osmehnuo, te dade znak
vilenjacima da pridu. Kada su se okupili oko njega, apucuci na drevnom jeziku, ispricao im je o
jajima na Vroengardu.
Nisu zaklicali, niti su se nasmejali, ali oci im zaiskrie; kao da su svi treperili od uzbudenja.
Osmehujuci se, Eragon poce da cupka od radosti, oduevljen njihovom reakcijom.
Onda Safira rece: Eragone!
Uto se Arja namrtila i upitala: Gde su Trn i Murtag?"
Eragon je pogledao i video da Nasuada stoji sama u dvoritu. Kraj nje su bile bisage koje
Eragon ranije nije zapazio na Trnu. Vetar zahuja dvoritem i oni zacue lepet krila, ali nigde nisu
videli ni Murtaga ni Trna.
Eragon je usmerio misli ka mestu gde su, mislio je, mogli biti. Odmah ih je osetio poto im
umovi nisu bili skriveni, ali odbili su da pricaju i da ga sasluaju.
Sto mu muka", promrmlja Eragon, te otrca ka Nasuadi. Obrazi joj behu mokri od suza i bila
je na ivici da izgubi prisebnost.
Kuda su krenuli?!"
to dalje odavde." Brada joj zadrhta. Potom je udahnula, izdahnula i uspravila se.
Ponovo opsovavi, Eragon se sagnuo da otvori bisage. U njima je pronaao neto manjih
Eldunarija spakovanih u postavljene kovceice. Arja! Blodgarme!", viknuo je, pokazujuci na bisage.
Dvoje vilenjaka odmah klimnue.
Eragon otrca do Safire. Nije morao nita da objanjava - sve joj je bilo jasno. Rairila je krila
dok se on peo na nju, a cim se smestio u sedlo, poletela je iz dvorita.
Iz grada se razlegoe veseli poklici cim je Vordeni ugledae.
Safira je hitro zamahala krilima, prateci Trnov miris. Vodio ju je ka jugu, podalje od senke
nadvijene litice, pa je skrenuo i podigao se oko goleme stene, usmeren ka severu, ka reci Ramr.
Trag se nekoliko kilometara pruao ravnom putanjom. Kada se iroka reka oivicena drvecem
nala gotovo ispod njih, miris poce da se sputa.
Eragon je osmotrio teren pred sobom i ugledao neto crveno u podnoju brdaceta na drugoj
strani reke. Onamo, rekao je Safiri, ali ona vec bee ugledala Trna.
Vijugavo se spustila i neno sletela na brdo, gde je imala prednost vieg terena. Vazduh koji se
irio od vode bee sve i vlaan, i nosio je miris mahovine, blata i biljnih sokova. Izmedu brda i reke
prualo se more kopriva. Te biljke su rasle u izobilju i kroz njih se moglo proci jedino prosecanjem
staze. Njihovi tamni, nazubljeni listovi trljali su se jedan o drugi uz tiho utanje koje se stapalo sa
zvukom nabujale reke.
Na rubu polja kopriva, sedeo je Trn. Murtag je stajao kraj njega i podeavao remenje na sedlu.
Eragon je pomerio Brisingr u kanijama, te im je oprezno priao.
Uopte se ne okrecuci, Murtag rece: Doao si da nas zaustavi?"
Zavisi od toga kuda ste krenuli."
Ne znam ni sam. Moda na sever... podalje od ljudi."
Mogao bi da ostane."
Murtag se neveselo nasmeja. ,,I sam zna da ne mogu. Samo bih zadao nevolje Nasuadi. Osim
toga, patuljci to nikada ne bi dopustili, pogotovo s obzirom na to da sam ubio Hrotgara." Pogledao je
Eragona preko ramena. Galbatoriks je imao obicaj da me zove Kraljeubicom. Sada si i ti Kralje-
ubica."

348
To nam je, izgleda, porodicno."
Onda ce biti bolje da pripazi i na Rorana... Arja je pak sada ubica zmajeva. Sigurno joj nije
lako - vilenjakinja koja je ubila zmaja. Trebalo bi da porazgovara s njom, da vidi da li je dobro."
Murtagova promiljenost iznenadila je Eragona. Hocu."
Eto", rece Murtag povukavi remen poslednji put. Potom se okrenuo ka Eragonu, te Eragon
vide da je isukao Zarok i da ga dri uz telo, spreman da ga upotrebi. Ponovo te pitam: jesi li doao da
nas zaustavi?"
Nisam."
Murtag se blago osmehnuo i vratio Zarok u kanije. Dobro, onda. Ne bih voleo da se ponovo
borim s tobom."
Kako si uspeo da se otrgne od Galbatoriksa? Posredi je bilo tvoje istinsko ime, jelda?"
Murtag klimnu. Kao to vec rekoh, ja vie nisam... mi vie nismo" - dodirnuo je Trna po
sapima - ono to smo nekad bili. Trebalo nam je vremena da to shvatimo."
A ta cemo s Nasuadom?"
Murtag se namrtio. Potom se okrenuo i zagledao se preko mora kopriva. Kada mu se Eragon
pridruio, Murtag proapta: Seca li se onoga kad smo poslednji put bili na ovoj reci?"
Kako bih mogao da zaboravim? J o mogu da cujem njitanje konja." Ti, Safira, Arja i ja,
svi zajedno, ubedeni da nas niko ne moe zaustaviti..."
U pozadini svog uma, Eragon je osetio kako Safira i Trn razgovaraju. Znao je da ce mu Safira
kasnije reci o cemu su pricali. ta ce sada?", upitao je Murtaga.
Moram da sednem i da porazmislim. Moda cu sagraditi zamak. Imam ovoljno vremena."
Ne mora da ode. Znam da bi to bilo... teko, ali ima porodicu: mene Rorana. Brat ti je od
ujaka koliko i meni, a niste se ni upoznali... Deo si Karvahola i doline Palansar koliko i Urubejna -
moda i vie."
Murtag odmahnu glavom i nastavi da zuri u koprive. Ne bi to valjalo. Trnu i meni je potrebna
osama: potrebno nam je vreme da bismo iscelili rane. Ostanemo li, bicemo previe zauzeti da bismo
sve sami dokucili."
Dobro drutvo i mnogo posla cesto su najbolji lek za bolnu duu." Nisu za ono to nam je
Galbatoriks uradio... Osim toga, bilo bi mi teko da sada budem kraj Nasuade, a ni njoj to ne bi godilo.
Ne, moramo da odemo." Koliko vas dugo nece biti?"
Sve dok svet bude ispunjen mrnjom i dok budemo osecali elju za ruenjem planina i
ispunjavanjem mora krvlju."
Eragon nije imao odgovora. Stajali su gledajuci u reku koja se pruala iza reda niskih vrba.
utanje kopriva se pojacalo, podstaknuto zapadnim vetrom.
Onda Eragon rece: Kada vie ne budete eleli da budete sami, pokuajte a nas pronadete. Kraj
naeg ce ognjita uvek biti mesta za vas, gde god se ono nalazilo." Hocemo. Obecavam." Eragon se
iznenadio opazivi svetlucav treptaj u Murtagovim ocima, koji nestade sledeceg trena. Da zna", rece
Murtag, nikada nisam pomislio da ce ti to poci za rukom... ali drago mi je to jeste." Imao sam srece.
Ne bih uspeo bez tvoje pomoci." Da, ali ipak... J esi li pronaao Eldunarije u bisagama?" Eragon
klimnu. Dobro, onda."
Da im kaemo?, upita Eragon Safiru u nadi da ce se saglasiti. Porazmislila je. Da, ali nemoj im
rei gde su. Ti kai njemu, a ja u Trnu. Kako ti kae. Onda rece Murtagu: Trebalo bi neto da zna."
Murtag ga pogleda iskosa.
Ono jaje koje je bilo kod Galbatoriksa nije jedino u Alageziji. Ima ih jo. Skrivena su tamo
gde smo pronali Eldunarije koje smo poneli."
Murtag se okrenuo ka njemu, a neverica mu se ocrtavala na licu. Trn je u isti mah povio vrat,
te je radosno zatrubio preplaivi jato lasta u kronjama oblinjeg drveca.
Koliko ih je?"
Na stotine."
Murtag nekoliko trenutaka nije mogao da progovori. Onda rece: ta cete s njima?"
J a? Mislim da ce Safira i Eldunariji odlucivati o tome, ali verovatno cemo pronaci sigurno
mesto na kojem bi jaja mogla da se izlegu, pa cemo poceti da obnavljamo red J ahaca."
Hocete li ih Safira i ti obucavati?"
Eragon slegnu ramenima. Siguran sam da ce nam vilenjaci pomoci. I ti bi mogao da nam
pomogne ako bi nam se pridruio."

349
Murtag je zabacio glavu i duboko izdahnuo. Zmajevi se vracaju, a i Jahaci." Tiho se
nasmejao. Svet ce se promeniti."
Vec se promenio."
Dakako. Dakle, ti i Safira cete postati nove vode J ahaca dok Trn i ja budemo iveli u
divljini." Eragon je pokuao da mu kae neto, da ga utei, ali Murtag ga je prekinuo jednim
pogledom. Ne, tako bi i trebalo da bude. Ti i Safira cete biti mnogo bolji ucitelji od nas."
Nisam ba siguran u to."
Mmm... Ali jedno mi obecaj."
ta?"
Kada ih budete ucili, ucite ih da se ne plae. Strah je dobar u malim kolicinama, ali kada
postane stalan, neizbean saputnik, onda pokida ono to jesi, pa ti bude teko da cini ono za ta zna
da je ispravno."
Pokuacu."
Eragon je zapazio da su Safira i Trn okoncali razgovor. Crveni zmaj se pomerio, pa ju je
zaobiao tako da moe da vidi Eragona odozgo. Mentalnim glasom koji bee neocekivano melodican,
Trn mu rece: Hvala ti to nisi ubio mog Jahaa, Eragone, Murtagov brate.
Da, hvala ti na tome", rece Murtag suvonjavo.
Drago mi je to nisam morao", rece Eragon gledajuci u Trnovo blistavo oko, crveno poput
krvi.
Zmaj frknu, pa se savi i dodirnu Eragona povrh glave, lupkajuci krljutima po Eragonovoj
kacigi. Nek ti vetar i sunce uvek budu za leima.
,,I za tvojim."
Straan bes, alost i mnotvo oprecnih osecanja odjednom snano pritisnue Eragona kada mu
Glejdrova svest obavi um. Izgleda da se to zbilo i Murtagu i Trnu, poto su se i oni zgrcili kao da
icekuju borbu. Eragon je zaboravio da se Glejdr i ostali Eldunariji skrivaju u nevidljivom lebdecem
prostoru i da ih oslukuju.
Bilo bi lepo kada bih i ja tebi mogao da zahvalim na tome, rece Glejdr glasom gorcim od
hrastovog soka. Usmrtio si mi telo i ubio mi Jahaa. Njegova izjava bese jednostavna i staloena, a
time i stranija.
Murtag je rekao neto mislima, ali Eragon ga nije cuo poto to bee usmereno samo ka
Glejdru; mogao je da oseti jedino Glejdrovu reakciju.
Ne, ne mogu, rece zlatni zmaj. Meutim, jasno mi je da te je Galbatoriks naterao da to uini i
da je on pokretao tvoje ruke, Murtae... Ne mogu da oprostim, ali Galbatoriks jeste mrtav, a s njime je
umrla i moja elja za osvetom. Tvoj put oduvek bee teak, otkako ste se obojica izlegli. Ali danas si
pokazao da te nevolje nisu slomile. Okrenuo si se protiv Galbatoriksa iako je to moglo da ti nakodi, a
time si pruio Eragonu priliku da ga ubije. Danas ste se ti i Trn dokazali dostojnim zvanja urtugala,
iako niste imali valjanu obuku i pripreme. To je vredno... divljenja.
Murtag je blago pognuo glavu, a Trn rece: Hvala ti, Ebrithil. Eragon je to cuo. To to je Trn
upotrebio pocasni naziva Ebrithil naizgled je trglo Murtaga, poto je pogledao u svoga zmaja i zinuo
kao da hoce neto da kae.
Ali Umarot rece: Znamo kroz kakve ste sve potekoe proli, Trne i Murtae, poto smo vas
pratili izdaleka, kao to smo pratili Eragona i Safiru. Mnogo emu moemo da vas nauimo kada
budete spremni za to, ali pre no to se to desi, rei emo vam bar ovo: u lutanjima svojim izbegavajte
humke Angelma, gde slavni kralj urgalski Kulkarvek poiva na odru svome. Izbegavajte ruevine
vroengardske i elharimske. uvajte se bezdana, i ne hodite kuda je tlo skoreno i crno i kuda vazduh na
sumpor mirie, jer vas na mestima takvim zlo vreba. Uinite li tako, i ako vas nesrea neka ne
spopadne, neete nailaziti na opasnosti vee od onih koje snaga vaa savladati moe.
Murtag i Trn zahvalie Umarotu, a onda Murtag baci pogled ka Urubejnu i rece: Trebalo bi
da podemo." Ponovo je pogledao Eragona. J esi li se prisetio imena drevnog jezika ili ti
Galbatoriksove madije jo magle um?"
Kao da mi je navrh jezika, ali..." Eragon ozlojedeno odmahnu glavom.
Murtag je dvaput izgovorio ime nad imenima: najpre kako bi uklonio cini zaborava koje je
Galbatoriks bacio na Eragona, a onda kako bi Eragon i Safira i sami saznali to ime. Ne bi trebalo da
ga delite s drugima", rekao je. Kada bi svaki carobnjak znao ime drevnog jezika, taj bi jezik postao
bezvredan."

350
Eragon klimnu saglasivi se s njim.
Murtag je pruio ruku, a Eragon mu je stisnuo podlakticu. Stajali su tako nekoliko trenutaka,
duboko zagledani jedan u drugog.
,Cuvaj se", rece Eragon.
,,I ti... brate."
Eragon se pokolebao, ali potom jo jednom klimnu: Brate."
Murtag je jo jednom proverio hamove na Trnu pre nego to se popeo u sedlo. Kada je Trn
rairio krila, polako krenuvi, Murtag viknu: Dobro cuvaj Nasuadu. Galbatoriks je imao mnogo
poslunika, vie nego to mi je ikada otkrio, a nisu svi bili vezani za njega samo madijama. Pokuace
da se osveto za smrt svoga gospodara. Budite stalno na oprezu. Neki medu njima opasniji su cak i od
Ra'zaka!"
Murtag je podigao ruku u znak pozdrava. Eragon ucini isto, te Trn nacini tri ravna koraka
podalje od mora kopriva i poskoci ka nebu, ostavljajuci utisnute tragove u mekoj zemlji pod sobom.
Svetlucavi crveni zmaj obleteo je tri kruga oko njih, a onda se okrenuo usmeren ka severu,
mauci krilima u skladnom usporenom ritmu.
Eragon se pridruio Safiri na bridu niskoga brda, te su zajedno ispratili kako se Trn i Murtag
pretvaraju u zvezdastu tackicu nadomak horizonta.
Uz tugu koja ih je oboje obavila, Eragon je zauzeo svoje mesto na Safirinim ledima, te
napustie brdace kako bi se vratili u Urubejn.

351
PRESTOLONASLEDNIK CARSTVA

Eragon se lagano uspinjao izlizanim stepenicama zelene kule. Bliio se suton, a kroz prozore
na oblom zidu s njegove desne strane video je senovite kuce Urubejna, maglovita polja izvan grada i,
dok se krivudavo peo, crnu masu stenovitog brda koje se uzdizalo iza nje. Kula bee visoka, a Eragon
umoran. Bilo mu je ao to nije odleteo do vrha sa Safirom. Bio je to dugacak dan, a on je u tom
trenutku najvie eleo da sedne sa Safirom i da popije olju vrelog caja dok posmatraju kako sunce
bledi na nebu. Ali, po starom obicaju, jo su imali
posla. Safiru je video samo dva puta otkako su se vratili u tvrdavu nakon rastanka s Murtagom
i Trnom. Ona je popodne mahom provela pomauci Vordenima da pobiju ili pohvataju preostale
vojnike, onda da u tabore okupe porodice koje su napustile svoje domove i razbeale se po okolini
cekajuci da vide da li ce se nadvijena stena slomiti i sruiti.
To to se to nije dogodilo, kako vilenjaci rekoe Eragonu, bee posledica cini koje su oni
ugradili u tu stenu jo u davna vremena, dok je Urubejn bio znaan kao Ilireja, ali i posledica njene
velicine, zahvaljujuci kojoj je izdrala silinu praska bez vece tete.
Samo brdo je zadralo kodljive materije od praska, mada je dobar deo
taloga iscurio kroz ulaz tvrdave, te su skoro svi koji su se zatekli u Urubejnu
ili blizu njega morali da budu isceljeni carolijama da se ne bi razboleli i umrli. Vec ih mnogo
bee obolelo. Eragon je s vilenjacima pokuao da spase onoliko ljudi koliko je mogao: zahvaljujuci
snazi Eldunarija, iscelio je dobar deo vordenskih snaga i mnogo stanovnika grada.
U tom trenutku, vilenjaci i patuljci su ogradivali prednji deo tvrdave kako bi sprecili otrovni
talog da prodre ka gradu. Ucinili su to poto su pretraili zgradu u potrazi za preivelima, kojih je bilo
podosta: medu njima behu vojnici, sluge i na stotine zatvorenika iz podzemnih tamnica. Goleme zalihe
dragocenosti iz tvrdave, ukljucujuci i Galbatoriksovu ogromnu biblioteku, morace da iznesu drugi put.
To nece biti lak zadatak. Zidovi mnogih odaja behu se obruili, a mnogi drugi, koji su se jo drali,
behu toliko oteceni da su bili isuvie opasni za svakoga ko bi se odvaio da im se priblii. Osim toga,
morace da upotrebe carolije i kako bi racistili otrov koji je proeo vazduh, kamen i sve predmete u
prostranoj tvrdavi. Onda ce ih upotrebiti i kako bi ocistili sve predmete koje budu eleli da iznesu
napolje.
Poto zatvore tvrdavu, vilenjaci ce ocistiti sam grad i okolnu zemlju od kodljivog taloga koji
se spustio na njih, kako bi taj kraj ponovo bio bezbedan za ivot. Eragon je znao da ce i on morati da
im pomogne pri tome.
Pre nego to im se pridruio u isceljivanju i bacanju zatitnih cini na sve ljude u Urubejnu i
okolini, proveo je vie od jednog sata koristeci ime drevnog jezika kako bi pronaao i onesposobio
mnogobrojne cini kojima je Galbatoriks pokrio gradevine i ljude u gradu. Neke od tih carolija delovale
su bezopasno. cak i korisno, poput cini cija je jedina ocita svrha bila sprecavanje kripe arki na
vratima i koje su crple energiju iz jajolikog kristala postavljenog u vrata, ali Eragon se nije usudivao
da ostavi nita od kraljevih cini, ma koliko nekodljivo delovale, pogotovo ne one koje behu bacene na
ljude i ene pod Galbatoriksovom upravom. Medu njima je najvie bilo zakletvi na pokornost, ali bilo
je i zatitnih cini i carolija kojima su se sticale neuobicajene vetine i mnogo tajanstvenijih cini.
Dok je i velikae i obicne ljude oslobadao takvih stega, povremeno bi osetio pokoji ogorcen
uzdah, kao da im oduzima neto dragoceno.
Trenutak krize je nastupio kada je uklonio stege i sa Eldunarija koje kralj bee porobio.
Zmajevi su odmah poceli da ibaju i napadaju umove svih ljudi u gradu - bili oni prijatelji ili suparnici.
Strahovita jeza se proirila Urubejnom, nateravi sve, cak i vilenjake, da se pognu i preblede od straha,
Blodgarm je sa svojih preostalih deset vraceva morao da privee metalna sanduke u kojima
behu Eldunariji za dva konja, te ih je odvukao iz Urubejna na mesto gde misli zmajeva nisu imale
toliko uticaja. Glejdr i jo nekoliko Eldunarija s Vroengarda behu navalili da podu s pomahnitalim
zmajevima. Eragon je tada video Safiru drugi put otkako su se vratili, poto je morao da izmeni cini
koje su skrivale Umarota i one oko njega kako bi izdvojio tih pet Eldunarija i predao ih na brigu
Blodgarmu. Glejdr i njih petoro smatrali su da ce moci da smire zmajeve koje je Galbatoriks dugo
zlostavljao i da ca moci da porazgovaraju s njima. Eragon i nije bio uveren, ali nadao se da su u pravu.

352
Ba kad su Eldunariji i vilenjaci krenuli iz grada, Arja mu se javila uputivi mu zacudenu
misao s druge strane unitene kapije, gde je imala sastanak sa zapovednicima majcine vojske. U tom
kratkom trenu, kada im se umovi spojie, osetio je njenu tugu zbog Islanzadine smrti, i kajanje i bes
koji su strujali ispod tuge, a video je i kako njena osecanja prete da ce joj nadvladati razum i kako se
muci da ih obuzda. Poslao joj je onoliko utehe koliko je mogao, ali sve je to delovalo beznacajno u
poredenju s njenim gubitkom.
Od Murtagovog odlaska, nekakav osecaj praznine tu i tamo bi spopao Eragona. Ocekivao je da
ce se osecati pobedonosno ako ubiju Galbatoriksa, ali iako mu je bilo drago, i to iskreno drago, zbog
toga to kralja vie nije bilo, vie nije znao ta bi trebalo da radi. On je svoj cilj ostvario. Savladao je
nesavladivu planinu. Sada je pak, bez cilja koji bi ga vodio i gonio, bio izgubljen. ta ce sada on i
Safira raditi sa svojim ivotima? ta ce im pruiti smisao? Znao je da ce on i Safira s vremenom
podici nov narataj zmajeva i J ahaca, ali to bee toliko daleko da mu se cinilo nestvarnim.
Razmiljanje o tome ispunjavalo ga je teskobom koja ga je sputavala.
Usmerio je misli na drugu stranu, ali ta pitanja su mu i dalje izjedala rub svesti, te ga osecaj
praznine nikako nije naputao.
Moda su Murtag i Trn stvarno imali najbolju zamisao. Imao je utisak da stepenicama zelene
kule nema kraja. Vukao se gore, ukrug, ukrug, sve dok ljudi na ulicama nisu postali sicuni poput
mrava i dok listovi i pete nisu poceli da ga peku od kretanja. Video je i lastavicja gnezda svijena u
uzanim prozorima, a u podnoju jednog od njih pronaao je i mnotvo malenih kostiju: ostatke nekog
jastreba ili orla. Kada se konacno, u vidu golemih iljato zasvodenih vrata, pocrnelih od starosti, pred
njim pojavio vrh krivudavog stepenita, zastao je kako bi se pribrao i usporio disanje. Potom je preao
i poslednjih nekoliko koraka, pa je podigao rezu i uao u golemu okruglu odaju na vrhu vilenjacke
kule straare. Tamo ga je, uz Safiru, cekalo estoro ratnika: Arja i sedokosi vilenjak gospodar Datedr,
kralj Orin, Nasuada, kralj Orik i kralj mackodlaka Grimr Poluapa. Stajali su - kralja Orin je sedeo - u
irokom krugu; Safira bee naspram stepenita, pred junim prozorom, kroz koji je i uletela u kulu.
Svetlost sunca na zalasku koso je padala u odaju, osvetljavajuci vilenjacke rezbarije na zidovima i
sloene raznobojne kamene are u okrnjenom podu.
Osim Safire i Grimra, svi su delovali napeto, kao da im je neprijatno. Na osnovu zategnute
koe oko Arjinih ociju i stegnutog preplanulog vrata, Eragon je zakljucio da je oalocena i
uznemirena. Zaalio je zbog toga to ne moe da uradi nita kako bi joj olakao bol. Orin je sedeo u
udobnoj stolici, pridravajuci zavijene grudi levom rukom; u desnoj je drao pehar vina. Pomerao se
previe obazrivo, kao da se plai da bi mogao da se povredi, ali oci mu behu vedre i nezamucene, pa je
Eragon pretpostavio da je oprezan zbog rane, a ne zbog pica. Datedr je jednim prstom lupkao po jabuci
svoga maca, a Orik je stajao s rukama prekrtenim iznad drke Volunda zureci u sopstvenu bradu, a
malj je stajao uspravljen pred njim. Nasuada je prekrstila ruke kao da joj je hladno. S njene desne
strane, Grimr Poluapa je zurio kroz prozor, naizgled ne mareci za ostale.
Kada je Eragon otvorio vrata, svi pogledae u njega, te se na Orikovom licu rairi osmeh.
Eragone!", uzviknuo je. Uprtio je Volund preko ramena, te se odgegao do Eragona da bi ga zgrabio
za podlakticu. Znao sam da ce ga ubiti! Svaka cast! Nocas cemo proslaviti, hm? Nek se vatrice
rasplamsaju i nek nam se glasovi zaore, pa nek i nebesa odjekuju od naega slavlja!"
Eragon se nasmei te mu klimnu, a Orik ga jo jednom potapa po ruci, pa se vrati na svoje
mesto kako bi Eragon preao preko odaje i stao kraj Safire.
Malecki, rekla mu je i pomazila mu rame njukom.
Podigao je ruku da bi joj dodirnuo obraz prekriven tvrdim krljutima uivajuci u njenoj blizini.
Potom je usmerio misli i ka Eldunarijima koji jo behu uz nju. I oni, kao on, behu umorni od dnevnih
dogadaja, pa je primetio da bi radije posmatrali i sluali nego to bi ucestvovali u predstojecoj
raspravi.
Eldunariji su ga pozdravili tako to ga je Umarot oslovio po imenu, ali potom su ucutali.
Niko u odaji kao da ne bee voljan da prvi progovori. Eragon je cuo kako konji njite u gradu.
Iz podnoja tvrdave su dopirali odjeci pijuka i dleta. Kralj Orin se promekoljio u stolici od nelagode i
otpio malo vina. Grimr se poceao po zailjenom uvu, pa je onjuio vazduh.
Datedr je konacno prekinuo tajac. Moramo da odlucimo", rekao je.
To i sami znamo, vilenjace", zatutnja Orik.

353
Pusti ga da prica", rece Orin, te mahnu peharom optocenim draguljima Rado bih cuo ta
misli o tome kako bi trebalo da nastavimo." Podmukao pomalo podrugljiv osmeh pojavio mu se na
licu. Nagnuo je glavu ka Datedru kao da mu daje dozvolu da im se obrati.
Datedr mu je uzvratio naklon glavom, a ako ga je kraljev ton i uvredio nicim to nije pokazao.
J asno je da je Galbatoriks mrtav. Dok mi stojimo ovde, glas o naoj pobedi iri se po citavoj zemlji.
Do kraja nedelje, a Galbatoriksovom krahu cuce se u vecem delu Alagezije."
I treba da se cuje", rece Nasuada. Skinula je onu tuniku koju su joj dali tamnicari, pa je
obukla tamnocrvenu haljinu koja je istakla njenu mravost. Visila joj je oko ramena, a struk joj bee
bolno tanan. Iako je delovala krhko, delovala je kao da je povratila deo snage. Kada su se Eragon i
Safira vratili u tvrdavu, Nasuada je bila na ivici da se onesvesti, to zbog mentalnog napora, to zbog
umora. Cim ju je ugledao, J ormundur ju je bre-bolje odneo u tabor, gde je provela dan u osami.
Eragon nije imao priliku da se posavetuje s njom pre sastanka, pa nije bio siguran ta ona misli o temi
zbog koje su se i okupili. Da je morao, javio bi joj se mislima, ali eleo je da to izbegne jer nije hteo da
naruava njenu privatnost - pogotovo ne u tom trenutku, nakon svega to i pretrpela.
Da, i treba da se cuje", rece Datedr snanim, zvonkim glasom, pod zasvodenom tavanicom
visoke, okrugle odaje. Medutim, kada narod sazna da je Galbatoriks zbacen, prvo ce se zapitati ko je
preuzeo njegovo mesto." Datedr im se zagledao u oci. Moramo im dati odgovor sada, pre no to se
uznemire. Naa je kraljica mrtva. Kralju Orine, vi ste ranjeni. Siguran sam da vec kolaju svakakve
glasine. Vrlo je vano da ih uguimo pre nego to nanesu nekakvu tetu. Odlaganje bi imalo strane
posledice. Ne smemo dopustiti da svaki velika sa akom vojnika pomisli da moe da postavi sebe za
vladara svoje prcije. Ako se to desi, Carstvo ce se raspasti na stotine razlicitih kraljevina. Niko od nas
to ne eli. Moramo izabrati prestolonaslednika, izabrati i proglasiti, ma koliko taj zadatak bio teak."
Ne okrecuci se, Grimr rece: Ne moe predvoditi copor ako si slab." Kralj Orin se ponovo
osmehnu, ali osmeh mu nije dopro do ociju. ,,A kakvu vi ulogu ocekujete u ovome, Arja i gospodaru
Datedre? Ili ti, kralju Orice? Ili ti, kralju Poluapo? Zahvalan sam vam na prijateljstvu i pomoci, ali
ovo pitanje moraju da ree ljudi, a ne vi. Mi smo svoji vladari i ne dozvoljavamo drugima da nam
biraju kraljeve." Nasuada je protrljala prekrtene ruke i iznenadila Eragona rekavi: Tako je. Ovo
moramo da reimo sami." Pogledala je Arju i Datedra, koji su stajali preko puta. Sigurna sam da nas
razumete. Ni vi ne biste nama dopustili da vam govorimo koga bi trebalo da postavite za novog kralja
ili kraljicu." Pogledala je u Orika. Kao to nam ni vaa plemena nisu dopustila da vas odaberemo za
Hrotgarovog naslednika." Nisu", rece Orik, vala, nisu."
Odluka je, naravno, vaa", rece Datedr. Ne bismo ni eleli da vam govorimo ta bi trebalo
ili ta ne bi trebalo da uradite. Ali zar, kao vai prijatelji i saveznici, nismo zasluili pravo da
ponudimo savet povodom toliko vane stvari, koja ce, nadasve, uticati na sve nas? Vaa odluka,
kakva god bila, imace dalekosene posledice, pa bi bilo dobro da ih budete svesni pre nego to nacinite
izbor."
Eragon ga je odlicno razumeo. Bee to pretnja. Datedr je zapravo rekao
da ce, ukoliko budu doneli odluku s kojom se vilenjaci ne budu saglasili, uslediti neprijatne
posledice. Eragon je ublaio mrk pogled. Takav vilenjacki stav bio je predvidiv. Ulozi su bili
previsoki, a greka bi im mogla doneti viedecenijske potekoce.
To mi... zvuci prihvatljivo", rece Nasuada. Bacila je pogled ka kralju
Orinu. Orin se zagledao u pehar koji je vrteo u ruci, kovitlajuci pice u njemu. ,,A kako bi
glasio taj va savet, gospodaru Datedre? Ba nam recite, vrlo me zanima." Vilenjak je malo sacekao.
Pri niskoj, toploj svetlosti suncana zalasku, seda mu se kosa presijavala poput rasplinutog oreola. Ko
god bude nosio krunu, morace da poseduje vetine i iskustvo potrebne za delotvorno vladanje od
samog pocetka. Nemamo vremena za obuku iz vladanja, a ne smemo ni da pogreimo s nekim
pocetnikom. Osim toga, ta osoba mora da bude moralno podesna za toliko visok poloaj: on ili ona
moraju biti prihvatljivi i vordenskim ratnicima, ali i narodu Carstva - dodue, u manjoj meri. A ako je
to ikako moguce, to bi trebalo da bude osoba povodom koje cemo se i mi vai ostali saveznici
saglasiti."
Svojim ste zahtevima umnogome ogranicili izbor", rece kralj Orin.
To su samo osnovna nacela valjanog dravnitva. Ili vi na to, moda, gledate drugacije?"
Primecujem bar nekoliko mogucnosti koje ste prenebregli ili odbacili moda zato to ih
smatrate neukusnima. Ali nema veze. Hajde, nastavite."

354
Datedr zakilji, ali glas mu je ostao ravan. Ocigledan izbor, koji ce i narod Carstva najvie
ocekivati, jeste osoba koja je zapravo ubila Galbatoriksa -Eragon."
Vazduh u odaji se izotrio i postao staklast.
Svi pogledae u Eragona, cak i Safira i mackodlak, a osecao je i da ga Umarot i ostali
Eldunariji pomno posmatraju. Zagledao se u ljude oko sebe, ali nije bio ni preplaen ni razljucen
njihovim radoznalim pogledima. Na Nasuadinom licu je potraio naznaku reakcije, ali sve to je
spazio bee njen ozbiljan izraz.
Uzdrmala ga je spoznaja da je Datedr u pravu: mogao bi da postane kralj.
Eragon je na tren razmislio o toj mogucnosti. Nije bilo nikoga ko bi ga sprecio da preuzme
presto, osim Elve i moda Murtaga, ali sada je umeo da se suprotstavi Elvinim mocima, a Murtaga
vie nije bilo tu. Safirine misli otkrile su mu da se ona ne bi protivila ma ta on odlucio. Mada nije
mogao da procita Nasuadin izraz lica, imao je cudnovati osecaj da bi ona, prvi put, bila spremna da se
skloni i da mu preda vlast.
ta bi ti eleo?, upita ga Safira.
Eragon je porazmislio o tome. elim... da budem od koristi. Ali mene moi gospodarenje
drugima mnogo ne privlae. Mi ionako imamo druga zaduenja.
Obrativi panju na one koji su ga posmatrali, rekao je: Ne. To ne bi bilo u redu."
Kralj Orin zabrunda te otpi jo vina, a Arja, Datedr i Nasuada kao da se opustie, bar malo. I
Eldunarijima je, izgleda, bilo drago zbog njegove odluke, mada se nisu izjanjavali.
Drago mi je to to cujem", rece Datedr. Ti bi, bez sumnje, bio dobar vladar, ali mislim da ni
za tvoj narod ni za ostale narode Alagezije ne bi bilo dobro da jo jedan J ahac zmajeva preuzme
krunu."
Arja dade znak Datedru. Sedokosi vilenjak ovla ustuknu, te Arja rece: Roran bi onda bio
sledeci ocigledan izbor."
Roran!", rece Eragon u neverici.
Arja se zagledala u njega ozbiljnim pogledom; oci su joj na iskoenoj svetlosti delovale jarko
i mocno, poput blistavih zrakastih smaragda.
Upravo su zahvaljujuci njegovim potezima Vordeni osvojili Urubejn. On je junak Arouza i
mnogih drugih bitaka. Vordeni bi ga pratili bez oklevanja, kao i ostatak Carstva." On je neotesan i
nadmen i ne poseduje potrebno iskustvo", rece Orin. Onda je pogledao u Eragona s pomalo
pokajnickim izrazom: Ali jeste dobar ratnik."
Arja trepnu poput sove. Mislim da njegova neotesanost zavisi od onih s kojima razgovara...
Vae velicanstvo. Medutim, u pravu ste, Roranu nedostaje potrebno iskustvo. Onda nam ostaju samo
dve mogucnosti: vi, Nasuada, i vi, kralju Orine."
Kralj Orin se ponovo uzvrpoljio u svojoj udobnoj stolici, a celo mu se jo vie nabralo.
Nasuadin izraz nije se promenio.
Pretpostavljam", rece Orin Nasuadi, da ce zatraiti svoje pravo na presto?"
Podigla je bradu. Hocu." Glas joj bee miran poput glatke povrine vode.
Onda smo u corsokaku, poto i ja traim isto. I nemam nameru da popustim." Orin je
zakotrljao postolje pehara izmedu prstiju. J edini nacin da ovo pitanje reimo bez krvoprolica jeste da
se ti odrekne svog prava. Ako
bude navaljivala, unitice sve za ta smo se danas borili i nece moci da krivi nikoga osim
sebe za rasulo koje ce uslediti."
Vi biste se okrenuli protiv sopstvenih saveznika samo da biste Nasuadu liili prestola?",
upita ga Arja. Kralj Orin to moda i nije primetio, ali Eragon je njeno hladno, cvrsto dranje dobro
protumacio: bee to spremnost da udari i ubije u trenu. Ne", odgovori Orin. Okrenuo bih se protiv
Vordena kako bih osvojio presto. Tu ipak postoji razlika." Zato?", upita ga Nasuada. Zato?" Orina
je, izgleda, to pitanje razjarilo. Moj narod je pruao dom, hranu i opremu Vordenima. Borio se i
umirao kraj tvojih ratnika, a kao zemlja, rizikovali smo mnogo vie od Vordena. Vordeni nemaju
domovinu: da je Galbatoriks porazio Eragona i zmajeve, mogli ste da pobegnete i da se sakrijete. Ali
mi nemamo kuda do u Surdu. Galbatoriks bi se obruio na nas kao munja i unitio bi citav na kraj. Mi
smo na kocku stavili sve - svoje porodice, svoje domove, svoje bogatstvo i svoju slobodu - i da li
onda, nakon svega, nakon svih naih rtava, zaista veruje da bismo se zadovoljili povratkom u rodnu
grudu, bez ikakve nagrade do tapanja po glavi i tvoje kraljevske zahvalnosti? Pih! Radije bih umro!
Mi smo nakvasili zemlju odavde do Ognjene ravnice svojom krvlju i zasluujemo naknadu." Stegao je

355
pesnicu. Zahtevamo pravednu raspodelu ratnog plena."
Orinove reci ocito nisu uznemirile Nasuadu: tavie, delovala je obzirno, gotovo saosecajno.
Nee valjda dati ovoj lajavoj dukeli to to trai, rece Safira.
Samo se strpi, rece Eragon, nije nas ona nikada izneverila.
Arja rece: J a se nadam da cete vas dvoje pronaci mirno reenje, i da..."
Naravno", rece kralj Orin. ,,I ja se tome nadam." Pogledao je Nasuadu. Ali plaim se da
nepromiljena tvrdoglavost nece dopustiti Nasuadi da shvati da konacno mora da popusti."
Arja je nastavila: ... a kao to Datedr rece, mi se ne bismo meali dok va narod bira novog
vladara."
Da, nisam to zaboravio", rece Orin uz nadmen osmejak.
Medutim", rece Arja, moram vam reci da cemo mi, kao zakleti saveznici Vordena, svaki
napad na njih smatrati napadom na sebe, te da cemo u skladu s time i uzvratiti."
Orinovo lice se odmah skupilo, kao da je zagrizao neto kiselo.
To vai i za nas patuljke", rece Orik. Glas mu je zvucao kao kamenje koje se tare duboko pod
zemljom.
Grimr Poluapa je pridigao osakacenu ruku da bi pregledao kande na tri preostala prsta. Nas
ne zanima ko ce postati kralj ili kraljica dokle god vai da cemo dobiti obecano mesto pokraj prestola.
No kako smo taj dogovor postigli s Nasuadom, onda cemo Nasuadu i dalje podravati, sve dok vie na
bude predvodnica vordenskog copora."
Aha!", uzviknu kralj Orin, te se nagnu s rukom na kolenu. Ali ona nije predvodnica
Vordena. Predvodnik je sada Eragon!"
Ponovo se sve oci usmerie ka Eragonu. On se blago iskezio i rekao: Mislio sam da je svima
jasno da sam zapovednitvo vratio Nasuadi kada smo je oslobodili. Ako nije tako, onda neka ne bude
zabune: Nasuada predvodi Vordene, a ne ja. I smatram da bi ona trebalo da nasledi presto."
Pa naravno da smatra", rece kralj Orin podrugljivo, kad si joj se zakleo na pokornost.
Naravno, misli da bi ona trebalo da nasledi presto. Ti si samo odani sluga koji se zauzima za svoga
gospodara, te tvoje miljenje ne vredi vie od miljenja mojih slugu."
Ne!", rece Eragon. Niste u pravu. Da mislim da biste vi ili neko drugi bili bolji vladar, onda
bih tako i rekao! Da, istina je da sam poloio zakletvu pred Nasuadom, ali to me ne sprecava da kaem
istinu."
Moda, ali odanost Nasuadi i dalje ti zamagljuje procenu."
Kao to tvoja odanost Surdi zamagljuje tvoju", rece Orik.
Kralj Orin ih mrko pogleda. Zato se stalno okrecete protiv mene?", zapitao ih je, gledajuci
redom u Eragona, Arju i Orika. Kako to da u svakoj raspravi stajete na njenu stranu?" Vino pljusnu
preko ruba pehara kada je pokazao ka Nasuadi. Kako to da je ona zasluila vae potovanje, a ja ili
narod Surde nismo? Vi ste oduvek bili naklonjeni Nasuadi i Vordenima, a pre nje i Aihadu. Da je moj
otac iv..."

Da je va otac, kralj Larkin, jo iv", rece Arja, on ne bi sedeo tu aleci se na to kako ga
drugi vide, vec bi ucinio neto povodom toga."
,Mir", rece Nasuada, pre nego to je Orin stigao da dobaci utuk. Nema potrebe da se
vredamo... Orine, tvoja je zabrinutost razumljiva. U pravu si: Surdanci jesu mnogo doprineli naem
cilju. Otvoreno priznajem da nikada ne bismo onako napali Carstvo bez vae pomoci i da zasluujete
naknadu za sve to ste rizikovali, utroili i izgubili tokom rata."
Kralj Orin klimnu, naizgled zadovoljan: Dakle, ipak poputa?" Ne", odvrati Nasuada, i
dalje smirena. To ne. Ali imam ponudu koja ce moda zadovoljiti vae zahteve." Orin nezadovoljno
uzdahnu, ali nije je prekidao. Predlaem da veliki deo zemlje koju smo osvojili postane deo Surde.
Arouz, Feinster i Melijan bice vai, kao i ostrva na jugu - cim preuzmemo vlast i nad njima. Tako ce
Surda gotovo udvostruciti svoju velicinu." ta ocekuje zauzvrat?", upita kralj Orin podigavi obrvu.
Zauzvrat cete se zakleti na pokornost prestolu ovde u Urubejnu i onome ko na njemu bude sedeo."
Orin iskrivi usta. Ti bi samu sebe postavila za vrhovnu kraljicu citave te zemije."
Ta dva kraljevstva, Carstvo i Surda, moraju se ujediniti ako elimo da izbegnemo sukobe u
buducnosti. Surdom ce i dalje upravljati kako eli, uz jedan izuzetak: carobnjaci iz obe zemlje
morace da podlegnu odredenim ogranicenjima, koja cemo podrobnije utvrditi drugi put. Pored tih

356
zakona, Surda ce morati da ucestvuje u odbrani zdruenih teritorija. Ako jedno od nas bude napadnuto,
ono drugo ce morati da obezbedi pomoc u vidu ljudi i opreme."
Kralj Orin je postavio pehar uspravno u krilu, te se zagledao u njega. Opet te pitam: zato bi
ba ti zauzela presto umesto mene? Moja porodica vlada Surdom jo otkako je gospa Marelda pobedila
u Bici kod Sitrija, kada su ustanovljene i Surda i loza Langfeld, pri cemu mi poticemo jo od
Tanebranda Prstenodavca. Suocavali smo se i sukobljavali sa Carstvom citav jedan vek. Nae zlato,
nae oruje i nai oklopi omogucili su Vordenima postanak, a uz to smo vas godinama izdravali. Bez
nas se nikako ne biste oduprli Galbatoriksu. Patuljci nikada ne bi mogli da vam obezbede sve to vam
je potrebno, a ni vilenjaci, koji behu daleko. Stoga te ponovo pitam, Nasuada: zato bi ba tebi dopala
ova nagrada, a ne meni?" Zato", odvrati Nasuada, to verujem da bih bila dobra kraljica. A i zato to
verujem da je to najbolje reenje za na narod i za citavu Alageziju, kao to sam verovala u sve to
sam cinila predvodeci Vordene." Ima veoma visoko miljenje o sebi."
Lana skromnost nije vrlina, pogotovo ne kod onih koji zapovedaju drugima. Zar nisam
dovoljno dokazala svoje predvodnicke sposobnosti? Da nije mene, Vordeni bi se jo skrivali u Farden
Duru, cekajuci znak s neba kako bi krenuli na Galbatoriksa. J a sam sakupila Vordene od Farden Dura
do Surde i spojila ih u mocnu vojsku. Uz tvoju pomoc, svakako, ali ja sam ih vodila, ja sam obezbedila
pomoc patuljaka, vilenjaka i Urgala. Da li bi ti sve to postigao? Onaj ko bude vladao u Urubejnu
morace da se bavi svim narodima u zemlji - ne samo svojim. J a sam sve to radila i sve to umem da
radim." Nasuadin glas je potom smekao, mada joj je izraz lica i dalje bio cvrst: Orine, zato je tebi
toliko stalo do ovoga? Zar bi te to ba mnogo usrecilo?"
Nije tu rec o sreci", zareao je.
J este, bar delimicno. Zar, pored Surde, zaista eli da upravlja i citavim Carstvom? Ko god
preuzeo presto, imace golem posao pred sobom. Zemlju valja izgraditi: primirja valja sklopiti, gradove
osvojiti, velikae i carobnjake pokoriti. Bice nam potreban citav jedan ivot da bismo makar poceli da
otklanjamo tetu koju je Galbatoriks naneo. Da li si ti zaista spreman da to prihvati? Meni se vie cini
da ti eli nekadanji ivot." Pogled joj je preao na pehar u njegovom krilu, pa se vratio na njegovo
lice. Prihvati li moju ponudu, moe da se vrati Aberonu i svom proucavanju prirodne filozofije Zar
ne bi voleo to? Surda ce biti veca i bogatija, a ti ce imati slobodu da su bavi onim to te zanima."
Ne dobijemo mi uvek ono to elimo. Ponekad moramo da ucinimo ono to je ispravno, a ne
ono to elimo", rece kralj Orin.
Istina, ali..."
Osim toga, i da kraljujem iz Urubejna, mogao bih da se bavim onim to me zanima kao to
bih to radio u Aberonu." Nasuada se namrtila, all pre nego to je progovorila, Orin ju je preduhitrio:
Nita ti ne razume..." Osorno ju je pogledao i uzeo jo jedan gutljaj vina.
Pa objasni nam onda, rece Safira, u cijim se mislima jasno naziralo nestrpljenje.
Orin frknu, iskapi pehar i zavrljaci ga u vrata koja su vodila ka stepenitu. Zlatni putir se ulubi,
a nekoliko dragulja ispade i zavrte se po podu. Ne mogu", zareao je, ,,i necu ni da pokuavam." Sve
ih je prostrelio ljutilim pogledom. Niko od vas ne razume. Svi ste sebi mnogo vani da biste videli
stvari oko sebe. A kako biste ih i videli kada nikada niste doiveli ono to ja jesam?" Srozao se u
stolicu, ociju crnih poput ugljevlja pod nabranim celom. Onda je rekao Nasuadi: Dakle, cvrsto si
reila? Nece povuci svoj zahtev?"
Odmahnula je glavom.
,,A ako ja reim da se drim svog zahteva?"
Onda cemo se sukobiti."
,,A vas troje cete stati na njenu stranu?", upita Orin gledajuci u Arju, Orika i Grimra.
Ako neko napadne Vordene, boricemo se uz njih", rece Orik.
,,I mi cemo", rece Arja.
Kralj Orin se osmehnu, ali taj osmeh je vie licio na keenje. Ali nikada vam ne bi palo na
pamet da nam kaete koga bi trebalo da izaberemo za novog vladara, jelda?"
Nikada", rece Orik, te i njegovi zubi blesnue, onako beli i strani ispod brade. Naravno."
Orin usmeri panju na Nasuadu. Hocu i Belatonu, uz sve one gradove koje si navela."
Nasuada je porazmislila. Vec si dobio dva lucka grada, Feinster i Arouz -tri ako racunamo i
Eoam na ostrvu Bejrland. Dacu ti Furnost umesto Belatone, pa ce citavo jezero Tudosten biti tvoje,
kao to ce jezero Leona biti moje."

357
Leona je dragocenija od Tudostena, poto prua pristup planinama i severnoj obali", naglasi
Orin.
Tako je, ali ti vec ima pristup jezeru Leoni preko Dauta i reke Dajt."
Kralj Orin se cutke zagledao u pod nasred odaje. Vrh sunca se zavukao za horizont,
ostavljajuci za sobom nekoliko zalutalih oblaka osvetljenih njegovom svetlocu. Pocelo je da se
smrkava, te se i prve zvezde pojavie u sutonu, poput bledih blistavih tackica u purpurnom beskraju.
Zaduvao je
I blag lahor, a Eragon u njegovom hujanju oko kule zacu utanje reckavih
kopriva.
Dok se cekanje otezalo, Eragon je bivao uvereniji da ce Orin ili odbaciti Nasuadinu ponudu ili
ostati da sedi tu i cuti citavu noc.
Onda se kralj uzvrpoljio i podigao pogled. Neka ti bude", rekao je priguenim glasom. Sve
dok bude potovala uslove naeg dogovora, necu traiti Galbatoriksov presto... Vae velicanstvo."
Eragona podide jeza kada zacu kako Orin izgovara te reci. Ozbiljnog lica, Nasuada je otila do sredine
odaje. Orik tresnu drkom blunda po podu i uskliknu: Kralj je mrtav, ivela kraljica!"
Kralj je mrtav, ivela nam kraljica!", uskliknue Eragon, Arja, Datedr i Grimr. Mackodlak je
rairio usne iskezivi otre ocnjake, a Safira zatrubi glasno i pobednicki, te se njena rika odbi o
iskoenu tavanicu i izlete nad grad u sumraku. Eldunariji su takode odisali zadovoljstvom i
odobravanjem. Nasuada je gordo ispravila leda, te joj, na mutnoj svetlosti, u ocima zaiskrie suze.
Hvala vam", rekla je i prodorno pogledala svakog od njih. Ali misli su joj, izgleda, i dalje bile
usmerene na neto drugo, a pride bee obavijena tugom koju, prema Eragonovoj proceni, drugi
verovatno nisu primetili.
Tama se spustila nad citavom zemljom, ostavljajuci vrh njihove kule kao jedini svetionik
visoko nad gradom.

358
NATPIS NA GROBU

Nakon pobede u Urubejnu, Eragonu su meseci proticali i brzo i sporo.
Brzo zato to su on i Safira imali mnogo posla, pa bi retko svei docekali smiraj dana, a sporo
zato to se i dalje osecao beskorisnim, uprkos mnogobrojnim zadacima koje im je kraljica Nasuada
davala,
pa mu se stalno cinilo da se dosaduju u mirnim vodama, cekajuci da ih neto, bilo ta, odgurne
ka glavnoj struji.
On i Safira su ostali u Urubejnu jo cetiri dana poto je Nasuada proglaena kraljicom,
pomauci joj da ucvrsti vordensko prisustvo u gradu i okolnim krajevima. To vreme su mahom proveli
baveci se gradskim stanovnitvom, obicno smirujuci rulju koju bi razbesneli neki vordenski potezi ili
loveci skupine vojnika koji behu pobegli iz Urubejna i poceli da napadaju putnike, seljake i oblinja
imanja kako bi preiveli. On i Safira takode su ucestvovali u izgradnji nove gradske kapije, a Nasuada
ga je zamolila da baci cini osmiljene tako da sprece ljude odane Galbatoriksu da deluju protiv nje. To
su se cini ticale jedino ljudi u samom gradu i okolini, ali svi Vordeni su se zbog njih osecali sigurnije.
Eragon je zapazio da su Vordeni i patuljci, pa cak i vilenjaci, poceli da se ophode prema njemu
i Safiri drugacije nego pre Galbatoriksove smrti. Iskazivali su vie potovanja i uvaavanja, posebno
ljudi, ophodeci se prema njemu i Safiri s necim to je on s vremenom poistovetio sa
strahopotovanjem. Njemu je to isprva godilo, a Safiri je naizgled bilo svejedno, ali pocelo je da mu
smeta kada je shvatio da mu mnogi patuljci i ljudi toliko podilaze da mu govore ono to, mislili su, on
eli da cuje, a ne ono to je istina. To ga je otkrice uznemirilo: mislio je da vie ne moe da veruje
nikome osim Roranu, Arji, Nasuadi, Oriku, Horstu i, naravno, Safiri.
Tih dana je retko vidao Arju. Prilikom tih nekoliko susreta, delovala mu je povuceno - smatrao
je da se ona tako nosi s tugom. Nijednom im se nije ukazala prilika da porazgovaraju nasamo, pa je
samo nakratko i vrlo nezgrapno uspevao da joj uputi saosecanje i utehu. Cinilo mu se da ona to ceni,
ali nije bio siguran.
Nasuada pak kao da je povratila nekadanji polet, snagu i energiju nakon samo jedne mirno
prospavane noci, to je Eragona zadivilo. J o vie ga je impresionirala kada je cuo njenu pricu o
mukama koje je doivela u Dvorani Blagozborive, a to je vailo i za Murtaga, o kojem Nasuada potom
nije prozborila ni reci. Pohvalila je Eragona kao vodu tokom njenog odsustva, mada je on rekao da
uglavnom i nije bio u taboru, a potom mu je zahvalila na tome to ju je brzo spasao, poto ju je, kako
je priznala u jednom kasnijem razgovoru, Galbatoriks zamalo slomio.
Treceg dana, Nasuada je krunisana na jednom od velikih trgova u sreditu grada, pred
mnotvom ljudi, patuljaka, vilenjaka, mackodlaka i Urgala. Onaj prasak koji je presekao
Galbatoriksov ivot unitio je i drevnu krunu Brodringa, pa su patuljci iskovali novu od zlata
pronadenog u gradu i od dragulja koje vilenjaci skinue sa svojih lemova ili s jabuka svojih maceva.
Svecanost bese jednostavna, ali time upecatljivija. Nasuada je peice dola do trga iz pravca unitene
tvrdave. Nosila je haljinu kraljevskopurpurne boje
s rukavima secenim ispod lakata, kako bi svi mogli da vide oiljke to joj prekrivahu
podlaktice, i plat opervaen samurovinom koji joj je pridravala Elva - Eragon je upamtio Murtagovo
upozorenje, pa je zahtevao da devojcica sve vreme bude kraj Nasuade.
Doboi se lagano oglasie kada je Nasuada krenula ka podijumu podignutom nasred trga. Na
podijumu je, pokraj izrezbarene stolice koja ce im posluiti umesto prestola, stajao Eragon, a Safira
bee tik iza njega. Ispred uzdignutog podijuma stajali su kraljevi Orin, Orik i Grimr, uz Arju, Datedra i
Nara Garzvoga.
Nasuada se popela na podijum i klekla pred Eragona i Safiru. J edan patuljak iz Orikovog
plemena dodao je Eragonu novu krunu, a on ju je potom spustio na Nasuadinu glavu. Safira je povila
vrat i njukom dodirnula Nasuadino celo, pa ona i Eragon rekoe:
Sada pred nama ustajete kao kraljica, Nasuada, kceri Aihadova i Nadarina."
Zatim zazvonie fanfare, a masa zaklica prekinuvi samrtnu tiinu. Bee to neobicna graja, uz
urgalske povike pomeane s melodicnim vilenjackim glasovima.

359
Nasuada je sela na presto. Kralj Orin je stao pred nju, te joj se zakleo na vernost sa Arjom,
kraljem Orikom, Grimrom Poluapom i Narom Garzvogom, koji redom iskazae prijateljstvo svojih
naroda.
Eragona je taj dogadaj duboko dirnuo. Morao je da potisne suze kada je ugledao Nasuadu
kako sedi na prestolu poput prave vladarke. Tek je nakon njenog krunisanja stekao utisak da su aveti
albatoriksove strahovlade polako pocele da nestaju.
Usledila je gozba, te su Vordeni i njihovi saveznici slavili citavu noc, sve do narednog dana.
Eragon se nije secao mnogo zbivanja s tog slavlja osim plesa s vilenjacima, dobovanja patuljackih
doboa i cetiri Kula to se uspee
na jednu kulu na gradskom bedemu i pocee da duvaju u rogove sacinjene od lobanja njihovih
praotaca. I stanovnici grada su se pridruili proslavi, a Eragon je medu njima zapazio olakanje i
radost tvog toga to Galbaioriks vie ne bee kralj. Njihova osecanja i osecanja svih prisutnih
proimala je svest o znacaju toga trenutka, jer su znali da su svedoci kraja jedne epohe i pocetka nove.
Petoga dana, kada kapija bee gotovo zavrena a grad ponovo siguran, Nasuada je naredila
Eragonu i Safiri da odlete do Dras Leone, a potom i do Belatone, Feinstera i Arouza, i da u svim tim
mestima upotrebe ime drevnog jezika kako bi od zakletvi oslobodili sve koji su se zakleli na pokornost
Galbatoriksu. Takode je zamolila Eragona da obavee vojnike i velikae cinima, kao to je obavezao i
one u Urubejnu, ne bi li ih sprecio da podrivaju uspostavljen mir. Eragon je odbio da to ucini, poto je
smatrao da bi to previe licilo na Galbatoriksovu vladavinu. Opasnost od skrivenih ubica i ljudi
privrenih starom kralju u Urubejnu bee dovoljno velika da ucini kako je poelela, ali ne i u ostalim
gradovima. Osetio je olakanje kada se Nasuada, porazmislivi, saglasila s njim.
On i Safira ponee vie od polovine Eldunarija s Vroengarda: ostali ostadoe sa srcima svih
srca spasenim iz Galbatoriksove riznice. Blodgarm i njegovi vracevi, koji viu nisu morali da brane
Eragona i Safiru, preneli su te Eldunarije u zamak nekoliko kilometara severoistocno od Urubejna, gde
ce im biti lake da ih tite od onih koji ce moda pokuati da ih ukradu i gde ce misli pomahnitalih
adaja moci da uticu samo na umove njihovih staratelja.
Tek poto su se uverili da su Eldunariji na sigurnom, Eragon i Safira krenue na put.
Kad su stigli u Dras Leonu, Eragona je zapanjilo mnotvo cini prepletenih po citavom gradu i
po Helgrindu, crnoj kamenoj kuli. Pretpostavljao je da su mnoge stare i po nekoliko stotina godina,
ako ne i starije: behu to zaboravljene carolije iz davnih vremena. Bezopasne je ostavio, a one druge je
uklonio, mada je cesto jedva opaao razliku; oklevao je kada posredi behu cini cija mu svrha nije bila
jasna. Tu su mu mnogo pomogli Eldunariji: nekoliko puta su se prisetili ko je bacio neke cini i zato je
to ucinio, ili su pak dokucili njihovu svrhu na osnovu podataka koji njemu nita nisu znacili.
to se tice Helgrinda i raznih uporita svetenika koji su se posakrivali cim su do njih doprle
vesti o Galbatoriksovom padu, Eragon se nije ni trudio da utvrdi koje njihove cini behu opasne, a koje
ne: sve ih je uklonio. Ime nad imenima je upotrebio i kako bi potraio pojas Belota Mudrog u
ruevinama velike katedrale, ali nije ga naao.
U Dras Leoni ostadoe tri dana, a onda nastavie ka Belatoni. Eragon je tamo uklonio sve
Galbatoriksove carolije, kao i u Feinsteru i Arouzu. U Feinsteru je neko pokuao da ga otruje picem.
Spasle su ga zatitne cini, ali taj pokuaj ubistva je razbesneo Safiru.
Pronaem li ikada pacovinu koja je to uradila, ivu u je prodreti od glave do pete, zareala
je.
Pri povratku u Urubejn, Eragon je predloio da blago skrenu. Safira se saglasila, te je izmenila
pravac nagnuvi se kako bi letela paralelno s horizontom; svet je bio jednako podeljen na tamnoplavo
nebo i zeleno-smedu zemlju ispod njih.
Pola dana su proveli tragajuci. Safira je naposletku pronala skupinu brda od pecara, a medu
njima i jedno posebno: visok, iskoen breg od crvenkastog kamena s pecinom na sredini. Na samom
njegovom vrhu bee grob u obliku blistavog dijamanta.
Brdace je izgledalo ba onako kako ga je Eragon upamtio. Zagledavi se u njega, osetio je
kako mu se grudi steu.
Safira je sletela pokraj groba. Kande joj zagrebae rupicast kamen i okrnjie ga.
Eragon je otkopcao remenje ukocenih prstiju, a onda je skliznuo dole. Proeo ga je talas
vrtoglavice od mirisa toplog kamena, te se na tren osetio kao da se obreo u prolosti.
Onda se stresao, te mu se i um razbistrio. Priao je grobu kako bi se zagledao u njegove
kristalne dubine, u kojima ugleda Broma.

360
Svoga oca.
Bromov se izgled ne bee izmenio. Dijamant koji mu je obavijao telo titio ga je od pogubnog
uticaja vremena, a na telu nije bilo tragova truljenja. Koa njegovog izboranog lica bee cvrsta i
rumena kao da topla krv jo tece pod njenom povrinom. Cinilo mu se da bi Brom svakog casa mogao
da otvori oci i da ustane, spreman da nastavi njihovo nedovreno putovanje. U izvesnom smislu,
postao je besmrtan, poto vie nije stario poput drugih, vec ce zauvek ostati isti, zarobljen u besanom
pocinku.
Bromu je preko grudi i dugacke bele brade leao mac, a ruke mu behu prekrtene na balcaku,
ba onako kako ih je Eragon namestio. Kraj njega je leao njegov cvornovat tap, izrezbaren - primeti
Eragon desetinama znakova na drevnom jeziku.
Suze mu navree na oci. Pao je na kolena, te je neko vreme tiho jecao. Cuo je da mu se Safira
pridruila, osetivi je kroz misli, svestan da i ona tuguje zbog Bromove pogibije.
Eragon je naposletku ustao i naslonio se na rub grobnice, proucavajuci oblik Bromovog lica.
Znajuci ta bi trebalo da trai, uocio je slicnosti na njihovim licima, zamucene starocu i Bromovom
bradom, ali ipak jasno uocljive. Obline Bromovih jagodicnih kostiju, bora izmedu obrva, izvijenost
gornje usne - Eragon je sve to prepoznao na sebi. Ipak, nije nasledio Bromov kukasti nos. Nos je dobio
od majke.
Eragon je pogledao dole, oteano diuci, dok mu se pogled ponovo maglio. Gotovo je", rekao
je tiho. Uspeo sam... Uspeli smo. Galbatoriks je mrtav, Nasuada je na prestolu, a Safira i ja smo ivi i
zdravi. To bi te silno obradovalo, jelda, lisice stara?" Kratko se nasmejao i obrisao oci nadlanicom.
Povrh toga, na Vroengardu smo nali zmajeva jaja. Jaja! Zmajevi nece izumreti. A Safira i ja cemo ih
odgajati. To ni sam nisi predvideo, jelda?" Ponovo . se nasmejao, osecajuci se i aavo i tuno u isti
mah. Pitam se ta bi ti mislio o svemu ovome. Isti si kao uvek, ali mi nismo. Da li bi nas
prepoznao?"
Naravno da bi, rece Safira. Sin si mu. Dodirnula ga je njukom. Osim toga, lice ti nije
dovoljno drugaije da bi pomislio da si neko drugi, sve i ako ti se miris promenio.
Jeste?"
Sada vie mirie poput nekog vilenjaka... Bilo kako bilo, teko da bi mene pomeao sa
ruikanom ili Glejdrom, zar ne?
Ne bi."
Eragon mrcnu i odgurnu se od grobnice. Brom je ispod dijamanta delovao toliko ivo da je
taj prizor udahnuo Eragonu odredenu zamisao: sumanutu, nemogucu zamisao koju je gotovo odbacio;
ali njegova osecanja nisu mu dopustila da je zanemari. Prisetio se Umarota i Eldunarija, njihovog
zdruenog znanja i onoga to su postigli njegovim cinima u Urubejnu, te mu ocajnicka nada zatitra u
srcu.
Obracajuci se i Safiri i Umarotu, kazao je: Brom tek to bee umro kad smo ga sahranili.
Safira je kamen pretvorila u dijamant tek narednog dana, ali ipak je bio zatvoren u kamenu, bez
vazduha, itave noi. Umarote, s vaom snagom i znanjem, moda... moda bismo mogli da ga
iscelimo. Eragon zadrhta kao da ga je obuzela groznica. Ranije nisam znao da mu iscelim ranu, ali
sada mi se ini da bih mogao.
Bilo bi mnogo tee nego to ti misli, rece mu Umarot.
Znam, ali moete vi to!, rece Eragon. Video sam kako i vi i Safira postiete uda pomou
arolija. Siguran sam da moete i ovo.
Zna i sam da ne moemo da koristimo arolije prema naredbi, rece Safira.
ak i ako uspemo, rece Umarot, veliki su izgledi da ne bismo mogli da povratimo Bromov um
onakav kakav je bio. Umovi su veoma sloeni, pa bi mogao da se vrati poremeen ili sa izmenjenom
linou. I ta emo onda? Da li bi eleo da takav ivi? Da li bi on to eleo? Ne, bolje je da ga
ostavimo na miru, Eragone, i da mu odajemo slavu mislima i delima, kao to si i dosad inio. Znam da
bi eleo da je drugaije. To ele svi koji su izgubili nekoga do koga im je stalo. Meutim, takav je
ivot. Brom i dalje ivi u naim seanjima, a ako je bio onakav kakvim si nam ga prikazao, bio bi time
zadovoljan, pa bi i ti bi trebalo da bude zadovoljan time.
Ali...
Nije ga prekinuo Umarot, vec najstariji Eldunari, Valdr. Iznenadio je Eragona tako to mu se
nije obratio prizorima i osecanjima, vec recima drevnog jezika - dodue, uz mnogo muke i napora, kao
da mu je svaka rec strana.

361
Rekao mu je: Ostav'te mrtve pod zemljom. Nisu oni za nas. Nije rekao vie nita, ali Eragon je
oko njega osetio silnu al i mnogo saosecanja.
Eragon je duboko uzdahnuo, te je nacas sklopio oci. Potom je, duboko u srcu, napustio tu
neutemeljenu nadu kako bi iznova prihvatio cinjenicu da Broma vie nema.
Ah", rekao je Safiri, nisam mislio da ce mi biti toliko teko."
Bilo bi udno da nije teko. Osetio je kako mu njen topli dah pomera kosu na temenu, a onda
mu je dodirnula leda njukom.
Blago se osmehuo, te je prikupio snage da jo jednom pogleda u Broma.
Oce", rekao je. Ta mu rec bee cudnovata u ustima - nikada ranije nije imao razloga da je
uputi bilo kome. Onda je pogledao rune koje bee utisnuo u vrh grobnice:

TU POIVA BROM
Jaha zmajeva to
meni poput oca bee.
Da se slavi ime njegovo.

Tuno se osmehnuo tome to je jo tada bio veoma blizu istine. Potom je progovorio na
drevnom jeziku, posmatrajuci kako dijamant pocinje da treperi i da se presijava pred novim runama
koje se pojavie na njegovoj povrini. Kada je zavrio, na grobu je pisalo:

TU POIVA BROM
Jaha vezan za zmaja Safiru,
Sin Holkombov i Neldin,
Dilber Selenin,
Otac Eragona Senkoubice,
Osniva Vordena
I poast Krivokletnika.
Da se slavi ime njegovo.
Stydja unin mor'ranr.

Bee to manje lican epitaf, ali Eragonu je delovao prikladnije. Potom je bacio nekoliko cini
kako bi zatitio dijamant od lopova i nasilnika.
Ostao je da stoji kraj grobnice, ne eleci da se okrene i ode, poto je osecao da postoji jo
neto - dogadaj, osecaj, spoznaja - to bi mu olakalo oprotaj i odlazak od oca.
Naposletku je spustio ruku povrh hladnog dijamanta, aleci to ne moe da posegne kroz njega
i dodirne Broma poslednji put. Rekao je: Hvala ti na svemu cemu si me naucio."
Safira je frknula, te je i ona pognula glavu tako da njukom dodirne tvrdi dragi kamen.
Eragon se okrenuo i, s nekakvom konacnom reenocu, polako se popeo na Safirina leda.
Bio je ozbiljan dok je Safira poletala usmerivi se ka severoistoku i ka Urubejnu. Kada se brda
od pecara pretvorie u mrlju na horizontu, duboko je izdahnuo i zagledao se u azurno nebo.
Lice mu se odjednom razvuklo u osmeh.
to. ti je toliko smeno?, upita ga Safira, mauci repom napred-nazad.
Poela je da ti izrasta nova krljut na njuci.
Safira se vidno oduevila, pa je frknula i rekla: Znala sam ja da e izrasti. Zato ne bi?
Medutim, osetio je kako joj sapi i bokovi trepere pod njegovim petama kada je pocela da prede od
zadovoljstva, pa ju je pomazio i spustio grudi uz njen vrat, osecajuci kako mu njena toplota prodire u
telo.

362
FIGURE NA TABLI

Kada on i Safira stigoe u Urubejn, Eragon se iznenadio otkrivi da mu je Nasuada vratila
naziv Ilireja, iz potovanja prema istoriji i kulturnom nasledu grada.
S nevericom je otkrio i da je Arja otila u Elesmeru s Datedrom i vecinom vilenjackih
velikaa, i da je ponela zeleno zmajevo jaje koje su nali u tvrdavi.
Kod Nasuade je ostavila pismo za njega. U njemu mu je objasnila kako mora da odnese
majcino telo u Du Veldenvorden kako bi ga dostojno pokopali. A za zeleno jaje mu je napisala:

... a poto je Safira odabrala tebe, kao oveka, da joj bude Jaha, bilo bi pravino da vilenjak
bude naredni Jaha, ako se zmaj iz jajeta saglasi s tim. elim da mu pruim takvu priliku bez
okolianja. Ve je previe vremena proveo u svojoj ljusci. S obzirom na to da ima jo mnogo jaja na
nekom drugom mestu, koje sada neu imenovati, nadam se da nee pomisliti da sam prenaglila ili da
sam bila privrenija svome narodu. Posavetovala sam se i sa Eldunarijima, i oni se saglasie s mojom
odlukom.
Bilo kako bilo, poto su i Galbatoriks i moja majka otili u bespue, vie ne elim da budem
poklisarka meu Vordenima. Radije u preuzeti zadatakprenoenja zmajevog jajeta po naoj zemlji,
tosam radilaisa Safirinim. Naravno, na poklisar i dalje e vam biti potreban. Stoga smo Datedr i ja
za moju zamenu postavili mladoga vilenjaka po imenu Vanir, kojeg si upoznao u Elesmeri. Izrazio je
elju da naui vie o pripadnicima vaega naroda, a meni to zvui kao dobar razlog da mu dam taj
poloaj, pod uslovom da se ne pokae potpuno nestrunim, naravno.

U pismu bee jo nekoliko recenica, ali Arja nije spomenula kada bi se mogla vratiti u zapadnu
polovinu Alagezije, ako se uopte bude vracala. Eragonu je bilo drago to je mislila na njega, pa mu je
pisala, ali zaalio je zbog toga to nije sacekala da se vrate. Njen odlazak stvorio je prazninu. Mada je
mnogo vremena provodio s Roranom i Katrinom, a i s Nasuadom, bolni jaz u njemu nikako se nije
smirivao. Uz onaj stalan osecaj da on i Safira samo popunjavaju vreme, osetio se i nekako izdvojenim.
Cesto mu se cinilo da posmatra sebe van svoga tela, kao kakav stranac. Uzrok takvih osecanja bee mu
jasan, ali samo je u vremenu video moguci lek.

Tokom njihovog poslednjeg putovanja, sinulo mu je da bi - buduci da je, zahvaljujuci imenu
nad imenima, sasvim baratao drevnim jezikom - mogao da odstrani poslednja zrnca svoga blagoslova
iz Elve, one to su se zapravo pretvorili u prokletstvo. Stoga je otiao do devojcice, koja je sada ivela
na Nasuadinom velelepnom dvoru, te joj je otkrio svoju zamisao, a onda ju je pitao ta bi ona elela.
Ocekivao je da ce se Elva odueviti, ali ona je nastavila da sedi zureci u pod, namrgodenog
bledog lica. Cutala je gotovo citav sat, a on je samo sedeo naspram nje i cutke cekao.
Onda ga je pogledala i rekla: Ne, vie bih volela da ostane ovako... Zahvalna sam ti na tome
to si pitao, ali to je vaan deo moje licnosti i ne bih se odvajala od njega. Bez sposobnosti da osetim
bol drugih, bila bih samo jurodiva cudakinja, koja ne bi sluila nicemu do zadovoljavanju prizemne
znatielje onih koji bi eleli da me imaju kraj sebe ili onih koji bi me trpeli. I ovako sam cudakinja, ali
bar mogu biti od koristi, a pride imam moc koje se drugi plae i, samim tim, vlast nad sopstvenom
sudbinom, koju mnoge pripadnice moga pola nemaju." Pokazala je kitnjastu odaju u kojoj je ivela:
Ovde mogu da ivim u raskoi, mogu da ivim u miru, a mogu i da budem od koristi pomauci
Nasuadi. Ako mi oduzme tu vetinu, ta ce mi ostati? ta cu raditi? ta ce biti sa mnom? Uklanjanje
tvojih cini ne bi bilo blagoslov, Eragone. Ne, ostacu ovakva kakva jesam, i svojom cu se voljom nositi
i boriti s potekocama koje mi moj dar donosi. Ipak, zahvaljujem ti."

Dva dana poto su on i Safira sleteli u Ilireju, Nasuada ih je ponovo poslala na put, u Dilid i
Ceunon - gradove koja su vilenjaci uspeli da preuzmu - kako bi Eragon ponovo upotrebio ime nad
imenima i zbrisao Galbatoriksove cini.
Poseta Dilidu bee neprijatna i za Eragona i za Safiru. Podsetila ih je na onu priliku kada su
Urgali zarobili Eragona sledivi Durzinu naredbu, ali i na Oromisovu pogibiju.

363
Eragon i Safira su proveli tri noci u Ceunonu. Taj grad nije licio ni na jedno mesto koje behu
videli. Gradevine mahom behu od drveta, sa iskoenim krovovima od indre koja na vecim kucama
bese postavljena u vie slojeva. Vrhovi krovova uglavnom behu ukraeni stilizovanim izrezbarenim
zma-jevim glavama, a vrata takode behu u rezbarijama ili su pak imala sloene cvornovate are.
Kada su krenuli kuci, Safira je predloila da malo izmene putanju. Nije joj trebalo mnogo
vremena da bi ubedila Eragona: rado je pristao cim mu je objasnila da im to skretanje nece oduzeti
mnogo vremena.
Safira je iz Ceunona poletela ka zapadu, preko iroke uskomeane vodene povrine
Fundorskog zaliva. Siva i crna leda golemih morskih riba cesto su se pomaljala iz talasa poput
malenih, konih ostrvaca. Ribe bi prsnule vodu iz nozdrva, pa bi podigle peraja visoko u vazduh i
ponovo zaronile u tihe dubine.
Ostavili su za sobom Fundorski zaliv i ledene ibe njegovih vetrova, a potom i goru Kicmu i
njene planine, kojima je Eragon znao imena. Tako se i nadoe u dolini Palansar prvi put otkako su je
napustili s Bromom traeci Ra'zake - cinilo im se da se to dogodilo stotinu godina ranije.
Ta je dolina Eragonu mirisala na dom: miris borova, vrba i breza podsecao ga je na detinjstvo,
a tipanje studenog vazduha govorilo mu je da im se blii zima.
Sleteli su medu spaljene ruevine Karvahola, te je Eragon proetao ulicama zaraslim travom i
korovom.
Copor divljih pasa je istrcao iz oblinjeg brezovog gaja. Zaustavili su se cim su ugledali
Safiru, te zareae, zakevtae i pobegoe u zaklon. Safira je riknula, dunula malo dima, ali nije se ni
potrudila da ih povija.
Parce spaljenog drveta zapucketa pod Eragonovim stopalom kada je procackao gomilu pepela
vrhom cizme. Unitenje gradica silno ga je rastuilo. Ali vecina seljana koji su uspeli da pobegnu jo
su bili ivi. Eragon je znao da bi, ako se vrate, mogli iznova da izgrade Karvahol, tako da bude jo
bolji nego ranije. Medutim, kuce uz koje je odrastao behu zanavek unitene. Njihovo odsustvo
pojacalo je njegov osecaj da vie ne pripada dolini Palansar, a praznine na mestima na kojima su
nekada stajale izazvae u njemu osecaj izgubljenosti, kao da se naao u snu u kojem je sve izokrenuto.
Svet je okrenut naopacke", promrmljao je.
Zapalio je vatricu kraj onoga to nekada bee Mornova gostionica, pa je skuvao lonac
paprikaa. Dok je on jeo, Safira je malo tumarala po okolini, njukajuci za bilo cim zanimljivim.
Kada je pojeo paprika, Eragon je poneo canak, lonac i kaiku do reke Anore da bi ih oprao u
ledenoj vodi. Cuceci na kamenitoj obali, zagledao se u golem penuav slap na celu doline: bee to
vodopad Igualda, visok citav kilometar, koji je nestajao nad liticom visoko na planini Narnmor.
Videvi ga, prisetio se one veceri kada se vratio s Kicme sa Safirinim jajetom u torbi, ne znajuci ta
ocekuje ni njega ni nju - ne znajuci ni da ce ih biti dvoje.
Hajdemo", kazao je Safiri poto joj se pridruio kraj uruenog zdenca nasred varoice.
Nee da poseti svoje staro seosko imanje?, upitala ga je kada joj se popeo na leda.
Odmahnuo je glavom. Necu. elim da ga pamtim onakvim kakvo je bilo, a ne ovakvim
kakvo je sada."
Saglasila se s njim. Medutim, prema precutnom dogovoru, poletela je na jug prateci putanju
kojom su onda napustili dolinu Palansar. Eragon je usput nazreo cistinu na kojoj nekada bee njegov
dom. Poto je bila predaleko, i dalje je mogao da se pretvara da su kuca i ambar i dalje netaknuti.
Na junom rubu doline, Safira je uhvatila vazdunu struju koja se uzdizala s vrha Utgarda,
goleme ogoljene planine, povrh koje je stajala okrunjena kula koju J ahaci podigoe kako bi s nje
nadzirali ludog kralja Palansara. Kula je nekada bila znana po imenu Edok'sil, ali sada su je zvali
Ristvak'bejn - Mesto tuge - poto je upravo tu Galbatoriks potukao Vraela.
U ruevinama te kule, Eragon, Safira i Eldunariji odali su pocast Vraelovim senima. Umarot se
posebno uozbiljio, ali rece: Hvala ti to me dovede ovamo, Safira. Nikada nisam pomislio da u videti
mesto na kojem moj Jaha pade.
Safira je potom rairila krila, poskocila s kule i odlebdela iz doline, preko travnatih livada to
se pruahu iza nje.

Na pola puta do Ilireje, Nasuada im se javila preko jednog vordenskog carobnjaka kako bi im
naredila da se pridrue velikoj skupini ratnika koje je iz prestonice poslala u pohod na Tirm.

364
Eragonu je bilo drago kada je saznao da Roran predvodi ratnike i da su u stroju i Dod,
Baldor, koji je ponovo mogao da upravlja akom poto su mu je vilenjaci priili, i jo nekoliko seljana.
Eragon se donekle iznenadio doznavi da su stanovnici Tirma odbili da se predaju cak i nakon
to ih je oslobodio zakletvi datih Galbatoriksu i nakon to je postalo ocigledno da bi Vordeni, uz
Safirinu i Eragonovu pomoc, vrlo lako mogli da osvoje grad ako poele. No gradonacelnik Tirma,
gospodar Ristart, zahtevao je da im dozvole da postanu nezavisna gradska drava sa slobodom da
biraju sopstvenog vladara i da donose sopstvene zakone.
Nakon nekoliko dana pregovaranja, Nasuada je pristala, pod uslovom da joj se gospodar
Ristart zakune na pokornost kao vrhovnoj kraljici, poput kralja Orina, i da prihvati njene zakone
vezane za carobnjake.
Iz Tirma, Eragon i Safira otpratie ratnike na jug. Putovali su uzanom obalom sve dok nisu
stigli do grada Kuaste. Tamo sve ponovie, ali za razliku od Tirma, ban iz Kuaste je odmah popustio,
prihvativi pripajanje Nasuadinoj novoj kraljevini.
Eragon i Safira potom sami odletee do Narde, podalje na severu, te isto obecanje dobie i od
njih, pa se konacno vratie u Ilireju, gde su nekoliko nedelja proveli u dvorcu pokraj Nasuadinog.
Kada im je vreme dozvoljavalo, on i Safira su naputali grad kako bi otili do zamka u kojem
su Blodgarm i ostali vracevi cuvali Eldunarije izbavljene od Galbatoriksa. Eragon i Safira su im
pomagali da iscele umove tih adaja. Napredovali su, ali veoma sporo, poto su neki Eldunariji
reagovali bre od ostalih. Eragona je brinulo to to mnogi od njih vie nisu marili za ivot, te behu
toliko izgubljeni u lavirintima svojih umova da je bilo gotovo nemoguce suvislo optiti s njima, cak i
kada bi im se obratio stariji zmaj, na primer Valdr. Kako bi sprecili da stotine pomahnitalih adaja
savladaju one to pokuavahu da im pomognu, vilenjaci su vecinu Eldunarija drali u nekakvoj
oamucenosti, opteci s njima pojedinacno.
Eragon se s carobnjacima iz Du Vrangr Gate namucio da izvadi sve dragocenosti iz tvrdave.
Veci deo posla pao je na njega, poto nijedan vrac nije posedovao ni znanje ni iskustvo potrebno za
savladavanje brojnih cini kojima je Galbatoriks zamadijao sve te dragocenosti. Medutim, Eragonu to
nije smetalo: uivao je u istraivanju poruene tvrdave i otkrivanju tajni koje je krila. Galbatoriks je
sakupio silna cuda u proteklih stotinu leta. Neka behu opasnija od drugih, ali sva behu zanimljiva.
Eragonu najdrai bee astrolab kojim je, kada bi ga prislonio uz oko, razgledao zvezde cak i danju.
Postojanje najopasnijih predmeta otkrio je jedino Safiri i Nasuadi, smatrajuci da bi bilo odvec
opasno da se znanje o njima rairi u javnosti.
Nasuada je mnoga blaga koja su pronali u tvrdavi odmah upotrebila kako bi nahranila i
obukla svoje ratnike, i da bi popravila bedeme oko gradova koje su osvojili tokom najezde na Carstvo.
Osim toga, svakom podaniku je darivala po pet zlatnih kruna: bee to beznacajna svota za velikae, a
siromanim porodicama predstavljala je pravo bogatstvo. Eragon je znao da ce tako zaraditi njihovo
potovanje i podrku, to Galbatoriks nikada ne bi razumeo.
Pronali su i nekoliko stotina maceva J ahaca - behu to macevi raznih boja i oblika, napravljeni
i za ljude i za vilenjake. Eragon je ostao bez daha. On i Safira licno su odneli to oruje do zamka sa
Eldunarijima, gde ce docekati dan kada ce ponovo zatrebati J ahacima.
Eragon je pomislio da bi Runon bila zadovoljna time to je sacuvano toliko njenih rukotvorina.
Pronali su i hiljade svitaka i knjiga koje je Galbatoriks prikupio. Vilenjaci i Dod su ih zaveli,
ostavljajuci po strani one to u sebi krie tajne o J ahacima ili o tajnim odlikama madije.
Dok su prelistavali Galbatoriksovu hrpu tiva, Eragon se nadao da ce pronaci zapis u kojem se
spominje mesto na kojem je kralj sakrio ostala letrblacka jaja. Medutim, Letrblake i Ra'zaci pominjani
su samo u delima vilenjaka i J ahaca iz davnina; pisali su o tim opasnim mracnim stvorenjima, pitajuci
se ta bi to mogli da ucine s neprijateljem kojeg ne mogu da opaze ni uz kakve cini.
Poto je Eragon sada mogao otvoreno da razgovara sa Dodom, njih dvojica pocee da se
drue. Poverio mu je sve to se desilo sa Eldunarijima i jajima. Otiao je toliko daleko da mu je
ispricao kako je pronaao svoje istinsko ime na Vroengardu. Razgovori sa Dodom su mu prijali,
pogotovo jer je on bio jedan od retkih ljudi koji su poznavali Broma dovoljno dobro da bi ga smatrali
prijateljem.

Eragonu je, na neki apstraktan nacin, bilo zanimljivo da prati napore uloene u upravljanje i
obnovu kraljevstva koje je Nasuada sastavila od ostataka Carstva. Vladanje tolikom zemljom, pride
raznolikom, iziskivalo je silan trud, a poslu nije bilo kraja: uvek je bilo jo necega to je trebalo

365
obaviti. Eragon je znao da bi mu zahtevi njenog poloaja bili mrski, ali Nasuadi je taj poloaj, izgleda,
izuzetno prijao. Energije joj nije ponestajalo i kao da je uvek znala da rei potekoce s kojima se
suocavala. Iz dana u dan, gledao je kako njen ugled raste medu izaslanicima, velikodostojnicima,
velikaima i obicnim ljudima kojima se bavila. Bila je kao stvorena za tu ulogu, mada Eragon nije bio
siguran koliko je srecna, pa je zbog toga brinuo za nju.
Gledao je kako, htela - ne htela, deli presude velikaima koji su saradivali s Galbatoriksom, i
pritom je odobravao iskazanu pravicnost i milosrde, kao i kazne koje je izricala kada je to bilo
neophodno. Vecini je oduzela posede, zvanja i veci deo nepoteno stecenog bogatstva, ali nikoga nije
pogubila, to se Eragonu dopadalo.
Stajao je kraj nje kada je Naru Garzvogu i njegovom narodu dodelila prostranu zemlju du
severnih obronaka Kicme i plodne nizije izmedu jezera Flam i reke Tork, gde gotovo da nije bilo
ivlja. Eragon je i na to gledao sa odobravanjem.
Kao kralj Orinu i gospodar Ristartu, Nar Garzvog se zakleo na vernost Nasuadi kao vrhovnoj
kraljici. Medutim, golemi Kul tada rece: Moj narod na to pristaje, gospodarice nocnih jastrebova, ali
krv je njihova mutna a pamcenje kratko, te ih reci nece zanavek vezati."
Nasuada mu hladnim glasom odgovori: Hocete da kaete da ce va narod prekriti mir? Treba
li to da tumacim kao pretnju da ce nai narodi ponovo neprijateljima postati?"
Ne", rekao joj je Garzvog i prodrmao golemu glavu. Ne elimo se mi s vama boriti. Znamo
da bi nas Vatreni Mac pobio. Ali... kada nam mladunci porastu, zaelece se bitaka kako bi se dokazali.
Ne bude li bitaka, sami ce ih otpoceti. ao mi je, gospodarice nocnih jastrebova, ali mi ne moemo
menjati ono to jesmo."
Njihov je razgovor zabrinuo Eragona, ali i samu Nasuadu, te su proveli nekoliko noci
razmiljajuci o Urgalima i pokuavajuci da ree tu zackoljicu.
Kako su nedelje prolazile, Nasuada je nastavila da alje njega i Safiru po Surdi i njenoj
kraljevini, cesto ih koristeci kao svoje predstavnike pred kraljem Orinom, gospodarom Ristartom i
ostalim velikaima i skupinama vojnika diljem zemlje.
Kud god da su poli, tragali su za mestom koje bi moglo posluiti kao dom za Eldunarije u
narednim vekovima, ali i kao gnezdilite i vebalite za zmajeve skrivene na Vroengardu. Bilo je
pogodnih mesta na Kicmi, ali mahom behu previe blizu ljudima ili Urgalima, ili previe na severu, pa
je Eragon mislio da bi ivot tamo tokom citave godine bio uasan. Osim toga, i Murtag i Trn su otili
na sever, pa Eragon i Safira nisu eleli da oteavaju njihov poloaj.
Beor planine bi bile savrene, ali sumnjali su da bi patuljci primili stotine izgladnelih adaja i
dopustili im da se izlegu unutar granica njihovog kraljevstva. Kud god bi se okrenuli na Beor
planinama, samo bi ih kratak let delio od bar jednog patuljackog grada, a ne bi bilo u redu da neki
mladi zmaj pocne da kidie na stada felduhosta koja su patuljci gajili - to je, na osnovu svog iskustva
sa Safirom, Eragon smatrao vrlo verovatnim.
Smatrao je da se vilenjaci nimalo ne bi protivili prisustvu zmajeva na jednoj od planina u Du
Veldenvordenu ili oko nje, ali Eragona je ipak brinula blizina vilenjackih gradova. Nije mu se svidala
ni pomisao da bi zmajevi i Eldunariji bili smeteni na teritoriji jednog od naroda Alagezije. Delovalo
bi da posebno podravaju taj narod. J ahaci iz davnina nikada to nisu radili, pa je Eragon smatrao da to
ne bi trebalo da rade ni ubuduce.
J edino odredite koje bee dovoljno udaljeno od svih gradova i varoica i nad kojim nijedan
narod jo nije polagao pravo bee prapostojbina zmajeva u srcu pustinje Hadarak, gde se uzdizao
venac Du Fels Nangorot - Vetro-vite planine. Eragon je bio uveren da bi to bilo lepo mesto za
podizanje mladunaca. Medutim, postojala su tri nedostatka. Najpre, u pustinji ne bi mogli da pronadu
dovoljno hrane za male zmajeve. Safira bi stalno morala da dovlaci jelene i ostalu divljac u planine.
Naravno, kada bi mladunci porasli, morali bi da izlecu i sami, to bi ih dovelo blie zemljama ljudi,
vilenjaka ili patuljaka. Drugo, svi koji su putovali uzdu i popreko, a i mnogi koji nisu, znali su gde se
planine nalaze. Trece, bilo je previe teko dopreti do planina, pogotovo zimi. Druge dve tacke
posebno su brinule Eragona, pa se pitao koliko bi dobro mogli da zatite jaja, mladunce i Eldunarije.
Bilo bi nam bolje na jednom od beorskih vrhova, kuda samo zmajevi mogu da odlete, rekao je
Safiri. Tada niko ne bi mogao da nam se prikrade s lea, osim Trna, Murtaga i jo kojeg arobnjaka.
Jo kojeg arobnjaka? Misli li na sve vilenjake u zemlji? A i bilo bi nam hladno sve vreme!
Mislio sam da ti ne smeta hladnoa.

366
Ne smeta mi. Ali ne elim da itave godine ivim u snegu. Pesak mnogo vie prija krljutima,
tako mi bar Glejdr ree. Fino ih uglaa i oisti. Mmmm.
Iz dana u dan, bivalo je hladnije. Drvece je zbacilo lice, jata ptica odletee na jug do sledece
godine, te se i zima spusti nad zemlju. Bee to surova, ledena zima, te se svima dugo cinilo da je citava
Alagezija upala u dubok san. Cim je pao prvi sneg, Orik se sa svojom vojskom vratio na Beor planine.
Svi vilenjaci koji i dalje behu u Ilireji, osim Vanira, Blodgarma i njegovih deset vraceva, takode odoe
za Du Veldenvorden. Urgali su otili nekoliko nedelja ranije. Poslednji su ostali mackodlaci. Oni pak
naprosto nestadoe: niko ih nije video kada su otili, vec ih jednoga dana jednostavno nije bilo. Samo
je golem, debeljukast mackodlaka po imenu utooki sedeo na mekom jastuku kraj Nasuade, preduci,
dremajuci i oslukujuci sve to se zbivalo u prestonoj dvorani.
Bez vilenjaka i patuljaka, grad je Eragonu delovao strahovito prazno kada bi etao njegovim
ulicama dok bi cupave snene pahulje iskosa lebdele ispod natkriljene litice.
Nasuada je i dalje slala njega i Safiru na razne zadatke. Nikada ih, medutim, nije slala u Du
Veldenvorden, jedino mesto na koje je Eragon eleo da pode. Od vilenjaka nisu culi nita o tome ko je
izabran da nasledi Islanzadi, a Vanir bi, kada bi ga pitali, jedino kazao: Mi smo narod koji nikada ne
uri, a odabir novog vladara za nas je teak i sloen poduhvat. Cim cujem ta su naa veca odlucila,
reci cu vam."
Prolo je toliko vremena otkako se Eragon poslednji put video ili cuo sa Arjom da je vec
poceo da razmilja da upotrebi ime drevnog jezika kako bi zaobiao zatitne cini oko Du
Veldenvordena i javio joj se, ili je bar osmotrio pomocu madija. Medutim, znao je da vilenjaci ne bi
blagonaklono gledali na takav upad, a i plaio se da se Arji ne bi dopalo to to joj se javlja bez preke
potrebe.
Stoga joj je napisao kratko pismo da bi je pitao kako je i da bi je obavestio ta su sve on i
Safira radili. Pismo je dao Vaniru, a Vanir mu je obecao da ce ga smesta poslati Arji. Eragon je bio
siguran da ce Vanir odrati rec, poto su porazgovarali na drevnom jeziku, ali ipak nije primio nikakav
odgovor od Arje, pa je, kako su prolazile meseceve mene, poceo da misli da je, ko zna zato, odlucila
da prekine njihovo prijateljstvo. Ta ga je pomisao strahovito povredila, te se jo vie usredsredio na
zadatke koje mu je Nasuada davala, nadajuci se da ce tako zaboraviti svoje jade.

U najdubljem delu zime, kada se s natkriljene litice iljate ledenice nadviu nad Ilirejom, kada
grad okruie duboki sneni nanosi, kada putevi postaa gotovo neprohodni a hrana na njihovim
stolovima oskudna - odigrala su se tri napada na Nasuadu, ba kao to ih je Murtag upozorio.
Sva tri pokuaja ubistva behu mudro osmiljena i promiljena, a treci - mrea puna kamenja
koja bi se obruila na Nasuadu - zamalo bee uspean. Zahvaljujuci Eragonovim zatitnim cinima i
Elvinoj zatiti, Nasuada je preivela, mada ju je taj napad kotao nekoliko slomljenih kostiju.
Tokom treceg napada, Eragon i nocni jastrebovi ubili su dva Nasuadina napadaca. Ostali su
umakli, pa je ukupan broj napadaca ostao tajna.
Eragon i J ormundur potom dadoe sve od sebe da Nasuadi obezbede sigurnost. Ponovo su
povecali broj straara i, kud god ila, pratila su je bar tri vraca. Nasuada je i sama postala obazrivija, a
Eragon je zapazio da je stekla neku novu cvrstinu.
Napada vie nije bilo, ali mesec dana po zavretku zime, kada putevi ponovo postadoe
prohodni, neki svrgnuti ban po imenu Hamlin, koji je okupio nekoliko stotina bivih carskih vojnika,
poceo je da napada Dilid i putnike to putovahu tamonjim drumovima.
Istovremeno je neto veca pobuna pocela da se zakuvava na jugu, predvodena Tarosom Hitrim
od Arouza.
Ti ustanci su predstavljali sitniju smetnju, ali ipak im je bilo potrebno nekoliko meseci da ih
ugue, uz nekoliko neocekivano krvolocnih carki
- Eragon i Safira su, dodue, pokuali da dovedu stvari u red mirnim putem kad god su mogli.
Nakon preivljenih bitaka, niko nije prieljkivao nova krvoprolica.

Ubrzo po okoncanju ustanaka, Katrina je rodila krupnu zdravu devojcicu sa crvenim cuperkom
povrh glave, istim kao u majke. Devojcica je plakala glasnije od svakog novorodenceta koje je Eragon
cuo i imala je gvozden stisak. Roran i Katrina su je dali ime Ismira, po Katrininoj majci, a radost koja
bi se ukazala na njihovim licima kad god bi je pogledali naterala bi i Eragona da se iroko osmehne.

367
Dan nakon Ismirinog rodenja, Nasuada je pozvala Rorana u svoju prestonu dvoranu i
iznenadila ga time to mu je dodelila titulu velmoe i citavu dolinu Palansar u posed.
Dokle god ti i tvoji naslednici budete kadri da vladate, dolina ce biti vaa", rekla mu je.
Roran se naklonio i rekao: Hvala vam, Vae velicanstvo." Eragon je primetio da taj dar
Roranu znaci gotovo koliko i rodenje kcerke, poto je, posle porodice, Roran najvie cenio svoj dom.
Nasuada je i Eragonu pokuala da dodeli titule i posede, ali on ih je odbio rekavi joj:
Dovoljno mi je to to sam J ahac, vie mi nita nije potrebno."
Nekoliko dana kasnije, Eragon je stajao kraj Nasuade u njenoj radnoj odaji, proucavajuci kartu
Alagezije i razgovarajuci o dravnickim pitanjima, kada mu ona rece: Mislim da je, sad kad su se
stvari koliko-toliko smirile, vreme da se pozabavimo ulogom carobnjaka u Surdi, Tirmu i mojoj
kraljevini."
Da?"
Da. Provela sam mnogo vremena razmiljajuci o tome, te sam donela odluku. Reila sam da
sastavim jednu skupinu, umnogome slicnu J ahacima, ali samo za carobnjake."
,,A ta bi oni radili?"
Nasuada je podigla pero sa stola, te ga je zavrtela izmedu prstiju. Pa, opet isto to i J ahaci:
putovali bi po zemlji, odravali mir, reavali pravna pitanja i, to je najvanije, pazili na ostale vraceve
kako bi se postarali za to da niko ne koristi svoje vetine za pogrene ciljeve."
Eragon se blago namrtio. Zato to prosto ne bismo prepustili J ahacima?"
Zato to ce proci godine pre nego to steknemo mnogo J ahaca, a cak ih ni tada ne bi bilo
dovoljno da isprate svakog sitnog maga i nadriveticu... Ti pak jo nisi ni pronaao mesto na kojem bi
podizao zmajeve, zar ne?"
Eragon odmahnu glavom. I on i Safira vec su poceli da gube strpljenje, ali ni njih dvoje ni
Eldunariji jo se ne behu saglasili povodom pogodnog mesta. Bee to osetljiva tema, poto su mali
zmajevi morali da se izlegu to pre.
Tako sam i mislila. Moramo to da uradimo, Eragone, a sebi ne moemo priutiti cekanje.
Pogledaj kakav je samo darmar Galbatoriks napravio. Carobnjaci su najopasnija stvorenja na svetu,
opasnija i od zmajeva, i moraju da prihvate odgovornost. Ako se to ne desi, uvek cemo zavisiti od
njihove milosti."
Da li zaista veruje da ce okupiti dovoljno carobnjaka koji bi pazili na sve ostale vraceve i
ovde i u Surdi?"
Mislim da hocu, ako ih ti pozove da nam se pridrue. Zato, izmedu ostalog, i hocu da ih ba
ti predvodi."
ja?"
Klimnula je. Ko bi drugi? Trijana? Njoj ne verujem sasvim, a i nema potrebnu snagu. Neki
vilenjak? Ne, to mora biti neko od naih. Ti zna ime drevnog jezika, Jahac si i iza sebe ima i mudrost
i ugled zmajeva. Ne pada mi na pamet osoba koja bi bolje predvodila vraceve. Vec sam razgovarala o
ovome sa Orinom i on je takode saglasan."
Teko mi je da zamislim da ga je tvoja zamisao oduevila."
Nije, ali i sam shvata koliko je sve to neophodno."
J este?" Eragon poce da cacka rub stola, dvoumeci se. Kako misli da nadzire carobnjake
koji ne budu u toj skupini?"
Ponadala sam se da ce ti imati neki predlog. Mislila sam - moda pomocu cini i ogledala za
tajno osmatranje, kako bismo ih pratili i nadzirali upotrebu carolija, kako njima ne bi sticali korist na
tetu drugih."
,,A ako to ucine?"
Onda cemo se postarati da se iskupe za svoj prestup i nateracemo ih da se zakunu na drevnom
jeziku da ce odustati od upotrebe madija."
Zakletve na drevnom jeziku ne moraju uvek da sprece upotrebu madija."
Znam, ali nemamo nita drugo."
Klimnuo je. ,,A ta ako neki vrac odbije nadzor? ta cemo tada? Teko je zamisliti da bi
mnogi od njih pristali da ih uhodimo."
Nasuadi se oteo uzdah, te je spustila pero. To je tei deo. ta bi ti uradio, Eragone, da si na
mom mestu?"
Nijedno od reenja koja mu padoe na pamet ne bee prihvatljivo. Ne znam..."

368
Snudila se. Ne znam ni ja. Ovo je teak, bolan i gadan problem i, ma ta da odlucimo, neko
ce biti povreden. Ne ucinim li nita, carobnjaci ce i dalje slobodno koristiti druge svojim cinima.
Nateram li ih da pristanu na prismotru, mnogi ce me omrznuti. Medutim, mislim da ce se saglasiti sa
mnom kad kaem da je bolje zatititi vecinu mojih podanika nautrb nekoliko."
Meni se to ne svida", promrmljao je.
Ne svida se ni meni."
Ti namerava da sve ljudske vraceve podvrgne svojoj volji, ma ko oni bili."
Nije ni trepnula. Za dobro celog drutva."
,,A ta cemo s ljudima koji jedino mogu da cuju tude misli, i nita vie? I to je madija."
,,I za njih to vai. Oni i dalje imaju velike mogucnosti za koricenje svojih moci." Nasuada
uzdahnu: Znam da nije lako, Eragone, ali bilo lako ili ne, moramo to da obavimo. Galbatoriks je bio
lud i zao, ali bio je u pravu povodom jedne stvari: carobnjaci moraju biti zauzdani. Dodue, ne onako
kako je Galbatoriks eleo to da postigne. No neto moramo da ucinimo, a cini mi se da je moj plan
najbolje reenje. Ako smisli drugi nacin da vracevima nametnemo zakonska pravila, oduevicu se.
Ako ti pak nita ne pada na um, onda je ovo jedini nacin, a potrebna mi je tvoja pomoc da bih sve to
obavila... Prihvata li da vodi tu skupinu, za dobro nae zemlje i celog naeg naroda?"
Eragon nije odmah odgovorio. Naposletku rece: Ako nema nita protiv, voleo bih da
porazmislim. I moram da se posavetujem sa Safirom."
Naravno. Samo nemoj predugo da razmilja, Eragone. Poceli smo da se pripremamo i
uskoro ce nam biti potreban."
Eragon se nije odmah vratio Safiri, vec je lutao po ulicama Ilireje, ne obracajuci panju na
ljude koji su mu se naklanjali pozdravljajuci ga. Osecao je... nelagodu, i zbog Nasuadinog predloga i
zbog citavog svog ivota. On i Safira vec su predugo bili dokoni. Dolo je vreme za promene, a prilike
im nece dopustiti da i dalje cekaju. Morace da odluce ta ce preduzeti, a ono to budu odabrali, ta god
to bilo, sigurno ce uticati na ostatak njihovih ivota.
Proveo je nekoliko sati etajuci i razmiljajuci uglavnom o svojim dunostima i
odgovornostima. Kasno posle podne, vratio se Safiri, te joj se cutke popeo na leda.
Poskocila je iz dvorskog dvorita i poletela visoko iznad Ilireje, dovoljno visoko da vide i po
stotinu kilometara u svakom pravcu. Tu se zadrala leteci ukrug.
Porazgovarali su bez reci, razmenjujuci misli i raspoloenje. Safira je delila njegovu
zabrinutost, ali nije je toliko brinula njihova vezanost za ostale ljude. Njoj nita nije bilo vanije od
zatite jaja i Eldunarija i cinjenja onoga to bi bilo ispravno za njih dvoje. No Eragon je znao da ne
mogu tek tako da zanemare posledice koje bi njihov izbor izazvao - ni politicke ni licne.
Na kraju rece: ta emo?
Safira se obruila nadole kada joj se vetar pod krilima usporio. Ono to moramo, kao to smo
uvek i radili. Nita vie nije rekla, vec se okrenula i pocela da ponire ka gradu.
Eragonu je prijalo njeno cutanje. Njemu ce biti tee da odluci nego njoj, pa je morao sam da
porazmisli o svemu.
Kada su sleteli u dvorite, Safira ga je gurnula njukom i rece: Biu tu, ako bude eleo da
razgovaramo.
Nasmeivi se, protrljao joj je vrat, pa je polako otiao do svojih odaja, sve vreme zureci u
pod.

Te noci, ba kad se zaobljen mesec pojavio pod rubom litice nad Ilirejom, Eragon je sedeo
naslonjen na kraj svog kreveta i citao knjigu o sedlarskim tehnikama starih J ahaca, a neki treptaj na
rubu vidokruga, nalik na vijorenje zavese, privukao mu je panju.
Poskocio je na noge izvlaceci Brisingr iz kanija.
Onda je, u otvorenom prozoru, ugledao ladicu s tri jarbola ispletenu od vlati trave. Nasmeio
se vrativi mac u korice. Ispruio je ruku, te je lada preko sobe uplovila u njegov dlan, gde se nagnula
na jednu stranu.
Lada se razlikovala od one koju je Arja napravila tokom njihovog zajednickog proputovanja
po Carstvu, nakon to su on i Roran spasli Katrinu iz Helgrinda. Imala je vie jarbola i jedra sacinjena
od vlati trave. Mada je trava bila mlitava i poutela, ne bee se sasvim osuila, to ga je navelo na
pomisao da je ubrana svega nekoliko dana ranije.

369
Za sredinu palube bese privezan savijen papir. Eragon ga je paljivo skinuo dok mu je srce
uurbano tuklo, pa je razvio papir na podu. Znakovima drevnog jezika bee ispisano:

Eragone,

Konano smo odabrali vou, pa sam krenula ka Ilireji da utanaim prijem kod Nasuade. Ali
prvo bih htela da popriam s tobom i Safirom. Ova bi poruka trebalo da stigne do tebe etiri dana pre
polumeseca. Ako eli, doekaj me dan poto je primi u najistonijem delu reke Ramr. Doi sam i
nikome nemoj rei kuda ide.
Arja

Eragon se nehotice nasmeio. Besprekorno je odabrala trenutak i lada je stigla ba kad je ona i
htela. Onda mu osmeh izblede, pa je jo nekoliko puta procitao pismo. Bilo je ocigledno da ona neto
krije. Ali ta to? Cemu tajni sastanak?
Moda Arja ne odobrava novog vilenjakog vladara, pomislio je. Ili moda postoji neka druga
zakoljica. Mada je jedva cekao da je ponovo vidi, Eragon nije mogao da zaboravi nacin na koji je
zapostavila i njega i Safiru. Pretpostavljao je da su, sa Arjine tacke gledita, protekli meseci
predstavljali beznacajno kratak period, ali on se ipak osecao povredeno.
Sacekao je da se prve naznake sunca pojave na nebu, pa je pourio da probudi Safiru i da joj
prenese novosti. Bila je znatieljna koliko i on, mada je bila malo manje uzbudena.
Osedlao ju je, te napustie grad krenuvi ka severoistoku i ne rekavi nikome kuda idu, cak ni
Glejdru i Eldunarijima.

370
FIRNEN

Bilo je vec rano popodne kada su stigli do odredita koje im je Arja naznacila: do nene
krivine reke Ramr koja je oznacavala njenu najistocniju tacku.
Izvirujuci preko Safirinog vrata, Eragon se upinjao da pronade nekakvu priliku ispod njih.
Zemlja je delovala pusto - video je samo krdo divljih bivola. Cim su ugledale Safiru, ivotinje su se
razbeale ricuci i podiuci oblake praine. One i jo pokoja sitna ivotinjica, skrivena negde u prirodi,
behu jedina iva bica koja je Eragon osecao. Razocaran, pogledao je ka horizontu, ali ni tamo nije bilo
ni traga od Arje.
Safira je sletela na blago uzvienje, pedesetak metara udaljeno od recne obale. Sela je, te
Eragon sede kraj nje prislonivi leda uz njen bok.
Na vrhu uzvisice bee meko kamenje nalik na kriljac. Dok su cekali, Eragon se zabavljao
mrveci parce kamena velicine palca kako bi ga oblikovao u strelu. Kamen bee previe mek, pa je
mogao da napravi jedino ukrasnu strelu, ali ipak je uivao u svom zadatku. Kada se zadovoljio
oblikom jednostavnog, trouglastog iljka, odloio ga je i poceo da mrvi vece parce u bode u obliku
lista, slican onima koje su nosili vilenjaci.
Nisu cekali onoliko dugo koliko su mislili da ce cekati.
Sat vremena poto su stigli, Safira je odigla glavu od tla, te se preko ravnice zagledala ka
pustinji Hadarak, koja ne bee predaleko.
Telo joj se ukocilo kraj njegovog, te je osetio njen cudan osecaj: osecaj da im se pribliava
neto veoma vano.
Gledaj, rekla mu je.
I dalje dreci svoj napola dovren bode, ustao je i pogledao ka istoku.
Nije video nita sem trave, zemlje i pokojeg usamljenog drveta ibanog vetrom izmedu njih i
horizonta. Proirio je vidokrug, ali ipak nije video nita zanimljivo.
Ba kad je zaustio da pita ta to?, prekinuo je samog sebe podigavi pogled.
Visoko na istocnom nebu, ugledao je treptaje zelene vatre, kad da smaragd blista na suncu. Ta
svetlost se kretala po plavom nebeskom svodu, brzo im se pribliavajuci, jarka poput nocne zvezde.
Eragon je bacio kameni bode, pa se, ne skidajuci pogled s blistavog odsjaja, uzverao na
Safirina leda i privezao noge uz sedlo. Hteo je da je pita ta misli o toj svetlosti, da je natera da recima
iskae ono to je i sam podozrevao, ali nije mogao da privoli sebe da progovori, to ni ona nije mogla
da ucini.
Safira je ostala na svom mestu. Dodue, razvila je krila, pa ih je, napola savijena, podigla
spremna da poleti.
Uvecavajuci se, svetlost se umnoila u desetak, pa u stotinak i onda u nekoliko hiljada iskrica.
Nekoliko minuta kasnije, oblik se iskristalisao pred njima, te videe da je to zmaj.
Safira vie nije mogla da ceka. Zvonko je zatrubila, pa je poskocila i zamahala krilima nadole.
Eragon je stegao vratnu bodlju pred sobom cim se Safira gotovo uspravila u ocajnickoj elji da
dopre do tog zmaja najbre to moe. I on i ona su osecali i ushicenje i obazrivost, to bee posledica
mnogih proivljenih bitaka. Iz opreza, bee im drago to im je sunce za ledima.
Safira se uspinjala sve dok se nije nala tik iznad zelenog zmaja, a onda se zaustavila i
usredsredila se jedino na brzinu.
Eragon je s manje razdaljine primetio da je zmaj, iako dobro graden, jo mladalacki krakat -
udovi ce mu tek postati teki i jaki kao u Glejdra ili Trna - i da je manji od Safire. Na bokovima i
ledima krljuti mu behu tamnozelene kao uma, a one na trbuhu i jastucicima stopala malo svetlije;
najsitnije su vie vukle na belo. Pripijena uz telo, krila mu behu zelena kao listovi zelenike, ali kada bi
se svetlost probila kroz njih, imala su boju hrastovog lica u prolece.
Na spoju izmedu zmajevog vrata i leda nalazilo se sedlo slicno Safirinom, na kojem je sedela
prilika slicna Arji. Crna kosa je leprala za njom. Eragonu je taj prizor razveselio srce, te praznina koja
ga je dugo mucila nestade poput nocne tame pred jutarnjim suncem.

371
Kada zmajevi proletee jedan kraj drugog, Safira urliknu, a drugi joj zmaj uzvrati istom
merom. Okrenuvi se, poceli su da krue kao da jedno drugom jure repove. Safira je bila malo iznad
zelenog zmaja, koji je pokuao da je nadleti. Da je to ucinio, Eragon bi se uplaio i pomislio da
pokuava da stekne prednost pre nego to ih napadne.
iroko se osmehnuvi, Eragon viknu u vetar. I Arja se njemu javila, podigavi ruku. Eragon ju
je dodirnuo umom, tek da bi se uverio, ali odmah je znao da je to zaista Arja i da im ona i zmaj ne
prieljkuju nita loe. Povukao se tren kasnije, poto bi bilo neotesano da produava vezu bez njenog
pristanka. Odgovorice mu na pitanja kada budu porazgovarali na zemlji.
Safira i zeleni zmaj ponovo urliknue, a zeleni zmaj zavitla repom nalik na kandiju. J urili su
se po nebu sve dok nisu stigli do reke Ramr. Safira je tu preuzela vodstvo, te se krivudavo obruila
kako bi sletela na uzviicu na kojoj su ona i Eragon cekali da se njih dvoje pojave.
Zeleni zmaj se spustio stotinak metara dalje, nisko cucnuvi kako bi Arja mogla da side.
Eragon je strgao remenje oko nogu, pa je skocio na zemlju udarivi se kanijama Brisingra po
nozi. Potrcao je ka Arji, ona potrca k njemu, te so nadoe tacno izmedu dva zmaja, koji su ih pratili
mnogo smirenijim korakom, tresuci zemlju koracima.
Primakavi joj se, Eragon je zapazio da, umesto kone trake koju je obicno nosila kako bi
zaceljala kosu unazad, na njenom celu lei zlatna kruna. Usred krune, krukast dijamant se presijavao
od svetlosti koja nije dopirala od sunca, vec iz njegovih dubina. Za pojasom, u zelenim kanijama, visio
joj je mac zelenog balcaka. Shvatio je da je to Tamerlan, mac koji mu je vilenjacki velmoa Fjolr
ponudio kao zamenu za Zarok i koji je nekada pripadao J ahacu po imenu Arva. Medutim, balcak je
delovao drugacije nego to ga je on zapamtio - kao da bee mnogo laki i elegantniji, uzanijih kanija.
Eragonu je trebalo nekoliko trenutaka da shvati ta ta kruna znaci. Zapanjeno je pogledao
Arju. Znaci, ti si!"
J a sam", rekla mu je i pognula glavu. ,Atra esterni ono thelduin, Eragon."
,Atra du evarinya ono varda, Arya... Drottning?" Nije mu promaklo to to je ona reila da ga
prva pozdravi.
Drottning", potvrdila mu je. Moj narod je odlucio da mi da majcinu titulu, a ja sam odlucila
da je prihvatim."
Iznad njih, Safira i zeleni zmaj pribliie glave kako bi se onjukali. Safira je bila via, te je
zeleni zmaj morao da izvije vrat kako bi je dosegao.
Ma koliko da je eleo da razgovara sa Arjom, Eragon nije mogao da skine pogled sa zelenog
zmaja. ,,A ko je ovo?", upitao je pokazujuci ka njemu.
Arja se nasmeila, te ga je iznenadila kad ga je uhvatila za ruku i povela ga napred. Zeleni
zmaj frknu i spusti glavu do njih, a dim i para su mu se komeali u dubini grimiznih nozdrva.
Eragone", rekla je, te je spustila njegovu ruku na zmajevu toplu njuku, ovo je Firnen.
Firnene, ovo je Eragon."
Eragon se zagledao u Firnenovo blistavo oko: miicni snopovi u zmajevoj duici behu
svetlozeleni i uckasti kao vlati mlade trave.
Drago m je, prijateljski Eragone Senkoubico, rece Firnen. Njegov mentalni glas bee mnogo
dublji nego to je Eragon ocekivao, dublji cak od Trnovog i Glejdrovog glasa, a i od glasova
Eldunarija s Vroengarda. Moj mi je Jaha mnogo priao o tebi. Zmaj trepnu uz tih, otar zvuk slican
onom kada se koljka odbije od kamena.
U Firnenovom irokom umu obasjanom suncem, obloenom providnim senkama, Eragon oseti
uzbudenje.
To ga je zacudilo - zacudilo ga je to to se neto takvo zbilo. ,,I meni je drago, Firnen-finiarel.
Nisam ni pomislio da cu doiveti dan kada ce se izleci osloboden Galbatoriksovih cini."
Smaragdni zmaj tiho frknu. Cinio se ponosnim i punim energije, poput jelena u jesen. Onda je
opet pogledao Safiru. tota se potom odigralo izmedu njih dvoje: preko Safire, Eragon je mogao da
oseti protok misli, osecanja i oseta, isprva spor, a onda snaan poput bujice.
Arja se blago osmehnula. Kanda se dopadaju jedno drugome."
Bice da je tako."
Vodeni precutnim dogovorom, on i Arja se udaljie od Safire i Firnena ostavivi ih nasamo.
Safira nije sela kao obicno, vec je ostala u cucnju, kao da ce zaskociti nekog jelena. Firnen je ucinio
isto. Vrhovi repova pocee da im se trzaju.

372
Arja je izgledala odlicno: bolje, pomislio je Eragon, nego to je izgledala jo otkako su
zajedno bili u Elesmeri. U nedostatku bolje reci, rekao bi da je izgledala srecno.
Neko vreme nisu govorili; posmatrali su zmajeve. Arja se onda okrenula k njemu i rekla:
Izvini to ti se nisam ranije javila. Sigurno ima loe miljenje o meni zato to sam zanemarila i tebe i
Safiru i zato to sam krila toliku tajnu - Firnena."
J esi li primila moje pismo?"
J esam." Iznenadila ga je kad je posegnula pod tuniku i izvadila izguvano parce pergamenta
koje je on prepoznao nakon nekoliko sekundi. Odgovorila bih ti, ali Firnen se vec bio izlegao, a
nisam elela da te laem, cak ni tako to bih neto namerno propustila da spomenem."
Zato si ga skrivala?"
Kraj toliko Galbatoriksovih poslunika koji su jo na slobodi i malo zmajeva, nisam elela da
rizikujem da neko otkrije Firnena pre nego to dovoljno poraste da moe sam da se brani."
Da li si stvarno mislila da bi neki covek mogao da se uunja u Du Veldenvorden i da ga
ubije?"
Deavale su se i cudnije stvari. S obzirom na to da su zmajevi jo na rubu izumiranja, nisam
elela da rizikujem neto takvo. Ako bih mogla, drala bih Firnena u Du Veldenvordenu narednih
deset godina, dok ne poraste toliko da niko ne sme da ga napadne. Ali eleo je da ode odatle, a nisam
mogla da mu ne ispunim tu elju. Osim toga, dolo je i vreme da se sretnem s Nasuadom i Orikom u
svojoj novoj ulozi."
Eragon je osetio kako Firnen pokazuje i prica Safiri kako je prvi put ulovio jelena u
vilenjackoj umi. Znao je da je i Arja svesna njihovog razgovora, poto je video kako joj se usne trzaju
pred prizorom Firnena koji posrce za uplaenom srnom poto je zapeo za granu.
,,A koliko dugo si vec kraljica?"
Postala sam kraljica mesec dana po povratku. Vanir ne zna za to. Naredila sam da mu ne
otkrivaju taj podatak-ni njemu, ni naiem poklisaru medu patuljcima - kako bih se usredsredila na
podizanje Firnena bez brige o dravnickim poslovima koji bi inace pali na mene... Moda ce te
zanimati da cuje da sam ga podigla na grebenu Tel'naeir, gde je Oromis iveo s Glejdrom. Cinilo mi
se da je tako najbolje."
Izmedu njih zavlada muk, a onda Eragon pokaza ka Arjinoj kruni i ka Firnenu, te upita: Kako
se sve ovo dogodilo?"
Nasmeila se. Po povratku u Elesmeru, primetila sam da je Firnen poceo da se mekolji u
svojoj ljusci, ali nisam pridavala mnogo znacaja tome, poto je i Safira to cesto radila. Medutim, kada
smo stigli u Du Veldenvorden i kada smo proli kroz zatitne cini ume, zmaj se izlegao. Bilo je skoro
vece, a ja sam jaje nosila u krilu, kao to sam nekada nosila Safirino, pricajuci mu, pripovedajuci mu o
svetu i uveravajuci ga da je na sigurnom, a onda sam osetila kako se jaje trese i..." Zatresla se, zabacila
je kosu i suze joj zatreperie u ocima. Ta veza je ba onakva kakvom sam je i zamiljala. Cim smo se
dodirnuli... Oduvek sam elela da budem J ahac zmajeva, Eragone, kako bih mogla da titim svoj narod
i da osvetim ocevu smrt od strane Galbatoriksa i Krivokletnika, ali dok nisam videla prvu pukotinu na
Firnenovom jajetu, nisam pomislila da bi se to i moglo desiti."
Kada ste se dodirnuli, da li je..."
J este." Podigla je levu aku da bi mu pokazala srebrnast beleg na dlanu, koji bee isti kao
njegova gedvej ignazija. Osecaj je isti kao kada te..." Zastala je, tragajuci za pravom recju.
Kada te ledena voda pecne i zapljusne", pomogao joj je.
Upravo tako." Nehotice je prekrstila ruke, kao da joj je hladno.
,,I onda ste se vratili u Elesmeru", rece Eragon. Safira je pricala Firnenu o tome kako su ona i
Eragon plivali po Leoni dok su s Bromom putovali u Dras Leonu.
Da, vratili smo se u Elesmeru."
,,I otili ste da ivite na grebenu Tel'naeir. Ali zato si postala i kraljica ako si vec bila J ahac?"
To nije bila moja zamisao. Datedr i ostale stareine naega naroda dodoe u kucu na grebenu,
te me zamolie da preuzmem majcinu ulogu. Odbila sam, ali oni se vratie sutradan, i prekosutra, i
vracahu se svakog dana do kraja te nedelje, uvek s novim razlozima za prihvatanje krune. Naposletku
su me ubedili da bi to bilo najbolje za na narod."
Ali zato? Zato to si Islanzadina kci ili zato to si postala J ahac?"
Nije posredi samo to to mi je Islanzadi bila majka, mada je delimicno i to razlog. Nije
posredi ni to to sam J ahac. Politika je kod nas mnogo sloenija nego kod ljudi ili patuljaka, a odabir

373
novog vladara nikada nije lagan. On podrazumeva i pristanak i odobravanje nekoliko desetina loza i
porodica i nekoliko starijih pripadnika naega naroda, a svaki njihov izbor je deo suptilne igre koju mi
igramo hiljadama godina... Bilo je mnogo razloga za to da ele da postanem kraljica, a nisu svi toliko
ocigledni."
Eragon se pomerio pogledujuci cas Safiru cas Arju, ali nikako nije mogao da se pomiri sa
Arjinom odlukom. Kako moe biti i J ahac i kraljica?", upitao je. Jahaci ne bi smeli da izdvajaju
nijedan narod. Ostali narodi Alagezije ne bi mogli da nam veruju ako bismo to radili. I kako ce nam
pomagati da uspostavimo jahacki red i podignemo nove narataje zmajeva ako bude zauzeta svojim
dunostima u Elesmeri?"
Svet vie nije kakav je nekada bio", rekla mu je. Sledstveno, ni J ahaci vie ne mogu biti
izdvojeni kao to su nekada bili. Ima nas premalo da bismo se drali izdvojeno, a proci ce jo mnogo
vremena pre nego to nas ponovo bude dovoljno da bismo mogli da zauzmemo svoje nekadanje
mesto. A ti si se sam priklonio i Nasuadi i Oriku i Durgrimst Ingeitumu, a nama nisi, nisi alfakinima.
Bilo bi pravicno da i mi imamo J ahaca i zmaja."
Zna da bismo se Safira i ja borili za vilenjake kao i za patuljke i ljude", usprotivio se.
J a znam, ali drugi ne znaju. Vano je i ono to je iskazano, Eragone. Ne moe da opovrgne
cinjenicu da si dao rec Nasuadi i da duguje vernost Orikovom plemenu... Moj se narod mnogo
napatio u proteklih stotinu leta i, mada to tebi moda nije jasno, mi vie nismo ono to smo nekada
bili. Kako je zmajevima sreca okrenula leda, okrenula je i nama. Rada nam se manje dece, snaga nam
je oslabila. Neki kau da nam ni umovi vie nisu otri kao nekada, mada je to teko dokazati."
To vai i za ljude, bar kako Glejdr tvrdi", rece Eragon.
Klimnula je. ,,U pravu je. Naim ce narodima biti potrebno vreme da se oporave, a tota ce
zavisiti od povratka zmajeva. tavie, kao to je vaem narodu potrebna Nasuada da predvodi va
oporavak, tako i mome narodu nedostaje voda. Nakon Islanzadine smrti, osecala sam obavezu da
prihvatim taj zadatak." Dodirnula je levo rame, gde joj bee skrivena tetovaa znaka jave. Zaklela
sam se da cu sluiti svome narodu jo kad sam bila jedva starija nego to si ti sad. Ne mogu ih sada
napustiti, kada sam im najpotrebnija."
Uvek ce im biti potrebna."
,,I uvek cu se odazvati njihovom pozivu", odgovorila mu je. Ne brini, Firnen i ja necemo
zanemarivati nae dunosti zmaja i J ahaca. Pomagacemo vam da obilazite zemlju i reavate razmirice
kad god budemo mogli, a kada nam se bude ucinilo da je doao trenutak da pocnemo da podiemo
zmajeve, doci cemo da vam pomognemo kad god uzmognemo, cak i ako budete na samom jugu
Kicme."
Njene reci zabrinue Eragona, ali potrudio se da to prikrije. Ono to je obecala ne bi bilo
moguce ako bi on i Safira ucinili onako kako su odlucili leteci ovamo. Mada ga je Arja svime to je
rekla ucvrstila u uverenja da su odabrali pravi put, brinuo se da ce to biti put kojim Arja i Firnen nece
moci da podu.
Pognuo je glavu, prihvatajuci Arjinu odluku da postane kraljica i njeno pravo na nju. Znam
da nece zapostaviti svoja zaduenja", rekao je. Nikada ti to ne radi." Tom recenicom nije mislio
nita loe - to bee puka cinjenica, zbog koje i jeste potovao Arju. ,,I razumem zato nam se nisi
javljala toliko dugo. I ja bih verovatno ucinio isto da sam bio na tvom mestu."
Ponovo se nasmeila. Hvala ti."
Pokazao je ka njenom macu. Vidim da je Runon prepravila Tamerlan da ti bolje lei."
J este, gundajuci sve vreme. Rekla je da mu je secivo vec savreno, ali vrlo sam zadovoljna
izmenama koje je napravila: mac mi sada bolje lei u ruci i nije tei od obicnog pruta."
Dok su posmatrali zmajeve, Eragon je pokuavao da smisli nacin da Arji otkrije njihove
nakane. Ali pre nego to je bilo ta smislio, ona rece: Ti i Safira ste mi dobro?"
J esmo."
ta se jo zanimljivo desilo otkako si mi pisao?"
Eragon je porazmislio minut-dva, te joj je ukratko ispricao o pokuajima Nasuadinog ubistva,
o pobunama na severu i jugu, o rodenju Roranove i Katrinine kcerke, o Roranovom plemickom zvanju
i o spisku dragocenosti koje su izneli iz tvrdave. Naposletku joj je ispricao i o njihovom povratku u
Karvahol i poseti Bromovom pocivalitu.
Dok je on pricao, Safira i Firnen stadoe da krue jedno oko drugog, mlatarajuci vrhovima
repova napred-nazad mnogo bre nego ranije. Oboje su blago razjapili celjusti kezeci dugacke bele

374
zube i duboko su disali na usta potmulo ricuci i cvileci, to Eragon nikada ne bee cuo. Imao je utisak
da ce nasrnuti jedno na drugo, to ga je zabrinulo, no osecaj koji je dopirao od Safire ne bee vezan ni
za bes ni za strah, vec za...
Hou da ga oprobam, rece mu Safira. Tresnula je repom po zemlji, prepavi Firnena.
Da ga oproba? U emu?
Hou da vidim ima li dovoljno gvoa u kostima i vatre u stomaku da se suoi sa mnom.
Jesi li sigurna?, upitao ju je, shvatajuci njenu nameru.
Ponovo je mlatnula repom po tlu, pa je jasno osetio njenu reenost i jacinu njene elje. Znam
sve o njemu, sve osim ovoga. Osim toga - u njoj sevnu nekakva razgaljenost - zmajevi se ionako ne
pare celoga ivota.
Dobro, onda... ali budi paljiva.
Tek to je on zavrio recenicu, Safira je jurnula i gricnula Firnena za sapi raskrvarivi ga, te on
ustuknu reeci. Zeleni zmaj riknu, delujuci nekako nesigurno, te se povuce pred Safirom koja se
unjala k njemu.
Safira! Eragon se, ocajan, okrenuo ka Arji s namerom da se izvini.
Ali Arja nije delovala uznemireno. Obratila se i Firnenu i Eragonu kad je rekla: Ako eli da te
potuje, mora i ti nju da ugrize.
Podigla je obrvu, a Eragon joj odgovori prepredenim osmehom, shvatajuci na ta je mislila.
Firnen je bacio pogled ka Arji, oklevajuci. Odskocio je kada je Safira ponovo kljocnula
celjustima ka njemu. Onda je riknuo, podigao krila kako bi izgledao veci, te se bacio na Safiru.
Ugrizao joj je zadnju nogu zarivi joj zube u kou.
Bol koji je Safira osetila zapravo nije bio bol.
Safira i Firnen nastavie da krue, sve glasnije reeci i urlicuci. Firnen je zatim ponovo skocio
na nju. Zavrio je na njenom vratu i prikovao joj glavu uz zemlju ostavivi joj nekoliko razigranih
ugriza u podnoju lobanje.
Safira se nije opirala onoliko estoko koliko je Eragon ocekivao, pa je zakljucio da mu je
dopustila da je uhvati, buduci da to cak ni Trn nije uspeo.
Ovo udvaranje medu zmajevima svakako nije nean posao", rekao je Arji.
Ti si ocekivao umilne reci i maenje?"
Pretpostavljam da nisam."
Trgnuvi vrat, Safira je odbacila Firnena i povukla se. Riknula je i pocela da grebe zemlju
prednjim apama, te Firnen podie glavu ka nebu kako bi ispustio talasast snop zelene vatre dvaput
dui od svog tela.
Ooo!", uskliknu Arja, zvuceci oduevljeno.
ta je bilo?"
Prvi put bljuje vatru!"
Kada je Safira i sama sunula vatru, Eragon je i s petnaestak metara udaljenosti osetio vrelinu;
onda je cucnula i poskocila ka nebu, naglo se uzdiuci. Firnen se dao za njom tren kasnije.
Eragon je sa Arjom posmatrao kako se svetlucavi zmajevi uspinju ka nebesima, vrteci se jedno
oko drugog i izbacujuci plamenove iz usta. Bee to impresivan prizor: divalj i predivan, ali i straan.
Eragon je shvatio da zapravo posmatra drevan, iskonski ritual, koji je deo same prirode i njenog tkanja
i bez kojeg bi se zemlja sasuila i umrla.
Njegova spona sa Safirom naprezala se kako se razdaljina medu njima povecavala, ali ipak je
mogao da oseti vrelinu njene strasti, koja joj je pomracila vid i zamaglila sve misli osim onih noenih
nagonskom potrebom kojoj behu podlona sva stvorenja, cak i vilenjaci.
Zmajevi se smanjie toliko da postadoe dve treperave zvezde koje su se okretale jedna oko
druge na nebeskom prostranstvu. Iako behu udaljeni, Eragon je i dalje primao nalete Safirinih misli i
osecanja. Mada je iskusio mnogo slicnih trenutaka sa Eldunarijima koji su s njim podelili svoja
secanja, obrazi mu se zarumenee, a i vrhovi uiju, te nije smeo da pogleda pravo u Arju.
I na nju su, izgleda, uticala osecanja zmajeva, mada na drugaciji nacin: ona je zurila za
Safirom i Firnenom s blagim osmehom na licu, a oci su joj blistale jace nego inace, kao da ju je prizor
ta dva zmaja ispunio ponosom i radocu.
Eragon uzdahnu, te cucnu i poce da crta po praini stabljikom trave.
Nije im trebalo mnogo vremena", rece.
Nije", rece Arja.

375
Nekoliko minuta su ostali u tom poloaju: ona je stajala, a on je cucao. Svuda oko njih bee
tiina- samo je hucao usamljen vetar.
Eragon se konacno odvaio da pogleda u Arju. Bila je lepa nego ikada. Ali on je u njoj video
svog prijatelja i saveznika, video je enu koja je ucestvovala u njegovom spaavanju iz Durzinih ruku,
koja se borila s njim protiv bezbroj neprijatelja, koja je s njim bila zatocena ispod Dras Leone i koja je,
najzad, ubila ruikana Dautdertom. Prisetio se onoga to mu je kazala o svom ivotu u Elesmeri dok je
odrastala, o tekom odnosu s majkom i mnogim razlozima koji su je naveli da napusti Du
Veldenvorden i da slui kao vilenjacka poklisarka. Setio se i sveg bola koji je pretrpela - to od majke,
to od drugih, kada su je ljudi i patuljci odbacili, a pogotovo bola zbog gubitka Faolina i mucenja od
strane Durze u Dilidu.
Prisetivi se svega toga, osetio je duboku povezanost s njom, ali i tugu, te ga odjednom obuze
elja da docara sve to je video.
Dok je Arja, zaneta mislima, gledala u nebo, Eragon se osvrnuo oko sebe, te je pronaao
komad kriljcanog kamena koji je izvirivao iz zemlje. Trudeci se da bude to tii, iskopao je kamen
prstima i ocistio ga od zemlje.
Bilo mu je potrebno svega nekoliko trenutaka da se priseti cini koje je davno upotrebio i da ih
izmeni kako bi dobio potrebne boje iz zemlje oko sebe. Izgovarajuci reci gotovo necujno, poceo je da
baja.
Blag pokret, nalik na komeanje blatnjave vode, poremetio je povrinu kamene ploce. Potom
se boje - crvena, plava, zelena, uta - rairie plocom i pocee da ocrtavaju linije i oblike meajuci se i
tvoreci finije nijanse. Nekoliko sekundi kasnije, pojavila se i slika Arje.
Zavrivi, prekinuo je cini i zagledao se u fairth. Bio je zadovoljan onim to je video. Bee to
istinit i verodostojan prikaz Arje, za razliku od onog koji je nacinio u Elesmeri. Fairth koji je sada
drao u rukama posedovao je dubinu koja je prethodnom nedostajala. U pogledu samog crtea, to ne
bee savren prikaz, ali bio je ponosan zbog toga to je uspeo da docara dobar deo njene licnosti. U
tom prikazu je sakupio sve to je znao o njoj, i ono mracno i ono svetio.
J o je nekoliko trenutaka uivao u svome postignucu, a onda je bacio kamenu plocu u stranu s
namerom da je polomi.
Kausta", rece Arja, te se ploca obrnu u vazduhu i odlete u njenu ruku.
Eragon zinu kako bi joj se izvinio ili da bi joj sve objasnio, ali predomislio se, te ne rece nita.
Podigavi fairth, Arja poce da ga proucava usredsredenim pogledom. Eragon ju je pomno
posmatrao, pitajuci se kako li ce reagovati.
Proao je dug, napet minut.
Arja potom spusti fairth.
Eragon ustade i isprui ruku da bi uzeo plocu, ali ona, izgleda, nije htela da mu je vrati.
Delovala je kao da je u nedoumici, te mu srce zadrhta: fairth ju je uznemirio.
Gledajuci ga pravo u oci, progovorila je na drevnom jeziku: Eragone, ako eli, htela bih da ti
otkrijem svoje istinsko ime."
Njena ponuda ga je zabezeknula. Klimnuo joj je, ophrvan osecanjima, te je jedva kazao: Bila
bi mi cast da ga cujem."
Arja mu se primakla, prislonila usne na njegovo uvo i gotovo necujnim apatom izgovorila
svoje ime. Dok ga je izgovarala, ime je odzvanjalo njegovim umora; naglo mu se javila i spoznaja.
Deo njenog imena vec je znao, ali bilo je mnogo delova koji su ga iznenadili, delova koje je ona
verovatno jedva podelila s njim.
Arja se potom odmakla, cekajuci njegov odgovor smirenog ali usredsredenog lica.
Njeno ime je potaklo nekoliko pitanja, ali znao je da nije pravi trenutak da ih postavi. Bilo je
bolje da, umesto toga, uveri Arju da se njegovo miljenje o njoj nije pokvarilo zbog onoga to je
saznao. Zaista se nije promenilo. tavie, njeno ime je pojacalo njegovo potovanje prema njoj, poto
mu je pokazalo pun opseg njene nesebicnosti i posvecenosti dunostima. Znao je da ce, ukoliko loe
odgovori na njeno ime ili slucajno kae neto pogreno, moda razoriti njihovo prijateljstvo.
I on se njoj zagleda pravo u oci, te joj drevnim jezikom odgovori: Tvoje ime... tvoje ime je
lepo ime. Trebalo bi da bude ponosna na sebe. Hvala ti to si ga podelila sa mnom. Drago mi je to
mogu da te zovem prijateljem i obecavam ti da cu zauvek cuvati tvoje ime... Hoce li da cuje moje?"
Klimnula je. Hocu, i obecavam da cu ga pamtiti i cuvati dokle god bude tvoje."

376
Eragon je osetio znacaj tog trenutka. Znao je da to to kani da uradi nece moci da povuce, to
ga je i strailo i uzbudivalo. Primakao joj se, kao to je ona malocas uradila, te joj je prislonio usne na
uvo kako bi joj doapnuo ime najtie to moe. Citavo mu je bice zatreperilo dok je izgovarao te reci.
Odmakao se, odjednom ispunjen teskobom. ta li ce misliti o njemu? Dobro ili loe? Neto ce
sigurno misliti - druge nije bilo.
Arja je duboko izdahnula, te je neko vreme gledala u nebo. Kada se ponovo okrenula ka
njemu, izraz na licu bee joj neniji nego ranije. I tvoje ime je lepo, Eragone", rekla je tiho.
Medutim, cini mi se da to nije ono ime koje si imao kada si napustio dolinu Palansar."
Nije."
,Cini mi se da ga nisi imao ni tokom boravka u Elesmeri. Mnogo si porastao otkako smo se ti i
ja upoznali."
Morao sam."
Klimnula je. J o si mlad, ali vie nisi dete."
Nisam. To nikako nisam."
Eragon je osecao povezanost s njom mnogo jace nego ikada ranije. Razmena imena stvorila je
sponu medu njima, mada nije bio siguran kakvu, te se zbog te nesigurnosti osecao ranjivim. Videla ga
je sa svim njegovim manama i nije ustuknula, vec ga je prihvatila onakvog kakav jeste, kao to je on
prihvatio nju. tavie, ona je u njegovom imenu videla i dubinu njegovih osecanja prema njoj, ali ni to
je nije udaljilo od njega.
Premiljao se da li da ita kae o tome, ali nije mogao da odustane od nje. Sakupivi snagu,
rekao je: Arja, ta ce biti s nama dvoma?"
Pocela je da se koleba, ali bilo mu je jasno da je shvatila na ta je mislio. Paljivo odabravi
reci, kazala je: Ne znam... Ranije bih, kao to i sam zna, rekla Nita, ali sada... No ti si jo mlad, a
ljudi cesto menjaju miljenja. Za deset godina, ili vec za pet, moda vie nece osecati to to oseca
sada."
Moja se osecanja nikada nece promeniti", odvratio je, sasvim uveren.
Nekoliko dugih, napetih minuta paljivo mu je promatrala lice. Onda je spazio promenu u
njenim ocima, a ona rece: Ako se ne promene, onda... poto prode neko vreme..." Spustila je ruku na
njegov obraz. Sada ne moe da trai vie od mene. Ne elim da napravim greku s tobom, Eragone.
Previe si vaan - i meni, i citavoj Alageziji."
Pokuao je da se nasmei, ali uspeo je tek da se iskrevelji. Ali... nemamo vie vremena",
rekao je, gotovo se zagrcnuvi. Osetio je mucninu u stomaku.
Nabrala je celo i spustila ruku. Kako to misli?"
Zagledao se u zemlju, pokuavajuci da smisli kako da joj sve kae. Naposletku je sve rekao
najprostije to je mogao. Objasnio joj je potekoce koje su on i Safira imali pri pronalasku bezbednog
mesta za jaja i Eldunarije, a onda joj je objasnio i Nasuadin plan da sastavi skupinu carobnjaka koji ce
nadzirati sve ljudske vraceve.
Pricao je nekoliko minuta, a onda je zavrio rekavi: Safira i ja smo shvatili da moramo da
napustimo Alageziju i da odgajimo zmajeve negde drugde, daleko od svih. Tako je najbolje i za nas, i
za zmajeve, i za J ahace, i za sve ostale narode u Alageziji."
Ali Eldunariji...", rece Arja, delujuci zaprepaceno.
Ni Eldunariji ne mogu vie da ostanu ovde. Nikada ne bi bili sigurni, cak ni u Elesmeri. Dok
budu u zemlji, bice onih koji ce eleti da ih ukradu ili da ih iskoriste za svoje nakane. Nama je
potrebno mesto poput Vroengarda, mesto na kojem niko ne moe da pronade zmajeve kako bi ih
povredio i gde mladunci i divlji zmajevi ne mogu nikoga da povrede." Eragon je pokuao da se
nasmei, ali procenio je da je taj pokuaj beznadean. Zato ti i rekoh da nemamo vremena. Safira i ja
nameravamo da odemo cim uzmognemo, a ako ti ostane... Ne znam da li cemo se ikada ponovo
videti."
Arja je pogledala fairth koji je jo drala u ruci, a na licu joj se videlo da se muci.
Da li bi se odrekla krune kako bi pola s nama?", upitao ju je, unapred znajuci odgovor.
Podigla je pogled. Da li bi se ti odrekao brige o jajima?"
Odmahnuo je glavom. Ne bih."
Neko su vreme cutali, oslukujuci vetar.
Kako cete pronaci ljude koji bi mogli da postanu Jahaci?", upitala ga je.

377
Ostavicemo nekoliko jaja ovde - kod tebe, pretpostavljam - a kada se izlegu, zmajevi i J ahaci
ce nam se pridruiti, a mi cemo vam poslati jo jaja."
Sigurno postoji i drugo reenje, koje ne iziskuje da ti i Safira i svi Eldunariji napustite
Alageziju!"
Da postoji, odmah bismo ga prihvatili - ali ne postoji."
,,A ta je sa Eldunarijima? S Glejdrom i Umarotom? Da li ste razgovarali s njima o tome?
Pristaju li?"
Nismo jo pricali s njima, ali saglasice se s nama. Znam da hoce."
J esi li siguran, Eragone? Da li je to zaista jedini nacin - da za sobom ostavi sve, da ostavi
sve koje poznaje?"
Tako mora biti, a na je odlazak u planu od pocetka. Andela ga je predskazala kada mi je
gatala u Tirmu, pa sam imao vremena da se priviknem na to." Ispruivi ruku, dodirnuo je Arju po
obrazu. Stoga te ponovo pitam: da li ce poci s nama?"
Oci joj se zacaklie od suza. Privila je fairth uza se. Ne mogu."
Klimnuvi, sklonio je ruku. Onda... onda se rastajemo." I njemu suze navree na oci dok se
borio da ocuva cvrst izraz na licu.
Necemo odmah", proaputala je. Imamo jo vremena. Necete odmah otici."
Ne, necemo otici odmah."
Stajali su jedno kraj drugog, zagledani u nebo, cekajuci da se Safira i Firnen vrate. Dodirnula
mu je ruku, a on ju je stegao. Mada to bee sitna uteha, bol u srcu mu je jenjao.

378
SAVESTAN OVEK'

Topla je svetlost prodirala kroz prozore s desne strane hodnika, osvetljavajuci delove zida na
kom su - izmedu crnih, izrezbarenih vrata, ravnomerno rasporedenih - visili barjaci, slike, titovi,
macevi i mnogo jelenskih glava.
Krenuvi ka Nasuadinoj radnoj odaji, Eragon se zagledao u grad. U dvoritu, oko svecanih
stolova postavljenih u Arjinu cast, jo su svirali sviraci. Slavlje je trajalo otkako su se ona i Firnen, s
njim i Safirom, vratili u Ilireju prethodnog dana. Poto je sve konacno pocelo da se smiruje, najzad je
uspeo da zakae prijem kod Nasuade.
Klimnuvi straarima ispred radne odaje, uao je.
Ugledao je Nasuadu kako, zavaljena na mekom divanu, slua sviraca koji je svirao lutnju i
pevao predivnu ali tunu sevdalinku. Na drugom kraju divana sedela je devojcica-vetica Elva, zaneta
nekim vezom, a na stolici pokraj njih - Nasuadina slukinja Farika. U Farikinom krilu je, sklupcan,
leao mackodlak utooki u ivotinjskom oblicju. Naizgled bee utonuo u dubok san, ali Eragon je iz
iskustva znao da je verovatno budan.
Eragon je, stojeci kraj vrata, sacekao da svirac zavri.
Hvala vam, slobodni ste", rece Nasuada sviracu. Ooo, Eragone, dobro nam doao."
Blago joj se naklonio, a onda je pozdravio devojcicu po imenu.
Iskosa ga je pogledala, te je i ona njega pozdravila na isti nacin. Mackodlak trgnu repom.
O cemu si hteo da porazgovaramo?", upita ga Nasuada. Otpila je iz putira koji je stajao na
stocicu kraj nje.
Moda bismo mogli u cetiri oka?", rece Eragon, te pokaza glavom ka staklenim vratima iza
nje, koja su vodila na balkon s pogledom na kockasto dvorite s batom i edrvanom.
Nasuada je porazmislila, pa je ustala s divana i krenula ka balkonu vukuci skute purpurne
haljine.
Eragon je poao za njom, te stadoe jedno kraj drugog gledajuci ka vodoskoku koji je delovao
ledeno i sivo u senci zgrade.
Predivnog li popodneva", rece Nasuada, duboko udahnuvi. Delovala je smirenije nego pri
prethodnom susretu, svega nekoliko sati ranije.
Muzika te je kanda oraspoloila", primetio je.
Ne, nije muzika, vec Elva."
Nagnuo je glavu. Kako to?"
Na Nasuadinom licu se pojavio cudnovat osmejak. Nakon mog zatocenja u Urubejnu, nakon
svega to sam pretrpela... i izgubila, i nakon to su pokuali da me ubiju, svet je nekako izgubio boju u
mojim ocima. Nisam bila sasvim svoja i nita nije moglo da me otrgne od te tuge."
Tako sam i mislio", rekao joj je, ali nisam znao ta da uradim ili kaem kako bih ti
pomogao."
Nisi nita mogao. Nita to bi rekao ili uradio ne bi mi pomoglo. Moda bi to potrajalo
godinama da nije bilo Elve. Rekla mi je... pretpostavljam da mi je rekla ono to je trebalo da cujem.
Bee to ispunjenje obecanja koje mi je dala davno, u zamku u Aberonu." Eragon se namrtio, te je
bacio pogled u odaju, gde je Elva i dalje sedela provlaceci iglu kroz derdef. Uprkos svemu to su
proiveli zajedno, nije imao poverenja u tu devojcicu, pa se uplaio da koristi Nasuadu zarad nekog
sebicnog cilja.
Nasuada ga dotaknu po ruci. Ne mora da brine za mene, Eragone. Isuvie dobro poznajem
sebe da bi me ona poremetila cak i ako bi pokuala. Galbatoriks nije mogao da me slomi - zar misli
da bi ona mogla?"
Ponovo ju je pogledao, ozbiljan. Da."
Ponovo se nasmeila. Cenim tvoju zabrinutost, ali ona je ovoga puta neutemeljena. Pusti me
da uivam u dobrom raspoloenju, a svoje ce mi sumnje otkriti drugi put."
Dobro." Onda je malo popustio, te rece: Drago mi je to se bolje oseca."
Hvala ti. I meni je drago... Da li Safira i Firnen i dalje zajedno lunjaju? Vie ih ne cujem."
Lunjaju, ali sada su iznad litice." Obrazi mu se ovla zarumenee kada je dotakao Safirin um.

379
Ah." Nasuada je sklopila ruke na kamenoj ogradi, koja bee isklesana u obliku rascvetalih
perunika. Zato si hteo da se vidi sa mnom? J esi li doneo odluku vezanu za moju ponudu?"
J esam."
Odlicno. Onda moemo da nastavimo kako smo nameravali. Vec sam..."
Odlucio sam da je ne prihvatim."
ta?" Nasuada ga pogleda u neverici. Zato? Kome bi drugom poverio taj poloaj?"
Ne znam", rece joj blago. To cete ti i Orin morati da smislite."
Podigla je obrve. Nece cak ni da nam pomogne da izaberemo pravu osobu? I ocekuje da
cu poverovati da bi ti sluao naredenja koja nisu moja?"
Pogreno si me shvatila", odvratio je. Ne elim da predvodim carobnjake i ne nameravam ni
da im se pridruim."
Nasuada se zagledala u njega, a onda je otila da zatvori staklena vrata balkona kako Elva,
Farika i mackodlak ne bi naculi njihov razgovor. Okrenuvi se ka njemu, kazala je: Eragone! ta si to
naumio? Zna da mora da nam se pridrui. Svi carobnjaci u mojoj slubi moraju to da ucine. Ne sme
biti izuzetaka. Ni jednog jedinog! Ljudi ne smeju da pomisle da imam miljenike. Posejala bih razdor u
redovima carobnjaka, a upravo to elim da izbegnem. Dok bude podanik moga kraljevstva, morace
da se dri njegovih zakona, inace necu imati nikakav autoritet. Ne bih ni morala to da ti naglaavam,
Eragone."
Ne mora. Svestan sam ja toga, i upravo smo zbog toga Safira i ja odlucili da napustimo
Alageziju."
Nasuada je spustila ruku na ogradu kao da trai oslonac. Neko vreme se cuo samo ubor vode.
Nita mi nije jasno."
Stoga je Eragon, kao i Arji, iznova stao da joj objanjava zato zmajevi, a time i on i Safira, ne
mogu da ostanu u Alageziji. Kada je zavrio, rekao je: Nikako mi ne bi odgovaralo da stanem na celo
carobnjaka. Safira i ja moramo da podignemo zmajeve i da obucimo J ahace, a to je prece od svega
ostalog. Cak i da imam vremena, ne bih mogao da predvodim J ahace a da i dalje odgovaram tebi -
poto drugi narodi to nikada ne bi prihvatili. Uprkos Arjinom izboru da postane kraljica, Jahaci moraju
da ostanu nepristrasni koliko god mogu. Odaberemo li svoje miljenike, mogli bismo da unitimo
citavu Alageziju. Mogao bih da porazmislim o prihvatanju tog poloaja jedino ako bi u skupinu
carobnjaka bili ukljuceni pripadnici svih naroda, cak i Urgala, ali to se sigurno nece desiti. Osim toga,
i dalje bismo morali da reimo problem jaja i Eldunarija."
Nasuada ga mrko pogleda. Ne ocekuje valjda da poverujem da, uza sve svoje moci, ne
moe da cuva zmajeve u Alageziji."
Moda i mogu, ali ne smemo se oslanjati samo na madije kako bismo sacuvali zmajeve.
Potrebne su nam i fizicke prepreke - zidovi, ancevi i stene - previsoke za ljude, vilenjake, patuljke i
Urgale. Potrebna nam je bezbednost kakvu jedino udaljenost moe da nam prui. To mesto mora da
bude toliko nepristupacno da bi prevaljivanje napornog puta obeshrabrilo cak i najodlucnije
neprijatelje da pokuaju. Ali cak i da to zaboravimo, i pod pretpostavkom da bih ja sam mogao da
zatitim zmajeve, teko bismo ih sprecili da love stoku - i nau, i patuljacku, i urgalsku. Zar bi elela
da objanjava Oriku zato mu stada feldunosta stalno nestaju ili da stalno smiruje ljutite stocare koji
su izgubili svoje ivotinje? Ne, odlazak je jedino reenje."
Eragon se zagledao u edrvan. Cak i da u Alageziji postoji mesto za jaja i Eldunarije, ne bi
bilo u redu da ostanem."
Zato?"
Odmahnuo je glavom. ,,I sama zna odgovor. Postao sam isuvie mocan. Dok budem tu, tvoj,
Arjin, Orikov i Orinov autoritet bice podriveni. Ako bih ih pozvao, skoro bi svi iz Surde, Tirma i tvoje
kraljevine krenuli za mnom. Zahvaljujuci Eldunarijima, niko ne bi mogao da mi se usprotivi - cak ni
Murtag ili Arja."
Ali ti nikada ne bi ustao protiv nas. Nisi ti takav."
Nisam? Da li zaista misli da se za svog ivota - a mogao bih vrlo dugo da ivim - necu
meati u vae poslove?"
Ako to i ucini, sigurno ce imati valjan razlog, a sigurna sam i da bismo ti mi bili zahvalni."
Zaista? J a bih svakako smatrao da su moji razlozi ispravni, ali u tome i jeste zackoljica, zar
ne - u uverenju da znam bolje od vas i da sam, zbog moci kojom raspolaem, duan da neto ucinim."
Prisetivi se njenih ranijih reci, ponovio joj ih je: Za dobro vecine. Ali ako ne budem u pravu, ko ce

380
me zaustaviti? Mogao bih da postanem kao Galbatoriks, uprkos najboljim namerama. Ljudi se, zbog
moje moci, uglavnom slau sa mnom. Video sam to dok sam putovao po Carstvu... Da si na mom
mestu, da li bi odolela iskuenju da se umea, makar malo, kako bi poboljala stvari? Moje prisustvo
naruava ravnoteu, Nasuada. Ako elim da izbegnem da postanem ono to mrzim, moram da odem
odavde."
Nasuada je podigla bradu. Mogu da ti naredim da ostane."
Nadam se da nece. Voleo bih da odem odavde kao prijatelj, a ne u besu."
Dakle, nece odgovarati nikome osim sebi?"
Odgovaracu Safiri i svojoj savesti, kao i uvek."
Nasuada izvi usnu. Savestan covek - takvi su najopasniji."
ubor edrvana ponovo je ispunio tajac.
Onda Nasuada upita: Veruje li u bogove, Eragone?"
Koje bogove? Mnogo ih je."
,,U bilo koje. U sve. Veruje li u moc vecu od svoje?"
Osim Safirine?" Izvinio se osmehom kada se Nasuada namrgodila. Izvini." Ozbiljno je
razmiljao nekoliko minuta, a onda rece: Moda i postoje, ne znam. Video sam... nisam siguran ta
sam video, ali moguce je da sam video Gunteru, boga patuljaka, u Trondhimu, na Orikovom
krunisanju. Ali ako bogovi postoje, onda i nemam dobro miljenje o njima poto su Galbatoriksa
ostavili na prestolu toliko dugo."
Moda si ti bio orude kojim su ga uklonili. To ti nije palo na pamet?"
J a?", nasmejao se. Pretpostavljam da je to moguce. Bilo kako bilo, njima zasigurno nije
mnogo stalo do toga da li smo ivi ili nismo."
Naravno da nije, zato bi? Ipak su to bogovi... Ali da li se klanja nekom od njih?" To je
pitanje, izgleda, bilo posebno vano Nasuadi.
Eragon je ponovo porazmislio. Onda slegnu ramenima. Toliko ih je da naprosto ne znam
kojeg bi trebalo da odaberem."
Zato ne bi odabrao stvoritelja svih drugih, Unulukunu, koji nudi vecni ivot?"
Eragon nije mogao da potisne osmeh. Pa, ukoliko se ne razbolim i ukoliko me niko ne ubije,
mogao bih da poivim hiljadu godina, moda i vie, a ako toliko doivim, ne verujem da bih hteo da
nastavljam i posle smrti. A ta mi drugo jedan bog moe ponuditi? Uz Eldunarije, imam snagu da
uradim skoro sve."
Bogovi nam pruaju priliku da ponovo vidimo one koje volimo. Zar ne bi to poeleo?"
Malo je oklevao. Bih, ali ne bih eleo da trajem doveka. To mi zvuci stranije nego da
jednoga dana odem u bespuce u koje vilenjaci veruju."
Nasuada je delovala zbunjeno. Dakle, ti onda ne odgovara nikome do Safiri i sebi?"
Nasuada, da li sam ja loa osoba?"
Odmahnula je glavom.
Onda mi veruj i dopusti mi da uradim ono to smatram ispravnim. J a odgovaram i Safiri, i
Eldunarijima, i svim buducim J ahacima, a odgovaram i tebi, Arji i Oriku, i svima ostalima u Alageziji.
Nije mi potreban gospodar koji ce me kazniti kako bih se pravilno ponaao. Da mi je potreban, bio bih
kao dete koje se dri ocevih pravila samo zato to se plai njegovog pruta, a ne zato to zaista ima
dobre namere."
Gledala je u njega nekoliko sekundi. ,,U redu, imam poverenja u tebe."
ubor edrvana ponovo je nadvladao ostale zvukove. Iznad njih, svetlost sunca na zalasku
obasjala je pukotine i upljine s donje strane natkriljene litice.
,,A ta ako nam zatreba tvoja pomoc?", upitala ga je.
Onda cu vam pomoci. Necu vas napustiti, Nasuada. Povezacu jedno od ogledala u tvojoj
radnoj odaji sa svojim ogledalom, pa ce uvek moci da dopre do mene, a to cu uraditi i s Roranom i
Katrinom. Bude li nevolja, naci cu nacin da vam poaljem pomoc. Moda necu moci sam da dodem,
ali ipak cu vam pomoci."
Klimnula mu je. Znam da hoce." Uzdahnula je, vidno snudena.
ta je sad?"
Sve nam je dobro krenulo. Galbatoriks je mrtav. Smirile su se i poslednje borbe. Konacno je
trebalo da reimo i problem sa carobnjacima. Trebalo je da ti i Safira predvodite njih i J ahace. A sad,
eto... Ne znam ta cemo."

381
Sve ce se reiti, siguran sam. Pronaci ce reenje."
Bilo bi nam lake uz tebe... Da li bi bar pristao da otkrije ime drevnog jezika onome koga
budemo odabrali da bude predvodnik carobnjaka?"
Eragon nije morao da razmilja poto vec bee porazmislio o tome, ali ipak je zastao kako bi
pronaao prave reci. Mogao bih, ali mislim da bismo s vremenom zaalili zbog toga."
Dakle, nece."
Odmahnuo je glavom.
Na licu joj se pojavila ogorcenost. ,,A zato nece? Kakve sad razloge ima?"
To ime je previe opasno da bismo se olako trljali njime, Nasuada. Ako bi to ime saznao neki
carobnjak velikih stremljenja ali bez osecaja dunosti, mogao bi da nam izazove grdne nevolje. Njime
bi mogao da uniti drevni jezik. Cak ni Galbatoriks nije bio dovoljno mahnit da to ucini, ali ne znam
da li bi tako bilo i s neobucenim vlastoljubivim carobnjakom. Ko zna ta bi sve moglo da se desi?
Osim mene, trenutno jedino Arja, Murtag i zmajevi znaju to ime. Bolje je da tako i ostane."
,,A kad ode, sasvim cemo zavisiti od Arje ako nam zatreba pomoc."
Zna da ce vam ona uvek pomoci. J a bih jedino brinuo zbog Murtaga."
Nasuada se povukla u sebe. Nema potrebe. On nam ne predstavlja pretnju. Pogotovo ne
sada."
Kako ti kae. Ako ti je cilj da zauzda vraceve, onda je ime drevnog jezika jedini podatak
koji bi trebalo skrivati."
Ako je zaista tako... razumem te."
Hvala ti na tome. Ali jo bi neto trebalo da zna."
Oprez se ukaza na Nasuadinom licu. Da?"
Ispricao joj je svoju zamisao o Urgalima. Poto je zavrio, Nasuada je neko vreme cutala.
Onda mu rece: Mnogo tereta stavlja na svoja leda."
Moram. Niko drugi ne moe... Slae li se? Rekao bih da je to jedini nacin da obezbedimo
dugorocan mir."
J esi li siguran da je to mudro?"
Nisam sasvim siguran, ali mislim da moramo da pokuamo."
,,I patuljke? Da li je to zaista neophodno?"
J este. Nema nam druge. To je jedino pravedno. Tako bismo lake odrali ravnoteu medu
narodima."
,,A ta ako ne pristanu?"
Siguran sam da hoce."
Onda uradi kako misli da bi trebalo. Moje ti odobrenje nije potrebno -to si vec sam fino
naglasio - ali slaem se da je to neophodno. U suprotnom cemo se za dvadeset ili trideset godina
moda suociti s potekocama s kojima su se nai preci suocili kada su pristigli u Alageziju."
Blago je nagnuo glavu. Onda cu sve pripremiti."
Kada namerava da ode odavde?"
Kad i Arja krene."
Tako rano?"
Nema razloga da cekamo."
Nasuada se naslonila na ogradu pogledavi edrvan. Hoce li nam dolaziti u posetu?"
Pokuacu, ali... Nisam siguran da cu moci. Kada mi je Andela proricala buducnost, rekla mi
je da se nikada necu vratiti."
Ah." Nasuadin glas bee dubok, kao da je promukla. Okrenula se pravo k njemu:
Nedostajace mi."
,,I ti ce meni nedostajati."
Stisla je usne kao da se upinje da ne zaplace. Onda mu je prila da bi ga zagrlila. I on je nju
zagrlio, te ostadoe tako nekoliko sekundi.
Kada su se razdvojili, rekao joj je: Nasuada, ako se ikada umori od uloge kraljice ili poeli
mesto za miran ivot, dodi da nam se pridrui. Na naem ce dvoru uvek biti dobrodola. Ne mogu te
uciniti besmrtnom, ali mogu ti produiti vek toliko da ivi mnogo due nego drugi ljudi, a pride ce
ga provesti u zdravlju i veselju."

382
Hvala ti. Cenim tvoju ponudu i necu je zaboraviti." Medutim, imao je osecaj da ona nikada
ne bi mogla da privoli sebe da napusti Alageziju, ma koliko stara bila. Osecaj dunosti u njoj bee
previe jak.
Potom ju je upitao: Hocemo li dobiti tvoj blagoslov?"
Naravno." Obujmila mu je lice rukama, poljubila ga u celo i rekla mu: Dajem blagoslov i
tebi i Safiri. Neka vas prate mir i dobra sreca kud god da podete."
,,I tebe", odvratio je.
Zadrala je ruke na njemu jo nekoliko trenutaka, a onda ga je pustila i otvorila staklena vrata
kako bi ula u svoju radnu odaju, ostavivi ga samog na balkonu.

383
KRVAVA CENA

Sputajuci se niza stepenice na putu ka glavnom ulazu u zgradu, Eragon je naiao na travarku
Andelu, koja je sedela prekrtenih nogu u mracnoj nii jednih vrata. trikala je neto to je licilo na
plavo-belu kapu sa cudnim runama pri dnu, cije mu znacenje nije bilo jasno. Kraj nje je leao
Solembum, glave oslonjene o njeno krilo; teku apu bee poloio na njeno desno koleno.
Eragon se zaustavio iznenaden. Nije video ni nju ni njega otkako - trebalo mu je nekoliko
trenutaka da se priseti - otkako se zavrila bitka za Urubejn. Kao da behu nestali.
Pozdrav", rece Andela, ne podiuci pogled.
Pozdrav", uzvrati joj Eragon. ta ti radi tu?"
trikam kapu."
To vidim, ali zato ba ovde?"
Zato to sam htela da se vidim s tobom." Igle su joj hitro i ravnomerno kljocale, zavodljive
poput plamena. Nacuh da ti, Safira, jaja i Eldunariji naputate Alageziju."
Kao to si ti davno predvidela", odvratio joj je, iznerviran zbog toga to je otkrila neto to je
trebalo da ostane najdublja tajna. Nije mogla da prislukuje njega i Nasuadu, poto bi je sprecile
njegove zatitne cini, a koliko je on znao, ni njoj ni Solembumu niko nije rekao za postojanje jaja i
Elduna-rija.
Pa, jesam, ali nisam mislila da cu te licno ispratiti."
Kako si otkrila? Preko Arje?"
Preko nje? Heh! Malo sutra. Ne, ne, imam ja svoje nacine." Prestala je da trika kako bi ga
pogledala treperavim ocima. Dodue, ne bih ti ih otkrivala jer, na kraju krajeva, i ja moram da imam
tajne."
Pih."
Pih i tebi. Ako ce biti takav, ne znam zato sam dolazila."
Izvini. Samo sam... neraspoloen." Nekoliko trenutaka kasnije, upitao je: Zato si elela da
se vidimo?"
Htela sam da se pozdravimo i da ti poelim srecan put."
Hvala ti."
Mmm. Gledaj da se ne zanosi previe svojim mislima, kud god da odete. I gledaj da cesto
izlazi na sunce."
Hocu. A ta cete ti i Solembum? Ostacete tu neko vreme i pazicete na Elvu? Spomenula si mi
to."
Travarka frknu krajnje nedamski. Da ostanemo? Kako da ostanem tu kad ona Nasuada,
izgleda, namerava da uhodi sve carobnjake u zemlji?"
,,I to si cula?"
Znacajno ga je pogledala. Ja to nimalo ne odobravam. Nimalo. Niko se prema meni nece
ophoditi kao prema detetu koje je uradilo neto bezobrazno. Ne, ne, dolo je vreme da Solembum i ja
pronademo prijatniju klimu: moda na Beor planinama, ili u Du Veldenvordenu."
Eragon se kratko kolebao, no potom rece: Da li biste hteli da podete sa mnom i sa Safirom?"
Solembum je otvorio jedno oko i nacas ga osmotrio, a onda ga je ponovo zatvorio.
To je ba lepo s tvoje strane", rece mu Andela, ali kanda cemo morati da te odbijemo. Bar
zasad. Sedenje i cuvanje Eldunarija i obucavanje novih J ahaca deluju mi mnogo dosadno... mada ce
podizanje nasada zmajeva zasigurno biti mnogo uzbudljivije. Ali ne, Solembum i ja bar zasad
ostajemo u Alageziji. Ionako bih elela da motrim Elvu jo nekoliko godina, iako ne mogu licno da je
nadzirem."
Zar ti nije dosta zanimljivih zbivanja?"
Nikada. Ona najbolje zapapre svakodnevni ivot." Podigla je dopola ispletenu kapu: Kako ti
se svida?"
Lepa je. Plava mi se svida. Ali ta ti znace te rune?"
Raxacori... ma nije vano. Tebi to ionako nita ne bi znacilo. Srecan put tebi i Safiri,
Eragone. I ne zaboravi da se cuva uholaa i divljih hrcaka. Krvolocne su to betije, ti divlji hrcci."
Nehotice se nasmeio. Srecan put i tebi, a i tebi, Solembume."

384
Mackodlak je ponovo otvorio oko. Srean put, Kraljeubico.

Izaavi iz zgrade, Eragon je hodao gradom sve dok nije stigao do kuce u kojoj su iveli Dod
i njegova ena Helen. Bece to otmena palata s visokom ogradom, ogromnom batom i slugama koje
mu se naklonie na ulazu. Helen je odlicno uznapredovala. Snabdevajuci preko potrebnim zalihama
Vordene, a onda i Nasuadino kraljevstvo, brzo je stvorila trgovacko preduzece vece od onoga koje je
Dod nekada posedovao u Tirmu.
Eragon je zatekao Doda kako se umiva pred veceru. Poto je odbio ponudu da vecera s njima,
proveo je nekoliko minuta objanjavajuci Dodu sve ono to je objasnio i Nasuadi. Dod je isprva bio
iznenaden, a donekle i uznemiren, ali na kraju se saglasio da je neophodno da Eragon i Safira odu sa
ostalim zmajevima. Kao i Nasuadu i travarku, Eragon je i Doda pozvao da pode s njima.
Strano me iskuava", rece mu Dod, ali moje mesto je ovde. Imam svoj posao, a i Helen je
srecna prvi put nakon mnogo godina. Ilireja je postala na dom, te nijedno od nas ne bi elelo da se
spakuje i odseli."
Eragon klimnu, razumevi ga.
Ali ti... ti namerava da otputuje negde gde nije iao skoro niko sem zmajeva i J ahaca. Zna
li ta se krije na istoku? Moda jo neko more?"
Ako otputuje dovoljno daleko."
A pre toga?"
Eragon slegnu ramenima. Uglavnom bestragija, bar kako Eldunariji vele, a ne vidim zato
bismo pomislili da se to izmenilo u proteklih stotinu leta."
Dod mu se pribliio i spustio glas: Poto odlazi... neto cu ti reci. Seca li se kada sam ti
pricao o Arkeni, redu koji je posvecen ocuvanju znanja diljem Alagezije?"
Eragon mu klimnu. Rekao si mi da je monah Heslant bio njihov clan."
I ja sam." Dod nevino odmahnu spazivi Eragonov iznenaden izraz, te prode rukom kroz
kosu. Pridruih im se jo davno, kada sam bio mlad; traio sam cilj kojem bih sluio. Godinama sam
im slao podatke i rukopise, a i oni su meni pomagali. Bilo kako bilo, smatrao sam da bi to trebalo da
zna. Brom je bio jedina osoba kojoj sam to rekao."
Nisi rekao cak ni Helen?"
,Cak ni njoj... No kada napiem svoju pripovest o tebi, Safiri i usponu Vordena, poslacu je u
na samostan na Kicmi, gde ce je pripojiti knjizi Domia abr Wyrda. Tvoja prica nece biti zaboravljena,
Eragone - toliko ti bar mogu obecati."
Eragona je ta spoznaja cudnovato dirnula. Hvala ti", rekao je, te je uhvatio Doda za
podlakticu.
I tebi, Eragone Senkoubico."

Eragon je zatim krenuo nazad na dvor, gde su on i Safira iveli s Roranom i Katrinom, koji su
ga cekali na veceri.
Tokom obeda, pricali su samo o Arji i Firnenu. Eragon je cutao o svojim namerama da ih
napusti sve dok hrana nije bila sklonjena sa stola i dok se njih troje, zajedno s bebom, nisu povukli u
odaju s pogledom na dvorite, u kojem je Safira dremala pokraj Firnena. Seli su da piju vino i caj i da
gledaju kako se sunce sputa iza udaljenog horizonta.
Pustivi da prode neko vreme, Eragon je konacno naceo i tu temu. Kao to je i ocekivao,
Katrina i Roran sve to primie s nevericom, pokuavajuci da ga ubede da promeni miljenje. Eragon
im je gotovo citav sat obrazlagao svoju odluku, poto su se stalno raspravljali s njim, odbijajuci da
popuste sve dok na sve njihove prigovore nije odgovorio do tancina.
Roran naposletku rece: Ne moe da ode, pobogu, pa porodica smo!" Moram. I sam zna
da moram, ali nece to da prizna." Roran ponovo tresnu akom po stolu izmedu njih, pa besno ode do
otvorenog prozora steuci miice u vilici.
Beba je zakmecala, te joj Katrina rece Pssst!" tapuci je po ledima.
Eragon se pridruio Roranu. Znam da ti to ne eli. Ne elim ni ja, ali nemam izbora."
Naravno da ima izbora. Ti ga ima vie od svih ostalih ljudi."
Da, i ba ovo moram da ucinim."
Roran zabrunda i prekrsti ruke.
Katrina iza njih rece: Ako ode, Ismira vie nece imati strica. Zar ce odrasti ne upoznavi te?"

385
Nece", rece Eragon krenuvi ka njoj. Moci cu da pricam s njom, i trudicu se da bude
zaticena. Moda cu moci i da joj aljem poklone s vremena na vreme." Kleknuvi, ispruio je prst, a
devojcica je obavila rucicu oko njega i pocela da ga cima snagom koja nije prilicila njenom uzrastu.
Ali ipak nece biti tu."
Necu... Necu biti tu." Eragon je neno izvukao prst iz Ismirine ake i vratio se do Rorana.
Kao to rekoh, moete sa mnom."
Roranu se pomerie miici u vilici: ,,I da se odreknemo doline Palansar?" Odmahnuo je
glavom. Horst i ostali se vec spremaju za povratak. Izgradicemo Karvahol kao najlepi grad na
citavoj Kicmi. Moe da nam pomogne, bice nam kao nekada."
Voleo bih da mogu."
Safira je, ispod njih, grleno zakrkljala, te je zavukla njuku pod Firnenov vrat. Zeleni zmaj se
jo vie privio uz nju.
Spustivi glas, Roran upita: Zar ne postoji ba nijedno drugo reenje, Eragone?"
Safiri i meni nita drugo ne pada na pamet."
Nije to u redu, pobogu! Zato bi morao da ode i da ivi sam u nekoj divljini?"
Necu biti sasvim sam. Blodgarm ce poci s nama s jo nekoliko vilenjaka."
Roran ogorceno odmahnu. Zna na ta sam mislio." Poceo je da gricka rub brkova, oslonivi
se rukama o kameni ragastov prozora. Eragon je primetio kako mu se tetive na miicavim
podlakticama grce i steu. Roran ga pogleda i upita: ,,I ta ce da radi kada stigne tamo - kud god da
si namerio da ode?"
Pronaci cu brdo ili neku stenu, pa cu tu sagraditi dvor: dvor dovoljno velik da primi sve
zmajeve koji ce u njemu biti sigurni. A ti? ta ce nakon to obnovite selo?"
Blag se osmejak pojavi na Roranovom licu: Neto slicno. Uz danak od stanovnika doline,
nameravam da podignem zamak na onom brdu o kojem smo cesto razgovarali. Necu veliki zamak:
neto malo od kamena, sa zidinama, dovoljno visokim da zadre Urgale ako ree da nas napadnu.
Verovatno ce nam biti potrebno nekoliko godina, ali potom cemo moci valjano da se branimo, za
razliku od one prilike kada su nam Ra'zaci doli s vojnicima." Iskosa je pogledao Eragona. Imali
bismo odaju i za zmaja."
I za dva zmaja?" Eragon pokaza ka Safiri i Firnenu.
Ne znam ba... Kako se Safira oseca zbog toga to ce morati da ga napusti?"
Ne svida joj se, ali zna da je to neophodno."
Mmm."
Cilibarska svetlost sunca na zalasku naglasila je ravnine na Roranovom licu: Eragon se malo
iznenadio primetivi zacetke bora na celu i oko ociju svog brata. Znakovi neizbene starosti naglo ga
otreznie: kako ivot brzo prolazi.
Katrina je spustila Ismiru u kolevku. Potom im se pridruila kraj prozora, te je spustila ruku na
Eragonovo rame: Nedostajace nam, Eragone."
I vi cete meni nedostajati", rekao je i dodirnuo njenu ruku. Ali ne moramo jo da se
opratamo. Voleo bih da podete s nama do Elesmere. Dopala bi vam se, a tako bismo mogli da
provedemo jo nekoliko dana zajedno."
Roran je naglo okrenuo glavu ka Eragonu. Ne moemo da putujemo cak do Du
Veldenvordena sa Ismirom. Pa, mala je jo. I povratak u dolinu Palansar bice nam naporan, a skretanje
do Elesmere ne dolazi u obzir."
,Cak ni ako budete leteli na ledima zmaja?" Eragon se nasmejao njihovim iznenadenim
licima. Arja i Firnen su pristali da vas ponesu do Elesmere, a Safira i ja cemo otici po zmajeva jaja."
Koliko bi trajao taj let do Elesmere?", upita ga namrgodeni Roran.
Nedelju dana, otprilike. Arja namerava da poseti kralja Orika u Trondhimu. Sve biste vreme
bili na sigurnom. Ismira ne bi bila ni u kakvoj opasnosti."
Katrina i Roran se pogledae, te ona rece: Bilo bi lepo da ispratimo Eragona, a oduvek sam
sluala price o lepoti vilenjackih gradova..."
J esi li sigurna da bi mogla da izdri sve to?", upita je Roran.
Klimnula mu je. Izdrala bih, ako bi ti bio uz nas."

386
Roran je cutao nekoliko trenutaka, a onda rece: Pa, pretpostavljam da bi Horst i ostali mogli
da krenu i bez nas." Ispod brade mu se pojavio osmeh, te se iskezio: Nikada mi nije palo na pamet da
cu videti Beor planine, niti da cu se naci u nekom vilenjackom gradu, ali zato da ne, kad nam se vec
ukazuje prilika?"
Odlicno, onda smo se dogovorili", rece Katarina, sva ozarena. Idemo u Du Veldenvorden."
,,A kako cemo se vratiti?", upita Roran.
Na Firnenu", odvrati Eragon. Siguran sam da ce vam Arja obezbediti strau koja ce vas
ispratiti do doline Palansar, ako biste radije putovali na konjima."
Roran se iskreveljio. Ne, ne, necemo na konjima. I da nikad vie ne zajaem konja, jahao sam
previe."
J e 1'? Dakle, vie ne eli Snenu Vatru?", upita Eragon, podigavi obrvu dok je izgovarao
ime pastuva kojeg je licno poklonio Roranu.
Zna na ta sam mislio. Drago mi je to imam Snenu Vatru, mada mi vec neko vreme nije
bio potreban."
Aha."
J o su otprilike jedan sat stajali pred prozorom - dok sunce nije zalo i dok ljubicasto nebo nije
postalo crno, i dok se nisu pojavile zvezde - osmiljavajuci predstojece putovanje i razgovarajuci o
svim stvarima koje bi Eragon i Safira morali da ponesu kada napuste Du Veldenvorden i odu u daleke
krajeve. Ismira je mirno spavala u kolevci iza njih, stisnuvi rucice u pesnice tik ispod brade.

Rano narednog jutra, Eragon je upotrebio uglacano srebrno ogledalo u svojoj odaji kako bi se
javio Oriku u Trondhimu. Morao je da saceka nekoliko minuta, ali Orikovo lice se naposletku
pojavilo pred njim. Patuljak je celjem od slonovace prolazio kroz raspletenu bradu.
Eragone!", uzviknu, vidno oduevljen. Kako si mi? Prolo je previe vremena otkako nismo
pricali."
Osecajuci se pomalo krivim, Eragon se saglasio s njim. Potom je preneo Oriku svoju odluku o
odlasku, kao i svoje razloge. Orik je prestao da se celja, te ga je sasluao ne prekidajuci ga, ozbiljnog
lica. Kada je Eragon zavrio, Orik rece: Bice mi ao kada bude otiao, ali slaem se da to mora da
uradi. I sam sam na to pomislio, brinulo me je gde bi to zmajevi mogli da ive, ali drao sam svoje
brige za sebe, poto zmajevi imaju pravo da dele zemlju s nama iako se nama ne svida kada nam jedu
feldunoste i kada nam spaljuju sela. Medutim, zaista bi bilo najbolje uzgojiti ih na nekom drugom
mestu."
Drago mi je to se slae", rece Eragon. Porazgovarao je sa Orikom i o svojoj zamisli o
Urgalima, poto se ona ticala i patuljaka. Orik mu je postavio mnogo pitanja, te Eragonu bese jasno da
je podozriv prema njegovom predlogu.
Nakon podue stanke, tokom koje je mahom zurio u svoju bradu, Orik rece: Da si to zatraio
od bilo kojeg grimstboritha pre mene, rekli bi ti ne. Da si mene pitao pre nego to smo poli u najezdu
na Carstvo, i ja bih ti rekao ne. Ali sada, poto smo se borili uz Urgale i poto sam licno video koliko
smo bili bespomocni pred Murtagom, Trnom, Galbatoriksom i onom adajcinom ruikanom... sada
vie ne mislim isto." Zagledao se u Eragona kroz svoje cupave obrve. Moda ce me to kotati krune,
ali u ime svih knurlan prihvatam - za njihovo dobro, bili oni svesni toga ili ne."
Eragon je opet osetio ponos zbog toga to mu je Orik posvojeni brat. Hvala ti", kazao mu je.
Orik zabrunda: Moj narod to ba i ne bi prieljkivao, ali zahvalan sam na prilici. Kada cemo
znati?"
Za nekoliko dana - sedam najvie."
Hocemo li ita osetiti?"
Moda. Pitacu Arju. No svakako cu ti se ponovo javiti kada sve bude svreno."
Odlicno. Cucemo se kasnije. Siguran ti put elim, Eragone, i cvrst kamen pod nogama."
Hvala, cuvao te Helzvog."

* * *

Narednog dana su napustili Ilire ju.
Bee to tihi odlazak, bez pompe, i Eragon bee zahvalan zbog toga. Nasuada, J ormundur,
Dod i Elva sastali su se s njima pred junom gradskom kapijom, gde su Safira i Firnen vec sedeli

387
jedno kraj drugog i gurkali se glavama dok su im Eragon i Arja pregledali sedla. Roran i Katrina su
pristigli nekoliko minuta kasnije: Katrina je nosila Ismiru zamotanu u cebe, a Roran je preko ramena
nosio dva zaveljaja puna cebadi, hrane i ostalih stvari.
Dao je zaveljaje Arji da bi ih privezala preko Firnenovih bisaga.
Firnen i Safira se oprostie, to je mnogo tee palo Eragonu nego Safiri. No nisu samo njegove
oci bile ispunjene suzama: i Nasuada i Dod zaplakae dok su se grlili s njim, eleci i njemu i Safiri
sve najbolje. Nasuada se pozdravila i s Roranom, kojem je ponovo zahvalila na pomoci u borbi protiv
Carstva.
Ba kada su Eragon, Arja, Roran i Katrina hteli da se popnu na zmajeve, neka ena viknu:
Stanite!"
Eragon se zaustavio, stopala podignutog na Safirinu prednju nogu, te se okrenuo i ugledao
Birgit: urila je k njima kroz gradsku kapiju vijoreci sivim skutima, a njen mali sin Nolfavrel vukao se
za njom s bespomocnim izrazom na licu. Birgit je u jednoj ruci nosila isukan mac, a u drugoj okrugli
drveni tit.
Eragonu se zgrcio stomak.
Nasuadini straari se odmah pokrenue kako bi ih presreli, ali Roran im viknu: Pustite ih!"
Nasuada je dala znak cuvarima, te se oni sklonie u stranu.
Ne usporavajuci, Birgit je prila Roranu.
Birgit, molim te, nemoj", rekla joj je Katrina tiho, ali ta ena nije obracala panju na nju. Arja
ih je gledala ne trepcuci, s rukom na macu.
,Cekicaru! Uvek sam govorila da cu ti naplatiti smrt svog supruga i dola sam da to ucinim
kako je i red. Hoce li se boriti sa mnom, ili ce platiti dug koji si napravio?"
Eragon je otiao do Rorana. Birgit, zato sad ovo radi? Zar ne moe da mu oprosti i da
zaboravi na stare rane?"
Hoe li da je pojedem?, upita ga Safira.
Zasad ne.
Birgit ni na njega nije obracala panju, uperivi pogled u Rorana.
Majko", rece Nolfavrel vukuci je za suknju, ali ona nije marila za njegovo dozivanje.
Nasuada im se pridruila. Znam te", rekla je Birgiti. Borila si se s mukarcima u ratu."
J esam, Vae velicanstvo."
Kakvu to zavadu ima s Roranom? On se pokazao kao dobar i vredan ratnik u mnogim
prilikama, te nikako ne bih volela da ga izgubim."
On i njegova porodica odgovorni su za to to su mi vojnici ubili mua." Na tren se zagledala
u Nasuadu. Ra'zaci mi ga pojedoe, Vae velicanstvo. Pojedoe ga i sr mu iz kostiju isisae. To ne
mogu da oprostim i elim to da naplatim!"
Ali nije Roran kriv za to", rece Nasuada. Ovo je krajnje nerazumno. J a ovo zabranjujem."
Nije", rece Eragon, mada nije eleo. Prema naim obicajima, ona ima pravo da se osveti
odgovornima za Kvimbijevu smrt."
Ali nije Roran kriv za to!", uzviknu Katrina.
J esam", rece Roran tiho. Mogao sam da se predam vojnicima. Mogao sam da ih odvedem na
drugu stranu, ili da ih napadnem. Ali nisam. Odlucio sam da se sakrijem, pa je Kvimbi umro."
Pogledao je Nasuadu. Ovo moramo da reimo medu sobom, Vae velicanstvo. Ovo je pitanje casti,
kao to to za vas bee Iskuenje dugih noeva."
Nasuada se namrtila i pogledala Eragona. Klimnuo joj je, pa je nevoljno odstupila.
Kako cemo onda, Cekicaru?", upita ga Birgit.
Eragon i ja pobismo Ra'zake u Helgrindu", rece joj Roran, zar to nije dovoljno?"
Birgit odmahnu glavom, ne posustajuci u svojoj odlucnosti: Nije."
Roran zastade, stegavi miice u vratu. Da li to zaista eli, Birgit?"
Da."
Onda cu platiti svoj dug."
Dok je Roran to izgovarao, Katrina kriknu i baci se izmedu njega i Birgit, i dalje dreci kcerku
u rukama. Ne dam ti! Ne dam ti ga! Pogotovo ne nakon svega kroz ta smo proli!"
Birgitino lice ostade poput kamena; nije se ni makla. Ni Roran nije iskazao nikakva osecanja
kada je uhvatio Katrinu oko struka i pomerio je bez po muke. Dri je, molim te", rekao je Eragonu
ledenim glasom.

388
Rorane..."
Brat mu je uputio ravan pogled i okrenuo se ka Birgit.
Eragon je zgrabio Katrinu za ramena kako se ne bi bacila na Rorana, te je razmenio
bespomocan pogled sa Arjom. Samo je pogledala u svoj mac, a on odmahnu glavom.
Pusti me! Pusti me!", vikala je Katrina. Beba zaplaka u njenim rukama.
Ne skidajuci pogled sa ene pred sobom, Roran je otkopcao kai i spustio ga na zemlju s
bodeom i maljem, koji je jedan od Vordena pronaao na ulicama Ilireje ubrzo nakon Galbatoriksove
smrti. Roran je razdrljio tuniku kako bi otkrio maljave grudi.
Eragone, skini mi zatitne cini", rekao je.
Ali..."
Skidaj ih!"
Rorane, nemoj!", povika Katrina. Mora da se brani!"
Poludeo je, pomisli Eragon, ali nije smeo da se mea. Ako bi zaustavio Birgit, osramotio bi
Rorana, a narod doline Palansar izgubio bi potovanje prema njegovom bratu od ujaka. A i Roran bi
radije umro nego to bi dopustio da se to desi, to je Eragon odlicno znao.
Eragon ipak nije nameravao da dozvoli Birgit da ubije Rorana. Dopustice joj da naplati cenu, i
to je to. apucuci na drevnom jeziku kako niko ne bi cuo upotrebljene reci, ucinio je kako je Roran
zatraio, ali je i bacio tri zatitne madije na svoga brata: jednu da mu zatiti kicmu i vrat od odsecanja,
jednu da mu lobanja bude nesalomiva i jednu da mu zatiti organe. Eragon je bio uveren da bi sve
ostalo mogao da mu isceli po potrebi, sve dok Birgit ne pocne da mu odseca udove.
Gotovo", rece.
Roran klimnu, te rece Birgit: Naplati mi cenu, pa neka ovo bude kraj nae zavade."
Nece se boriti protiv mene?"
Necu."
Birgit ga je osmatrala nekoliko trenutaka, a onda je bacila tit na zemlju, prila Roranu i
spustila otricu maca na njegova prsa. Glasom jakim tek toliko da ga Roran cuje - dodue, culi su ga i
Eragon i Arja, buduci da su imali macji sluh - rekla je: Volela sam Kvimbija. Bio je moj ivot, a
umro je zbog tebe."
ao mi je zbog toga", proaputa Roran.
Birgit", zavapila je Katrina, preklinjem te..."
Niko se nije mrdnuo, cak ni zmajevi. Eragon je primetio da zadrava dah. Najglasniji zvuk
bee bebino tucanje.
Birgit je odigla mac s Roranovih grudi. Posegla je rukom kako bi mu dohvatila desnu aku, te
mu je prela secivom preko dlana. Roran se trgao kada mu je otrica zasekla aku, ali nije ustuknuo.
Grimizna linija pojavila mu se na koi. Krv mu ispuni dlan i poce da kaplje na zemlju,
natapajuci ugaeno tlo i ostavljajuci tamnu mrlju u praini.
Birgit je zaustavila mac i zadrala ga na Roranovom dlanu jo nekoliko trenutaka. Potom je
odstupila i spustila uz bok mac skerletan od krvi. Roran stegnu prste i krv se prosu izmedu njih; onda
je pritisnuo aku uz kuk.
Naplatila sam svoje", rece Birgit. Naa zavada je zavrena."
Potom se okrenula, podigla tit i vratila se u grad s Nolfavrelom za petama.
Eragon je pustio Katrinu, koja potrca ka Roranu. Budalo jedna", rekla mu je ogorceno.
Tvrdoglava, bandoglava budalo. Daj da vidim."
Nije bilo drugog reenja", rece Roran kao iz daljine.
Katrina se namrtila i, stegnutog i napregnutog lica, pocela da mu pregleda posekotinu na aci.
Eragone, trebalo bi da je isceli."
Ne", rece Roran odjednom, otrim glasom. Sklopio je ruku. Ne, ovaj oiljak cu zadrati."
Osvrnuo se oko sebe. Ima li kakvog parceta tkanine da poveem ruku?"
Zbunivi se nacas, Nasuada se obratila jednom od svojih straara: Odseci donji deo tunike i
daj mu ga."
,Cekajte", rece Eragon kada je Roran poceo da obavija aku. Necu je isceliti, ali dopusti mi
bar da bacim cini kako ti se posekotina ne bi zagadila. Moe?"
Roran je oklevao. Onda klimnu i prui aku ka Eragonu.
Eragonu je trebalo svega nekoliko sekundi da izgovori carolije. Eto", rekao je. Sada nece
poprimiti ni zelenu ni ljubicastu boju, niti ce se naduti kao svinjski mehur."

389
Roran zabrunda, a Katrina rece: Hvala ti, Eragone."
Hocemo li krenuti?", upita Arja.
Njih petoro se popee na zmajeve; Arja je pomogla Roranu i Katrini da se bezbedno smeste u
sedlo na Firnenovim ledima, doterano kako bi moglo da nosi jo putnika. Cim su se smestili kako
valja, Arja je podigla ruku: Zbogom, Nasuada! Zbogom, Eragone i Safira! Cekamo vas u Elesmeri!"
Zbogom!, rece Firnen dubokim glasom. Rairivi krila, poskocio je ka nebu i hitro zamahao
kako bi podigao cetvoro ljudi, potpomognut snagom dva Eldunarija koja je Arja ponela sa sobom.
Safira riknu za njim, a Firnen joj odgovori zvonkim urlikom i ustremi se ka jugoistoku i
dalekim Beor planinama.
Eragon se izvio u sedlu kako bi mahnuo Nasuadi, Elvi, J ormunduru i Dodu. I oni njemu
mahnue, a J ormundur mu doviknu: Srecno oboma!"
Zbogom!", viknu Elva.
Zbogom!", doviknu Nasuda. Cuvajte se!"
Eragon ih je pozdravio i okrenuo im leda, ne mogavi vie da podnese taj prizor. Safira cucnu
pod njim i poskoci kako bi otpoceli prvu etapu svog dugog, dugog putovanja.
Safira je kruila u vazduhu uspinjuci se. Eragon dole ugleda Nasuadu i ostale kako stoje
zbijeni kraj gradskih bedema. Elva je drala malenu belu maramicu koja se zaleprala na vetru koji
pokrenue Safirina krila.

390
OBEANJA NOVA, OBEANJA STARA

Safira je iz Ilireje odletela do oblinjeg imanja na kojem su Blodgarm i njegovi vilenjaci
pakovali Eldunarije za prevoz. Vilenjaci ce odjahati na sever sa Eldunarijima sve do Du
Veldenvordena, a odatle ce nastaviti kroz prostrane ume do vilenjackog grada Siltrima, koji lei na
obali jezera Ardven. Tamo ce vilenjaci i Eldunariji sacekati da se Eragon i Safira vrate s Vroengarda.
Onda ce svi zajedno krenuti van Alagezije, prateci reku Gaenu koja tece na istok kroz ume i nizije -
svi osim Laufina i Utinarea, koji su odabrali da ostanu u Du Veldenvordenu.
Odluka vilenjaka da podu s njima iznenadila je Eragona, ali bio je veoma zahvalan. Blodgarm
mu je kazao: Ne moemo da napustimo Eldunarije. Potrebna im je naa pomoc - i njima, i
mladuncima koji ce se izleci."
Eragon i Safira su proveli pola sata razgovarajuci s Blodgarmom o najsigurnijem prenosu jaja,
a onda je Eragon pokupio Eldunarije Glejdra, Umarota i jo nekoliko starijih zmajeva, cija ce snaga
njemu i Safiri biti potrebna na Vroengardu.
Napustivi vilenjake, Safira i Eragon krenue ka severozapadu. Safira je mahala krilima u
mnogo smirenijem i staloenijem ritmu nego pri prvom odlasku na Vroengard.
Dok su leteli, Eragona obuze neka seta. Bio je utucen i alostan zbog svoje sudbe. I Safira je
bila tuna poto je morala da se oprosti od Firnena, ali dan bee vedar a vetrovi mirni, te im se
raspoloenje ubrzo popravilo. No blag osecaj gubitka ipak je obojio sve to je Eragon ugledao, te je
posmatrao krajolike s novim uvaavanjem, znajuci da ih verovatno nikada vie nece videti.
Safira je preletela silne kilometre bujnih livada, plaeci ptice i ostale zveri svojom senkom.
Kada je pala noc, nisu nastavili, vec su se zaustavili da zapale vatricu kraj recice koja se pruala u
podnoju plitke jaruge i seli da posmatraju zvezde to su se okretale iznad njih i da popricaju o svemu
to se desilo i to bi se moglo desiti.
Kasno narednog dana, pristigli su u urgalsko selo koje je izniklo kraj jezera Flam jer je Eragon
znao da ce tu pronaci Nara Garzvoga i Herndal, savet enki koji je vladao njihovim narodom.
Uprkos Eragonovom protivljenju, Urgali su navalili da njemu i Safiri prirede golemu gozbu,
pa je proveo vece opijajuci se s Garzvogom i njegovim ovnovima. Urgali su pravili vino od bobica i
kore drveta koje je, po Eragono-vom miljenju, bilo jace i od najjace patuljacke medovine. Safira je u
njemu uivala vie od njega: njemu je vino imalo ukus pokvarenih treanja, ali ipak ga je pio kako bi
udovoljio domacinima.
Mnoge Urgalke su prilazile njemu i Safiri, eleci da ih upoznaju, poto je malo urgalskih ena
ucestvovalo u borbama protiv Carstva. One behu donekle vitkije od mujaka, ali jednako visoke, a
rogovi im behu kraci i finiji, no svejedno golemi. Medu njima behu i urgalska deca: mlada nisu imala
rogove, a starija su imala ronate cvoruge na celima, dugacke od dva do deset centimetara. Bez rogova
su licili na ljude, uprkos razlicitoj boji koe i ociju. Bilo je ocigledno da su neka deca Kuli, poto su
vec u tom uzrastu bila via od vrnjaka; poneko dete bese vie i od roditelja. Eragon je zakljucio da
nije bilo nacina da odrede koji ce roditelji doneti Kula na svet. Roditelji Kuli dobijali su Urgale
prosecne velicine cesto koliko i dinove.
Eragon i Safira su cele veceri terevencili s Garzvogom, pa je Eragon upao u jedan od svojih
besanih pocinaka dok je sluao kako neki urgalski pevac kazuje pricu o pobedi Nara Tulke kod
Stavaroska - tako mu je Garzvog rekao, poto on nije razumeo urgalski jezik, spram kojeg mu se jezik
patuljaka cinio slatkim poput vina s medom.
Eragon je ujutro zatekao na desetine modrica, to bee posledica prijateljskog tapanja i
cukanja od strane Kula tokom gozbe.
Glava mu je bridela, i citavo telo, ali on i Safira ipak otidoe s Garzvogom da se obrate
Herndalu. Dvanaest enki zasedalo je u niskoj, krunoj kolibi ispunjenoj dimom zapaljene kedrovine i
smreke. Vrata od pruca behu iroka tek da Safira provuce glavu. Njene krljuti bacie plav odsjaj po
mracnoj unutranjosti.
enke behu izrazito stare, a neke cak behu slepe i krezube. Nosile su odore ukraene
cvorovima slicnim upletenom remenju koje je visilo ispred svake kuce predstavljajuci grb datog
plemena. Svaka clanica Herndala je drala tap sa izrezbarenim arama koje za Eragona nisu imale
nikakvo znacenje, mada je znao da moraju biti smislene.

391
Pomocu Garzvogovog prevodenja, Eragon im je otkrio prvi deo svoje namere da preduhitri
buduce sukobe izmedu Urgala i ostalih naroda: Urgali bi trebalo da odravaju takmicenja svakih
nekoliko godina, takmicenja u snazi, brzini i okretnosti. Mladi Urgali bi tako mogli da osvoje slavu
potrebnu za njihovo parenje, a mogli bi i da zaslue svoje mesto u drutvu. Eragon je predloio da
takmicenje bude otvoreno za sve narode, to bi Urgalima pruilo mogucnost da se ogledaju i sa onima
koji im nekada behu dumani.
Kralj Orik i kraljica Nasuada vec su pristali", rece Eragon, ,,a Arja, koja je sada kraljica
vilenjaka, takode razmilja o predlogu. Verujem da ce i ona dati svoj blagoslov tom takmicenju."
Clanice Herndala se medusobno posavetovae, to je potrajalo nekoliko minuta, a zatim
progovori najstarija, sedokosa enka ciji rogovi behu toliko izlizani da ih gotovo vie nije ni bilo.
Garzvog je ponovo sve preveo: Dobra ti je ta zamisao, Vatreni Macu. Moramo prvo s plemenima
naim porazgovarati, pre no to za nadmetanja takva najbolje vreme iznademo, ali znaj da pristajemo."
Eragon se oduevljeno naklonio, pa im je zahvalio.
Potom progovori druga enka: Svida se nama to, Vatreni Macu, ali mi ipak mislimo da to
nece ratove medu nama zaustaviti. Krv je naa previe vrela da bi je igre takve ohladile."
A zmajeva krv kao nije?, upita Safira.
J edna enka dodirnu svoje rogove. Ne preispitujemo mi estinu tvoje vrste, Vatronosna."
Znam da vam je krv vrela, vrelija nego kod drugih", rece Eragon, pa sam jo neto smislio."
Pripadnice Herndala cutke su ga sluale dok im nije sve objasnio, mada se Garzvog malo
uzvrpoljio, kao da mu je neudobno, pa je tiho zabrundao. Kada je Eragon zavrio, enke nisu
progovorile jo nekoliko minuta, te je Eragon osetio nelagodu pred netremicnim pogledima onih to su
jo mogle da vide.
Potom Urgalka koja je sedela zdesna prodrma svoj tap, te kameni zvoncici na njemu glasno
zvecnue u zadimljenoj kolibi. Progovorila je polako, recima razvucenim i zamucenim, kao da joj je
jezik otekao. ,,I ti bi to ucinio za nas, Vatreni Macu?"
Bih", odvrati Eragon i ponovo se naklonio.
Ako to ucinite, Vatreni Macu i Vatronosna, bicete najbolji prijatelji koje su Urgralgre ikada
imale, prijatelji cija ce imena zanavek pamtiti. Uplecemo ih u svaku tulknu, urezacemo ih u stubove
nae i ucicemo njima mladunce nae cim im rogovi niknu."
Dakle, va odgovor je potvrdan?", upita Eragon.
J este."
Garzvog je zastao i naizgled u svoje ime rekao: Vatreni Macu, ti ne zna koliko ovo znaci
narodu mome. Zanavek ostajemo dunici tvoji."
Ne dugujete mi nita", rece Eragon. Samo elim da sprecim rat."
Sa enkama je razgovarao jo neko vreme, utvrdujuci pojedinosti dogovora. Onda se on i
Safira pozdravie i nastavie putovanje ka Vroengardu.
Cim grube seoske kolibe ostadoe za njima, Safira rece: Bie od njih dobrih Jahaa.
Nadam se da si u pravu.

Ostatak njihovog leta do Vroengarda bee jednolican. Nisu naili na bure nad morem, a jedini
oblaci koji su im precili put behu tanani i vazduasti, pa nisu predstavljali opasnost ni za njih, ni za
galebove s kojima su delili nebo.
Safira se spustila pred isto ono napola srueno gnezdilite u kojem su odseli tokom prethodne
posete. Safira je ostala tu, a Eragon je otiao u umu i lutao medu mracnim stablima, okovanim
liajevima, sve dok nije pronaao nekoliko senovitih ptica koje je video i ranije, a potom i parce
mahovine ispunjeno onim skakutavim licinkama za koje mu Nasuada rece da ih je Galbatoriks nazivao
larvama rovcicama. Koristeci se imenom nad imenima, Eragon je obema vrstama dao valjan naziv na
drevnom jeziku. Senovite ptice je nazvao sundavrblakama, a larve rovcice ilgratrima. Drugo mu ime
cak bee zabavno na neki mracan nacin, poto je znacilo gadna glad".
Eragon se vratio Safiri zadovoljan, te su proveli noc odmarajuci se i pricajuci s Glejdrom i
ostalim Eldunarijima.
U zoru su otili do stene Kutian. Izgovorili su svoja istinska imena, te se teka vrata otvorie
pod mahovinom kako bi se Eragon, Safira i Eldunariji spustili u podzemnu riznicu. U toj dubokoj
pecini, osvetljenoj jezerom otopljenog kamena koje je lealo pod temeljima planine Erolas, cuvar jaja

392
Kuarok pomogao im je da smeste svako jaje u zaseban kovceic. Potom su naslagali kovceice nasred
odaje, uz pet Eldunarija koji behu ostali u pecini da cuvaju jaja.
Uz Umarotovu pomoc, Eragon je bacio iste cini kao i ranije, te je smestio jaja i srca u skriven
prostor koji je lebdeo iza Safire, gde ih ni on ni ona nisu mogli dodirnuti.
Kuarok je izaao s njima iz riznice. Metalna stopala zmajoglavog coveka glasno su odjekivala
po podu laguma dok se uspinjao kraj njih.
Obrevi se napolju, Safira je cepala Kuaroka kandama poto je bio pregolem i preteak da bi
se udobno smestio na njenim ledima, te je poletela visoko iznad krune doline koja se pruala u srcu
Vroengarda.
Safira je zatim preletela more, mracno i svetlucavo, pa Kicmu, ciji vrhovi behu poput otrica
od leda i snega, s procepima nalik na reke senki. Skrenula je ka severu kako bi prela dolinu Palansar,
gde su ona i Eragon poslednji put pogledali rodni dom, makar i s visine, a potom preletee i Fundorski
zaliv, izreckan penuavim valovima nalik na talasaste planine. Ceunon, sa strmim, vieslojnim
krovovima i izvajanim glavama zmajeva, bese sledece upecatljivo mesto na njihovoj putanji, a za njim
se ubrzo pojavio istureni rub Du Veldenvordena s visokim snanim borovima.
Nocu su bivakovali kraj potoka i jezera, te bi se vatrica presijavala na Kuarokovom uglacanom
metalnom telu dok bi abe i bube horski pevale oko njih. Odnekud iz daljine, cesto bi culi zavijanje
vukova koji su krenuli u lov.
Nakon to su stigli u Du Veldenvorden, Safira je jo jedan sat letela ka sreditu goleme ume,
gde ih zatitne cini vilenjaka sprecie da nastave.
Morala je da sleti i da prode kroz nevidljive carobne prepreke, uz Kuaroka koji je hodao kraj
nje, a onda je iznova poletela.
Kilometri drveca jezdili su ispod njih, a jedinu promenu unosile su skupine listopadnog drveca
- hrastova, brestova, breza, jasika i vretenastih vrba - koje su cesto obrubljivale vodene tokove. Proli
su i pokraj neke planine, cije je ime Eragon zaboravio, i kraj vilenjackog grada Osilona, a potom i
pokraj nepreglednih borovih prostranstava, gde svaki bor bee jedinstven a opet istovetan sa svojom
brojnom bracom.
Onda je konacno, kasno uvece, kada se i mesec i sunce nadoe nisko na suprotnim stranama
horizonta, Safira stigla u Elesmeru i usmerila se nadole kako bi sletela medu kuce najveceg i
najdicnijeg vilenjackog grada.
Arja i Firnen vec su ih cekali, s Roranom i Katrinom. Cim se Safira pribliila, Firnen je
urliknuo rairenih krila, izbacujuci radosnu riku kojom je naterao ptice da prhnu u precniku od
kilometar i po. Safira mu je odgovorila na isti nacin, te je okrenula zadnje noge kako bi neno spustila
Kuaroka na zemlju.
Eragon je otkopcao remenje oko nogu i skliznuo sa Safirinih leda.
Roran je odmah dotrcao da ga stisne za podlakticu i da ga potape po ramenu, a Katrina ga je
zagrlila s druge strane. Nasmejan, Eragon im rece: Auuu! Ne mogu da diem od vas! Kako vam se
svida Elesmera?"
Predivna je!", odvrati nasmeena Katrina.
Mislio sam da preteruje u opisima", rece mu Roran, ali divna je, ba kao to si kazao.
Dvorac u kojem smo odseli..."
Dvorac Tialdari", rece Katrina.
Roran klimnu. Da, taj. Pruio mi je neke zamisli o tome kako bismo mogli da podignemo
Karvahol. Dodue, tu su i Trondhim i Farden Dur..." Odmahnuo je glavom i tiho zviznuo.
Eragon se ponovo nasmejao, te je poao za njima umskom stazom ka zapadnom rubu
Elesmere. Arja im se takode pridruila, delujuci kao prava kraljica, kakva je nekada bila njena majka.
Dobro mi doao, Eragone, po ovoj divnoj mesecini."
Zagledao se u nju. Vala, bolje te naao, Senkoubico."
Nasmeila se zbog toga to je upotrebio taj naziv, te mu se ucinilo da se suton pod natkriljenim
drvecem razvedrio.
Cim je Eragon skinuo sedlo sa Safire, ona i Firnen poletee - iako je Eragon znao da je Safira
iscrpljena od putovanja - te zajedno nestadoe u pravcu grebena Telneir. Dok su odlazili, Eragon je
cuo kako Firnen govori: Jutros sam ulovio tri jelena za tebe. ekaju te na travi kraj Oromisove kolibe.
Kuarok se odmah dao za Safirom, poto su jaja i dalje bila kod nje, a njegova dunost bee da
ih titi.

393
Roran i Katrina povedoe Eragona izmedu golemih stabala vilenjackog grada, te stigoe do
cistine oivicene svibom i slezovacom, na kojoj behu postavljeni stolovi natrpani raznim dakonijama.
Mnogo je vilenjaka, odevenih u najlepe tunike, dolo da pozdravi Eragona tihim poklicima,
milozvucnim smehom, pesmom i muzikom.
Arja je zauzela mesto na celu svecanog stola, a onaj beli gavran, Blagden, sedeo je na
izrezbarenom stalku blizu nje, grakcuci; povremeno bi odgraktao i pokoji okrnjeni stih. Eragon je seo
kraj Arje, te su zajedno jeli, pili i lumpovali do kasno u noc.
Kada se gozba primakla kraju, Eragon se iskrao na nekoliko minuta, te je kroz mracnu umu
otrcao do stabla menoe, voden vie culima mirisa i sluha nego vida.
Zvezde se pojavie nad njim cim je izronio iz kosih grana visokih borova. Zastao je kako bi
usporio disanje i kako bi se pribrao, pa je krenuo preko korenja koje je okruivalo stablo menoe.
Zaustavio se u podnoju golemog drveta i spustio ruku na ispucalu koru. Odaslavi misli ka
usporenoj svesti drveta koje je nekada bilo vilenjakinja, rekao je:
Linea... Linea... Probudi se! Moram da porazgovaram s tobom! Sacekao je, ali nije zapazio
nikakav odgovor od drveta: kao da je pokuavao da opti s morem, ili s vazduhom, ili sa samom
zemljom. Linea, moram da priam s tobom!
Potom mu se ucinilo da mu je kroz um zahujao vetar, i on oseti neku misao, bledu i daleku,
misao koja rece: Sta, o Jahau...
Linea, kada bejah ovde poslednji put, rekoh ti da u ti dati sve to zatrai u zamenu za elik
ispod tvoga korenja. Uskoro naputam Alageziju, pa dooh da ispunim svoju poslednju obavezu pre
no to poem. ta bi elela od mene, Linea?
Stablo mu nije odgovorilo, vec se njegove grane blago pomerie, iglice zapljutae preko
korenja na cistini, a iz svesti mu izade nekakva razgaljenost.
Idi, proaputa glas, pa se drvo povuce iz Eragonovog uma.
Stajao je na istom mestu jo nekoliko minuta, dozivajuci je po imenu, ali drvo je odbilo da
razgovara. Eragon je naposletku otiao, sa osecajem da je stvar ostala nereena, mada stablo menoe
ocito nije tako mislilo.

Eragon je naredna tri dana proveo citajuci knjige i svitke. Mnogi behu iz Galbatoriksove
biblioteke - Vanir ih je poslao u Elesmeru na Eragonov zahtev. Uvece bi vecerao s Roranom,
Katrinom i Arjom, ali inace se drao po strani, pa cak ni Safiru nije vidao, poto je ona ostala s
Firnenom na grebenu Telneir, ne mareci mnogo za bilo ta drugo. Nocu su urlici i rika zmajeva cesto
odjekivali kroz umu, ometajuci ga u proucavanju, mada su ga terali i na smeh kad god bi dodirnuo
Safirine misli. Nedostajalo mu je Safirino drutvo, ali znao je da joj je ostalo malo vremena uz
Firnena, pa nije eleo da joj uskracuje srecu.
Cetvrtog dana, kada je iz tiva doznao sve to je mogao, otiao je do Arje da bi i njoj i njenim
savetnicima rekao ta namerava da ucini. Skoro citav dan ih je ubedivao da je to to je smislio
neophodno i da ce upaliti.
Poto ih je ubedio, razili su se da jedu. Kada je suton poceo da se sputa, okupili su se na
cistini kod menoe - behu tu on, Safira i Firnen, Arja i trideset najstarijih i najiskusnijih vilenjackih
vraceva, Glejdr i ostali Eldunariji koje su Eragon i Safira poneli sa sobom, i dve Cuvarke - vilenjakinje
Iduna i Neja, koje behu otelotvorenje saveza izmedu zmajeva i J ahaca.
Cuvarke se skinue. U skladu s drevnim obredima, Eragon i ostali zapevae, a Iduna i Neja
zaigrae, krecuci se tako da se njihove tetovae spojie u celovitog zmaja.
Na vrhuncu pesme, zmaj je zasvetlucao, otvorio celjusti, rairio krila i poskocio napred
odvojivi se s koe vilenjakinja, pa se podigao iznad cistine toliko da mu je samo jo rep dodirivao
spojene Cuvarke.
Eragon je dozvao to blistavo stvorenje, a kada je privukao njegovu panju, objasnio mu je ta
smera i upitao zmajeve da li pristaju na to.
ini kako ti je volja, Kraljeubico, rece mu utvarno stvorenje. Ako e to osigurati mir diljem
Alagezije, nemamo nita protiv.
Eragon potom poce da cita iz jedne od knjiga J ahaca, a onda je u mislima izgovorio ime
drevnog jezika. Vilenjaci i prisutni zmajevi posudie mu snagu svojih tela, te energija pokulja kroz
njega poput uskovitlane oluje. Eragon je pomocu nje bacio cini koje je danima usavravao, cini kakve
ne behu koricene stotinama leta: bee to carolija nalik na prastare madije to se pruahu duboko u

394
venama same zemlje i kostima planina. Uz tu caroliju, odvaio se da ucini neto to je ucinjeno samo
jedanput ranije.
Tom carolijom je ucvrstio nov sporazum izmedu zmajeva i J ahaca,
Za zmajeve nije vezao samo vilenjake i ljude, vec i patuljke i Urgale, kako bi bilo ko od njih
mogao da postane J ahac.
Dok je izgovarao poslednje reci mocne carolije, kojima ju je i zapecatio, neki drhtaj kao da je
zatreperio kroz vazduh i zemlju. Kao da se sve oko njih, a moda i sve na svetu, makar malo pomerilo.
Cini potpuno iscrpee i njega i Safiru i ostale zmajeve, ali kada su zavrili, ispunilo ih je ushicenje, te
je znao da je postigao golemo dobro, moda i najvece u citavom ivotu.
Arja je zahtevala da odre jo jednu gozbu kako bi to proslavili.
Mada je bio umoran, Eragon je prisustvovao slavlju u dobrom raspoloenju, srecan u njenom
drutvu, ali i u Roranovom, Katrininom i Ismirinom.
Medutim, usred gozbe, odjednom mu je bilo previe muzike i hrane, te je uz izvinjenje
napustio sto za kojim je sedeo sa Arjom.
Jesi li dobro?, upitala ga je Safira, bacivi pogled k njemu sa svoga mesta pokraj Firnena.
Nasmeio joj se preko poljane. Potrebno mi je malo tiine. Neu dugo. Iskravi se, polako je
krenuo izmedu borova, duboko udiuci sve nocni vazduh.
Tridesetak metara od stolova, ugledao je mravog vilenjaka visoko podignutih ramena koji je
sedeo uz golem koren nekog drveta, okrenuvi leda oblinjem slavlju. Eragon je izmenio putanju kako
ga ne bi uznemirio, ali pritom je zapazio vilenjakovo lice.
To uopte ne bee vilenjak, vec kasapin Sloun.
Iznenaden, Eragon zastade. Uza sve to se dogodilo, sasvim je zaboravio da se Sloun, Katrinin
otac, nalazi u Elesmeri. Oklevao je nekoliko trenutaka, premiljajuci se, a onda mu je priao tihim
koracima.
Kao i kada ga je video poslednji put, Sloun je oko glave nosio tanku crnu traku koja mu je
pokrivala prazne ocne duplje. Ispod tkanine su mu tekle suze, celo mu bee naborano, a mrave ruke
stegnute.
Kasapin je cuo Eragona kako prilazi, pa je okrenuo glavu ka njemu i rekao: Ko je to? J esi li
ti, Adare? Rekoh ti da mi nije potrebna pomoc!" Reci su mu zvucale ogorceno i Ijutito, ali u njima
bee i tuge kakvu Eragon kod njega ranije nije cuo.
Eragon je", rekao je.
Sloun se ukocio kao da su ga takli usijanim gvodem. Ti! J esi li doao da likuje nad mojom
bedom?"
Ne, naravno da nisam", rece Eragon, zgroen tom zamilju. Cucnuo je metar-dva od njega.
Oprostice mi to ti ba i necu poverovati. Kod tebe obicno nije lako odrediti da li pokuava
da pomogne ili da povredi."
Zavisi kako se gleda."
Sloun izvi gornju usnu: Eto prepredenog vilenjackog odgovora!"
Iza njega, vilenjaci otpocee novu pesmu uz lutnje i frule, te nalet smeha dopre do Eragona i
Slouna.
Kasapin cimnu bradom preko ramena. Mogu da je cujem." Nove mu se suze skotrljae ispod
tankog parceta tkanine. Mogu da je cujem, ali ne mogu da je vidim. A tvoje proklete cini ne daju mi
da pricam s njom."
Eragon je zacutao, ne znajuci ta bi mu rekao.
Sloun je naslonio glavu uz koren drveta, pa mu iskoci knedla u grlu. Vilenjaci vele da je dete,
mala Ismira, jako i zdravo."
J este. Najjaca i najglasnija beba koju znam. Bice to dobra ena."
To je bar dobro."
Kako provodi dane? Da li se i dalje bavi rezbarijama?"
Vidim da te vilenjaci obavetaju o mojim rabotama, je li tako?" Dok je Eragon pokuavao da
smisli kako da mu odgovori, poto nije eleo da Sloun sazna da ga je posetio i jednom ranije, kasapin
rece: Dobro sam pogodio. ta misli, kako provodim dane? Provodim ih u mraku, kao to cinim jo
od Helgrinda, i nemam ta da radim do da krim palceve dok me vilenjaci neprestano spopadaju zbog
kojecega i ne daju mi ni sekund mira!"

395
Smeh ponovo odjeknu iza njih. Eragon je u njemu zacuo i Katrinin glas.
Slounovo se lice grubo izvilo. ,,A ti si prie morao da je dovede ovamo. Nije ti bilo dovoljno
to to si me prognao, jelda? Morao si da me muci spoznajom da su mi jedina kcerka i unuka tu, a da
ja nikada necu moci da ih vidim, a kamoli da ih sretnem." Sloun iskezi zube, delujuci kao da ce skociti
na Eragona. Nema ti srca, dubre jedno bezduno!"
Imam, i previe", odvrati Eragon, mada je znao da kasapin nece razumeti znacenje.
Pih!"
Eragon se dvoumio. Cinilo mu se da bi bilo milosrdnije da ostavi Slouna u uverenju da je hteo
da ga povredi umesto da mu kae da je njegova patnja posledica Eragonove zaboravnosti.
Kasapin je odvratio lice, te mu se suze skotrljae niz obraze. Odlazi", rekao je. Ostavi me. I
nemoj mi vie smetati jer, kunem ti se, jedan od nas ce umreti."
Eragon je prodarao borove iglice na zemlji, a onda je ustao zagledavi se u Slouna. Nije eleo
da ode. To to je ucinio Slounu dovevi Katrinu u Elesmeru bee pogreno i svirepo. Iz casa u cas,
savest ga je sve jace pekla. Naposletku je doneo odluku i ponovo ga je obuzeo mir.
Govoreci apatom, upotrebio je ime drevnog jezika kako bi izmenio cini koje je bacio na
Slouna. Potroio je vie od minuta, a kada se pribliio kraju bajalice, Sloun zarea stisnutih zuba:
Prekini s tim prokletim mrmljanjem, Eragone, i gubi se vec jednom. Gubi se, proklet bio! Ostavi me
na miru!"
Eragon ipak nije otiao, vec je poceo nove cini. Posegao je za znanjem Eldunarija i J ahaca s
kojima mnogi od starijih zmajeva behu u paru, te je otpojao cini koje dozvae i povratie ono to je
nekada bilo. Bee to teak zadatak, ali i Eragonove vetine behu istancanije od nekadanjih, pa je
postigao ono to je hteo.
Kada je zapojao, Sloun je poceo da se trza, a onda je poceo da psuje i da se grebe po obrazima
i celu obema rukama kao da ga je spopao nekakav svrab.
Proklet bio! ta mi to radi?"
Dovrivi bajalicu, Eragon ponovo cucnu kako bi neno uklonio parce tkanine sa Slounove
glave. Sloun prosikta cim je osetio kako mu povlaci traku, te isprui ruku da bi zaustavio Eragona, ali
bio je prespor, te mu se ruke sklopie u vazduhu.
Hoce i dostojanstvo da mi oduzme?", rece Sloun gnevnim glasom.
Ne", odvrati Eragon, hocu da ti ga vratim. Otvori oci."
Kasapin poce da okleva: Ne. Ne mogu. Pokuava da me prevari."
Kad sam te ja prevario? Otvori oci, Sloune, i pogledaj svoju kcerku i unuku."
Sloun zadrhta, a onda polako, krajnje polako, kapci pocee da mu se podiu otkrivajuci dva
blistava oka umesto praznih duplji. Za razliku od onih s kojima je roden, Slounove nove oci behu
plave kao podnevno nebo i neverovatno jasne.
Sloun trepnu, te mu se zenice skupie privikavajuci se na polutamu ume. Onda se munjevito
uspravio i okrenuo kako bi zavirio iza korenja i osmotrio proslavu koja se odigravala izmedu drveca.
Odsjaj besplamnih vilenjackih lampi osvetlio mu je lice toplom svetlocu, te je Eragon video da je
ispunjen radocu i ivocu. Zadivila ga je promena na Slounovom licu, te je osetio suze u ocima dok je
posmatrao starca.
Sloun je nastavio da zuri u proslavu, poput oednelog putnika koji je ugledao golemu reku
pred sobom. Promuklim glasom, kazao je: Predivna je. Obe su predivne!" Zatim odjeknu jo jedan
nalet smeha. Ah... deluje mi srecno. A i Roran."
Odsad moe da ih gleda kad god poeli", rece Eragon. Ali cini ce te i dalje sprecavati da
razgovara s njima, da stane pred njih i da im se ikako javi. Ako pokua, odmah cu saznati."
Razumeo sam", promrmlja Sloun. Okrenuo se kako bi estoko uperio oci u Eragona. Vilica
mu se nekoliko sekundi pomerala gore-dole, kao da neto vace, a onda Sloun rece: Hvala ti."
Eragon klimnu i ustade. Zbogom, Sloune. Obecavam ti da me vie nikada nece videti."
Zbogom, Eragone." Kasapin se okrenuo kako bi ponovo pogledao obasjano vilenjacko
veselje.

396
RASTANAK

Prolo je jo nedelju dana: nedelju dana smeha, muzike i dugih etnji po cudima Elesmere.
Eragon je Rorana, Katrinu i Ismiru odveo u obilazak Oromisove kolibe na grebenu Telneir, a Safira
im je pokazala skulpturu od kamena koju je napravila za Proslavu zakletve u krvi. A i Arja je provela
jedan dan s njima, vodeci ih po mnogobrojnim gradskim batama kako bi mogli da vide neke od
najvelicanstvenijih biljaka koje su vilenjaci sakupili ili uzgojili prethodnih vekova.
Eragon i Safira su eleli da ostanu u Elesmeri jo nekoliko nedelja, ali Blodgarm im se javio
kako bi ih obavestio da su on i Eldunariji koje je cuvao stigli do jezera Ardven. Mada ni Eragon ni
Safira nisu hteli to da priznaju, ipak su znali da je dolo vreme da krenu.
Medutim, ipak su se obradovali kada su im Arja i Firnen objavili da ce leteti s njima bar do
ruba Du Veldenvordena ili malo dalje.
Katrina je odlucila da ostane sa Ismirom, ali Roran je traio da prede s njima bar prvi deo puta,
rekavi: Voleo bih da vidim kako izgleda sam kraj Alagezije, a s tobom cu putovati mnogo bre nego
na konju."
U praskozorje narednog dana, Eragon se oprostio s Katrinom, koja je sve vreme plakala, i sa
Ismirom, koja ga je uhvatila za palac, nehajno gledajuci u njega.
Potom krenue. Safira i Firnen su leteli jedno do drugog, zaputivi se ka istoku ume. Roran je
sedeo iza Eragona obavivi mu ruke oko struka, a Kuarok je visio sa Safirinih kandi. Telo mu je
svetlucalo na suncu, jarko poput ogledala.

Dva i po dana kasnije, ugledali su jezero Ardven: bee to bledunjava vodena povrina veca od
citave doline Palansar. Na zapadnoj obali uzdizao se grad Siltrim, koji ni Eragon ni Safira ranije ne
behu posetili. U vodama gradskog pristanita ljuljukala se dugacka bela lada s jednim jarbolom.
Brod je izgledao ba onako kako je Eragon ocekivao. Prepoznao ga je iz svojih snova, te mu se
osecaj neizbene sudbe javio cim ga je ugledao.
Ovako je bilo sueno, pomislio je.
Noc su proveli u Siltrimu, koji bee umnogome nalik na Elesmeru - dodue, bio je manji i
zbijeniji od nje. Dok su se oni odmarali, vilenjaci su utovarili Eldunarije na ladu s hranom, alatima,
tkaninama i ostalim zalihama. Brodsku posadu je cinilo dvanaest vilenjaka koji su eleli da pomognu
pri uzgajanju zmajeva i obuci buducih J ahaca, te Blodgarm i svi njegovi vracevi, sem Laufina i
Utinarea, koji su se tada i oprostili s njima.
Eragon je ujutro izmenio cini koje su skrivale jaja iznad Safire, te je izvadio dva jajeta i dao ih
vilenjacima koje je Arja ranije odabrala da im budu cuvari. J edno jaje ce odneti patuljcima, a drugo
Urgalima, u nadi da ce zmajevi odabrati svoje J ahace ba medu njihovim narodima. Ako se to ne desi,
zamenice mesta, a ako ni tada ne budu nali J ahace za sebe... e pa, Eragon ni sam nije znao ta ce tada
biti, ali bio je uveren da ce Arja vec neto smisliti. Poto se zmajevi izlegu, oni i njihovi J ahaci
odgovarace Arji i Firnenu sve dok ne postanu dovoljno veliki da se pridrue Eragonu, Safiri i ostalim
rodacima na istoku.
Eragon, Arja, Roran, Kuarok, Blodgarm i ostali vilenjaci potom se ukrcae na ladu i zaplovie
preko jezera, a Safira i Firnen su kruili visoko iznad njihovih glava.
Lada im se zvala Talita, po crvenkastoj zvezdi na istocnom nebu. Poto je bila lagana i uzana,
bilo joj je potrebno svega dvadesetak centimetara vode da bi mogla da pluta. Kretala se necujno i
njome se gotovo nije moralo upravljati, jer kao da je tacno znala kuda njen krmano eli da plovi.

Cetiri dana su plovili kroz umu, prvo preko jezera Ardven, a potom niz reku Gaenu, nabujalu
od prolecnog otapanja snega. Dok su prolazili kroz tunele od zelenih kroanja, razne ptice su pevale i
letele oko njih, a veverice, i crvene i crne, ljutito su ih prekorevale s vrhova drveca, ili bi ih naprosto
posmatrale sedeci na granama van njihovog domaaja.
Eragon je vreme mahom provodio ili uz Arju ili uz Rorana, pa je retko leteo sa Safirom. Safira
se i sama vie drala Firnena, te ih je cesto vidao kako sede na obali prepletenih apa i priljubljenih
glava.

397
Svetlost u umi danju bese zlatasta i maglovita, a nocu bi zatreperile zve-zde i okrugli mesec
bi im osvetlio put. Zbog toplote, izmaglice i neprekidnog ljuljukanja Talite, Eragon je imao osecaj da
napola spava, izgubljen u nekom prijatnom snu.
umi je naposletku - to je, naravno, i moralo da se desi - doao kraj, te zaplovie kroz cistine
to se pruahu iza nje. Reka Gaena je skrenula na jug noseci ih du ume do jezera Eldor, cije vode
behu vece i od jezera Ardven.
Tu se vreme izmenilo, te naidoe na oluje. Golemi valovi pocee da udaraju o ladu, te su citav
jedan dan svi bili pokunjeni dok je ledena kia pljutala po njima pracena opakim vetrom. Vetar im je,
medutim, duvao u leda, te ih je uveliko ubrzao.
Nakon jezera Eldor, preli su u reku Edu i zaplovili na jug pokraj Cerisa, vilenjacke straarske
ispostave. Onda su ostavili celu umu za sobom, te je Talita nastavila da klizi po reci kroz nizije,
toboe po sopstvenoj volji i nahodenju.
Otkako su izronili iz drveca, Eragon je ocekivao da ce ih Arja i Firnen napustiti, no oni nisu
spominjali rastanak, a Eragonu je bilo prijatnije da se ne raspituje o njihovim nakanama.
I tako se spustie jo junije, kroz sve vece i vece pustare. Osvrnuvi se, Roran rece: Koja
bestragija!" Eragon je morao da mu da za pravo.
Na kraju stigoe do najistocnijeg naselja Alagezije: do malene, usamljene skupine drvenih
gradevina po imenu Hedart. Patuljci su izgradili to mesto radi trgovine s vilenjacima, poto u toj
oblasti nije bilo nicega vrednog osim krda jelena i divljih bivola, koja su videli u daljini. Kuce su
stajale na mestu gde se Az Ragni ulivao u Edu udvostrucujuci je.
Eragon, Arja i Safira proli su kroz Hedart i jednom pre toga, ali u suprotnom pravcu, kada su
iz Farden Dura putovali u Elesmeru nakon bitke sa Urgalima. Eragon je stoga i znao ta da ocekuje
kada se seoce pojavilo na vidiku.
Medutim, ipak se zacudio ugledavi patuljke, stotine njih, koji su ih cekali na rubu sklepanog
pristanita to je trcalo nad Edom. No njegova zbunjenost je prerasla u oduevljenje kada se skupina
pomerila kako bi Orik krocio na celo.
Podigavi Volund, Orik viknu: Nisi valjda mislio da cu dopustiti da moj posvojeni brat ode
bez valjanog oprotaja, hm?"
iroko se smeeci, Eragon je sklopio ake oko usta i doviknuo: Ni u snu!"

Vilenjaci su usidrili Talitu da bi se iskrcali svi sem Kuaroka, Blodgarma i jo dva vilenjaka
koji ostadoe da cuvaju Eldunarije. Vode na ucu dve reke behu previe nemirne da bi brod mogao da
odri poloaj a da ne udara o pristanite, pa su vilenjaci otplovili niz Edu u potrazi za mirnijim sidri-
tem.
Eragon se zapanjio otkrivi da su patuljci u Hedart doneli cetiri ogromna vepra cak s Beor
planina. Nagran su potom natakli na debla debela koliko Eragonova noga, te ih ispekoe nad usijanim
ugljevljem.
Tog sam ti ja licno ubio", rece Orik ponosno, pokazujuci mu najveceg vepra.
Uza sve ostale namirnice potrebne za gozbu, Orik je doneo i tri prikolice najfinije medovine
samo za Safiru. Safira je pocela oduevljeno da prede cim je ugledala burad. Moraei ti da je proba,
rekla je Firnenu, koji frknu i izvi vrat, znatieljno njukajuci burad.
Kada je palo vece i kada je hrana bila gotova, seli su za grube stolove koje patuljci napravie
upravo tog dana. Orik tresnu maljem o tit kako bi utiao ljude. Potom je uzeo parce mesa, stavio ga u
usta, savakao i progutao.
Ilf gauhnith!", objavio je. Patuljci povikae sa odobravanjem, te je gozba konacno mogla da
otpocne.
Na kraju veceri, kada se svi najedoe, cak i zmajevi, Orik je zatapao i pozvao slugu, koji mu
je doneo kovceg ispunjen zlatom i draguljima. Mali dar u znak prijateljstva", rece Orik dajuci ga
Eragonu.
Eragon se naklonio, te mu je zahvalio.
Orik je potom otiao do Safire, te joj, blistava oka, dade prsten od srebra i zlata koji je mogla
da nosi na bilo kojem prstu prednje ape. Poseban ti je to prsten, poto ne moe biti ni izgreban ni
umrljan, a dok god ga bude nosila, plen nece cuti kako mu se pribliava."
Safiru je taj dar neizrecivo oduevio. Zamolila je Orika da joj stavi prsten na srednju kandu
desne ape, a Eragon ju je vie puta te veceri uhvatio kako se divi tom obrucu od blistavog metala.

398

Poto je Orik navaljivao, ostali su da prenoce u Hedartu. Eragon se ponadao da ce krenuti rano
narednoga jutra, ali cim se nebo razvedrilo, Orik je njega, Arju i Rorana pozvao na dorucak. Nakon
dorucka su se zapricali, a onda otidoe da vide splavove kojima su patuljci preneli nagran s Beor
planina sve do Hedarta. Dok su se okrenuli, primaklo se i vreme za veceru, te je Orik uspeo da ih
nagovori da ostanu na poslednjem obroku.
Kao i na gozbi prethodnog dana, patuljci su i tu veceru obogatili pesmom i muzikom, te su,
zbog nastupa posebno nadarenog patuljackog pevaca, ponovo odloili polazak.
Ostanite do svanuca", molio ih je Orik. Mrak je, a to vam nikako nije pravo vreme za
putovanje."
Eragon je podigao pogled ka punom mesecu, te se nasmeio. Zaboravlja da meni nije
mracno koliko tebi. Ne, zaista moramo da krenemo. Ostanemo li jo malo, plaim se, nikada necemo
otici."
Onda idi s blagoslovom mojim, brate srca moga."
Zagrlili su se, pa im je Orik doveo konje - konje koje su patuljci drali u hedartskim talama za
vilenjake s kojima su trgovali.
Eragon je podigao ruku da bi pozdravio Orika, a onda je podbo svog paripa te on, Roran, Arja
i ostali vilenjaci odjahae iz Hedarta umskom stazom koja se pruala junom obalom Ede, gde
vazduh bee slatkast od mirisa vrbe i topole. Zmajevi su poli nebom za njima, obrcuci se jedan oko
drugog u veseloj, vrtoglavoj igri.
Cim su napustili Hedart, Eragon je zauzdao svoga ata. To ucinie i ostali, te su nastavili
sporijim i prijatnijim ritmom, tiho razgovarajuci. Eragon sa Arjom i Roranom nije pricao ni o cemu
vanom, poto im nisu bile vane reci, vec osecaj bliskosti koji su delili okovani nocnom tamom.
Osecanja medu njima behu dragocena i krhka, te su govorili nenije nego inace znajuci da ce samo jo
malo vremena provesti zajedno. Niko nije eleo da narui te trenutke nepromiljenom recenicom.
Ubrzo su stigli do vrha brdaceta s kojeg ugledae Talitu, koja ih je cekala s druge strane.
Lada se pojavila. Eragon je znao da ce se pojaviti. Morala se pojaviti.
Na svetlosti bledog meseca, brod je licio na labuda spremnog da poleti sa iroke, spore reke i
da ga odnese u neznana prostranstva. Vilenjaci behu spustili jedra, te se platno presijavalo blagim
odsjajem. Za kormilom je stajala usamljena prilika, ali paluba bee pusta.
Iza Talite, mracna i ravna nizija irila se sve do udaljenog horizonta poput zastraujuce
nepreglednog prostora proaranog jedino rekom, koja se prostirala po tlu poput trake kovanog metala.
Eragonu se grlo stee, te on navuce kapuljacu ogrtaca preko glave kako bi se sakrio od tudih
pogleda.
Polako su sjahali niz brdo, pa kroz utavu travu, i spustili se na ljunkovitu plau pokraj lade.
Bat konjskih kopita otro je i glasno odjekivao po kamenju.
Svi sjahae. Vilenjaci nacinie dva reda sve do lade, jedan naspram drugog, te zarie krajeve
svojih kopalja u zemlju tik uz stopala i stadoe uspravni poput kipova.
Eragon se zagledao u sve njih i grlo mu se jo vie steglo ometajuci mu disanje.
Kucnuo je as, rece Safira, a on je znao da je u pravu.
Eragon je skinuo kovceg sa zlatom i draguljima sa sedla svoga konja kako bi ga odneo
Roranu.
Dakle, tu se rastajemo?", upita ga Roran.
Eragon mu klimnu, Tu", rece dajuci mu kovceg. Evo, uzmi ovo. Bolje ce ga iskoristiti nego
ja... Tim blagom moe da podigne svoj zamak."
Hocu", rece Roran drhtavim glasom. Gurnuo je kovceic pod levu miku, te je desnom
rukom zagrlio Eragona. Dugo su ostali zagrljeni. Roran mu onda rece: Cuvaj mi se, brate."
,,I ti, brate... i pazi mi na Katrinu i Ismiru."
Hocu."
Ne znajuci ta bi mu jo rekao, Eragon ga je jo jednom taknuo po ramenu, pa se okrenuo
kako bi se pridruio Arji, koja ga je cekala kraj postrojenih vilenjaka.
Zagledali su se jedno u drugo u magnovenju, a onda mu Arja rece: Eragone." I ona bee
navukla kukuljicu, te joj je na mesecini video tek delic lica.

399
Arja." Zagledao se u srebrnastu reku, pa ponovo u Arju, steuci balcak Brisingra. Ispunjen
silnim osecanjima, poceo je da se trese. Nije eleo da ode, ali znao je da tako mora biti. Ostani sa
mnom..."
Naglo je podigla pogled. Ne mogu."
Ostani bar do sledece recne okuke."
Malo se premiljala, pa mu je klimnula. Pruio joj je ruku, pa je provukla svoju ispod nje i
popela se na brod s njim. Otili su na pramac.
Vilenjaci krenue za njima. Cim su se svi ukrcali, podigli su brodske stepenice. Bez vetra i
vesala, lada se odmakla od kamenite obale kako bi zaplovila dugackom, mirnom rekom.
Roran je ostao na plai, sam, da bi ispratio njihov odlazak. Zabacivi glavu, ispustio je
dugacak, bolan krik, te njegova tuga odjeknu kroz tamu.
Eragon je nekoliko minuta stajao uz Arju, ali ni ona ni on nisu govorili dok su gledali kako im
se pribliava prva recna okuka. Eragon se naposletku okrenuo k njoj da bi joj skinuo kukuljicu s lica i
da bi je pogledao u oci.
Arja", rece joj, te proaputa njeno istinsko ime, a ona zadrhta.
I ona je proaputala njegovo pravo ime, te i on zadrhta cuvi opis citavog svog bica.
Zaustio je, ali Arja ga je preduhitrila spustivi mu tri prsta na usne. Odmakavi se od njega,
podigla je ruku iznad glave.
Zbogom, Eragone Senkoubico", rekla mu je.
Firnen se obruio s neba i odneo je s palube, obavivi Eragona naletom vazduha ispod svojih
krila.
Zbogom", proaputa Eragon gledajuci kako ona i Firnen lete ka udaljenoj obali gde ih je
Roran i dalje cekao.
Eragon je tek tada dopustio suzama da kanu. Cvrsto je stegao brodsku ogradu placuci zbog
toga to za sobom ostavlja sve to je ikada znao. Iznad njega, Safira se pognula na nebu, te im se
pomeae tuge za onim to nikada nece biti.
No kasnije je Eragonovo srce ponovo usporilo, suze su mu presahle i obavio ga je nekakav
spokoj dok je stajao zagledan u puste ravnice. Zapitao se kakve ce sve cudnovate stvari zateci u tom
bespucu, razmiljajuci o ivotu koji je ocekivao njega i Safiru - o ivotu sa zmajevima i J ahacima.
Nismo sami, malecki, rece Safira.
Na licu mu se pojavi osmeh.
Lada je zaplovila dalje, mirno klizeci niz reku obasjanu mesecinom ka dalekim zemljama
prekrivenim tamom.

KRAJ

400
O POREKLU IMENA
Razna imena na koja ce neustraivi putnik naici diljem Alagezije uzgrednom posmatracu
mogla bi se ciniti poput nasumicne zbirke naziva bez cvrstine, porekla ili povesti. Medutim, kao i
druge zemlje naseljene razlicitim kulturama - i razlicitim vrstama - Alagezija je imena nakupila iz
irokog spektra zasebnih izvora, medu kojima su jezici patuljaka, vilenjaka, ljudi, pa cak i Urgala.
Stoga na svega nekoliko kvadratnih kilometara udaljenosti moemo imati dolinu Palansar (ljudski
naziv), reku Anoru i Ristvak'bejn (vilenjacki nazivi) i planinu Utgard (patuljacki naziv).
Mada sve to moe biti veoma zanimljivo u istorijskom smislu, cesto se mogu desiti greke u
izgovoru. Naalost, spisak pravila za pocetnike ne postoji. Svako ime morate nauciti zasebno, ukoliko
pak niste kadri da odmah odredite jezik iz kojeg je poteklo. Stvar se uslonjava kada shvatite da su, u
mnogim mestima, metani izmenili pisanje i izgovor stranih reci kako bi ih uskladili sa svojim
jezikom. Reka Anora predstavlja zgodan primer. Ime anora prvobitno se pisalo kao aenora, to na
drevnom jeziku znaci iroka. Ljudi su u svojim zapisima pojednostavili tu rec u anora, to je, uz
samoglasnicku promenu kojom je ae izgovarano uproceno, kao a, stvorilo ime koje se koristilo u
Eragonovo doba.

DREVNI JEZIK
Agaeti Blodhren - Proslava zakletve u krvi (odrava se jednom u stotinu leta
u cast prvobitnog saveza izmedu vilenjaka i zmajeva)
Alfa - vilenjak
alfakyn - vilenjacki narod
Atra du evarinya ono varda - zvezde te cuvale
Atra esterni ono thelduin, Eragon - dobra te sreca pratila, Eragone
audr - gore
bollr - okrugao predmet, kugla
brisingr - vatra (vidi i istalri)
Dauthdaert- smrtonosno koplje: naziv dat dilitima koje vilenjaci napravie
kako bi pobili zmajeve
Deloi sharjalvi! ~ Pomeri se, Zemljo!
Domia abr Wyrda - Mo sudbine (knjiga)
draumr kopa - gledanje kroz san
drottning - kraljica
drottningu - princeza (grubo prevedeno, poto tacan prevod ne postoji)
Du Fells Nangoroth - Vetrovite planine
Du Vrangr Gata - Put skitanja
Du Veldenvorden - uma straara
ebrithil(ar) - ucitelj (i)
Eka aifricai un Shur'tugal - ja sam J ahac i prijatelj
Eka elrun ono, alfya, wiol forn thornessa - blagodarim vam, vilenjaci, na
ovome daru
elda - rodno neutralan nastavak kojim se izraavaju pocast i potovanje
Elrun ono - hvala vam
Erisdar - besplamne lampe koje koriste i vilenjaci i patuljci (nazvane po
vilenjaku koji ih je izumeo)
fairth - slika nastala putem cini na parcetu kriljca
fell - planina
finiarel - pocasni nastavak za mladica koji obecava
flauga - leteti
frethya - sakriti
ganga - krenuti

401
ganga aptr - ici nazad
ganga fram - ici napred
ganga raehta - ici pravo
gedwey ignasia - blistav dlan
Gulia waise medh ono, Argetlam - sreca te pratila, srebrnodlani
Helgrind - Dveri smrti
hvitr - belo
illgrathr - gadna glad
islingr - luconoa
istalri - vatra (vidi i brisingr)
jierda - polomiti, slomiti
kausta - doci
kverst - preseci
Kverst malmr du huildrs edtha, marfrema ne thon eka threya! - Preseci metal
koji me sputava, ali molim te, nemoj dalje od toga!
Iadrin - otvoriti
letta - stani
liduen Kvaedhi - pesnicki spis
mae - delic reci koju Eragon nije dovrio
naina - osvetliti
Naina hvitr un bollr - neka nastane okrugla bela svetlost
Nam iet er Eragon Sundavar-Vergandi, sonr abr Brom - zovem se Eragon
Senkoubica, sin Bromov
Nidhwal - zmajolike nemani to ive u moru, slicne fanghurima
niernen - orhideja
Ono ach neiat threyja eom verrunsmal edtha, O snalgli - ne eli borbu sa
mnom, snalgli.
Se ono waise ilia neka ti je sa srecom
Se onr sverdar sitja hvass - vecno ti mac otar bio
Shur'tugal - Jahac zmajeva
slytha - spavati
snalgli - vrsta ogromnih pueva
Stenr risa - podigni se, kamenu
Stenr slauta! - Zatreperi, kamenu! (Slauta je teko prevesti, poto rec
oznacava otar, zvonak zvuk nalik na pucanje kamena, mada moe oznacavati
i isputanje takvog zvuka.)
Stydja unin mor'ranr - pocivaj u miru
sundavrblaka - senolepet
svit-kona - formalni pocasni naziv za mudru enu
thelduin - odbaciti
theyna - cuti
thrautha - baciti
Thrysta vindr - sabij vazduh
thurra - sasuiti
un-i
Vae weohnata ono vergari, eka thaet otherum - ubicemo te, kunem ti se
Vaer Ethilnadras - smede plutajuce alge s gasovitim mehurima na sklopovima
grana
vaetna - razbacati
valdr - vladar
veoht - spor
verma - zagrejati
vrangr - lutanje
Waise neiat! - Nema me vie!
yawe - odnos zasnovan na poverenju

402

JEZIK PATULJAKA

Az Ragni - reka
Az Sweldn rak Anhuin - Suze Anhuinove
barzul - zlehuda te sreca pratila
Beor - medveda pecina (vilenjacka rec)
derundann - pozdrav
dur - na
durgrimst - pleme (doslovno znaci dvor na" ili dom na")
Erothknurl - kamen od zemlje
Fanghur - zmajolika stvorenja, manja i manje pametna od svojih rodaka
zmajeva, u srodstvu s nidhvalima, ive na Beor planinama
Farthen Dur Na otac
Feldunost - ledenobradi (vrsta koza s Beor planina)
grimstborith - poglavica (doslovno poglavar dvora")
grimstcarvlorss - ona koja upravlja kucom
grimstnzborith - vladar patuljaka, ili kralj ili kraljica
Ilf gauhnith! - izraz kojim se slue patuljci sa znacenjem sigurno i dobro".
Najcece ga izgovara domacin gozbe, a potice iz davnih vremena, kada je
trovanje gostiju bilo cesta pojava medu plemenima.
Ingeitum - oni to rukuju vatrom, kovaci
knurla - patuljak (doslovno napravljen od kamena"; mnoina glasi knurlan)
Nagra - ogromni vepar s Beor planina; mnoina glasi nagran
thardsvergundnzmal - neto to lici na neto to nije, lano ili krivotvoreno
Tronjheim - Kaciga dinova
Vor Orikz korda! - Tako mu Orikovog malja!

NOMADSKI JEZIK

no - pocasni nastavak povezan crticom uz glavno ime nekoga koga potujemo

UEGALSKI JEZIK
drajl - larvin nakot
nar - pocasni naziv
thulqna - prepleteno remenje koje Urgali koriste kako bi pokazali grb svoga
plemena
Uluthrek - Lunoderka
Urgralgra - naziv koji Urgali koriste za sebe (doslovno rogati")

403
ZAHVALNICA

Kvetha Fricaya. Pozdravljam vas, prijatelji.
Koliko samo dugo ovo puteestvije bee. Teko je i poverovati da nam se konacno primakao
kraj. Mnogo sam puta sumnjao da cu ikada dovriti ovu sagu. Za to to ipak jesam umnogome je
zasluna pomoc mnogih divnih ljudi.
Necu preterati ako kaem da je pisanje Nasleda" bilo najtea stvar koju sam ikada ucinio. Iz
raznih razloga - licnih, poslovnih i stvaralackih - ova je knjiga predstavljala mnogo veci izazov od bilo
koje prethodne. Ponosan sam to sam je dovrio, a jo sam ponosniji na nju samu.
Kada pogledam citavu sagu, gotovo da ne mogu da samem svoja osecanja. Saga Naslede"
oduzela mi je dvanaest godina ivota, to je, trenutno, gotovo jedna njegova polovina. Saga je izmenila
i mene i moju porodicu, a za iskustva koja sam doiveo zbog nje bile bi mi potrebne jo cetiri knjige
kako bih vam ih prepricao. A sada, eto, moram sve to da napustim, da se oprostim od Eragona, Safire,
Arje, Nasuade i Rorana i da se okrenem novim likovima i novim pricama... Sama pomisao na to je
strana.
Medutim, ne nameravam da naputam Alageziju. Mnogo sam vremena i truda uloio u
izgradnju ovog sveta, pa cu mu se jednom vratiti. To se moda nece desiti jo nekoliko godina, a moe
se desiti vec narednog meseca. Trenutno ne znam ni sam. Ali nadam se da cu se, kada joj se budem
vratio, pozabaviti tajnama koje ostavih nereene u ovoj sagi.
Kad smo vec kod toga, ao mi je ako sam razocarao one koji su se ponadali da ce saznati vie
o travarki Andeli, ali ona ne bi bila ni upola toliko zanimljiva da o njoj ba sve znamo. Medutim, ako
ikada budete sreli moju sestru Andelu, moete slobodno da je zapitate o njoj. Bude li dobro
raspoloena, moda ce vam i reci togod zanimljivo. A ako ne bude... pa, bar cete od nje dobiti koju
aljivu dosetku.
No predimo na zahvalnicu:
Kod kuce bih zahvalio: i mami i tati na stalnoj podrci, na savetima i na tome to su rizikovali
sa Eragonom". Svojoj sestri Andeli, koja je bila rezonantna kutija za sve moje zamisli i koja mi je
pomagala pri uredivanju, opet mi dopustivi da od nje stvorim junakinju, te mi pruala neprocenjivu
podrku tokom pisanja poslednje cetvrtine rukopisa. Tvoj sam dunik, seko, ali ti to vec i sama zna. I
Imanueli Mejer, koja mi je pravila drutvo dok sam radio na posebno tekom delu price.

U Rajters hausu bih zahvalio: Sajmonu Lipskaru, svom zastupniku u svetu izdavatva, na
njegovom prijateljstvu i na svemu to je ucinio za ovu sagu proteklih godina (obecavam mu da cu
odsad pisati knjige bar malo bre), i njegovoj pomocnici Kejti Zenekiji.
U Knopfu bih zahvalio: svojoj urednici Miel Frej, na upornom poverenju i na tome to je sve
ovo ucinila mogucim. Ozbiljno vam kaem da, bez nje, ne biste drali ovu knjigu u rukama. Njenoj
pomocnici Keli Delejni, koja Miel olakava ivot i koja nam je pomogla da sastavimo sie prve tri
knjige. Urednici Miel Berk na oku sokolovom kada je posredi prica i na tome to je pomogla da ova
knjiga bude izdata. Direktorki odnosa s javnocu i marketinga Dudit Hojt, bez koje bi malo ko cuo za
ovu sagu. Dominik Cimini i Norin Herits, iz iste slube, koje su mi bile od velike pomoci i pre mojih
mnogobrojnih turneja, i tokom njih, i nakon njih. Likovnoj urednici Izabel Voren-Linc i njenom timu
na predivnom nacrtu korica i unutranjih stranica (i na njihovom radu na izdanju u mekom povezu].
Slikaru Donu Dudu Palensaru, koji mi je obezbedio predivan niz slika na prednjim koricama, sa
ovom predivnom na samom kraju. Glavnom lektoru Artiju Benetu na strucnoj pomoci u pravopisu i
oko svih teko razumljivih cudnovato-cudovinih kovanica. Cipu Gibsonu, direktoru odeljenja za
decje knjige u Random hausu. Knopfovom direktoru Nensi Hinkel na neogranicenom strpljenju. Doan
Dimejo, direktorki prodaje, i njenom timu (huzzah i mnogo hvala). efu marketinga Donu Adamou,
ciji me je tim neprestano oduevljavao svojom dovitljivocu. Lindi Lenard i njenom timu iz odeljenja
za nove medije, Lindi Paladino i Timu Terhunu iz odeljenja za tampu, asti Din-Meri iz
uredivackog odbora, Pem Vajt, Doslin Lang i ostalima iz odeljenja za strana izdanja koji su mi
pomogli da saga Naslede" postane svetsko izdavacko cudo. Denet Frik, Denet Renard i Denifer
Hejli, lektorima, i svima ostalima u Knopfu koji su me podravali.

404
U Lisening lajbrariju zahvalio bih: Derardu Dojlu, koji je obavio odlican posao podarivi
glas mojoj prici (plaim se da sam kroz Firnena stavio veliki izazov pred njega), Taro Majer na
prefinjenoj i dirljivoj reiji njegovog izvodenja, Orli Moskovic na spajanju svih niti price i Amandi
Dacierno, izdavacu lisening lajbrarija.
Takode zahvaljujem kolegi piscu Tadu Vilijamsu (ako jo niste, obavezno procitajte njegovu
trilogiju Memory, Sorrow i Thorn, necete zaaliti), koji me je nadahnuo da u poglavlje o Arouzu
ubacim rudnik kriljca. Zahvaljujem i piscu Teriju Bruksu, koji mi je bio i prijatelj i mentor. (Toplo
vam preporucujem njegovu sagu Magic Kingdom of Landover.)

Hvala i Majku Makoliju, koji je postavio jednu od najboljih internet stranica za moje
oboavaoce (shurtugal.com) i koji je, s Markom Kota Vacom, napisao Almanah Naslea". Bez
Majkovog zalaganja, zajednica mojih citalaca bila bi mnogo manja i siromanija nego to jeste. Hvala
ti, Majk!
Posebno moram da pomenem i Reinu Sato, oboavateljku cije su me reakcije pri njenom
prvom susretu s kuvanim puevima navele da osmislim snalglije s Vroengarda. Reina, snalgliji su za
tebe.
Kao i uvek, na kraju cu zahvaliti i tebi, citaoce. Hvala ti to si bio uz mene u ovoj prici.
Nadam se da ce zvezde uvek blistati nad tobom.
I... to je to. Nemam nita da dodam ovoj sagi. Rekoh sve to je trebalo reci. Ostaje samo tiina.

Se onr sverdar sitja hvass.
Kristofer Paolini
8. novembar 2011.

http://www.balkandownload.org

405
O autoru

Postojana ljubav prema fantaziji i naucnoj fantastici nagnala je Kristofera Paolinija da pocne
da pie svoj roman prvenac, Eragon, sa petnaest godina, kada je zavrio srednju kolu. Knjiga je
doivela ogroman uspeh, nala se na svim znacajnijim listama bestselera, a mladi pisac se naao u
centru panje medija i publike. Druga knjiga iz serijala Naslee, Prvoroeni, koja je u Americi izala
tri godine kasnije, u avgustu 2005, ponovila je uspeh prve knjige i prevazila ocekivanja knjievne
kritike i publike. Sledece godine prikazan je i film snimljen prema knjizi Eragon. Treci nastavak
serijala, Brisingr, izaao je u Americi u septembru 2008. i, kao i njegovi prethodnici, postao planetarni
hit. Dok je radio na Brisingru, Kristofer je zakljucio da ce serijal, prvobitno zamiljen kao trilogija,
morati da se proiri i na cetvrti nastavak. Krajem 2011. godine Kristofer Paolini je izdao zavrnu
knjigu ciklusa, pod nazivom Naslee. Kristofer ivi sa porodicom u Paradajs Veliju, u Montani.
O Kristofera, Eragonu i ciklusu Naslee moete vie saznati na sajtu www. alaga esia. com.

http://www.balkandownload.org

Christopher Paolini Nasleđe IV Deo Ciklusa Nasleđe

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Christopher Paolini Nasleđe IV Deo Ciklusa Nasleđe

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GIGA Christopher Paolini Naslee

GIGA Christopher Paolini Naslee

You might also like