Vladimir Bunjac novinar, Beograd

PROFESIJA NOVINAR: PROKLETSTVO

O novinarskoj profesiji su pisali, a pisa}e, i posle mene, mnoga zna~ajna imena srpskog novinarstva. U istorijskom srpskom pandemonijumu ~itava dva stole}a, od kraja osamnaestog do kraja dvadesetog veka, ostali su pisani spomenici, pisani i {tampani na po`uteloj hartiji, lepoj kao pergament. Ako zagrebemo dublje u pro{lost, u knji`evnost srednjovekovne Srbije, na}i }emo za~etke novinskog izve{tavanja ili feljtone i u hagiografijama, u `ivotopisima koje su pisali Domentijan, Teodosije, Sveti Sava, Danilo, Grigorije Camblak, Konstantin Filozof, niz monaha, letopisaca. Prve vesti bile su izre~ene usmeno ili preko dobo{a ili u kafanama ili pored ~esama, gde su se ljudi skupljali da ~uju {ta ima novo i da i sami ka`u {ta su videli i ~uli. Prolegomena tom vekovnom novinarstvu, i novinarstvu uop{te, vodi nas u mitsko vreme, do legendarnog Filipidesa, poznatijeg kao slavnog maratonca ali on je istovremeno i prvi poznati ratni izve{ta~, i prvo ime evropskog novinarstva i, dalje, do arhan|ela Gavrila, koji se zove u hri{}anskom predanju Blagovesnik, jer dojavljuje vesti sa nebeskog prestola, i jo{ dalje do Starog zaveta na ~ijem po~etku je prva knjiga Mojsijeva koja se zove Postanje. Po~etak Svetog pisma i po~etak stvaranja sveta opisan je ovde racionalnim re~enicama, od kojih svaka ima svoj broj i svoju vrednost u opisivanju jednog va`nog doga|aja. I, na{ prethodnik novinar Mojsije prvu glavu svoje prve knjige zavr{ava stihom; I bi ve~e i bi jutro, dan prvi. A dan prvi srpskog profesionalnog novinarstva i srpskih novina svanuo je, ipak, tek 14. marta, dakle, u ono {krofulozno, hunjavi~ko i hladno prole}e 1791. godine u Be~u, gde se iste godine razboleo i umro Mocart, a i neki drugi veliki ljudi; Blizu te godine dogodile su se i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave; golubove pismono{e zamenile su ko~ije i karavele vestern filmova; u vremenskom prostoru devetnaestog veka Bel je izmislio telefon; Tesla je zatim ostvario be`i~no saop{tavanje; pre toga dogodio se Gutenberg i {tamparija, ona divna, stara, romanti~ka {tamparija; repovi gusaka ostali su po{te|eni do tada jedinog sredstva za pisanje, koje je i tako bilo nepotrebno na{em knjazu Milo{u Obrenovi}u. A i ~emu gu{~ije pero Knjazu kada su u njegovo vreme u Serbiji bili izvanredni spisatelji na polzu ote~estvu, Vuk Stefanovi}, ili pre njega

132

Profesija novinar: prokletstvo

Dositije Obradovi}, i jo{ pre njega besni pop Gavrilo Stefanovi} Venclovi}. Objavljivanje Srpskih novina (Serbskija Povsednevnija novini) u prestonoj austrijskoj Vijeni bilo je pravo ~udo. A u Srbiji, u balkanskom bogozale|u jo{ su dobo{ari lupali po seoskim brdima i varo{kim sokacima. Dakle, Serbskija novini su veoma zna~ajan kulturni i istorijski doga|aj. Sam taj doga|aj ra|anja novinarske i duhovne svesti dovoljan je da danas sa ponosom slavimo dvestogodi{njicu. Ipak, pored svih lepota novinarske profesije moramo, uz sav ponos, biti i predostro`ni. Ne verujem da su i danas, novine uvek ISTINA! Sve te tone stare, po`utele hartije, koje u svom skromnom stanu, u Francuskoj ulici, ~uva na{ dragi kolega @ika Jovanovi} (a dr`ava je za tu hartiju nezainteresovana) sve to, ta nepravda, ostaje nama kao neizle~ena rana. ^ini se da bismo u toj staroj hartiji, u nekom budu}em Muzeju novinarstva, na{li sve odgovore koji bi, istovremeno, potvrdili i lepotu i kob novinarske profesije. Prokletstvo je biti novinar! ^ak i diktatura knja`eva srpskih nije naudila toliko slobodi pisane re~i, koliko je to u~inila socijalisti~ka vladavina nad pisanom i izgovorenom re~i u ovih ~etrdesetak godina, od 1944. do 1980. i neke. Ne pominjemo, naravno, ratne godine u kojima se po cenu `ivota ~uvalo dostojanstvo novinarskog poziva. Te{ko je to dokazati u svakom od slu~ajeva i povodom svakog teksta u okupacijskom Novom vremenu ili drugim prili~no retkim novinskim publikacijama, ali na{e novinarstvo, za razliku od, na primer, hrvatskog ili slovena~kog, nije bilo u blatu takvom. Taj rat i novinarsko pona{anje u njemu, mnogo je lak{e objasniti (~ak i donekle opravdati) od udvori~kog pona{anja novinara u ,,slobodi, u sistemu koji je sve podredio interesima vladaju}e stranke, ideolo{kim zakonima van kojih je nepokorni novinar ni{ta drugo nego izdajnik i neprijatelj naroda. Monteskje ka`e da je diktatura nasilno menjanje mi{ljenja posredstvom straha. Kobne posledice la`i u novinarstvu na{eg pro{log vremena ose}amo danas sa svim njenim posledicama. La`no bratstvo i jedinstvo, sre}na budu}nost u komunisti~kom raju, samoupravljanje, sve to bila je obmana kojoj smo podlegli. U na{e redakcije svakog dana dolazili su na{i glavni urednici i direktori sa sastanaka u CK-u i sa instrukcijama i nalozima {ta treba objaviti i kako to treba objasniti. Novinarski mozak bio je Centralni komitet, a direktori i glavni urednici ~esto nisu nikada bili novinari, niti su ikada napisali novinski ~lanak. Uz njihove blagoslove, uspehe su postizali samo pokorni, poslu{ni novinari.

133

Hereticus, 1-2/2006

Vladimir Bunjac

Nisam bio pokorni novinar. Suspenzije, oduzimanje mikrofona i zabrane pisanja, saslu{anja u zlokobnoj zgradi Dr`avne bezbednosti, u Ulici kneza Milo{a, nisu mi oti{li iz se}anja ni posle sada{nje dodele Zlatnog mikrofona za dugogodi{nji rad ili dodele Orden rada sa zlatnim vencem, ni posle ~itave garniture sli~nih ceremonijala koje sam dobijao od istih ljudi; oni su aplaudirali i, zamislite, stezali ruku i uz obavezno mm, davali la`ne, vazdu{ne poljupce. Ali, ostavimo to! Jedini razlog {to ovo pominjem je ~injenica da smo mi novinari do`ivljavali istu sudbinu u tom na{em voljenom novinarskom prokletstvu. Voleo bih da ovom prilikom pi{em o lepotama novinarstva, o direktnim javljanjima iz aviona, iz uzburkanog mora (u kome se zamalo nisam udavio), o boravcima u divljinama i o izve{tavanjima sa raznih meridijana i paralela, ali ne mogu odoleti prokletstvu profesije. Na primer, jedan filmski glumac, koji je sada narodni poslanik (!), prijavio me je slu`bi dr`avne bezbednosti zbog negativnih estetskih mi{ljenja o filmovima sa temom NOB-a, jer je u njima on igrao glavne uloge. Posledice su bile veoma te{ke i tragovi hap{enja i le~enja do danas nisu izbrisani. Ali, to je tako! Mladi ljudi treba da razmisle pre nego {to odlu~e da sednu za ma{inu, ili stanu pred mikrofon ili kameru. Novinarstvo je uzbu|enje puno radosti i tuge: hodanje po minskim poljima. Pi{u}i jedan hvalospev o Krle`i u Politici (u mladim danima), napisao sam i re~enicu da negira sve sem Fojerbaha i Marksa ({to je ta~no), da negira Dostojevskog i Lazarijadu, kosovski mit Ivana Me{trovi}a ({to je, tako|e, ta~no), i {ta se desilo: posle Krle`inog pisma Politici gladovao sam godinu i po dana i jedva se zaposlio u Radio-Beogradu. Deo moje krivice su i dva teksta u NIN-u. U poslednjim brojevima stare serije su objavljena preko cele strane; jedan je govorio o mom susretu sa kraljem Petrom, a drugi o Uskrsu u ruskoj crkvi u Parizu. Tema je, u stvari, bila bol i tuga emigracije. Ta bol i tuga pretvorili su se u nevolju jer je moja serija reporta`a o na{oj emigraciji prekinuta. Kada bi neko sakupio i objavio sva su|enja i re{enja i zapisnike i sve druge napade na savest srpskih novinara, bila bi to knjiga deblja i ve}a i uzbudljivija od Miroslavljevog jevan|elja. Ali, srpsko novinarstvo je, ipak, pre`ivelo! Hteo sam da napi{em vedar tekst ali, eto, desilo se da napisah mra~an tekst. Mo`da je tome kriva ova mra~na dvestota novinarska jesen. Napolju, na beogradskim ulicama je ki{a i nebo se spustilo na krovove: nigde svetlosti! Rat je u Slavoniji, Krajinama, pod tvr|avom Revelin u Dubrovniku. Gine se, i ru{e se celi gradovi. Sablasni Vukovar treba ostaviti kao spomenik na{eg, {to zna~i ljudskog, bezumlja. Svuda po tim

134

Profesija novinar: prokletstvo

rati{tima nalaze se na{i mladi, hrabri novinari kojima, i `ivima i poginulima, treba odati izuzetno po{tovanje za hrabrost i ljubav prema svom, novinarskom, pozivu. Dve stotine godina srpskog novinarstva, zna~ajan, veli~anstven jubilej, obele`ava dug put od trnja do zvezda, od tame do svetlosti. Budu}nost novinarstva bi}e druk~ija. To najbolje pokazuje eksplozija novinarstva koju svaki dan gledamo na televiziji i slu{amo na radiju. Mladi ljudi otvaraju novi svet. misle druk~ije i svoj posao otaljavaju ne perom, ne pisa}om ma{inom, ve} mikrofonom i filmskom kamerom. I dobro je {to je tako.*

Dragan Rumen~i}

Profesija novinar: prokletstvo, u: Dva veka srpskog novinarstva, Institut za novinarstvo u Beogradu, Beograd 1992, str. 248-250.

135

Milorad Dobri}