ARHITEKTURA XVIII veka Arhitektura i industrijska revolucija - nizom tehnolokih inovacija ind revolucija je zbrisala stari nain ivota

i rada - dolazi do porasta stanovnitva u gradovima - pre ind revolucije u arh se javljaju nekoliko tipova graevina: crkve, palate i tvrave, vile i gradske kue - sada se javlja i niz drugih objekata: fabrike, skladita, eleznike stanice, mostovi, trnice i sl - ali i objekti kao to su sudske palate, parlamenti, pozorita, opere, hoteli, biblioteke, javni parkovi - novi materijali ! gvoe i staklo, kao ind materijali uvode i novine u samu tehniku i sistem gradnje ! velike visine, rasponi, vrstina, novi estetski izraz - ind revolucija je zapoela sredinom "#$$$ veka u %ngleskoj a dalje se proirila na &rancusku, 'emaku, zatim i ()* - javlja se najpre tekstilnoj industriji, potom u tekoj ind ! proizvodnja gvoa, da bi se postepeno ti pronalasci poeli koristiti i u svim drugim oblastima rada i ivota Istoricizam XVIII veka *oba prosveenosti i intelektualne revolucije ! pronalasci u nauci, tehnici, socijalne teorije +metnost je u "#$$$ veku direktan nastavak prosvetiteljstva renesanse ! individualizam, misaonost, prosveenost, oseajnost ,omantizam - iz doba prosveenosti prelazi se u doba oseajnosti, mate i osloboenja -*ekadentna. umetnost rokokoa se ne tolerie $storicizam kao savreno arh sredstvo racionalizama barok i rokoko se zamenjuju neoklasicizmom ali koji je sada proien, jer je zasnovan na raciu isto koliko i na umetnikoj samosvesti istoricizam podrazumeva oivljavanje i vraanje stilovima i romanike, i grkorimske klasike, i renesanse, i gotike pluralizam pristupa je karakteristika eklektinih povrataka istorijskim stilovim u doba "#$$$ veka

stara umetnost i arhitektura se izuava na jednom naunom principu ! otkopavanje /ompeje i 0erkulanuma, radovi #inkelmana, ugledanje na stil 1rke i $talije iz doba klasike Neopaladijanizam En!leska 'ajraniji primer neoklasicizma je oivljaj antike posredstvom dela )ndrea /aladia i njegovih vila /rezire se barok zbog svoje razuzdanosti i izvetaenosti, smirenost, racionalnost i dostojanstvo antike se javlja kao suprotnost toga /aladijanski stil u %ngleskoj uvodi $nigo *ouns 2azira se na izuavanju #itruvija, na klasici i otmenosti renesansnog stila /aladija ,iard 2ojl ! lord 2arlington je pionir neopaladijanizma pokret e dominirati u %ngleskoj u vreme 3456-3476 8izik haus, 3459, okolina :ondona ugledanje na #ilu ,otondu /aladija, 3996 jednostavnost i organska jasnoa tektonskih masa kupola kao dominantan motiv samo jedno stepenite je monumentalno na nain /aladija tako je u sutini ova kua antiklasina ;grada *rutvenog doma, 34<6, =ork naprednija u odnosu na kuu 8izik oslanja se vie na sutinu paldiostila ! nego na neko konkretno delo /aladija prati /aladijev opis rekonstrukcije staroegipatske dvorane dugaak pravougaoni centralni prostor okolo kolonada korintskih stubova fadasa je transformisana fasada termi ! dijagramsko svoenje motiv je tip thermae prozora #iljem >ent ! tienik 2arlingtona u ,imu je prouavao umetnost itavu deceniju poduava ga potom 2arlington >ent eneterijerski ukraava >uu 8izik sklonost istraivanju, mata, zaetnik Gotic Revival-a 0olkham 0ol, seoska kua u 'orfolku, 34<?

sa 2arlingtonom projektovao oslanjanje na 2arlingtonov *rutveni dom velianstveno zdanje dogmatski racionalizam u osnovi ? kvadrata i simetrija sve to se prenosi i na fasadu ! analitinost, jednostavnost, jasnoa tektonike ulazna dvorana, veoma reprezentativna Arheolo"ki neoklasicizam oslobaanje od ekstravagancije i dekadencije baroka reakcija na dela 2rlingtona - strogost, ogranienost, knjiki pristup, bez istraivanja arheoloka izuavanja omoguavaju de se prevazie stav o antici koji je bio posredan ! preko renesanse ,im postaje centar umetnikih istraivanja otkopavanja /ompeje i 0erkulanuma pol "#$$$ veka neoklasicizam postaje materijalan, realan, terenska a ne knjika arheologije postaje sredstvo neposrednog izuavanja antikih ostvarenja publikacije donose otkrivene novine #inkelman Ro#ert Adam obeleava period post!paladijanizma u %ngleskoj izuavao je antike ostatke, iz arh rimskog carstva preuzima izvesne oblike ! osnove sa nizom kontrastnih oblika povezanim u nizove @termeA, pregrade sastavljene od stubova unutranja dekoracija ! tukatura stvara lini antiki stil, originalnost i matovitost >ua (ion, 3475 preureenje enterijera srednjevekovni plan transformisan tako da asocira na eme iz rimskog doba tri dela ! ulazna dvorana, predvorje i galerija matovitost ukraavanja enterijera ! dorski, jonski, korintski rimski red, ivo ocrtavanje zeleni stubovi, bogata polihromija, kasetirana tavanica

prepleti, ivost linearnih ara ! slinost sa rokokoom $ovani %atista &iranezi inenjer i arhitekta iz #enecije bavio se rekonstrukcijom stvarnih i zamiljenih rimskih ruevina matovitost ! esto predimenzioniranje, teatralnost, svetlosni efekti ! utisak fantastinog i fantazmagorinog tehnika bakropisa, sjajne vizije rimske arhitekture arh 1rke manje ceni, potencira ,im i %truriju verodostojnost esto podreena mati i imaginaciji )dam se na njega dosta oslanja u svojim delima '(ivljavanje !otike )othic Revival javlja se u %ngleskoj gde gotika skoro da i nije naputana renesansa i barok su se manje razvili nego u drugim zemljama uzvienost i slikovitost gotike, verske i nacionalne konotacije nestvarnost snova i legendi postaje ponovo aktuelna polovinom "#$$$ veka arheoloki se i nauno ponovo prouava i srednji vek izuavaju se gotski redovi odn podstilovi iroko se izuavaju vrednosti, ideje i ostvarenja gotike slikovitost i prirodnost ! pejzani vrtovi, okosnica neog :engli, #olpol, 2entli, 8ut ! pioniri ovog pokreta *(on Ne" predstavnik poznog slikovitog stila neogotike najpre se bavi seoskim kuama seoce 2lejz, 3B33 neobinost, engleska slikarska tradicija iluzija seoske pitoreskne atmosfere krovovi od slame, zabati, opeka, bondruna konstr >raljevski paviljon, 2rajton, 3B39 moderna egzotika orjentalnog stila matovite kombinacije gotskih, kineskih i indijskih oblika lukoviaste kupole, minareti, ipkasta dekoracija, rasko ,idents /ark, :ondon, 3B35-54

najvee 'eovo dostignue primer urbanistikog planiranja tradicija slikovitog stila gradia 2ata, iz "#$$$ veka, oca i sina #uda 96 vila, jedno jezero, crkva, kraljevska palata, opasano kuama +RAN,U-KA jednoobraznost, istanani jezik klasike neoklasicizam kao dominantan pravac $ovani Nikolo -ervandoni Crkva (en-(ilpis, /ariz, 34<5 jo dok je rokoro bio u punom zamaku javlja se projekat (ervandonija u duhu neoklasicizma fasada monumentalna, jasna i smela kao kontrast lepravosti rokokoa neusiljena primena klasinih arh obrazaca slobodno stojea arhitravna konstrukcija donji red stubova ! dorski, gornji ! jonski zidovi, luci, stubovi i grede ! elementi koji su ujedno i konstruktivni i estetski tipino francusko racionalistiki pristup klasici -trukturalni neoklasicizam 96-ih godina "#$$$ veka + pokuaju pribliavanja klasici traga se za istorijskim posrednicima >lod /ero ! najvaniji teoretiar francuskog arh racionalizma u "#$$ veku #elika istona fasada :uvra, "#$$ vek /ero zagovara racionalizam konstrukcije antikih hramova ! stubDgreda ! arhitravna konstrukcija ali se zalae i za tradiciju francuskih gotskih katedrala + "#$$$ veku taj grko-gotski estetski princip ponovo oivljava :oije ide jo i dalje od /eroa ! model idealne primitivne kolibe, arhitravna konstrukcija kao konstrukcijski racionalizam .ak/.ermen -u0lo Crkva svete Eenevjeve ! /anteon, 34F6 po :oijeu -prvi uzor savrene arhitekture.

u stilu neoklasicizma i neopaladijanizma, glavna ulica ,ident, raznovrsnost fasada, monumentalne kolonade prilian deo ove eme je proveden u delo, oko 3B<6 cilj - ujedinjene -strukturalne lakoe gotskih katedrala sa istotom i lepotom grke arh. osnova u obliku grkog krsta elegantni korintski stilski red, vitki lukovi gornji delovi zdanja imaju lakou koja asocira na gotiku sem konstrukcije velika panja je posveena i oblikovanju Arheolo"ki neoklasicizam 96-ih i 76-ih godina "#$$$ veka ,azvija se paralelno sa arheolokim ekspedicijama i izuavanjima klasine arh :ina vizija, snaga, velianstvenost i uzornost klasike sjedinjena sa tradicijom francuskog neoklasicizma An(/.ak )a#riel Gali Hrijanon, #ersaj, 3476 projektovana za madam /ompadur stilski redovi, prozorski okviri, balustrade i ostali elementi se preuzimaju iz francuske klasicistike tradicije strogost, kubina tektonika, suzdrana artikulacija, oskudnost reljefne dekoracije Hrg :uja "#, danas Hrg >onkord, /ariz, 3449 njegov najambiciozniji projekat radikalno naputanje eme trgova iz doba baroka etvorougaoni prostor sa samo jednom stranom sa fasadom, ostale < srane su oiviene isuenim sancima naokolo su balustrade i paviljoni sa malim statuama centralna fontana je vizuelni akcenat miran, nenametljiv, otvoren prostor trga, sa tri slobodne strane okruen prirodom ! vrtovi, =elisejska polja i (ena funkcionalno proimanje svih elemenata ! zidovi, stepenita, skulpture, fontane, ribnjaci ! postavke urbanistikog

projektovanja koje je uveo 1abriel u &rancuskoj "#$$$ veka Radikalni neoklasicizam 46-ih i B6-ih godina "#$$$ veka 2ule i :edu kao glavni predstavnici ove nove struje neoklasicizma 1ari/.oze0 &ejr i 2arl de Vaji oslanjanje na rastui uticaj /iranezija osnovni izvor je arheoloki neoklasicizam &rancusko pozorite, /ariz, 3474 strogost i purizam, maI preiavanje antikih oblika foaje podsea na halucinantnu atmosferu /irenezijevih gravira jednoobrazno rustino obraeni kameni zidovi strogost oblika i rasporeda arkada i prozora bez ikakvih ulepavanja, lepo u ogoljenosti .ak )ondoan %cole de Chirurgie, /ariz, 3449 jedna jedina ali izuzetno znaajna graevina sala za predavanja iz anatomije u vidu antikog pozorita i sa polukupolom nalik na /anteonovu prazni zidovi, snano kasetirana tavanica vie funkcija ! mala bolnica, uionice, laboratorije, biblioteka osnova sa monumentalnim dvoritem etvrtastog oblika prefinjenost svedenih detalja, fine proporcije ulina fasada sa elementima trijumfalne kapije i tremom korintskog reda Viktor 3uj Revolucionarni / vizionarski neoklasicizam 1lavni predstavnici su :edu i 2ule Etjen/3uj %ule vizionar, opsednut snagom geometrijskih oblika, matovit, simbolian vie se zaokupljao slikarstvom nego arhitekturom ostavio je seriju sjajnih vizionarskih crtea ! Jfrancuski /iraneziK umetnika i izraajna dimenzija arhitekture za njega je bila presudna

kao najsnanije oblike vidi one elementarne ! piramida, kocka, valjak, kupa, i posebno lopta odnos svetloDsenka postaje nosilac <* efekta u arh ! Jarhitektura senkiK on spaja englesku slikovitost sa francuskim geometrijskim purizmom neoklasicizma /anteon (ufloa kao est uzor u transformaciji do niza velianstvenih oblika esta je upotreba venaca, natpisa, skulpture i dr akcenata antike stilske redove ne tretira u njihovoj primarnoj sutini ve su mu oni sredstvo za postizanje oseaja uzvienog i velelepnog @formalizamLA niz projekata gde se vidi ta snaga mate i slikovita imaginacija kruna zgrada opere, 34B3 'jutnov kenotaf, 34B? >enotaf u obliku kupe /rojekat za Getropolitensku katedralu 'acionalna biblioteka Guzej sa 0ramom svetih ljudi Radikalni i vizionarski neoklasicizam u En!leskoj *(on -oun ekstravagancija, vizionarizam, duh srednjovekovlja uticaj piranezijevskih vizija pristalica francuskog neoklasicizma 'eov savremenik, uticaj JslikovitostiK individualista, inovator u arh ali i eklektiak /reureenje %ngleske banke, 34BB kompleks vie dograivanih delova, -grad u malom. varijacije prilikom narednih dogradnji kao ta komponenta slikovitog neoklasine fasade i stilski razliiti enterijeri unutranji delovi zgrade haotino isprepletani, -lavirint.-ska ema *eoniarska banka, 34F5 u enterijeru efekat rimskih kupatila, palata ili bazilika (taro ministarstvo kolonija, 3B3B monumentalni oblik prstena sa jonskim stubovima

poporni luci pod zemljom kao inovacija Guzej ser *ona (ouna, :ondon, 3B3< najekscentrinije od njegovih ostvarenja rekonstruisane < manje zgrade u nizu zbirka arh fragmenata iz antikog perioda u stilu /iranezija soba za doruak ! konveksna ogledala, refleksija, slikovitost i dra, poetika /rojekti i planovi: u :ondonu zgrada /arlamenta, /alata pravde, Gasonska loa, +metnika galerija *alvi 45 ARHITEKTURA XVIII veka / teoretske osnove .an/3uj de Kordemoa - opat, poetkom "#$$$ veka znaajan spis u oblasti teorije arhitekture - oslanjanje na delo >loda /eroa - raspravu zasniva na < pojma #itruvija: red, raspored i prijatan oblik - red je za njega stilski red, obeleje svake pojedinane graevine - raspored je raspored delova - estetski aspekt obezbeuje da raspored bude takav da ne naruava prirodu, obiaje i funkciju - upotreba i prikladnost su takoe vani za lepotu D pretea modernog funkcionalizma - zalae se za jednostavne geometrijske oblike, bez otrih uglova ili zaobljenja - zagovara jedinstvo strukture, ali i nezavisnost pojedinih delova - predlae da se gotska graevina ostvari sredstvima klasine grke arh i njenih oblika -e#astijan 3e Klerk - estetika pre svega ! lepota, dobar ukus, elegancija - ne zanimaju ga obine zgrade ve samo one koje su otmene, sveane i velianstvene - stilski red kao oznaka statusa - proporcije ne vidi kao nauni metod ve kao proizvoljnost subjektivnog ukusa

predlae poseban francuski red sa kapitelom u vidu ljiljana, palminog lia i petla - friz sa motivom (unca ! aluzija na kralja :uja "$# ! kralj (unce - istanan ukus i uivanje kao merilo lepog - dobar ukus se ostvaruje upotrebom jednostavnih odnosa izmeu delova jer to svest lake prima pa je i zadovoljstvo vee - kasnije ukus podreuje svrsi, funkciji .erman %o0ran - lan Jprvog redaK )kademije )rhitekture - glavni nadzornik mostova i puteva - humanista i teoretiar ali i praktiar - u skladu sa tadanjim tendencijama na )kademiji i on se bavi pre svega Jdobrim ukusomK - to je za njega jedan od glavnih principa arh - dobar ukus povezuje sa razvojem civilizacije - to nije subjektivna kategorija, ve objektivna - principe smatra promenljivim, i da se oni razvijaju razmiljanjem i iskustvom - koncept funkcije je vaan ali ne u preterano naglaenom obliku - zalae se za srazmernost delova prema celini u pogledu svrhe - smatra da moda truje principe arhitekture - zagovara Jotmenu jednostavnostK - graevina treba da izraava karakter ! graditelja ali i svoje namene - u svojim projektima se pribliio paladijanskom klasicizmu @lovaka koliba krune osnove, pretea :edua i grada MoaA 2arl/Etjen %rize - od arhitekte rokokoa do dogmatiara neoklasicizma - znaajniji kao teoretiar nego stvaralac - 345B delo sa prijektima i tehnikim savetima za gradnju kua - eli da pomogne graditeljima privatnih kua -

udobnost i estetika mogu da se prilagode uslovima koje namee lokacija i gra propisi - pitanja gradnje i kvaliteta materijala - osnovna tema su kue u /arizu i za svaku kuu on daje osnovu prizemlja, i jedinstveni projekat za sve spratove - ima i kombinacija sa poslovnim prostorima - projekti su izuzetno funkcionalni - etiki princip ! za stanare svih drut slojeva - nema mnogo ukrasa - daje pregled geometrije, merenja konstrukcije kao i vaee propise gradnje - 34?< ! knjiga sa obrascima za graenje vila koje e u prvoj pol "#$$$ veka biti vrlo popularan tip zgrade - graevina se tretira kao celina - klasina privlanost - fasada se ukraava tako da odraava prirodnu lepotu ! otmeno, jednostavno, simetrino - na kraju knjige su i primeri obloga, ukrasa, materijala-kamena, balustrada - 3495 poslednje delo ! normativni klasicizam - proporcija kao postulat ! vrhovni izraz lepote - zakoni lepote proistii iz /rirode - ulni doivljaj nije dovoljan, potrebna je racionalna potvrda lepote arhitekture - kao teoretiar je pionir neoklasicizma a kao praktiar je jo u stilu rokokoa .ak/+ransoa %londel - potie iz porodice arhitekata - 34?< osniva svoju pruvatnu pkolu arhitekture koja je doivela finansijski krah - kolovala je :edua i 2ulea - i on se bavio kuama za odmor - zalae se za prisniju vezu enterijera i eksterijera tj da ukraavanje eksterijera treba da odrazi unutr raspored graevine - predstavnik je jo uvek rokokoa ali zahteva stravanje Jopteg redaK -

3 tom donosi planove graevine s vrtovima, a 5 tom su projekti unutra dekoracije - objavljuje i svoja predavanja na arh koli - to e dovriti uenik /jer /at - daje pregled istorije arhitekture, bavei se usput pitanjima njene korisnosti - poznavanje proporcija smatra potrebom - one nisu proizvoljne ve proizale iz /rirode - esto proporcije dovodi u vezu sa ovejim telom ! renesansna teorija - razrauje i 2ofranovu teoriju >araktera D karakter je ekspresija graevine, tipovi razliitih zgrada poseduju odreene karaktere - korienje ornamentike mora biti odreeno ekspresivnom funkcijom - uspostavlja ideju (tila koji je proizvod karaktera - stilske razlike su uvek uslovljene nacionalnim i kulturnim okolnostima - oznaava prelaz od vitruvijanske teorije ka Jrevolucionarnoj arhitekturiK &jer &at - najverniji 2londelov uenik - oslanjanje na 2ofrana i 2londela - traktat o spomenicima podignutim u slavu :uja "# - daje obiman pregled istorije spomenika jo od antikih vremena - daje konkursni projekat jednog trga u /arizu - sve smeta na plan /ariza to pokazuje njegov interes za urbani kontekst projekata - kruni tgovi, okrueni zgradama i sa spomenikom u sreditu - bavio se temom grada ! zamilja veoma funkcionalan grad sa odgovarajuom prostornom organizacijom ali ne prihvata bilo koju vrstu geometrijske mree ulica - principi hladne simetrije, kue oko pravilnih kvadrata i paralelograma ! prevazieno - protiv je takve monotonije i jednolinosti -

zalae se za razliitost, novinu, raznovrsnost - zastupa i ideje urbanog planiranja u skladu sa klimatskim, geografskim, higijenskim i saobraajnim uslovima - prevazilazi standardne geometrijske eme mada je i dalje princip pravilnosti prisutan - u tipologiji ulica prednost daje pitanju saobraaja, bezbednosti i zdravlja 1ark Antoan 3o(ije - opat, revolucionar, istoriar i diplomata - teoretiar arhitekture mada laik, uzor mu je bio >ordemoa - 349< - %sej o )rhitekturi ! gde daje osnovne principe arhitekture - veruje u slobodnu sutinsku lepotu - sva se lepota nalazi u /rirodi - pravila u arhitekturi su pravila prenesena iz /rirode, ali su ona nastala Jpukim sluajemK - primitivnu kolibu smatra preteom svih moguih oblika u arhitekturi - ona postaje zakon i merni elemenat celokupne arhitekture - njene arh elemente on smatra prirodnim, racionalnim i funkcionalnim - zid nije vie sastavni deo arhitekture - pilaster je loa imitacije stuba - arkade su potpuno iskljuene - pitanje proporcija je pre za filozofe nego za arhitekte - stilske redove pokuava da prenese i u logiku strukture i ornamenta graevine - koristei se konstruktivnom logikom tei da smanji broj elemenata u arhitekturi - u gradnji crkava vraa se renesansnom nainu razmiljanja ! osnova jednakostraninog trougla mu se ini idealnom za crkve - geometrijska osnova graevine mora biti racionalna ! u skladu sa karakterom graevine - smatra da istine arh lei u nejnoj strikturalnoj logici i time je on pretea i strukturalizma ali ii funkcionalizma koji e obeleiti kraj "$"i "" vek u arhitekturi -

grad kao park, kao uma, otelovljuje njegove ideje planiranja gradova u skladu sa engleskim vrtovima ! prirodni principi simetrije i raznolikosti - odbacuje urbanizam /ariza tog vremena - odbacuje franc klasicizam u potrazi za gotskim stilom u kome vidi praktinu realizaciju svojih ideja - 2londel %sej preporuuje kao udbenik svojim studentima Karlo 3ondoli - arh %gipta i (tounhend kao vrhunac - statika i priroda materijala kao vano odreenje 3e Kami de 1ezijer - istrauje osnovne koncepte teorije arhitekture sa stanovita njihovog efekta - smatra da proporcije neposredno deluju na ljudska ula, Jpogaaju pravo u duuK - prihvata teoriju mahinalnog izraza :e 2rena - svaki predmet poseduje sopstveni karakter - teoriju o mahinalnom efektu proiruje prenosei je u sfere zvukova i boja - proporciju i harmoniju u arh dovodi u vezu sa muzikom i slikarstvom - koncept proporcije ne smeta vie u domen aritmetike i geometrije ve ga povezuje sa harmnojom vrstih tela, gde karakter graevina dolazi neposredno iz /rirode - definie i Jgenre terribleK ! stil uasa predstavlja efelat velelepnosti u kombinaciji sa moi ! najava 2ulea 65 K3'*/NIK'3A 3E*U - akademska tradicija i generacija vizionarskih arhitekata ! 2ule, 1ondoan uenik 2londela - uspean arhitekta pariskog visokog drutva - niz porudbina i brojni realizovani projekti $ period 3476-3443 - egrtovanje ali i rad na rekontrukcijama i izgradnji hotela i dvoraca

rekonstrukcija zamka Mato Gontereu 5 0otel dN 0alOPll, saradnja sa vajcarskim bankarima i vojnicima < 0otel dN +ses ? ;amak 2enuvil, 'ormandija 9 1radske rezidencije 7 kua za gospoicu 1imar, balerinu 4 paviljon di 2ari, 3443 $$ period 3443-344F - u periodu 344<-4F razrauje nacrt solane (alin koji e 3B6? proiriti u idealni grad Mo - polukruna solana postaje sredite tog grada, a u okviru kompleksa projektovae i druge zgrade: 3 >ua direktora solane 5 :ovaka kua < 8uvareva koliba ,ezidencija za gu Helison, 344B /ozorite u 2ezansonu /ozorite za Garsej $$$ period 344F-34BF 3 ;atvor u %gz-an-/rovansu, 34B? 5 projekti ?6-96 troarina JpropilejiK, 34B< < /alata pravde $# period 34BF-3B67 - posle revoluje kao rojalista dospeva u zatvor na 5 godine - razrauje svoj $dealni grad Mo: 3 2avarska radionica 5 >ua za uvara izvorita reke :u < Qikema - 0ram ljubavi - Jkua zadovoljstvaK ? >ua ujedinjenja ! /alata sloge 9 >ua drvosea - )telje za drvoseu 7 Mtale uz kuu direktora 4 1raevine namenjene radnicima B (udnica - Jkua mudrihK F Hopolivnica 36 Crkva 33 1roblje 35 =avno kupatilo 3< %konomska farma 3? (amaki hotel 39 :etnjikovci ! za oca sa < dece,i intelektualce 75 ARHITEKTURA XIX veka teoretske osnove EN)3E-KA Tomas Houp

krajem "#$$$ veka put po %vropi tako je stekao znaajno znanje o arhitekturi zalae se za isto grki stil a ne za rimski istota grkog stila kao zaloga tog zalaganja rekonstruisao i opremio svoju kuu @a )damA eklekticizam po kom svaka soba treba da ima svoj stil ne veruje u mainu i njenu mo da zameni umne sposobnosti oveka u tom je smislu pretea Gorisa sasvim novi dekorativni stil zasnovan na formi i ornamentici klasike bavei se i istorijom arhitekture, smatra da je tipologija arh produkt klime, materijala, lata, drutvenih okolnosti i prilika obradio je i arh srednjeg veka renesansa ! imitacija umetnosti a barok ! anomalija ukusa pozajmice iz svakog preanjeg arh stila sa ciljem da se iskoristi sve to je u njima vredno, korisno, nauno i da se tome doda nov kvalitet ili oblik, doprinese novim potrebama, novim estet zahtevima do originalnog stila 8arls Ro#ert Kokerel arheolog, uspean arhitekta drao predavanja na >raljevskoj akademiji eklekticizam intelektualno zasnovan od prolih stilova ka modernizmu u novoosnovanim arh asopisima objavljivani su odlomci njegovih predavanja tu se raspravljalo o pitanjima savremene arh Tomas Rikman pitanje engleskih korena gotike za faze engleske gotike uvodi standardne pojmove restauracija istorijskih objekata ali i modeli za nove zgrade crkvena arh iskuljuivo u stilu gotike i to u nacionalnim engleskim formama &jud(in ukljuuje se polemiku o gotici

jak religiozni uticaj na teoetisanje o arh srednjovekovnu arh vidi kao superiornu to je kombinovao sa teorijom funkcionalizma stil treba da odgovara nameni zgrade velika umetnost moe imati korene samo u katolicizmu otvara pitanje materijala kao odluujueg faktora u konstrukciji u arh dozvoljava samo klimatske i nacionalne varijacije zalae se za oivljaj radova hrianske umetnosti pa svim starinskim i doslednim principima odbacuje grku arh kao pagansku za njega je gotika ne stil ve princip i to je njegova slinost sa #iole-le-*ikom osnivaju se udruenja za prouavanje gotske srh na Qksfordu i >embridu *(on Raskin najznaajniji pobornik gotskog stila zakoni arh su identini sa zakonima morala ne uvaava pravila izvedena iz arh prolosti ve samo ona proizala iz prirode oveka i materijala upozorava na < arh prevare: 3 nagovetaj strukture koja nije prava 2. imitiranje materijala < upotreba mainski napravljenih ukrasa zahteva itljivost konstruktivnog sistema, verodostojnost materijala i upotrebu runo izraenih ornamenata sistem ukraavanja ide od istih organskih formi do istih geometrijskih oblika arh dovodi u vezu sa uslovima vremena u kome nastaje u svom bavljenju ornamentom u seriji ilustracija, apstraktnost linija, elementi preuzeti iz flore i faune bliski su )rt 'ouveau Viljem 1oris za razliku od ,askina delatan je i praktian

<

sa &ilipom #ebom rad na Gorisovoj Jcrvenoj kuiK koju e Goris sam dekorisati sveobuhvatan svet umetnosti i zanata to su bile postavke uvenog engleskog pokreta )rtsRCrafts zalae se za jednostavnost, ivljenja i umetnosti podjednako gotika kao otelovljenje neunitivih principa umetnosti arh je odraz drutvenog ureenja i taj socioloki momenat je jednako vaan kao i etiki ! umetnost od naroda za narod odbacuje masovnu industrijsku proizvodnju zalae se za upotrebljivu ! primenjenu umetnost u J#esti niotkudaK, njegovom utopistikom romanu, Goris se zalae za ukidanje fabrika i prelaska sa maine na zanatski rad sa ,askinom je pokreta pokreta )RC *(e0ri -kot pravda neorenesansni stil prihvata renije teorije i koncept mase, prostora, vremena i koherentnosti antike i renesanse @Heodor :ipsA otkriva JprevareK u dotadanjoj teoriji arhitekture vitruvijanski koncepti Judobnost, vrstina, zadovoljstvoK - smatra da svaki ima svoju autonomiju i da se jedan nikada ne moe i ne sme rtvovati u korist drugog ? vrste JprevaraK: JromantiarskaK pretrpavanje stavova prema arhitekturi literarnim asocijacijama, sa simbolikim religioznim i politikim implikacijama zamena +metnosti /rirodom ! kritika usmerena na ,askina i Gorisa JmehanikaK materijalistiki stav gde se arh posmatra kao rezultat mehanikih zakona i definie kao vidljiva konstrukcija JetikaK projekcija socijalnih, politikih ili moralnih vrednosti na istorijske

stilove, koji se potom u skladu sa time prihvataju ili odbacuju ! ponovo napad na ,askina i Gorisa ? JbiolokaK primena evolutivnog koncepta zasnovanog na modelu rasta, zrelosti i opadanja, na arh - sebe svrstava u red vitruvijanaca - zalae se za autonomnost arhitekture bez uvoenja nearh kriterijuma i vrednosti - kako nije bio arhitekta njegova reenja nisu mogla biti praktina ve samo teorijska ali je doprinos te teorije veoma znaajan ! kritizerski stav, anticipacija optubi na koje e u "" veku naii Goderni pokreti u arh NE1A8KA Kristijan 3udvi! 2ti!lic - oslanja se na #inkelmana i njegovo prouavanje antike - to je jedini nain da se dosegne JveliinaK - antika arh za tiglica ima istu vrednost kao /riroda za umetnika - vrednovanje arh %gipta i 2liskog istoka prilagoava tako da se istakne veliina 1rke - za opis grke arh slui se pojmovima kao to su: Juzviena jednostavnost, oplemenjenost i velianstvenostK - rane radove karakterie jasan klasicistiki pogled na istoriju arhitekture - rimska arh po njemu je ve korak nazad, ali priznaje joj napredak u oblasti tehnologije i ukraavanja - doba posle cara >onstantina donosi potpuni pad - kasnije e se Mtiglic udaljiti od #inkelmanovih principa i pribliiti francuskim teoretiarima ! oblik arh graevine je uslovljen namenom i svrhom jer u suprotnom nema funkciju - sledi doktrinu JkarekteraK ! kao poslednju kategoriju vidi gotiku - menja stav prema klasicizmu ! on je samo podraavanje oblika, konstrukcije i ukrasa prosto igranje arh oblicima bez potovanja karaktera zgrade i njene namene - uvodi teoriju < stila:

3 5 < -

3 5 < ? 9 7 -

grki ! racionalni, horizontalnost vizantijski ! slikoviti, sa polukrunim lucima ranogermanski ! iljati luci, romantini stil, vertikalnost svaki od ovih stilova predlae za odreene graevine tako da on bude u skladu sa njenim karakterom i namenom renesansu ! Jitalijanski stilK predlae za palate, stambene zgrade i javne graevine vizantijski ! za pozorita, gradske venice, kole, univerzitete i sl ranogermanski ! za crkve konstrukcija, oblik glavnih delova i telo zgrade kao celina daju lepotu arhitekturi i osnov se te lepote ukraavanje je uvek podreeno konstrukciji Alojz Hirt nastavnik na )kademiji u 2erlinu iveo u ,imu, kontakt sa antikom arhitekturom nastojao da razvije JsistemK koji e otelotvoriti sam ideal arh za koji smatra da se nalazi u antici zavisnost od francuskog koncepta disposition ! osnovni cilj bilo kog arh dela definie kao dispozociju i ureivanje u skladu sa namenom pritom su trajnost i lepota konstrukcije sporedni funkcionalistiki princip ! sutina lepog proistie iz konstrukcije i dispozicije koja je prilagoena nameni ukras, spolja i iznutra, u celini i delovima, daje prijatnost u skladu sa namenom 7 estetskih kriterijuma, koji poalo podseaju na #itruvija /roporcija S organska celina (imetrija 0armonija S skladnost Gasa Gaterija +kras za njega arhitektura nije imitacija prirode 1rci su prodrli u samu sr gradnje od svih vrsta materijala 0irt tako postaje propagator onoga to bi se moglo nazvati funkcionalistiki klasicizam

10

sline ideje ima #iole-le-*ik u odnosu na neogotiku Karl +ridrih 2inkel - preokupacija mu je bila da saini +dbenik - 3B6<-69 poseuje $taliju i u tim belenicama se vidi zaokupljenost tehnikim detaljima, materijalima i konstrukcijom srednjovekovnih objekata - na povratku u 2erlin svraa u /ariz i dolazi u kontakt sa idejama *irana - u radu na -+dbeniku. proao je kroz 9 faza: 3 romantina razvija teoriju funkcionalizma zasnovanu na materijalima, rasporedu prostorija, konstrukciji, iz tog proistiu i karakter i ukras antiku poistoveuje sa materijom, gotiku sa duhom, udaljava se od klasicizma 5 nacionalromantina slino #iolele*iku nastae niz nacrta za objekte u duhu pruske gotike mauzolej kraljice :ujze, /etrova crkva, Gemorijalne crkve u 2erlinu < klasicistika odbacuje romantinu pobunu odbacuje i gotiku razvija sloenu teoriju arh na bazi funkcionalnih, formalnih, drutvenih i istorijskih faktora funkc stav - zadatak arh je da neto korisno i funkcionalno pretvori u neto lepo struktural stav ! svi elementi konstrukscije moraju ostati vidljivi, u tome je lepota gra ? tehnicistika trai sintezu grke i srednjevekovne arh proiavanje srednjovekovne arh u antikom duhu kontrukcija i materijal kljuni u tome otkrivanje stila naeg doba koristi grki formalni renik kritikuje praznu simetriju 9 legitimistika sadri idealan projekat >raljevske rezidencije za &ridriha #ilhelma -

naputa probleme tehnologije i zaokuplja se uticajem istorijskih i poetskih ciljeva to je neka vrsta povratka romantizmu sutina arh lei u emocijama pod uticajem savremene filozofije i nemakih idealista ! &ihte, Meling, 0egel ! promene ideja pre svega upliv ideja organskih oblika koji se najbolje manifestuje u arh antike >ua strae /ozorite )ltes Guseum, 3B<6 3eo 0on Klence karijera u Ginhenu slino Minkelu u 2erlinu poetkom "$" veka vie puta posetio $taliju i jednom 1rku interes za arheologiju, istoriju i religiju rekonstruie jedan toskanski hram u skladu sa etrurskom arh i postavkama #itruvija arhitekturu 1rke povezuje sa arh svih vremena, pa i svoga ! estok protivnik oivljaja gotike daje prednost zvaninoj dravnoj arh politici kako bi se ustalio skup odreenih pravila i oblika u arh odvaja tu JpravuK od Jekonomske arhK koju ne razmatra crkvena arh igra vano mesto u njegov teorijama lepota je kvalitet u najviem smislu rei - potuje se namena graevine, zakoni statike i ekonomije najsavreniju sintezu statike, materijala i konstrukcije nalazi se u umetnosti 1rke grke arh je dala vrste principe za sva vremena regionalni i klimatski uslovi stvaraju lokalne varijacije u crkvenoj arhitekturi 1liptoteka u Ginhenu /inakoteka /ropileji #alhala 1alerija %rmita, /etrograd )ot0rid 9emper

11

3 5 < ? -

3 5 3. ? -

poznat u svetskim razmerama ! pisac i arh karijeru zapoeo kao matematiar putovanja po $taliji i 1rkoj ga odvode ka bavljenju pitanjima polihromije u antikoj arh prvo delo koje se time bavi ima kao cilj da prui savete i korisna obavetenja jasna veza izmeu arh i drutvenog i istorijskog ustrojstva umetnost se razvija samo u slobodi zalae se da se matarijali iskazuju u svojoj otvorenosti i u oblicima najpogodnijim za njih pokuava da dokae da je polihromija uvek postojala u arh od antike do renesanse direktno napada klasicizam koji je uveo varvarsku monohromiju u arh polihromija u arh i vajarstvu antike je simbolikog karaktera odbacuje funkcionalizam smatrajui da je svoenje arh samo na strukturu konica konstituie ? osnovna elementa iz kojih se razvila arh: ognjite krov zidovi koji ih okruuju zemljani radovi ! ureenje zemljita to je relacija ? osnovna materijala iz kojih proizlaze ? osnovne tehnike, a iz njih ? osn elementa arh: glina ! keramika ! ognjite drvo ! tesarstvo ! krov tekstil ! tkanina ! ograda @opnaA kamen ! zidanje ! temelji arh vidi kao potpuno zavisnu od drutvene istorije i svevaeeg grkog modela posle (vetske izlobe 3B93 , :ondon zaokuplja se za udeo tehnikih vetina u arh koristi metodologiju prirodnih nauka i ak dolazi do formule kojom pokuava da matematiki izrazi odnos izmeu umetn dela i svih sastavnih elemenata T S & @I, P, z A tj T ! umetniko delo je zavisno direktno od konstante & @eme funkcije koje one naziva tipoviA kao i od promenljivih @3 materijali, 5 uslovi

- regionalni, etnoloki, klimatski, verski, politiki, < :ini uticajiA >ombinacije promenljivih daju karakteristike (tila - odbacuje gotiku ! zbog golog funkciolanizma - odbacuje neogotiku ! zbog ideolokih konotacija ! obnova katolicizma - opravdanje za primenu istih geometrijskih oblika vidi u pravilnim oblicima prirode koji su simboli univerzuma - pruhvata neorenesansni stil koji je izraz kosmopolitizma i liberalnog politikog duha - ne priznaje metal kao gra materijal za monumentalnu arh @odbacuje :abrusta i njegove biblioteke sa vidljivom metalnom konstrukcijomA ve samo u inenjeriji i saobraaju @hale, peron nastrenice, A - zalae se da se konstrukcija zavisna od materijala i statike postane simbolina tj da reprezentuje kreativne sile oveka 2urgteater, beki ring ! sa 0azenauerom /rirodnjaki muzej, beki ring, $$ Guzej istorije umetnosti, beki ring, - $$ +RAN,U-KA .an/Nikola 3uj *iran - karijeru poinje 46-ih godina - uesnik takmienja za #eliku nagradu ,ima - u toku svog razvoja proao je kroz nekoliko faza tokom kojih je znatan broj tradicionalnih elemenata odbacio ali je neke ipak zadrao - racionalista, funkcionalista, graditelj - pobornik klasine arhitekture ali i najava modernog stila - prvi projekat ! nacrt za Guzej, 344F motiv polukrune organizacije prostora sa pridodatim krilima - ovaj formulisani plan e i nadalje razraivati u svojm J/redavanjimaK - prilagoavanje tuih objekata, prekrajanje gde *iran tradicionalne planove prerauje u skladu sa svojim idealima i zamislima

12

tako u pogledu kompozicije sve svodi na standardizovane, elementarne oblike ! krug, kvadrat koje ponavlja kao osnovnu jedinicu planove svodi na apstrahovanu geom emu gde je funkcija esto zanemarena istrauje mogunosti modularnih promena, permutacija i kombinacija jednog oblika plana koji bi se preoblikovao do prikladnijih i ekonominijih modela to esto nailazi na negodovanje njegovih savremenika zapoljava ga 2ule i mogue je da je za njega *iran radio crtee projekata u stilu 2ulea, oslanjajui se na njegov projekat Qpere, sainio je niz monumentalnih krunih zdanja sa kupolama ti kruni hramovi se javljaju u dva oblikovna reenja: 3 kruno zdanje sa kupolom, neprekinute zidne povrine, na ? strane po jedan trem sa stepenicama 5 hram okruen gigantskom kolonadom 3B65 dae svoju kritiku (ufloovog zdanja crkve (v Eenevjeve ! /anteon, predlaui kao alternativu tolos u kasnijim radovima svee upotrebu stilskih redova na samo dva ! korintski ! za velike javne graevine dorski ! za privatne zgrade najnie klase 3B66 ,imski kapitol prerauje slinim metodom, oslanjajui se dosta na /iranezija originalni plan je korz nekoliko transformacija sveo na apstraktan kompozicioni plan gde demonstrira svoje pravile i principe komponovanja odnos prema nasleenoj tradiciji je dvojan ! on tu arh prepravlja u skladu sa svojim teorijskim idealima i idejama, pritom se oslanja na ekonominost i pogodnost a pritom gotovo poptuno zapostavlja istorijske i

arheoloke autentinosti, pa i funkciju graevina tako, zapravo zapada u istoricizam meutim u praksi on brani tradiciju, a samo u svojim radikalnim teorijama od nje odstupa E(en/Emanuel Viole/le/*ik obeleio je period "$" veka tj prelazak romantizma u kriticizam i materijalizam odbio je da pohaa %cole de 2eauI )rts protiv je institucija i ukalupljivanja pojedinca postaje kasnije profesor kompozicije u jednoj maloj nezavisnoj koli u /arizu opinjava ga arh srednjovekovne &rancuske u njoj je video sutinsku logiku graditeljstva i na tome e izgraditi svoju filozofiju arh bavio se restauracijom i rekonstrukcijom niza crkava u &rancuskoj, i 2ogorodiine kasnije se vie posveuje teorijskim radovima, pisanju i objavljivanju svojih dela ,enik i /redavanja ! prva objavljena dela potencira racionalistiki stav ! mo analize a potom i i sinteze kao kljuni za obrazovanje arhitekata ima akstremno radikalne ideje po pitanju obrazovanja mladih arh i gaji veoma velik prezir prema akademizmi i eklekticizmu 2ozara zalae se za nezavisnost i individualizam gotika je bila primer racionalne arh cilj mu je bio ! nauno obrazloiti gotiku a potom stvoriti i modernu paralelu isto vajarske elemente gotske arh smatra ukrasima cilj arh dela je da ispuni odreene funkcije radi postizanja efikasnosti i ekonominosti arh esto poredi sa muzikom i poezijom svoje ideje je objasnio praktino na osnovu nekoliko svojih projekata koncertna dvorana jedna gradska kua jedna seoska kua

13

nacrti novi i fascinantni, geometrija je najvanija, ornamenti su dozvoljeni u diskretnoj meri racionalnost i prefinjen oseaj za stil otkrie gvoa kao novog gra materijala ga usmerava ka misli da ga je mogue upotrebiti jednako ekonomino i precizno kao do tada drvo i kemen ipak gvoe se ne koristi kao iskljuivi za nosee delove, esto deo optereenja nose i masivni zidovi njegovi crtei su primer kako se moe ali ne i mora racionalna teorija konstrukcije primeniti u oblikovanju prostora

:5 ARHITEKTURA XIX veka Eklekticizam; arhitektura; tehnolo!ija - period istorijskih obnova stilova - istoricizam, eklekticizam, akademizam - nova otkria u nauci bacaju novo svetlo na prouavanje istorijskih stilova - arheologija postaje vrlo vaan izvor prouavanja dela antikih vremena Nema<ka= 2inkel 'arodno pozorite, 2erlin, 3B53 (tari muzej, )ltes Geseum, 2erlin, 3B5B )rhitektonska kola, 2erlin, 3B<9 #ila u kompleksu Marlotenhof, /otsdam, 3B54 3eo 0on Klence #alhala, spomenik znamenitim 'emcima, 3B?5 /ropileji u Ginhenu, 3B34 1liptoteka, 3B<? :udvig-trase En!leska= ,obert (merk!2ritanski muzej, :ondon, 3B?4 >okerel ! zgrade osiguravajuih drutava i filijala %ngleska banke )leksander Homson ! crkva u >raljiinom parku, 3B74 1lazgovska crkva, 3B97 2eri i /judin ! /arlament, :ondon, 3B76

#iktorijanska gotika +rancuska= Marl 1arnije ! /ariska opera,3B49 neobarok #injon - Crkva Gadlena, /ariz, 3B?9 Qsman ! rekonstrukcija /ariza, 3B9<-4< Novi metodi !ra>enja; novi materijali In(enjerstvo 1ostovi - pre gvoa dominirao je kamen kao materijal - prva graevinska inenjerska kola :N %kol de /on e de Mose ! most na (eni kod 'eija - javlja se gvozdeni most sa lukovima - ekonominost, upotrebljivost, veliina A#raham *ar#i most na reci (evern, %ngleska, 344F Tomas Tel0ord most preko reke Hemze, novi kolosalni, 3B63 jedan jedini luk od 566m, vizionarski projekat Ro#ert -tivenson 2ritania brid, cevasti, 3B96 most preko tesnaca Genai, )istav Aj0el *uoro - most, 3B49 vijadukt 1arabi, &rancuska, 3BB9 kombinacija pilona sa reetkastim nosaima )jfelov toranj, (vetska izloba /ariz, 3BBF %end(amin %ejker Gost &ort, Mkotska, 3BBF -------------------------------- 2ruklinski most, najvei most "$" veka - visei most - &inli, )merikanac, potom Helford .elezni<ke stanice - poptuno novi tip objekata - posle 3B<6 izgraeno 366 666 takvih obj - putnika zgrada U nastrenica za vozove - reetkasti nisai, konzole, lukovi - obino prekrivane staklom a konstrukcija od gvoa

14

=uston, :ondon, 3B<F @3<mA >ings >ros, :ondon, 3B95 (tanica (v /ankracija, :ondon, 3B47 @B3mA :ajpcig, 3F39 +ilip Hardvik %arlou +ransoa *ikene $stona stanica u /arizu, 3B95 - radi u stilu ital renesanse, dve istovetne palate u stilu inkveenta, +-oblika, sa asocijacijom na francuske dvorce ------------------------------------------ 1rand Central (tejn, 'ju =ork, 3F3< Tr(nice - jeftine nadstrenice od gvoa i stakla Viktor %altar :es 0alles Centrales, /ariz, 3B9< - u okviru velikog Qsmanovog plana - niz gvozdenih hangara Ro#ne ku?e 3uj/2arl %oalo i )5 Aj0el Gagasins du 2on Garche, /ariz, 3B47 - klasian primer robnih kua kasnog "$" veka - ogroman prostor ispod krova od gvoa i stakla kroz koje je svetlost dopirala u centralni prostor oko kog su bili nizovi prodajnih povrina sa galerijama 3aplan" Reli!iozni o#jekti 3uj/'!ist %oalo - sredinom "$" veka u &rancuskoj je gotika oivljena kao tradicionalni i racionalni stil graenja - gvoe poinje da se upotrebljava i u gradnji novih crkava crkva (t %en, /ariz, 3B99 crkva (t *eni, 3B9? Izlo(#eni paviljoni na -vetskim Izlo(#ama *(oze0 &akston >ristalna palata, (vet izloba :ondon, 3B93 3e &le Van der Nil i -ikards#ur! ! Qpera, 2eki ring

Karl 0on Hazenauer ! sa ;emperom 2urgHeater, Guzeji na ,ingtrase, 2erlin *iter 1alerija maina, (vetska izloba, /ariz, 3BBF Anri 3a#rust 2iblioteka (v Eenevjeve, /ariz, 3B96 'acionalna biblioteka, /ariz, 3B7B Anatole de %audot Crkva (t =ean de Gontmartre,3BF? @)2A @5 3AE,'3E *E- %EAUX ART- sama kola ! grupa zgrada na levoj obali (ene u /arizu - mona institucija kulture i obrazovanja - dravna institucija, velika konkurencija - nastavlja tradiciju institucija :uja "$# @kraljevska )kademijaA - 3B3F ! posle velike &rancuske revolucije se obnavlja pod ovim imenom - obuhvata slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu - apsolutni arbitar na kulturnom polju &rancuske pa i ire - vrhunsko otelotvorenje stila vieno je u umetnosti klasinih ,imskih i renesansnih graevina - uenje kroz izuavanje 9 redova: 1. /),H$ ! Jzauzimanje stavaK ! osnovna ema zgrade, temeljno reenje funkcionalnog programa 5 CQG/Q($H$Q' ! JkompozicijaK ! razrada dela 3, raspord i poredak elemenata i njihova artikulacija i povezivanje u celinu < /Q$'H ! JtakaK ! osnovni volumen ? C$,C+:)H$Q' ! JkretanjeK - mrea pristupa i ema kretanja 9 G),C0% ! imaginarni doivljaj prolaska kroz plan objekta, doivljaj zgrade spolja i iznutra @:C to naziva JpromenadaKA - arh sistem kole je bio jedinstveni u svetu - mona pokretaka snaga strujanja u arh toga vremena $ pripremni kurs ! matematika, perspektiva

15

demokratski, svako je mogao da seprijavi studiranje traje 36,35 pa i 39 godina 1rand /riI de ,ome ! velika nagrada ,ima sama sr, svrha studiranja pobednik je 9 godina iao na studije u ,im, u vilu Gedii < godine prouavanja, ? rekonstrukcija i tokom pete godine pravo na sopstveni projekat do 37 godina ! pravo na takmienje za 1/, 3B5? ! pobednik )nri :abrust itava kola je zapravo zasnovana na seriji pripremnih konkursa za 1/, 3B3F-7? ! organizovan kao dvostepeni kurs $ ! skica @5?hA ! <6 takmiara $$ ! razrada skice ! B takmiara &inale ! 3 pobednik )ko ima vie od <6 studenata radio se probni konkurs od 35h /rogram je pripremala akademija, svaki profesor daje predlog, glasanjem se svodi na < predloga, a rebom tj izvlaenjem na samo jedan Heme su obino bile neke velike javne zgrade u konteksti toga vremena 3B5? ! tema #rhovni >asacioni sud 3B53 ! tema /alata pravde zgrade povrine oko <9 666m5 $$ stepen ! osnova 3I3m, fasade 3I5m ogromni crtei akvarelom i teem skica i zavrni crte nisu mogli puno da se razlikuju originalnost nije bila uslov za pobedu jer je pristup bio akademski i storicistiki tj u duhu obnove ranijih stilova @klasika i renesansaA teoretska razrada koncepta kojom se stie do vie reenja, problem je izabrati samo jedan, a razlika je samo u detaljima i toj razliitoj razradi projekta Honi 1arnije je bio dobitnik nagrade 1/, za rekonstrukciju antikog grada Huskuluma 3BFF god

,ealizacije u %erlinu: Crkva &ridrih #erder, neogotika 'ova straa, na aveniji /od lipama /ozorite na trgu (tari muzej, )ltes Guseum )kademija arhitekture + &otsdamu, kraljevska rezidencija Crkva (v 'ikole Gauzolej za kraljicu :ujzu )daptacija palate princa >arla +reenje trga /otsdamer /latz ;amak Marlotenhof 'stala va(nija ostvarenja= >raljevski zamak na )kropolju ;amak-letnjikovac Qrianda na >rimu ,obna kua /od :ipama C5 IN*U-TRID-KI )RA*'VI pojava i razvoj E5 VE3IKI UR%5 &'*UHVATI XIX VEKA &ariz - vladavina 'apoleona $$$, sestria cara 'epoleona 2onaparte - 2aron Eor-%en Qsman, 3B9< postaje prefekt senskog okruga ! rekonstrukcija /ariza 34 god %e< - vladavina &ranje =osifa ,ing ! ,ingtrase, objekti, stil, arhitekte @pravac (-;-=-$A 3 >asarna 5 ;avetna crkva, neogotika, 0ajnrih fon &erstel 3. +niverzitet, neorenesansa, ------$$ ------? 1radska kua, gotika, &ridrih fon Mmit 9 2urgHeater, neobarok, ;emper, >arl fon 0azenauer 7 /arlament, gr neoklasicizam, Heofil 0anzen 4 /alata pravde, nemaka renesansa, fon #ilemans B Guzeji, $storije umetnosti i /rirodnjaki ;emper, >arl fon 0azenauer

B5 KAR3 +RI*RIH 2INKE3

16

#ojno ministrastvo, secesija, Qto #agner 36 /otanska tedionica, secesija, Qto #agner %arselona - $ldefonso (erda, inenjer, urbanista F5 UR%ANI-TI8KE UT'&IDE XIX VEKA Ro#ert 'ven ! $dealno selo ! 'ju :enark -en/-imon ! teorija javnih radova 2arl +urije ! &lansterij, falanga Viktor Konsideran ! furijerista .an/%atist )oden ! &amilisterij Etjen Ka#e 4G5E%ENI9ER HAUAR* I VRTNI )RA* - teoretiar, publicista, inovator ali i urbanista - roen u :ondonu polovinom "$" veka - vrtni grad pre kao inovacija ! jedinstvena kombinacija predloga, pre kao zamisao i eme nego kao konkretan predlog urbaniz - radio kao inovator raznih naprava - zaokupljen socijalnim i politikim pitanjima - pripadnik radikala - kritika postojeeg stanja u dravi ! korumpiranost, nemoral, monopol nad zemljitem, unitena poljoprivreda - zalaganje za demokratizaciju, kooperaciju i radikalnu agrarnu reformu - poetkom F6-ih predlozi kooperativnih zajednica na principima volonterstva - koncept 0 je NNmiran put u stvarnu reformuNN - poeo je da kreira model zajednice od nekoliko hiljada ljudi, oslanjajui se na ideje %dvarda 2elamija Pogled unazad - prihvatao je njegov koncept po kom je centralizacija bila neminovna - uticaj ideja >ropotkina, ruskog anarhiste - budunost je u Jind selimaK tj manjim naseljima zasnovanim na industriji i polj

0 odbacuje centralizaciju i prihvata ideje >-a i decentralizovanu emu naselja - protiv je koncentracije moi i bogatstva - prednosti grada koje priznaje potrebno je spojiti sa vrednostima sela - zajednice od oko <6 666 zasnovane na poslovanju manjeg obima i na poljoprivredi - ema < magneta ! selo, grad i grad-selo-#1 - 3 (elo - ekonomska zaostalost, nedostatak zabave ali zdravo prirodno okruenje 5 1rad ! uzbuenja, visoke plate, zaposlenje, previsoke cene, loi iv uslovi < 1rad-selo ! kombinacija fizike, ekonomske, socijalne, kulturne dobiti - 3BBF-F5 0 razrauje plan idealne drutvene zajednice Jvrtnog gradaK Vrtni !rad - vrsto organizovan urbani centar, oko <6 666 stanovnika, opasan pojasom zelenila sa farmama i parkovima - unutar grada su tihe stambene etvrti, komercijalne, ind i kulturne aktivnosti - on planira na nivou regije vie stotina #1-a sa malim obimom raznovrsnih funkcija - to je savreno kruni plan, simetrian - propisi u domenu zdravstva se veoma potuju ! 96 stDha, nizovi irokih avenija sa drvoredima, javni parkovi, stambene zgrade - fabrike 0 smeta na periferiju grada ali tako da budu dostupne radnicima ak i peke - od stamb zona ih rzdvaja pojasevima tampon-zona zelenila - kruna rpuga opasava grad i u njenoj blizini su smetena fabrika postrojenja - ova pruga je povezana sa glavnom prugom kojom se sam #1 povezuje sa ostalim gradovima na nivou regije ,entri -

17

postoje 5 vrste centara: centri jedinice susedstva i glavni gradski centar - jedinice susedstva ! kvartovi imaju oko 9 666 stanovnika, tj grad ima 7 kvartova - vrtni gard se izgradjuje kvart po kvart - centar kvarta bi sainjavale najvanije zgrade koje bi se nalazile du glavne avenije - u blizini su park i etalita - na velikoj aveniji se smetaju: kola, biblioteka, dvorana za sastanke, crkva - centar grada je u stvari centralni park sa terenima za rekreaciju, a park bi okruivala velika zastakljena arkada koju 0 naziva Jkristalna palataK @asocijacija na /aItona, 3B93, (v $zloA - to je zapravo glavni trgovaki centar, tu bi se vrila razmena roba - u tom centralnom parku se nalaze jo i vani objekti kulture i duhovnog ivota ! gradska venica, biblioteka, muzej, koncertna dvorana, bolnica, teatar, i ostalo - #1 se prostire na povrini od 966 ha, unutar ire teritorije od 5 966 ha koja je namenjena farmama i umama ! poljoprivredni pojas - umesto revolucije koja bi izmenila englesko drutvo 0 predlae svoj #1 @slino :CA - ekonomska potpora #1 ! sam 0 prdlae princip NNfilantropske pekulacije zemljitemNN - vlasnitvo nad zemljom bi bilo kolektivno, ne bi vie bilo velikih zemljoposednika, i to bi bilo u korist svakog pojedinca Nivo re!ije - 0 je svestan da je grad od <6 666 st premali da bi pruio raznolikost koju ima veliki grad - zato on razmilja o umreavanju veeg broja takvih raznorodnih i raznolikih #1-ova u NNgrozdove gradovaNN koji bi tako simulirali raznovrsnost jednog velikog grada - pritom sam #1 ne sme da se poveava ni prostorno ni populaciono jer bi to naruilo -

njegovu prostornu organizaciju i funkcionis - 3F65 0 u knjizi Sutranjica donosi jedan hipotetiki dijagram od 7 #1 kruno postavljenih oko jednog velikog gradskog centra ! princip sateliskih naselja - gradovi su povezani krunim infrastrukturnim koridorom ! struja, voda, el i drum saobr Realizacija - 0 stie pristalice meu radikalima za svoje ideje #1-a - poinje kampanja prikupljanja kapitala za izgradnju prvog #1-a - prikljuuje se grupi zemljnih reformista - 3F6? prikupljenim novanim sredstvima je obezbeeno temljite 3F66 ha, za #1 ! :evort, ($ od :ondona @emu 0auarda su preradili mladi arhitekti ,ejmon )nvin i 2ari /erkerA - 3F6F ! 0empsted ! vrtno predgrae, , )nvin 4458IKA2KA 2K'3A - nakon katrastofalnog poara 3B43 8ikago doivljava veliku graevinsku ekspanziju - dolazi i do velikog demografskog ali i ekonomskog rasta - cena zemljite je rasla ! to je uslovilo rast zgrada u visinu ! pojava oblakodera - patenat liftova tokom 96-ih godina "$" veka - osniva 8ikake kole je #iljem :e 2eron *eni - vodei timovi po dvoje ! 2arnem R ,ut, 0olaberd R ,ou i )dler R (aliven, Gc>im, Gead R Vhite - (vetska izloba u 8ikagu 3BF< ! prezentacija prvih dela 8ikake kole - ;grade visina 7, B,35 i vie spratova Vilijam 3e %eron *(eni 3BB?-B9 ! zgrada Qsiguravajueg zavoda 3BF6-F3 ! zgrada &er (tor, 8ikago prvi put upotrebio zid-zavesu ! vidljivi el skelet %arnem i Rut 3BB7-B4 ! zgrada ,ukeri, 8ikago

18

3BBF-F3 ! zgrada Gounadnok, 8ikago 3BF?-F9 ! zgrada ,ilajans, 8ikago Hola#erd i Rou< 3BB4-BF ! zgrada Hakoma 3BF<-F? ! zgrada Garket 3F6? ! zgrada u #est *ekson bulevaru Henri Ri<ardson 3BB9-B4 ! robna kua Garal &ilds, 8ikago AdlerH-aliven 3BB6 ! 2orden blok, 8ikago 3BB7-BF ! zgrada )uditorijuma, 8ikago 3BBB-BF ! #oker 0aus 3BF6-F3 ! *uli 2lok 3BF6-F5 ! #ejnarajt 2ilding, (ent :uis 3BF3 ! &raterniti Hempl 3BF3-F< ! Hransportejn bilding 3BF5-F< ! =union Hrast 3BF?-F9 ! 1aranti bilding, 2afalo 4653UD -A3IVEN - kraj "$" veka, 8ikago, poeci oblakodera - studirao na %cole des 2eauI )rts i G$H-u - rad u birou &arnesa, potom sa )dlerom - 3B43 8ikago zahvata veliki poar, nakon toga velika graevinska aktivnost, razvija se 8ikaka Mkola ! rast u visinu, visoka poslovna zgrada - soliter, konstrukcija lifta, zidana konstrukcija se zamenjuje elinom )uditorijum, 3BB7, )dler i (aliven - rani stil (alivena se dosta oslanjana na ,iardsona, neoromanika, Garal &ild, 3BB9 - prvi (alivenovi objekti su Ja la riardsonK: Hrgovaka kua Valker, 3BBB *oolP 2lock, 3BF6 - nadalje se bavi oblakoderima, dekompozicijom, istie horizontalne meuspratne vence ili pak vertikalne pilastre 1robnica 1ettP, 3BF6 &raternitP Hemple, 3BF3 Hransportation 2uilding, 3BF3 +nion Hrust, 3BF<

'ational &armers 2ank VainOright, (ent :uis, 3BF5 zaokuplja se problemom dekoracije naginje ka bezornamentalnoj arh, ali njegova dekoracija je jo uvek secesionistika 1uarantP 2uilding, 2uffalo, 3BF9 - konana kristalizacija njegovog ornamenta - vrhunac satvaralatva, jak vertikalizam - veza kontrukcije i ornamenta je prirodna JorganskaK ! uticaj na &:V - Joblik sledi funkcijuK - zaeci funkcionalizma 3BF9 :uj (aliven zapoinje samostalnu karijeru 2ejard 2ilding, 3BF4 1ejd 2ilding, 3BFF ,obna kua Mlezinger i Gejer @>arson, /iri i (kot, danasA, 3F6? - ornament primenjen samo u zoni prizemlja, ostali spratovi imaju strogu i proienu strukturiranost sa belim horiz trakama dok se izmeu prozora nalaze tanki vertikal pilastri - vile ! 2abson i 2redli, 3F64 i 3F6F - B banaka, robne kue, poslovne zgrade 475VIKT'R 'RTA - kraj "$" veka, 2elgija, 2risel - zaokupljenost nacionalnim identitetom - tenja za stvaranjem jednog istovremeno modernog ali i nacionalnog stila - naputaju se ideje :Necole des 2eauI )rts, neoklasicizma, istoricizma, eklekticizma - predstavnik belgijskog pokreta )rt 'ouveau - umetnika grupa :es "" iri ideje pokreta )RC, slikarstvo postimpresionizma - racionalni konstrukc pristup ! ideje #iole-le-*ika JneogotikaK konstrukcija je ujedno i struktura koja artikulie arh prostor graevine - oslanjanje na model domae arh ! lokalno graditeljstvo u opeci 37 veka, flamanska arh

19

u gradnji kua reinterpretira dvojnost konstr i izraajnih svojstava kamen D gvoe - staklo se dosta primenjuje i to na fasadama - dekoracije enterijera u skladu sa idejama )'-a 3BF< ! /alata Hassel D gvoe u stambenoj arh kua &rizon 3BF9-F7 ! zgrada #isinger 3BF9 ! rezidencija (olve rezidencija #an %tvelde-a 3BF4-3F66 ! 'arodni dom, 2risel 3F66 ! kua Qbek, vrhunac stamb kua 3F67 ! kua )le, fasada izuzetna, u metalu Qrtina privatna kua sa ateljeom ! sada muzej #iktora Qrte 3F63! 6F ! 9 robnih kua 3F63 ! robna kua J>od $novacijeK, 2risel 3F6< ! J#okeK ! danas muzej stripa 3F6< ! 1rand 2azar, &rankfurt 3F67 ! J#olfersK manje znaajni projekti kua *iboa ! potom odlazak u ()* 3F3? ! /alata umetnosti, 2risel 3F<B ! glavna stanica bolnica 2ruhman 4:58AR3- RENI 1EKINT'2 - na prelomu vekova u %ngleskoj odn u Mkotskoj, 1lazgov, deluje grupa mladih umetnika ! J1lazgovska etvorkaK - 8arls ,eni Gekinto, njegova ena Gargaret Gek*onald, njena sestra &rensis Gek'er i mu joj 0erbert Gek'er - 3BF7 na izlobi engleskog drutva )RC izlau svoje rane radove ! domen unutranjeg ureenja: grafike, kovanina, ogledala, satovi, nametaj, pokustvo - stil ! spoj linernosti 2lejka, 2irdzlija, ,osetija @romantizam, prerafaelitiA i motiva nacionaln keltskog odn velkog porekla - preko francuskih slikara impresionista dolaze z kontakt sa umetnou dalekog $stoka ! uticaj

=apana e biti posebno znaajan za G novina u dizajnu koja nailazi i na osude i na oduevljenja sledi narudba Gekintou za umetniku kolu u 1lazgovu u domenu arh Gekintoev stil je racionalniji, zanatskiji, zasnovan na principima pokreta 1otic ,evival, uticaj ,askina, primena tradic materijala ! kamen, opeka, masivnost ne veruje u gvoe kao zamenu za ove mat 3BF4 ! Crkva u 1lazgovu ! jak uticaj 1,-a 3BF7-3F6F - 1lazgovska umetnika kola 3F66 ! Gekintoev stan u 1lazgovu 3F6? ! VilloOHea ,ooms, ajana sa vrbama 3F6 - 0ill-0ouse, kua na brdu 3F63 - >ua za ljubitelja umetnosti, neizved 3F3? vie se okree slikarstvu 3F37 rekonstrukcija male kue u nizu anticipira pojavu avangardnih umet pokreta nakon $ sv rata ! de (tajl, )rt *eco

4@5ANT'NI' )AU*I - kraj "$" veka, >atalonija, 2arselona - jaka elje za oivljajem autohtone katal arh - kontruktivno-racionalistika naela #iole-le-*ika ! neogotika koju 1audi NNpopravljaNN - uticaj ,askina ali i ,iharda #agnera - pripadnik pokreta katalonskog nacionalnog preporoda ! jak separatistiki pokret - duboka religioznost kao izvor stvaralakog nadahnua - katalonska secesija - tzv stil modernismo - NNbioloki stilNN !samosvojan stil 1-a, zasniva se na primeni kamena, drveta i kovanog gvoa - oslanjanje na konstrukciju sa ciljem da se ujedno dobiju i zanimljiva arh reenja prostora ! esto improvizuje i dolazi eksperimentom do reenja na licu mesta ! spoj kontrukcije i eIpres oblikovanja

20

vajarska a potom i strukturalna plastika - raskona i matovita upotreba mozaika i keramike, stakla, islikanih ploica - u prvo vreme projektuje komunalne strukture, radionice i kue za radnike 3BB5 ! projekti za radnika naselja 3BBW ! Casa #isens < objekta za svog mecenu grofa %usebia 1uelja 3BBB ! /alata 1uelj ! privatna kua 1uelja 3BF3 ! >olonija 1uelj ! radnika komuna tekstilne fabrike ije je vlasnik 1uelj 3F66 ! /ark 1uelj - predgrae za srednju klasu 3F69-64 ! Casa 2atljo 3F69-36 ! Casa Gila Jla /edreraK @kamenolomA 3F67 ! (agrada &amilia ! preuzima gradnju velike crkve u 2arseloni radie na njoj sve do kraja ivota crkva u ime svetosti institucije porodice Jprava linija je oveja a kriva bojaK upotreba simbolinih formi 0iperboloini /araboloid koji simbolie (veto Hrojstvo ! Qca, (ina i (vetog duha ! jedna prava linija se kree preko druge dve i tako uspostavlja vezu meu njima 4B5')I-T &ERE - studira na %cole des 2) ! profesor 1ode - naputa je i poinje da radi za svog oca - pionir () sa 1arnijeom u &rancuskoj - )2 kao dominantni materijal koji on po prvi put uvodi u stambenu izgradnju - tradicije francuskog racionalizma ! neogotika i neoklasicizam U )2 kao novi mat 3BFF ! >azino u (ent Galou 3F65 ! stabm zgrada u )v Vagram, /ariz 3F6< ! stamb zgrada u ,ue &ranklin, /ariz

3F67 ! garaa u ,ue de /onthieu 3F36-3< ! pozorite Champs %lPsees 3F35 ! kua 1ode @po nacrtima 1-a mlaegA - zrelu fazu karakterie visoka zanatska izrada ali je u domenu arh manje revolucionaran nego u svojim ranim delima - istraivanja o industrijalizaciji i standardizaciji gra elemenata ! uticaj na :C-a 3F55-5? ! crkva 'otre *ame du ,aincP industrijske zgrade 3F39 ! skladite u >azablanci 3F56 i 3F<F ! hale valjaonice elika Gontater i $soare 3F96 ! hangari u Garseju pozna ostvarenja - vraanje neoklasicistikim oblicima - visoka tehnika i tehnologija izdignuta na nivo perfekcije i plemenitosti @slino GisuA 3F<3 ! Gobilier 'ational, /aris 3F<4 ! Guzej javnih radova 3F?4 ! centar za atomska istraivanja 4C5T'NI )ARNIDE 3F63-6?-34 ! Cite $ndustrielle realizovani objekti u :ionu 3F6F-3< ! klanica :a Gouche 3F3<-37 ! olimpijski stadion 3F39-<6 ! bolnica 1rande 2lanche 3F5? ! spomenik palima 3F54 ! telefonska centrala 3B5B-<9 ! stambena etvrt %tats +nis 4E5ANRI VAN *E VE3*E - kraj "$" veka, 2elgija - najpre slikar ! neoimpresionista - potom dizajner, teoretiar, arhitekta - dodiri sa belgijskom avangardnom umetnikom grupom :es "" ! ideje engleskih prerafaelita, pokreta )RC 3BF9 ! privatna kua u +ccleu, kraj 2risela ideja kompletnog umetnikog dela spoj svih umetnosti ! arhitektura, nametaj, prdmeti i oprema, ak i odea njegove ene

21

zakrivljene, pokrenute, ive linije odlika stila - odbacuje sve oblike arh nastale posle gotike - zalae se pre za nove oblike nego za uvoenje srednjovekovnih u savremenu arh - odbacuje fantaziju secesije ali i racionalnost klasicizma - tei stvaranju istog organskog oblika u arh - socijalistiko politiko ubeenje i anarhistike ideje >ropotkina - veruje da je arh sredstvo pomou kog je mogue izmeniti i same drutv odnose - daje prednost fizikom obliku u odnosu na programski sadraj arh objekta - empatija, apstrakcija, transcendencija - divi se uzvienosti klasike ali je pre za ostvarenje individualne Jvolje za oblikomK 3BF7 ! oprema prodavnicu )rt 'ouveau-a, /ariz 3BF4 ! izlae na izlobi prim umet, *rezden unutranje ureenje Gaison Goderne, /ariz 3BBF ! seli se u 'emaku 3F66 ! prodavnica duvana 3F63 ! frizerski salon 3F66-65 ! ureenje muzeja &olkOagen, 0agen 3F6<-67 nekoliko kua, u i oko 0agena jaka megalitska svojstva neolitske umetnosti - 3F63 ! profesor #elikovojvodske kole za umetnost i zanatstvo, #ajmar 3F67 ! novi objekti za tu kolu )kademija lepih umetnosti@prerae u 2auhA =avni objekti ! pozorita i muzeji 3F6? ! pozorite *umont, <-delna pozornica 3F33 ! Hheatre des Champs %lPsees @3F3< realizovae /ere u modifikov oblikuA 3F3? ! pozorite #erkbudna, $zloba u >elnu

posleratni period 3F53 ! projekat za muzej porodice >reler-Giler, Qterlo, 0olandija @realizacija 3F<4-9?A nakon $ sv rata - privatna kua skromna, modularna, montana pitanja nunog smetaja nakon ratnih razaranja postaju vanija od onih formalnih 3F59 ! povratak u 2elgiju - u 2rislu osniva $nsitut za dekorativne umetnosti i upravlja njime sve do 3F<9 - profesor arh na +niverzitetu u 1anu 4F5HEN*RIK &ETRU- %ER3AHE - 5 decenije na prelazu vekova, 0olandija - stabilni drutveni odnosi, jaka graan klasa - za vreme studija upliv ideja ;empera i le*ika - neela konstruktivnog racionalizma, - pokuaj stvaranja novog nacionalnog stila oslanjanjem na tradicionalni flamanski stil - sinteza ovih naela ! neka vrsta JneoflamanskogK stila ! opeka i tracionalni konstruktivni sistem ! luci, svodovi itd 3BB9 ! ,ijksmuseum, )msterdam 3BF? ! vila u 1roningenu 3BF9 ! poslovna zgrada, 0ag 3BF4 ! narudba za 2erzu )msterdama luci i svodovi od opeke! neoromanika konstr razrada projekta kroz ? faze sa stalnim pojednostavljenjima prostor D zid definie oblik D matem proporcija spolja ! zidovi u njihovoj ogoljenoj lepoti glavni ulaz i toranj kao reprezentat elementi 3BFF ! kua majstora obraivaa dijamanata )msterdam 3F3? ! 0olland 0ouse, :ondon ur#anizam 3F63 ! izrada plana za =uni )msterdam protiv dezurbanizacije gradova

22

tradicionalno tkivo grada ! ulice i kue vei javni prostori na ukrsnicama ulica - ;ite sistem masovnog prevoza ! tramvajima 3F59 ! modifikacija plana ugradnja avenija Qsmanovog tipa 3F56 ! realizacija plana zajedno sa okolnim podrujem ! potvrda vrednosti urb ideja - saradnja sa arh amsterdamske kole ! *e >lerk, *e (tal, >ramer slede duh ideja 2erlahea - blok, povezanost i sklad su ispred lepote kue 6G5%E8 NA &RE3'1U VEK'VA - liberalni duh )ustrije ! snaga, mo, bogatsvo - umetnost, lepota, prosveenost - 3BFB ! pokretanje secesionistikog asopisa Jsveto proleeK odn ver Sacrum - 3BF? ! #agner postaje profesor arh odseka +metnike )kedemije u 2eu - uio je kod Minkelovih sledbenika i taj duh racionalizma i klasicizma Minkela prenosi acima Doze0 1arija 'l#rih - osniva zajedno sa 0ofmanom jak anti-akademski umetniki pokret - uticaj Jglazgovske etvorkeK, ali i 1ustava >limta - 3BF4 ! kao pobuna protiv )kademije, uz pristanak #agnera, osnivaju J2eku secesijuK - i #agner e naredne godine pristupiti sececiji 3BFB ! paviljon J(ecesijeK, 2e 3BFF ! osnivanje umetnike kolonije, *armtat 3BFF ! kua %rnsta :udviga, *armtat 3BFF ! Qlbrihova sopstvena kua, *armtat 3F6B ! >ula za venanja, *armtat NNkruna gradaNN ! ideja koju e preuzeti 2 Haut 3F6B ! robna kua Hic, *iseldorf 3F6B ! vila &ajnhalsa, proizvoaa sigara, >eln Doze0 Ho0man - najbriljantniji student #agnera

3BF9 ! dobitnik 1rande /riI de ,ome - postaje vodei arhitekta secesije 3F63-69 ! elitno beko predgrae 0oe #arte sa ? vile koje je tu sagradio kua >olomana Gozerea, slikara secesije 3F66 ! trgovaka radnja J)polonK secesija - 3F63 pod uticajem #agnera vie se zaokuplja apstrahovanjem oblika, naputa izrazitu pokrenutost linija karakteristinu na secesiju - kvadrat, upotreba crne i bele @neAboje - zanimanje za zanatstvo i dela egleskog )RC-a - osniva radionicu za oblikovanje, proizvodnju i prodaju umetnikih predmeta J0ofman-GozerK 3F65 ! postavka za 2etovenovu statuu 3F6< ! sanatorijum /ukersdorf uticaj na :C-a 3F69 ! palata (tokle, 2risel ! remek delo &eter %erens - slikar Ginhenske secesije - pridruuje se koloniji u *armtatu 3F63 ! sopstvena kua, *armtat 'to Va!ner 645'T' VA)NER I VA)NER'VA 2K'3A 'to Va!ner - kraj "$" veka u 2eu obeleava jak istoricizam - ,ingtrase je od B6-ih godina postala antologija najrazliitijih ranijih oivljenih stilova - gomilanje stilskih redova i svih istorijskih stilova !barok, renesansa, gotika, klasika ! - to nailazi na reakcije ostalih arhitekata - #agner se zalae za Modernu arhitekturu 3BF7 - na njega dosta utiu ;emper a ni ideje Minkela mu nisu strane ! klasina pruska arh tradicija $ faza - klasika kao inspiracija, uticaji tradicionalista

23

3BB<-B? ! )ustrijska zemaljska banka 3BB? ! zgrada 2erze )msterdam ! projekti 3BB7 ! ,uska ambasada, 2e 3BB7-BB ! NN/rva vila #agnerNN, 0iteldorf, kraj 2ea 3BF< ! konkurs generalne regulacije 2ea 3BF? ! rad na projektu 2eke gradske eleznice projekti staninih zgrada sistem pristanita i brana na kanalu *unava projekti za mostove i brane $$ faza - na prelomu vekova doi e do prihvatanja ideja (ecesije saradnika Qlbriha i uenika 0ofmana - taj period inspirisan =ugendstilom je bio kratak 3BFB-FF ! 5 stambene zgrade u 2eu 3BFB-FF ! kua Gajolika, 2e $$$ faza - poetkom "" veka nastupa zrela faza stvaranja - dolazi do NNklasicizacijeNN secesije, racionalizacije - tehnika osmiljenost i preciznost 3F63 ! mrea gradske eleznice, 2e 3F65 ! ;grada Helgrafske agencije 3F6? ! /otanska tedionica, 2e 3F6? ! crkva (v :eopolda, 2e 3F67 ! brana >ajzerbad 3F33 ! paviljon )ustrije, izloba u ,imu 3F35 ! druga #agnerova vila, 0itendorf nerealizovani projekti )kademija lepih umetnosti Guzej cara &ranje =osifa +niverzitetska biblioteka /arohijska crkva u #eringu Crkva primirja /lan za rekonstrukciju >arlsplatz-a Hu#ert )asner ;grada Qsiguravajueg zavoda, 2e Dan Kotjera #ila :emberger, 2e, 3F3?

1aI +a#iani >ua /ortois und &iI, 3BF4 Do(e &le<nik ;grada J;acherlK, 3F6<-69 Crkva (vetog *uha, 3F36-35 >onkurs za 1utenbergov spomenik >arlo 2oromeo ! fontana u ast gradonaelnika 2ea - 3F33 #agner ga postavlja za svog zamenika - odlazi u /rag, tu provodi $ sv rat, radi u zan koli - Gasarik ga imenuje za arhitektu 0radana 3F53-<9 serija vrtova 0radana, /rag sa skulpturom (vXoraDsa jarbolimaDsa stepenit ulaz u kompleks 0radana, NNcitatNN /lenika dvorana Gatije >orvina ! sa stubovima crkva (v (rca $susovog ! konkurs, 3F3F Gajkl 1rejvs reinterpretira elemente portala - :jubljana - paralelna karijera sa /ragom - 3BF9 ! jak zemljotres razorio baroknu :jubljanu 1+/ :jubljane ! uticaji #agnera ! funkcionalizam ;itea - umetniki pristup, 0auard - vrtni gradovi piramida ! elementarni oblik kontrole prostora ogradaDzidDpaviljon ! karakteristini element JmarkeriK prostora ! stubDogradaDstubDklupa NNpeakiNN grad, vizelne senzacije, oseaj monumentalizacija pomou serije objekata Crkva +spenja 2ogorodiinog Crkva (v &ranje )sikog Crkva (v Gihajla Crkva (v )ntona /adovanskog, 2eograd /otanska tedionica, :jubljana, kamen,opeka +niverzitetska biblioteka ! inspirac 0olajnuDGuru Hrgovaka komora, :jubljana

24

(pomenici ! 'apoleonu, pesniku (imonu 1regoriu i francuskoj revoluciji ! jedan trougao J>riankeK ureenje reke :jubljanice Jobuarski mostK 1erberovo stepenite Metalite u Hivoliju 2rana ! primena arh-umetnikih sredstava - nakon $$ sv rata socijalni projekti /rojekat za /arlement, 3F?4 ! / /ortogezi 1roblje ! ulaz sa propilejima /aviljon na 2rionima >onkurs za 1eneraltab, 2eograd ! u B< g 665A*'3+ 3'- 3B46, 2rno, Goravska, otac klesar - kolovanje - #isoka tehnika kola *rezden - 3BF< odlazak u ()*, < god, dela (alivena - zaokuplja se pitanjem ornamenta u arh - protivnik secesije Qlbriha - povratak u 2e, delo JQrnament i zloinK - protivnik i istoricizma i eklekticizma ! ,ing je proglasio J/otemkinovim gradomK - pretea purizma, bezornamentalne arh - zagovara tipizaciju, ind proizvode - zagovara Jnarodni govorK )RC-a, populistiko shvatanje umetnosti - racionalnost, praktinost, bez suvinih kitnjastih ornamenata secesije - zalae se za upotrebu skupocenih materijala - Minkel, po njemu, poslednji veliki arhitekta - do 3F36 bavi se adaptacijom postojeih enterijera 45 rekonstrukcije i adaptacije niz luksuznih prodavnica 1oldmenR(alasch )meriki bar, 3F64 - elegancija, svednost, strogost klasicizma, japanska jednostavnost, amerika praktinost

drvo, kamen, beli zidovi, skupoceni materijali - klasini ornamenti ! npr frizovi su u upotrebi Raumplan - na vilama i kuama koje radi u narednom periodu razrauje koncepciju ,aumplan-aDplan volumena - sistem unutranjeg oblikovanja prostora, upotreba vie nivoa, svedena ali nepravilna osnova i artikulacija prostora koja se vie oslanja na presek zgrade i efekte volumena - opredeljuje se ka klasinoj svedenoj kubinoj formi ali tako se tee dobija dinamian raspored masa ! zato se kroz presek kompozicija dinamizira - to JiskrivljavanjeK plana je namerno kako bi se ostvarila senzacija prostora, u oseaju - slobodna osnova se smeta u kubus, horizontalnim i vertikalnim ravnima unutar samog prostora on se dinamizira, dobija se nepravilan volumen koji je vrlo praktian ! to je ideja koju e : C razviti u #ili (avoa, /oasi - u eksterijerima, na fasadama usvaja apstrakciju, slobodan raspored prozora, bezornamentalnost ! pretea $nternac (tila 65 Individualne z!rade i vile #ila >arma, 3F6<-67 #ila Mtajner, 2e, 3F36 #ila ,ufer, 2e, 3F55 #ila Mtros, 2e, 3F55 #ila na :idu, #enecija, 3F5< >ua pesnika Hristana Hzara, /ariz, 3F57 >ua Eozefine 2ejker, /ariz, 3F5B #ila Goler, 2e, 3F5B #ila Giler, /rag, 3F<6 75 Davne z!rade 1oldman R (ala, 2e, 3F6F-33 >onkurs za 8ikago Hribune, 3F55 :5 -pomenici i monumentalne z!rade /rojekat za crkvu (v %lizabete, 2e,3BFB @5 Hoteli -

25

0otel u &ridrihtrase, 2e, 3F67 1rand-hotel J#avilonK, 'ica, 3F36 /rojekat odmaralita u )ustriji, 3F3< /rojekat za 0 na =elisejskim poljima, 3F5? B5 Ur#anizam - 3F56-55, glavni arh urb odseka 2ea - problemi masovne stambene izgradnje (tambeni blok, naselje 0euberg, 3F56 - omiljeni oblik ! kocku, preobraava kroz stepenasti, terasasti presek ! raumplan - kue u nizu, svaka sa batom i vrtom 675*ER *EUT-,HE JERK%UN* 4EFE/4F6C5 - poetkom "" veka 'emaka postaje centar ind proizvodnje, do tada je to bila %ngleska - 1 ;emper se jo 3B95 u eseju Nauka, industrija i umetnost bavi prouavanjem odnosa industrijske proizvodnje, primenje umetnosti i arhitekture - tako se pokreu problemi u domenu ind dizajna, pitanje stila, usmerava teorija kulture u 'emakoj tog vremena - 3B46 ! od ujedinjanja pod 2izmarkom dolazi do snanog industrijs razvoja, konkurencija, trite - 3BB< ! osnivanje )%1-a, velikog elektro-industrijskog koncerna - 3BF6 ! ostavka 2izmarka, velike promene u kultrunoj klimi 'emake ! neophodnost usavravanja oblasti ind dizajna - 0erman Gutezijus odlazi u %ngleski da bi se upoznao sa dostignuima eng arh i dizajna - )RC - 3F6? ! po povratku u 'emaku on reformie nacionalni program obrazovanja u oblasti primenjenih umetnosti i dizajna - osnivaju se nove umentike kole za umetnost i zanatstvo @*rezden ! Mmit, *iseldorf ! / 2erens #ajmar ! van de #elde su direktori tih kolaA

kvalitet, ekonominost, praktinost ! kvaliteti )RC koje zagovara Gutezijus u 'emakoj 3F64 ! osnivanje *eutsche Verkbunda ! Mmit, 'auman ! osnivai, 35 lanova *V-a: 2erens, 0ofman, Qlbrih, 2runo /aul 3F64 2erens postaje umetniki savetnik )%1a ! grafika, dizajn proizvoda npr svetiljke, reklamni plakati ali i objekti 3F65 ! paviljon #orhalle, Geunar izloba Horino 3F69 ! paviljon u Qldenburgu 3F67 ! krematorijum u 0agenu 3F6B ! paviljon )%1a, izloba u 2erlinu 3F6F ! fabrika turbina )%1, 2erlin 3F35 ! 'emaka ambasada, /etrograd, Gis 3F3? ! $zloba #erkbunda, >eln Gutezijus ! za tipizaciju #an de #elde ! Heatar #erkbunda za kreativnost i individualnost 2runo Haut ! stakleni paviljon najava ekspresionistikog pokreta u arh 1ropius i ) Gajer ! model fabrike za racionalizovanu idn proizvodnju $ sv rat, prvi industr rat donee promenu miljenja u pogledu upotrebe maina 2erens se okree srednjovekovnim uzorima 3F56 - projekat ind pogona, &rankfurt 3F55 ! katedralska loa, $zloba Ginhen 3F59 ! staklenik V-a, izloba dek um, /ariz 3F54 ! #ajsenhof, Mtutgart, meunarodna izloba stamb arh @Gis, 1ropius, :C, Qud A *V se otada pretapa u pokret 'ova Qbjekt

6:5+RENK 3'D* RADT - krajem "$" veka radi kod :uja (alivena

26

uticaj ,iardsona ! simetrija, roman masivnost - prve kue spoj uticaja ,iardsona i (alivena I period 0ormiranje stila 3BBF ! sopstvena kua, Qak /ark, predgr 8ikaga 3BF5 ! kua >arnli, centar 8ikaga 3BF< ! kua #inslou, ,iver &orest, kraj 8ikaga II period o0ormljeni Rajtov stil - iz ovih reenja dolazi do formiranja tzv NNprerijskog stilaNN kua u predgraima, uglavnom 8ikaga serija Jprerijskih kuaK 3F6? ! kua Gartin, 2afalo 3F6? ! kua *ejna, (pringfild, $linois 3F69 ! >ua 0ardi 3F36 ! kua ,obi ! Jorganska arhitekturaK javni objekti 3F67 ! ;grada :arkin, 2afalo ! poslovna zgrada 3F6B ! crkva +nitP, Qak /ark, 8ikago, $linois 3F3? ! Gidvej 1ardens 3F53 ! 2arensdol ili (lezova kua, :) 3F55 ! 0otel $mperijal, Hokio 3F5< ! kua Gilard, /asadena, >alifornija kua u Hulsi, Qklahoma III period zrela 0aza - poinje da projektuje ispitujui mogunosti )2-a - dotle je koristio betonske blokove @frebel-kockeA 3F5? ! Qsiguravajui zavod, 8ikago 3F<5 ! 2rodejker siti, antiurbanistiki koncept 3F<9 ! projekti J+sonijskihK kua, Giigen 3F<7-<F ! *onson #eks, ,ejsin, #iskonsin administrativna zgrada ! peurkaste tavanice 3F96 ! kula istraivake laboratorije 3F<4 ! kua >aufman, 2er ,an, /ensilvanija ! kua na vodopadima, &alling Vater vrhunac Qrganske arhitekture -

IV period ekspresija novih o#lika - ve ovi projekti nagovetavaju kasniju upotrebu pokrenutih, krivih linija, biomorfnih oblika - krug, spirala, kriva linija ! oseajnost, egzotika 3F?F ! Halijezin #est, (kotsdejl, )rizona 3F?F ! /rodavnica JGorisK, (an &rancisko, C) 3F97 ! /rajs HoOer, 2artlesvil, Qklahoma 3F9L ! kua &ridmena, @< valjkaA, /lezentvil, 'T 3F97 ! Qblakoder $linoj, visok 3 766 m 3F9F ! Guzej 1ugenhajm, 'eO Tork 3F75 ! *rutveni centar okruga Garin, >alifornija 3F77 ! Gemorial )uditorium, Hempe, )rizona 6@5+UTURI9A1 I -ANTAE3IDA 1arineti ! knjievnost, manifest @3F6F ! 33 taakaA %o?oni ! slikarstvo i vajarstvo, manifesti 3F36 i 3F35 -ant KElija ! arhitektura (til &loreale futurizam 3F3? 'stali ! ,usolo, Xino (everini, Xakomo 2ala 6B5KU%I9A1 8e"ki ku#izam Dan Kotjara - uenik #agnerove kole, sa /lenikom zgrada u /ragu, na prelomu vekova - gradi je u stilu secesije i u maniru #agnera - ubrzo odstupa od tog stila i to se vidi ve na narednom projektu paviljon za izlobu, 3F6B - nadalje svoj novi stil jo i vie pojednostavljuje, svodi na jasne i definisane mase zgrada za firmu >otjare, 3F6F - 1oar i =anak su bili saradnici >otjara na paviljonu 3F6B - oni postaju nosioci stila kubizma - asopis J(tilK razrauje ideje kubizma

27

veze sa grupom Gost i /lenikom koji e predavati u koli za industrijski dizajn - =anak je vodei teoretiar grupe, kritika #agnera, udaljavanje od racionalizma 2ea i #agnerove kole - $nsistiranje na nacionalnim obelejima, individualnost, kreativnost Jarh je umetnostK - =an >otjara ubrzo naputa grupu i u njoj ostaju samo mlai arhitekti - =anak kao 5 kljune stavke vidi tehnikoDutilitarno i apstraktnoDumetnilko Do(e0 )o<ar ,obna kua u /ragu, 3F6F-36 1radska venica, *vojna porodina kua, 3F35-3< /rojekat za srednju kolu (anatorijum 2atenski paviljon Crna bogorodica &avel Danak - vie se bavi teorijom, crtanjem projekata, rekonstrukcijama kua doktora &are ! reknstrukcija skice za spomenike Doze0 Kohout trostambena zgrada, 3F35-3< vila sa vrtom Vlastislav Ho0man - projekti za zgrade, enterijeri i nametaj - linorez ! specifina tehnika /alaski trg Novotni 'tokar >raljevska palata u (ofiji (tambena zgrada, 3F3F ;adruna zgrada - 2edih, (tepanek, Gatej 2leka, =iri >roha - posle $ sv rata raslojavanje u nekoliko struja, 1oar i =anak ! monumentalni nacion stil ! Gasarikov trg - uticaj ekog kubizma: 'jujork +niversitP Ginistarstvo graevina, #aington +rancuski ku#izam %ra?a *i"an !rupa L9latni presekM -

tri brata *ian ima slian smer delovanja ! spoj epskog tradicionalizma i kubizma - =esenji salon 3F35, maketa kubistike kue u 3:3 ! :a maison Cubiste - uticaj pozorita Manzelize, prizmatinih elemenata dekoracije - narudba za koled u )merici Do(e &le<nik ! u stilu kubizma projekat za fabriku, oko 3F36 crkva (v *uha u 2eu, kripta i unutranjost 6C5EK-&RE-I'NI9A1 N A1-TER*A1-KA 2K'3A - razvija se kao opozicija * #erkbundu i dravnoj etabliranoj kulturi - vizija nove kulture i arh upotrebom stakla - 3F6F zainje se protoekspresionistiki pokret, Ginhenu, >andinski na elu - 3F3? izloba #erkbunda ! razdor izmeu ideje tipizacije ! Gutezijus, klasinih osnova @2erens &esthalleA, individualizma @van der #elde ! #erkbund HeaterA %runo Taut (takleni paviljon, $zloba #erkbunda 3F3? ;idovi i kupola sve od stakla (veprisustvo svetlosti - Jkruna gradaK - ideja Hauta kao univerzalna paradigma svih kulturnih graevina - 3F3B pristupa Novembergrup-u, Gis - 3F3F manifest ! narodna umetnost - veza sa grupom JGostK, 2erlin, zaetak nemakog ekspresionizma ! %mil 'olde, &ajninger, >arl Mmit,otljuf - 3F3F ! izloba vizionarskih radova, predgovor 1ropijusa - 3F3F ! uspostavlja se korespondencija poznata kao Jstakleni lanacK - 2runo i GaI Haut, 1ropijus, &insterlin ! uesnici model krunog radijalnog poljoprivrednog naselja sa < zasebne stambene zone koje su usmerene ka 'ebeskoj kui, upravi

28

$zlobena dvorana, Gagdeburg, 3F55 /okuaj realizacije ideje J>rune gradaK =eftine stambene eme, 3F5< Hans &elci! #odotoranj u /lzenju /oslovna zgrada 2ratislava 0emijska fabrika u :ubanu, 3F35 /ozorite, 2erlin, 3F3F ostvarenje ideje Jkrune gradaK svetlucava luminoznost, prirodna i vetaka fantastini privesci u obliku viseih stalaktita (cenografija za film J1olemK po delu Gajrinka Erih 1endelson Qpservatorija za )jntajna, /otsdam, N34-53 realizacija ideje Jkruna gradaK uticaj radova arhitekata 2erlahea, >ramera, de >lerka ! amsterdamska kola, konstruktivistiki ekspresionizam uticaj roterdamskih arh racionalistike orjentacije ! Qud, *udok @,ajt, )2A &abrika eira ! kosi krovovi ! de >lerk Hekstilna fabrika, :enjingrad 'iz robnih kua ! 2ratislava, Mtutgart, 2erlin 3F54-<3 Hu!o Harin! - sledi liniju ekspresionizma Gendelsona - strmi krovovi, biomorfni oblici - organski princip geneze oblika poljoprivredni kompleks, :ibek, 3F5? stabm projekat /rinc )lbreht 1arten, 3F5? - oko 3F56 0aring sarauje sa Gisom u ateljeu u 2erlinu, meusobni uticaji @zgrada u &ridrihtrase kao i stakleni oblakoderA - sukob sa : C -om na C$)G-u 3F5B na liniji njegovog funkcionalizma i purizma 28.DE STIJL - 0olandija, umetniki pokret 3F34<3

Jtvrdo jezgroK /it Gondrijan, 1erit ,itveld i Heo van *uzburg - pesnik )ntoni >ok, slikari #antongerlo, arh #anNt 0of, #ils, Qud ! delimino - asopis J*e (tajlK ! slikarstvo, skulptura, teorijske rasprave i tekstovi - sinteza 5 idejne struje: 3 matematike teorije (kumakers 5 arhitektura 2erlahea - #antongerlo ! skulptor ije ideje i ostvarenja imaju dosta uticaja na arh objekte - +ticaj %l :isickog ! konstruktivizam i elementaristiki suprematizam ! JprounK - razvoj kroz < vremenske faze: 3 formativna, holandski krug 3F37-53 5 sazrevanje, internacionalizacija 3F53-59 < transformacija i raspad 3F59-<3 VanKt Ho0 #ila Voonhuis, predgrae +trehta prvo arh delo koje sledi principe de (tajla uticaj ,ajta, plohe Jils prvo pionirsko zdanje od )2-a nekoliko manje uspelih radova u stilu ,ajta &eter 'ud - gradski arh ,oterdama - nije bio potpisnik manifesta - raskida sa izrazitim strukturalizmom de (tajla 3F34 ! zgrade u nizu, (cheveningen 3F3F ! projekat fabrike /urmerend primena neoplasticizma, dopadljiv sklop masa 3F5?-59 ! Cafe de +nie, ,oterdam funkcionalizam 3F55 ! naselje Qud!Gathenesse, ,oterdam 3F5? ! radniko naselje, ,oterdam 3F59-54 ! naselje >iefhoek, ,oterdam 3F<B ! zgrada (hell, 0ag naputa funkcionalizam 3F95-76 ! deje biooporavilite -

29

)erit Ritveld - najpre unikatni nametaj ! bife ormari, deja kolica, i rad na enterijerima - saradnja sa slikarem van der :ekom crvenoDplava stolica, remek delo, 3F34 kabinet doktora 0artoga, 3F56 berlinska stolica, 3F5? kua Mreder, +treht, 3F5? dvospratnica, +treht, 3F54 Teo van *uz#ur! kue u nizu kua ,ozenberg 3F5< ! za vlasnika galerije u kojoj je sa van %sterenom napravio izlobu niza hipotetikih arh kompozicija, datih kao aksonometrije na kojima su radili shodno principima de (tajla ! asimetrija, ploni elementi, volumetrijsko sredite i raspored viseih ili lebdeih ravni oko tog sredita anti-kubizam i anti-dekorativnost kafe lN )ubette, (trazbur, 3F5B ! redizajn - sa (ofi Hauber )rp i 0ansom )rpom - uvoenje dijagonale zbog koje se razilazi sa Gondijanom privatna kua H van *uzburga 6F5&URI9A1 7G5+UNK,I'NA3I9A1 745%AUHAU- I VA3TER )R'&IU- 3F67 ! Mkola za umetnost i zanatstvo velikog vojvodstva u #ajmaru, direktor )nri van de #elde @projekat koleA - 3F3F ! osnivanje #ajmarskog 2auhausa - sjedinjavanje )kademije likovnih umetnosti i Mkole za umetnost i zanatstvo - izvesna podvojenost umetnost D zanatstvo e uvek biti prisutna u 2auhausu iako je ideja upravo bila spoj te dve oblasti delovanja - Jumetnost i tehnologija idu ruku po rukuK - ideja kole je da obrazuje umetnike-zanatlije

spoj zanata, vajarstva i slikarstva dizajniranje stakla, metala, drveta, grafika - ali i bavljenje JistimK umetnostima ! vajarstvo, slikarstvo - arhitektura ima veoma vano mesto kao svojevrstan spoj vie razliitih aktivnosti spoj umetnosti i tehnike, mate i zanata - u koli kao predavai rade priznati umetnici - vajc slikar $tn obeleava poetke 2, vodi pripremni kurs, izrazito duhovni pristup, insistiranje na kreativnosti, neguje poseban istonjaki mistini kult ! mazdaizam - /aul >le, Qskar Mlemer, &ajninger - 1ropius je naklonjeniji racionalizmu - 3F53 ! 1ropius poziva Hea van *uzburga u 2 kao predavaa - ideje de (tajla - racionalizam se odlino nadovezuju na gledita 1ropiusa - 3F55 # >andinski postaje predava u 2-u sa idejama emotivnog, neposrednog, intuitivnog, ak mistinog prilaza umetnosti - 3F5< ! prva izloba 2-u #ajmaru kua (ommerfeld ! 1ropius, Gajer kao tradic drvene kua, totalno umet delo Jeksperimentalna kuaK ! Gajer zahlih-objekat, Jmaina za stanovanjeK:C - 3F5< ! $tn daje ostavku zbog sukoba sa 1ropijusom - na njegovo mesto dolazi :aslo Goholji-'a sa idejama %l :isickog i Galjevia ! ruski avangardni umetnici ! konstruktivizam, suprematizam, elementarizam - Goholji-'a i stil Jkonstruktivnog elementarizmaK - 3F57 ! preseljenje 2auhausa u *esau 1ropijusova dela: 3F57 ! zgrada novog 2auhausa, *esau 3F57 ! rad na projektu serijskih kua -

30

3F54 ! osnovan arh odsek, vodi ga 0enes Gejer, vajcarski arhitekta @'QA projekti montanih kua, 2rojer - 3F5B 1ropijus daje ostavku, Gejer ga menja - Gejer uvodi rigorozne mere dizajniranja ! objektivizam, utilitarizam, tehnologizacija - 2rojer i Goholji-'a daju ostavke - Gejer zagovara socijalno angaovanu arh - estetika stavljena u drugi plan - proirenje programa sa jo ? odseka - proirenje kadra ! Gart (tam, 0ilberseimer - jaanje nacizma u 'emakoj, zatvaranje 2-a - Gis preuzima vostvo 2-a, slabog je uspeha - 3F<5 ! preseljenje 2-a na periferiju 2erlina - 3F<< ! 2auhaus je definitvno zatvoren Valter )ropius ! faze arh delovanja i objekti 2liskost sa idejama *V-a 3F33 ! fabrika &agus, )lfeld 3F3? ! model fabrike, $zloba *V, >eln 2auhaus ! faza 3F57 ! zgrada 2auhausa, *esau 3F57 ! projekat serijskih kua 3F54 ! projekat Hotalnog pozorita, 2erlin 3F54 ! naselje *amertok 3F5B ! naselje Herten ! usvajanje naela 'Q 'ova Qbjektivnost 3F5F ! nerealizovani stamb objekti, 2erlin 3F<3 ! predlog viespratnog stamb naselja ! (imensov grad %ngleska @'emaku naputa 3F<?A 3F<7 ! filmske laboratorije za :ondon &ilm /roduction 3F<7 ! 5 zgrade u (aseksu 3F<7 ! >oled >embridajr )merika faza ! od 3F<4 predava na 0arvardu 3F<F ! Chamberlain 0ouse, #ejland @s 2rojeromA -

3F<F ! paviljon /ensilvanije na (v $z, 'jujork 3F?3 ! st naselje 'eO >ensington, /itsburg veliki broj serijskih kua, >aliforniji, od drveta - 3F?9 ! osniva H)C Hhe )rchitects Collaborative vie stambenih zgrada 3F?F-96 ! =unior 0igh (chool, Gasausets 3F9< ! novi centar 2ostona 3F9< ! projekat poslovne zgrade GcCormickRCo $ng , 8ikago )socijacija za razvoj nauke, #aington * C 3F94 ! 0ram Qheb (halom, 2altimor, 3F94 3F9B ! +niverzitetski grad, 2agdad 3F9B ! /)'-)G-ova zgrada, sa timom H)C 3F9B ! )merika ambasada, )tina 7653E K'R%I9IDE - roen 3BB4, :a Mo d &on, Mvajcarska u =urama, nadomak granice sa &rancuskom - pravo ime Marl-%duar Eanere &rvih 4G !odina rada - 3F66 - od svoje 3< godine ui za gravera - :N%platenije uitelj crtanja :C-a na +metnikoj koli - usmerava ga sa slikarstva na arhitekturu, #ii kurs, 3F67 @:C 3F godA - formiranje umetnikog regionalnog stila - uticaj )rt 'ouveau-a, savremenih dekorativnih stilova ! uzor 1imar - divljenje ,askinu - ideje )RC - interesovanje za prirodu, koncept ornamenta - filozofski koncept mikrokosmosa, univerzalnog, platonizam, ita 'iea - mesijanska uloga umetnika, spas sveta - istota oblika kao izraz boanske ideje - 3F64 ! studira kod 0ofmana u 2eu - 3F64 ! u :ionu sree H 1arnijea uticaj ideja njegovog $ndustrijskog grada - 3F64 ! poseuje manastir %ma u Hoskani

31

3F64, kua &ale, :a Mo d &on duh regionalnog, dekoracija izvedena u stilu secesije i transponovanih biomorfnih, floralnih motiva 3F6B ! zapoljava se kod /erea u birou uticaj /erea i )2 skeletnog konstr sistema 3F6B, vile Eakme i Mtocer, :a Mo 3F36 ! rad u studiju 2erensa u 2erlinu @)%1A uticaj ideja Gutezijusa i *V ! odnos mehanizacije, ind proizvodnje i umetnosti ideje standardizacije, tipizacije, serijske proiz 3F36, projekat umetnike kole, :a Mo naglaavanje jednostavnih oblika, primarnih ! kocka i piramida geometrizovani JklasicizamK 3F33 ! preduzima putovanje na $stok ! $talija, 1rka, Gala )zija, Gediteran mnogo skicira ! kue /ompeje, )kropolj, damije $stambula, grka narodna arh 3F35, vila Eanere, kua za roditelje, :a Mo 3F3?, kua *om-$no i #ille /ilotis 3F37, vila Mvob @vila HurkA, :a Mo 4F4C odlazak u &ariz otvara sopstveni arhitektonski atelje susret sa )made-om Qzenfanom, menja ime u :C, :N%sprit nouveau, /urizam 3F55 otvara arh biro sa bratiem ! / Eanere 3F5< ! Ka novoj! arhitekturi knjiga u kojoj objedinjuje tekstove koji su izlazili u asopisu :N%spri nuvo funkcijaDempirija U umDulaDsimbolizam razrauje teme kue *om-$no i #il pilotisa ideja kue kao maine za stanovanje ! tipizacija, standardizacija, serijska proizvodnja, @deAmontani postupak 3F55 ! Gaison (itroen

3F55 - (avremeni grad za < miliona st 3F5? ! naselje /esak, :ie ! sa kuama ( 3F59 ! /lan #oazen za /ariz 3F59 ! J>ua-vilaK ! paviljon :espri'uvoa na /ariskoj izlobi dekorativnih umetnosti 3F54 ! naselje #ajsenhof, Mtutgart ! 5 kue !ra>anske vile 3F5<, kua i atelje )made-a Qzenfana 3F5?, kua :a ,o, /ariz - 3F59 vraa se temi graanske vile, neopaladijanizam, formulacija 9 taaka nove moderne arhitekture: 3 pilotisi 5 slobodna osnova < slobodna fasada ? duge horizontalne trake prozora 9 krovna terasa - nosea konstrukcija je skeletna )2 %nebikov sistem - stubovi - pilotisi nosei elementi - oni odiu kuu od nivoa tla - zidovi imaju samo ulogu pregraivanja - fasada je slobodna, povlaenja - esto je unutranji konstr raster zasnovan na nekom ritmu slino kao kod /aladija - :osov ,aumplan ! neformalna osnova i geometrizovani neoklasini oblici >ua >uk, 3F54 #ila Gajer,L #ila (tajn, u 1aru, 3F5B @# Galkontenta /A #ila (avoa, /oasi, 3F<3 @#ila ,otonda /A ur#anizam - 3F39 ! #ille /ilotis - 3F55 ! (avremeni grad za < miliona stanovnika - 3F5? ! vrtno naselje /esak, :ije - 3F59 ! plan #oisin za /ariz - 3F54 ! #ajsenhof, Mtutgart ! izloba *V-a - 3F5F ! produetak ,ija, 2razil - 3F<6 ! Qzareni grad - 3F<< ! plan JQbusK za )lir - plan za grad 'emours, (ev )frika - plan za grad ;lin, 8ehoslovaka

32

3F?? ! :es trois etablissements humains 3F96 ! 8andigar arh ostvarenja do 7G/e 3F5F ! zgrada Centrosojuza @slino naem C>A 3F5F ! Cite Gondiale!Gundaneum, Eeneva 3F<6 ! kua %razuriz, 8ile 3F<3 ! projekat za /alatu (ovjeta Lmonumentalizacija re!ionalno!M 3F<3 ! vila madam Gandro, Hulon 3F<9 ! vikend kua, predgrae /ariza 3F<4 ! paviljon des Hemps 'ouveauI 3F?6 ! Gaison Gurondis 3F?5 ! kompleks Merel, sev )frika 3F?F ! ,oY et ,ob, stepenaste kue u nizu 3F99 ! Gaison =aoul @kua EaulA, /ariz kasni arh o#jekti 3F?4-95 ! +nite dNhabitation, Garsej 3F96 ! kapela ,onan 3F76 ! manastir :a Huret, blizina :iona 3F79 ! projekat )mbasade &, u 2raziliji 3F79 ! bolnica u #eneciji 3F7B ! :C Centar, Cirih, Mvajcarska

7751I- VAN *ER R'E - roen u )henu, ui u radionici oca klesara - potom pohaa zanatsku kolu ! za dizajnera tukature - 3F69 ! preseljava se u 2erlin - radi kao crta za jednog arhitektu @2 /aulA - 3F6B ! rad u ateljeu 2erensa @saradnja na izgradnji )mbasade 'emake u /etrograduA - 3F33 ! otvara samostalno svoj arh atelje - oslanjanje na ideje prusku tradicionalnu kolu klasicizma Minkel Rani o#jekti - nekoliko prvih kua koje radi do $ sv rata su meavina 2erensa i Minkela 3F33 ! kua /erls, 2erlin 33

3F33-35 ! )mbasada 'emake u /etrogradu 2 3F35 ! projekat zdanja >reler, 0agg ! galerija i rezidencija 3F35 ! spomenik 2izmarku 3F3? ! kua +rbig :N@ klju<na o#jekta izme>u dva rata - 3F3F pristupa u 'ovembergrupe ! kontak sa idejama 2 Hauta i Jstaklenog lancaK - uticaj nemakog ekspresionizma 3 projekat zgrade u &ridrihtrase, 3F3F 5 stakleni oblakoder, @zaobljene iviceA 3F53 < poslovna )2 zgrada, 3F55 ? letnjikovac od betona, 3F5< 9 letnjikovac od opeke, 3F5? - uticaji 2erlahea ! tradicija opeke i jasna konstrukcija - uticaji & : ,ajta @3F33- izdanje #azmutaA ! slobodna osnova, plohe - uticaji Galjevia i %l :isickog ! suprematizam i elementarizam 0aza Internacionalno! -tila 3F57 ! spomenik ,ozi :uksemburg i >arlu :ibknehtu 3F57 ! kua #olf, od opeke 3F54 ! #ajsenhof, Mtutgart ! urbanizam U kolektivna zgrada 3F5B ! kua 0erman :ange, >refeld 3F5B ! projekat zgrade )dam, 2erlin 3F5B ! projekat banke, Mtutgart projekat preureenja )leksanderplatza,2erlin 3F5F ! nemaki paviljon, 2arselona 3F<6 ! kua Hugendhat, 2rno,8ehoslovaka 3F<3 ! eksperimentalna kua, izlobeni paviljon na izlobi graevinarstva, 2erlin 3F<< ! projekat ,ajhsbanke, 2erlin ameri<ka 0aza - 3F<4 ! Gis emigrira u )meriku - 3F<4-9F vodi Mkolu arh na $$H, 8ikago - usvaja racionalizaciju visoke tehnike - jednostavna formu kubusa, esto velikih dim - simetrija, tehnika je monumentalizovana

strukturalizam ! konstrukcija U sklop S arhitektura Jkostiju i koeK kosturUanvelopa sentence JGanje je vieK i J(koro nitaK 3F?6 ! kompleks $$H-a, 8ikago - 2iblioteka - )lumni Gemorial 0ol - ;grada istraivanja metala i minerala - :aboratorije 3F?7 ! &ernsvort haus, /lano, $linois 3F?B ! stambeni objekat /romontorP,8ikago 3F?B ! staklena kua 37I37m 3F93 ! stamb objekat :ake (hore *rive, 8ikago 3F95-97 ! CroOn 0all zgrada )rh odsek $$H-a 3F9< ! gradsko pozorite, Ganhajm 3F9? ! kongresna hala, 8ikago 3F99-7< ! :afajet /ark,*etroit ! kuleUdvori kue 3F94 ! J>omonvelt /romnejdK,8ikago - ? st obj 3F9B ! (eagram 2uilding, 'T, Genhetn 3F75-7B ! 'ova 1alerija, 2erlin

7:5N'VA '%DEKTIVN'-T 4F67/ 4F775 - 3F59 ! izloba pod tim nazivom, Ganhajm - izraz oznaava zapravo posleratnu kolu antiekspresionistikog slikarstva - jo se Gutezijus sluio ovim izrazom ! zahlih ! funkcionalistiki, tehniki pristup arhitekturi - naglasak na socijalnom aspektu arhitekture - 3F55 (((, i 'emaka posle $ sv rata ponovo uspostavljaju diplomatske odnose - %l :isicki ! priprema izlobe avangarde (((,-a u 2erlinu - J/rounK - prounovis ! kola nove umetnosti, uticaj ideja Galjevia, suprematizam, elementarizam :isickog - 'ova Qbjektivnost posteje meunarodni pokret u arhitekturi

zalaganje da se stvari sagledaju realno, objektivno, bezideoloki, svesno i savesno - Gart (tam @0olandA sa GaIom Hautom i %l :isickim odlazi u Cirih @MvajcA - 3F59 ! osnivaju grupu )2C, 2azel, a ubrzo im se prikljuuje i vajcarski umetnici: - 0annes GePer, 0ans VittOer, 0ans Mmit 2vajcarska - projektovanje drutvenih graevina - normativizacija, standardizacija, tipologizacija, primena )2-a, primena ntehnike i tehnologije u graenju Hannes 1eOer; Hans Jittver 3F57 ! projekat /etersschule, 2azel 3F54 !:iga naroda, Eeneva ! konkursni projekat Holandija %rinkman i Van der Vlu!t 3F59 ! fabrika #an 'elle, ,oterdam 1art -tam 3F57 ! projekat za etvrt ,onkin, )msterdam 3F54 ! naselje #ajsenhof, Mtutgart 3F5B ! saradnja sa % Gajom, &rankfurt *uiker 3F5? ! drvena kua u )alsmeeru 3F5B ! sanatorijum ;onnenstraal 3F<6 ! kola na otvorenom, )msterdam - 3F5B na osnivanju C$)G-a doi e do fuzije holandskog ogranka 'Q sa amsterdamskim funkc krugom @*eBA i roterdamskom grupom Qpbouv ! oni e predstavljati 0olandiju - C$)Ga Nema<ka 'to Hesler - #ajmarska republika i programi radnikih naselja, masovna stambena izgradnja - 0esler se bavi prvenstveno kuama u nizu - pitanja optimalnih rastojanja, visina, ema, osnove stanova, orjentacija prostorija, zelenilo - variranje ema naselja kao i tipskih stanova - razvija osnovni tip stana -

34

3F5< ! $talienisher 1arten, kod 0anovera 3F5? ! 1eorgs1arten, ------- $$ ------- dva pionirska naselja sa zajednikim javnim objektima ! praonice, biblioteka, vrtii, sportski tereni, prostorije za sastanke - unutranja oprema u stilu 'Q ! standardizacija, svedeno, jednostavno 3F5F ! naselje ,otenberg, >asel Ernst 1aj - 3F59 ! postaje gradski savetnik za arh u &rankfurtu - izgradnja radnikih stanova @ukupno 39 666A - zatvoreni urbani prostor po uzoru na tradicionalna pruska sela 3F57 ! plan za -'ovi &rankfurt. izgradnja trajala do 3F<6 efikasnost, ekonominost, principi 'Q prostorni standardi Jivotnog minimumaK funkcionalna, praktina kuhinja, nametaj montana konstrukcija panelna gradnja Jsistem GajK Valter )ropius 3F57 ! nova zgrada 2auhausa, *esau 3F54 ! projekat Hotalnog pozorita, 2erlin 3F5B ! naselje Herten !usvajanje naela 'Q 3F5F ! nerealizovani stamb objekti, 2erlin 3F<3 ! predlog viespratnog stamb naselja 7@5-'VDET-KI EK-&ERI1ENT - krajem "$" veka ! kolonije, umetniki i slikarski centri za narodnu radinost, oivljaj zanata - kolonija Henieve ! pretea /roletkulta - 3F6< ! 2ogdanov ! organizacija za proletersku kulturu /roletkult ! cilj je oivljavanje masovne narodske kulture jedinstvom nauke, industrije i umetnosti - Galjevi je lan ! formiranje suprematizma

pred $ sv rat postoje 5 avangardna pravca: 3 ne-utilitaristika umetnika forma ! Galjevi 5 novo jedinstvo ivota, rada i umetnosti-2ogdanov - 3F56 ! $nhuk institut za umetniku kulturu i #hutemas ! vii zavod za umetnike i teh nauke - za sveobuhvatno obrazovanje u umetnosti, dizajnu i arhitekturi - izvesna podvojenost u stavovima: Galjevi i >andinski ! pobornici mistinog realizma 2raa /evsner ! objektivni umetnici Hatljin, ,odenko ! produktivisti, konstruktivisti - Galjevi osniva svoju kolu nove umetnosti ! +novis - %l :isicki prihvata suprematizam Galjevia 1ovornica za :enjina, 3F56 ! slikarstvoUarhitekt - /roletkult se bavi umetnou u slubi )git-propa - konstrukcije@deAmontane,jednosta vne,prenosive - Harljin i ,odenko ! nametaj ,kiosci,odea (pomenik $$$ $nternacionali, 3F56 ! Hatljin - podvajanje na 5 tendencije: 3 kola u sklopu #hutemasa ! :adovski 5 pragmatski pristup ! 1inzburg - 3F5< ! :adovski osniva grupu )('Q#) ! asocijacija novih arhitekata - prikljuuju se :isicki i Geljnikov #isei restoran ! (imbirev ,asklopivi kiosci za pijace, 3F5? /aviljon (((,-a na $zlobi u /arizu,3F59,Geljnik $nterijer radnikog kluba, ,odenko Jvealica za oblakeK ! %l :isicki - 3F5? ! Q() 'rganizacija-avremenihArhitekata - bave se problemima nestaice stanova - 1inzburg,2urov,>omarov,/asternak ,braa#esnin - Q()-in asopis (avremena arhitektura -

35

tipski oblici stanovanja, standardizacija, uvoenje tehnike u arh praksu, Jdom-komunaK kao novi oblik stanovanja, dupleIstanovi ! uticaj na :C-a - jedinice JstrojkomaK - sa zajednikim javnim sadrajima @pretea +nite-a :C-aA 3F5< ! projekat ;grade /ravde ! braa #esnin 3F5< ! /alata rada ! braa #esnin 3F5F ! stam blok 'arkomfin, Goskva ! 1inzburg 3F5B ! $nstitut :enjin ! $van :eonidov 3F<6 ! /alata kulture ! $van :eonidov ur#anizam - Qkitovi ! planer i teoretiar Q()e D dezurban - Giljutin zagovara takoe dezurbanizaciju - +ticaj ideja (orija P Gate ! linerni grad 3F<6 ! plan Jzelenog gradaK, Goskva! 1inzburg 3F<6 ! predlog linearnog grada socgorod,Giljutin 7 paralelnih traka 3 eleznica 5 industrijska zona < zelena zona sa autoputevima ? stambena zona U kole, vrtii 9 parkovi sa rekreativnim centrima 7 poljoprivredna zona 3F<3 ! konkurs za grad Gagnitogorsk, u +ralu - prispeli radovi Giljutina, 1inzburga, :eonidova - ocenjeni kao previe apstraktni i atristini - vlada angauje % Gaja i ekipu iz &rankfurta - konani neuspeh @dezAurbanizma Q()-e 7B5INTERNA,I'NA3NI -TI3 - $( se nadovezuje na stil kubizma a kasnije i purizma koji e zastupati 56-ih godina :C - 0ikog i *onson, izloba u 'T, pod nazivom $( - radovi evropskih i ()* arh u periodu 3F55-3F<5 -

zaeci $( nalaze se u delima :osa ! stambene zgrade, /erea i 2erensa, 1ropijusa - to je NNherojsko dobaNN moderne arh koji obeleavaju :C, 1ropijus, Gis, Qud, ,itveld - ovaj tada zvani Jnovi stilK je potekao uglavnom iz 'emake,&rancuske i 0olandije - tokom 56-ih godina propagiraju ga upravo ovi arh da bi se on <6-ih rairio i poprimio internacionalne razmere - krajem ?6-ih jednoduno je pruhvaen kao dominantan stil u svim zemljama ;apada - 96-ih dolazi do opadanja, nekritike primene principa $(-a, dolazi i do reakcija i do pojave prvih alternativnih miljenja ! Him 36 ! " C$)G - principi $(-a: 3 arhitektura kao volumen 5 pravilnost a ne simetrija < izbegavanje dekorativne aplikacije - funkcionalizam, kubizam, purizam, novi materijali +inska Alvar Alto zgrada Hurun (anomat, u Hurku, 3F5B-<6 2vedska / )unar Asplund paviljoni na (vetskoj izlobi, (tokholm, 3F<6 Holandija / %rinkman i van der +lu!t fabrika #an 'ele, ,oterdam, 3F5B<6 &eter 'ud radniki stanovi, 0olandija, 3F5?54 #ajsenhof ,Mtutgart, niz malih kua, 3F54 (tamb naselje >iefek, ,oterdam, 3F5B-<6 1art 2tam *om staraca, &rankfurt, 3F5F-<6 +rancuska / 3e Kor#izije #ajsenhof, Mtutgart ! zasebna i dvojna zgrada, 3F54 @sa sestriem / EanereomA >ua (tajn, 1ar, 3F5B @sa / E-omA #ila (avoa, /oasi, 3F<3 @sa / E-omA #ila de Gandro, :N /rade, 3F<3 @sa / E-omA -

36

>rovni apartman de 2estigi, /ariz, 3F<3 8ehoslova<ka / 'to Ajsler *vojna kua, 2rno, 3F57 %ohuslav +uks /aviljon grada 2rna na (v $zlo u 2rnu, 3F5B Doze0 Kranc >afe %ra, 2rno, 3F5F 3udvi! Kisela ,obna kua 2ata, /rag, 3F5F Krejcar; Havli<ek; Honzik Nema<ka / Valter )ropijus Mkola 2auhaus, *esau, 3F57 1radski biro za zapoljavanje, *esau, 3F5B (tambeno naselje Herten, *esau, 3F5B (tambeno naselje *amertok, >arlsrue, 3F5B 'to Hesler prostorije firme >urcag, 2runsvik, 3F<6 stambeno naselje ,otenberg, >asel, 3F<6 (taraki dom, >asel, 3F<3 Erih 1endelson ,obna kua Moken, 0emnic, 3F5B<6 ;grada ' sindikata metal radnika, 2erlin, N<6 1is van der Roe #ajsenhof,Mtutgart,kolekt stamb zgrada3F54 >ua :ange, >refeld, 3F5B 'emaki paviljon na ($, 2arselona, 3F5F >ua Hugendhat, 2rno, 80(, 3F<6 Ernst 1aj Mkola &ridrih %bert, &rankfurt, 3F<3 -A* Hou i 3eskejz zgrada Mtednog &onda, &iladelfija, 3F<3 Ri<ard Nojtra sanatorijum dr :ovela, >alifornija, 3F54 kua dr :ovela, :), 3F5F @sa MindleromA kola na otvorenom, :) >aufmanova pustinjska kua,>alifornija,3F?7

2vajcarska / Hans 2mit enski samaki dom, 2azel kua #aldner, nadomak 2azela, 3F<6 En!leska / 3u#etkin Pi 0irma TEKT'NQ stamb blok 0ajpoint 3, :ondon, 3F<9 0ajpoint 5, 3F<B ;ooloki vrt, :ondon *om zdravlja, :ondon, 3F<B 2panija / )ATE&A, !3F5F kao ogranak C$)G-a +rb plan 2arselone @sa :C-omA, 3F<< Casa-2loc, kolektivna zgrada Mpanski paviljon za (v $zlo, /ariz, 3F<4 Dapan / Rejmond /rivatna kua ,ejmondovih, Hokijo, 3F5< /oslov zgrada petrolejske kompanije, 3F57 1olf klub, Hokio, 3F<6 >ua )kaboi, 3F<< >ua &ukui, 3F<9 Ramada ;grada telegrafskog zavoda, Hokio, 3F57 %lektrina laboratorija, Hokio, 3F5F Roshida ;grada glavne pote, Hokio, 3F<3 -akakura =apanski paviljon na (v $zlo /ariz, 3F<3 Guzej moderne umetnosti, >amakura, 3F93 Kenzo Tan!e 1radska skuptina u Mimicu, 3F95 1radska skuptina, Hokio, 3F9? ;grada prefekture u >agavi, 3F999B 1radska skuptina u >uraikiju, 3F94-76 Gegastruktura za 2ostonski zaliv, 3F9F Gegastruktura za Hokijski zaliv, 3F73 %razil / 'skar Nimajer ;grada Ginistarstva obrazovanja i zdravstva, ,io de Eaneiro, 3F<7 - sa : >ostom i 0 Goreirom, savetnik :C

37

2razilski paviljon na (vetskoj $zlobi, 'T, 3F<F /ampula - >azino, ,estoran, =ahtklub, 3F?5 +rb plan Coste za 2raziliju, 'imajer glavni arhitekta, 3F96 ! trg Hriju vlasti /rivatna kua 'imajera, iznad ,ija, 3F9? Guzej moderne umetnosti, >arakas, 3F99 ---R *r(avni arhitekti Nikolajev i +isenko %lektro-fizika laboratorija, Goskva, 3F54 37.ART DECO - u periodu nakon $ sv rata u ()* preovlauje neoklaisizam u stilu 2eauI )rts-a kao NNslubeniNN stil graditeljstva u )merici tada najznaajnija ostvarenja u tom duhu su: el stanice ! eklekticizam u duhu romanike 3F6<-3< ! 1rand Central (tation, 'T, 3F67-36 ! /ensilvanija (tejn, Gek>im, GidR#ajt 3F34 ! :incoln Gemorial, 0enri 2ejkon +niverziteti ! ropsko podraavanje gotike /oslovne viespratnice ! Jsoliterski stilK 3F3< ! zdanje VoolOorth, Cass 1ilbert 3F55 ! konkurs za zgradu 8ikago Hribjuna pobednici na konkursu 0ud i 0auel @:os uesnikA 3F5? ! )merican ,adiator 2uilding, 0ud 3F<6 ! ,ockfeller Center, 'T, 0ood - tako se razvija stil modernizma u ()*, naklonjenost neoklasinim oblicima kao i gotici, akademizam sa monumentalnim znaenjem ali i primena principa modernog pokreta u arh tog vremena ! to je )rt *eko - sinteza glavne struje modernistikog pokreta i istoricizma s preloma vekova

stil sintetie te uzore sa glavnim ciljem da se reprezentuje i velia tekovina demokratije i kapitalizma 'ovog (veta eklekticizam se ogleda u primeni vie elem: kubizam, etika maine, visoka tehnika i tehnologija, naslee civilizacije starosedelaca Gaja i $ndijanaca, beka secesija, odbacivanje zoninga, jak centralizam velikih gradova princip demokratije se javlja i u )rt *eco-u, slobodne, raznolike koncepcije i otvorene orjentacije u stilu primene kombinacije elem arh program je takoe karakteristian: poslovne zgrade, banke, robne kue, javne zgrade @novinske, izdavake kue, televizijaA 0ud je glavni predstavnik stamb arh ! u ekskluzivnim prigradskim etvrtima grade se privatne kue i klubovi sa razliitim varijacijama engleskog slobodnog stila, sa primesama kolonijalnog stila @npr tremA 3F5B-<6 ! ChrPsler 2uilding, %mpire (tate 2uilding, 'T, #an )len 3F<6 ! ,okfeler Centar, 'T, 0ud R assosiat tipian primer uklapanja amerikog modernog stila u istorijsku i ideoloku pozadinu ()*-a grandiozni kompleks na velikom prostoru B blokova i 3? reprezantativnih zgrada novo gledalite Getropoliten Qpere ,adio CitP ! NNgrad u graduNN ,adio CitP Gusic 0all Center Hheater #eliki trg, vrtovi, etalite sa vodoskokom Ganhattan, 'T ! beskonani niz oblakodera u stilu )rt *eco-a, vizija Jgrada oblakoderaK kule, dekor, rasko, bogatstvo, grandioznost 'ovi #avilon 'ovog (veta $$ svetski rat prekida 'ovu Hadiciju u ()* 'eO *eal ,uzvelta i negativan stav prema monumentalizmu )rt *eco-a

38

tokom <6-ih i ?6-ih godina jaa uticaj moderne arhitekture i $(-a 0ikok i *onson ! izloba $(-a u 'T, 3F<5 #ie evropskih arh emigrira u )meriku @1ropijus, Gis A ideje funkcionalizma, ekonominosti, 'Q, tehnikog savrenstva 'ova Hradicija nestaje i trijumfuje Goderna kasnije se ponovo obnavlja ideja monumentalizma iji je zagovornik 1idion reprezentativnost i znaenje arh se aktuelizuje ! :uj >an

7E5ARHITEKTURA T'TA3ITARNIH RE.I1A - 0ikok taj istoricistiki i eklektiki pristup arh 3F5F naziva 'ova Hradicija, to su relikti tradicije, istoricizma i konzervatizma u slubi ideologije i reprezentativnosti - krajem "$" veka preovlaujui stil establimenta i vladajuih krugova bio je spoj neogotike i neobaroka - poetkom ""-og veka on prerasta u svesno modernizovani istoricistiki stil - eklektinost, izvetaenost, esto i pseudo-klasicizam preuzet od 2ozara - npr i 2erens 3F3?, na izlobi #erkbunda, >eln @&esthalleA ! reprezentativnost i neoklasicizam - povratak na stilsku, duhovnu i formalnu istou arh drevnog ,ima @imperijalna mo ,imskog Carstva reba da bude pandan moi drugih naprednih zemalja tog dobaA - velianje nacionalnih, politikih, ekonomskih, drutvenih, kulturnih preporoda - 3F54 ! konkurs za zgradu :ige 'aroda, Eeneva ! dolazi do sukoba te akademske tradicije i modernistikog pokreta @diskvalifikacija :C-aA - nagraeni projekat u stilu 'ove Hradicije ! ogoljeni turi klasicizam koji je najava soc-realizma u (((,u Italija - razvoj ideologije faizma nakon $ sva rata na polju umetnosti je

proizaao iz dva aspekta futuristikog pokreta pre $ sv rata: velianje maine i kult rata J'ovecento $talianoK je italijanska avangarda, stoji nasuprot futurizmu racionalistika grupa koja tei reformi na osnovi klasicistike arh ! obnova volumena i plastinih vrednosti grad Gilano, Xovani Guzio na elu pokreta Guzio zastupa antifuturistiki stav brani klasinu tradiciju, racionalizam 3F5< ! stamb zgrada, Gilano, arh Guzio najznaajni arh pokreta je Xuzepe Haranji 3F54 ! stamb zgrada, >omo 3F<5 ! Casa del &ascista G$), ! 1ovimentoItalianioperArchRaziona le racionalistiki i intelekualistiki pristup akademska opozicija na elu sa /jaentinijem vodi polemiku sa mladim arhitektima /iacentini, sa jo nekoliko arh odanih faizmu u periodu do $$ sve rata izgradili su veliki broj objekata sa kolonadama, rimskim lukovima faizam na elu sa Gusolinijem smatra da ovaj stil nema potrebnu ideoloku ikonografiju koja bi veliala politike ideje 3F<3 ! uvodi se klasian stil ali se on esto pojednostavljuje i ak vulgarizuje 3F?5 ! %+,, nova prestonica van ,ima /alata $talijanske civilizacije postoji i grupa arh i kritiara koji su zastupali modernu arh misao /erisco, urednik asopisa JCasabellaK smatra da je ispravna, racionalna i vredna arh po svojoj sutini antinacionalistika 1io /onti ! # trijenale 3F<< ! poziva grupu racionalista da uestvuje na trijenalu, a njihove stavove popularie u svom asopisu J*omusK @/onti - zgrada /irelli ,Gilano, 3F73A

39

sve do kraja $$ sv rata modrna arh u $taliji je guena od strane nesposobnih nazadnih arh - otpori ovoj nadmenoj i neukoj arh koji se javljaju u krugovima pronicljive elite spasli su arh $talije koja se posle $$ sv rata vraa tokovima savremene arh misli i delanja Nema<ka - po dolasku na 'acista na vlast 3F<< uguena je Goderna arh ! zatvaranje 2auhausa - Hrei ,ajh eli stil koji e reprezentovati snagu i mo nemakog naroda - nacisti se oslanjaju na prusku tradiciju - filozofija 0elega i arh Minkela kao uzori - kult i kultura NNkrvi i tlaNN - zagovara se povratak zemlji - *arre je najznaajniji za tu antiurbanu rasnu ideologiju nacizma - razvija se narodno graditeljstvo po uzorima na tradicionalno graditeljstvo - oivljava se stil starih zamkova partijske kole Qrdensburgen - dekor u stilu pseudo-rokokoa, rasko - neujednaenost i pluralizam stilova esto je dovodio do hibrida nekoliko nespojivih stilova 3F<7 ! fabrika 0einkel, 0erbert ,impl trem upravne zgrade - klasicizam radnika naselja ! narodno graditeljstvo objekti fabrike ! funkcionalizam stambena izgradnja - stil #ajmarske republike, 2auhausa i 'Q se naputa u potpunosti - arh /aul Mulce-'aumburg kreira novi stil stamb objekata ! belo kreeno, kosi krovovi, izvesne ideje )RC-a, odbacuje se funkcionalizam i racionalizam modrne arh - selo postaje idealna naseobina )rijevaca - kua simbolizuje ideju NNkrvi i tlaNN, ona je simbol domovine, vezanosti za zemlju -

ta nova Jnemaka kuaK ipak nije dovoljno reprezentativna za Hrei ,ajh - lini arh 0itlera Hroost i (peer prilagoavaju klasino naslee Minkela u reprezentativni stil drave Hreeg ,ajha Hroost ! ulepavanje Ginhena kao /artijskog sedita (peer ! (tadion ;eppelinfeld, 'irnberg (peer ! 'ovo sedite kancelara, 2erlin (peer ! Jledena katedralaK, 2erlin tribina sa zastavama, reflektorima za govore (peer ! niz drugih javnih objekata - esto oslanjanje na Minkela ali se njegova proporcionalnost i istananost izvitoperava - romantini klasicizam se pretvara u sterilne verzije toskanskog stila - aluzije na /iranezija i 2ulea ! grandioznost, megalomanija, fantazmagorija, teatralnost, iluzionizam, monumentalizam ---R 3F<3 ! konkurs za zgradu /alate (ovjeta - sukob 'ove Hradicije i Godernizma - radovi :C-a, /erea, 1ropijusa, /elciga - nagraeni rad =ofana ! stil socrealizma - 3F<< ! u fazi razrade projekta =ofan sarauje sa Mukom, projekat postaje jo retoriniji - na vrhu je ogromna statua :enjina - vo je otvorilo put nastajanju niza pseudo-klasicistikih graevina - 'ova Hradicija u (((,-u nastaje kao rezultat apstrakcije moderne estetike konstruktivizma i avangardizma koji nije u stanju da reprezentuje kulturu i umetnost irokih narodnih masa - arh intelektualci iz redova avangardista ne mogu biti nosioci te kulture jer NNsamo proleteri mogu stvarati proletersku kulturuNN - elitizam, modernizam, autizam, artizam - rehabilitacija predratnih akademika, oivljaj akademskog pristupa arh sa jasnim ciljem -

40

umetnici iz redova avangarde naputaju (((, i emigriraju na ;apad ! >andinski, Galjevi, %l :isicki, Gark Magal /ozorite Goskva, arh =oltovski 3F<? ! stamb zgrade, arh =oltovski :enjinova dravna biblioteka, Muk 3F<5 ! apsolutna ideoloka prevlast komunizma zahvata i umetnost :unaarski ! promovie novu kulturu, velia soc-realizam, uzori arh (((,-a je helenska antika kultura

3F97 ! projekat viespratnog stambenog bloka za 2erlinsku izlobu 3F99 !9B ! *om kulture, 0elsinki 3F94-9F ! crkva u $matri, #uokseniska 3F9F-75 ! >ulturni centar #olfsburg, 'emaka

7F5A3VAR A3T' - u drugoj poll "$" veka u &inskoj prisutna dva stila: romantini klasicizam i 1otic ,evival - )lto potuje klasiku ! uticaj Minkela - zanima se i za izvorno narodno graditeljstvo - uticaj dorskog senzibiliteta ali i 1unara )splunda ! Mvedska i romantino-klasicistiki preporod - 3F55 ! )lto poinje samostalan rad - 3F5<-54 ! prvi radovi u $vaskili - uticaj )splunda, dorski stil, primese lokalnog grad 5 doma civilne zatite - $vaskila i (einajoki 3F54 ! 2iblioteka u #ipuriju 3F5B ! zgrada Hurun-(anomata u Hurku 3F5F ! sanatorijum /aimio 3F<9 ! osniva preduzee za proizvodnju nametaja ),H%> @supruga )inoA 3F<7 ! privatna kua )ltovih, Gunkiniemi 3F<4 ! &inski paviljon za (v $zlobu /ariz 3F<B ! vila Gairea 3F<F ! &inski paviljon za (v $zlobu 'jujork 3F?7 ! $zloba )ltovog nametaja, Cirih 3F?4 ! studentski paviljon 2ejker, G$H >embrid 3F?F-95 ! 1radska venica, (ainatsalo 3F95-97 ! /enzioni zavod, 0elsinki

:G5,IA1 I )RU&A 4G C$)G ! ,ongres International dN Arch 1oderne C$,/)C! izvrni odbor, priprema tema kongresa ,omite International pour la Realisation des &roblemes dN Arch ,ontemporaine I 0aza N 4F6E/77 C$)G $ ! 3F5B, :a (araz, Mvajcarska - povod - izloba #ajsenhof, Mtutgart, 3F54 - $( - poetna faza najdogmatinija i obeleena u idejnom smislu nemakim arhitektima i pokretom 'Q, 1ropijus i :C u osnivanju - ciljevi: 3 utvrditi sadanje probleme arh 5 formulisati ideju moderne arh < proiriti ideju moderne arh u sve sfere ivota ? budno pratiti problematiku mod arh C$)G $$ ! 3F5F, &rankfurt na Gajni - ustanovljena < organa: 3 kongres ! glavni skup lanova 5 C$,/)C!radna grupa, na elu % Gaj < ,adne grupe ! posebni problemi i specijalisti - tema %gzistenzminimuma zagovara je 'Q a :C zagovara temu Jmaison maIimumK C$)G $$$ ! 3F<6, 2risel - tema optimalnih visina i razmaka izmeu blokova II 0aza N 4F77/:C C$)G $# ! 3F<<, )tina - plovidba na brodu J/atrisK, )tina Garsej - dominantna linost je :C a tema urbanizam - sveobuhvat uporedna analiza <? evr grada - doneta J)tinska poveljaK @objavljena 3F?< u &rancuskojA ! tema funkcionalni grad

41

333 predloga za poboljanje stanja u gradovima - 9 funkcionalnih zona grada: 3 stanovanje 5 rad < saobraaj ? rekreacija 9 kulturno-istorijska jezgra - jedan tip stamb objekata ! soliter, visoke zgrade, razmaknute, sa dosta zelenila, velike gustine stanovanja ! Jotvoreni gradK C$)G # ! 3F<4, /ariz - tema stanovanje i slobodno vreme - uloga istorije i okoline III 0aza N 4F:C/@B C$)G #$ ! 3F?4, 2ridvoter - naputa se sterilnost i apstrakcija funkcionalnog grada - ide se ka zadovoljenju materijalnih, kulturnih i emotivnih potreba oveka - grupa G),( ! priprema tema C$)G #$$ ! 3F?F, 2ergam C$)G #$$$ ! 3F93, 0oddeston - ideje 1idiona i :eera ! reprezentativnost, monumentalnost, emocija, oivljaj ideja ;itea - tema Jsrce gradaK, tj gradski centar C$)G $" ! 3F9?, %I-an-/rovans - pojava mlaih lanova koji imaju realniji pristup pokrenutoj temi J0abitatK - osporavaju se ? funkc zone funkc grada - )R/ (mitson, )ldo van )jk, 2akema, >andilis, #uds - simplifikaciji i tipizaciji @: C , 1ropijus, van %sterenA suprotstavljaju identitet, kontekst C$)G " ! 3F97, *ubrovnik - mlai lanovi nastavljaju razradu svojih ideja - dolazi do rascepa, konano gaenje C$)G-a - osniva se Heam ten - Him 36 - nastavljaju samostalni rad - "$ >ongres, 3F9F, Qterlo Tim 4G AH& -mitson - %ngleska sredinom 96-ih ! brutalizam - reakcija na ideje : C -a i funkc grad -

? funkc zone zamenjuju sa ? kategorije grada: ulica, kua, optina, grad 1olden :ane, stambeno naselje, 3F95 tema megastrukture i niska stambena gradnja, do maI 7 spratova kljune rei - identitet, kontekst, zajednica (hema 0aupstadt ! poslovni kompleks %conomista, :ondon (hema Gehringplatz, stambeni blok ,obin 0ood 1ardens, :ondon dve sheme - naputaju temu magastrukture prelaze na lokalizovane enklave %akema - antifunkcionalista - sledi ipak ideje ' Q ! kue u nizu, slobodnostojei blokovi jednakih visina i na optimalnim rastojanjima - uticaj holandskih racionalista ! roterdamska kola - tema i problem JsusedstvaK % Gaja plan >ennermerland, 3F9F projekat za Hel )viv, 3F7< megastruktura inspirisana : C ovim planom JQbusK za )lir Aldo van Ajk - razvoj Jambijentalnog oblikaK - antropologija, prouavanje primitivnih kultura - bezvremenski aspekt graevinskih oblika - sutina je istovetna i nepromenljiva - odnosi unutraDspolja i kuaDgrad *eji dom, )msterdam pojam Jlavirintske jasnoeK niz meusobno spojenih zasvoenih jedinica - kritika funkc grada, koji je unitio stil i ambijent - za tradicionalnost, autohtonost izraavanja Joods - ideje stabla i tkanja konkursni rad za &rankfurt ,emerberg, Jgrad u malomK, 3F7< (lobodni univerzitet, 2erlin, 3F4< ! realizovana ideja JHkanjaK i date eme -

42

:45N'VI %RUTA3I9A1 - %ngleska, period nakon $$ svetskog rata - arh socijalnog karaktera, posleratna obnova, antimonumentalizam, uzor :evort ! vrt grad 96-ih pojava pokreta 'ovi 2rutalizam AlisonH&iter -mitson - protiv jeftinog populizma, narodskog detaljiranja u stilu )RC i Gorisa - to je vrsta neopaladijanizma, humanizma - Ean *ibife ! slikar antiumetnost, )rt 2rut - tokom 96-ih niz ostavrenja u duhu neobrutalizma: projekat za kolu, 0unstenton, 3F?F-9?r katedrala u >oventriju, 3F93 naselje 1olden :ejn, :ondon, 3F95 dogradnja Mefidskog univerziteta, 3F9< 5 izlobe brutalista, 3F9< i 3F97 Jkua budunostiK izloba J$dealni domK za radniku klasu i potroako drutvo ideali graanske klase uzdignut autoput na stubovima mehanicistiki i kontruktivistiki prilaz mala kua u (ohou normativan, antiestetian stil opeka, grubo izvedeni interijeri pojava seoskih naselja ! (mitsonovi, (tirling *(ejms -tirlin! - preuzima ideje 'ovog brutalizma - utilitaristika arh ! povratak na stil u %ngleskoj s kraja "$" veka ! opeka - uticaj : C -a, kua Eaul, regionalizam, monumentalizam - populizam u pristupu, ali i formalistike tenje ! razni uticaji, de (tajl, Gis, : C - tradicija opeke i stakla preuzeta sa ind objekata u %ngleskoj, period ind revolucije - saradnja sa arh 1oOan-om

konkurs ! Mefildski univerzitet, 3F9< stambeni kompleks, ,imond, 3F99-9B projekat (tudentskih domova,>embrid,3F9F Hehniki fakultet u :eicesteru, 3F7? (tudentski dom +niverziteta (t )ndreOs, Mkotska, 3F7?-7F $storijski fakultet u >embridu, 3F7B (tudentski dom, Qksford, 3F77-43 1alerija u Mtutgartu, 3F44-B<

:651ETA%'3I9A1 =apan, krajem 96-ih godina slino idejama )rhigrama u %ngleskoj oslanjanje na ideje 2 &ulera problem NNdemografske eksplozijeNN teritorijalna ogranienost =apana ostrvske zemlje predlozi tzv NNprikljunihNN megastruktura rast, poveanja, promene, prilagoavanja KurokaSa tornjevima sa montanim jedinicama, kapsulama koje se privruju za sredinju noseu konstrukc promenljivost, zamene, dodavanja ili oduzimanja pojedinih delova teorija metabolikih ciklusa ili regenerativnih stepena tri osnovna oblika menjanja: obnavljanje, rast i trans"ormaciju 'agakin toranj ! samaki hotel, Hokio, 3F43 'acionalni muzej %tnologije, Qsaka, 3F44 (onP HoOer, Qsaka, 3F47 Kikutake /rojekat JMarine #it$K-a, 3F9B Sk$ %ouse, 3F9B, realizovan 0otel Hokoen, 2anja >aike, 3F7<-7? %"/Q Z 46 ! Z[kula-simbol[[, Qsaka, 3F46 1aki i 'taka projekt Shinjuku < razliita oblika jasne organizacije: kompoziciona "orma, mega"orma i grupna "orma Arato Isozaki JKosmi&ki gradK, 3F76

43

JGrozdovi u vazduhuK, 3F7< sistem montano-demontanih elemenata koji se konzolno kae na fiksne nosae ! jezgra oslanjao na tradiciju japanske pagode i njene NNgrozdasteNN konzolne konstrukcije TNovi talasU / Arato Isozaki &ukuoka Gutual 2ank, =apan, 3F7B &ukuoka (ogo 2ank, 3F7B-43 &ukuoka zgrada, 3F45-49 'agamsami 0ome 2ank, 3F43 &ujimi CountrP Clubhouse, 3F45-4? /okrajinski muzej u 1unmi, Hakasaki, 3F4? Centralna 2iblioteka u >ita, 3F4549 Cukoba centar, 3FB6-B< Guzej savremene umetnosti, :), 3FB? Kenzo Tan!e projekat za 'okijski zaliv u saradnji sa Getabolist team-om tipian za metabolistiku filozofiju urbanog planiranja rast, promena, @podAciklusi, stupnjevi omoguen nesmetan rast grada svakih pet godina mogu dodati novi segmenti a da se pritom ne poremeti ve izgraeno Qlimpijski centar uHokiju, 3F7? (pomenik mira u 0iroimi, 3F99 1radska venica, (himizu, 3F95-9? 1radska venica, Hokio, 3F95-9? /refektura u >agavi, 3F99-9B 1radska venica u >urashikiju Tamanashi /res centar, >onju, 3F74 Hematski paviljon, %"/Q 46, Qsaka :753UD KAN - snaan individualista, spoj elemenata antiteze u koegsistentne celine - stabilnost, simetrija ! klasinost - primena naprednih tehnolokih sredstava ali pritom prevazilazi strogost funkcionalizma - stereometrija je racionalizovana ali i spoljnom izrazu ! monumentalizacija - uzori ! /iranezi i :ekolde2ozar

ekonomsko-politika kriza u %vropi <6-ih godina ! dolazak vie znaajnih stvaralaca u arh u )meriku i irenje njihovih uticaja - 'eO *eal ! ,uzvelt, privlanost ()*-a - $deje 'Q prenete u ()* ! prilagoavanje, antimonumentalnost, upotreba domaih materijala, serijska ind proizvodnja, tipizacija, standardizacija ! teme koje su se dobro uklapale u tadanje tokove razvoja tehnike i tehnologije u ()*u - 1ropijus ! #isoka kola za dizajn, 0arvard - Gis van der ,oe ! $$H, $linois, 8ikago - 1eorge 0oOe ! )& na =ejlu - 3F?9 po zavretku $$ svetskog rata ! )merika se razvija, pobednik u ratu, bez materijalnih razaranja, intelekt elita iz %vrope - orjentacija 'ju *ila ustupa mesto potrebi za monumentalnou ! )merika, svetska sila - 0ou i >an smatraju da je 'ju *il doprineo opadanju kulture, zalau se za monumentalizam ! ideje 1idiona - funkcionalistiki, tehnokratski i ekonomini prisup se potiskuje zarad monumentalnosti - poetkom 96-ih >an e se vie baviti oivljavanjem oblikovnih sistema iz prolosti, vraanje na tradiciju, istoricizam '#jekti +metnika galerija u =ejlu, 3F9? prikrivena kontrukcija zarad monumentalnosti spoljanjosti simetrija takoe skrivena, vrstoa opeke funkcionalno ! slueni D sluei prostori spoljna obrada pre nego konstr artikulie obj Hrenton =eOish CommunitP Center, 3F9? Hrenton, kupalite, 3F97 projekat 1radske venice, &iladelfija, sa %n HPng, 3F95-94 ! uticaj &ulera i geodez konst ,ichards :aboratories, /ensilvanija, 3F94-7? -

44

$straivaki centar :a =ola, >alifornija, (alkove laboratorije, 3F9F-79 /rva +nitaristika crkva, ,oester, 'T, 3F7? $ndijski $nstitut za menadment, )hmedabad projekat za $slamabad ;grada narodne skuptine, *aka, 2anglade, 3F79-4? 2iblioteka 3F79-45 1uzeji >imbell )rt Guseum, HeIas, 3F7745 Centar za +metnosti, =ejl #enecija, >ongresni centar ur#anizam /lan sredita &iladelfije, 3F97 /redlog JdokaK - uticaj /iranezija, megastrukturalizam, gubi se ljudska mera

::5KA-NI 1'*ERNI9A1 - razvijaju osnovne postavke modrnizma ali u mnogo kompleksnijem vidu, upotrebom obogaenog arh renika - ve krajem 96-ih i poetkom 76-ih dolazi do uporednog toka ova dva donekle i suprotstavljena pravca savremene arh - kasno-moderna ili neo-moderna ima kao osnovna obeleja sledee: geometrijski sklopovi naglaena svetlost pa i belina prostorna dinamika funkcija ! i dalje naglaena dramatina artikulacija konstrukcija, moderni materijali i tehnika i tehnologija svih vrsta i dalje se obilato koriste @kao i u modernojA - ve ranih 76-ih godina niz alternativ arh pravaca: 'ovi brutalizam ! )R/ (mitson, (tirling Him 36 ! 2akema, #uds, )ldo van )jk )rhigram ! / >uk, , 0eron, = &ridmen

Getabolizam ! >urokava, >ikutake, J'ovi talasK ! $sozaki, >enzo Hange 0igh-tech arhitektura (lick-tech arhitektura @uglaena tehnologija, rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala - nerajui elik, emajl, )l A +ilip *(onson staklena kua, 'eO Canaan, 3F?F ! Gis >ule /enzoil, 3F49 ! uticaj Gisa(igram Richard 1eier Guzej primenjene umetnosti, &rankfurt, 3F4F-B? )teneum, 'eO 0armonP, $ndiana, 3FB6 (mith 0ouse *aglass 0ouse *(ejms -tirlin! 1alerija u Mtutgartu, 3F44-B< /roirenje Hate 1alerP, :ondon

:@5*RU)I 1'*ERNI9A1 &'-T/1'*ERNI9A1 - ranih 46-ih godina - nastaje usled promenjenih politikih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih procesa - =ezik /ostGoderne arh,*enks, $ izdanje N44 - slobodniji nain izraavanja, bogatiji jezik - otvorenost prema istoriji, nasleu - pitanja kontinuiteta, konteksta, duha mesta - zasnovana umnogome na kritici izvesnih odlika moderne arh toga vremena: dogmatizam funkcionalistiki formalizam radikalizam u oslanjanju na teh sredstva naputanje ciljeva NNherojske moderneNN masovna proizvodnja sterilnih modela odsustvo smisla za kontekst i naslee - neke od kljunih postavki postmoderne:

45

slobodniji odnos prema funkciji istorijske reference ! ne istoricizam prisustvo klasicizma ! bez kanoninih oblika, reiterpretiranje, uzori kontekst ! regionalnost umesto internacionalnosti semiotika ! znaenje arh forme simbolizam ! arh kao simbol komunikacija ! jezik slikovan, dvostruko kodiranje ! delimino moderan, delimino uz prisustvo nekih novina pluralistiki pristup ! ukljuivanje a ne iskuljuivanje, istovremena prisutnost vie razliitih izvora i uzora populistiki pristur ! popularnost, optenje sa svima kojima je arh upuena 1ajkl )rejvs >ua Crooks, 3F47 >ulturni centar, 3F44 )dam zgrada, /ortland, Qregon, 3FB6-B5 zgrada J0umanaK, >entaki, 3FB5 =avna biblioteka, >alifornija, 3FB< Ro#ert Venturi >ua /irson, 8esnat 0il, /ensilvanija, 3F94 /rojekat kue na plai, 3F9F ;grada sedita +druenja medicinskih sestara za kunu negu, 'ort /en, 3F76 (tambena kua, 8esnat 0il, /ensilvanija,3F75 1uild 0ouse, &iladelfija, 3F76-7< :ieb 0ouse, :ong 2i )jlend, 3F77-7F 2rant 0ouse, >onektikat, 3F43-4< HrubeckRVislocki 0ouses, Gasausets, 3F46 ,harles 1oore /iazza dN $talia, 'ju Qrleans, 3F47-4F

Aldo van Ajk *eji dom, )msterdam, 3F49-44 $zlobeni paviljon u )rnheimu, 3F77 Ricardo %o0ill :es )rcades du :ac, 3F4?-B6 2lok )braIas, Garne la #allee, 3F4F-B< Aldo Rosi (tambeni blok u Gilanu, 3F7<-4< 1radska skuptina, Hrst, 3F4< /rojekat groblja u Godeni, 3F43 Heatro del Gondo, 3F4F 'tto +rei %"/Q N 76 0amburg, atori 'emaki paviljon (v izlobi 3F74, Gontreal >rov stadiona za Q$ Ginhen, 3F45 Un!ers Guzej arhitekture, &rankfurt, 3FB? Ro# i 3eon Krier 2ela kua, berlin, 3F44B6 ,oPal Gint (kver, :ondon, 3F4? 46. SLICK-TECH ARHITEKTURA - (lick-tech arhitektura @uglaena tehnologija, rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala nerajui elik, emajl, )l A - karakteristina za kasnu modernu - predstavnici ove veoma savremene linije su: Renzo &iano Guzej u 0justonu, Heksas, 3FB3 Richard Ro!ers :loPdNs, :ondon, NNhram biznisaNN zajedno Centar Eor /ompidu, 2obur, /ariz, 3F44 Norman +oster Villis &aber R *umas, $psOich, 3F43-49 ;grada ,enoa, %ngleska, 3FB5-B<

46

2anka u 0ong->ongu, 3FB7 Mangajska banka, 3FB9 )erodrom, %ngleska, 3FB7 Centar za vizuelne umetnosti, 'orvi Hans Hollein ,etti Candle (hop, 2e, 3F79 =uvelirska radnja, 2e, 3F4? Guzej moderne umetn, Genhengladbah NB< Dames -tirlin! Qlivetti Hraning (chool, %ngleska, 3F7F-45 &ei /oslovna kula, Gasausets, 3F7B4< (taklena piramida u :uvru, /ariz Guzej rokenrola, >livlend, +() ,esar &eli /acific *esign Center, :), 3F49 1oshe -a0die 0abitat, (v $zloba Gontreal, 3F74 Richard 1eier Guzej primenjene umetnosti, &rankfurt, 3F4F-B? )teneum, 'eO 0armonP, $ndiana, 3FB6 (mith 0ouse *aglass 0ouse 47. HIGH-TECH ARHITEKTURA %akminster +uller *PmaIion 0ouse, 3F54 *PmaIion Vorld 1eodezijska kupola nad Genhetnom, 'T Arhi!ram =ona &ridmen - J(pacijalni gradK, 3F73 *enis >rompton J>ompjuterski gradK, 3F7? ,on 0eron - J0odajui gradK, 3F7? /iter >uk - J/lug-in CitPK J+tikaki gradK [79 /iter >uk ! >ula za Gontrealsku izlobu, Z74 J$nstant gradK - )rhigram, 3F7F ;grada za zabave, Gonte Carlo, 3F7F 1ETA%'3I-TI Kurokava; Kikutake; Isozaki; Tan!e555 Dan Nouvel )rapski $nstitut, /ariz, 3FB9

Renzo &iano Richard Ro!ers Norman +oster :E5*EK'N-TRUKTIVI9A1 - pretee %l :isicki, Geljnikov, ,odenko, braa #esnin - konstruktivizam pretea dekonstruktivizma - svako delo u sebi sadri dekonstrukciju - razvio ju je franc filozof Eak *erida 76-ih - ideje se prenose i na teoriju arhitekture - odbacuje se nauka, nepojmljive stvari su i najvanije, ulna spoznaja a ne racionalna - 3FBB ! promocija dekonstrukcije u arh - 8umi i )jzenman se pozivaju na *eridu - Getodi ! primena ? osnovna principa: 3 sudarajui uglovi u horizontalnom planu 5 sudarajui uglovi u vetikalnom planu < sudarajui geometrijski sistemi ? Jsluajni metodiK +rank 'K )ehrO J)nti-kuaK, (anta Gonika, Calif, 3F4B-4F :oO (chool, :), 3FB3 California )erospace Guseum, :), 3FB5-B? &ish ,estaurant, =apan, 3FB? >ancelarije, Gerilend 9aha Hadid Hhe /eak Club, 0ong->ong, 3FB< /oslovna zgrada, 2erlin, 3FB9 %ernard Tscumi /ark la #ilette, /ariz, 3FB< &eter Eisenman &rank 0ouse, >onektikat, 3F45 &ridrihtat, kraj 2erlinskog zida, 3FB5 *aniel 3i#eskind CitP %dge Competision, 2erlin, 3FB4 :F5KRITI8KI RE)I'NA3I9A1 - nije stil ve kritika kategorija sa izvesnim zajednikim odlikama

47

stavovi i principi: kritiki odnos prema modernizaciji uklapanje objekta u fizike granice mesta, izbegavanje slobodnostojeih objekata < tektonsko ! oblikovno ispred scenografskog ? regionalizam ! naglaavanje specifikuma postojeeg prostora ! topografija, klima, svetlo, lokalni graevinski materijali 9 sem vizuelnog naglaava se i taktilno, oseajno ! tolpta, vlanost, strujanja vazduha, mirisi, zvuci 7 reinterpretacija elemenata reionalnog bez ki pristupa, korienje savremene prakse, novih tehnika i tehnologija 4 razbija se kulturni model satelita potinjenih velikim centrima, razvoj lokalnih kultura *anska Dorn Utzon (idnejska opera, )ustralija, 3F94 crkva u >openhagenu, 3F47 Katalonija ,oderach PKoderahQ (tambeni blok $(G-a, 2arselona, 3F93 Casa Catasus, (itges, 3F97 Ricardo %o0ill Calle 'icaragua, apartmani, 3F7? >ompleks "anadu, Calpe, 3F74 >ompleks Valden 4, 2arselona, 3F46-49 &ortu!alija Alvar -iza Vieira 2azen u \uinta de Conceicao, 3F9B-79 >ua 2eires, 3F4<-47 ;grada stamb udruenja u /ortu, 3F4<-44 %kspozitura banke /into, 3F4? 1eksiko 3uis %arra!an >ua sa ateljeom, 3F?4 (pomenik (atelite CitP HoOers, 3F94 -A* PKali0ornijaQ Neutra; 2indler Dapan Todao Ando >ua >oshino, Qsaka, 3FB3 Italija 1ario %otta kua u ,iva san #itale 3F45-4< projekat - Centro *irezionale, /erua, /redlog - Eeleznika stanica, Cirih, 3F4B 3 5

,arlo -carpa +metnika galerija, #enecija, 3F737< 2vajcarska Atelje @ -artoris; Tami; ,arloni ;grada kantonalne biblioteke, :ugano, N?6 Hami )r<ka Aris Konstantinidis >ua %leusis, 3F<B #rtna izloba >ifissia, 3F?6 'iz jeftinih stambenih ema i hotela za nacionalnu turistiku organizaciju "enia, 3F97-77 &ikionis /ark na brdu &ilopapus, )tina, 3F94 Antonakakis; *imitris i -usana (tanovi u ulici 2enaki, )tina, 3F49

48