Drvene konstrukcije

dr Tatjana Koetov Mi !li"# di$l. ing. gradj.

PREDAVANJE 2. Svojstva drveta kao gradjevinskog materijala

Svojstva drveta merodavna za upotrebu u gradj-arh konstrukcijama

Te%nika svojstva & '. Estetska 2. (i)ika *. (i)iko+%emijska ,. Me%anika svojstva vrstoe, ilavost, Cepljivost, Elastinost drveta -. .ti/aj vla0nosti 1. .ti/aj tem$erat!re 2. 3re ke ! drvet! 4. Kvalitetne klase drveta 5. 67rada drveta
GO _02

Tatjana Koetov Miuli

Tehnika svojstva drveta

- posledica grae i hemizma drveta od posebnog znaaja za primenu drveta u konstrukcijama su

1. Estetska svojstva 2. Fizika svojstva 3. Fiziko-hemijska svojstva 4. Mehanika svojstva

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

2. Fizika

svojstva drveta
suvog drveta. Hrast i bukva ! pora. "or # ! pora.

Poroznost drveta - odnos izmeu ukupne zapremine pora prema zapremini

Vlanost drveta - bitno utie na mehanike osobine. $zra%ava se preko

procenta vla%nosti &n !' kao te%inski odnos pre i posle su(enja drveta. )azlikuje se* - napojeno drvo drvo zasi+eno vodom - polusuvo drvo ne sadr%i slobodnu kapilarnu vodu - prosu(eno drvo vla%nost ,2 - 22! (za drvene konstrukcije < 18 %) - isu(eno drvo vla%nost - - ,2 ! - suvo drvo vla%nost . / ! 0u(enje drveta* prirodno i tehniko
Tatjana Koetov Miuli GO _02

 Teina drveta zavisi od vrste1 starosti1 grae1 poroznosti1

vlanosti1 lokaliteta i dr.

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

 2romenljivost dimenzija zavisi od skupljanja i bubrenja drveta

&promena dimenzija u zavisnosti od ! vla%nosti' 0kupljanje i bubrenje razliiti su razliitim pravcima zbog heterogenosti drveta. 3ajve+e skupljanje &bubrenje' je u tangencijalnom pravcu1 manje u radijalnom1 a najmanje u pravcu vlakana &longitudinalnom pravcu'. 3a veliinu skupljanja utiu* graa drveta1 starost1 obojenost sr%i1 zapreminska masa1 koliina smole1 vrsta drveta1 obrada i sl.

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

0kupljanje i bubrenje
3ajve+e je u higroskopnom podruju do 4/! vla%nosti

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

 2rovodljivost zvuka zavisi od vrste drveta1 procenta vla%nosti1 grae

drveta i dr. 5dravo drvo daje jasan1 zvonak i kratak zvuk1 a trulo mukli1 tupi zvuk. "rzina rasprostiranja zvuka 66 vlaknima kre+e se od 42// 2// m7sec &skoro kao kod metala'

2rovodljivost toplote zavisi od grae drveta1 zapreminske mase1 pravca

vlakana1 temperature i vla%nosti. 8rvo je slab provodnik toplote

9ermike dilatacije zavise od vrste drveta1 zapreminske mase1 pravca

vlakana1 temperature i vla%nosti. 8ilatacije su razliite u razliitim pravcima. : poreenju sa betonom i elikom zanemarljive su.

2rovodljivost elektriciteta najvi(e zavisi od vla%nosti. 8rvo je slab

provodnik elektriciteta &dobar izolator'.

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

4. Fiziko hemijska svojstva

9rajnost drveta
zavisi od grae1 zapreminske mase1 vremena see1 insekata1 mehanikih povreda1 vlanosti1 naina upotrbe i dr.&od nekoliko meseci do nekoliko hiljada godina'.

5apaljivost drveta
svojstvo da se lak(e ili te%e pali. 5avisi od grae1 vrste1 zapreminske mase1 vlanosti i dr.

"itno je razlikovati zapaljivost drveta od njegovog pona(anja u po%aru ;

<. =ehanika svojstva drveta

=ani?estuju se pod uticajem spolja(njih sila

<.,. Tvrdo a zavisi od vrste drveta1 vla%nosti1 sadr%aja smole1 mesta

uzimanja uzorka i dr. >d tvrdo+e zavisi obradljivost.

<.2. !t"ornost na ha#anje zavisi od tvrdo+e1 a od posebne je va%nosti

kod izrade podova1 stepenica i sl.

4.3. $vrsto a drveta % mehaniko svojstvo najva%nije u drvenim

konstrukcijama. 5avisi od vrste drveta1 zapreminske mase1 grae drveta1 vla%nosti1 obrade i dr. >bzirom na anizotropnost drveta jedno isto drvo ima razliite vrsto+e u razliitim pravcima* vrsto+a na zatezanje &66 vlaknima1 na vlakna'1 vrsto+a na pritisak &66 vlaknima1 na vlakna1 pod na vlakna1 tangencijalno1 radijalno' vrsto+a na savijanje1 vrsto+a na smicanje

@vrsto+a na dugotrajno optera+enje &trajna vrsto+a'

>pada sa nano(enjem optere+enja kroz vreme &. -/! vrednosti vrsto+e pri lomu od trenutnog optere+enja'. Aada je < 0 lom ne mo%e da nastupi i pored dugotrajnog optere+enja &pove+avaju se de?ormacije'. Aada je > 0 dolazi do plastinih de?ormacija &b - c ' i do loma. B 8rvo poseduje svojstvo prirasta de?ormacija kroz vreme &u elastinoj i plastinoj oblasti'.

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

@vrsto+a na zatezanje
5ate%u+a sila deluje paralelno ili upravno vlaknima. 5avisi od vrste drveta1 zapreminske mase1 oblika i veliine uzorka1 vla%nosti1 pravilnosti grae.

@vrsto+a na zatezanje upravno na vlakna je 2/ do 2 puta manja od vrsto+e na zatezanje paralelno vlaknima CD kriva - za borovinu

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

@vrsto+a na pritisak
5avisi od vrste drveta1 zapreminske mase1 oblika i veliine uzorka1 vla%nosti i dr.

CD kriva - za borovinu 2ritisak 66 vlaknima E od 2ritiska na vlakna &4 do ,/ puta'

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

@vrsto+a na pritisak upravno na vlakna &gnjeenje'

2ritisak 66 vlaknima E od 2ritiska na vlakna &4 do ,/ puta'

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

@vrsto+a na savijanje
5avisi od vrste drveta1 zapreminske mase1 vla%nosti. @vrsto+a na savijanje u radijalnom pravcu ve+a je od vrsto+e na savijanje u tangencijalnom pravcu.

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

@vrsto+a na smicanje

8rvo se smie po odreenoj ravni &smiu+oj povr(ini'

2resecanje vlakana a'1 b' 9angencijalno i radijalno smicanje c'1 d' 0micanje paralelno vlaknima e'1 ?'
@vrsto+a na smicanje 66 vlaknima manja je za 4 do < puta od vrsto+e na smicanje na vlakna @vrsto+a na smicanje 66 vlaknima naje(+e se koristi u praksi
Tatjana Koetov Miuli GO _02

3aponi pri smicanju

)aspored napona smicanja 66 vlaknima neravnomerniji je kad sila deluje jednostrano &a'

:sled ekscentriciteta sile smicanja 9 javlja se zatezanje upravno na vlakna &cepanje' Aonstruktivne mere za smanjenje zatezanja na vlakna
Tatjana Koetov Miuli GO _02

5birni dijagram vrsto+a

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

<.<. Filavost drveta

0posobnost da se posle uticaja spoljnih sila zadr%i de?ormisani oblik1 a da ne doe do loma. Aod %ilavog drveta veliko je rastojanje izmeu granice elastinosti i granice loma. Filavost zavisi od gradje drveta &tanji godovi B ve+a %ilavost'1 vla%nosti &sirovo je %ilavije od suvog'1 zapreminske mase &lako je %ilavije od te(kog'1 strosti &mlae je %ilavije od starog'

4.&. 'e"ljivost drveta

0vojstvo da se lak(e ili te%e cepa u pravcu vlakana. >vo mehaniko svojstvo podobno je sa stanovi(ta obrade1 a nepovoljno u konstrukciji &cepanje kod ugradnje spojnih sredstava'
Tatjana Koetov Miuli GO _02

<.-. Glastinost drveta 5avisi od vrste drveta1 zapreminske mase1 grae1 vla%nosti1 temperature.
=era elastinosti je modul elastinosti &G = '. )azlikuju se moduli elastinosti* kod savijanja &G m'1 pritiska paralelno vlaknima &G c66'1 zatezanja paralelno vlaknima &G t66' G t66 E G m E G c66 9koe1 razlikuju se moduli elastinosti u karakteristinim pravcima* u parvcu vlakana G,1 radijalnom pravcu G21 tangencijalnom pravcu G41 kao i G upravno na vlakna.
Tatjana Koetov Miuli

2ostoje i moduli klizanja H1 koji su takoe razliiti u razliitim pravcima

GO _02

. :ticaj vla%nosti
2ove+anjem vla%nosti drveta smanjuju se njegove mehanike karakteristike i trajnost. 2ove+anje vla%nosti iznad take zasi+enja vlakana E 4/! ne utie na vrsto+u

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

-. :ticaj temperature
0a pove+anjem temperature smanjuje se vrsto+a drveta i modul elstinosti &pove+anje de?ormacija' 2ove+anjem temperature dolazi do rasu(ivanja &skupljanja' (to smanjuje mehanike karakteristike. 0manjenje temperature1 kod vla%nog drveta &ispod // I' dolazi do razornog uticaja leda.

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

#. Hre(ke u drvetu
8rvo je organska materija1 nehomogena u organskom1 anatomskom i ?izikom smislu zbog toga su mogu+e pojave gre(aka1 koje nepovoljno utiu na njegove karakteristike. Hre(ke su uglavnom posledica rasta drveta - nepravilnog perseka

#.,. (re)ke *ra+e drveta gre(ke poprenog preseka

mani?estuju se preko* - nepravilne strukture

- dvostruko srce

- ekscentrinosti srca
Tatjana Koetov Miuli GO _02

 zakrivljenost debla
p = f / d *100 1 %

nepravilnost &usukanost' vlakana &kada su vlakna usukana

ili spiralna'

- mala usukanost a = D/20 D/10 - srednja usukanost a = D/10 D/ ! velika usukanost a " D/

nejednaka (irina godova utie na homogenost grae1 pove+ava

anizotropnost i smanjuje mehanika svojstva drveta &posebno vrsto+u na smicanje'
Tatjana Koetov Miuli GO _02

 kvrge

urasla kora

0manjuju mahanike karakteristike1 naroito vrsto+u na zatezanje

Tatjana Koetov Miuli

GO _02

 gre(ke od uzroka ?izike prirode - paljivost &srane pukotine'

raspucavanje u radijalnom pravcu

- okru%ljivost
odvajanje drvne mase u smeru godova

- gre(ke usled skupljanja raspukline &ceo presek' i pukotine &deo preseka' krivljenje grae - izboenost1 - koritavost1 - vitopernost
Tatjana Koetov Miuli GO _02

 mehanike ozlede drveta pri zabijanju tvrdih predmeta1 transportu i sl. gre(ke boje drveta kao posledica truljenja1 smanjuju tehnika svojstva gre(ke od insekata bu(otine i hodnici od insekata1 smanjuju tehnika svojstva gre(ke obrade drveta lisiavost &jednoivina i dvoivina'

- nejednaka debljina po du%ini1 (irini i debljini

Tatjana Koetov Miuli GO _02

J. Avalitetne klase drveta

: zavisnosti od mahanikih svojstava $ klasa graa visoke nosivosti. Aoristi se za lepljene lamelirane konstrukcije $$ klase graa normalne nosivosti. :potrebljava se za klasine drvene konstrukcije $$$ klasa graa male nosivosti. Aoristi se za pomo+ne i privremene konstrukcije.

: zavisnosti od klase de?inisani su i dopu(teni naponi koji se koriste za proraun drvenih konstrukcija. 2rema botanikim vrstama u drvenim konstrukcijama razlikuju se* a' etinari &jela, smreka1 beli i crni bor'

b' tvrdi li(+ari &hrast1 jasen1 bagrem1 grab1 bukva1 brest' c' meki li(+ari &joha1 lipa1 to"ola i jasika'
GO _02 Tatjana Koetov Miuli

-tandardi za is"itivanje, "rojektovanje i izvo+enje drvenih konstr.k/ija 01-, E'&

8rvo i proizvodi na bazi drveta

$spitivanje drveta i proizvoda na bazi drveta 2rojektovanje i izvoenje drvenih konstrukcija K:0. :.IL.2//1 K:0. :.IL.4//1 K:0. :.IL.<//1 K:0. :.IL. //1 0pojna sredstva 5a(tita drveta

Tatjana Koetov Miuli

GO _02