3 PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA HIDRANTSKU MREU ZA GAENJE POARA I OSNOVNE ODREDBE lan 1 Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi

za spoljnu i unutranju hidrantsku mreu za gaenje poara, kojima se utvruju zahtevi za izvore, kapacitet, protok i pritisak vode u hidrantskoj mrei. Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na automatske ureaje za gaenje poara vodom, kao ni na hidrantske mree kojima se tite objekti za koje su posebnim propisima odreeni stroi zahtevi u odnosu na zahteve propisane ovim pravilnikom. lan 2 Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja: 1) visina objekta je visina poda najvieg sprata inad kote terena na koju je mogu pristup vatrogasnim vozilima: 2) neposredno gaenje poara je gaenje poara upotrebom hidranta, creva i mlaznice, bez upotrebe vatrogasnog vozila i njegove opreme; 3) privremeno postrojenje za zahvatanje vode je postrojenje za neposredno napajanje hidrantske mree korienjem prenosnih vatrogasnih pumpi ili vatrogasnih vozila sa ugraenom pumpom za zahvatanje vode; 4) raunski broj istovremenih poara je broj poara koji mogu nastati u toku tri uzastopna asa na podruju za koje je dimenzionisana hidrantska mrea; 5) rezervni izvor za snabdevanje energijom je ureaj koji nestankom energije u primarnom izvoru automatski stupa u rad, a moe da se ukljui i runo; 6) spoljna hidrantska mrea je skup graevinskih objekata i ureaja kojima se voda od izvora za snabdevanje vodom dovodi cevovodima do hidrantskih prikljuaka koji se neposredno koriste za gaenje poara ili se na njih prikljuuju vatrogasna vozila s ugraenim pumpama ili prenosne vatrogasne pumpe; 7) stalno postrojenje za zahvatanje vode je postrojenje za posredno napajanje hidrantske mree pomou stacionarnog postrojenja; 8) suva hidrantska mrea je skup ureaja u objektu koji su u normalnim uslovima bez vode, a u sluaju poara slue da se voda za gaenje poara transportuje od vatrogasnih vozila ili drugih izvora za snabdevanje vodom do mesta potronje; 9) ukupna koliina vode potrebna za gaenje poara je koliina vode potrebna za gaenje spoljnom i unutranjom hidrantskom mreom u trajanju najmanje 2 h i koliina vode za potrebe drugih sistema za gaenje poara u trajanju predvienom za te sisteme; 10) unutranja hidrantska mrea je skup ureaja u objektu koji vodu razvode do hidrantskih ormaria, iz kojih se, primenom vatrogasnih creva odreene druine sa mlaznicom, prostorije tite od poara.

II IZVORI ZA SNABDEVANJE HIDRANTSKE MREE VODOM lan 3 Za napajanje hidrantske mree koristi se svaki izvor iji kapacitet moe da obezbedi potrebnu koliinu vode takvog kvaliteta da se moe upotrebiti za gaenje poara. lan 4 Za napajanje hidrantske mree koristi se i podzemna voda iz kopanih ili buenih bunara. Ako se za crpljenje vode iz bunara koristi usisna pumpa, nivo vode ne sme da padne vie od 6 m ispod kote terena, a ako se koristi potopna pumpa, nivo vode moe da padne i vie od 6 m ispod kote terena. Priliv vode u bunar mora se dokazati probnim crpljenjem vode u najnepovoljnije vreme (posle sunog perioda od najmanje 60 dana). Ako se potrebna koliina vode ne moe obezbediti iz jednog bunara, dozvoljeno je spajanje dva ili vie bunara. lan 5 Prilazni putevi i platforme za vatrogasna vozila i pumpe izrauju se do privremenog postrojenja za zahvatanje povrinske vode, s tim da zahvatanje vode mora biti mogue bez obzira na nivo vode. lan 6 Stalno postrojenje za zahvatanje povrinske vode izgrauje se na osnovu hidrolokih podataka za period od najmanje 15 godina. Stalno postrojenje za zahvatanje povrinske vode mora imati rezervni izvor za snabdevanje energijom koji moe da se ukljui i runo. Usisna korpa stalnog postrojenja za zahvatanje vode na otvorenom vodotoku zatiuje se, odgovarajuim napravama, od mehanikih oteenja (kretanje leda ili veih otpadaka). Usisna korpa i cevovod koji je povezuje sa pumpom postavljaju se tako da se mogu lako odravati i brzo zameniti. lan 7 Atmosferske vode namenjene za napajanje hidrantske mree prikupljaju se u rezervoare ili bazene koji su konstruisani tako da se mogu puniti i da se iz njih voda moe uzimati i pomou vatrogasnih vozila ili prenosnih vatrogasnih pumpi. lan 8 Rezervoari koji slue za napajanje hidrantske mree mogu biti ukopani, poluukopani ili nadzemni i moraju biti napravljeni tako da se mogu puniti i da se iz njih voda moe uzimati u svako doba i pomou privremenih i stalnih postrojenja za zahvatanje vode. lan 9 Ako se za napajanje hidrantske mree koriste visinski rezervoari bez posredstva pumpi, visinska razlika izmeu rezervoara i hidranata, preko kojih se voda koristi za gaenje poara, mora biti takva da ispuni uslove iz lana 21 stav 2 ovog pravilnika. lan 10 Snabdevanje hidrantske mree vodom ne sme da bude onemogueno zamrzavanjem vode. lan 11

Spajanje vodovoda za vodu za pie sa drugim izvorima za napajanje hidrantske mree nije dozvoljeno. lan 12 Koliina vode u sekundi potrebna za gaenje poara u naseljima gradskog tipa, zavisno od broja stanovnika i raunskog broja istovremenih poara, data je u tabeli 1. Ako je naselje podeljeno u zone prema izvorima za napajanje vodom za gaenje poara koji nisu meu sobom povezani, raunski broj istovremenih poara i koliina vode za gaenje poara odreuju se prema broju stanovnika koji pripadaju odgovarajuoj zoni. Tabela 1 Broj stanovnika u hiljadama do 5 6 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100 101 do 200 201 do 300 301 do 400 401 do 500 501 do 600 601 do 700 701 do 800 801 do 1000 1001 do 2000 Raunski broj istovremenih poara 1 1 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 4 Najmanja koliina vode u l/s po jednom poaru, bez obzira na otpornost objekata prema poaru 10 15 20 25 35 40 45 50 55 60 65 70 80 90

lan 13 Ukupna koliina vode potrebna za gaenje poara u industrijskim i drugim objektima, zavisno od stepena otpornosti objekta prema poaru i kategorije tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara, data je u tabeli 2. Tabela 2 Koliina vode u litrima na sekund potrebna za jedan poar, zavisno od zapremine u kubnim metrima objekta koji se titi Stepen otpornosti Kategorija tehnolokog do objekta prema procesa prema 3000 poaru ugroenosti od poara V i IV V i IV III I i II I i II K4, K5 K1, K2, K3 K4, K5 K4 i K5 K3 10 10 10 10 15 3001 do 5000 10 10 10 15 20 5001 do 20000 10 15 15 20 25 20001 do 50000 10 20 25 30 50001 do 200000 15 30 200000 do 400000 20 35 iznad 400000 25 -1)

_______________ 1) Prazna polja u tabeli 2 ne znae da za odnosne objekte nije potrebna voda za gaenje nego da se, zavisno od stepena otpornosti prema poaru i njihove veliine, u takve objekte ne postavljaju tehnoloki procesi odreene kategorije ugroenosti od poara.

lan 14 Simboli za kategoriju tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara dati u tabeli 2 imaju sledea znaenja: K1 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa materijalom koji se moe zapaliti ili eksplodirati pod dejstvom vode ili kiseonika, lako zapaljivim tenostima ija je taka paljenja ispod 23oC i gasovima i parom ija je donja granica eksplozivnosti ispod 10% (V/V), na primer: pogoni u kojima se radi sa metalnim natrijumom ili kalijumom, fosforom i karbidom, pogoni za proizvodnju viskoznih vlakana, ekstrakciju benzinom, hidriranje, rekuperaciju i rektifikaciju organskih rastvaraa i skladita benzina, ugljen-disulfida, etra, acetona i sl.; K2 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa lako zapaljivim tenostima ija je taka paljenja izmeu 23oC i 100oC i zapaljivim gasovima ija je donja granica eksplozivnosti iznad 10% (V/V), pogoni u kojima se obrauju vrste zapaljive materije, pri emu se razvija eksplozivna praina, na primer: pumpna postrojenja i stanice za tene materije ija je taka paljenja, izmeu 23oC i 100oC, pogoni u kojima se stvaraju ugljena praina, drvene strugotine, brano, eer u prahu, sintetiki kauuk u prahu i sl.; K3 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa ugroenosti prema poaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa zapaljivim tenostima ija je taka paljenja 100oC do 300oC i vrstim materijama temperature paljenja do 300oC, na primer: pogoni za mehaniku preradu drveta i proizvodnju hartije, pogoni za proizvodnju tekstila, pogoni za regeneraciju ulja za podmazivanje, skladita goriva i maziva, sredstva za transport uglja, zatvorena skladita uglja, pumpne stanice za tenosti ija je taka paljenja 100oC do 300oC, garae za automobile i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da prime vie od 500 lica; K4 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa ugroenosti prema poaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa tenostima ija je taka paljenja iznad 300oC, vrstim materijama ija je taka paljenja iznad 300oC i materijama koje se prerauju u zagrejanom, razmekanom ili rastopljenom stanju, pri emu se oslobaa toplota praena iskrama i plamenom, na primer: pogoni za topljenje, livenje i preradu metala, gasgeneratorske stanice, odeljenja za ispitivanje motora sa unutranjim sagorevanjem, kotlarnice, transformatorske stanice i pogoni u kojima sagoreva vrsto, teno i gasovito gorivo, kao i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da prime od 100 do 500 lica; K5 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa ugroenosti prema poaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa negorivim materijalima i hladnim mokrim materijalom, na primer: pogoni za mehaniku obradu metala, kompresorske stanice, pogoni za proizvodnju negorivih gasova, mokra odeljenja industrije tekstila i hartije, pogoni za dobijanje i hladnu obradu minerala, azbesta i soli i za preradu ribe, mesa i mlenih proizvoda, vodne stanice i objekti koji mogu da prime od 20 do 100 ljudi. Stepen otpornosti objekta prema poaru utvren je standardom JUS U.J1.240. lan 15 Ako je povrina na kojoj se nalazi kompleks industrijskih objekata do 150 ha, rauna se sa jednim poarom, a ako je povrina vea, rauna se sa dva istovremena poara.

III SPOLJNA HIDRANTSKA MREA lan 16 Za spoljnu hidrantsku mreu izrauje se prstenasti sistem cevovoda. Izuzetno od stava 1 ovog lana, doputa se izrada slepog cevovoda za objekte namenjene stanovanju i druge objekte ije poarno optereenje ne prelazi 1 000 MJ/m2, s tim da duina slepog cevovoda iznosi najvie 180 m. Na cevovode iz st. 1 i 2 ovog lana ugrauje se potreban broj zapornih ventila za odvajanje pojedinih sektora. lan 17 Rastojanje izmeu spoljnih hidranata odreuje se zavisno od namene, veliine i slinih karakteristika objekta, s tim da se poar na svakom objektu moe gasiti sa najmanje dva spoljna hidranta. Dozvoljeno rastojanje izmeu dva hidranta iznosi najvie 80 m. U naseljenim mestima, u kojima se nalaze preteno stambeni objekti, rastojanje izmeu spoljnih hidranata iznosi najvie 150 m. Rastojanje hidranata od zida objekta iznosi najmanje 5 m, a najvie 80 m. lan 18 Ako se od poara tite visoki objekti, na mestu prikljuka hidrantske mree na javnu vodovodnu mreu postavlja se prikljuak za vatrogasno vozilo tako da se, osim napajanja vatrogasnog vozila vodom, voda iz vozila moe potiskivati ka objektu koji se gasi. Ako je javna mrea namenjena za snabdevanje vodom za pie, prikljuak za vatrogasno vozilo ne sme da se koristi za potiskivanje vode ka objektu koji se gasi. lan 19 Oko objekta koji se titi od poara postavljaju se nadzemni hidranti, a ako nadzemni hidranti ometaju saobraaj, postavljaju se podzemni hidranti. Hidranti moraju biti nezakreni i dostupni, a oznaavaju se tablicama sa upisanim rastojanjima od oznake do mesta na kome se nalazi hidrant. lan 20 Prema protoku koji treba ostvariti, ugrauju se hidranti No 80 ili No 100. Hidranti moraju biti postavljeni ili se moraju zatititi tako da se ne smeju zamrznuti ili otetiti. lan 21 Cevi razvodnog cevovoda u mrei hidranata i cevi za pojedini hidrant moraju imati prenik prema proraunu, ali ne manji od 100 mm. Potreban pritisak u spoljnoj hidrantskoj mrei odreuje se proraunom u zavisnosti od visine objekta i drugih uslova, ali ne sme biti nii od 2,5 bar. lan 22 Ako spoljna hidrantska mrea raspolae dovoljnom koliinom vode, a pritisak ne ispunjava uslove iz lana 21 ovog pravilnika, mora se ugraditi ureaj za povienje pritiska vode, iji napor pumpe mora odgovarati potrebama pri pritisku koji na mestu potronje iznosi najmanje 2,5 bar. lan 23

U neposrednoj blizini hidranta predvienog za neposredno gaenje poara postavlja se ormar za smetaj creva, mlaznice kljua i druge potrebne opreme. Broj creva standardne duine odreuje se zavisno od udaljenosti hidranta od objekta i od potreba za intervencijom sa spoljne strane objekta. IV UNUTRANJA HIDRANTSKA MREA lan 24 Unutranja hidrantska mrea u stambenim i javnim objektima i proizvodnim pogonima moe biti zasebna ili zajednika sa mreom vode za pie. U zasebnoj unutranjoj hidrantskoj mrei moe se koristiti i voda upotrebljena u tehnolokom procesu. lan 25 Unutranja hidrantska mrea mora stalno da bude pod pritiskom vode, bez obzira na izvor iz kog se snabdeva vodom, tako da na najviem spratu objekta na mlaznici ima najnii pritisak od 2,5 bar pri protoku vode datom u tabeli 3. Na unutranjem hidranskom prikljuku najvii hidrostatiki pritisak iznosi 7 bar. lan 26 Za unutranju hidrantsku mreu upotrebljavaju se cevi najmanjeg unutranjeg prenika 52 mm, odnosno hidrantski prikljuak najmanjeg unutranjeg prenika 52 mm, tip C, prema standardu JUS M.B6.673. Cevi za unutranju hidrantsku mreu postavljaju se tako da budu zatiene od mehanikog oteenja. Cevi za unutranju hidrantsku mreu ne postavljaju se kroz prostorije ugroene poarom. Ako nije mogue ispuniti zahteve iz st. 2 i 3 ovog lana, cevi za unutranju hidrantsku mreu mogu u veim prostorijama da se postavljaju i uz unutranje stubove objekta. lan 27 Meusobno rastojanje hidranata odreuje se tako da se celokupan prostor koji se titi pokriva mlazom vode, pri emu se vodi rauna o tome da duina creva iznosi 15 m, a duina kompaktnog mlaza 5 m. Hidranti se smetaju u prolaze, stepenine prostore i puteve za evakuaciju, u neposrednoj blizini ulaznih vrata prostorija koje mogu biti ugroene poarom, tako da ne ometaju evakuaciju. lan 28 U hidrantski ormar postavlja se vatrogasno crevo nazivnog prenika 52 mm sa mlaznicom prenika 12 mm. Izuzetno od stava 1 ovog lana, u stambenim objektima, pored standardnog prikljuka prenika 52 mm, mogu se postavljati prikljuci prenika 25 mm na koje se prikljuuju creva stalnog preseka i nazivnog prenika 25 mm, sa mlaznicom prenika 8 mm, sa loptastom slavinom. U sluajevima iz stava 2 ovog lana nije obavezno postavljanje standardnog vatrogasnog creva iz stava 1 ovog lana. Ventil u hidrantskom ormaru postavlja se na 1,50 m, od poda, a ormar se oznaava oznakom za hidrant (slovom "H").

lan 29 Prostorije sa visokim specifinim poarnim optereenjem tite se sa najmanje dva mlaza. lan 30 Unutranja hidrantska mrea se ne sme postaviti u proizvodnim pogonima i skladitima u kojima korienje vode moe stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksploziju, poar i irenje poara. lan 31 Unutranja hidrantska mrea u objektima postavlja se tako da je mogue tititi od poara sve prostorije. Protok unutranje hidrantske mree na najviem spratu mora biti u skladu sa vrednostima datim u tabeli 3. Tabela 3 Visina objekta, Najmanji protok, m l/s do 22 23 do 40 41 do 75 iznad 75 5 7,5 10 12,5

V UREAJI ZA POVIENJE PRITISKA lan 32 Ako se hidrantska mrea snabdeva vodom iz vodovodne mree iji je pritisak nedovoljan, postavlja se ureaj za povienje pritiska vode u hidrantskoj mrei. Ako ureaj za povienje pritiska ima dve pumpe ili vie pumpi i mogunost za svakodnevnu automatsku samokontrolu svih pumpi, ne mora imati i rezervnu pumpu. Ako ureaj za povienje pritiska nema mogunost za svakodnevnu automatsku kontrolu, mora imati i jednu rezervnu pumpu. Ureaj za povienje pritiska postavlja se u objekat koji se titi od poara ili u posebno izgraen objekat. Ako se ureaj za povienje pritiska postavlja u objekat koji se titi od poara, prostorija u koju se ureaj postavlja mora da bude odvojena od ostalih prostorija zidovima otpornim prema poaru najmanje 2 h, a ulazna vrata moraju biti otporna prema poaru 1,5 h ili postavljena tako da se u tu prostoriju ulazi iz prostora koji ne moe da bude ugroen poarom. lan 33 U objektima kategorije opasnosti K1, K2 i K3 mora da postoji rezervni izvor za snabdevanje ureaja za povienje pritiska energijom. U objektima kategorije opasnosti K4 i K5 ureaj za povienje pritiska moe da se snabdeva elektrinom energijom preko posebnog kabla iz posebne kune prikljune kutije koja se nalazi na fasadi zgrade. Ako kablovi za napajanje elektrinom energijom ureaja za povienje pritiska prolaze kroz prostorije koje mogu biti ugroene poarom, moraju se zatititi tako da njihova otpornost prema poaru iznosi najmanje 2 h. lan 34 Ureaj za povienje pritiska mora imati obilazni vod.

VI SUVA HIDRANTSKA MREA lan 35 Suva hidrantska mrea moe da bude spoljna i unutranja. lan 36 Spoljni prikljuak za vatrogasno vozilo na cevovod za suvu hidrantsku mreu postavlja se to je mogue blie glavnom ulazu u objekt, na visini od 60 cm do 120 cm od terena u posebnom limenom ormaru koji se otvara kljuem namenjenim za otvaranje hidrantskih ventila. Cevovod za suvu hidrantsku mreu mora biti bez zapornog elementa. Cevovod u suvoj hidrantskoj mrei mora se automatski prazniti. Svi prikljuci na suvoj hidrantskoj mrei oznaavaju se uoljivim tekstom: MOE UPOTREBLJAVATI SAMO VATROGASNA JEDINICA. lan 37 Unutranji deo suve hidrantske mree projektuje se i izvodi prema odredbama poglavlja II, III i IV ovog pravilnika. VII TEHNIKA KONTROLA HIDRANTSKE MREE lan 38 Hidrantska mrea, sa svim ureajima i armaturom, kontrolie se najmanje jednom godinje. Prilikom kontrole meri se pritisak vode u hidrantskoj mrei pri istovremenom radu svih spoljnih i unutranjih hidranata koji daju potreban protok vode za gaenje poara na pojedinom objektu. Na spoljne hidrante postavljaju se mlaznice sa usnikom prenika 16 mm, a na unutranje hidrante postavljaju se mlaznice sa usnikom prenika 12 mm. Pritisak se meri na kontrolnoj mlaznici na najviem spratu ili na hidrantu koji je najudaljeniji od prikljuka. Pritisak se meri pri isticanju vode u punom mlazu iz svih hidranata, i to posle 2 min isticanja, a u izvetaju o merenju pritiska navode se datum i vreme merenja. lan 39 Ureaj za povienje pritiska u hidrantskoj mrei mora imati mogunost svakodnevne automatske kontrole svih pumpi i signalizaciju kvara na kontrolnom mestu, a ako to nije mogue obezbediti, ureaj se kontrolie runim ukljuivanjem jednom meseno. lan 40 Creva u hidrantskim ormarima kontroliu se najmanje jedanput godinje, pri emu se moraju ispitati pritiskom vode od 7 bar. lan 41 Ako se cevovod suve hidrantske mree ne koristi due vreme, njegova nepropustljivost kontrolie se najmanje jedanput u dve godine vazdunim pritiskom do 1,5 bar.

VIII ZAVRNE ODREDBE lan 42 Odredbe ovog pravilnika, osim odredaba l. 38 do 41 nee se primenjivati na hidrantsku mreu koja je izgraena ili rekonstruisana pre stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 43 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim normativima za spoljnu i unutranju hidrantsku mreu za gaenje poara ("Slubeni list SFRJ", br. 44/83). lan 44 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".