Crna Gora

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

Finansijski poslovi/aspekti preduzea mogu se sagledati putem paljivog ispitivanja njegovih finansijskih izvetaja. Meutim, neke od vanijih injeni a i znaajnijih odnosa mogu se prevideti, ako se izvetaji ne tumae i analiziraju na pravi nain. !naliza izvetaja nije iskljuivo pretraivanje da "i se pronalo vie detalja u pozadini klasifika ije rauna# nego jednostavan pro es sinteze i saimanja te studije, tj. prouavanja odnosa. $a primer, veliki iznosi nov a mogu se izraziti u pro entima i nekoliko stavki mogu se kom"inovati u jednoj klasifika iji. %oda i iz izvetaja o prihodima i "ilansa &zavrnog rauna' "ie o"jedinjeni u vidu ra ia &propor ija', koje e otkriti neke vanije odnose. Vanost analize izvetaja (vako ko ima interesa u odreenom preduzeu elee odgovore na sledea pitanja)

*a li preduzee ostvaruje adekvatnu zaradu+ Moe li preduzee da ispuni svoje o"aveze na vreme+ *rugim reima, da li je dovoljno likvidno+ *a li je ulaganje u preduzee sigurno ulaganje+

$a ova pitanja ne mogu se dati pre izni odgovori# odgovori zavise od onoga to e se desiti u neizvesnoj "udunosti. !li analiza izvetaja moe da otkrije ono to se desilo u prolosti &do sada' i dati odreene naznake onoga to se moe oekivati. *eoniari, kreditori, zaposleni, "udui ulagai i javnost najveim delom poznaju preduzee, ili u najmanju ruku delimino, putem finansijskih dimenzija koje se otkrivaju kroz analizu izvetaja. ,prava preduzea, shvatajui da su izvetaji pregled rada preduzea i njihove vlastite upravljake sposo"nosti, u analizi izvetaja e videti sredstvo za pro enu vlastitih sposo"nosti. -nanje izvedeno iz analize moe se kom"inovati sa drugim poda ima u planiranju i kontrolisanju raznih aspekata preduzea. Ogranienja u tumaenju finansijskih izvetaja %re nego to ponemo sa analizom i tumaenjem finansijskih izvetaja, potre"no je da shvatimo da su do"ijeni poda i podloni raznim ogranienjima)

.eina finansijskih izvetaja se priprema na osnovu stvarne ili realne ene. (toga infla ija nije uzeta u o"zir. , neke o"lasti raunovodstva ipak mogu ui i line pro ene, kao to su iz"or metoda za odreivanje pada vrednosti, vrednosti zaliha/inventara i neispunjenih ugovora.

Crna Gora

/edan od kon epta raunovodstva je merenje nov a. .eina analiza koja se "azira na ovom kon eptu ne moe reflektovati faktore koji su nemerljivi u o"liku nov a, kao to su vrstoa/jaina uprave preduzea ili kvalitet njegovih radnih odnosa. 0ad god postoji sumnja ili nedoumi a u pogledu metode pro ene koja e se koristiti u raunanju, usvaja se oprezniji/konzervativni pristup, ali on moe da otea vienje stvarnog stanja.

- racio.anali(i/ 0e0orisan1e 2or0"la ni1e reen1e3 Je'na#o 1e va4no bi&i " 0o "$nos&i 'a se *ro&"0a!e i(ra!"na&i racio *o#a(a&el1i/ a ovo (a5&eva vie o' sa0o osnovno 0a&e0a&i!#o (nan1a3 Procena bilansa/Zavrno ra!"na !naliza strukture "ilansa i i njegovih kole"anja pokazuje)

.eliinu o"rtnih i osnovnih sredstava, promene u njihovoj vrednosti i njihove izvore finansiranja (tavke sa najveom stopom porasta i njihov efekat na strukturu "ilansa 0oji pro enat sredstava se sastoji od zaliha i potraivanja 1azmerni iznos vlasnikog kapitala/udela i stepen zavisnosti preduzea od pozajmljenih sredstava. 1aspored prispea pozajmljenih sredstava. 0oji postotak odgovornosti i o"aveza se sastoji od zaostalih poreza, kamata i nadni a.

Format 2ilansa u tradi ionalnom raunovostvenom sistemu nije mnogo koristan u svrhe analize. Meutim, podatke tre"a grupisati kao to sledi)

Sre's&va

%bave(e
Kra&#oro!ne obave(e %o redosledu "lizine kraju perioda

Te#"$a/%br&na sre's&va %o redu smanjivanja likvidnosti

)" oro!ne obave(e

%snovna sre's&va

)eoni!ars#i #a*i&al
-aliha kapitala

%br&ni #a*i&al + Te#"$a sre's&va , Kra&#oro!ne obave(e

Crna Gora Anali(a i(ve&a1a o (ara'i 6 "bi&#" %ri analiziranju ovog dokumenta, mogu se izraunati struktura i udeo individualnih elemenata)

3rokovi 2ruto zarada 0amate i porezi $eto zarada %onovo investirana zarada

Anali(a *riliva o&ovine $ajvaniji pokazatelj je iznos priliva gotovine od kljunih poslova preduzea. ,kupni prihodi moraju "iti dovoljni da "ar pokriju sve trokove povezane sa proizvodnjom i prodajom proizvoda. !naliza priliva gotovine daje odgovore na sledea pitanja)

0akva je razlika izmeu zarade i raspoloive gotovine+ 0oji su izvori gotovine i za ta se oni koriste+ *a li su gotovinski fondovi dovoljni da pokriju tekue aktivnosti+ %ostoje li dovoljna sredstva za ulaganje+ *a li je preduzee u mogunosti da pokrije svoje kratkorone o"aveze+

)e2inici1e ne#i5 &er0ina/ #ori$eni5 " 2inansi1s#o1 anali(i

Prilivi o&ovine7 Go&ovins#e *ro'a1e) Kre'i&ori) Pro'a1e na #re'i&) Te#"$a sre's&va) )"4nici) Pa' vre'nos&i) svi gotovinski prihodi realizovani u datom periodu. gotovinski prihodi proizvoda/usluga. realizovani od prodaje gotovih

dugovanja od dotadanjih kredita &nova koji se duguje do"avljaima za trokove'. prodaje o"avljene "ez primanja gotovine. gotovina i druga sredstva za koja se oekuje da "udu pretvorena u gotovinu ili potroena tokom normalnog operativnog pro esa preduzea. potraivanja koja nastaju od dotadanjih prodaja na kredit. troak koji se o"raunava za osnovna sredstava radi njihove zamene.

Zali5e o&ovi5 *roi(vo'a) %snovna sre's&va)

inventar gotovih proizvoda spremnih za prodaju.

sredstva potre"na za dugoronu upotre"u i za fiziku upotre"u

Crna Gora

u preduzeu &mainerija, o"jekti, kan elarijska oprema, vozila, itd.' S&alni &ro#ovi) %snovna "la an1a) %bave(e) Zali5e 0a&eri1ala) Ne&o obr&ni #a*i&al) %'livi) K"*ovine sirovine) Vari1abilni &ro#ovi) trokovi koji ne variraju uz nivo proizvodnje. investi ije u osnovna sredstva &mainerija'. potraivanja od kreditora koja se odnose na sredstva preduzea. inventar svih sirovina koje jo nisu iskoriene u proizvodnji. tekua/o"rtna sredstva minus kratkorone o"aveze. ukupan iznos svih gotovinskih isplata. trokovi kupovine sirovina. oni trokovi koji variraju direktno sa nivoom proizvodnje.

Finansi1s#i racio *o#a(a&el1i

4vde je ilj izraunati ra io izmeu dve ili vie stavki iz 2ilansa ili 4"rauna -arade i 5u"itka. %ostoje mnogi ra io pokazatelji# svaki od njih ima odreenu svrhu u finansijskoj analizi. 4vi pokazatelji mogu se kategorisati u sledee grupe) 6. 7. 8. 9. 1a 1a 1a 1a io pokazatelji likvidnosti io pokazatelji sigurnosti i otplate io pokazatelji aktivnosti io pokazatelji profita"ilnosti

$aredni podnaslovi su posveeni najuo"iajenijim ra io pokazateljima i nainu njihove upotre"e/korienja. 1a io pokazatelji su rasporeeni u skladu sa etiri grupe pomenute gore. 83 9acio *o#a(a&el1i li#vi'nos&i (vrha sledeeg ra ia je izmeriti kapa itet naplate od muterija na kratkoronoj osnovi) Tekui Racio = Tekua sredstva Kratkorone o aveze

4vaj ra io meri adekvatnost tekuih sredstava u ispunjavanju &ili pokrivanju' kratkoronih o"aveza. 1a io zavisi od mnogih faktora, kao to je tip preduzea, politika prodaje i naplate, i o"rt inventara. !ko je ra io manji od :jedan;, to znai da je o"rtni kapital negativan. $eki analisti smatraju da ovaj ra io ne sme "iti manji od 7)6

Crna Gora

(ledei ra io se naziva kritini test ili "rzi ra io. !rzi Racio = Tekua sredstva "inventar Kratkorone o aveze

3o je ra io izmeu sredstava koja se "rzo mogu pretvoriti u gotovinu "ez gu"itaka, i kratkoronih o"aveza. 2anke smatraju da prihvatljiv ra io ne sme "iti manji od 6)6, kako "i se osiguralo da klijent moe da ispuni svoje kratkorone o"aveze "ez pretrpljenog gu"itka. :3 9acio si "rnos&i i o&*la&e (vrha ovih ra io pokazatelja je izmeriti) Finansijsku sigurnost projekta# (poso"nost projekta da rukovodi svojim o"avezama na nain koji e dovesti do maksimaliza ije zarade# Mogunost projekta da otplati zajam i kamate. Racio dugovanja#Vrednosti imovine = $ku%na dugovanja Vrednost imovine

%rema komer ijalnim "ankama, ovaj ra io ne "i smeo da premai 7)6 tako da se osigura finansijska odrivost projekta i kamate "anke. Racio zajma i $ku%nih o aveza = $ku%ni zajmovi $ku%ne o aveze

4vaj ra io nam govori u kojoj meri se klijent oslanja na spoljanje finansiranje. ,koliko su gornja dva ra io pokazatelja visoka, to reflektuje tenden iju projekta da se oslanja i zavisi od spoljnih izvora finansiranja. -"og toga, u momentima kada su kamatne stope niske, povrat na kapital raste# a u momentima kada su kamatne stope visoke, povrat na kapital pada. , poslednjem sluaju, projekat e "iti podloan rizi ima u smislu nemogunosti da se otplati dug/dugovanja.

Racio osnovnih sredstava i dugovanja = &eto osnovna sredstva 'nakon %ada vrednosti( )ugoroni zajmovi

Crna Gora

.isok ra io u ovom sluaju pokazuje da su zajmovi pokriveni osnovnim sredstvima koja ih osiguravaju. %rihvatljivi ra io je ne manji od :jedan;. Racio ot%laivanja duga = &eto zarada %re %oreza * troak kamata Rate zajma * dugovane kamate tokom godine 4vaj ra io pokazuje kapa itet projekta da preko fondova stvorenih od poslovanja otplati sve rate zajma i dugovne kamate na isti tokom godine. Racio %okrivenosti kamate = &eto zarada %re %oreza * troak kamate Trokovi kamate

4vaj ra io pokazuje koliko puta zarade projekta mogu pokriti njegove trokove kamata. ;3 9acio a#&ivnos&i 4vi ra io pokazatelji pokazuju efikasnost iskorienosti sredstava projekta i njegovog o"rtnog kapitala. +romet tekuih sredstava +romet osnovnih sredstava +romet uku%nih sredstava = +rodaja Tekua#o rtna sredstva = = +rodaja Osnovna sredstva +rodaja $ku%na sredstva

!ko se gornji ra io pokazatelji uporede sa slinim projektima i otkrije se da su ispod prosene prevladavajue vrednosti, onda o"im poslovanja projekta nije odgovarajui za vrednost fondova investiranih u sredstva. +romet inventara = Trokovi %rodate ro e +rosean nivo inventara

'Trokovi +rodate Ro e = +oetni ,nventar * ku%ovine " zavrni inventar (

Merenje inventara se zasniva na njegovom prosenom mesenom ili nedeljnom nivou, tako da na ra io ne utie samo vrednost inventara na kraju godine. .isok promet znai proirenje u poslovanju i inventar koji ne stagnira. 3akoe, u poreenjima godine<za<godinu prometa inventara, ili poreenju sa slinim projektima, tre"alo "i osigurati da inventar ne pada ispod sigurnosnih nivoa.

Crna Gora

+romet %otraivanja .to%e na%late = +rodaje na kredit +roseni nivo %otraivanja %roseni period naplaivanja moe se zatim izvesti. 4n se definie kao "roj dana potre"nih da se naplate potraivanja, kao to sledi) +rosean %eriod na%late = )ug / 012 +romet %otraivanja

,koliko je period naplate dug, to pokazuje sporost u naplati i rizik od nepouzdanih dugova. $adleni za kredit "i takoe tre"alo da uporede period naplate sa slinim rasporedom na strani platia &tj. do"avljaa'. <3 9acio *o#a(a&el1i *ro2i&abilnos&i 4vi ra io pokazatelji mere postignutu profita"ilnost kao krajnje rezultate projekta. +ovrat na %rodaju +ovrat na ka%ital +ovrat na ulaganja +ovrat na sredstva = = &eto zarada nakon %oreza +rodaja &eto zarada nakon %oreza Ka%ital / 322 / 322

= &eto zarada * Kamata na dugorone zajmove Ka%ital * )ugoroni ka%ital = &eto zarada nakon %oreza $ku%na sredstva / 322

(talni porast u gornjim ra io pokazateljima iz godine u godinu pokazuje porast profita"ilnosti projekta.