Alpar Loonc Fakultet tehnikih nauka Novi Sad

Izvorni nauni lanak UDK: 316.334.2/.3 Primljeno: 17. 05. 2005.

KARL POLANJI, TRANZICIJA, SOCIJALNI KAPITAL

Karl Polanyi, the Transition, and the Social Capital

ABSTRACT Taking into account the theoretical contributions to the genesis of capitalism the opus of Karl Polanyi represents the classical approach in the economic sociology and political economy. Describing the Speenhamland-narration in England Polanyi has thematised the contradiction that deeply characterised the capitalist system, namely the contradiction between the disembedded marketization and the societal self-defence. It is to be accentuated that this contradiction is immanent contra certain interpretations that arouse out during the last two decades. Polanyis critical work could not been integrated into the conservative attacks on the welfare arrangements and could not been explicated as the theory of organised welfare capitalism. The hypothesis that orientates this article is that Polanyis achievement is of crucial importance for the rereading of the transition-processes but it is to be corrected on the basis of certain interpretation of social capital. I argue that the tension of embeddedness and disembeddedness is at the centre of Polanyis work. At the same time there is a dilemma in relation to the character of the meanings and forms of embeddedness. Due to the contribution of the literature on the social capital we can reuse it in the light of the solving of problems of the collective action. The level of embeddedness is not an expression of a neutral constellation. The social capital provides a framework for the explanation of the institutional constraints that are subject to conflict amongst the societal agents. In this way, the double movement that is depicted in the Great Transformation could be rearticulated by the conflict-centred view that ties in nicely with the concerns of those emphasizing the importance of voice, political goods and ethical limits of market. KEY WORDS Karl Polanyi, transition, social kapital APSTRAKT Uzmu li se u obzir teorijski doprinosi tumaenju nastanka kapitalizma, delo Karla Polanjija (K. Polanyi) predstavlja nezaobilazan, tako rei klasian pristup ekonomske sociologije i politike ekonomije. Inspirisan uglavnom Veberom (M. Weber) i Pirenom (H. Pirenne) Polanji je na primeru Engleske u XIX veku tematizovao protivrenost koja duboko odreuje kapitalizam, a to je protivrenost izmeu dekontekstualizovanog/obeskorenjenog trita i socijetalne samozatite. Insistirajui na tezi da se radi o imanentnoj protivrenosti, iznosim i neslaganje u odnosu na odreena tumaenja Polanjija koja su se uobliila u toku poslednjih nekoliko decenija, naroito mislim na konzervativna tumaenja u SAD povodom odbijanja garantovanog osnovnog minimalnog dohotka, ali i na druge interpretacije koje

328

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

smeraju ka tome da promoviu Polanjija kao teoretiara organizovanog kapitalizma blagostanja. Radna hipoteza ovog lanka je u tome da je Polanjijeva teorija izuzetno relevantna za razumevanje tzv. tranzicije u Srednjoj i Istonoj Evropi, ali, ipak, predlaem korekciju njegovog pristupa posredstvom odreene interpretacije sintagme socijalnog kapitala. Shodno tome, lanak se sastoji iz tri dela. U prvom delu se vri srazmerno kratka rekonstrukcija Polanjijeve argumentacije koja e odrediti i dalji tok rasprave. U drugom delu sprovodim pozicioniranje argumentacije Polanjija u okruju tranzicije i ukazujem na momente u njegovoj argumentaciji koji su neizostavni u perspektivi tranzicije. U treem delu pokuavam realizovati korekciju sa kojom se Polanjijeva teorija namerava integrisati u sklop savremenih rasprava. KLJUNE REI Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

Geneza ideoloke konstrukcije trinog drutva

Polanjijev pristup oponira evolucionistikom razumevanju nastanka kapitalizma,1 dakle, kapitalizam ne nastaje kao plod postepenih promena, ili kao rezultat kontinuirane dinamike razmene i odgovarajuih socijetalnih institucija. Naprotiv, nastanak trinog drutva valja promatrati kao prelomnu taku, ulazak, nasiljem posredovanog, epohalnog diskontinuiteta (velika transformacija) u istorijski tok zapadnih drutava. On tvrdi da je osnaenjem integrativnih aspekata trita nastao potpuno novi oblik drutva, tavie, na nekim mestima ak i pojaava tvrdnju da se u XIX veku u vidu responzivnosti zapravo otkriva drutvo. Ovakav pristup je inae pribavio Polanjiju epitet teoretiara koji se u analizi nastanka trinog drutva oslanja na objanjenje tipa deus ex machina.2 No, nije tano da njegovi itaoci ne dobivaju nikakve informacije o prethodeem kontekstu iz kojeg izrastaju programatski stavovi komodifikacije drutva. Treba obratiti panju na njegove naznake o mainskim aranmanima i tehnolokim reimima organizacije ivota: uopte nije sluajno to govori o tehnolokoj civilizaciji u kojoj drutvo postaje saobrazno mainama i podeava svoje potrebe zahtevima tehnolokih reima.3

Polanji nije uvek dosledan u korienju terminologije, no polazim od toga da se kapitalizam i trino drutvo mogu koristiti kao sinonimi. U tom pogledu je pouan Blokov uvod (Block, 2001). Po Bloku, Polanjijevi teorijski potezi se mogu promatrati kao igra/protuigra u odnosu na Marksa (Marx), shodno tome, po njemu i terminologija Polanjijeva je u sklopu ovog odnosa. Ipak, valja registrovati jednoznano: za razliku od Marksa, Polanji ne sagledava kapitalizam kao superioran u evolucionom smislu rei. Bilo bi netano Polanjija tumaiti u smislu registracije protivrenih, destruktivnih posledica geneze liberalnog kapitalizma, u tim aspektima Polanji zauzima idiosinkratino gledite, jer nastanak kapitalizma interpretira kao kontingentni dogaaj. 2 Lacher (1999: 317). 3 Primera radi, Polanyi, K. (1947: 109117).

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

329

Utopija samoreguliueg trita u XIX veku razumeva se kao ideoloka reakcija povodom sledea dva momenta. Prvi je da politika konstrukcija samodovoljnog trita nosi na sebi tragove mainizacije drutva, a to su: efikasnost, automatizam i prilagoavanje. A drugi, narativni momenat, koji je nairoko razmatran u odgovarajuoj literaturi, vezuje se za tzv. Speenhamland-epizodu4 u Engleskoj koja traje od kraja XVIII do sredine XIX veka. Polanji naroito insistira na tome da je klasina engleska politika ekonomija kao nosilac ekonomskog liberalizma uobliena u vidu odgovora na neredukovani fenomen siromatva u toku trajanja spomenutih mera. Naime, tu se susreemo sa fenomenom koji je okupirao teorijsku panju savremenika da pauperizam postoji zajedno sa ekonomskim bogatstvom, da u ponajvie civilizovanim nacijama postoji najvei broj siromaha, i napokon da najamnine nisu najvee u zemljama koje su najbogatije.5 Speenhamland-reim istovremeno ustanovljava nacionalni sistem trita rada i paternalistikim merama pokuava da pripitomi negativne efekte komodifikacije radne snage, odnosno proletarizaciju ljudi. Reim eli biti i konica i promotor trinih normi istovremeno pokuava osnaiti ekonomsko drutvo bez trita rada, to navodi Polanjija da sagleda nemogunost zaustavljenja prodiranja normi trinog drutva pomou paternalistikih poduhvata. Napokon, zakon se ukida 1834. kada se radna snaga definitivno transformie u robu i time se kompletira komodifikacija drutva. Polanjijeva (ovde nuno skraena) naracija se dakle vezuje za epohalni neuspeh jednog reima blagostanja. Ipak, da se izbegne nesporazum: Polanjijeva argumentacija se ne razvija protiv sistematskog uticaja drave povodom negativnih efekata dinamike trita. Jer, ako bi tako nastupio, ne bismo razumeli njegovo sveobuhvatno neslaganje sa teoretiarima ekonomskog liberalizma.6 Polanjijev postupak posreduje odista znaajnu kritiku spram moralizatorsko-paternalistikog nastupa drave blagostanja, ako tako hoemo, i pre Ofea (K. Offe) ili Habermasa. Polanji ne tedi rei u pogledu kritike Speenhamland-reima koji za njega multiplikuje demoralizaciju, produkuje zavisne i stigmatizovane subjekte, a njegovi patogeni efekti uvode hegemoniju komodifikacije. Pisac Velike transformacije dri

Grad u Berkiru (Berkshire). Godine 1795. sudski inovnici bili su pozvani da odrede najniu platu koja se u grofoviji moe isplatiti s obzirom na cenu hleba. Umesto takve plate odreena je tablica prema kojoj e svaka siromana i marljiva osoba, osim svoje plate, primati od optine odreenu svotu za sebe i za svoju familiju, sve dok cena hleba ostaje ista. Zakon iz Speenhamlanda i njegov reim blagostanja je prihvaen postepeno sve dok nije obuhvatio polovinu ruralne Engleske. (Citiram samo novije radove: Boyer, 1990; Sokoll, 1993; Clement, 1997: 49-60, Lees, 1998; King, 2000). 5 Polanji (1962:87). Ovde se moe itati i o suptilnoj distinkciji izmeu siromanih i paupera. O kontekstu knjige: Block, 2003: 275-306. 6 A da je kritika Mizesa (Mises) i Hajeka (Hayek) uvek bila bitna za njega vidi: Polanyi-Levitt, Mendell (1987), kao i Swedberg (1996). Vidi jo, Polanyi (1922, 1933, 1935).

330

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

na umu razaranje ruralnog stanovnitva u dotinom vremenskom okviru, ekspanziju ruralnog siromatva, no uvek u svetlu ideolokog programiranja trinog drutva. Ali, ubeen je da se Speenhamland-epizoda ne moe uoptiti u smislu opte kritike pervertiranih efekata uticaja na trite i naroito se ne moe iskoristiti kao argument protiv nastupa dravnog ansambla, jer postoji u epizodi jedna tendencija koja se ne sme generalizovati, naime, demobilizacijski efekat u odnosu na radniku klasu. Speenhamland bi se mogao zavriti na sasvim drugaiji nain, ukoliko poredak ne bi sistematino produkovao ovakve efekte. Polanjijeva ambicija see, naravno, dalje, jer on namerava da objasni regresiju XIX veka i sistematine krizne procese koji pogaaju drutveno tkivo. Shodno tome, prati dinamiku kompleksnog meuodnoenja liberalizacije i protekcionizma sve do sredine XX veka posebno analizirajui krizu samorazumevanja u periodu oko 1870. i 1930. U ovom periodu dimenzije internacionalnog sistema koji je konstituisan u XIX veku, to jest, liberalna drava, samoreguliue trite, ravnotea moi izmeu nacionalnih drava i zlatni standard, definitivno bivaju obuhvaeni kriznim procesima. No, mi ne elimo da pratimo ovaj deo Polanjijeve argumentacije, jer je ono to je do sada reeno dovoljno da se izvuku relevantni zakljuci za nastavljanje argumentacije. Polanjijeva naracija je, naime, veoma diskutabilna u pogledu iskustvene grae. Na osnovu novijih saznanja pre se moe rei da je potcenjivao neke mogunosti u sklopu istraivanog perioda, i napokon danas raspolaemo i drugim naracijama u odnosu na Speenhamland-epizodu.7 Ali, upitnost empirijskih uinaka ne dovodi u pitanje dalekosenost Polanjijeve teorijske argumentacije koja pogaa status ekonomije. Alfa i omega njegovog postupka je razumevanje utkanosti ekonomije u drutvene odnose, jer pretpostavlja da je mogue da postoji kompatibilnost izmeu funkcionisanja ekonomije i drutvenih normi. Ukoliko dolazi do dekontekstualizacije ekonomije, tada ekonomija poinje da ivi autonomno i njen samosvojni ivot deluje protiv kulturalnih i etikih normi. tavie, re je o normativno-deskriptivnoj tezi, jer su, po Polanjiju, sva drutva, osim, dakako, trinog, razvila odreene mehanizme utkanosti ekonomije. Na osnovu teorijske perspektive kontekstualizovane ekonomije mogue je razumeti nain uspostavljanja koordinativnih-institucionalnih mehanizama

Polanji je potcenio kapacitete radnike klase u dotinom vremenu u pogledu samozatite. Reaktivni paternalizam Speenhamlanda nije bio razoran kako je to Polanji opisao. A odreeni neuspesi Speenhamland-reima se moraju objanjavati i specifinim okolnostima u kojima se nala Engleska u spomenutom periodu. O tome izvetavaju u izvanredno informativnom lanku Blok i Somers (2003: 283-323). Dakle, Polanji je izvukao znaajne teorijske zakljuke iz umnogome problematine empirijske grae. Valja zabeleiti i druge kritike spram Polanjija (Heejebu, McCloskey, 2003; Curtin, 1984; MacFarlane, 1978: 199).

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

331

ekonomije, a to su, redistribucija, reciprocitet, razmena roba.8 Ukratko reeno, recipronost oznaava oblike kretanja izmeu simetrino postavljenih grupacija (Polanji, zapravo, reciprocitet objanjava kao nain integracije gde postoji uestalost meusobne pomoi), redistribucija ukljuuje ekonomska kretanja ka nekom centru, to jest, centralizovanoj instanci, a razmena je ekonomska interakcija koja se odvija izmeu subjekata trine ekonomije posredstvom sistema razliitih trita. Polanyi otkriva veliki broj alternativnih reima u odnosu na cenovno posredovana trita, podrazumevajui izmeu ostalog reciprone poklone, nadalje, on prepoznaje veliki varijabilitet kontingentnih institucija trita, jednom reju put kojim se zacrtava promatranje trino zasnovanih razmena u kontekstu ne-trinih oblika koordinacije alokacije, distribucije i potronje dobara.9 Na osnovu njegovih teorijskih poteza lako se mogu sagraditi mostovi prema razumevanju postojanja mnogobrojnih institucionalnih formi trita koje se ne mogu redukovati na generalizovanu trinu razmenu. Inae, o komodifikaciji drutva se moe govoriti ako trite realizuje integraciju drutva, jer se tada susreemo sa pojavom da svaka dimenzija proizvodnje, dakle: zemlja, rad i novac, postaje roba. No ovde sledi uvid da ni zemlja, ni rad, ni novac nemaju per se robnu egzistenciju, jer ne postoje u okvirima funkcionalnih aranmana trine cirkulacije, prema tome, radi se o fiktivnim robama. I valja upregnuti politiki posredovane konstrukcije radi toga da se osnai prihvatanje komodifikacija inae nerobnih aspekata. Ukoliko se eli razumeti geneza kapitalizma, treba posegnuti, dakle, za politikim argumentima, jer se bez odgovarajueg dravnog angamana ne moe realizovati komodifikacija inae nerobnih entiteta, to jest ne moe se odravati robni karakter spomenutih dimenzija. A ovaj uvid se potiskuje ukoliko se negira odluujua razlika u razumevanju ekonomije kao institucionalizovanog procesa: s jedne strane, re je o supstantivnom, s druge strane, o formalnom razumevanju ekonomisanja. U prvom sluaju govori se o intersubjektivnim odnosima i o relaciji oveka spram prirode. U drugom sluaju ekonomisanje se pojednostavljuje na formalni odnos izmeu ciljeva i sredstava, i upuuje se na situaciju odluivanja u svetlu retkosti. Supstantivno razumevanje nema nita zajedniko sa drugim znaenjem, no trino drutvo razvija hegemoniju formalnog razumevanja i prvo razumevanje je preputeno zaboravu.

Polanyi, Arensberg, Pearson, (1957: 243-270), Zelizer (1988), Swedberg (1996), Zukin and DiMaggio (1990). 9 Da je time Polanji prejudicirao znaajan pravac u dananjoj ekonomskoj sociologiji potvruje Lie (1991), Randles (2003: 416). U ovom lanku se mogu nai dragoceni podaci o recepciji Polanjija u anglosaksonskoj literaturi: Taylor, (2000: 199233). O drugom pravcu recepcije govore Burawoy (2003: 193-261), Jessop (2001), Krippner (2001: 775-810). Jedan od interesantnih orijentacija u recepciji Polanjija ide preko Dimona (L. Dumont, 1977) koji je pomou pisca Velike transformacije rekonstruisao nastanak ekonomske ideologije.

332

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

Ovde ve nailazimo na dilemu koja se javlja kod komentatora Polanjija i prema kojoj je neophodno da se odredim. Koncept utkanosti ekonomije naveo sam kao sredite Polanjijevog razmiljanja, i moe se dodati da je analitiki raspoloena recepcija mogla iskoristiti upravo ovaj momenat u opisivanju diferentnih socioekonomskih konstelacija. Time se, naime, otvaraju vrata prema denaturalizaciji ekonomisanja, i nije sluajno da Polanji nalazi za shodno da vie puta kritikuje A. Smita (A. Smith) i njegovu teorijsku naznaku o tome da je ovek na osnovu svoje prirode predodreen da razmenjuje ili da uestvuje u barteru. Treba izloiti kritici bilo koju pomisao koja promatra ekonomsku racionalnost odvojenu od socijalnih normi, jer norme predstavljaju kontekst racionalnosti utiui i na sredstva i na ciljeve. Ali, namee se pitanje da li Polanji ovde zagovara (dirkemovsku10) tezu da je ekonomija uvek-ve kontekstualizovana, da je ona uvek utkana, te da treba samo prepoznati strukture utkanosti ekonomisanja posredstvom rekonstruktivnog pogleda? Ili je re o tome da u trinom drutvu postoje inherentne tekoe u pogledu rekonstekstualizacije ekonomije, te da je neminovna strukturalna transformacija trinog drutva, odnosno trine regulacije metabolizma oveka sa prirodom? Nadalje, da li Polanji tvrdi da je projekat trita koje regulie sebe zapravo nemogu poduhvat koji biva osujeen posredstvom funkcionisanja drutvenih normi, ili je projekat trine integracije mogu, dodue uz destruktivne posledice? Jer, odgovor na ova pitanja izaziva dalekosene posledice. Relevantno je ovde da je Granoveter (M. Granovetter), koji je inae prednjaio u analitikoj recepciji,11 zamerio Polanjiju da je pisac Velike transformacije dihotomno izotrio odnose izmeu kontekstualizovane i de-konstekstualizovane ekonomije, da je prenapeto isticao diskontinuitet izmeu dva tipa ekonomisanja. I Granoveter je, u brojnim lancima i knjigama, ukazao na postojanje razliitih mrenih odnosa i u savremenim situacijama, koji obiluju elementima utkanosti ekonomske subjektivnosti. Do sada izvedena analiza, meutim, vodi nas u drugom pravcu. Polanji (nasuprot Granoveteru) nema na umu ekonomske pojedince koji se ulebljuju u ire mreaste strukture, njegova metodoloka orijentacija je drugaije pozicionirana. Karakteristina su mesta gde govori o ekonomiji kao o institucionalizovanom procesu, ili kada tematizuje utkanost ekonomije u neekonomske institucije, a uputno je da decidno negira mehanizme koordinacije u smislu odnosa izmeu pojedinaca. Reciprocitet, primera radi, nije personalno posredovana relacija za njega, jer reciprono ponaanje izmeu pojedinaca moe da integrie ekonomiju samo u sluaju ako postoje simetrino organizovane strukture (Polanyi, 1957: 250). Shodno tome, Polanji se usmerava na kritiku analizu ekonomskih sistema, oblika koordinacije i integracije. ak i kada govori o katastrofalnoj dislokaciji ljudi u svetlu nastanka ekonomskog drutva ima na umu makroentitete. Tretirajui odnos

10 11

Ovde mislim na ne-kontraktualne dimenzije ekonomskih i bilo kojih ugovora. Granovetter (1974, 1985, 1992, 1994, 1996), Swedberg (1996) Barber (1995).

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

333

izmeu drutva i trita, re je o metodolokom kolektivizmu ovde. ak i kada kritikuje tendenciju trinog drutva da, idui inverznim tokom, asimilira drutvene odnose u trite, Polanji sistematino stavlja aktivno drutvo u poziciju subjekta. On ne razmatra atomizovanog pojedinca (za ovu figuru ionako smatra da je re o ideolokoj konstrukciji), nego tematizuje strukturalnu posledicu koja se moe prepoznati poev od XIX veka, a to je diferenciranje i osamostaljivanje ekonomske sfere u odnosu na samoregulisanje drutva. ak i onaj deo recepcije Polanjija koji otkriva lokalne i regionalne dimenzije poslovnih organizacija, ili odreenih oblika ekonomske razmene ne pogaa u potpunosti njegove namere: kod njega analiza upuuje na forme socijetalne utkanosti u kompleksnom drutvu. Jer to je samo nuna posledica Polanjijeve konkluzije: ljudske mogunosti nisu ograniene trinim zakonitostima, nego samorazumevanjem drutva. Time ne elim rei da nije mogue aplikovati koncept utkanosti na mezo i mikro nivoe, samo tvrdim da je makroperspektiva prevashodan interes Polanjija.12 No od znaaja je ovde da odnos izmeu trita i drutva Polanji analizira pomou sintagme dvojno kretanje, ime dinamiku drutva uklapa u istorijskokontingentne aranmane. Naputanje Speenhamland-reima prinuuje radnu snagu da se uklopi u sistem trinog mehanizma, ali istovremeno i proizvodi mobilizacijski efekat, jer radnici zapoinju klasnu aktivnost. Drutvo reaguje na osnaenje konstrukcije fiktivnih roba, jer komodifikacija oslabljuje drutvenu koheziju, unosi konfuziju u strukture pripadnosti i dakako stvara kulturnu degeneraciju. Industrijska revolucija dobiva objanjenje koje se ne oslanja na pojaanu ekonomsku eksploataciju, nego na kulturnu regresiju, izotreno reeno, industrijska revolucija je za njega kulturni fenomen. Na osnovu ovog zapaanja Polanjija bi trebalo svrstavati u teoretiare socio-kulturnih kriza, jer opisivanjem istorije XIX i XX veka on registruje socio-kulturnu protivrenost koja je usaena u samo trino drutvo. Pogleda li se istorija XIX i XX veka, dobija se uvid da posle osnaenja imperativa trita nastaju reimi regulacije trita kao to su faizam i komunizam, drugaije reeno, reakcija drutva na totalizujue aranmane trita stvara specifine kontingentne rezultate. Polanji nas navodi na tvrdnju o imanentnoj povezanosti i napetosti izmeu ekonomskog liberalizma i protekcionistikih reima, to jest dravno posredovanih mera pomou kojih se pokuavaju pripitomiti negativne posledice. Zadnjespomenute mere ne dovode do rekontekstualizacije ekonomije, protekcionizmom se namerava zameniti trite osloboeno drutvenih normi, ali se time ne mogu prevazii korozivni efekti trinog sistema. Speenhamland-naracija, makako diskutabilna njena empirijska sazdanost kod Polanjija, prenosi iskonsku i

12

Napokon, ukoliko bih negirao mogunost aplikacije ulebljenja na mezo i mikronivoe, tada bih automatski negirao i razliite forme ulebljenja. O podeli kontekstualnosti vidi: Hess (2004:165 186), Streeck (1997).

334

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

neprevazilazivu problematinost re-kontekstualizacije ekonomije posredstvom dravne regulacije trita. Ma kako delovalo neverovatno, u kontekstu poslednjih decenija kod konzervativno nastrojenih napada na reim blagostanja Polanji je bio pozivan kao krunski svedok. Situacija je bila zabeleena i u SAD i u Kanadi u vezi sa raspravom o dometima socijalne zatite.13 No to je strahovito pojednostavljenje. Protekcionizam i despotija trita predstavljaju dve strane iste medalje. ak se zapisuje da socijalistiki intervencionizam i ekonomski liberalizam predstavljaju samo razliite odgovore na isto pitanje.14 Primetno je da Polanji nekoliko puta kritikuje liberalno samorazumevanje koje govori o kolektivistikoj konspiraciji povodom nastanka protekcionistikih mera ili stvaranja barijera spram proirenja globalizovanih trinih normi. Razlikujui ideoloku projekciju u trite koje samo sebe regulie i laissez-faire-pristup, Polanji nastoji da nas uveri: ova razlika navodi ekonomske liberale da se s vremena na vreme okreu protiv laissez-faire i da trae kolektivistika ogranienja i regulacije, uostalom kako se to deava i sa antiliberalima. Njegova diskusija pokazuje, dakle, drugi pravac razmiljanja u odnosu na promovisanje bilo kakve konspirativnosti spram normi trinog drutva, jer responzivnost razliitih grupa u odnosu na uvoenje mehanizma trita stvara kontingentne rezultate, koji se u datom periodu ispoljavaju u razliitim formama protekcionizma. Ukoliko izvodimo zakljuke ovde, valja navesti da se ovakvom argumentacijom udaljavamo od dirkemovski shvaenog Polanjija. Jer, nije re o statiki razumevanoj utkanosti ekonomisanja koja as postoji as nestaje na istorijskoj sceni, nego o tome da je kontekstualnost ekonomisanja, stepen i forma njene utkanosti izraz jedne dinamike konstelacije, to je pokretni rezultat konstruktivnih i responzivnih drutvenih nastupa. Daleko od toga da nam je Polanji ponudio konzistentnu teoriju ovog problema. Napokon, teko je odrivo i Polanjijevo nastojanje da konfrontira trite sa pacifikovanim i od razliitih konflikata oienim drutvom. Polanji nas ostavlja u mraku i u pogledu jednog drugog pitanja koje je izvanredno bitno: da li oblici geneze trinog drutva ostavljaju peat na dinamiku trinog drutva, odnosno da li oblik geneze odreuje i kasniji tok trine dinamike, ili se kasnija dinamika osamostaljuje od genetikih aspekata? Jer, ako stoji njegova ocena da nita toliko ne zamrauje na pogled na drutvo kao ekonomicistika zabluda, a pri tom upravo ovoj zabludi pripisuje ideoloku dinamiku u XIX veku, tada je teko verovati da takva ideoloka projekcija nema nepovratne posledice. Ipak, uprkos ovim primedbama, nije dovoljno rei da se Polanjijeva teorija iscrpljuje samo u tvrdnji da se ekonomisanje ne odvija u socijalnom vakuumu. Nije smisao njegove teorije u tome da se lamentirajui opisuje prilagoavanje

13 14

O tome, Block and Somers (2003: 284). Polanyi (1962: 231).

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

335

imperativima trita, to ne bi nosilo sa sobom nikakve intrigantne sadraje. Jer, ovde se negira da postoji mogunost potpune adaptacije, spomenuta responzivnost razliitih drutvenih grupa upravo svedoi o iskonski nepotpunoj adaptaciji. Ukoliko prihvatamo ovaj zakljuak, tada se moe poeti promiljati o drutvu koje ne predstavlja koherentnu celinu, nego se sastoji od razliitih istorijski nastalih konteksta. U Polanjijevoj teoriji tek se naziru horizonti podreivanja trita drutvu, ili koristei se drugim naznakama, tek se pojavljuju obrisi socijalizovanog trita ili drutva sa tritem umesto trinog drutva.15 Zato, njegova teorija se ne promovie ovde u smislu konkluzivnosti, nego u vidu plodne polazne take za analizu. Pri tome, plediram za analizu koja je istovremeno senzitivna prema dinamikim konstelacijama, za procesualnim okvirima, ali i prema postignutim, institucionalno fiksiranim rezultatima. A to podrazumeva kompleksno tumaenje meuodnoenja trinih i netrinih razmena s ciljem boljeg razumevanja konkretnih institucionalizovanih procesa.

Napetost izmeu tranzicije i transformacije

Tretira li se iroka literatura o tranziciji u postkomunistikim zemljama, Polanjijevo ime se nalazi svugde u okvirima kritikog poimanja tranzicije. Valja ne zaboraviti injenicu da i Polanji tematizuje prelazne procese (dodue u jednom drugom istorijskom periodu) i da kritiki aspekti njegovog zavetanja upravo referiu o nerazumevanju tranzicijske dinamike. Ukratko reeno, Polanji se aktuelizuje povodom etiri tipa kritike u odnosu na: a) teleoloko razumevanje tranzicije, odnosno promovisanje trinog prelaska,16 b) linearno razumevanje toka tranzicije, c) ideoloku konstrukciju trinog drutva koja podrazumeva drutveni naturalizam, d) projektovane homogenosti kretanja ka trinom drutvu, to ujednauje institucionalne stvarnosti razliitih zemalja. Za sve tipove kritike Polanji podaruje mnotvo polazinih taaka, kako to uostalom i proizlazi iz prvog dela lanka. I Polanjijevo upozorenje o artificijelnosti trita i o strahovitom nesporazumu u pogledu uloge drave (koju Polanji sistematino tretira u smislu Vebera) za vreme tranzicije dobija snano opravdanje. Polanji neumorno ponavlja da ne postoji ni jedan ljudski motiv koji bi bio ekonomskog karaktera, shodno tome, neophodna je sistematina (i kadkad nasilna) dravna intervencija da nastane sveobuhvatno nacionalno trite sa konstruisanim ekonomskim motivacionim registrom. Nadalje, Polanji se priziva ak i u smislu mogue osnove za periodizaciju toka tranzicije u zavisnosti. To se iskazuje i terminolokom reaktuelizacijom sintagme

15 16

Block, Somers, (1984: 65). Pojam trinog prelaska je promovisao Nee (1989, 1996).

336

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

velike transformacije, jer se i sama tranzicija promatra u perspektivi projektovanja velike transformacije, to jest hoda koji vodi do nastanka postkomunistikih kapitalizama.17 Po tome, prva faza tranzicije se promatra analogno reakciji na paternalizam Speenhamland-reima, kada se implementiranje neoliberalne strategije18 odvija u obliku reaktivnosti na komunistiki paternalizam. U drugom periodu pokuava se u potpunosti implementirati mehanizam trine integracije drutva (kao u Rusiji 199219) s ciljem potpune osnaenosti trinih imperativa. Trea faza sledi usled responzivnosti drutva u odnosu na sveobuhvatnu komodifikaciju, naroito u vidu traenja puteva samozatite drutva. Da li se moemo oslanjati i na neke druge elemente teorijske aparature Polanjija pri analizi tranzicijskih procesa? U cilju odgovora na ovo pitanje konfrontirajmo jedan mogui kritiki opis glavnih tokova tranzicije sa Polanjijevim naznakama! Ubrzana ekonomska liberalizacija je bila predodreena za dekonstrukciju ideosfere u tranzicijskom periodu, izvlaenje iz ideoloke predodreenosti koja je preovladavala u realnom socijalizmu. Ona je pretpostavljala liberalizaciju cena i trgovine, brzu privatizaciju dravne imovine. No, ovi potezi samo omoguavaju, ali ne obezbeuju dobro funkcioniui trini poredak, predstavljaju uslove, ali ne i naelo konstitucije za pretpostavljeno trino meuodnoenje. Privatizacija se ne moe poistovetiti sa trinom koordinacijom, jer ona ne stvara institucije koje odravaju trini poredak. Od konstitutivnog znaaja za ovo trino meuodnoenje je, primera radi, strukturiranje konteksta ulaska na trite. A izvetaji iz Srednje i Istone Evrope nas obavetavaju o tome da postoje znaajni deficiti u ovom polju. Trita su ispresecana monopolistikim/oligopolistikim pozicijama, te se moe potvrditi da mone interesne grupe kontroliu ulazak na trite. Uostalom, iskustveni opisi istiu da su mnoga trita plen predatorskih grupa koje na osnovu svojih kanala moi isisavaju resurse. Tako, belei se slabo funkcionisanje proizvodnih trita jer su mone ekonomske grupe u mogunosti da ih kontroliu. Trita kapitala nemaju kredibilitet jer nedostaju odgovorajue niti izmeu investitora, kreditnih banaka i finansijskih institucija. Ukoliko je re o manje monim sektorima, predatorske grupe uspevaju da ih podrede. Neizvesnost u znaajnoj meri proizlazi iz toga da se ugovori ne potuju, te da izostaju odgovarajui regulativni uinci drave u pogledu ostvarivanja stabilnog okruenja za trine subjekte, dakle, postoje izraziti nedostaci u odnosu na ostvarivanje strukture oekivanja za ekonomske subjekte. Isti subjekti

17 18

Glasman (1994:310325). U ideolokoj borbi u toku tranzicije i u premoi neoliberalizma, Greskovits (1998: 29). 19 Snchez-Andrs, March-Poquet (2002).

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

337

ispoljavaju skepsu spram mogunosti ulaganja, jer u nedostatku stabilnog okruenja slabe mogunosti racionalne kalkulacije. Komentatori primeuju da se umesto trinih transakcija umnoavaju barterposlovi20 koji upuuju na preivljavanje odreenih, diskutabilnih veza. Pri tom, u pogledu barter poslova valja drati na umu suptilnu razliku izmeu bartera i recipronosti.21 Kod barter-transakcija je veito re o dvosmernom kretanju, koje moe podrazumevati i manifestaciju razlike u pogledu moi izmeu subjekata u interakciji. Nadalje, barter je neposredan oblik razmene roba pri emu je neophodno da se ostvari dvojna koincidencija potreba subjekata u razmeni, jer ponuda robe od strane jednog subjekta mora da koincidira sa potrebama drugog subjekta. A recipronost ne znai uvek i automatski dvosmerno kretanje robe izmeu subjekata razmene. Dodue, svako drutvo poznaje sankcije u odnosu na razbijaa normi koji se ne ponaa shodno odreenim oekivanjima, ipak, recipronost podrazumeva snanu utkanost subjekata. Prisustvo barter-poslova moemo videti kao reakciju na nepostojanje trine koordinacije. Pri tom, jasno se prepoznaje avolji krug koji se reprodukuje: barter nastaje zbog anarhinosti, a istovremeno oslabljuje nastanak trinih odnosa sa vrstim cenovnim relacijama. Barter-tip transakcije pojaava i autarhine tendencije koje pogoduju oligarhinim grupama. U vezi s tranzicijskom dinamikom primeujemo predatorske grupe koje iskoriavaju izvojevanu trinu snagu da bi izbegle prinudu normi trita, to jest kompetitivni pritisak novodolih ekonomskih aktera. To znai da se privatne grupe ponaaju kao distribucione koalicije koje karteliu trite i parazitarno razvijaju uticaj na javnu politiku. Ponegde distribucione koalicije nastaju veoma brzo, ak i prethode nastanku demokratskih institucija i uspevaju prisvojiti dravne resurse. Umesto obeanog kompetitivnog trita prednjai kvazi-konkurencija izmeu postkomunistikih aktera koji su pripravljeni za lov na dravne rente.22 Ekonomski akteri se ne orijentiu na stvaranje bogatstva, nego na redistribuciju svojine i na prisvojenje dobara u cilju potronje. Glavni orijentiri nastaju na osnovu delatnosti razliitih mrea, a ne na osnovu ekonomskog stvaranja vrednosti.23 Privatizacija doprinosi poveavanju imovine pojedinaca, ali ne ide zajedno sa intenziviranjem

20

Aukutsionek (1998: 179188). U Rusiji su barter-poslovi predstavljali 6% komercijalnih operacija 1992, a 1997. srazmera istih je iznosila 41%. To znai da je inicijalno barter predstavljao jednostavnu formu, a kasnije je sve vie ekspandirao. 21 Schanel, Neale, (2000: 919). Woodruff (1999). 22 Upozoravam da se ovom naznakom ne poklanjam poznatoj teorijskoj paradigmi u odnosu traenje rente. Naprosto, mislim da je izuzetna redukcija postkomunistike dinamike, ako se apstraktno tematizuje dvojnost izmeu trita i birokratske regulacije, ili ako se nastup postkomunistike elite prikazuje samo u terminima epizode traenja rente. Na to je dobro ukazao Ganev (2001: 125). 23 Za Rusiju vidi npr. Boycko, Shleifer, Vishny (1995), Linz, Krueger (1998). este su naznake, naroito u odnosu na Rusiju, ali i za druge zemlje, da je posredi povratak u industrijski feudalizam, Verdery (1996), Slapentoh (1996: 393411).

338

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

ekonomske aktivnosti. Dolazi do stvaranja snanih veza izmeu virtuelnih firmi i lokalnih/regionalnih upravnih organa, to omoguava razmenu neplaenih najamnina i poreza, kao i izmeu firme i njenih lanova. Ovakve mree ne moemo objanjavati krutim, dihotomskim razmiljanjem drava contra trite. Nominalno postoje demokratske institucije, ali one prevashodno funkcioniu kao kanali legitimacije za distribucione koalicije koje predstavljaju kombinaciju oportunistikih lanova stare nomenklature, novih poslovnih aktera koji cinino odbacuju etika pravila, oligarhija i mafijakih struktura. Ako dosledno razmiljamo u Polanjijevoj perspektivi, naroito valja obratiti panju na razorne socijalne posledice dekontekstualizacije ekonomisanja u sklopu tranzicije. A pri tom se posebno kritiki potencira transfer deregulisanih trita.24 Bez sumnje, promiljanje koncepta utkanosti i kritiki inventar dekontekstualizacije ekonomisanja ostaje istraivaki zadatak, naroito u onim zemljama gde tranzicijska dinamika izaziva snane kritike interpretacije. U Polanjijevoj vizuri smo ponukani da promatramo tranziciju kao izraz kulturne dinamike koja se ne moe meriti ni statistikama o dohotku ni brojkama o populaciji. On dozvoljava da ekonomski rast ide zajedno uz degradaciju kulturne vitalnosti. Meutim, ukoliko nam dospevaju u vidokrug Polanjijeve tvrdnje o reaktivnosti drutva, o otkrivanju drutva u vidu ispoljavane samoodbrane, tada se moraju beleiti divergencije. Drutvo je, na osnovu njegovih opservacija, barem delimino negativno odreeno, kao izraz defanzivne reakcije na asimilatorske tendencije samoreguliueg trita. Ali, tranzicija koju smo maloas izloili pokazuje drugu sliku, naime, veoma slabu odbrambenu reakciju drutva u odnosu na osnaenje normi trinog drutva. Hirmanovim reima (A. Hirschman), re je o ispoljenom strpljenju, a ne o izraenom glasu. Jer, sledee pitanje trai razjanjenje: zato ne postoji znaajan otpor spram dominirajuih elitnih aktera koji izvlae korist iz socio-ekonomske dinamike, to jest protiv onih koji promoviu dobitnike strategije? Zato ne postoji sistematski otpor, profilisane i dugotrajnije kolektivne akcije spram osnaenja dobitnikih strategija koje slabe kapacitete drave, to jest, zato je zabeleena tolerantnost u odnosu na dominantne projekte? Zato su kolektivne akcije ostale i zato ostaju fragmentarne bez profilisane intencije obuhvatanja? Napokon, ovo pitanje se namee i u perspektivi globalnog trenda koji govori o socijalnom pogoravanju situacije stanovnika u Srednjoj i Istonoj Evropi, odnosno, ako uzmemo u obzir negativni socijalni trend koji karakterie ovaj region sveta.25 Kao to to mnogobrojni opisi potvruju, izgradnja demokratije se odvijala ekskluzivistiki, posredstvom elitnih nagodbi, sporazuma iza zatvorenih vrata. Osim

24 25

Konstantinov (2000). O siromatvu i negativnim socijalnim trendovima u Srednjoj i Istonoj Evropi, Kreidl (2000), Wade (2004).

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

339

toga, ak i oni oblici takmienja koji postoje u drutvu su nepregledni za veinu drutva. ini se da plauzibilno objanjenje upuuje upravo na odreene dimenzije naslea prethodnog reima, na strukturalne, institucionalne, kulturne dimenzije preanje, socijalistike epohe koje imaju demobilizacijske efekte.26 U najmanju ruku suoavamo se sa vieznanom problematikom. Jer, ukoliko odista postoji demobilizacijski efekat depriviranih, ili socijalno oslabljenih, koji je rezultat prethodne, socijalistike, epohe (naslea), tada dolazimo do paradoksalne naznake da prethodna epoha obezbeuje uslove za nesmetaniju realizaciju elitnih nastupa.27 Za nau temu to znai da se projekti dominantnih elita mogu sprovoditi bez dramatinih otpora. Polanji misli da se samorazumevanje Zapada prepoznaje u znanju smrti, slobode i drutva. Primetimo, ipak, da dodaje reenicu sa kojom komplikuje situaciju: prema tome, pronalazak drutva moe voditi i kraju i ponovnom raanju slobode. Ostaje za razmiljanje kako bismo mogli aplikovati ovu naznaku na postkomunistiki svet, jer ovde smo svedoci tranzicije uz perpetuiranje demobilizacijskih efekata. U svakom sluaju, tranzicija nas poduava da samoodbrana drutva kao izraz inherentnih ogranienja u odnosu na ljudsku konstruktivnost ne deluje kao automat. A Polanji nam ne pomae u promiljanju kapaciteta razvijanja samoispoljavanja drutva. Konstrukcija fiktivnih roba kao to su radna snaga, zemlja, i novac je neophodna da bi nastala trina ekonomija, ali, po Polanjiju, nametanje ove fiktivne konstelacije (avolji mlin) neminovno se sudara sa kapacitetima protesta drutva.28 Polanji je verovao da je brisanje Speenhamlandepizode zapravo in novonastalog sloja, a to je engleska srednja klasa, i istovremeno i trenutak raanja moderne radnike klase. Jer, u sklopu Speenhamland-reima je ve postojala klasa koja je raspolagala sa sredstvima za svojinu, ali je pokuano da se zaustavi stvaranje odgovarajue klase koja se vezuje samo za prodavanje svoje

26

Greskovits (1998: 178). Dakako, mora se drati na umu i injenica da ekonomske krize uvek imaju i atomizirajue efekte, odnosno da na osnovu negativne ekonomske dinamike valja misliti na oslabljene kapacitete povodom praktikovanja kolektivnih akcija. A ako se pouzdamo u teorijsko vostvo jednog M. Olsona, tada se moe rei da je veina uvek neorganizovana i informacijski siromana. 27 Ova naznaka osporava esto spominjanu naznaku o lenjinistikom nasleu (K. Jowitt), obnovljenom samoupravnom duhu, to ima smisao u tome da pokae: naslee je per se ograniavajue, sa efektima blokiranja u odnosu na trine promene. Drugaije reeno: osporavam da je postkomunistika nelagoda proizvod osvete grene prolosti, da je patoloka prolost uzrok postkomunistikog neuspeha. Ostaci prolosti su isuvie paradoksalni da bi se tako lako mogli kvalifikovati. 28 U ovom lanku mogu tek spomenuti: nije sluajno da se u nekim lancima pojavljuje Polanji i u kontekstu ekolokih naznaka. Jer, kada je re o samoodbrani drutva, on sistematino govori o tome da nametanje fiktivnih roba nuno donosi opustoenje prirode, ekspanziju otpadaka i degradaciju prirodne okoline. Polanji je napravio prodor prema ekologiji mnogo pre dominacije pomodnih naznaka o ekologiji.

340

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

radne snage na tritu. Tome je teko pronai analogna znaenja u odnosu na tranzicijske procese. Drugaije reeno: namee se pitanje mogunosti generalizovanja Polanjijevih naznaka. Polanjijevi argumenti su bili upereni protiv mogunosti dekontekstualizacije koja niti utkanost ekonomisanja, i na osnovu toga je video utopijske dimenzije u liberalnom kapitalizmu (evangelistika vera ekonomskog liberalizma, kako se izrazio), kao i forme liberalnog paternalizma. Pomou Polanjija moemo objasniti nestajanje ionako ogranienih zajednica u postojeim oblicima tranzicije i njihov prelazak u interesne saveze. Ali, kao to smo ustanovili, ne posedujemo meru pomou koje bismo prejudicirali nivo utkanosti. Tek se nazire mogunost kod Polanjija da postoje razliite istorijske mogunosti utkanosti, ali se one moraju iskustveno istraiti. Ukoliko razvijamo dalje nau argumentaciju nailazimo na sledei momenat vredan panje. Podseam na maloas napisanu naznaku u vezi s koncentracijom koja je poklanjana istovremenom postojanju bogatstva i siromatva u periodu klasine politike ekonomije. Opet, mora se potvrditi da su Polanjijeve refleksije o razlikama izmeu pauperizma i siromatva vie nego dragocene u pogledu analize postojanja slinih pojava u postkomunistikim zemljama. Ali, pri tom Polanji, koji se koncentrie na kulturnu dinamiku u svetlu industrijske revolucije i na odgovarajue socijalne konsekvence, pretpostavlja da su promotori pospeivanja produktivnosti netaknuti. Drugaije reeno: on pretpostavlja paralelnost normi proizvodnje i normi razmene. ak i kada govori o Speenhamland-situaciji, pretpostavlja da se siromatvo multiplikuje na nerazumljiv nain zajedno sa fantastinom ekspanzijom proizvodnje. Kao da je evidentno da nametanje normi trinog drutva automatski dovodi do vee produktivnosti, do boljeg iskoriavanja resursa, ili do stvaranja novih tehnologija. No ukoliko se obaziremo na iskustva tranzicije, tada smo prinueni da zapazimo i neke druge tendencije. Jer, ukoliko bismo ili striktno Polanjijevim stopama, tada bismo morali rei da postojei reimi razmene u tranzicijskim zemljama (Rusija, Srbija, itd.) nuno podstrekavaju rast produktivnosti, ali dovode do nesluene kulturne degradacije. To, meutim, nije sluaj. Tretirajui prodiranje trinih normi u XIX veku on pretpostavlja ekonomsku ekspanziju, a ova perspektiva se ne moe preneti na tranzicijski sluaj. Ali, opservacije naroito nekih tranzicijskih drutava pokazuju da se oblici razmene odvijaju na utrb produktivnosti. Oblici razmene koji se realizuju na razmei izmeu legalnih i nelegalnih sfera predstavljaju nune oblike preivljavanja, ali ne doprinose poboljavanju normi u proizvodnoj sferi. Kao to je to jedan istraiva tranzicijskih prilika u Rusiji primetio: razmena promovie suavanje, a ne ekspanziju outputa u proizvodnji, konzerviranje, a ne transformaciju normi proizvodnje. Ukratko reeno, u redistributivnom bezvazdunom prostoru kolaps administrativne ekonomije ubrzava nastanak razliitih posrednika, od trgovaca preko bankara, od subjekata

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

341

razliitih mrea do mafije, od transporta do eksportera (Burawoy, 1996: 1110).29 U pogledu tumaenja ove tendencije koja ima ire znaenje (jer pogaa i druge zemlje, kao to je Srbija) ne moemo nai dovoljno elemenata kod Polanjija. Jer, kao to smo i gore potvrdili, posle dezintegracije prethodnih socijalistikih ekonomija odista egzistira intencija rukovodilaca, direktora, ekonomskih subjekata itd. u pogledu maksimizacije profita, no ne posredstvom poboljavanja normi proizvodnje, nego pomou pozicioniranja u igri monopolistikih statusa. Bez sumnje, neuspeh razliitih oblika realnog socijalizma se fenomenoloki moe povezati sa prenapetim postojanjem redistribucije (i sa slabim normama samoreguliueg trita30), a tranzicija se mora razumeti kao pokuaj prevazilaenja toga stanja. U sluaju realnog socijalizma belei se program stvaranja industrijskog drutva (u kontekstu rastvaranja stare ekonomske strukture), modernizacija se podgrejava odozgo i podreuju se trini kriterijumi koji na kratak rok daleko efikasnije doprinose alokaciji resursa. A sistem se sukobljava sa logikom kretanja kapitala na svetskoj sceni i ekonomska ekspanzija dolazi u protivrenost sa trinim ogranienjima. Elite moi rastvaraju postojee polufeudalne odnose i omoguavaju poluperiferijsku integraciju u sistem svetskog kapitalizma. U svakom sluaju, opet se susreemo sa pojmom (redistribucija) koji nas upuuje na Polanjija. Ipak, mora se barem formalno naznaiti da, nasuprot Polanjiju, u svakom drutvu postoji kombinacija reciprociteta, redistribucije i trita. Realni socijalizam je odista pokuavao podreivati trine norme, a ukoliko stoji da e naprosto uvek postojati barem odreena dobra koja e se racionalno distribuirati preko trita, tada je jasno da e oblici trita, kao ponornica, traiti put ka ispoljavanju na povrini. A njihova manifestacija je tada nekonstrolisana i optereena znaajnim disfunkcijama. To je upravo situacija u realnom socijalizmu. Dakle, opet smo se nali na putu koji je zapoet putokazom Polanjija, ali na odreenom delu puta Polanji nas ne moe voditi. Napokon, ne moe se zaboraviti da se Polanji upustio u kritiki opis Engleske, gde postoji kontinuirana evolucija trinih normi nekoliko vekova, to, opet, nije sluaj u postkomunistikom miljeu. Shodno do sada izvedenim argumentima, moe se braniti skepsa da je tranzicija u postkomunizmu ad analogiam transformacija u

29 30

Baravoj ovu tendenciju zove involucijom u sklopu tranzicije kada ekonomisanje razara svoje sopstvene pretpostavke. Termin je inae Gercov (Geertz). Ovde mi nije dato da razvijem svoje poimanje realnog socijalizma, no uprkos snanim redistributivnim elementima vidim realni socijalizam kao trino drutvo, to se plauzibilno i pokazuje u nekim zemljama (Poljska, Maarska itd.) u sedmdesetim godinama gde se javlja sve vei broj trinih aspekata. Tipino je da se na poetku snanijeg prisustva trita primeuje tendencija ka izjednaavanju dohotka (zbog gubitka odreenih privilegija kod nomenklature) da bi kasnije pojaano trite opet otvorilo prostor nejednakosti (o tome Nee, 2000).

342

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

Polanjijevom smislu.31 Utoliko, mora se izvesti zakljuak da, uprkos znaajnim uvidima Polanjija, valja naznaiti korekciju njegovog postupka.

Socijalni kapital i forme utkanosti

Socijalni kapital uiva veliku panju meu socijalnim teoretiarima, belee se pro i contra tumaenja. Ovde u koristiti sintagmu iskljuivo u funkciji ambicije da se rekonfigurie Polanjijeva teorija, to znai da u ignorisati dalekosene rasprave o socijalnom kapitalu.32 Naime, ovde je relevantna pozicija socijalnog kapitala u svetlu proirenja trinih normi (impersonalnost, ekskluzivnost, egoizam, instrumentalni oblici ponaanja itd.) koje nuno marginalizuju ne-trine vrednosti i prioritete. No, iroka literatura o socijalnom kapitalu nas izvetava o tome da se ne-trine norme mogu povezati sa boljim ekonomskim uincima. Pri tom se prepoznaju prednosti koje stvaraju ne-trine norme u ekonomskim transakcijama poev od razreavanja problema kolektivnih akcija, preko uticaja na stvaranje kolektivnih dobara bez kojih trini sistem ne moe da funkcionie, ili funkcionie sa veim trokovima. Npr. osnaenje normi recipronosti redukuje oportunistike oblike ponaanja u proizvodnim jedinicama. A postojanje socijalnog kapitala tumaimo upravo u smislu Polanjija kao utkanog u mree, asocijacije, porodice i druge zajednice. Jedan istraiva je primetio da se trite kao modus koordinacije pojavljuje u vidu apstraktno kodifikovanog znanja i to nautrb praktikog i lokalnog znanja (ONeill, 1998: 139-140). Naime, isti istraiva smatra da i trite i centralno planiranje ignoriu znaajne informacije koje dolaze od intermedijarnih institucija i asocijacija, a one su od izvanrednog znaaja za ekonomski uspeh. Nije li ovde re o socijalnom kapitalu koji je utkan u forme praktikog i lokalnog znanja? Ne susreemo li se ovde sa ulebljivanjem odreenih oblika znanja to nas navodi na razmiljanje o utkanosti znanja? I ukoliko insistiramo na tome da je socijalni kapital u vezi sa razreavanjem kolektivnih akcija, tada smo nali markantnu sponu koja nas moe uputiti ka Polanjiju. Jer, ako smo kritiki registrovali da utkanost ne moemo promatrati kao neutralnu kategoriju, tada je upravo doprinos literature o socijalnom kapitalu razreavanju problema kolektivnih akcija od sutinskog znaaja. Jer, ovde se govori

31

32

Sledim Baravoja, kada prihvatam da se Kina mora promatrati u drugom vidu, jer se u ovom sluaju moe promatrati sinergija izmeu drave i drutva u toku trinih reformi koje se podgrejavaju odozgo. Pokuao sam da kaem vie o pojmu socijalnog kapitala i o dilemama, Loonc (2004: 233-244 i 2003: 131-143). Uporedi, Tsakalotos (2004: 137160).

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

343

o kontekstu odreenih institucija i kulturnih normi koji osnauje kolektivne akcije. Drim na umu naroito one orijentacije u tretiranju socijalnog kapitala koji iskustveno i teorijski pokazuju znaaj kapaciteta ljudi da zajedno raspravljaju i uobliavaju zajednike ciljeve. Utoliko, vie nije re ni o dravnom intervencionistikom reimu, ne govori se ni o trinoj koordinaciji, nego se tematizuje mogunost koordinacije na osnovu prepoznate interdependnosti ekonomskih i drugih subjekata. Nadalje, razmiljajui o povezanosti Polanjijevog pojma utkanosti sa ovim aspektom socijalnog kapitala, spominjem i onaj deo literature o socijalnom kapitalu koji zadire u transformaciju socijalne strukture moi.33 Jer, kako je to pokazano u odreenim radovima, socijalni kapital se moe razumeti u svetlu socijalne mobilizacije koja cilja na spreavanje inkorporacije odreenih subjekata u klijentelistike odnose. A pri tome socijalni kapital se pojavljuje i kao input i kao output, jer pojaavanje stepena socijalne mobilizovanosti stavlja u pogon samoosnaenje socijalnog kapitala. Ova napomena dokazuje da se socijalni kapital, uostalom, kao i utkanost ne mogu oistiti od konflikata, da se njihovi oblici stvaraju posredstvom konflikata izmeu drutvenih aktera. Kao to i utkanost demonstrira da ekonomija nije autonomna nego je u neprestanom ispreplitanju sa politikom, religijom i drugim drutvenim normama. To sugerie mnogo vie od danas prisutnih tvrdnji da se trine transakcije oslanjaju na poverenju, i meusobnom razumevanju. Dakle, u znaenjima socijalnog kapitala moe se pronai dimenzija koja upotpunjuje Polanjijevu argumentaciju. Naroito naglaavam korektivno znaenje socijalnog kapitala u odnosu na naznaeno dvojno kretanje. Jer, tek pomou dinamike socijalnog kapitala moemo objanjavati zato je ovo kretanje izraz neautomatskih procesa i koji kapaciteti drutva omoguavaju ispoljavanje samoodbrane.

Zakljuak
Teorija Karla Polanjija je u tekstu iskoriena u cilju itanja tranzicijske dinamike. Kao najvanija dimenzija njegove teorije naznaena je napetost izmeu utkanosti i dekontekstualizacije ekonomisanja. Zarad rekonstrukcije njegovih

33

Heller (1996: 105571). Vidi jo jednom, Tsakalotos (2004: 150). Tsakalotos nam objanjava i jedno pitanje koje se neminovno namee: zato nam se ini da je amerika ekonomija koja je dekontekstualizovana istovremeno i efikasnija od evropske. U svakom sluaju valja ne upasti u zamku izjednaivanja ekonomskog uspeha i ekonomske efikasnosti. To se, napokon, moe nauiti upravo od Polanjija.

344

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

kategorija bilo je neophodno markiranje odreenih dilema u Polanjijevom opusu, a znaajna dilema je registrovana u statiki i dinamiki razumevanim formama utkanosti. Zatim, navedena je perspektiva koja se moe fiksirati i kod Polanjija i pratiti u tumaenju tranzicijskih procesa. Istovremeno, naznaene su i neke tendencije u tranzicijskim procesima koje izmiu vizuri koju dobijamo na osnovu recepcije Polanjija. Na kraju lanka se predlae korekcija Polanjijeve dileme posredstvom kategorijalnog aparata socijalnog kapitala. A to znai da se forme i stepen utkanosti, kao i ogranienja, oekivanja, norme na osnovu istih, mogu objanjavati stanjem na planu socijalnog kapitala. Literatura o socijalnom kapitalu koju sam drao na umu upozorava da neksus koji postoji izmeu trinih i netrinih relacija, i ta relacija ne amortizuje konflikte i napetosti izmeu ovih relacija. A to je momenat koji je relevantan ita li se Karl Polanji u svetlu tranzicije.

Reference
Aukutsionek, Sergei (1998): Industrial Barter in Russia, Communist Economies and Economic Transformation 10, no. 2: 179188 Barber, Bernard (1995): All Economies are Embedded: The Career of a Concept, and Beyond Social Research, 62, 2 (Summer): 387 Block, Fred, Margaret. R. Somers (1984): Beyond the Economistic Fallacy: The Holistic Social Science of Karl Polanyi, in: Th. Scocpol (ed.), Vision and Method in Historical Sociology, Cambridge University Press, Cambridge Block, Fred (2001): Introduction in: Karl Polanyi, The Great Transformation, Beacon Press, Boston Block, Fred and Margaret Somers (2003): In the Shadow of Speenhamland: Social Policy and the Old Poor Law, Politics & Society, Vol. 31 No. 2, June: 283-323 Block, Fred (2003): Karl Polanyi and the writing of The Great Transformation, Theory and Society, 32: 275-306 Boycko, M.A. Shleifer, A.R. W. Vishny (1999): Privatizing Russia, MIT Press, Cambridge, MA. Boyer, George R. (1990): An Economic History of the Poor Law 1750-1850, Cambridge University Press, Cambridge Burawoy, Michael (1996): The State and Economic Involution: Russia through a Chinese Lens, World Development, 24: 1105-17. Burawoy, Michael (2003): For a Sociological Marxism: The Complementary Convergence of Antonio Gramsci and Karl Polanyi, Politics & Society, Vol. 31, No. 2, June: 193-261 Clement, Alain (1997): Revenue Minimum: Les Lecons de Speenhamland, Lien Social et Politique, 42: 49-60

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

345

Curtin, Philip (1984): Cross-Cultural Trade in World History, Cambridge University Press, New York Ganev, Venelin, I. (2001): The Dorian Gray Effect: Winners as State Breakers in Postcommunism, Communist and Postcommunist Studies, spring: 125 Glasman, Maurice (1994): The great deformation: Polanyi, Poland and the terrors of planned spontaneity, in: Bryant, C. G. A., Mokrzycki, E. (eds.), The New Great Transformation? Change and Continuity in East-Central Europe, Routledge, London: 310325 Dalton, George, editor (1968): Primitive, Archaic and Modern Economies: Essays of Karl Polanyi, Beacon Press, Boston Dumont, Louis (1977): Homo Aequalis, Gense et panouissement de lidologie conomique, Gallimard, Paris, 1977 Granovetter, Marc (1974): Getting a Job: a Study of Contact and Careers, Cambridge, MA, Harvard University Press Granovetter, Marc. (1985): Economic action and social structure: the problem of embeddedness, American Journal of Sociology, Vol. 91, No. 3: 481510 Granovetter, Marc (1992) Economic institutions as social constructions: a framework for analysis, Acta Sociologica, Vol. 35, No. 1: 311 Granovetter, Marc (1994): Business groups, in: Smelser, J. and Swedberg, R. (eds.), The Handbook of Economic Sociology, NJ, Princeton University Press, Princeton Greskovits, Bela (1998): The Political Economy of Protest and Patience (East European and Latin American Transformations Compared), Central European Press, Budapest Hejeebu, Santhi and Deirdre McCloskey (1999): The Reproving of Karl Polanyi, Critical Review, 13/3-4: 285-314 Heller, Patrick (1996): Social Capital as a Product of Class Mobilization and State Intervention: Industrial Workers in Kerala, India, World Development, 24, 6: 105571 Hess, M. (2004): Spatial relationships? Towards a reconceptualization of embeddedness, Progress in Human Geography, 28: 165186 Jessop, Bob (2001): Regulationist and autopoieticist reflections on Polanyis account of market economies and the market society, New Political Economy, 6: 21332 Jowitt, Ken (1992): The Leninist Legacy, in: I. Banac, (ed.), Eastern Europe in Revolution, Cornell University Press, Ithaca and London: 207-224 King, Steven (2000): Poverty and Welfare in England 1700-1850: A Regional Perspective, Manchester University Press, Manchester Konstantinov, Y. (2000): Survival strategies in post-1989 Bulgaria, in: McRobbie, K. and Polanyi-Levitt, K. (eds.), Karl Polanyi in Vienna: The Contemporary Significance of the Great Transformation, Black Rose Books, Montreal Kreidl, M (2000): Perceptions of Poverty and Wealth in Western and Post-Communist Countries, Social Justice Research, Vol. 13, No. 2

346

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

Krippner, Greta (2001): The Elusive Market: Embeddedness and the Paradigm of Economic Sociology, Theory and Society, 30: 775-810 Lacher, Hannes (1999): The Politics of the Market: Re-reading Karl Polanyi, Global Society, 1999, No. 3: 314-326 Lie, John (1991): Embedding Polanyis Market Society, Sociological Perspectives, 34/2: 219-235 Lees, Lynn H. (1998): The Solidarities of Strangers: The English Poor Laws and the People, 1700-1948, Cambridge University Press, Cambridge Linz, S.G. Krueger (1998): Enterprise Restructuring in Russias Transition Economy: Formal and Informal Mechanisms, Comparative Economic Studies, 2: 552 Loonc, Alpar (2003): ,,The Dynamics of Social Capital: The Case of Serbia, Privredna izgradnja, 3-4, 131-143 Loonc, Alpar (2004): Confronting a Leadership Vacuum, in: Corporate Social Responsibility Across Europe: Discovering National Perspectives of Corporate Citizenship, Habisch, A. (eds.), Springer Verlag, Heidelberg: 233-244 Macfarlane, Alain (1978): The Origins of English Individualism: The Family, Property and Social Transition, Basic Blackwell, Oxford Nee, Victor (1989): A Theory of Market Transition: From Redistribution to Markets in State Socialism, American Sociological Review, 54: 663-681 Nee, Victor, and R. Matthews (1996): Market Transition and Societal Transformation in Reforming State Socialism, Annual Review of Sociology, 22: 401-435 Nee, Victor (2000): The Role of the State in making a Market Economy, Journal of Institutional and Theoretical Economics, 156: 64-88 ONeill, John (1998): The Market: Ethics, Knowledge and Politics, Routledge, London Polanyi, Karl (1922): The Functionalist Theory of Society and the Problem of Socialist Economic Calculability. Translation from German by Karl Polanyi-Levitt of Die Funktionelle Theorie der Gesellschaft und das Problem der Sozialistichen Rechnungslegung, Archiv fur Sozialwissenschaft und Sozialpolitik, vol. 52, no. 1: 218228 Polanyi, Karl (1922): Some Reflections Concerning our Theory and Practice. Translation from German by Kari Polanyi-Levit of Neue Erwangen zu unserer Theorie und Praxis, Der Kampf, January:18-24 Polanyi, Karl (1933): The Mechanisms of the World Economic Crisis. Translation from German by Kari Polanyi Levitt of Der Mechanismus der Weltwirtschaftskrise Der Oesterreicische Volkswirt. Vol. 25 Polanyi, Karl (1935): The Essence of Fascism, in: J. Lewis, K. Polanyi and D. K. Kitchin, (eds.), Christianity and Social Revolution, Victor Gollancz Ltd., London Polanyi, Karl (1977): The Livelihood of Man, Edited by Harry Pearson, Academic Press, New York

Alpar Loonc: Karl Polanji, tranzicija, socijalni kapital

347

Polanyi, Karl (1947): Our obsolete market mentality, Commentary, Vol. 3, February: 109 117 Polanyi, Karl, C. M. Arensberg, H. W. Pearson, (eds.) (1957): Trade and Market in the Early Empire, Free Press, Glencoe, IL. Polanyi, Karl (1962): The Great Transformation, Beacon Paperback, Reinehart & Company, Third Printing, Boston Polanyi-Levitt, Karl and Marguerite Mendell (1987): Karl Polanyi: his life and times, Studies in Political Economy, Vol. 22, Spring: 739 Randles, Sally (2003): Issues for a Neo-Polanyian Research Agenda in Economic Sociology, International Review of Sociology Revue Internationale de Sociologie, Vol. 13, No. 2: 416 Snchez-Andrs, Antonio and Jos M. March-Poquet (2002): The Construction of Market Institutions in Russia: A View from the Institutionalism of Polanyi, Journal of Economic Issues, Vol. XXXVI, No. 3, September: 707-722 Schanel, William C., W. C. Neale, (2000): Karl Polanyis Forms of Integration as Ways of Mapping, Journal of Economic Issues, Vol. XXXIV, No. 1, March: 89-104 Slapentoh, V. (1996): Early Feudalism The Best Parallel for Contemporary Russia, Europe-Asia Studies, 48, 3: 393411. Sokoll, Thomas (1993): Household and Family among the Poor, Universitatsverlag Dr. N. Brockmeyer, Bochum Streeck, Wolfgang (1997): Beneficial Constraints: On the Economic Limits of Rational Voluntarism, in: Hollingsworth, J. Rogers, and Robert Boyer, (eds.), Contemporary Capitalism: The Embeddedness of Institutions, Cambridge University Press, Cambridge, England Swedberg, Richard (ed.) (1996): Economic Sociology, Chap. 14, Cheltenham, Edward Elgar. Taylor, M. (2000): Enterprise, power and embeddedness: an empirical exploration, in: Vatne, E. and Taylor, M. (eds.), The networked firm in a global world, Aldershot, Ashgate: 199233 Tsakalotos, Euklid (2004): Homo Economicus, Political Economy and Socialism, Science & Society, Vol. 68, No. 2, Summer: 137160 Verdery, Katherine (1996): A Transition from Socialism to Feudalism? Thoughts on the Postsocialist State, What was Socialism and What Comes Next?, Princeton, New Jersey Wade, Robert H. (2004): Is Globalization Reducing Poverty and Inequality?, World Development, Vol. 32, No. 4: 567589 Woodruff, David (1999): Money Unmade: Barter and the Fate of Russian Capitalism, Cornell University Press, Ithaca Zelizer, V. (1988): Beyond the polemics on the market: establishing a theoretical and empirical agenda, Sociological Forum, Vol. 3, No. 4: 614634

348

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

Zukin, S. and DiMaggio, P. (eds.) (1990): Structures of Capital: The Social Organization of the Economy, Cambridge University Press, Cambridge