HISTOLOGIJA

-Nauka koja prouava tkiva (grupe delija iste grae i porekla). -Proces diferencijacije delije - delija se od nastanka deli odreen broj puta, zatim se diferencira - specijalizuje za odreenu ulogu. U vedini sluajeva se povedava sloenost delije u procesu diferencijacije. Izuzetak su, npr, crvena krvna zrnca. -Nakon diferencijacije delije prestaju da se dele. Retke su delije koje imaju sposobnost dediferencijacije - vradanje u poetno stanje. Jedan od primera takvih delija su u parenhimskom tkivu biljaka. -Izmeu delija u tkivu postoji komunikacija, ali ona nije ostvarena direktnim fizikim kontaktom. -Nediferencirane delije ivotinja se nazivaju stem delijama, dok se biljne zovu inicijalne. Biljna tkiva I. Tvorna tkiva (meristemi) -elije imaju sposobnost da se dele, tj. nisu potpuno diferencirane. 1. Primarni meristem - nastaju od inicijalnih delija - uvek se mogu deliti. Postavljeni su vrno. Vegetativna kupa korena - omoguduje rast biljke u dubinu, masa delija na krajevima korena. Vegetativna kupa stabla - omoguduje rast biljke u visinu, masa delija na vrhu stabla. Fascikularni kambijum (delije izmeu kore i drveta) - omoguduje rast u irinu. 2. Sekundarni meristem - nastaju od ved diferenciranih delija dediferencijacijom. Postavljeni su bono. Felogen - uestvuje u stvaranju plute i mrtve kore. Interfascikularni kambijum. Trajna tkiva (diferencirana tkiva) 1. Parenhimsko tkivo - najmanje diferencirano trajno tkivo. Ima sposobnost dediferencijacije. Ima nekoliko funkcija koje moe da vri, te se deli na : Parenhim za fotosintezu - u listu biljke (sunerasto tkivo unutar lista, palisadno na povrini). Parenhim za provoenje - oblae provodno tkivo, pomae mu u provoenju. Parenhim za magacioniranje - skladiti razne materije (vodu, hranljive materije, etarska ulja, smolu...) Parenhim za apsorpciju - nalazi se u korenskim dlaicama - apsorbuje hranljivu materiju i vodu. 2. Pokorina tkiva - nalaze se na samoj povrini biljke. Imaju zatitnu ulogu. Primarno pokorino tkivo - epidermis - nalazi se na povrini cele biljke, ima gusto zbijene delije. -Zadebljali spoljanji sloj epidermisa (samo na spoljnoj strani biljke) je kutikula, koja slui za spreavanje prekomernog gubitka vode. Nalazi se na biljkama sunih podruja (ali ne i na kaktusu). -Komunikacija biljke sa spoljanjom sredinom se ostvaruje preko stoma, koje se nalaze u rupama izmeu epidermalnih delija. -elije zatvaraice uzimaju jone iz pomodnih delija i vre fotosintezu. To povedava koncentraciju osmatski aktivnih materija, to doprinosi optimalnom gradijentu vode. Vakuole zatvaraica se pune vodom, povedavajudi Turgorov pritisak. Kako su unutranji zidovi zatvaraica kruti, zadebljali, spoljanji se ire i vuku unutranje, otvarajudi stominu komoru. -To omogudava biljci da delimino regulie transpiraciju, za razliku od one koja se odigrava preko kutikule (ona je regulisana jedino spoljanjim uslovima). Sekundarno pokorino tkivo - pluta, mrtva kora - nastaje vremenom, samo na stablu. -Javlja se kod biljaka koje imaju sekundarno debljanje. Prvo se epidermis zamenjuje plutom, a zatim mrtvom korom. Pluta nastaje deljenjem delija felogena - nakon podele, ona delija koja je blia povrini bilje postaje delija plute, dok druga ostaje kao delija felogena.

II.

-Diferencijacija plute je pojednostavljenje - ostaju delijski zid i unutranjost ispunjena materijom koja ima zatitnu ulogu. Otvori izmeu plutinih delija su uvek otvoreni i zovu se lenticele. -Mrtva kora zamenjuje plutu. Sline je grae. Usled sekundarnog debljanja, puca i stvara pukotine koje funkcioniu kao otvori za komunikaciju sa sredinom. 3. Provodna tkiva - provode vodu i organske ili mineralne materije. Ksilem - provodi vodu i mineralne materije od korena ka ostatku biljke. Graen je od mrtvih delija. -Postoje dva oblika ksilema - traheide i traheje. Traheide su starija forma, imale su izboine unutar kanala koje su uzrokovale sporije kretanje tenosti, dok traheje to nemaju. Floem - graen od ivih delija, provodi vodu i organske materije iz listova (donekle i stabla) ka ostatku biljke. Postoje dva oblika - sitaste cevi i delije pratilice. Sitaste cevi su cevice sa slojevima "filtera" koji selektivno proputaju materiju, i okruene su delijama pratilicama. -Ksilemski i floemski elementi se grupiu i formiraju provodne snopide. Mogu biti: Prosti ili sloeni, zavisno od toga da li sadre samo floem ili ksilem ili obe vrste. Otvoreni (samo deo je diferenciran, jo uvek ima deo kambijuma koji se moe podeliti) ili zatvoreni (nema kambijum jer su sve delije diferencirane). -Deo kambijalnog prstena unutar provodnog snopida je fascikularni kambijum, dok je deo kambijalnog prstena unutar provodnih snopida interfascikularni kambijum. -Samo biljke sa provodnim snopidima imaju mogudnost sekundarnog debljanja. 4. Mehanika tkiva - doprinose vrstini biljke. Kolenhim - graen je od ivih delija. Ima nejednako zadebljale zidove. Karakteristika mladih biljaka. Sklerenhim - graen od mrtvih delija, ima izrazito zadebljale zidove, imaju ga zrele biljke. -Kada je potrebna zatita od savijanja (stablo), postavljeni su periferno, a kada je problem zatita od istezanja (koren) tada su centralno postavljeni. 5. Tkiva za izluivanje - oslobaanje razliitih materija (smola, nektar, mleni sok...). lezdano tkivo - oslobaa materiju u prostor izmeu delija (intercelularni prostor). Sekretarno tkivo - oslobaa materiju u spoljanji prostor. -Hidatode - oslobaaju vodu u vidu vodenih kapljica. Proces se zove gutacija. Karakteristian je za tropske biljke. Ne treba ga meati sa rosom, koja je atmosferska padavina. ivotinjska tkiva -Graena su od delija i meudelijske supstance. Njihov odnos je razliit kod razliitih tkiva. -Diferenciranija su od biljnih, te je manja sposobnost regeneracije. Ne postoji meristem. I. Epitelno tkivo - gusto zbijene delije. Nalazi se na povrini tela, i oblae telesne upljine i organe. -Najmanje je diferencirano, te se moe donekle regenerisati. Moe biti trepljast (varenje). Postoji nekoliko podela: 1. Po broju slojeva: Prost epitel - ima samo jedan sloj delija. Oblae kanale za disanje, sistem za varenje... Sloen epitel - ima vie slojeva delija. Primer je povrinski sloj koe. 2. Po obliku delije - ploast, kockast ili cilindrian. 3. Po grai i funkciji: Pokrovni epitel - oblae neke povrine. On moe biti spoljanji (povrinski sloj koe) i unutranji (telesne upljine i organi). lezdani epitel - oblae egzokrine i endokrine lezde. -Moe imati druge uloge, zavisno od toga gde se nalazi (potpomae disanju, varenju, ulima...).

II.

Vezivno tkivo - dominira meudelijska supstanca u grai, sa malobrojnim delijama. -Povezuje tkiva, organe, sisteme organa... 1. Vlaknasto tkivo - u meudelijskoj supstanci je velika koncentracija proteinskih vlakana. -U zavisnosti od rasporeda vlakana, razlikujemo rastresito i gusto (vrsto) vezivno tkivo. Rastresito - vlakna su neorganizovana (sluzokoa disajnih puteva i creva). Elastina su. Gusto - vlakna su grupisana u snopovima. Mogu biti kolagena i elastina. a) Kolagena vlakna - deblja su, doprinose vrstini. Odlikuju tetive i ligamente. b) Elastina vlakna - tanja su i elastinija. Odlikuju zidove krvnih sudova, i u manjoj meri ligamente. 2. Masno tkivo - dominiraju izrazito krupne delije, izmeu kojih je malo meudelijske supstance. -Mast se deponuje u citoplazmi delija u vidu masnih kapljica. Belo masno tkivo - delije poseduju jednu veliku masnu kapljicu. To je potkono masno tkivo koje oblae unutranje organe. Uglavnom su trigliceridi. Uloga je energetska i izolatorna. Mrko masno tkivo - vie masnih kapljica, slui za stvaranje toplota. Javlja se na bebama kod vrata, i ivotinjama koje ulaze u zimski san ili ive u hladnijim podrujima. 3. Telesne tenosti Hidrolimfa - odlikuje najjednostavnije ivotinje, kao to su suneri i dupljari. To je voda iz spoljanje sredine koja slobodno krui organizmom iz koje vadi potrebnu materiju i izbacuje u nju nepotrebnu. Hemolimfa - odlika beskimenjaka - voda sa organskim i neorganskim materijama. Ima delije sline leukocitima. Moe biti crvena (od gvoa) ili plava (od kobalta), nestabilnog je hemijskog sastava. Krv - u krvnoj plazmi se nalaze voda, organska i neorganska materija i delije. a) Leukociti (bela krvna zrnca) - imaju odbrambenu ulogu, nemaju pigment. ive 1-4 dana. Postoje dve vrste - granulociti (imaju specifine granule u citoplazmi) i agranulociti. Agranulociti mogu biti limfociti i monociti. b) Eritrociti (crvena krvna zrnca) - nemaju organele, prenose kiseonik u vidu hemoglobina iz pluda, ili ugljenik(IV)-oksid u suprotnom smeru. Prosean ivotni vek im je 120 dana. c) Trombociti (krvne ploice) - nemaju jedro, posreduju u procesu koagulacije krvi, ive nekoliko dana. -Koagulacija krvi - postoje posebni proteini u krvi koji postaju aktivni kada doe do povrede krvnog suda, i sa trombocitima stvaraju krvni ugruak. -Krvne delije nastaju u kotanoj sri. Limfa - bledoudkaste, gotovo bele boje, nalazi se izmeu delija i tkiva. Posrednik razmene izmeu krvi i delija. Vedinom voda sa belim krvnim zrncima. Zajedno sa krvlju predstavlja odliku kimenjaka. 4. Potporna tkiva Hrskaviavo tkivo - odlika kimenjaka i glavonoaca. Ima malo delija, vedinom meudelijski prostor. a) Hijalina hrskavica - kolagena vlakna, srednja po vrstini. Ima je u nosu i duniku. b) Elastina hrskavica - elastina vlakna, najsavitljivija je. Ima je u unoj koljci i grkljanu. c) Vlaknasta hrskavica - paralelna kolagena vlakna. Diskusi prljenova, spojevi karlinih kostiju. Kotano tkivo - nastaje od hrskaviastog, javlja se samo kod kimenjaka. Ima dosta meudelijske supstance koja ima kolagena vlakna, kao i kalcijum, magnezijum , fosfor isl. zbog vrstine, ali i osein, protein koji doprinosi elastinosti. -Kotane delije su rasporeene ciklino oko upljine ispunjene nervima i krvlju.

III.

Miidno tkivo - delije imaju sposobnost kontrakcije (zbog aktinskih i miozinskih filamenata) i nadraljivosti. 1. Popreno-prugasto (vlaknasto) miidno tkivo - graeno je od izduenih delija koje imaju veliki broj jedara blizu membrane, a u centru aktinske i miozinske filamente. Izgrauju skeletne miide. -Imaju najjae kontrakcije i rade pod uticajem nae volje. 2. Glatko miidno tkivo - graeno je od vretenastih delija sa po jednim jedrom. Nalaze se oko unutranjih organa - visceralni miidi. Imaju slabe kontrakcije kontrolisane autonomnim nervnim sistemom. 3. Srano miidno tkivo - izgrauje srani miid, slino je grai popreno-prugastog, ali je funkcijom slinije glatkom. Ima jedno do dva jedra, delije nisu izduene. Sve delije su povezane. -Ima mod autoregulacije - moe da stvori nervni impuls bez uticaja mozga. Nervno tkivo - nema meudelijski prostor. 1. Neuron - telo je zvezdastog oblika i naziva se perikarion. Ima jednu dugaku nit - akson. Najede prima informacije preko niti na krajevima zvezde - dendrita, a uspostavlja kontakt preko niti na kraju aksona termalnih proirenja. -Akson kod kimenjaka je delimino obloen mijelinskom opnom. Na pravilnim razmacima se javljaju prekidi omotaa - Ranvijeova suenja. Omota povedava brzinu provoda. Beliaste je boje. -Belu masu ine mijelinski omotai, predstavljaju puteve za informacije, dok su u sivoj masi perikarion i dendriti, i oni reguliu metabolizam. 2. Pomodne delije - postoji veliki broj, meu kojima su i: vanove delije - nalaze se oko aksona, njihovi omotai ine mijelinski omota. Glijaksijalne (glija) delije - svuda su oko neurona, obezbeuju njegov pravilan rad.

IV.