Elektrostatika

Elektrostatika je oblast fizike koja prouava meusobna dejstva nelektrisanih estica koji u odnosu na posmatraa miruju.

Elektrostatika
Naelektrisanje tela.

Naelektrisanje tela. (AP196-202) Kulonov zakon. (AP202-204) Elektrino polje. (AP204-209) Fluks elektrinog polja. (AP209-212) Elektrini potencijal i napon. (AP212-217) Kapacitivnost i kondenzatori. (AP240-243) Vezivanje kondenzatora. (AP243-246)

Tela se sastoje od atoma koji sadre elementarne estice:

elektrone - negativno naelektrisane, protone - pozitivno naelektrisane, i neutrone - elektrino neutralne.

Atom helijuma

Proton i neutron grade atomsko jezgro - jezgro je pozitivno naelektrisano. Elektroni se kreu oko jezgra na relativno velikom rastojanju gradei elektronski oblak. Normalno stanje tela je ravnotea pozitivnih i negativnih naelektrisanja. Atom je elektrino neutralna estica.

Elektrostatika
Naelektrisanje tela.

Elektrostatika
Naelektrisanje tela.

Tela se mogu naelektrisati trenjem. Tkaki radnici su primetili da ilibar protrljan krznenom krpom privlai parie papira, kose ... Vrsta nelektrisanja steena trenjem zavisi od toga ime se tela trnjaju:
ako se staklena ipka protrlja:

Frenklinova pravila za oznaavanje naelektrisanja:

ako se staklena ipka protrlja amalganisanom koom ili svilom na njoj se javlja naelektrisanje koje se naziva pozitivnim; ako se ebonitna ipka protrlja vunom ili krznom na njoj se javlja naelektrisanje koje se naziva negativnim.

amalganisanom koom ili svilom na njoj se javlja pozitivno naelektrisanje; vunom ili krznom na njoj se javlja negativno naelektrisanje; vunom ili krznom na njoj se javlja negativno naelektrisanje hartijom na njoj se javlja pozitivno naelektrisanje.

Izmeu naelektrisanih tela se javlja sila:

privlana - ako su tela naelektrisana raznoimenim naelektrisanjem, odbojna - ako su tela naelektrisana istoimenim naelektrisanjem.

ako se ipka od ebonita (vrsta kauuka) protrlja:

Elektrostatika
Naelektrisanje tela.

Elektrostatika
Naelektrisanje tela.

Elementarno naelektrisanje - naelektrisanje elektrona:

me = 9.11031kg qe = e =1.610 C
19

Atom sa vikom/manjkom elektrona je jon:

katjon - manjak elektrona; anjon - viak elektrona.

Naelektrisanje protona isto po apsolutnoj vrednosti:

| qe | = | q p | m p = 1836 me m p mn

Usmereno kretanje elektrona ili jona ini elektrinu struju. Prema osobinama provoenja elektrine struje sve materije se dele na:
provodnike - elektrina provodljivost veoma dobra (metali,

elektroliti...); po jedan elektron po atomu slobodan za kretanje;

dielektrike (izolatore) - elektrina provodljivost zanemarljiva (staklo,

Atomi imaju isti broj protona i elektrona - elektrino neutralne estice. Tela su naelektrisana:
pozitivno: viak protona; negativno: viak elektrona.

guma, porcelan ...); nema slobodnih elektrona za kretanje;

poluprovodnike - elektrina provodljivost izmeu provodnika i

izolatora; manji broj elektrona slobodan za kretanje ali se moe poveati zagrevanjem ili primenom jakih polja.

Elektrostatika
Kulonov zakon.

Elektrostatika
Kulonov zakon.

Gravitaciona sila je samo privlana sila. Sila koja se javlja izmeu naelektrisanih tela naziva se elektrostatika sila:
moe da bude privlana ili odbojna.

Dva naelektrisana tela deluju jedno na drugo silom:

iji je intezitet srazmeran proizvodu njihovih naelektrisanja a obrnuto

srazmeran kvadratu rastojanja; smer je takav da:

sila se nalazi na pravcu koji spaja posmatrana naelektrisana tela a

se tela odbijaju ako su naelektrisanja istog znaka, a privlae ako su naelektrisanja suprotnog znaka.

Primeeno je da se dva istoimena naelektrisnja odbijaju a raznoimena privlae odgovarajuim silama. Eksperiment sa torzionom vagom.

F=
Charles Augustin de Coulomb (1736-1806)

1 q1q2 4 r 2

Elektrostatika
Kulonov zakon.

Elektrostatika
Kulonov zakon.

F=

q1q2 [N ] 4 0 r r 2 1

Elektrina (elektrostatika ili Kulonova sila) menja se u funkciji rastojanja po poznatom inverznom kvadratnom zakonu koji vai u mnogim oblastima fizike. Konstanta naziva se dielektrina konstanta i ima vrednost u vakuumu:
0 = (8.85419 0.00002) 1012
C2 Nm 2 .

Kulonova sila (za razliku od gravitacione) zavisi od (elektrinih) osobina sredine - najvea je u vakuumu. Kulonova sila je mnogo vea od gravitacione. Za vie naelektrisanja - princip superpozicije.

F=

q1q2 [N ] 4 0 r 2 1

C2 C2 C C F = = = = 2 J 2 J Nm m m Vm m m C

Elektrostatika
Kulonov zakon.

Elektrostatika
Elektrino polje.
r F= q1q2 r r0 [N ] 4 0 r r 2 1

Kulonova sila je vektor:

Naelektrisanje oko sebe stvara posebno stanje sredine koje se zove elektrino ili elektrostatiko polje:
manifestuje se postojanjem elektrostatike sile

r0 je jedinini vektor koji odreuje pravac i smer sile.

koja deluje na drugo uneto naelektrisanje u to polje.

qF

Elektrostatika
Elektrino polje.

Elektrostatika
Elektrino polje.

E=

FE q0

Sila koja deluje na uneta razliita probna naelektrisanja je direktno proporcionalna tim naelektrisanjima i jaini elektrinog polja. Jaina elektrinog polja se definie kao kolinik elektrine sile kojom polje deluje na probno naelektrisanje i same koliine naelektrisanja.

Jaina elektrinog polja je brojno jednaka sili kojom polje deluje na jedinino probno naelektrisanje. Za takasto naelektrisanje jaina elektrinog polja (za vakuum) oko njega se direktno odreuje iz Kulonovog zakona: FE 1 q 1 qq

E=

q0

4 0 r 2 1

F=

4 0 r 2

1 2

E=

FE [V/m ] q0

J V N C = mC = m

Za bilo koju sredinu:

E=

Jaina elektrinog polja je vektorska veliina sa istim pravcem i smerom r kao i Kulonova sila. r

q 4 0 r r 2

Konstanta r naziva se relativna dielektrina konstanta sredine

E=

FE [V/m ] q0

Elektrostatika
Elektrino polje.

Elektrostatika
Fluks elektrinog polja.
Elektrino polje je vektorsko polje a fluks je osobina bilo kog vektorskog polja. Fluks elektrinog polja je srazmeran broju linija elektrinog polja koje prolaze kroz bilo koju posmatranu povrinu. Brojno je jednak proizvodu jaine elektrinog polja i date povrine: r dS r E

Radi slikovitijeg prikazivanja elektrinog polja uveden je pojam linija elektrinih polja. Linija elektrinog polja:
smer pokazuje smer vektora jaine polja; u svakoj taki linije, tangenta linije se poklapa sa pravcem vektora poinju od pozitivnog naelektrisanja ili u beskonanosti a zavravaju broj linija polja zavisi od jaine elektrinog polja; za homogone polje linije su paralelne i na jednakom rastojanju.

jaine polja;

se na negativnom naelektrisanju ili u beskonanosti,

r r d E = EdS = EdS cos

Elektrostatika
Fluks elektrinog polja.

Elektrostatika
Fluks elektrinog polja.

Fluks moe biti:

Pozitivan za uglove >90 - linije polja izlaze kroz povrinu napolje; Negativa za uglove <90 - linije polja ulaze kroz povrinu napolje; Jednak nulu za =90 - linije polja lee na povrini.
S S

Gausova teorema:
Fluks vektora elektrinog polja kroz zatvorenu povrinu jednak je

odnosu ukupnog naelektrisanja obuhvaenog tom povrinom i dielektrine konstante.

r r Q E = EdS =
S

r r E = fluks EdS = EdS cos kao: Ukupan se odre uje

Fluks elektrinog vektora kroz zatvorenu povrinu koja ne obuhvata

nalektrisano telo jendak je nuli, odnosno jednak broj linija ulazi i izlazi iz povrine.

Elektrostatika
Elektrini potencijal.

F=

1 q1q2 4 0 r 2

Elektrostatika
Elektrini potencijal.

Dva istoimena naelektrisanja:

meusobno se odbijaju jednakim silama (Kulonova sila); neophodna je spoljanja sila da bi se tela odrala na stalnom rastojanju, odnosno potrebno je izvriti rad da se naelektrisanja meusobno priblie; takav rad je pozitivan;

Telo sa nelektrisanjem Q nepokretno:

telo sa probnim nelektrisanjem q pod dejstvom odbojne sile se kree

ubrzano - potencijalna energija se pretvara u kinetiku energiju; potencijalna je jednaka nuli;

u beskonanosti (pozicija 2) kinetika energija je maksimalna a za povratak tela sa naelektrisanjem q u istu taku (pozicija 1) rad je jednak razlici kinetikih ili potencijalnih energija:

potrebno je izvriti rad na savladavanju odbojne elektrine sile;

Dva raznoimena naelektrisanja:

meusobno se privlae jednakim silama (Kulonova sila); neophodna je spoljanja sila da se tela ne bi spojila, odnosno potrebno je izvriti rad da bi se naelektrisanja

A = E k 2 E k1
A = E
p1

p2

= E

E p (r ) = k
p1

Qq r

Elektrostatika
Elektrini potencijal.

Elektrostatika
Elektrini potencijal.

E p (r ) = k

Qq r

Telo sa naelektrisanjem q u svakoj taki elektrinog polja tela sa nelektrisanjem Q poseduje potencijalnu energiju u odnosu na taku u beskonanosti koja zavisi od poloaja naelektrisanja q. Qq
E p (r ) = k r

Odnos potencijalne energije i veliine probnog naelektrisanja je konstantan i naziva se elektrini potencijal za datu taku:
=
E
p

A Q = k [V ] q r

Potencijalna energija u elektrinom polju tela sa nelektrisanjem Q zavisi od veliine probnog naelektrisanja q. Razliite vrednosti probnih naelektrisanja u istoj taki imaju razlilite potencijalne energije.

Elektrini potencijal je srazmeran naelektrisanju Q ije se elektrino polje posmatra a obrnuto srazmeran rastojanju od tog naelektrisanja. Elektrini potencijal u nekoj taki brojno je jednak A = E p 1izvriti E p2 = savladavanju E p1 radu koji je potrebno na elektrine sile da se jedinino nelektrisanje premesti

Elektrostatika
Elektrini potencijal.

= k

Q r

Elektrostatika
Napon.

= k

Q r

Ekvipotencijalne povrine:
geometrijsko mesto taaka sa istim potencijalom; vektor elektrinog polja je normalna na ekvipotencijalnu povrinu; smer je ka ekvipotencijalnoj povrini sa niim potencijalom.

Razlika potencijala izmeu dve take naziva se napon:

brojno je jednak radu koji treba izvriti da se jedinino naelektrisanje

premesti iz jedne u drugu taku.

Takasto naelektrisanje:
r E
Q

U MN = M N U NM = N M
N M Za takasto naelektrisanje:

U MN = U NM
Q ra Q rb

a = k

b = k

ab

= a b = k

Q Q 1 1 k = kQ ( ) ra rb ra rb

Elektrostatika
Napon.

Elektrostatika
Elektrina kapacitivnost.

= k

Q r

Homogeno polje izmeu dve paralelne ploe: + + + + + + q

U
ab

= a b =

r r E d l = Ed

Dovoenjem (odvoenjem) naelektrisanja telu dolazi do porasta (smanjenja) potencijala. Eksperimentalno je pokazano da izmeu koliine elektriciteta i potencijala postoji linearna veza.

E
E = U ab V d m

Q 2

Q 4

2
= konst.

Elektrostatika
Elektrina kapacitivnost.

Elektrostatika
Elektrina kapacitivnost.

Izmeu naelektrisanja i njegovog elektrinog potencijala postoji linearna veza:

Kapacitivnost sfernog provodnika poluprenika R:

Q = C

Koeficijent proporcionalni koji zavisi od veliine i oblika provodnika naziva se elektrina kapacitivnost:
brojno je jednaka naelektrisanju koje treba dovesti provodniku da se

1 Q 4 0 r R

C = 4 0 r R

njegov potencijal povea za 1V.

C=

[F]

provodnik ima kapacitivnost od 1F ako mu se potencijal promeni za

1V pri promeni naelektrisanja za 1C; koriste se manje jedinice: F, nF, pF.

Kapacitivnost usamljenog sfernog provodnika iji je poluprenik jednak polupreniku Zemlje (6370km) je 700F. Mala kapacitivnost usamljenih provodnika uslovljava da su oni neupotrebljivi za sakupljanje vee koliine naelektrisanja. Zato se koriste kondenzatori.

Elektrostatika
Kondenzatori.

Elektrostatika
Kondenzatori.

Dva bliska provodnika koji su optereeni jednakim koliinama naelektrisanja suprotnog znaka ine elektrini kondenzator znatno vee kapacitivnosti.
provodnici koji ine kondenzator nazivaju se elektrode (obloge).

Prema obliku obloga kondenzatori se dele na:

ploaste, sferne. cilindrine.

+Q r E +
+ + +

Q
-

Kapacitivnost kondenzatora zavisi od oblika, dimenzija i meusobnog rastojanja obloga i osobina prostora izmeu obloga.

C=
S

0 r S
d

Simbol kondenzatora: Kapacitivnost kondenzatora:

Kapacitivnost ploastog kondenzatora je srazmerna naspramnoj

C=
gde je U - napon izmeu obloga.

Q [F] U

povrini obloga, relativnoj dielektrinoj konstanti materijala koji ispunjava prostor izmeu obloga i obrnuto je srazmeran rastojanju ploa.

Elektrostatika
Vezivanje kondenzatora.

Elektrostatika
Vezivanje kondenzatora.

Kondenzatori razliitih kapacitivnosti se esto vezuju u grupe. Kapacitivnost ekvivalentnog kondenzatora se naziva ekvivalentna kapacitivnost grupe kondenzatora. Vrste veza:
redna, paralelna, redno-paralelna.

Redna veza:
obloge kondenzatora se naelektriu istom koliinom naelektrisanja.
+

U1

U2

+ U3

+U n +Q -Q

A
Q Ui = Ci

+Q -Q +Q -Q +Q -Q

B
B

C1

C2 C3 U = A B

Cn

U = U i =
i =1 i =1

n 1 Q = Q Ci i =1 Ci

U=

Q Ce

n 1 1 1 1 1 = = + + ... + Ce i=1 Ci C1 C2 Cn

Elektrostatika
Vezivanje kondenzatora.

Elektrostatika
Vezivanje kondenzatora.

Paralelna veza:
napon na svim kondenzatorima isti, naelektrisanje razliito.
n

Redno-paralelna veza:

C1

Q = Q1 + Q2 + ...Qn = Qi
i =1

+A

C2 B

Qi = CiU
Q = CiU = U Ci
i =1 i =1 n n

Cn U

Q = CeU

Ce = Ci = C1 + C2 + ...Cn
i =1

Test pitanja - kolokvijum

1. Elementarne estice atoma i njihovo naelektrisanje.
elektroni - negativno naelektrisane estice, protoni - pozitivno naelektrisane estice, i neutroni - elektrino neutralne estice.

Test pitanja - kolokvijum

4. Kulonov zakon.
Dva naelektrisana tela deluju jedno na drugo silom iji je intezitet

2. Sila koja se javlja izmeu naelektrisanih tela.

privlana sila se javlja ako su tela naelektrisana raznoimenim

srazmeran proizvodu njihovih naelektrisanja a obrnuto srazmeran kvadratu rastojanja; Sila se nalazi na pravcu koji spaja posmatrana naelektrisana tela a smer je takav da se tela odbijaju ako su naelektrisanja istog znaka, a privlae ako su naelektrisanja suprotnog znaka.

naelektrisanjem,

odbojna sila se javlja ako su tela naelektrisana istoimenim

naelektrisanjem.

F=
5. Elektrino polje.

3. Katjoni i anjoni.
Katjoni su atomi sa manjkom elektrona. Anjoni su atomi sa vikom elektrona.

1 q1q2 4 r 2

Stanje sredine koje oko sebe stvara naelektrisanje zove se elektrino ili elektrostatiko polje. Manifestuje se postojanjem elektrostatike sile koja deluje na drugo uneto naelektrisanje u to polje.

Test pitanja - kolokvijum

6. Jaina elektrinog polja.
Jaina elektrinog polja se definie kao kolinik elektrine sile

Test pitanja - kolokvijum

8. Fluks elektrinog polja.
Fluks elektrinog polja je srazmeran broju linija elektrinog polja

kojom polje deluje na probno naelektrisanje i same koliine naelektrisanja. Jaina elektrinog polja je vektorska veliina sa istim pravcem i r smerom kao i Kulonova sila.

koje prolaze kroz bilo koju posmatranu povrinu.

r F E = E [V/m ] q0

r r E = EdS = EdS cos

S S

9. Gausova teorema.

7. Linije elektrinog polja.

smer pokazuje smer vektora jaine polja; u svakoj taki linije, tangenta linije se poklapa sa pravcem vektora jaine polja; poinju od pozitivnog naelektrisanja ili u beskonanosti a zavravaju se na negativnom naelektrisanju ili u beskonanosti, broj linija polja zavisi od jaine elektrinog polja; za homogone polje linije su paralelne i na jednakom rastojanju.

Fluks vektora elektrinog polja kroz zatvorenu povrinu jednak je odnosu ukupnog naelektrisanja obuhvaenog tom povrinom i dielektrine konstante.

r r Q E = E dS =
S

Test pitanja - kolokvijum

10. Potencijalna energija naelektrisanja q u elektrinom polju
naelektrisanja Q.
Telo sa naelektrisanjem q u svakoj taki elektrinog polja tela sa

Test pitanja - kolokvijum

12. Elektrini napon.
Razlika potencijala izmeu dve take naziva se elektrini napon.

nelektrisanjem Q poseduje potencijalnu energiju u odnosu na taku u beskonanosti koja zavisi od poloaja naelektrisanja q i koliine naelektrisanja q i Q.

Brojno je jednak radu koji treba izvriti da se jedinino naelektrisanje premesti iz jedne u drugu taku.

U MN = M N U MN = U NM
N M

Qq E p (r ) = k r

11. Elektrini potencijal.

Odnos potencijalne energije i veliine probnog naelektrisanja je konstantan i naziva se elektrini potencijal za datu taku. Elektrini potencijal je srazmeran naelektrisanju Q ije se elektrino polje posmatra a obrnuto srazmeran rastojanju od tog naelektrisanja.

13. Elektrina kapacitivnost.

Brojno je jednaka naelektrisanju koje treba dovesti provodniku da se njegov potencijal povea za 1V. Dva bliska provodnika koji su optereeni jednakim koliinama naelektrisanja suprotnog znaka ine elektrini kondenzator .

14. Elektrini kondenzatori.

E q

A Q = = k [V ] q r

10

Test pitanja - kolokvijum

15. Kapacitivnost ploastog kondenzatora.
Kapacitivnost ploastog kondenzatora je srazmerna naspramnoj

Test pitanja - kolokvijum

17. Paralelna veza kondenzatora.

povrini obloga, relativnoj dielektrinoj konstanti materijala koji ispunjava prostor izmeu obloga i obrnuto je srazmeran rastojanju ploa. S

Napon na svim kondenzatorima isti, naelektrisanje razliito.

C=

0 r

C1
+A

16. Redna veza kondenzatora.

Obloge kondenzatora se naelektriu istom koliinom naelektrisanja.

+

C2 B

Ce = Ci = C1 + C2 + ...Cn
i =1

U1

U2

+ U3

+U n +Q -Q

A
A

+Q -Q +Q -Q +Q -Q

B
B
n 1 1 1 1 1 = = + + ... + Ce i=1 Ci C1 C2 Cn

C1

C2 C3 U = A B

Cn

Cn U

11