Bukovica

Edicija: Dokumenti o prolosti
Bukovica
Fond za humanitarno pravo
Bukovica srpski F.qxd 10.2.2003 20:54 Page 1
rtvama progona u Bukovici
Uvod
Bukovica je prostrano seosko podruje u optini
Pljevlja u Crnoj Gori. Prostire se na 104 kvadratna kilo-
metra brdsko-planinskog predela. Bogato je umom,
livadama i panjacima, voem i zdravom vodom. Sa tri
strane granii se sa Bosnom i Hercegovinom, a duina
granice iznosi 140 kilometara. Na padinama planinskih
masiva smeteno je 37 sela, od jedne do deset kua.
Centar mesne zajednice je u selu Kovaevii. U blizini
starosedelakih kua je manje naselje od nekoliko
objekata, u kojima su smetene kancelarije mesne
zajednice, osnovna kola, pota, ambulanta, nekoliko
objekata za stanovanje nastavnika i slubenika, i od sre-
dine 1991. godine manja stanica policije. Kovaevii su
udaljeni od grada Pljevalja oko 70 kilometara, a pojedi-
na rubna sela i do 85 kilometara. U 29 sela u Bukovici
ivelo je iskljuivo muslimansko stanovnitvo. To su
Tvrdakovii, Rosulje, Raii, Hromac, Sirii, Selita,
Gunjiii, Boriii, Klakorine, Borjanica, Krava, Mrii,
Rujevica, Geui, Budijevii, Madari, Ograde, Vukii,
erjenci, enovii, Straice, Brdo, Plansko, Moevii,
Kruevci, Bunguri, Kava, Ravni i Hajlovine. U selima
Sreanje, Meljena, Rudii, Krevine, Brda i Piperi, iveli
su iskljuivo Crnogorci i Srbi, a Kovaevii i Lugovi bili
su meovita sela. Prema poslednjem popisu stanovni-
tva iz 1991. godine u optini Pljevlja ivelo je 39.593
stanovnika, od toga 21.916 Crnogoraca, 9.529 Srba i
6.964 Muslimana, dok su ostali bili Jugosloveni, Hrvati,
Makedonci i drugi. U bukovikim selima ivelo je oko
1.500 stanovnika, od toga 65-70% Muslimana.
Sa izbijanjem oruanih sukoba u BiH Vojska Jugoslavije
(VJ) sprovodi mobilizaciju Crnogoraca i Srba u
Bukovici, kao i irom Crne Gore. Po prvi put VJ otvara
3
komandu u Bukovici, u selu Kovaevii. Pripadnici
oruanih formacija bosanskih Srba slobodno prelaze iz
BiH na teritoriju Crne Gore. Ta vojska i pripadnici VJ tre-
tiraju bukovike Muslimane kao neprijateljsku stranu u
ratu. Pretresi muslimanskih kua, pod izgovorom da
nelegalno dre oruje, pljaka novca i vrednosti, bati-
nanje mukaraca, pretnje ubistvom ukoliko se ne isele i
povremena ubistva - teraju Muslimane da bee iz
Bukovice. U dva dana za redom, 15. i 16. februara 1993.
godine, pripadnici vojske bosanskih Srba uzeli su 11
lanova porodice Bungur kao taoce, radi dobijanja
informacija o ueu crnogorskih Muslimana u ofanzivi
na ajnie 14. februara i razmene za srpske zaro-
bljenike. estoro staraca su vratili 21. marta, a preostalih
petoro: dve ene i troje dece, razmenili su 23. maja 1993.
godine za dvoje srpskih civila iz Gorada.
U martu 1993. godine u Pljevljima su boravila 152 rase-
ljena lica iz Bukovice. Tokom 1993. i 1994. godine
Bukovicu naputaju i preostale muslimanske porodice.
Manji broj njih smestio se kod roaka u Pljevljima, nada-
jui se smirivanju situacije i povratku kuama. Oni koji
su imali putne isprave iz Crne Gore odlaze kao izbeglice
u treu zemlju, a veina, uplaena za ivot i bez pasoa,
umskim stazama prelazi na teritoriju BiH pod musli-
manskom kontrolom.
Vest o otmicama bukovikih Muslimana objavio je
crnogorski nedeljnik Monitor nekoliko dana kasnije,
ukazujui na uklapanje tog dogaaja u plan beogradske
politike o stvaranju etniki istog prostora na teritoriji
Crne Gore uz granicu sa BiH. Graanski orijentisana
crnogorska Liberalna partija optuila je vladu Crne
Gore da nespreavanjem terora nad Muslimanima
direktno uestvuje u njihovom proterivanju iz
Bukovice. Fond za humanitarno pravo (FHP) je nakon
otmice uspeo da doe do jednog svedoka otmice 16.
Bukovica
4
februara i da razgovara sa dvadesetak raseljenih
Muslimana iz Bukovice, koji su boravili u Pljevljima. Na
osnovu njihovog kazivanja FHP je objavio izvetaj koji je
u celini preneo beogradski dnevni list Naa Borba.
Reprint tog izvetaja objavljen je u novoj publikaciji. Do
veine svedoka i rtava terora u Bukovici FHP je doao
tokom 2000. i 2001. godine, uz pomo njihovih roaka i
prijatelja u Pljevljima. Veina rtava danas ivi u
Goradu ili Sarajevu. Neki su umrli neposredno nakon
bekstva iz Bukovice, od posledica tekog batinanja.
Publikacija Bukovica posveena je rtvama progona
na nacionalnoj i verskoj osnovi u Bukovici. Cilj FHPa je
da iznese istinu o dogaajima u bliskoj prolosti i
zapone debatu o odgovornosti i priznanju ljudskog
dostojanstva rtava. Dogaaji u Bukovici ukazuju da je
progon bukovikih Muslimana sproveden prema srp-
skom planu o stvaranju etniki iste teritorije i da su u
tome direktno uestvovali VJ i Radikalna stranka. Vlada
Crne Gore nije uinila nita da sprei ili zaustavi progon
bukovikih Muslimana.
1. Politike prilike u Crnoj Gori
Uoi i poetkom rata u BiH gradove severne Crne Gore
potresale su eksplozije u kojima su muslimanske radnje
i kue letele u vazduh. Crnogorski dravni mediji o
svemu tome nita nisu pisali, ali su se zato mogli proi-
tati napisi da se muslimansko stanovnitvo ilegalno
naoruava i da se priprema za pobunu.
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav eelj, nakon se-
rije mitinga po Srbiji, na kojima preti Hrvatima i ostalim
manjinama, sa istom retorikom dolazi i u Crnu Goru. Na
predizbornom mitingu u Podgorici 25. aprila 1992.
5
godine okupilo se oko 10.000 pristalica radikala koji su
aplauzima i etnikim pesmama pozdravljali eeljev
govor. Ljudi koji su obezbeivali miting bili su u maskir-
nim uniformama i sa automatskim pukama. eelj je na
mitingu objasnio da je koncept skraene Jugoslavije pri-
hvaen da bi se lake dolo do glavnog cilja svi Srbi u
jednoj dravi. On je optuio spoljne neprijatelje
(Nemaku, Ameriku i Evropsku zajednicu) i unutranje
(Srpski pokret obnove i Demokratsku stranku u Srbiji,
Liberalni savez Crne Gore), koji su hteli da proglase
nezavisnost Srbije i Crne Gore, a sada prave haos po
dravi, da spreavaju njenu demokratsku konsolidaciju.
Zato svi koji su srpskog roda treba da izau na izbore.
1
eelj je ponovo optuio izdajnike generale (Veljka
Kadijevia, Milutina Kukanjca, Staneta Broveta i druge)
to sve srpske zemlje do tada nisu osloboene i obeao
im izvoenje na sud i streljanje. Na povike pristalica da
e pobiti Albance, eelj je, mislei na onih deset hiljada
koji su uestvovali u popisu stanovnitva 1991. godine,
rekao: Ne, mi volimo te iptare. Oni su naa braa i
uvaemo ih kao malo vode na dlanu. A svim nelojalnim
iptarima, Hrvatima, Muslimanima i ostalima, pred-
viam put preko Prokletija.
2
Po zavretku mitinga u pravcu lidera radikala penzioner
Adem aboti (60) (Musliman) bacio je runu bombu,
od ije ekspolozije je lake ranjena 61 osoba, meu
njima i sam eelj. Nakon hapenja, aboti, koji je
prema podacima crnogorskog MUPa, ve nekoliko puta
bio krivino kanjavan u istrazi je priznao delo i rekao:
To sam uinio zbog toga to mi se eelj popeo na
glavu.
3
Bukovica
6
1
Na izbore ko je srpskoga roda, Borba, Beograd, 26. april 1992.
godine
2
Isto
3
Atentator Adem aboti, Borba, 27. april 1992. godine
Od crnogorskih opozicionih politikih stranaka napad su
prvi osudili crnogorski liberali, koje eelj dosledno kvali-
fikuje kao izdajnike. Oni su skrenuli panju crnogorskim
vlastima da je dogaaj posledica njihovog blago-
naklonog stava prema irenju etnike ideologije u ovoj
republici.
4
Ostale crnogorske stranke su osudile dogaaj
kao teroristiki akt. Savez reformista crnogorskog pri-
morja je u svom saoptenju naglasio da je ovaj kao i svaki
drugi teroristiki in - provokacija i poziv na opti tero-
rizam i bratoubilaki rat u Crnoj Gori.
5
Beogradske Veenje novosti su pisale: Da li je aboti
produena ruka Zelenih beretki i da li je ovaj sluaj
potvrdio sve ee glasine da je Alijina struja stigla i u
Crnu Goru. O tome zvanini organi ne ele da budu
konkretni. Na osnovu onoga to se, meutim, zna i to je
otkriveno kod abotia, moe se sa sigurnou rei da je
u pitanju ozbiljna organizacija kojs se angauje na pripre-
manju teroristikih akcija.
6
MUP Crne Gore je saoptio da su prilikom pretresa u
abotievoj kui pronaene tri automatske puke,
pukomitraljez, tri rune bombe i vea koliina municije.
Predsednik Predsednitva Crne Gore Momir Bulatovi
u kontakt-emisiji TV Crne Gore izrazio je aljenje zbog
teroristikog napada i ocenio da su na tako neto
spremni samo bezumnici.
7
Bulatovi je posebno skre-
nuo panju na opasnost od spekulacija koje su se
umnoile nakon dogaaja. U vezi sa optubama opozi-
cije za blagonaklonost prema irenjueeljeve retorike i
podbunjivanje naroda u Crnoj Gori, Bulatovi je negi-
7
4
Kaikarom na vojvodu, Borba, 27. april 1992. godine
5
Isto
6
aboti nije sam, Veernje novosti, 27. april 1992. godine
7
Kaikarom na Vojvodu, Borba, 27. april 1992. godine
rao glasine da je eelj zapretio stranom odmazdom
prema poiniocima i potvrdio da je lider srpskih
radikala, u direktnom kontaktu sa njim, odao priznanje
MUPu Crne Gore za brzo hapenje atentatora.
8
S druge
strane, predsednik Crne Gore je odluno podrao
izvrne organe crnogorske vlasti, za koje je rekao da su
u stanju da odre mir u Crnoj Gori.
eelj, ipak, nije odustajao. Na promotivnom skupu u
Rakoj, u Srbiji, zapretio je Muslimanima: Dese li se u
Sandaku barikade ili nekakav muslimanski ustanak,
eto tamo odmah naih dobrovoljaca prekaljenih u ratu,
pa neka onda Muslimani gledaju ta e i kuda e! Do
Anadolije se nee zaustaviti! Neka znaju Muslimani,
najei islamski fanatici iz Novog Pazara, Sjenice i
Tutina, ve su izginuli kao hrvatski plaenici ili kao
Izetbegovievi vojnici u Bosni.
9
2. Paravojne grupe
U severnoj Crnoj Gori rezervisti i profesionalni pripad-
nici Vojske Jugoslavije i razne paravojne grupe svako-
dnevno su upadali u kafie, maltretirali goste, naroito
Muslimane, podmetali poare i eksplozije pod njihove
objekte, pucali po ulicama. Atmosfera je sve vie pod-
seala na ratnu. U maju 1992. godine predsednik musli-
manske Stranke demokratske akcije u Crnoj Gori Harun
Hadi upozorava da se muslimansko stanovnitvo ise-
ljava pod pritiskom VJ i etnikih formacija, navodei
primer Roaja, odakle je u roku od dva meseca izbeglo
oko 1.000 Muslimana. Takoe reaguje na pisanje srp-
Bukovica
8
8
Isto
9
eelj: Ustanak Muslimana brzo bismo sredili, Politika, 17. maj
1992.
skih i crnogorskih medija koji hukaju Srbe protiv
Muslimana: Sredstva informisanja ine veliku tetu i
stvaraju takvu psihozu da ljudi iz straha mogu da
naprave nekakav pogrean potez. Prie da mi sarauje-
mo sa Ugljaninom, a on e, navodno, da napadne srps-
ki ivalj, nemaju nikakvog osnova. Sukobi na ovom
podruju nikome ne odgovaraju ni srpskim ni
crnogorskim vlastima, ni nama Muslimanima bili bi
vojno poraeni, a vojska koja inae postupa nemilosrd-
no, tek prema nama ne bi imala ni malo saaljenja, bilo
bi to masovno unitavanje.
10
Predsednik Bulatovi je u maju 1992. godine posetio
Pljevlja, koja su postala sedite eeljevih radikala i et-
nikih grupa, i tom prilikom prvi put je javno govorio o
postojanju paravojnih grupa u Crnoj Gori. U razgovoru
sa optinskim funkcionerima saoptio je da je nedo-
pustivo da se gradovima Crne Gore kree bilo ko
naoruan, osim policije i vojske, a da ostali moraju biti
razoruani.
11
Sve do tada crnogorske vlasti javno su tvrdile da para-
vojnih formacija u Crnoj Gori nema. Meutim, dugaija
miljenja o tome ula su se upravo na tom majskom
skupu u Pljevljima, kada je predsednik crnogorske
drave kritikovao dravne organe koji ne razoruavaju
paravojsku. Prema pisanju nedeljnika Monitor, tom
prilikom ministar unutranjih poslova nije sporio da je
kroz Pljevlja tih dana prola udna vojska
12
i to, kako
se na tom skupu ulo, pod obezbjeenjem policije.
Ministar je tada priznao da je bilo dogovoreno da se
prolaz te vojske kroz Pljevlja obavi brzo. On je jo
naglasio da je nemogue potpuno razoruati graane
9
10
Olovni strah pritiska, Monitor, 8. maj 1992. godine
11
Bezbjednost bez zatite, Monitor, 15. maj 1992. godine
12
Isto
koji vole oruje, tavie opasno je, zato to se ljudi ne-
rado odvajaju od oruja, pa je tako i sa onima iz para-
vojnih formacija. Ministar je izbjegao da kae o kojim se
to formacijama radi.
13
Ko je ulazio u te formacije, na posredan nain je objas-
nio komandant garnizona VJ u Pljevljima general Milan
oki, objanjavajui kako nije vojska izdala narod, ve
je narod izdao vojsku.
14
On je tada najavio da e zbog
velikog pritiska graana deliti oruje onima koji su
spremni da brane domovinu.
15
Iako mu je predsednik
Bulatovi tada odgovorio da se oruje moe deliti samo
na osnovu odluke Saveta Vrhovne komande, stanovnici
Crne Gore su se pitali da li je to sve pod kontrolom
vlasti Crne Gore i kakva je selekcija obavljana pri izboru
onih kojima se moe verovati. Upravo je to unelo nove
strahove i uznemirenje kod graana muslimanske
nacionalnosti.
Povodom pisanja Monitora
16
o bezakonju i divljanju
paravojski, podmetanju eksploziva pod imovinu plje-
valjskih Muslimana, i utanju lokalnih vlasti na novinar-
ska pitanja o iseljavanju, naelnik Uprave milicije u
Pljevljima Milan Paunovi i naelnik Centra bezbjednos-
ti za optine Pljevlja i abljak Radoman Puri organizo-
vali su konferenciju za tampu da bi demantovali pisa-
nje nekih javnih glasila. Predstavnici organa bezbed-
nosti tvrdili su tada da su svi stanovnici podjednako
zatieni i da organi reda i mira preduzimaju maksi-
malne mere obezbeenja svih graana.
Bukovica
10
13
Isto
14
Isto
15
Isto
16
Istraga je u toku, Monitor, 18. jula 1992. godine
2.1. Razoruavanje paravojnih grupa
Vrhovni savet odbrane Jugoslavije, Ministarstvo
unutranjih poslova Crne Gore i komanda Druge armi-
je VJ, doneli su krajem jula odluku o razoruavanju svih
paravojnih formacija. etniki vojvoda radikal Milika
eko Daevi, dobrovoljac sa hrvatskog i bosanskog
ratita, 15. i 16. avgusta u jednoj pljevaljskoj kafani orga-
nizovao je da njegovi ljudi vrate oruje. Predali su neko-
liko rashodovanih puaka M 48, kao i nekoliko komada
trofejnog neispravnog oruja. Akcija spektakularne
predaje oruja snimana je za televiziju i novine.
Po odluci Savezne vlade i Vojnog saveta, a sa ciljem da se
razoruaju paravojne formacije i spree meunacionalni
sukobi, u Pljevlja je u leto 1992. godine stigla specijalna
jedinica Saveznog SUPa. Po reima njenog komandanta
Milorada Davidovia, i meu crnogorskim i musliman-
skim stanovnitvom bilo je povika stranci odlazite, ali
kada je vrag odneo alu ljudi su uvideli da im ovi momci
zajedno sa Vojskom Jugoslavije obezbeuju mir. On je
nekoliko puta javno govorio da sa ratita iz Bosne dolaze
do zuba naoruani dobrovoljci sa estokim nacional-
nim nabojem.
17
Povodom prisustva savezne policije ne-
deljnik Monitor prenosi da graani naglaavaju da se
stanje normalizovalo prilikom boravka jedne grupe
specijalaca, ali i pogoralo dolaskom druge. Primijetili
su, naime, da ti novi specijalci zajedno sjede i piju sa
onima koji siju strah po Pljevljima, ak da i zajedniki
enlue u pripitom stanju.
18
11
17
Isto
18
Produetak agonije, Monitor, 24. jula 1992. godine
3. Pljevlja
Crnogorska optina Pljevlja granii se sa Bosnom i
Hercegovinom i ta granica je dugaka oko 140 kilo-
metara. Sa bosanske strane su ajnie, Gorade i Foa.
Upravo zbog blizine sa Bosnom u kojoj je ve besneo
rat, Pljevlja postaju centar u koji se najlake prenosi
ratna atmosfera. Primenjen je prepoznatljiv rukopis
Socijalistike partije Srbije, koja je prepustila Srpskoj
radikalnoj stranci prostor Crne Gore, kao to je to uradi-
la i sa srpskim krajinama u Hrvatskoj i delovima
Vojvodine, gde su iveli Hrvati i Maari. Tako su radikali
rasporeeni po graninim delovima sa Hrvatskom i
BiH, imali, barem kako su sami voleli da se predstavlja-
ju - ulogu graniara srpstva i nepomirljivih boraca za
srpsku stvar.
Napadi na Muslimane u Pljevljima prerasli su u sukob
crnogorske vlade sa srpskom idejom, to je otvorilo
pitanje odanosti Crne Gore Srbiji. Sledei beogradska
uputstva, crnogorske vlasti uestvovale su u stvaranju
neregularnog politikog stanja na severnom delu.
Prilikom predizborne kampanje u novembru 1992.
godine crnogorskim liberalima nije dozvoljeno okup-
ljanje i odravanje tribina u mnogim mestima severne
Crne Gore. U svom uvodniku glavni urednik Monitora
Miodrag Perovi pie: Djeliminom politikom izo-
lacijom prostora na sjeveru Crne Gore, raste mogunost
od izbijanja graanskog rata u njoj. Njega e tehniki
pokuati da izazovu etnike bande, oslonjene na
korumpiranu policiju i kasarne VJ.
19
Glavni proizvoai ovakve atmosfere bili su lideri srp-
skih radikalnih partija eelj i Mirko Jovi, koji, navodno
Bukovica
12
19
U raljama Miloevia, Monitor, 27. novembar 1992
branei srpstvo od crnogorskog separatizma i secesije
zaotravaju problem na relaciji Srbija Crna Gora, to je
opet bio jedan od elemenata za odravanje povienog
nacionalnog oseanja.
S poetkom rata u BiH, u Pljevlja su stizali ranjenici i
naoruani Srbi iz Bosne, izbeglice, ene, deca. Grad su
potresale eksplozije, a u vazduh su letele muslimanske
radnje. Situacija je bila takva da je krajem jula 1992.
godine u Pljevlja sa Momirom Bulatoviem doao i
predsednik SR Jugoslavije Dobrica osi. Predsednik
pljevaljske optine Momilo Bojovi tada je, povodom
sve uestalijih eksplozija u kojima je nestajala imovina
Muslimana, izjavio da je u pitanju zakasneli (srpski)
nacionalni romantizam, koji se ispoljava na nain koji
nikome nije drag.
20
Balansirajui, predsednik Crne
Gore je tada spomenuo i osamdesetak momaka sa
ovog podruja koji su u Zelenim beretkama
21
, a osi
je predsedniku Islamske verske zajednice Pljevalja
Hakiji Ajanoviu, izmeu ostalog, rekao: Ima raznih
etnikih formacija, Belih orlova, ljudi sa kriminalnim i
pljakakim porivima koji su otili preko Drine, ali elim
da vas uverim da preduzimamo sve mere da ih
razoruamo. osi je zamolio Ajanovia da preuzme
svoj deo odgovornosti za drugu stranu koja i ovde i
preko Drine ini zlo.
22
Gotovo svakodnevno u beogradskim i crnogorskim
medijima pojavljivali su se tekstovi o tome kako su vojs-
ka i policija kod Muslimana pronalazili ilegalno nao-
ruanje. Ti mediji su utke preli preko informacije
crnogorskog MUPa da su od 1. januara do 15. avgusta
1992. godine izvrena 24 krivina dela izazivanja opte
13
20
Kaite, predsednie, NIN, 21. avgust 1992. godine
21
Isto
22
Isto
opasnosti oteenjem tue imovine: podmetanjem
eksploziva, bacanjem runih bombi ili pucanjem.
Vlasnici oteenih objekata bili su Muslimani. Ili kako je
precizno navedeno u izvetaju: uglavnom Muslimani,
osim u dva sluaja - gde su iz meovitih brakova.
23
3.1. Radikalska pobuna
Pljevaljsko vrue leto kulminiralo je 6. avgusta 1992.
godine, kada je crnogorska policija zaustavila beli mer-
cedes kojim je upravljao izvesni Vukovi. Utvreno je
da voza nema dokumenta o poreklu vozila, osim
potvrde o poklonu, koju je predsednik optine ajnie
Duan Kornjaa izdao Miliki eku Daeviu u znak zah-
valnosti za pomo u ratu. Poto je voza priveden, a
vozilo zadrano, ispostavilo se i da su registarske tablice
lane. Sutradan, u policijsku stanicu je doao Daevi
zahtevajui da mu se mercedes vrati. Tada je i on
zadran na informativnom razgovoru. Daevia su tada
zadrali i zbog prekraja za koje nije prethodno saslua-
van: dva dana pre nego to mu je oduzet mercedes sa
svojim ljudima je u kafani Kraljevski par istukao
Muhameda Hrastovinu; nekoliko puta je izazivao
nerede, bacao bombe, prilikom intervencija saveznih
policajaca u kafanama, u kojima je Daevi pravio
nered, doekivao ih je sa uperenim pukama. Pred sta-
nicom milicije poeli su da se okupljaju graani, koji
nisu hteli da se raziu dok Daevia ne puste. Do veeri
pred stanicom milicije bilo je ve oko 500 ljudi, koji su
skandirali: eko vitee! eko Srbine. Na vitalnim mes-
tima u gradu postavljene su barikade, koje su uvali
naoruani unoformisani ljudi. Kada su saznali da je
Daevi zadran u policiji, oko dvadesetak ranjenika u
pljevaljskoj bolnici su, u znak protesta, prestali da uzi-
maju hranu i lekove.
Bukovica
14
23
Isto
Oko ponoi Daevi je puten. Ispred zgrade policije,
propraen uzvicima oduevljenja okupljenih i rafalima,
eko je rekao: Da me nisu pustili, izbio bi rat u
Sandaku.
24
Dan posle prvih pljevaljskih nemira u grad je stigao
ministar unutranjih poslova Crne Gore Nikola
Pejakovi, kako bi utvrdio mere odgovornosti prema
policajcima pljevaljskog Centra bezbjednosti, koji su
Daevia pustili i blagonaklono gledali na okupljanje
radikala, ne preduzimajui mere da skup rasture. Jedan
broj policajaca dobio je rok od tri dana da izabere grad
u Crnoj Gori u kojem e da radi ili da uzme radnu
knjiicu. Ovakvu odluku, zbog neprofesionalizma poli-
cije i u nekim drugim crnogorskim gradovima, najavio
je neto ranije i predsednik crnogorske vlade Milo
ukanovi, koji je rekao da e se primenjivati rigorozne
mere, poto ima indicija da se ne realizuje nareenje
Vojnog dravnog saveta.
25
Potom je u Pljevlja, drugi put
u roku od deset dana, doao i predsednik Predsje-
dnitva Crne Gore Momir Bulatovi, koji je o nemirima
i merama koje treba preduzeti razgovarao sa pred-
stavnicima politikih partija i policije.
Meutim, suspendovani policajci 8. avgusta su stupili u
trajk ispred zgrade policije. Pridruili su im se neki
graani Pljevalja, a ubrzo je stigao i Daevi koji je nael-
niku dao rok da se 15 suspendovanih policajaca do 17
asova imaju vratiti na posao, jer e u suprotnom doi sa
naoruanim ljudima.
26
Kako Daeviev ultimatum nije
uslien, po isteku roka, poelo je jo vee okupljanje
15
24
Kako je eko okupirao Pljevlja, Politika, 30. decembar 1994.
godine
25
Drava garantuje bezbjednost, Pobjeda, 8. avgust 1992. godine
26
Bombom na radnju, Pobjeda, 9. avgusta 1992. godine
radikala u Pljevljima. Za veoma kratko vreme postavljene
su barikade na prilaznim putevima i blokirane su zgrada
pote, slube dravnog knjigovodstva, optine, radio-relej,
kao i sve telefonske veze. Jedan od Daevievih ljudi
zauzeo je i pekaru, pronaao direktora i sve ostale rad-
nike, i naredio da peku hleb za 10 hiljada njegovih ljudi.
Pekari su te noi ispekli dve i po hiljade kilograma hleba.
Daevievi radikali u maskirnim uniformama, naoruani
automatskim i poluautomatskim orujem i bombama,
drali su Pljevlja u blokadi punih 10 asova.
Prema procenama oevidaca, pod orujem je te noi u
Pljevljima bilo oko 800 civila. Pretea atmosfera je pono-
vo jedva stiana.
3.2. Eksplozije
Meutim, ve u noi izmeu 26. i 27. avgusta izbio je
poar u trnom centru u kome je bilo est radnji vlasni-
ka Muslimana i jednog Albanca. Pljevaljski Muslimani su
za ove paljevine optuivali doljake, Srbe izbeglice iz
BiH. Milika eko Daevi imao je svoju verziju:
Muslimani, pardon Turci, to rade sami sebi, ne bi li
drali tenziju u gradu na najvioj moguoj taki.
27
Grad
je u to vreme, pored srpskih, bio preplavljen i musli-
manskim izbeglicima iz Bosne, preteno su to bili ene,
deca i starci. Lokalno srpsko-crnogorsko stanovnitvo
optuivalo je muslimanske izbeglice da se njihovi mu-
evi, braa i oevi, bore u Zelenim beretkama.
Naelnik taba Druge vojne oblasti VJ general Radomir
Damjanovi podrao je irenje sumnji u lojalnost musli-
manskog stanovnitva. Povodom eksplozije u trnom
centru, izjavio je da je ubijeen, s obzirom da je po stru-
Bukovica
16
27
Gore Pljevlja, Pobjeda, 28. avgusta 1992. godine
ci inenjerac, da je rije o reiji.
28
On je ukazivao na to
da je prvo izbio poar, a da je potom dolo do eksplozi-
je plina. Upuivao je i na izjave oevidaca koji su tvrdili
da je dan pre poara dosta toga izneto iz radnji, naroito
vredne maine. General Damjanovi je rekao da je
takoe udno da se veina eksplozija u kafiima deava
oko pet posle podne, kada bi moglo biti gostiju, a da do
sada niko nije povreen. U javnosti se ilo dotle da je
proturena vest kako u Novom Pazaru postoji fond koji
slui za obeteenje navodnih samopalikua.
Ostaci kompleksa sedam zanatskih radnji u Pljevljima, vlasnika
Muslimana, zapaljenih 1992. godine (Snimljeno 1992. godine)
Nedeljnik Monitor je nakon tih eksplozija objavio
tekst u kome je jedan Pljevljak ispriao: Dok je desetak
mladia radilo sa eksplozivom, naila je vojna patrola
koja nije htjela da sprijei paljevinu, iako je upozorena.
17
28
Optube i ostalo, Pobjeda, 1. septembar 1992. godine
Optuujui generala Damjanovia za davanje apsurdnih
izjava, koje je Pobjeda bez imalo rezervi prenela,
Monitor je naveo da je unitenjem ovih radnji vie od
30 Pljevljaka Muslimana praktino ostalo bez hleba, a
Pljevlja i bez sajdije.
29
Nakon svih ovih pljevaljskih nemira, crnogorske vlasti
su shvatile da je eko Daevi postao prevelik problem
i tuilatvo je podiglo krivinu prijavu protiv njega.
Lider Srpske radiklane stranke Vojislav eelj je svog
vojvodu Daevia tada promovisao u radikalskog
poslanika, ime je eko dobio imunitet.
3.3. Optunica protiv eka Daevia
Pred veem Vieg suda u Bijelom Polju 18. januara 1993.
godine Milika eko Daevi, zajedno sa radikalima
Brankom Vujaeviem, Jovicom Laketiem, Ljubo-
mirom Odoviem i Tihomirom Vujadinoviem (koji je
bio u bekstvu), optuen je za terorizam. Javni tuilac
stavio je na teret Daeviu i krivina dela nasilnikog
ponaanja, napade na slubeno lice u vrenju dunosti
javne bezbednosti i uestvovanje u grupi koja je sprei-
la slubeno lice u vrenju dunosti. Zauzimanje vitalnih
objekata, blokiranje rada policije i pretnje da e sruiti
most na urevia-Tari, barikade na svim prilazima
Pljevljima i ostala dela uinjena 8. i 9. avgusta 1992.
godine, navedena u optunici, po tuioevoj oceni,
predstavljala su masovno i organizovano suprotstavlja-
nje organima dravne vlasti, onemoguavanje zakon-
skih mera koje su preduzimali dravni organi, stvaranje
oseanja line nesigurnosti i bila su upravljena na
ugroavanje Ustavom utvrenog dravnog i drutvenog
ureenja. Meu prekraje koji se odnose na nasilniko
ponaanje Daevia ubrojani su i oni kada je sa grupom
Bukovica
18
29
Dogovorom do terora, Monitor 4. septembar 1992. godine
naoruanih ljudi u maskirnim uniformama 27. jula 1992.
godine u pljevaljskoj kafani Kraljevski par maltretirao
i tukao Muhedina Hrastovinu, kao i pretnje ubistvom
inspektoru MUPa Milanu Cvijoviu. U optunici je nave-
deno i da je Daevi 17. avgusta na sastanku Srpske
radikalne stranke pozvao oko 200 ljudi da odu i oslo-
bode desetak lica koja su odgovarala u to vreme pred
sudijom za prekraje, zbog izazivanja nemira tokom
pljevaljskih protesta radikala. Prisutni su posluali eka,
masa je otila pred pljevaljski sud i izvela okrivljene.
Tadanji predsednik Suda za prekraje u Pljevljima erif
engi, povodom ovog dogaaja, izjavio je da je od
Centra bezbjednosti primio zahteve za pokretanje
prekrajnog postupka protiv deset lica, koja su tih
avgustovskih dana izazivala nerede. Dok je ekao da se
privede i deseti osumnjieni, kako bi poeo postupak,
uo je komeanje ispred zgrade. Obezbjeenje je bilo
jako, ali, prema mojoj ocjeni, ipak nedovoljno. Ispred
zgrade se okupilo oko 1.000 graana. Policija je bila
nemona. Okupljeni graani vrili su pritisak. Uzvikivali
su Av, av, Ustae, Bando crvena. I dok sam razgo-
varao telefonom sa Republikim sudom za prekraje,
neko od mojih radnika me obavijestio da su privedena
lica otila.
30
Potom je grupa graana, zajedno sa osloboenima,
ula u pljevaljski hotel, gde je Daevi rekao: Policija je
opet naparavila greku. Oni su doli da nam pomognu,
a u stvari su nam odnemogli sa ovim to su uradili. Svi
koji su krivi za ovo moraju otii iz ovog grada.
31
19
30
Nevidljivi oslobodioci, Pobjeda, 19. avgusta 1992. godine
31
Isto
3.3.1. Suenje Daeviu
Poetak suenja Daeviu, 18. januar 1993. godine,
obeleen je takoe protestima crnogorskih radikala,
koji su se okupili ispred Vieg suda u Bijelom Polju,
dajuu podrku optuenima i zahtevjaui da sud radi i
odluuje samostalno, odnosno, kako su tada smatrali
radikali, bez antisrpskih uticaja. Radikali su insistirali
na primeni poslanikog imuniteta, a pravosudni organi
su isticali da se on teko moe uzeti u obzir, jer su
Daevi i etvorica radikala uhapeni i protiv njih je
podignuta krivina prijava pre izbora, odnosno pre sti-
canja poslanikog imuniteta. Pozivanje na imunitet je
dovoeno u pitanje i zbog toga to je za krivina dela,
za koja je optuen Daevi, zapreena kazna od preko
pet godina, to onemoguava pozivanje na poslaniki
imunitet.
Uoi suenja javnost Crne Gore je bila podeljena. Prvu
grupu su inili lanovi Srpske radikalne stranke, SNO i
deo Srba i Crnogoraca koji su suenje smatrali monti-
ranim procesom i poetkom obrauna aktuelnog
crnogorskog rukovodstva sa neposlunim Srbima u se-
vernoj Crnoj Gori. Druga grupa, u kojoj su bili liberali,
bjelopoljski Muslimani i deo lanstva Demokratske par-
tije socijalista, smatrali su da je suenje pobeda prava i
konani poetak delovanja crnogorske pravne drave.
Daevi i pomenuta etvorica radikala su, posle
okonanja glavnog pretresa koji je propraen raznim
ometanjima procesa (nekoliko dana ispred zgrade suda
su se okupljali radikali, publika u sudnici je negodovala
i vikala, jedan od advokata je uvek dolazio u maskirnoj
uniformi, ak i nakon upozorenja sudije), odlukom sud-
skog vea Vieg suda u Bijelom Polju, osloboeni
optube za terorizam. Predsednik sudskog vea Zoran
Smolovi obrazloio je odluku time da je u Pjevljima
Bukovica
20
bilo odreenih radnji koje bi se mogle smatrati aktom
nasilja, postojala je uznemirenost kod graana, ali na-
mera o preuzimanju vlasti nije dokazana.
32
Daevi je osuen na godinu dana zatvora zbog nasil-
nikog ponaanja i spreavanja slubenog lica u vrenju
dunosti. Optuene je branilo sedam advokata i to svi
besplatno. Advokati su tokom suenja insistirali na
tome da je proces protiv Daevia i njegovih stranakih
drugova iskoriten za obraun izmeu prosrpskog i li-
beralnog krila u MUP. Svedoci na suenju su redovno
menjali iskaze, a kada je sudija jednog od njih upozorio
na to, ovaj je rekao: Tada nijesam znao da e doi do
suenja, pa sam priao onako kako se pria komiji.
33
Srpska radikalna stranka je u javnosti branila svoje
lanove i energino protestovala zbog samovolje
crnogorskog reima koji je u dosluhu sa Vladom Milana
Pania 21. septembra uhapsio eka Daevia i jo neko-
liko patriota iz Pljevalja.
34
I Vojislav eelj je dao svoje
vienje dogaaja u Pljevljima: Crnogorski reim deluje
po principu da se Vlasi ne dosete, odnosno izazivanjem
nereda i incidenata, on pokuava da skrene panju na-
roda sa svog izdajstva.
35
Mere koje su preduzimali
tuilatvo i policija Crne Gore, eelj je okarakterisao
kao nameru crnogorskih socijalista da izdvoje Crnu
Goru iz Jugoslavije, kao i nameru da isprovociraju
sukob stanovnitva i vojske u Pljevljima. S druge strane,
dravni tuilac Crne Gore Vladimir uovi u junu 1993.
godine ocenio je da su sva krivina dela nasilnikog
ponaanja po celoj Crnoj Gori, a naroito u Pljevljima,
21
32
Presuda za eka, Pobjeda, 21. jun 1994. godine
33
Svjedoci mijenjaju iskaze, Pobjeda, 21. januar 1993. godine
34
Skuptina ili zatvor, Veernje novosti, 18. januar 1993. godine
35
Isto
Nikiu i Bijelom Polju, poinjena radi tenje pojedinih
grupa da destabilizuju odnose u Crnoj Gori i ozbiljno
dovedu u pitanje funkcionisanje pravnog poretka i
drave. Dravni tuilac je direktno optuio Srpsku
radikalnu stranku za destabilizaciju Crne Gore, napomi-
njui da su svi otkriveni izvrioci krivinih dela u
Pljevljima pripadnici Srpske radikalne stranke i da to
niko od njih i ne spori, a posebno apsurdnim je ocenio
to da je Daevi, koga smatra nosiocem i organizatorom
nasilja, poslanik te stranke u Skuptini SRJ i lan Odbora
za odbranu i bezbednost vea graana.
Kada je uvideo da mu Daevi donosi mnogo vie pro-
blema nego koristi, krajem juna 1993. godine, eelj je
objavio da eko vie nije savezni poslanik iz redova
Srpske radikalne stranke, poto je prekrio stranaku
disciplinu. Kasnije, kada je dolo do raskola u SRS za
Crnu Goru, u kome je uestvovao i sam Daevi, eelj
je obelodanio da je eko iskljuen i iz stranke. Kada su
ga uhapsili, mi smo ga stavili na poslaniku listu, izabrali
ga za poslanika, pa sam ja otiao u Bijelo Polje na izri-
canje presude. Sudija je kasnio ceo sat konsultujui se i
osudili su ga samo na godinu dana, mada su mu prvo-
bitno bili spremili teu kaznu. Sredili smo mu da dobije
stan u Beogradu kao zasluni ratnik, ali je eko mislio
da se u Srbiji i Crnoj Gori moe baviti hajduijom. E, to
ne moe.
36
eelj mu je oduzeo i zvanje etnikog
vojvode, poto se njegov tienik, kako je nakanadno
shvatio lider radikala, poeo baviti poslovima krimi-
nalne i policijske prirode.
Vrhovni sud Crne Gore je 21. juna 1994. godine
preinaio prvostepenu presudu i Daeviu povisio
kaznu na dve godine. Kasnije je predsednik Crne Gore
Bukovica
22
36
eelj: Postignuti poetni koraci u reenju bosanske krize,
Politika, 23. jun 1993. godine
Momir Bulatovi pomilovao 82 lica, meu kojima je bio
i Milika eko Daevi. U zatvoru je bio od 1. aprila 1996.
do poetka 1998. godine.
4. Propaganda protiv crnogorskih
Muslimana
Meutim, Daeviu, crnogorskim radikalima i etnici-
ma, ne moe se pripisati sve to se u pljevaljskoj optini
dogaalo. Poetkom rata u BiH dolazi do nesmetanih
prelazaka srpske vojske i paravojnih formacija u
pogranina sela u Crnoj Gori. Uvoenje plaenih vojni-
ka iskljuivo srpske i crnogorske nacionalnosti i gomi-
lanje VJ izaziva strah i nepoverenje muslimanskog
stanovnitva u pograninim selima Crne Gore. Uestali
upadi VJ u muslimanska sela, pretresi kua, optube da
pomau Zelene beretke i da se mlai Muslimani
prikljuuju vojsci Alije Izetbegovia, dodatno pojaava-
ju strah muslimanskog stanovnitva. Govorei o inci-
dentima prema crnogorskim Muslimanima u pogra-
ninim selima, ministar unutranjih poslova Crne Gore
Nikola Pejakovi deo odgovornosti pripisao je musli-
manskom stanovnitvu: Imamo saznanja da je jedan
broj graana uestvovao ili uestvuje u ratu u BiH na
svim stranama. Bilo je pojedinanih stradanja to inicira
destrukciju kojoj doprinose i intenzivni prelasci.
37
Optube protiv Muslimana u Bukovici, iznoenjem
neproverenih podataka koji su podsticali na odmazdu,
iznosio je i predsednik mesne kancelarije u selu
Kovaeviima Branko Stevanovi. Njegove rei krajem
avgusta preneo je vladin dnevni list Pobjeda: Prema
nekim podacima, 98 bukovikih mladia ratuje u
Zelenim beretkama u Sarajevu i Goradu. Njihovi
23
37
Moda smo i pogrijeili, Pobjeda, 17. avgust 1992. godine
roditelji kau da su oni otili u Njemaku, Tursku A
mjetani Srbi se plae da neke noi ne banu sa svojom
vojskom i pokolju ih.
38
Dravni dnevni list Pobjeda, u
istom tekstu podsetio je da je i predsednik Predsjednitva
Crne Gore Momir Bulatovi, kada je bio u Pljevljima, upo-
zorio tamonjeg elnika Stranke demokratske akcije kako
ima podatke da Muslimani u tom kraju imaju 350 dugih
cevi. Retoriku dravnih funkcionera, koji su odgo-
vornost za teror rezervista i policajaca prema musliman-
skom stanovnitvu u pograninim selima hteli da ublae
simetrijom, novinar je podrao konstatacijom da nije
bilo muslimanske kue koja je kontrolisana a da u njoj
nije naeno oruje sa dozvolom.
39
Povodom takvog pisanja dravnih medija, efket
Brkovi, predsednik SDA u Pljevljima, ocenio je za
Monitor da mnoga javna glasila i danas ele pred-
staviti pljevaljske Muslimane kao destabilizirajui faktor
na ovom podruju, a ja tvrdim da ovdje ni jedan
Musliman nije napravio ni tei saobraajni prekraj, a
kamo li neto drugo. Razne dvosmislene izjave poje-
dinih ljudi kod neupuenog posmatraa mogu stvoriti
sliku nekakve simetrije kao da je i na jednoj i na dru-
goj strani ultranacionalna opcija. To, prosto, nije istina,
kao ni izjave da je ovo samo refleksija rata iz Bosne
muslimanske radnje su ovdje letjele u vazduh i mnogo
prije poetka ratnih sukoba u Bosni.
40
Brkovi je izrazio zabrinutost zato to vlasti ne preduzi-
maju ozbiljne zakonske mere da zatite linu i imovin-
sku bezbednost Muslimana, kako u Pljevljima, tako i
okolnim selima. Stanje je zabrinjavajue, naroito na
selu, jer nam svakodnevno pristiu porodice zbog toga
Bukovica
24
38
Da li je Bukovica naoruana, Pobjeda, 25. avgust 1992.
39
Isto
40
Drava sa vikom ljudi, Monitor, 28. maj 1993. godine
to ih obilaze u svako doba dana i noi grupe sa istim
uniformama i naoruanjem, kao to ih imaju granine
vojne i milicijske jedinice. Deava se da sa vujakom
upadaju u kue i nahukavaju pse na ljude. Starice od
70-80 godina po dva-tri dana lutaju po umama da bi
stigle do Pljevalja i tu potraile zatitu. Kome god se ovi
graani obraaju iz vlasti, oni im obeaju sigurnost, ali
sve to traje dok su pred njima. Realna je opasnost da se
ostvari eeljeva prijetnja da nee biti ni jednog
Muslimana najmanje 30 kilometara od granice prema
Bosni. Da se ta koncepcija ve ostvaruje dokaz su iz-
bjegli itelji pojedinih sela pljevaljske optine.
41
U crnogorskoj dravnoj tampi zabeleen je i pokoji
mirniji ton, koji se protivio zagovornicima ratne opcije i
stavljanju pljevaljskog sluaja u eeljevski iri kontekst
odbrane srpstva, kojim je teror nad muslimanskim
stanovnitvom pravdan njegovim nelojalnim ponaa-
njem, odnosno tvrdnjama da su se naoruali i da
spremaju pobunu.. Tako je 10. avgusta u Pobjedi u ko-
mentaru napisano: Sigurno da meu tamonjim Musli-
manima ima ekstremista, koji snose dio odgovornosti i
sa kojima bi legalna vlast morala da ima posla, ali se
zaboravlja injenica da je po popisu u ovoj optini
Muslimana samo 17 odsto. ine se loginim pitanja da li
u tom procentu pripadnici jednog naroda mogu zaista
biti opasnost brojano apsolutno nadmonijim Crno-
gorcima i Srbima i jedini izaziva nestabilnosti. ta je sa
odgovornou veinskog naroda?.
42
S druge strane, Monitor je pisao da na sjeveru Crne
Gore nee biti mira dok to ne odlue oni u Beogradu,
odnosno dok ne prestane rat u Bosni.
25
41
Isto
42
Drava na potezu, Pobjeda, 10. avgusta 1992. godine
5. Bukovica poetkom rata u BiH
U aprilu 1992. godine VJ je stigla u centralno bukoviko
selo Kovaevie. aban Rizvanovi (1922), koji je u to
vreme obavljao funkciju predsednika Mesne zajednice
Bukovica, ispriao je FHPu kako mu je izvesno vreme
pre dolaska Vojske tadanji matiar u istoj optini
Branko Stevanovi predloio da bi oni kao predstavni-
ci Mesne zajednice trebalo da pozovu Vojsku
Jugoslavije da doe u Bukovicu radi zatite stanovnitva
od rata, odnosno radi ouvanja mira u ovoj viena-
cionalnoj sredini.
43
Rizvanovi se usprotivio toj ideji,
rekavi da je dovoljno prisustvo policije i da bi dolazak
Vojske upravo naruio taj mir. Ipak, vojska je ubrzo
stigla. Nedugo potom kod Rizvanovia i ostalih
Muslimana stigle su brojne muslimanske izbeglice iz
Foe (BiH). Tokom aprila i maja u kui Rizvanovia bilo
je oko dvadesetak izbeglica razliite dobi. Dobio je
naredbu da popie sve muslimanske izbeglice iz Foe
koje su bile kod njega. Matiar Stevanovi pravio je
spisak izbeglica na kome su imena mukaraca starosti
od 18 do 45 godina bila zaokruena. Rizvanoviu je
reeno da e oni initi radni vod. Rizvanovi je spisak
posle predao Centru za socijalni rad u Pljevljima. O
dogaajima koji su usledili, nakon to je predao spisak,
Rizvanovi kae:
Naalost, taj nam je spisak napravio dosta neprilika, jer
sam uvidio da su kasnije neki ljudi sa tog spiska nestajali
i da su bili u zatvoru u Pljevljima. Znam da su sa tog
spiska u zatvoru bili maltretirani i tueni izbjeglice iz
foanskih sela: Abdulah Moo iz sela Papratno, Safet elo
iz Veselice, Ibro i Mujo Kafedi iz Potpei, Muradin
auevi iz Vikoa, i jo neki kojima se ne sjeam imena.
Bukovica
26
43
FHP dokumentacija, izjava abana Rizvanovia, 15. oktobar 2001.
godine u Sarajevu
K
a
r
t
a

m
e
s
n
e

z
a
j
e
d
n
i
c
e

B
u
k
o
v
i
c
a
Krajem maja reeno im je da se mogu vratiti u sela oko
Foe, ali su, prema Rizvanovievim saznanjima, tri
meseca kasnije morali beati dalje, negde u BiH.
Jakub Durgut
44
(1959), iz sela erjenci, beleio je dogaa-
je u Bukovici koji su doveli do iseljavanja Muslimana. Svo-
ju priu o Bukovici zapoeo je objanjenjem da je podru-
je, iako administrativno pripada Crnoj Gori i optini Plje-
vlja, gravitiralo prema BiH, odnosno optinama Foa, Go-
rade i ajnie, da su se metani Bukovice tamo kolovali,
radili i, samim tim, tamo imali rodbinu. Durgut nabraja
sela u Bukovici u kojima nema vie Muslimana, iako su u
potpunosti bila muslimanskog etnikog sastava: Madari,
Vukii, Budijevii, Ograde, erjenci, Brdo, Straice, Plan-
sko, Moevii, Kruevci, Kava, Bunguri, Ravni, Klakorine,
enovii. Ova sela su u potpunosti iseljena do potpisivan-
ja Dejtonskog sporazuma, a kasnije su i sela Mrii,
Rujevica, Hajlovine, Krava i Lugovi ostala bez Muslimana.
Jakub se sea da je policija u Pljevljima 19. maja 1992.
godine uhapsila Muju Kororu iz sela Kava i predala ga
Vojsci Republike Srpske u ajniu, gdje je Mujo imao kuu.
Znam da je kasnije Mujo ubijen. Dalje, u junu iste godine,
a dana se ne sjeam, policija iz Pljevalja je prilikom pretre-
sa kue pretukla Ibru Moevia iz sela Moevii, starog oko
45 godina, a potom ga odvela u Pljevlja, gdje su ga i dalje
maltretirali i tukli. Pustili su ga narednog dana i poslije
toga se Ibro iselio u inostranstvo. Istog dana, isti policajci
tukli su i njegovog roaka Nazifa, starog oko 75 godina.
45
O sudbini starca Osmana Bungura
46
(70) FHP vie je saz-
nao od Jakuba Durguta: starca su pretukli rezervisti VJ
Stevo Danilovi, Mirko Srndi i Simo Barac iz sela Meljena.
Bukovica
28
44
FHP dokumentacija, izjava Jakuba Durguta, 21. jun 2001. godine
45
FHP dokumentacija, izjava Jakuba Durguta, 21. jun 2001. godine
46
Pod lupom - Ljudska prava 1991-95, Izvetaj br. 4, maj 1993: Srbija i
Crna Gora, FHP, Beograd, 1997. godine
Od zadobijenih batina Osman je ogluveo. Kasnije, 16. feb-
ruara 1993. godine, Osman Bungur je bio meu kidnapo-
vanim lanovima svoje porodice, kada je sa suprugom
Almasom i jo devet lanova porodice odveden u ajnie.
Osman i Almasa Bungur su kasnije vraeni, neko vreme
su bili u Pljevljima, a onda ih je neka meunarodna
humanitarna organizacija prebacila u Olovo, u BiH, gde
su u kratkom vremenskom razmaku umrli.
Durgut pamti jo nekoliko sluajeva zlostavljanja
Muslimana tokom leta 1992. godine: 11. jula dogodilo se
batinanje est lanova porodice Bungur Ibra i njegov-
ih sinova Hasana, Huseina i Erefa, njihovih roaka
Dafera i Vejsila, te dvojice iz porodice Kaim - Envera i
Munevera. Dana 17. jula ponovo su pretueni ovi ljudi.
O dogaaju posle kojeg su pretueni mukarci iz
porodice Bungur napustili Crnu Gore Durgut navodi:
Pored fizikog zlostavljanja u njihovim kuama, re-
zervisti su ih tjerali da tuku jedni druge, tako da Eref
tue svog brata Hasana i obrnuto. To su morali raditi
pod prijetnjom i to drvenim motkama. Poslije ovog inci-
denta zlostavljani su pjeke pobjegli preko brda i ume
za Pljevlja, ostavljajui veliku nepokretnu i pokretnu
imovinu (mlin za mljevenje ita, kamion, putniki
automobil, punu prodavnicu robe, stado ovaca, gove-
da, konja, pokustvo). Upravo smatram da je ova imo-
vina i razlog za njihovo zlostavljanje, jer je kasnije op-
ljakana. Svi oni su se kasnije odselili u Tursku, a naj-
stariji Ibro je ljeta 1994. godine umro.
Drugi incident je takoe doveo do iseljavanja maltreti-
ranih ljudi:
Na putu kod sela Guniii policija je 16. jula pretukla
Suada i Salema Beia, Omera Hodia i Enesa
Imamovia, stare izmeu 25 i 30 godina, nakon ega su
se i oni iselili, najprije u Pljevlja, a kasnije u druge zemlje.
29
5.1. Ubistvo u selu Vitine
U isto muslimanskomselu Vitine pre poetka rata u BiH
ivelo je osam porodica. Od sedam porodica Ramovia i
porodice Omera Duraka, dve su imale kue na podruju
pljevaljske optine, a ostalih sedam su se nalazile na teri-
toriji Foe u BiH. etvrtog jula 1992. godine ubijeni suair
Ramovi i Omer Durak. Poslednji stanovnici sela, njihove
supruge, izbegle su istog dana. Od tada je selo prazno.
O ponaanju rezervista VJ i atmosferi u selu u aprilu 1992.
godine FHP je razgovarao sa Salimom ljukom (1953) iz
Pljevalja. On je 27. aprila rano ujutru krenuo u Vitine da
dovede tetku i tetka Izu i Hasana Ramovia, jer je uo da
se tamo svata dogaa i da su neki ljudi poubijani.
47
Sa
njim su krenuli njegovi prijatelji Momir Matovi i Osman i
Edin Ramovi iz Pljevalja. Nakon pretresa u mestu Sula,
crnogorska policija ih je pustila dalje. Na putu su sreli dvo-
jicu Pljevljaka, Miu Sekulovia i izvesnog Crnogorca
Cacu, koji su iz elebia, u foanskoj optini, putovali u
Pljevlja. Pitali smo ih kako je u Vitinama, a oni su odgov-
orili isti se sve.
Priajui FHPu o tom putovanju za Vitine Salim ljuka je
pomenuo dogaaj koji najbolje pokazuje strah koji su
Muslimani imali od VJ. Kada su stigli blizu sela Kolibe,
naseljenog iskljuivo srpskim stanovnitvom, ugledali
su jedno vojno vozilo i na to je Osman Ramovi, otvorio
vrata od auta i pobegao kud ga noge nose i oi vode.
ljuka i Matovi su nastavili putem do kue Petra
Radovia, Momirovog tasta. Domain ih je doekao,
rekavi zetu: Gdje ih dovede, mislei na Muslimane. Tu
su seli, popili kafu i rakiju. Salim je video tetku Izu kako
uva ovce. Dok je sedeo u Radovievoj kui vojska ih je
dva puta pretresala. Nedaleko odatle VJ je imala svoj
logor, tako da su tuda esto prolazili.
Bukovica
30
47
FHP dokumentacija, izjava Salima ljuke, 15. mart 2002. godine u
Pljevljima
31
48
Potvrda o unitenoj imovini Osmana Ramovia glasi:
Republika Crna Gora
Optina Pljevlja
Mjesna zajednica ula
10/2002.
ula, 1.02.2002.godine
Na lini zahtjev Ramovi Osmana a na osnovu injenine spoznaje
izdaje se sledea
POTVRDA
Kojom se tvrdi od MZ Sula da je Ramovi Osman roen u selu
Vitne a trenutno ivi u Sarajevu. 1992. godine u selu Vitine je
izgorela njihova kua, tri tale, ambar i dvije kolibe. Sve pomenute
zgrade pripadale su teritoriji Republike Crne Gore.
Potvrda se izdaje na lini zahtjev imenovanog, radi regulisanja stam-
benog pitanja u Sarajevu, gdje sad ima prebivalite, a u druge svrhe
se ne moe upotrebiti.
ula, 1.2.2002. godine
Predsjednik MZ ula
Novica Despotovi
Potvrda o unitenoj imovini Osmana Ramovia iz sela Vitine
48
Pretresanje se obavljalo tako to bi u nas uperili oruje
i naredili nam da dignemo ruke u vis i tako ih drimo
dok ne kau da ih spustimo. Prilikom ovih straenja
nijesam vidio gdje se nalazi Edin Ramovi, koji je doao
sa mnom, a mislim da je bio maloljetan, i tada sam ga
odjedanput vidio da je istrao iz kue Petra Radovia i
da je poeo bjeati prema oblinjoj umi. Prisutni vojni-
ci su pucali za njim, ali ga, na sreu, nijesu pogodili.
Meu vojnicima prepoznao je Slobodana Leia, koji ga
je udario nekoliko puta kundakom puke u prsa i obo-
rio na zemlju. O daljem toku dogaaja ljuka navodi:
Tu su me ostali vojnici nastavili tui i tada je poela
nekakva pucnjava izmeu ovih vojnika koji su se bavili
mnome i nekakve druge grupe. Kada se to stialo uo sam
da neki vojnici govore da e me voditi za Fou. Tome se
usprotivio Petar Radovi, koji je, mislim, rekao: Ako vodi-
te njega, vodite i mene. Tu sam jo uo i rijei sutra Vitine
gore. Vidio sam da su tada maltretirali i metanina Hali-
ma Ramovia, pokazujui mu no i neto mu govorei.
Posle intervencije Radovia vojnici su pustili ljuku i on
je krenuo nazad prema Pljevljima. Na putu je susreo
Edina i Osmana Ramovia, pokupio ih u auto i svi zajed-
no stigli su u Pljevlja. Nakon ovog dogaaja Iza i Hasan
Ramovi su umskim putem pobegli u Pljevlja, potom u
Tursku. Nakon kraeg izbeglitva vratili su se u Sarajevo,
gde su oboje umrli 2001. godine
Prema ljukinom saznanju, posle ovog dogaaja iz
Vitine su se iselili svi Muslimani, osim aira Ramovia,
njegove supruge Fatime, Omera Duraka i njegove
supruge Hasibe (svi bili stariji od 70 godina). air
Ramovi i Omer Durak ubijeni su na svirep nain 4. jula
1992. godine.
Bukovica
32
O ubistvu dvoje staraca FHPu je priao Izet Kordi
49
,
kome je ubijeni air Ramovi bio tast.
Fatima Ramovi je dola 4. jula 1992. godine u nau
kuu u Pljevljima i saoptila nam da je iz svoje kue u
Vitinama jedva izbjegla ivu glavu i uspjela pobjei, a
da joj je mu ostao i da je vjerovatno ubijen, kao i
komija Omer Durak. Tog dana, kae, da su u njenu
kuu upali rezervisti VJ i da su poeli maltretirati nju i
mua i da je ona uspjela nekako pobjei.
Kako bi saznao ta je sa starcima, Izet Kordi je stupio u
kontakt sa predstavnicima VJ. Komandant u Pljevljima
potpukovnik ivkovi 7. jula 1992. obavestio je Kordia
da moe da ide u Vitine da sahrani aira Ramovia i
Omera Duraka i obezbedio mu je auto. Sa Kordiem je
poao i potpukovnik Slavko Kovaevi, koji sada ivi u
Pljevljima.
Kada smo doli u Vitine, naao sam u njegovoj kui ubi-
jenog tasta aira Ramovia. Pregledao sam ga i mogao
sam utvrditi da je ubijen sa dva hica iz vatrenog oruja.
Prije sahranjivanja vojska mi je preporuila da radi
vlastite sigurnosti obuem vojniku uniformu i da
takao obavim sahranu. Tako sam i uinio. Dalje sam
otiao do kue Omera Duraka i njega naao mrtvog.
On je vjerovatno umro u tekim mukama, pretposta-
vljam da je poslije torture jo neko vrijeme bio iv. Vidio
sam mu rane po tijelu i stomaku, vjerovatno od noa ili
nekog drugog otrog predmeta, i pretpostavio sam da je
umro od velikog izljeva krvi. Neki od prisutnih rezer-
vista su mi potvrdili da su Omera Duraka zatekli ivog,
ali ga niko nije smio voditi doktoru.
33
49
FHP dokumentacija, izjava Izeta Kordia, 28. mart 2002. godine u
Pljevljima
Kordi je u blizini kue na brzinu iskopao grobove i
sahranio strace. Iz razgovora sa rezervistima saznao je
da oni ne znaju ko je i zato ubio ove ljude. Fatima
Ramovi je Izetu Kordiu, prilikom prepriavanja
dogaaja, rekla da misli da je zloin poinio izvesni
Radovi iz sela Rijeka, kod elebia, optina Foa.
Ubijeni air Ramovi i Omer Durak imali su vie od 70
godina. Posle prvih proterivanja u aprilu 1992. godine,
ostali su da ive u kuama sa svojim suprugama, kao
jedini preostali metani u Vitinama. Njihove supruge,
Fatima i Hasiba, danas ive u Sarajevu kod svojih sinova
i keri u naselju Butmir.
5.2. Iseljavanje iz sela Rosulje po naredbi
Osman Tahirbegovi
50
(1949) iz bukovikog sela Rosulje
svedoio je da mu je prvi put 4. maja 1992. godine pred
kuu dola povea grupa dugim i kratkim cevima
naoruanih uniformisanih pripadnika policije i VJ.
Grupu je predvodio Milan Sokovi iz Pljevalja, a
zamenik mu je bio Slavia Svrkota. Tahirbegovi je pre-
poznao i rezerviste VJ iz Pljevalja Slavka Popadia,
zaposlenog u pilani Velimir Jaki u Pljevljima, i
Slobodana Miletia iz sela Tvrdakovii, koji je kasnije
preao u policiju. U grupi su jo bili Boidar Radovi iz
sela Pipera i izvesni Dogaza, rezervista VJ. U kuu su
uli Slavia Svrkota i jo dvojica pripadnika policije, koji
su, uz pretnje pobiemo vas i zapaliemo vam kuu,
domaina zatvorili u jednu prostoriju, a ostale ukuane,
suprugu Zlatiju (43), majku Zeiru (90), sinove Mustafu
(19) i Harisa (17) i kerku Eminu (4,5), isterali napolje i
pretresli kuu.
Bukovica
34
50
FHP dokumentacija, izjava Osmana Tahirbegovia, avgust 2001.
godine
Prema Tahirebegovievim reima Dogaz, zvani Dole,
pucao je iz snajpera iznad lanova porodice. Nakon
preteresa poveli su dvojicu Osamanovih sinova Harisa i
Mustafu u ajnie kod vojvode Duana Kornjae radi
razmene. Nedugo nakon to su ih odveli Haris i Mustafa
su se vratili kui i ispriali da su, prilikom prolaska
pored kue Crnogoraca Dajovia - otac Mlaen i nje-
govi sinovi Milan, Radivoje, Rajko, Jago i Vujas, zaus-
tavili pincgauer, izvukli ih iz njega i poslali kui.
Osman Tahirbegovi je nakon pretresa utvrdio da su
policajci i vojnici odneli iz kue oko kilogram zlata u
nakitu i zlatnicima. Pljaku i sve to se dogodilo prijavio
je sutradan policiji u Pljevljima. Meutim, ve 6. maja po
njega su doli rezervisti VJ i odveli ga na informativni
razgovor u mesnu zajednicu u Kovaevie. Tahirbe-
govi navodi da su od njega zahtevali da kae gde se
nalazi oruje za Zelene beretke, kao i da su ga upozo-
rili da ne pria o pretresu kue i odnesenom zlatu. Posle
nekoliko sati ispitivanja puten je kui. Mislim da mi je
tu glavu spasio Miladin Klaar, umski inenjer iz
Pljevalja, rekao je FHPu Tahirbegovi.
Izvesno vreme Tahirbegovii nisu uznemiravani, ali 18.
jula meovita patrola crnogorskog MUPa i VJ ponovo
dolazi pred njihovu kuu. Patrolu MUPa predvodio je
Bane Borovi, ispred patrole VJ bio je porunik Aco
Malini i rezervista Dragan uri, zvani Crni. Zahtevali
su pretres kue radi navodnog posedovanja oruja i
pomaganja Zelenim beretkama.
Tog trenutka ja sam sa sinovima neto radio na maini
za obradu drveta (cirkular) i tada su nam rekli da se
odmaknemo od maine ili e nam na njoj odsei glave.
Nakon toga mi gasimo mainu i odustajemo od posla.
Oni nam onda kau: Ako nemate oruje, hoete li ga
kupiti od nas. Tog trenutka mene i moje sinove Dragan
uri udara kundakom puke. Jednom od mojih sino-
35
va nareuje da ide kupiti pitolj od Mitra erania u
selo Jakovi, vjerovatno sa ciljem da neto inscenira.
Mislim da tog trenutka moja supruga Zlatija nije bila
kod kue. Tada sam je vidio kako dolazi. Kada smo se
skupili, odjedanput Bane Borovi nam nareuje da
sutra u 7 sati ujutru moramo napustiti kuu, jer je
ratno stanje. Ja ga pitam: Zato, a on mi odgovara da
je ovo rat izmeu Srba i Muslimana. Ovo maltretiranje
je trajalo oko dva sata, a onda je ta grupa od dvadese-
tak uniformisanih osoba otila. Rekli su nam, ukoliko
ne odemo do ujutru, sve e nas pobiti.
Osman Tahirbegovi sa suprugom Zlatijom, sinovima
Mustafom i Harisom, kerkom Eminom i majkom
Zeirom, ispotovao je navedeni ultimatum i 19. jula svi
su napustili kuu, ostavivi mainu za obradu drveta,
alat, tri para volova, tri krave, 30 ovaca i konja. U
Pljevljima su sve to se dogodilo prijavili predsedniku
optine Momilu Bojoviu, komandantu Garnizona pot-
pukovniku ivkoviu, naelniku Centra bezbjednosti
Radomanu Puriu, a izjavu su dali inspektoru policije
Slavku Roneviu. Tahirbegovi kae da su svi oni
obeali da e sluaj rasvetliti, ali da nita nije uraeno.
Porodica Tahirbegovi je sve vreme izbeglitva ivela
plaajui zakup stana u Pljevljima, bez ikakve humani-
tarne pomoi. Pokuali su da se vrate na svoje imanje
25. aprila 1996. godine, ali iste veeri oko 23,00 asa
usledio je oruani prepad na njihovu kuu, u kome niko
nije bio povreen. Ponovo su izbegli u Pljevlja, da bi se
tog leta, 1996. godine, konano nastanili u svojoj kui.
5.3. Maltretiranje brae Kaim i njihovog oca
O tome ta su pretrpeli mladii Enver i Munever Kaim iz
sela Bungura FHPu je priao njihov otac Osman (1913):
Bukovica
36
Sada se ne mogu sjetiti koliko je to puta bilo. Znam da su
ih dva puta tukle nae komije koje su bile angaovane u
VJ i polciji Crne Gore. To su bili Barac i Danilovi iz sela
Sreanje, imena im ne znam, ali znam da su bili u polici-
ji, te jedan Ristanovi i dvojica Kovaevia, koji su bili rez-
ervisti VJ. Moji sinovi sada ive u Sarajevu i znaju im
imena. Jedne prilike, ne sjeam se tanog datuma, a bilo
je u ljeto 1992. godine, tukli su mog sina Envera i roaka
Huseina Bungura, koji se sada nalazi u Goradu, u mjes-
tu Skijovine. Tom prilikom su ih tjerali da jedan drugog
tuku drvenim motkama i akama. Poslije toga su ih vodili
u Centar Mjesne zajednice u Kovaevie i tamo nastavili
da ih tuku. Druge prilike, u selu Krava, ne sjeam se
datuma, tukli su mog sina Envera, koji se od tih batina bio
onesvijestio. To su uradila ista lica koja su ga i prethodno
tukla. Poslije ovoga moj sin Enver je pobjegao preko
Pljevlja za Tursku. Isto tako nekoliko puta je tuen i moj
sin Munever, ali bi on to bolje mogao objasniti.
51
Osman Kaim je u jesen 1992. godine u selu
Kovaeviima takoe preiveo teko batinanje. Poao je
u Mesnu zajednicu u Kovaevie kako bi dobio potvrdu
o produenju vanosti line karte za sina Munevera.
Potvrda je vaila mesec dana i svaki put kada bi
Munever odlazio bio bi maltretiran ili tuen.
Odluio sam da idem po potvrdu da bih njega zatito od
maltretiranja, vjerujui da meni starom nee niko praviti
probleme. Kada sam doao u Kovaevie, ispred zgrade u
kojoj je bila smjetena policija, pota, prodavnica i
matini ured, bilo je mnogo vojske i civila. Uniformisana
lica su bila u razliitim uniformama, od arenh, obinih
vojnikih do policijskih, tako da se nije moglo znati ko pri-
pada vojsci a ko policiji. Tada mi je priao jedan visoki
37
51
FHP dokumentacija, izjava Osmana Kaima, 22. oktobra 2002.
godine u kolektivnom smetaju u Goradu
mladi u uniformi i skinuo mi kapu beretku sa glave, koju
inae stalno nosim, i bacio je na krov zgrade ispred koje
smo se nalazili. Ja sam se trudio da uopte ne reagujem
na takav postupak, nego sam predao sinovljevu linu
kartu jednom uniformisanom licu, nakon ega mi je ovaj
vratio linu kartu sa izdatom potvrdom. Kada mi je pre-
davao dokumenta, iznenada me je udario jako u desnu
slabinu, tako da i danas na tom mjestu osjeam bol.
Kasnije sam saznao da se ova osoba zove erkovi i da je
iz sela Brda u Bukovici. Poslije tog nemilog dogaaja
poao sam kui. Bilo je 12,00 sati. Na oko jedan kilometar
od Kovaevia, na ulazu u umu, sustigla su me trojica
uniformisanih lica, sa kojima je bio i ovaj erkovi,
malog rasta, koji me je udario u Kovaeviima. im su me
sustigli, poeli su odmah da mi sapliu noge da padnem.
Ja sam se sklonio u stranu, smatrao sam da e proi,
meutim ovaj erkovi mi je tada priao, nabio opasa
oko vrata i oborio me na jedan panj. Tada su me sva tro-
jica poeli tui nogama i rukama svukud po tijelu. Cijelo
vrijeme dok su me tukli, erkovi me je drao svezanim
opasaem za vrat. Poslije tih batina ja sam se onesvijestio
i ostao tu leati oko tri do etiri sata. Kad sam doao sebi
bio je ve sumrak. Poao sam kui i osjeao sam se rela-
tivno dobro do sela Marinjac, koje je odatle udaljeno oko
4 km. Kada sam doao u selo Marinjac, sjeo sam pored
esme da se napijem vode i malo odmorim. Tako sam
odmarao oko pola sata i kada sam ustao da poem kui,
osjetio sam da sam potpuno malaksao i da me boli itavo
tijelo od zadobijenih batina. Kui u Bungure doao sam
nekako uz velike napore oko 23,00 sata. Sutradan su me
ukuani zamotali u sirovu oviju kou, da bih prebrodio
ove teke rane od uboja. Tako sam u toj ovijoj koi leao
oko desetak dana.
Posle ovog dogaaja Osman Kaim nije vie fiziki mal-
tretiran, ali mu je vie puta pretresana kua, psovali su
ga i provocirali. Kaim kae da je u to vreme mlae
Bukovica
38
muko stanovnitvo poelo beati iz ovih krajeva. Oni
koji su imali uredna dokumenta ili su preko Pljevalja za
Makedoniju, Tursku i druge zemlje. Oni koji nisu, ili su
kroz umu za Gorade ili do drugih mesta koja su bila
pod kontrolom Armije BiH.
Osman Kaim je ostao kod kue i u prolee 1993. godine
video je kada su Drago, Pero i Mio Kavaevi iz
susednog sela apii, koje se nalazi sa bosanske strane u
optini ajnie, unitavali naputene kue Muslimana u
selima apii, Kava i Bunguri.
Odnosili su najmetaj, pokustvo, drvenariju sa krova i
sve to se moglo odnijeti. Nakon svega ovoga to se deava-
lo meni i oko mene, odluio sam 5. maja 1993. godine da
sa svojom porodicom napustim svoje selo Bungure i preko
noi smo kroz umu, preko planine, otili u Gorade, gdje
i danas ivim u kolektivnom smjetaju.
5.4. Ubistvo Hajra i Ejuba Muslia
Prema saznanju Jakuba Durguta
52
, Hajro (80) i sin Ejub
(oko 30) Musli ubijeni su u svojoj kui u selu Madari
28. oktobra 1992. godine. Komiji emsu Babiu je bilo
udno da stoka nije putena, pa je otiao da vidi ta je sa
komijama. Naao ih je mrtve u kui. Video je da su ubi-
jeni vatrenim orujem. Iz kue nije nita odneseno, niti
je bilo tragova pretresa. Pored oca i sina emso je naao
vojniku uturu do pola napunjenu rakijom, koja nije
pripadala ubijenima.
5.5. Novembarski pretresi kua
Crnogorska policija i rezervisti VJ proveli su 1. i 2. novem-
bra 1992. godine opsenu akciju potrage za orujem u
39
52
FHP dokumentacija, izjava Jakuba Durguta, jun 2001. godine u
Pljevljima
muslimanskim kuama. Pri tom su batinali ljude i pretili
im ubistvom ukoliko ne napuste kue.
5.5.1. Smrt Himze Stovraga
Do 1992. godine u selu Vukii ivelo je osam musli-
manskih porodica: etiri porodice Drkenda i etiri
porodice Stovrag. Tog 1. novembra u jutarnjim asovi-
ma u selu se pojavila vea grupa policajaca i vojnih lica.
Zlatija Stovrag
53
(1933) navodi da su pridoli traili
oruje i zahtevali pretres kue, a prepoznala je policajce
Gorana Zindovia, Slaviu Svrkotu i izvesnog ubaria,
koji se posebno istakao u zlostavljanju.
Ja sam bila sva uspaniena i nijesam znala gdje se nalaz-
im, ali sam vidjela odjedanput da su mi mua Himzu
(1932) poeli tui, rukama, nogama i nekim palicama po
Bukovica
40
53
FHP dokumentacija, izjava Zlatije Stovrag, oktobar 2001. godine
Groblje u Pljevljima gde su sahranjeni Hajro i Ejub Musli, ubijeni
1992. godine u svojoj kui u selu Madari
glavi i itavom tijelu. Od tih prvih udaraca on je pao na
zemlju i onda su ga nastavili tui, pa kada se pridigao vid-
jela sam da je bio sav krvav. Onda su mu nareivali da
tri, to je on pokuavao, ali mislim da nije mogao, pa su
ga opet udarali. Ovo sve skupa ne znam koliko je trajalo,
ali mislim da je bilo strahovito prema mom muu. Poslije
nekog vremena krenuli su da odlaze i tada je jedan od
prisutnih policajaca, mislim da se radi o Goranu
Zindoviu, priao mom muu Himzi i rekao mu: Ako nas
sutradan doeka na ovom mjestu, provee se gore nego
danas.
Poslije njihovog odlaska, prila sam muu da mu
pomognem da se koliko-toliko oporavi od zadobijenih
udaraca, obrisala sam mu krv i pomogla mu da se
presvue. Poslije ovog svega, kada se neto oporavio,
Himzo je stalno govorio: Ja ovo vie ne mogu izdrati.
Bio je strano utuen. Negdje predvee se izgubio i znam,
kada je odlazio od kue, da je stalno neto govorio u smi-
slu da on ne moe vie njih ekati. Cijelu no nije se vraao
kui i bila sam zabrinuta ta je s njim, a ujednu sam mis-
lila da se nije sakrio. Ujutru sam pustila ovce na ispau i
41
Poruena kua Himze Stovraga u selu Vukiima
(Snimljeno 30. aprila 2002. godine)
onda neto poslije toga vidjela sam da su se ovce okupile
oko jedne voke, jabuke. Kada sam prila skroz blizu vid-
jela sam da na voki objeen visi moj mu Himzo. Tog
trenutka sam bila van sebe i ne znam kako sam pozvala
komiije, ali znam da je najprije stigao komija Ismet
Osmanagi, koji je presjekao konopac i skinuo ga sa voke.
Komije Sejfo i air Osmanagi pomogli su tog popod-
neva Zlatiji da sahrani supruga, a verski obred je obavio
imam Mehmed Durgut. Narednog dana dolazila je poli-
cija iz Pljevalja i obavila uviaj.
5.5.2. Batinanje Jakuba Durguta
Dok je uvao ovce nedaleko od kue u selu Ograde 1.
novembra Jakubu Durgutu (1959) dola je grupa polica-
jaca iz Pljevalja. Meu njima Durgut je prepoznao
Gorana Zindovia, koji mu se predstavio kao voa pat-
role, i saoptio mu da imaju nalog za pretres kue, poto
im je dojavljeno da u kui krije puku.
Situacija je odmah postala napeta, tako da nijesam
mogao utvrditi ni taan broj policijaca. Rekao sam im
odmah da nemam nikakvog oruja kod sebe. Ali
odmah su me napali i poeli tui, kundakom, izmama,
akama. Mislim da se u tui posebno istakao policajac
koga znam samo po prezimenu ubari, koji mi je pri-
jetio da e mi u usta staviti bombu, koju je i bio izvadio
iz depa. Posle prvih nanesenih udaraca pao sam na
zemlju, a za sve vreme upuivane su mi najbrutalnije
psovke - u smislu ta mi hoemo sa orujem.
54
Durgut je svedoio FHPu da mu je, dok ga je tukao, ubar-
i sa vrata otkinuo zlatni lanac i onda su ga nakon
poluasovne torture poveli prema Pljevljima. Na nekih
Bukovica
42
54
FHP dokumentacija, izjava Jakuba Durguta, jun 2001. godine
200 metara preenog puta, naiao je policajac iz rezer-
vnog sastava policije Radenko Danilovi, koga je Durgut
poznavao jo iz kolskih dana. Na njegovu intervenciju,
Durguta su pustili, poto je ostalim policajcima rekao da
ga poznaje, da je on dobar ovek i da misli da nema
nikakvog oruja kod sebe.
5.5.3. Zatvaranje zbog oruja
Selo erjenci udaljeno je od Kovaevia oko 7 kilometara
i u njemu je do poetka rata u BiHivelo 11 muslimanskih
porodica. Pripadnici policije iz Pljevalja 1. novembra
izvrili su pretres svih kua u selu i pri tome pretukli
Osmana Durguta (1954), efka Osmanagia (1967), Sejfa
Osmanagia (1970) i Rasima Tahirovia (1963). Posle tih
dogaaja svi metani erjenaca iselili su se u BiH ili inos-
transtvo, osim dve porodice koje su prele u Pljevlja, gde i
danas ive. U selu nema nikoga, kua Osmana Durguta je
zapaljena, a ostale su opljakane i demolirane.
Prema kazivanju Osmana Durguta
55
grupu policajaca,
koja je dola pred njegovu kuu, predvodili su Goran
Zindovi, Slavia Svrkota, Lale Ostoji i izvesni ubari,
dok ostale nije poznavao. Zahtevali su pretres kue radi
pronalaenja oruja. Osmana su pozvali da izae, a u kui
su ostali supruga Fazila, sin Edin (16 ) i kerka Edisa (14).
Kada sam izaao i malo odmakao od kue, njih neko-
liko poeli su da me tuku kundacima, akama, izma-
ma i ne znam im jo. Ne znam tano koliko je to traja-
lo i ja sam se nekako poslije pridigao i nako pretuen
krenuo nazad prema kui. Kad su to vidjela moja djeca,
kako sam sav prebijen i krvav, poela su naglas zapo-
magati. Prilikom pretresa kue ja sam im rekao da uz
43
55
FHP dokumentacija, izjava Osmana Durguta, oktobra 2001. godine
u Sarajevu
odgovarajuu dozvolu imam pitolj marke zastava
7,65 mm i puku bokericu, i to sam im predao.
Policajci su zatim poveli Osmana Durguta u selo
Buevie, dva kilometra udaljeno od erjenaca. Tu su
ga ponovo tukli, stavili mu lisice na ruke i terali ga da
puzi do potoka, kako bi saprao krv sa lica.
Poslije su mi stavljali policijsku palicu u usta i nijesam
je smio izbaciti dok oni to ne kau. Ovo mi je sve radio
policajac ubari.
Osman Durgut pria da su, u stvari, tu ekali ostale ljude
koje su rezervisti dovodili, a meu njima je prepoznao
Idriza Durguta, emsa Babia, Rasima Drkendu, Sejfa
Osmanagia, Himza Tahirovia i jo neke.
Tada mi je priao Slavia Svrkota, izvadio pitolj koji je
uperio u mene, i traio da mu kaem gdje je Salko
Moevi. Potom mi je ispalio pet hitaca preko glave i od
toga poslije pet dana nijesam nita na ui uo.
Bukovica
44
Poruena kua Zajka Durguta u selu erjenci
Uhapene Muslimane prevezli su u policijsku stanicu u
Pljevlja i zatvorili u elije. Tamo je Osman Durgut video
i sve napred navedene ljude kao i neke ijih se imena ne
sea. U pritvoru su esto tueni palicama i nogama.
Kod mene je u eliju dolazio jedan ovjek koji je bio
debeo, plav, ne znam kako se zove. Tukao me i onda,
nakon to bi iznemogao toliko da me dalje nije mogao
tui, pitao bi me: Jesi li se upiao.
Osman Durgut je prebaen u zatvor u Bijelo Polje, gde
je proveo mesec dana i gde nije bio tuen. Po izlasku iz
zatvora boravio je u Pljevljima i odatle je otiao u zatvor
da odslui kaznu od est meseci, na koju je pred plje-
valjskim Osnovnim sudom osuen za krivino delo
nedozvoljenog posedovanja oruja (lan 204 KZ RCG).
ena i deca su mu u meuvremenu otili u Tursku, a on
im se pridruio krajem 1993. godine.
45
Ostaci zapaljene kue Osmana Durguta u selu erjenci
5.5.3.1. Bekstvo preko ume u Gorade
Istog dana, 1. novembra, oko 19,00 asova pred kuu ai-
ra Osmanagia dola je grupa policajaca, predvoena La-
letom aviem, koji su njegove sinove efka (1967) i Sejfa
(1970) pozvali u kuu Rasima Drkende u selo Madare.
Otac air, majka Hajrija, sestre efka (15) i emsa (23) i
maloletni brat eval (13) ostali su u kui. Kada je sa bra-
tom efkom stigao do kue Rasima Drkende, Sejfo je vi-
deo dve kampanjole i dosta policajaca, meu kojima je
prepoznao Slaviu Svrkotu i Radmila Danilovia. Od
metana su tu bili dovedeni jo Hamed Vukas, Rasim
Drkenda i emso Babi.
Kada smo doli u selo Krava, vidio sam i tu jo nekoliko
prikupljenih ljudi i tada sam vidio da je Slavia Svrkota
nogom udario u lea Himzu Stovraga, te da mu je pucao
preko glave i naredio mu da tri. Kada smo ili prema Plje-
vljima, uo sam od rezerviste VJ Ace Malinia, koji se neg-
dje prikljuio ili je bio od poetka sa nama, ne znam tano,
zato nas vode, da nas treba sve pobiti i baciti u potok.
56
U policijskom pritvoru u Pljevljima drani su osam dana,
od toga prva tri dana im nije davana hrana niti su putani
u WC. Za to vreme esto su izvoeni na ispitivanje. Pri
tome su ih policajci tukli ime su stigli, nogama, rukama,
palicama, a u maltretiranju se posebno istakao Veselin
Veljovi, komandir Specijalne jedinice policije.
Jednom prilikom on je meni htio da sijee ui, ali me je
tu spasio inspektor Debeljevi, koji je inae iz Gorada,
ali je radio u Pljevljima.
efko Osmanagai je u pritvoru proveo 12 dana, a Himzo
Tahirovi, Sejfo Osmanagi, Hamed Vukas, Rasim
Drkenda i emso Babi, mesec dana. Idriz Durgut je
Bukovica
46
56
FHP dokumentacija, izjava Sejfa Osmanagia, oktobar 2001. godine
osuen na kaznu od est meseci zbog, kako je navedeno
u sudskom reenju, bespravnog posedovanja oruja. Po
slubenoj dunosti branila ih je advokat Nada ljivi iz
Pljevalja. Sejfa Osmanagia, nakon putanja na slobodu,
sutradan ponovo privode, pa putaju. Prenoio je kod
Rede Osmanagia u Pljevljima, a potom njih nekoliko
zakupljenim kombijem odlaze u Bukovicu. Nekoliko dana
po dolasku kui (sredinom decembra) policija ponovo
dolazi u kuu Osmanagia, a Sejfo i efko tada kroz pro-
zor bee i peicu stiu do Gorada. efko je poginuo u
Goradu, a Sejfo i danas tamo ivi.
5.5.3.2. Batinanje staraca Hajrije i aira Osmanagia
Posle bekstva efka i Sejfe vojnici i policajci esto su
dolazili u njihovu kuu u erjence, u kojoj su ostali nji-
hova majka Hajrija, otac air i maloletni brat eval, i
raspitivali se gde su im sinovi i imaju li oruje.
Prilikom ovog maltretiranja prepoznala sam rezerviste
vojske i policije Acu Malinia, Milorada Brkovia,
Dragana Danilovia, Radenka Ristanovia, Savu
47
Poruena kua Saliha Tahirovia u selu erjenci
Danilovia, Gorana Kovaevia i aktivnog policajca
Slaviu Svrkotu. Negde u aprilu 1993. godine, nakon to je
zapaljena damija u selu Plansko, kod nas u kuu su doli
Radenko Ristanovi, rezervista VJ iz sela Sreanje u
Bukovici i Milorad Brkovi, rezervista VJ iz bukovikog
sela Lugovi, i izveli iz kue mog mua aira. Tukli su ga
nogama i palicama, a Brkovi je, nakon to ga je obalio
na lea, skakao po njemu. I mene su tog dana tukli po
glavi i uvrtali mi ruku. Tu je bio i Brane Vreo iz
bukovikog sela Selita, takoe rezervista VJ, koji me je
hvatao za kosu, bacao na zemlju i tjerao da pjevam et-
nike pjesme. Kada se sve ovo dogaalo doao je i Aco
Malini, i donio mrtvu rasporenu lisicu i stavio je na prag
nae kue i naredio nam da je ne smijemo pomijerati.
Ovaj dogaaj se nami teko doimao, i ja i mu smo uvid-
jeli da nam ovdje u Bukovici nema ivota. Tako smo
odluili da 10. maja 1993. godine poemo pjeke za
Gorade, ostavljajui svu svoju imovinu. Poslije ovog
dogaaja moj mu air je stalno bio bolestan. Umro je u
tekim mukama u Goradu 19. novembra 1995. godine.
57
Bukovica
48
57
FHP dokumentacija, izjava Hajrije Osmanagi, 11. oktobar 2001.
godine u izbeglikom smetaju u Goradu
Kua Ismeta Osmanagia ponovo unitena 1997. godine, nekoliko
dana posle obnove (Snimljeno 30. aprila 2002. godine)
6. Muslimanska ofanziva na ajnie
Petnestog februara 1993. godine, beogradski dnevni list
Politika objavio je informaciju dravne agencije
Tanjug o vojnim uspesima Vojske Republike Srpske
kod ajnia
58
. Prema tom izvoru srpski borci su odbili
napad muslimanske vojske, koja je dola iz pravca
Gorada, Rudog i sa lea, sa teritorije SR Jugoslavije.
Agencija je iznela podatak da je 250 muslimanskih ratni-
ka dolo iz crnogorskih sela uz granicu prema BiH. Tu
informaciju preneo je Monitor u sledeem kontekstu:
Beogradski mediji u jeku ofanzive na ajnie, koje se
nalazi na nekih 55 km od Pljevalja, javljali su kako u
napadu uestvuje i oko 250 Muslimana koji su, navod-
no, odgovorni i za zloine uinjene na tom podruju.
Srpske stranke u Pljevljima, inae pod direktnom kon-
trolom KOSa, na to su zatraile od crnogorske vlasti da
im da spisak tih Muslimana, pripremajui teren za jo
fantastiniju optubu na raun Bulatovia - kako se bavi
ubacivanjem muslimanske iredente u srpsku Bosnu.
Istog dana grupa pripadnika Vojske Republike Srpske
odvela je iz sela Kruevci petoro lanova porodice
Bungur, dve ene, jednog maloletnika i dvoje male dece.
Sutradan, 16. februara, iz sela Ravno odvedeno je jo
estoro lanova porodice Bungur, svi stariji od 70 godina.
Prilikom otmice vojnici suubili Latifa Bungura (95).
Crnogorske vlasti prvi put su pomenule otmicu u
Bukovici 6. marta u Parlamentu, kada je ministar
unutranjih poslova Crne Gore Nikola Pejakovi rekao
da ima tek nekih indicija o nestanku jednog broja lica
iz Bukovice.
59
Na sledeem zasedanju Parlamenta, 17.
marta, ministar Pejakovi je izneo sledee informacije:
49
58
Napad sa crnogorske strane, Politika, 15. februar 1993. godine
59
Kad komije tuku, Monitor, 2. aprila 1993. godine
Nesebinim angaovanjem organa bezbjednosti Crne
Gore i VJ, i posebno zahvaljujui izuzetnoj aktivnosti
predsjednika Bulatovia, osia i Karadia, od ukup-
no 12 otetih lica muslimanske nacionalnosti, vraeno je
njih estoro, dok e preostalih est, protiv kojih je podne-
sena krivina prijava MUPa Republike Srpske, biti
vraeno i predato MUPu i sudskim organima Crne
Gore za dan-dva.
60
Monitor je reagovao na ministrov izvetaj ukazivanjem
da je ministar preutao pojedinosti - o kidnapovanim i
osumnjienim bukovikim Muslimanima - koje otkriva-
ju istinu o dogaaju. Dokazujui te svoje navode
Monitor je objavio imena vraenih 23. marta u Crnu
Goru: Delva (76), Lamka (80), Vezira (81), Osmo (68),
Almasa (68) i Sevda (62) Bungur, i pritvorenika u
ajniu osumnjienih za krivina dela protiv
Republike Srpske: Ramiza Bungur (49), njen sin
Mamko (15), snaha Zlatija (25) i njeno dvoje male dece.
Mesec dana nakon otmica, naelnik Centra bezbjedno-
sti u Pljevljima Radivoje Aranitovi izneo je injenicu da
su 11 Muslimana kidnapovani zato to su njihovi roaci
uestvovali u napadu na ajnie 14. februara i zloinima
nad Srbima:
Vea naoruana muslimanska formacija, posle izvr-
enog zloina nad Srbima 14. februara 1993. godine na
podruju ajnia, ponovo se vratila za Gorade preko
rubnih krajeva SR Jugoslavije. Tada su metani buko-
vikih sela prepoznali meu muslimanskim borcima
neke graane koji su nekada iveli na podruju plje-
valjske optine. Meu njima je bilo onih koji su se
odselili u Gorade, ajnie i druga mjesta u BiH prije 15
Bukovica
50
60
Isto
godina, ali i onih koji su se odselili, odnosno prikljuili
muslimanskim jedinicama prije est do sedam mjeseci.
Dva dana nakon prolaska te muslimanske vojske odve-
deno je 11 Muslimana iz Bukovice, ije su blie i dalje
roake metani prepoznali u muslimanskoj jedinici koja
je izvrila zloin u ajnikim selima.
61
Istom prilikom je demantovao glasine da je kidnapo-
vano vie od 11 Muslimana: Netano je da je odvedeno
28 Muslimana, a posebno - da je u izvrenju zloina na
podruju ajnia uestvovalo 39 graana muslimanske
nacionalnosti, stalno nastanjenih u pljevaljskoj optini,
rekao je naelnik policije.
62
FHP se u martu 1993. godine uverio da je u Pljevljima
kruio spisak Muslimana pripadnika Zelenih beretki
koji su, navodno, uestvovali u oruanom napadu na
optinu ajnie 14. februara 1993. godine. U dopisu,
koji je Stanica javne bezbjednosti ajnie (SJB) uputila
Centru bezbjednosti u Pljevljima, navodi se da postoji
osnovana sumnja da su isti poinili genocid nad srp-
skim ivljem u selima apii, Trpinje i Ponikve. U slua-
ju pronalaska istih liiti ih slobode i obavijestiti SJB
ajnie pozivom na depeu broj 50/93 od 19.02.1993.
godine.
63
Na spisku su imena 38 Muslimana. Iz sela Bunguri: Dafer,
Demail i Samir Bungur, sinovi Zaima; Husein (Hasana)
Bungur, Husein, Haso i Eef, sinovi Ibra Bungura,
Munever i Enver (Osmana) Kaim, Rahmo (Osmana)
Kaim; iz sela Plansko Ago (Hamdije) Bavi; iz sela Brdo
Zijo (Dervia) Hodi, Latif (Emina) Hodi, Nermin i
Halim (Latifa) Hodi; Amko (Emina) Vukas iz Vukia; iz
51
61
Pobjeda, 19. mart 1993. godine
62
Isto
63
Dokumentacija FHP
erjenaca efko i Sejfo (aira) Osmanagi, Himzo
(Rasima) Tahirovi, Ismet Osmanagi, Salem (Saliha)
Tahirovi - po inu major, Mujo (Himza) Tahirovi; iz sela
Moevii Sejdo (Nazifa) Moevi, Sabit (Deda) Moevi,
Almas (Ibra) Moevi, Ibro (Meha) Moevi; Jakub (Latifa)
Krasi iz sela Krasii, Mirsad (Husa) Bekan iz Mria,
Mujko (Muja) Dedovi iz Mria, Izet (Maa) Dedovi iz
Breznice, aban Rizvanovi iz Mria, Emin Rizvanovi iz
Mria; iz sela Krzava Hamed, Osman i Sulejman (Saliha)
Stovrag, Omer i Vehid (Zahida) Stovrag.
Istom prilikom naelnik policije Aranitovi saoptio je da
je proverom MUPa utvreno da se na tom spisku nalaze
lica koja su ovde roena i vie ne ive na ovom podruju.
Dakle, nema zvaninih podataka da su stalno nastanjeni
Muslimani u pljevaljskoj optini uestvovali u zloinima
na podruju ajnia.
64
Zloinnad Srbima, nakon koga je usledila otmica lano-
va porodiceBungur, spominje i Miroslav Toholj u Crnoj
knjizi patnje Srba u BiH 1992-1995. O tome kae:
Primicanje ajniu, koje pominje Buljubai (Ferid, 1953,
bivi oficir JNA, formirao Prvu sandaku i Prvu podrinj-
sku brigadu, predstavljao je u stvari napad koji su njegove
snage izvrile 15. februara 1993. godine na selo Ponikve,
na teritoriji ajnike optine. Jedinice pod komandom
Ferida Dizdarevia u Ponikvama masakrirale su petoro
ljudi dvije ene i troje djece.
65
Toholj je zabeleio da su
u jedinicama jednog od komandanata ajnike brigade
Ferida Durakovia, izmeu ostalih, srpski borci identifiko-
vali i Samira Bungura iz pljevaljske optine.
66
Bukovica
52
64
Pobjeda, 19. mart 1993. godine
65
Miroslav Toholj, Crna knjiga patnje Srba u BiH 1992-1995,
Svetigora 2000. godine, str 168-169.
66
Miroslav Toholj, Crna knjiga patnje Srba u BiH 1992-1995,
Svetigora 2000. godine, str 169.
Pomenuti napad na ajnie ponovo se spominje dve
godine kasnije, kada je beogradski nedeljni list Telegraf
objavio intervju sa komandantom Vojske Republike
Srpske Draganom Mastiloviem arugom.
67
On kae:
Tada je oko 3.500 Muslimana izvrilo opti napad na
ajnie, a napadnuto je ak i selo Staronie, koje je u
momentu napada branio samo komandant Milan
Kornjaa sa nekoliko mjetana. Kada smo kasnije
napravili analizu dogaaja, doli smo do zakljuka da su
Muslimani uli na taj prostor preko crnogorske teritori-
je. Po povratku u ajnie, odluimo da upadnemo u
jedno pogranino muslimansko selo u Crnoj Gori i tu
zarobimo nekoliko mjetana, kako bismo ispitali itav
sluaj. Snimili smo zarobljene mjetane, tako da imamo
video-zapis u kome oni priznaju da je, pre upada na
ajnie, ak dve stotine muslimanskih boraca pre-
baeno na crnogorsku teritoriju, gdje su ih mjetani
skrivali u kuama. O svemu smo obavijestili dravnu
bezbjednost Republike Srpske, a po jedan snimak smo
poslali nadlenim, dravnim i vojnim organima u SR
Jugoslaviji i Srbiji. Tadanji predsjednik SR Jugoslavije
Dobrica osi lino je urgirao da zarobljene vratimo u
Crnu Goru, i mi smo tako postupili. Ali nikada niko od
crnogorskih vlasti nije rekao zato se to desilo.
7. Uzimanje talaca iz sela Ravni
O granici preko koje su prebaeni kidnapovani
bukoviki Muslimani Monitor daje sledei opis: Tre-
nutno se na graninom prelazu Metaljka ne zna ko ima
kontrolu. Ona je postala stjecite sljedeih elemenata:
vojne policije, obine vojske-paravojske, slobodnih
udruenja graana za odlazak u rat vikendom, re-
53
67
Telegraf, 8. mart 1995. godine
zervista i ostalih boraca za Srbiju. Njihova koncentraci-
ja vri se upravo radi realizacije jezive naredbe da se to
podruje etniki oisti od pripadnika muslimanske
nacionalnosti, poto su iz Beograda optueni da
uestvuju u napadu na ajnie. Za to vrijeme malo ko
pria o optem rasulu koje je zahvatilo srpske snage na
tom podruju, koje i jeste glavni razlog muslimanskoj
ofanzivi.
68
U to vreme saobraajna komunikacija sa srpskim selima
u Bukovici odvijala se normalno. Uprkos tome, nijedna
zvanina delegacija Crne Gore nije otila u Bukovicu da
utvrdi injenice u vezi sa nestankom 11 Muslimana 15. i
16. februara. Pokuaj predstavnika misije KEBSa i nekih
novinara da stignu u selo Ravni spreila je komanda VJ
u Kovaeviima, sa obrazloenjem da nikome ne moe
garantovati bezbednost.
7.1. Razija Bungur: Rekli su da su etnici
FHP je 5. marta 1993. godine u Pljevljima razgovarao sa
erkom kidnapovane Devle Bungur, slepom Razijom
69
(tada starom 40 godina), koja je, nakon to je vojska
odvela njenu majku, ostala sama u kui. Bila je sama i
sledee noi kada je ula lave pasa i buku iz praznih
komijskih kua. Komije Srbi odveli su je u selo
Bungure. Za vreme njenog boravka u porodici koja je
brinula o njoj, doli su neki vojnici, izveli domaina i
pretukli ga. Iz straha se vratila svojoj kui, a posle neko-
liko dana vojska ju je prebacila u Pljevlja.
U to vreme u Pljevljima su se nalazila 152 izbegla
stanovnika bukovikih sela. U razgovoru sa desetak njih
Bukovica
54
68
Izazivanje poara, Monitor, 12. februara 1993. godine
69
Pod lupom Ljudska prava 1991-95, Izvetaj br.4, maj 1993.
godine, Srbija i Crna Gora, FHP, Beograd, 1997. godine, str. 31.
FHP ih je pitao ta im se dogaalo u selima da su morali
da napuste svoje kue. Rekli su da ih je oterala vojska,
maltertirala ih je svakodnevno i optuivala da rade za
Aliju Izetbegovia i da im je cilj da stvore damahiriju.
Prema njihovom uverenju, plaeni vojnici, rezervisti i
etnici iz Bosne, naroito se agresivno ponaaju nakon
eeljeve izjave da se du graninog pojasa prema Bosni,
u dubini od 30 km, ne sme nalaziti nijedan Musliman.
70
7.2. Zlatija Bungur: Alema je prohodala u
zatvoru
Oko podne 15. februara 1993. godine vea grupa vojni-
ka dola je pred kuu porodice Ramize Bungur, tada
jedinih stanovnika sela Kruevci, koje pripada selu
Ravni, udaljenom oko 14 km od Kovaevia. Mu
Ramize Bungur, Zaim, umro je nekoliko godina pre
poetka rata, tako da je tada ivela sa sinom Mamkom,
starim tada 15 godina, snahom Zlatijom (37), suprugom
sina Dafera, i njihovo dvoje maloletne dece: Amelom,
tada starom dve godine, i Alemom, starom osam mese-
ci. Zlatijin suprug Dafer je nekoliko meseci pre ovog
dogaaja, nakon batinanja, peke pobegao u Gorade.
Zlatija je ispriala da su im vojnici odmah naredili da
pou sa njima, tako da je pokupila decu, a da nije
uspela ni da ih obue niti obuje. Sea se da je imala
mnogo muke da vodi decu, jer su bila gola a bila je zima.
Neki vojnici su hteli da me izdvoje, moda bi me i
napastvovali, ali jedan to nije dozvolio, mislim da je bio
nekakav starjeina. U toku puta su nas psovali i vri-
jeali, a malog Mamka su amarali i tukli. Ne znam jo
ta se deavalo, jer sam svu svoju brigu i panju usred-
sredila na svoju djecu - da mi ostanu iva.
55
70
Isto
Potvrda o razmeni Zlatije Bungur
71
Bukovica
56
71
Tekst potvrde glasi:
Federacija Bosne i Hercegovine
Bosansko-podrinjski kanton Gorade
Kada su stigli u selo Hanina, vojnici su ih pretresli i
Zlatiji oduzeli zlatne naunice, jedino to je imala vred-
no pri sebi. Odatle su ih autobusom dovezli do stanice
milicije u ajniu.
Odmah po dolasku u stanicu, Mamka su odvojili od nas.
to se tie zatvorskih dana u ajniu, najtee je bilo na
poetku, recimo prva etiri dana nijesam mogla uopte da
presvuem djecu, koja su sva bila mokra. Poslije toga u
zatvoru nas je posjetio i Crveni krst iz ajnia i donosili
su sve to je bilo potrebno djeci. Za vrijeme zatoenitva
dolazile su razne uniformisane osobe i svata nam govo-
rili: da e nas sve pobiti, da e nam klati djecu i tome
slino. Mogu rei, to je vie vrijeme odmicalo da je tret-
man prema nama bio bolji. Starija kerka Amela nosila je
57
Vlada kantona Gorade
Broj: 02-389-361/96
Vlada Bosansko-podrinjskog kantona Gorade, na zahjev Bungur
Dafera iz ajnia, na osnovu lana 171. Zakona o optem
upravnom postupku (Sl. List SFRJ, br.47/86), koji je preuzet i pri-
mjenjuje se kao republiki zakon i podataka iz slubene evidencije
Komisije za razmjenu ratnih zarobljenika Okruga Gorade, izdaje:
POTVRDU
Kojom se potvruje da je Komisija za razmjenu ratnih zarobljenika
Okruga Gorade, dana 21. maja 1993. godine, izvrila razmjenu rat-
nih zarobljenika sa srpskom stranom iz ajnia.
Meu razmijenjenim zarobljenicima, pod rednim brojem tri (3),
etiri (4), pet (5) i est (6) evidentirani su:
BUNGUR (Zaima) Dafer, roen 1964. godine
BUNGUR (Glibo) Zlatija, ki Halila
BUNGUR (Dafera) Alema, roena 1992. godine
BUNGUR (Dafera) Amela, roena 1988. godine
Potvrda se izdaje u svrhu rjeavanja statusnih pitanja.
Dostavljeno: Predsjednik
1. Bungur Daferu, 2x Hamid Pre, dipl.oec.
2. Evidenciji,
3. a/a
aparat poslije iaenja kuka, koji su po dolasku u zatvor
jednostavno istrgli, tako da sada mora nositi take da bi se
mogla kretati. Ila je i na operaciju u Sarajevo. Mlaa
kerka Alema je ak u zatvoru prohodala. Cijelo vrijeme
boravka u zatvoru strahovito sam se bojala za sudbinu
djece i laknulo mi je kad smo razmijenjeni 21. maja te iste
godine.
Na spisku razmenjenih osoba nevedeno je i ime Dafera
Bungura, Zlatijinog mua, iako on nije bio uhapen.
72
Prema Zlatijinom saznanju ona, svekrva i deca razmen-
jeni su za Srpkinju Polku Mai i njenu kerku Ivanu iz
ajnia, a sa njima u razmenu u Gorade pola je Aisa
Zuna (Muslimanka) sa svoje etvoro dece iz Foe.
7.3. Ramiza Bungur: Slali su me u Gorade
oko razmene
Njena svekrva Ramiza Bungur
73
ispriala je FHPu da je
od vojnika koji su ih odveli od kue prepoznala Duka
Popovia, sina Laze iz Trpinje, optina ajnie, i Brana
Maia, takoe iz Trpinje. Prilikom naputanja kue
ostavila je sve u njoj, 50 ovaca, sedam krava i dva konja.
Ramiza kae da su je usput pitali gde su joj sinovi Dafer
i Samir, koji su ranije pobegli, nakon to su ih vojska i
policija pretukli. Ramiza nije tuena u zatvoru u ajniu,
ali je njen sin Mamko dobijao batine i preeno mu je.
Dok je bila u zatvoru u ajniu, slali su je da ide u
Gorade radi dogovora oko razmene, a garancija da e
se vratiti bili su lanovi porodice koji su bili u zatvoru.
Za vrijeme zatoenitva redovno smo dobijali hranu,
koja nije bila bog zna kakva, ali je bila redovna, kae
Ramiza Bungur.
Bukovica
58
72
Potvrda o razmeni u dokumentaciji FHP.
73
FHP dokumentacija, izjava Ramize Bungur, 27. oktobar 2001.
godine u Goradu
7.4. Mamko Bungur: Majka mi je govorila da
emo ubrzo biti razmenjeni
I njen maloletni sin Mamko Bungur, krenuo je od kue
u emu se zatekao.
U toku puta dobro sam zapamtio da su me nekoliko
puta amarali, pretili mi i psovali mi majku. Seam se
da su me najvie tukli Savo i Radmilo Milkanovi iz
ajnia, koji me je jednom tako strano udario u prsa
da sam odmah pao na zemlju.
74
Mamko je u ajniu odvojen od majke i zatvoren sam u
eliju. Na poetku nije redovno dobijao hranu, ali se
stanje popravljalo kako je vreme odmicalo. Nakon
mesec i po dana mogao se viati sa majkom.
U policijskoj stanici u ajniu prepoznao sam policajce
Danila Malievia, Vulu Perendiju, Andriju Peenicu,
Desimira eria. S vremena na vreme, u policijsku sta-
nicu su dolazile razne grupe policajaca i vojnika koji su
nam pretili da e nas pobiti, isterati, iseliti i tome slino.
Vidio sam da je u policijsku stanicu dolazio i Duko
Kornjaa, za koga sam kasnije uo da je glavni u ajniu,
i on nam je prijetio da e nas klati, protjerati i tome slino.
Prilikom boravka u zatvoru mene su stalno pitali gdje su
Zelene beretke, gdje nam je oruje i gdje su moja braa
Dafer i Samir, koji su, nakon to su strano pretueni,
ranije pobjegli u Gorade. to je vie odmicalo vrijeme,
na poloaj u zatvoru je bivao povoljniji, a majka mi je
govorili da emo biti uskoro razmijenjeni. Ona je neko-
liko puta odlazila u Gorade da ugovori razmjenu. Za to
vrijeme smo redovno dobijali hranu i tortura prema
nama, kako fizika tako i verbalna, skoro da je bila pre-
stala.
59
74
FHP dokumentacija, izjava Mamka Bungura, 27. oktobar 2001.
godine u Goradu
Potvrda o razmeni Ramize Bungur
75
Bukovica
60
75
Tekst potvrde o razmeni Ramize i Mamka Bungura glasi:
Bosna i Hercegovina
Federacija Bosne i Hercegovine
Bosansko-podrinjski kanton Gorade
Vlada kantona Gorade
Broj: 02-688-360/96
Gorade, 26.04. 1996. godine
Mamko danas ivi u Sarajevu, njegova majka Ramiza i
braa Dafer i Samir su u Goradu, a brat Demo u SAD.
7.5. Sevda Bungur: ula sam jedan pucanj i
odmah sam pomislila da je Latif ubijen
Sevdu Bungur (1935) iz sela Ravno probudila je 16. feb-
ruara oko 5,00 asova ujutru lomljava i vika, ula je da
neko razvaljuje ulazna vrata. Kada je istrala u hodnik,
ugledala je jednog vojnika, koji joj je naredio da izae
napolje i pri tome je udario nogom u stomak. Ispred
kue je zatekla mnogo vojnika i videla da iz susednih
kua izvode komije Delvu Bungur, Osmana i njegovu
enu Almasu Bungur, i Veziru Bungur.
61
Vlada Bosansko-podrinjskog kantona Gorade, na zahtjev Bungur
Ramize iz ajnia, na osnovu lana 171. Zakona o optem upravnom
postupku (Sl. List SFRJ, br.47/86), koji je preuzet i primjenjuje se
kao republiki zakon i podataka iz slubene evidencije Komisije za
razmjenu ratnih zarobljenika Okruga Gorade, izdaje:
POTVRDU
Kojom se potvruje da je Komisija za razmjenu ratnih zarobljenika
Okruga Gorade, dana 21. maja 1993. godine, izvrila razmjenu rat-
nih zarobljenika sa srpskom stranom iz ajnia.
Meu razmijenjenim zarobljenicima, pod rednim brojem jedan (1) i
dva (2) evidentirani su:
Bungur (ro. Popovi) Ramiza, ki Smaja, roena 1944. godine
Bungur (Zaima) Mamko, roen 1978. godine
Potvrda se izdaje u svrhu rjeavanja statusnih pitanja.
Dostavljeno:
Bungur Ramizi, 2x
Evidenciji
a/a Predsjednik Hamid Pre,
dipl. oec.
Ja sam inae bila sama u kui, a mu Muan se tada
nalazio na privremenom radu u SR Njemakoj. Vojnici su
nam naredili da moramo da idemo za ajnie, u BiH,
koje je odatle udaljeno oko 15 km. Tada sam i ula da su
svi prisutni vojnici iz ajnia i da sa nama nije mogao
zbog starosti da poe Latif Bungur, star oko 90 godina. Sa
nama je pola njegova supruga Lamka. Ja sam krenula
bosa i u pidami, jer mi se nijesu dali obui ni obuti.
Nakon nekih 200 do 300 metara, ula sam jedan pucanj
iz puke i odmah sam pomislila da je tada ubijen Latif.
Na putu prema ajniu od vojnika sam prepoznala Neu
Maia, koji je inae nama bio komija i upitala sam ga:
ta nam to radite?, a on mi je odgovorio: Da ti nije
mene, ti bi bila ubijena. Od ostalih vojnika prepoznala
sam Milorada Vasia iz naselja Brka kod ajnia, koji je
prilikom naeg proterivanja nosio arapu na glavi. Inae
ga poznajem, jer je bio podvornik u koli u ajniu.
Bukovica
62
Zapaljena kua Latifa Bungura u selu Ravno
Na putu prema ajniu, kada smo prolazili kroz selo
Trpinje, zapazila sam da je Sava Mai ispred svoje
kue govorio: Tako sinovi, tako sokolovi, gledajte svoje
i osvetite i posvetite. Kada smo stigli negdje na pola
puta do ajnia, u selo Hanina, ispred kue Vlatka
Maia, tu su nas nakon kraeg maltretiranja, uveli u
nekakve prostorije, i to svakog posebno, i tada sam
morala da ostavim zlatno prstenje, lani i neto novca.
Kad su obavili ovu sramotnu premetainu sjeli su nas u
autobuse i povezli u ajnie.
76
U stanici policije u ajniu Sevda je inspektorima
ispriala sve ta im se dogodilo. U zatoenitvu provela
je do 23. marta 1993. godine. Njoj i ostalima iz grupe
preeno je da e ih pobiti ili osakatiti i to najee kada
su se razne grupe vraale sa ratita.
Najee obrazloenje slubenih lica je bilo da mi
ekamo razmjenu za uhvaene pripadnike srpskih for-
macija i naroda. Tako, jednom prilikom, u posjetu nam
je doao i predsjednik Skuptine optine ajnie doktor
Duko Kornjaa, koji nam je rekao da e nas sve pobiti,
ako mi njih ne izbavimo iz Gorada. Tada smo se mi
alili da nemamo lijekova i da smo bolesni i on nam je
nakon nekog vremena poslao doktoricu Tadi, koja nas
je pregledala i dala nam lijekove.
Sevda Bungur kae da se za njeno putanje, kao i ostalih,
zaloio njen sin efko, koji ivi u Bijelom Polju, a koji je
tada iao kod predsednika Crne Gore Momira Bulatovia
i ministra unutranjih poslova Nikole Pejakovia.
Danas Sevda Bungur ivi kod sinova Devada, Mirsada i
Sulje u Sarajevu i povremeno dolazi u Pljevlja, gde
63
76
FHP dokumentacija, izjava Sevde Bungur, 15. avgust 2001. godine
boravi kod prijatelja. Prema saznanju FHPa Delva i njena
slepa erka Razija danas ive u Goradu, a Vezira
Bungur ivi kod sina u Sarajevu.
7.6. Ubistvo Latifa Bungura
Ni danas se ne zna da li je devedesetpetogodinji Latif
Bungur ostao u kui, jer nije hteo da krene kada su
vojnici 16. februara upali u njegovo selo Ravni i est
staraca iz porodice Bungur poveli u ajnie. Meu
njima bila je i njegova supruga Lamka, stara 80 godina.
Kako svedoi Sevda Bungur, nakon to su odmakli par
stotina metara od njihovih kua, uo se pucanj iz puke
i odmah sam pomislila da je tada ubijen Latif Bungur.
Aktivisti Sandakog odbora za zatitu ljudskih prava i
sloboda iz Novog Pazara
77
u julu 1993. godine u
Pljevljima su razgovarali sa staricom, susetkom Latifa i
Lamke Bungur, koja je iz sela izbegla pre upada vojske
bosanskih Srba.
Latifaga nije htio da se iseli iz Bukovice sa ostalim
roacima. Rekao je: Ovdje sam roen, ovdje hou da
umrem ili poginem Ubijen je koljem i motkama
Prebijene su mu bile i noge i ruke, smrskana lobanja.
Sve sam to vidjela kad sam se jednog dana povratila da
vidim ta mi je sa kuom i malom. Bilo mu je prijenulo
tijelo dolje za ilim. eher mu je bila plava. Sve su mu
kosti bile izlomljene. Kau da su te kosti ile i u Beograd
i svukud. Latifaga ni mrava nije pokuao da zgazi
Drugi put sam dola u Ravne kad su ljive zrele,
Latifaga nije bio u kui. Nije bilo ni one velike deke oko
njega. ula sam kasnije da su poslije devet mjeseci dole
njegove kosti u Pljevlja Kad sam ula u svoju kuu u
Bukovica
64
77 Sandaki odbor za zatitu ljudskih prava i sloboda - Izvetaj za
1995. godinu o stanju ljudskih prava i sloboda i poloaju Bonjaka-
Muslimana u Sandaku-Jugoslaviji.
Ravne, nie nema struje, nie kronje, nie konopca ni
testere. Nie kaike, viljuke, truglje. Odneeno u mene
sve, a to nije - razvaljeno je. Odneene u mene plahte,
odneena mi reetka to loim vatru. Kua - ama nie
prozora. Nema vrata u mene na kuu, nema mala.
Latifagina krava se zaglavila na talu i lipsala, pahad
mu crkla gladna i edna u sindirima. Znamo mi ko je
ubio Latifagu.
Islamska humanitarna organizacija Merhamet poku-
avala je da ode u Ravni i sahrani ubijenog Latifa. O
tome, ukrija Burzanovi, potpredsednik pljevaljskog
Merhameta kae:
Svi nai zahtjevi kod zvaninih organa vlasti da nam
omogue da sahranimo nesrenog ovjeka - propali su.
Iskoristili smo dolazak misije KEBS-a za Sandak u
Pljevlja i 17. marta u pratnji optinskih vlasti Pljevalja,
crnogorske policije, sinovca pokojnog Latifa Rizaha
Burzanovia i mene, uputili se ka selu Ravni, u nameri
da sahranimo posmrtne ostatke. Meutim, kada smo
stigli u selo Kovaevie, desetak km udaljeno od naeg
cilja, upozoreni smo od strane vojske i policije da dalje
ne moemo, jer je suvie rizino. Oni nam dalje nijesu
garantovali bezbjednost, uz objanjenje da ne kon-
troliu tu teritoriju, iako je unutar Crne Gore, odnosno
Jugoslavije. Vratili smo se neobavljena posla.
78
Poetkom juna, kada je ponovo dola misija KEBSa u
Pljevlja, dogovoreno je da sa predsednikom optine
Pljevlja Momilom Bojoviem 9. juna odu u selo i
sahrane posmrtne ostatke Latifa Bungura. Pred sam
polazak iz kancelarije predsednika optine im je jav-
ljeno da im niko ne moe garantovati bezbednost.
Odustali su. Monitor je tada objavio kako je, iz pouz-
65
78
Izazivanje poara Monitor, 12. februara 1993. godine
danih izvora bliskih vojnim krugovima, saznao da je
odlaganje puta misije KEBSa, odnosno negarantovanje
bezbjednosti uslijedilo zbog toga to je upravo tih dana
VJ prebacivala jake oklopne snage (desetine tenkova),
teku artiljeriju i brojno ljudstvo na teritoriju BiH, radi
pomaganja srpskim snagama za defintivno zauzimanje
Trnova, a zatim i Gorada. Naoruanje i tenkovi pre-
baeni su iz danilovgradske kasarne.
79
Jusuf, urak Latifa Bungura, ispriao je Sandakom
odboru za ljudska prava da su Latifove kosti dva meseca
bile u mrtvanici u Pljevljima:
uli smo da su dole Latifove kosti u Pljevlja i pokuali
smo odmah da ih pronaemo. Obili smo sva nadletva.
Niko nije htio da kae gdje su. Traili smo po grobljima,
razgovarali sa grobarima. Ali niko nije htio da nam
kae. Onda smo stali, nema, pa nema. Sve dok nije
Bukovica
66
79
Isto
Groblje u Pljevljima, gde su sahranjeni
posmrtni ostaci Latifa Bungura
doao jedan Srbin i rekao mi: Eno Latifove kosti u mrt-
vanici Dali su mi klju od mrtvanice. Otvorio sam i
uzeo Latifove kosti, koje su bile u jednoj najlonskoj
vrei. Tu vreu sam nosio do Gasluhane. Ostao sam kod
Latifovih kostiju. Pregledao sam ih. Nisu sve kosti bile.
Nedostajalo je puno Njega su onako ubijenog i osta-
vljenog razvlaile divljine: make, paad, lisice A
moda i kurjaci ta sve tu nije bilo Doao je hoda.
Drugi dan smo zakazali denazu. Ukopali smo ga na
gradskom groblju, blizu bolnice. Na Latifovoj denazi
bilo je 80 ljudi.
80
Krajem avgusta 1993. godine napravljen je i sudski
zapisnik u kome se navodi da su Latifove kosti naene
razbacane i da se na njima nalaze otisci od ugriza pasa.
Posmrtni ostaci Latifa Bungura sahranjeni su 30. okto-
bra, osam i po meseci nakon to je ubijen.
8. Teror se nastavlja
Ago Bavi (1947), iz sela Plansko, tokom 1992. godine
nekoliko puta je pretuen, ali najee 18. februara
1993. gdine.
Toga dana vraao se sa komijom Srbinom, Milovanom
Srndoviem iz Kovaevia. Vodio je konja na kome su
bile natovarene namirnice koje je tog dana kupio:
brano, so , eer i paket u kome su bile tri tegle papri-
ka, cigarete, ibice i germa. Na raskru puteva kod sela
Varoita rastao se od Srndovia, koji je otiao prema
svom selu, a on se zaustavio da popravi tovar na konju.
U tom trenutku se pored njega zaustavilo vojno vozilo
iz koga je izalo desetak uniformisanih lica, za koja nije
znao da li su vojska ili policija.
67
80
Sandaki odbor za zatitu ljudskih prava i sloboda, Sandak,
Dossier: Pljevlja i Priboj, Novi Pazar, 1996. godine, str. 31.
Odmah su mi naredili da skinem tovar sa konja i da
odloim oruje ako ga imam i podignem ruke u vis. U
svemu sam postupio kako su traili i predao sam im
lovaki no koji sam imao kod sebe. Jedan od njih me
pitao gdje mi je brat, a ja sam rekao da je u Pei i da sam
od njega dobio pismo prije mjesec dana. To sam im pismo
tada pokazao. U tom trenutku su poeli da me tuku, a
jedni su poeli prosipati brano i so govorei da to nosim
Zelenim beretkama. Ja sam im poeo govoriti da sam te
namirnice kupio za kuu i poeo sam glasno pozivati
komiju Milovana i tada mi je jedan od njih zaepio
rukom usta. Tukli su me akama, nogama, kundakom i
pukom po glavi i itavom tijelu. Poslije toga odvezali su
kai sa moje zimske bunde, vezali me za kola i nastavili
da me tuku. Mislim da su me tu tukli oko pola sata.
81
Potom su ga svezanih ruku ubacili u auto, tukui ga
usput sve dok nisu stigli u Kovaevie. Tu su ga pustili i
jedan od njih mu je rekao: Idi kuda zna. Bila je no,
ali je, podupirui se sa dve toljage, krenuo u svoje selo.
Padajui, iznuren, jedva je stigao do kue Hameda
Stovraga, gde su ga okrepili i gde je prenoio. Po
dolasku kui, nekoliko dana je leao i leio se od zado-
bijenih batina. Ubrzo je do njega doao Zoran olovi,
za koga Bavi kae da je bio glavni u tabu u
Kovaeviima, i doneo mu lovaki no koji su mu uzeli.
Bavi nije hteo da uzme no, plaei se da e ga pono-
vo maltretirati zbog njega. olovi je no zatakao za
pojas i rekao mu da moe da doe u Kovaevie po
namirnice, koje su sve tu osim to su malo pokvaene.
Kasnije su sami vojnici doneli paket, a Bavi je otiao
doktoru u Pljevlja, gde je zadran 24 dana u bolnici. Po
izlasku iz bolnice opet su dolazili vojnici koji su ga tukli.
Bukovica
68
81
FHP dokumentacija, izjava Age Bavia, mart 2002. godine u
Goradu
enu Aisu, koja je istog godita kao i on, prislanjali su
uza zid, uperili puke u nju, stavljali su joj no pod grlo.
Ker Bahru (1979) i blizance Bahrudina i Sabahudina
(1981) povaljivali su na pod pokazujui kako e da ih
kolju. Bavi kae da je voa ove grupe bio Aco Malini,
za koga ne zna odakle je, ali zna da je zet Novaka
Danilovia iz Krave.
Bavi se alio predsedniku optine Pljevlja Momilu
Bojoviu, koji ga je uputio u policiju. U policijskoj stani-
ci su ga oterali i zapretilu mu da se vie ne ali.
Poslije ovog svega odluio sam da moram napustiti svoje
selo i nekuda poi, najprije sam mislio da idem u Tursku,
pa sam se prijavio za izdavanje dokumenata, koje nije-
sam dobio ni do dan-danas. Svoje selo Plansko napustili
smo 23. aprila 1993. godine nou. Pjeke smo krenuli u
Gorade. Potjerali smo neto stoke, tri krave i 50 ovaca, ali
pola od toga nije stiglo do Gorada, zbog dugog puta,
ume i opasnosti.
69
Unitena kua Aga Bavia u selu Plansko
U selu Plansko ostali su kua i pomoni objekti Age
Bavia.
I u selu Klakorine u februaru 1993. godine grupa vojni-
ka i policajaca obilazila je muslimanske kue i maltreti-
rala stanovnitvo. Ramiz abanovi (1920) ne sea se
kojeg se tano datuma desilo kada su u njegovu kuu
upali vojnici i policajci. Njegovu enu Hatidu su upali
za kosu i bacali na pod, a Ramiza su u drugoj sobi tukli
traei novac. U vitrini je bilo neto novca u dinarima,
otprilike u vrednosti oko 3.000 nemakih maraka, koje
je Ramiz dobio od prodaje dve krave i dva teleta.
Policajac je pregledao novac, ali ga nije uzeo.
Tada mi je priao jedan vojnik sa psom, mislim da se
zove Aco Malini, i natjerao na mene psa, koji mi je
skoio na grudi i potpuno mi izderao odjeu, a on ga je
drao na kaiu da me jo vie ne povrijedi. Tu sam
pretrpio veliki strah. Poslije ovoga, mene i enu su tjer-
ali da se krstimo i pjevamo etnike pjesme i da ja liem
no po otrici. Kad smo sve to izvrili, istjerali su nas iz
kue i gonili do oblinjeg potoka, prijetei nam da im
damo novac ili e nas klati bodljikavom icom.
Ja sam rekao da nemam novca, nego ono to su vidjeli,
i tada sam od jednog od njih dobio tako jak udarac da
sam se otkotrljao niz strminu i nisam znao za sebe.
Kada sam doao sebi, ponovo su me digli i vratili na
put. Tu su me trljali snijegom, nareivali mi da se
odmah dignem, a kada nisam mogao, oni su me
podizali. Onda su me pitali da li koga poznajem, ja sam
rekao da ne poznajem nikoga. Nakon njihovog odlas-
ka, ja sam nekako smogao snage i doao do kue, koja
nije bila daleko. Moja ena je ve bila pobjegla u selo
Boriie i ja sam onda za njom nekako otiao.
82
Bukovica
70
82
FHP dokumentacija, izjava Ramiza abanovia, oktobar 2001.
godine u Sarajevu
U Boriiima im je Asim Hodi pruio pomo i saveto-
vao mu da se poali vojnoj komandi u Kovaeviima.
Tamo mu je jedan oficir rekao da on odobrava sve to to
im se desilo.
Nakon toga kod mene su dolazili predsjednik Skuptine
optine Pljevlja Milorad Bojovi i neki meunarodni
predstavnici, i pitali su me da li koga poznajem od
napadaa. Ja sam rekao da ne znam, ali da mi je komi-
ja Omer Hodi rekao da on zna lice koje se istaklo u
ovoj torturi prema meni i da se zove Milorad Brkovi,
rezervista VJ iz sela Lugovi kod Kovaevia.
Poslije ovog dogaaja Ramiz abanovi vie nije maltreti-
ran, ali zbog starosti su on i supruga u novembru 1998. go-
dine odluili da odu kod sina Hase u Sarajevo, gdje Ramiz
i sada ivi. Njegova supruga Hatida, koja je bila mlaa
godinu dana od njega, umrla je u okotobru 2001. godine.
Pohod rezervista vojske i policije u februaru 1993. godine
po bukovikim selima zapamtio je i aban Rizvanovi
(1922), koji je na poetku rata obavljao funkciju predsed-
nika Mesne zajednice Bukovica. U njegovu kuu su 22.
februara sa uperenim pukama upali vojni rezervisti
oko Gogi, Radmilo ukovi, Slobodan Cvetkovi,
Dragan Jelovac i Aco Malini.
Jedan od njih me je pitao gdje sam bio u etvrtak, a ja sam
odgovorio da sam pekao rakiju. On je rekao: Nije nego si
nosio hranu Zelenim beretkama. Tada me je Gogi
udario kundakom puke po prsima i kako je udarac bio
jak, ja sam odmah pao na zemlju. Tada me je puanom
cijevi po leima udario i ukovi Mislim da sam bio van
svijesti leao sam u snijegu kada sam htio da se
pridignem i da poem vratima kue, priao mi je
Cvetkovi i uperenom pukom udario me nekoliko puta
po prsima.
71
U kui je zatekao enu Arifu (1924) kako lei u lokvi
krvi povreene glave. aban Rizvanovi je leao sedam
nedelja, a ena se opravila neto ranije. Rezervisti koji su
kasnije dolazili rekli su mu da ne ide u bolnicu u
Pljevlja. Ipak je odluio da ode, a tada ga je autom
povezao komija Simo Barac.
abana je u bolnici pregledala doktorica Vera Bojovi i
zadrala ga da lei na intenzivnom odeljenju kod dokto-
ra abarkape. Kada je umesto doktora abarkape
doao doktor Cvijovi, Rizvanoviu je odmah dao
otpusnicu i poslao ga na kuno leenje.
Kada sam tog dana htio poi kui iz bolnice, nisam pri-
mljen u autobus, pa sam morao prenoiti u Pljevljima, a
onda me je sutradan do kue u Bukovici policijskim
pincgauerom povezao Radoman olovi. to se tie
kasnijeg ivota u Bukovici, mogu rei da nisam imao
nikakvih problema. Poto u Sarajevu imam etiri keri i
sina, Meunarodni crveni krst me je, na moj zahtjev, pre-
bacio u avgustu 1996. godine, gdje i sada ivim.
8.1. Smrt Hilme Drkende u Vukiima
Zlatija Stovrag pretpostavlja da je Hilmo Drkenda pre-
tuen na smrt 27. marta 1993. godine.
Negdje oko etiri sata popodne vidjela sam oveu grupu
vojnika da idu iz Kovaevia prema granici sa BiH.
Izala sam da ovce vratim i srela Zlatiju, enu Hilme
Drkende, koja mi je rekla da svuda okolo ima vojske.
Poslije toga vidim da ide Hilmo Drkenda na dvije to-
ljage oslonjen.
Tada je Hilmo Zlatiji ispriao da ga je vojska pretukla
kada su ga zaustavili sa vreom sena koje je nosio ovca-
ma. Jedan od rezervista ga je optuio da nosi hranu
Bukovica
72
Zelenim beretkama i poeo ga udarati nogama i kun-
dakom. Priao je jo jedan vojnik koji ga je takoe
udarao, dok je trei vikao pustite ovjeka, da vam boga
jebem. Hilmo je jo rekao da su ona dva rafala, koji su
se malopre uli, oni ispalili.
Tada je naila i Hilmina ena Zlatija, koja je, kada je
vidjela kakav Hilmo izgleda, poela naglas zapoma-
gati: Ubie mi mua, i tome slino. Vidjela sam da iz
Hilminih usta lije krv i da on dalje ne moe hodati. U
kuu smo ga na jednom ebetu unijele ja, moja kerka
ahza i njegova supruga Zlatija. Mislim da je istu no
umro, jer uz to to je pretrpio teko batinanje, bio je i
star ovjek, imao je 75 godina. Tako mrtav u kui je bio
oko 10 dana, jer ga nijesmo mogle sahraniti, poto je
groblje udaljeno oko kilometar od kue, a u selu je bilo
samo nekoliko starih osoba. Sahranili smo ga ja, njego-
va ena i komije Emin Drkenda i Latif Stovrag, obojica
stari oko 75 godina, koji su iskopali raku. Sahranjen je
u bati Sulejmana Drkende.
Posle ovog dogaaja Zlatija Stovrag i preostali stanovni-
ci napustili su Vukie. Ona je sa kerkom ahzom bila
prvo u Pljevljima, a sada ivi u Sarajevu.
8.2. Dekare
Selo Dekare u optini Pljevlja nalazi se na tromei Crne
Gore, Srbije i BiH, blie samoj granici Crne Gore sa BiH.
Selo gravitira ajniu, u Republici Srpskoj, jer se bre
stie peice u ajnie, nego autobusom u Pljevlja. Pre
rata u selu je ivelo est muslimanskih porodica, pet
porodica Durakovia i jedna Tabakovi, i tri srpske,
Toii, Cvijovii i Jojovii.
O svom iskustvu sa rezervistima VJ, koji su 7. aprila 1993.
godine oko 23 sata upali u njihovu kuu, FHP svedoile su
73
sestre Mirsada (1971) i Jasmina (1967) Durakovi. Sestre su
sedele sa komijama Sneanom i Mirkom Toi i Slavkom
Cvijoviem i razgovarale. Jasmina, sada udata Tari, smatra
da su Sneana i Mirko Toi odgovorni za ovaj upad rezer-
vista, odnosno da su im oni namestili ovu igru.
83
Po
ulasku rezervista njih dvoje su odmah napustili kuu, dok
je Slavko Cvijovi ostao sa sestrama.
Ve na prvi pogled sam zakljuila da nijesu doli nekim
dobrom i jedan od njih je tada progovorio da imaju
nareenje da pretrae kuu i da vide ima li oruja. Nas
dvije sestre smo im odmah kazale da nemamo oruja i
da smo mi mirni graani. Znam da je tada jedan od
njih zatraio linu kartu od Slavka Cvijovia i pre-
gledao je. Tada su Slavka odveli u drugu sobu i svezali
ga za krevet. Rezervisti su bili naoruani automatskim
pukama.
Prilikom pretresa dvojica rezervista, koje je Jasmina
Tari identifikovala kao Slaviu Petrovia iz sela
Kosanica, na putu prema Tari, i drugog, takoe,
Petrovia, kome nije uspela da sazna ime, prevrtali su
posteljinu, ormare, podizali tepihe.
Mirsada, sada udata Kubur, kae:
Za vrijeme tog pretresa nas dvije sestre smo se jako
uplaile. Meni je tada priao jedan od rezervista i oa-
mario me jako nekoliko puta i udario me po telu neko-
liko puta. Vidjela sam da su tukli i moju sestru Jasminu
i da su je htjeli napastvovati. Htjeli su nas razdvojiti, a
jedan od njih mi je priao, mislim da me htio napastvo-
vati, a onda ga je ovaj drugi vukao i neto mu govorio.
Tada sam bila sva u oku i sada se ne mogu sjetiti svih
Bukovica
74
83
FHP dokumentacija, izjava Jasmine Tari, 20. oktobar 2001. godine
u Pljevljima
detalja, ali sam vidjela da je jednom od njih pala kapa
na pod sa dva metka.
84
Jasmina se prisea:
Za sve vrijeme pretresa imala sam osjeaj da ele da
nas napastvuju. Jedan od njih, Slavia Petrovi, poeo
me udarati po glavi i vui me, a onda ga je ovaj drugi
poeo spreavati i uzeo mu je puku. Poslije ovoga
svega imala sam povrede po glavi, licu i rukama. Kada
je situacija bila skroz napeta, znam da je neko viknuo:
Bjeite, i onda smo nas dvije sestre i Slavko iskoili
kroz prozor i poeli bjeati.
Sestre su prenoile kod strica Jusufa Durakovia, a
ujutru su otile za Pljevlja, gdje im je bila majka Hasnija.
Posle ovog dogaaja sestre Mirsada i Jasmina su se
obratile policiji u Pljevljima, gde im je reeno da je
bezbednosna situacija zbog ratnih dogaaja kompliko-
vana i da bi bilo najbolje, radi njihove line sigurnosti,
da o navedenom dogaaju ne priaju, a da e oni pre-
duzeti sve to je u njihovoj moi. Mirsada kae da su se
posle ovog dogaaja iz sela Dekare iselile sve preostale
muslimanske porodice.
Ni 1994. godine Muslimani u Bukovici nisu imali mirno
vreme. U kuu Hajre (1922) i Huse (1921) Bekan u selu
Hajlovine, nou u junu mesecu, upalo je nekoliko rezer-
vista VJ, meu kojima je Hajra Bekan prepoznala
Milorada Brkovia i Dragu Kalajdia, zvanog Kalaja.
Traili su oruje. Hajra Bekan kae da je njen mu
predao pitolj marke TT, za koji je imao dozvolu.
75
84
FHP dokumentacija, izjava Mirsade Kubur, mart 2002. godine u
Pljevljima
Mene su sklonili u drugu sobu i tada sam poela vikati
naglas, a onda mi je Drago Kalajdi stavio maramu
na usta, a drugom rukom postavio no pod grlo. Poslije
me je obrezao noem po elu, tako da me odjedanput
oblila krv. Vidjela sam kasnije da su mog mua Husu
uhvatili za obadvije ruke i onda istim noem razrezali
po glavi. Moj mu je naglas zapomagao traei pomo
od komije Boe Barca, ali se niko nije javljao. Nastavili
su ga tui ime su stigli, rukama, nogama i ne znam
im jo. ula sam rijei: Obarajte ga, to ekate, udrite
ga nogom u jaja. Vidjela sam da je bio sav krvav i da
su kao htjeli da ga kolju drei mu no ispod vrata. Ovo
je sve trajalo oko sat vremena.
Kada su otili, ja sam prila muu da vidim da li je
uopte iv i kada sam vidjela da je ipak iv, nastojala
sam da mu pomognem, iako sam i ja bila u velikom
oku. Kua je bila sva u neredu, krvava i bez nekih
stvari. Jedino sam vidjela da je Milorad Brkovi uzeo iz
kue zidni sat.
85
Hajra Bekan se sea da je njihovoj kui dolazio doktor,
prepisao terapiju i kod njenog mua Huse konstatovao
frakturu lobanje, povrede grudnog koa i prelom ake.
Nakon nekoliko dana doli su inspektori MUPa
Republike Crne Gore Neo Raoni i Radoman olovi i
tada su dali izjave o svemu to im se dogodilo. Posle
toga niko ih vie nije dirao, ali je njen mu Huso oseao
jake bolove. Uz pomo Crvenog krsta u avgustu 1996.
godine Huso i Hajra Bekan preli su kod rodbine u
Sarajevo. Dva meseca nakon prelaska, Huso Bekan je
umro u 75 godini ivota, a Hajra je prela kod sina
Mirsada u Gorade.
Bukovica
76
85
FHP dokumentacija, izjava Hajre Bekan, jun 2001. godine u
Goradu
9. Epilog
Bukovika sela su i danas bez svojih stanovnika. Osim
to su im kue opljakane, razruene ili zapaljene, jedan
od razloga je i injenica da je za est ubistava i dva
samoubistva, odgovaralo samo jedno lice: Majo Vreo,
koji je u pljevaljskom selu Piperi 16. juna 1993. godine
ubio radnika umarstva Dafera oga (1936). Le
pokojnog Dafera pronaen je ispod seoskog puta,
zatrpan granjem i liem. Istraga je utvrdila da je ubica
naredio ogu da legne i nakon toga mu tri puta iz
automatske puke pucao u glavu. Istog dana sa Vreom
je uhapen i Dragomir Krvavac (36), izbeglica iz
Sarajeva, roen u pljevaljskom selu Rosulje, koji je bio
prisutan kada je ogo ubijen. Tadanji naelnik plje-
valjskog Centra bezbjednosti Radivoje Aranitovi izjavio
je da se ubica najverovatnije vraao sa ratita iz
Republike Srpske u svoje selo i da je bio pod dejstvom
77
Spomen-ploa na mestu gde je ubijen Dafer ogo
alkohola. Majo (Milosava) Vreo (37), roen u Leovom
Brdu kod Pljevalja a nastanjen u ajniu, osuen je na
14 godina zatvora. Sudsko vee je Krvavca oslobodilo
krivine odgovornosti.
Prema podacima koje je FHP dobio u novembru 2002.
godine u Vrhovnom sudu u Podgorici, prvo je Osnovni
sud u Bijelom Polju osudio Majoa Vrea na 4,5 godine,
da bi Vii sud u Bijelom Polju izrekao presudu (K. br.
54/93) na 14 godina zatvora. Presuda je postala pravo-
snana 7. novembra 1994. godine. Vreo je pritvoren 16.
juna 1993. godine i u KPD Spu kod Podgorice, nalazio
se do 19. aprila 1995. godine, kada je prebaen na
izdravanje kazne u KPD Foa /Srbinje/. Aktom
predsednika Republike Srpske, objavljenim u broju 40.
Glasnika Republike Srpske od 30. decembra 1998.
godine, imenovani je amnestiran za 1/10 neizdrane
kazne, to ini 10 meseci i 24 dana. Aktom predsednika
Republike Crne Gore, objavljenim u Slubenom listu
(RCG br. 57/2000) od 12. decembra 2001. godine, amne-
stiran je za 2 godine, 1 mesec i 20 dana. Osueniku
izdravanje kazne istie 17. novembra 2004. godine.
86
Prema saznanju Jakuba Durguta, starica Daka Bijela
(70) iz sela Hromac nestala je u junu 1995. godine:
Znam da su je dva dana prije njenog nestanka posjeti-
la dvojica uniformisanih lica, traei joj pare i pitolj od
mua, koji je umro prije godinu dana. Sljedeu no nije
smjela da proboravi u svojoj kui, ve je otila kod
komije pravoslavca i tu prenoila. Tokom dana otila je
kui da nahrani stoku i od tada joj se gubi svaki trag.
Sluaj je odmah prijavljen Centru bezbjednosti u
Pljevljima, ali istraga do sada nije dala nikakve rezul-
Bukovica
78
86
Podatke dobio istraiva FHP u Vrhovnom sudu u Podgorici
tate. U novembru iste godine pronali su je mjetani na
jedan kilometar od kue, a uviaj je izvrila policija iz
Pljevalja i ustanovila da je le bez glave. Pored nje je
naen dio zlatnog nakita i neto novca u njemakim
markama.
87
10. Spreavanje povratka paljenjem
imovine
U maju 1995. godine u selu Bunguri zapaljeno je deset
praznih muslimanskih kua. U izvetaju o stanju ljudskih
prava u 1995. godini Sandaki odbor navodi: Ova
najnovija akcija paljenja kua od strane Srba i
Crnogoraca, uslijedila je nakon pokuaja povratka neko-
liko lica bonjake nacionalnosti u svoje domove, iz kojih
su protjerani u februaru i martu 1993. godine. Svjedoci
tvrde da su bonjake kue koje nisu spaljene ili minirane
u regiji Bukovica, oteene, a da su ak prozori i vrata
opljakani, kao i kuni aparati, namjetaj i drugi predmeti
i imovina. Prosto neshvatljivo, ali paralelno sa akcijom
paljenja, optinske vlasti u Pljevljima su prognanim
Bonjacima iz ove regije uruile rjeenja po kojima mora-
ju plaati porez na imovinu, zemljite i drugo.
88
Jakub Durguti jo uvek eka na povratak u svoje selo
O razlozima zbog kojih nije dolo do povratka stanovni-
ka bukovikih sela za Monitor iz januara 2001. godine
govorio je Jakub Durgut, jedan od ljudi kome su 1996.
godine sveano urueni kljuevi njegove kue, koja je
zahvaljujui donacijama stranih humanitarnih organi-
zacija popravljena:
79
87
FHP dokumentacija, izjava Jakuba Durguta, jun 2001. godine
88
Sandaki odbor za zatitu ljudskih prava i sloboda, Izvetaj za
1995. godinu o stanju ljudskih prava i sloboda i poloaju Bonjaka-
Muslimana u Sandaku-Jugoslaviji
Samo petnaest dana nakon to su nam kue opravljene
opet su ih nepoznati poinioci unitili. A tu je bila
prisutna Drava, i vojska i policija. Postaje iluzorno
oekivati povratak Bukoviana u svoje domove. Ovo je
na trei pogrom u ovom vijeku. Najekstremnije ljude
koji su inili zlodjela i danas susreemo po Pljevljima, a
Drava ne ini nita da zloince pohvata i kazni.
89
Od oko 170 prognanih bukovikih domainstava veina
je i danas u Bosni i Hercegovini i zemljama Zapadne
Evrope. U Pljevljima je samo nekoliko porodica koje su
pokuavale da se vrate na svoja imanja, ali uvek bezu-
speno. Iznimka je jedino porodica Osmana Tahir-
begovia, koji je nakon dva pokuaja uspeo da osnuje
ponovo ivot na svom imanju. Povratak je pokualo da
organizuje i muslimansko dobrotvorno drutvo Mer-
hamet, koje je uz pomo vajcarske humanitarne orga-
nizacije za pomo u katastrofama uspelo da obnovi est
kua.
O statusu raseljenih Bukoviana i odnosu drave Crne
Gore prema njima svedoi i odluka crnogorskog
Komesarijata za raseljena lica u kojoj se navodi: U skladu
sa uredbom Vlade RCG, status raseljenog lica ne mogu
dobiti lica koja su raseljena u okviru svoje optine, kao
to je sluaj sa graanima Bukovice koji borave u
Pljevljima. Ovim licima, jednako kao i drugima, treba
obezbijediti humanitarnu pomo, zdravstvenu zatitu i
druge uslove ivota u skladu sa njihovim potrebama i
realnim mogunostima.
90
Bukovica
80
89
Komijsko etniko ienje, Monitor, 29. decembar-5. januar
2000/2001. godine
90
Isto
11. Unitavanje damija
U selu Raii 20. maja 1993. godine miniranjem je
uniteno minare seoske damije.
U selu Plansko 19. aprila 1993. godine takoe je potpuno
unitena damija. Ago Bavi
91
je u izjavi FHPu ispriao
kako je tog dana sasvim sluajno video kako je damija u
Planskom zapaljena. Toga dana on je sa Krstom Dani-
loviem iz sela Meljena poao u Rudie da Daniloviu
neki ovek tamo izvadi zub. Poto su obavili posao zbog
koga su ili, oko 15 asova, vraajui se, prolazili su pored
damije u selu Planskom i videli da su drveni poklopci na
prozorima otvoreni i da iz nje izlazi dim.
Znam kada smo tuda prije proli da su na damiji bili
prozori zatvoreni i nije se nita neobino dogaalo. Ja
sam tada predloio Krstu da idemo gasiti damiju, a on
81
91
FHP dokumentacija, izjava Age Bavia, mart 2002. godine u
Goradu
Ostaci zapaljene damije u selu Plansko
je odgovorio: Ja ne smijem, a ti hajde ako hoe, tako
da ni ja nisam iao. Kad sam ve bio kod svoje kue,
bila je no i plamen je ve uveliko obuhvatio damiju,
zahvatio je i krov. Gorjela je itavu no. Od tada, ja i
moja porodica nismo smjeli da spavamo u svojoj kui,
ve smo spavali u oblinjem umarku.
Ostaci zapaljene damije u selu Plansko (Iz drugog ugla)
Bukovica
82
Prilog
Spisak izbeglica iz Bukovice koji
borave u BiH i njihove imovine
Trgovinsko-informativna misija Vlade Republike Crne
Gore u Sarajevu, u kontaktu sa stanovnicima koji su se
iz Bukovice iselili tokom ratnih dejstava u BiH, sainila
je spisak imovine ovih osoba, koji, kako je naveo ef
Misije dr Novak Kilibarda, moe biti osnova za
pripremu odluke Vlade od koje oekujemo razrjeenje
ovog problema. Sa eljom da se obezbedi potpuna
podrka povratku ovih graana u mesta svog prvo-
bitnog prebivalita, Misija se poetkom februara 2002.
godine obratila predsedniku Republike Crne Gore,
ministru unutranjih poslova i Ministarstvu za zatitu
prava pripadnika nacionalnih i etnikih grupa.
U dopisu koji je upuen crnogorskim vlastima, podsea
se da je, prema iskazima izbeglih stanovnika Bukovice,
od poetka rata u BiH na tom podruju boravio znaa-
jan broj pripadnika Vojske Jugoslavije (aktivnog i rez-
ervnog sastava), kao i jedan broj pripadnika policije
Centra bezbjednosti Pljevlja.
Svakodnevnim pretragama kua, uz verbalno i fiziko
maltretiranje, ubistva, pljaku imovine, vreni su pritisci
da se pripadnici Muslimana isele sa ovog podruja.
Veina stanovnika Bukovice se do kraja 1992. godine
iselila, prvo u Pljevlja, a odatle u Tursku, Njemaku i
druge zemlje. U BiH su, uglavnom, doli nakon zavret-
ka rata, gdje i sada borave bez ikakvog materijalnog
obezbjeenja.
Ministar za zatitu prava pripadnika nacionalnih i
etnikih grupa azim Hajdinaga u aprilu 2002. godine
83
obavestio je Misiju crnogorske vlade u Sarajevu da je,
nakon razgovora sa predsednikom Vlade i ministrom
unutranjih poslova, dogovoreno formiranje komisije u
kojoj e biti predstavnici Ministrastva unutranjih poslo-
va, Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva za
zatitu prava pripadnika nacionalnih i etnikih grupa,
kako bi se napravila jedna valjana informacija
povodom sluaja izbjeglih lica sa podruja Bukovice.
Stanovnici Bukovice, koji trenutno ive u Sarajevu i
Goradu, osim podataka koje su dali Misiji crnogorske
vlade u Sarajevu, vlastima u Crnoj Gori uputili su i
pismo u kome navode da je njihova jedina elja da se
vrate u svoje kue. Da bi se ostvario njihov povratak,
kako su naveli u pismu, potrebno je sljedee: krivce
koji su poinili razna zlodjela uhapsiti i staviti pred lice
pravde; stvoriti odgovarajue bezbjednosne uslove,
tako to e se angaovati novi ljudi, tj. policajci koji e
profesionalno raditi svoj posao, a prethodnike razrijei-
ti dunosti, te sprovesti odgovarajue mjere protiv njih
za ono to su poinili; napraviti, odnosno opraviti nji-
hove kue i novano nadoknaditi svu imovinu koja je
opljakana ili unitena u toku etnikog ienja.
Spisak izbeglica iz Bukovice u BiH i njihove
imovine:
1. Durgut Osman (2.07.1954), selo erjenci, trenutno
nastanjen u Sarajevu.
Durgut Fazila (21.11.1956), supruga
Durgut Edin (27.03.1976), sin
Durgut Edisa (16.09.1978), kerka
Od imovine, kada su izbjegli, septembra 1992. godine,
ostalo sljedee:
Bukovica
84
Kua sa prateim objektima, kuni namjetaj i sve osta-
lo to je potrebno za domainstvo.
Trenutno stanje:
Kua zapaljena i unitena, kao i pratei objekti. Da bi se
ostvario povratak potrebno je napraviti novu kuu, kao
i sve ostalo to je bilo.
*
2. Durgut Zajko, selo erjenci, trenutno nastanjen u
Sarajevu
Durgut Hajra, majka
ostalo sljedee:
Trenutno stanje:
Devastirana kua kao i pomoni objekti. Da bi se os-
tvario povratak potrebno je opraviti kuu kao i po-
mone objekte.
*
3. Tahirovi Himzo (26.06.1929), selo erjenci, trenut-
no nastanjen u Sarajevu
Tahirovi Hajra (12.06.1936), supruga
Tahirovi Ferida (12.06.1963), snaha (i dvoje djece)
Od imovine, kada su izbjegli (septembra 1992. god.),
ostalo sljedee:
Trenutno stanje:
Kua i pratei objekti devastirani, sva imovina op-
ljakana.
85
*
4 Hodi Vasvija (30.08.1950), selo Straice, trenutno
nastanjena u Sarajevu
Hodi Nedad (10.04.1972), sin
ostalo sljedee:
Trenutno stanje:
Kua i pratei objekti devastirani, a sve ostalo oplja-
kano.
*
5. Stovrag Zlatija (14.10.1933), selo erjenci, trenutno
Stovrag ahza, kerka
Stovrag Himzo - suprug (objesio se 1992. god.)
ostalo sljedee:
Kua sa prateim objektima, kuni namjetaj i sve ostalo.
Trenutno stanje:
Kua i pratei objekti devastirani, a ostalo sve oplja-
kano.
Zlatijin mu Himzo je maltretiran u policiji i nakon
povratka iz policije se objesio.
*
6. Moevi Hamid (05.01.1908), selo Straice, trenutno
nastanjen u Sarajevu
Moevi Mulija - supruga
Od imovine, kada su izbjegli (1992. god.), ostalo
sljedee:
Bukovica
86
Trenutno stanje:
Kua i pomoni objekti devastirani, a sve ostalo oplja-
kano.
*
7. Hodi Atif (28.11.1918), selo Straice, trenutno nas-
tanjen u Sarajevu
Od imovine, kada je izbjegao (septembra 1992. god.),
ostalo sljedee:
Kua sa pomonim objektima, kuni namjetaj i sve
ostalo to je potrebno za domainstvo.
Trenutno stanje:
Kua i pratei objekti devastirani, a sve ostalo oplja-
kano.
*
8. Moevi Nazif (30.03.1923), selo Moevii, trenutno
nastanjen u Goradu
Moevi Zlata - supruga
Od imovine, kada su izbjegli, ostalo sljedee:
Trenutno stanje:
Kua devastirana, sve ostalo opljakano.
*
9. Stovrag Munir (05.02.1956), selo Krava, trenutno
Stovrag Hajra - majka
87
ostalo sljedee:
Kua sa pomonim objektima, kuni namjetaj i sve
Trenutno stanje:
Kua devastirana, a sve ostalo opljakano.
*
10. Bavi Nura (12.02.1927), selo Plansko, trenutno nas-
tanjena u Goradu
Bavi Jasmina - kerka
ostalo sljedee:
Trenutno stanje:
Kua devastirana, a sva ostala imovina opljakana ili
unitena.
*
11. Hodi Halim (04.05.1938), selo Straice, trenutno
nastanjen u Goradu
Od imovine, kada je izbjegao (septembra 1992. god.)
ostalo sljedee:
Trenutno stanje:
Kua devastirana, a sva ostala imovina opljakana ili
unitena.
Bukovica
88
*
12. Bavi Ago (08.03.1947), selo Plansko, trenutno nas-
tanjen u Goradu
Bavi Aia - supruga
Bavi Bahra - kerka
Bavi Bahrudin - sin
Bavi Fahrudin - sin
Bavi Hamdija - sin
Od imovine, kada su izbjegli (februar 1993. god) ostalo
sljedee:
Trenutno stanje:
Kua devastirana, a sve ostalo opljakano ili uniteno.
*
13. Hodi Latif, selo Straice, trenutno nastanjen u
Goradu
Hodi Fadila, supruga
(sa troje maloljetne djece)
Trenutno stanje:
Napomena: Napominjemo pljaku vee koliine novca
od strane rezervista (pojedinaca).
*
14. Osmanagi Sejfo (03.10.1970), selo erjenci, trenut-
no nastanjen u Goradu
Osmanagi Hajrija (04.04.1943) majka
89
Osmanagi eval (20.10.1978) brat
Osmanagi evka - sestra
Osmanagi emsa - sestra
Od imovine, kada su izbjegli (april 1993. god.), ostalo
sljedee:
Trenutno stanje:
Napomena: (Osmanagi air otac Sejfa, na svirep
nain je verbalno maltretiran i fiziki pretuen nakon
ega je umro).
*
15. ahman Edhem (12.03.1964), selo erjenci, trenutno
ahman Ibro - brat
ahman Mehmed - brat
(otac i majka umrli)
Od imovine, kada su izbjegli ostalo je sljedee:
Trenutno stanje:
Kua devastirana, a ostala imovina sva opljakana ili
unitena.
*
16. Vukas Hamed (16.09.1969), selo erjenci, trenutno
nastanjen u Goradu
Vukas Almasa - majka
Bukovica
90
Trenutno stanje:
*
17. Bavi Sabrija, selo enovii, trenutno nastanjen u
Sarajevu
Bavi Emina - supruga
Bavi Halima - majka
Od imovine, kada su izbjegli ostalo sljedee:
Trenutno stanje:
Kua devastirana, kao i pratei objekti, a sve ostalo
opljakano ili uniteno.
*
18. Drkenda Hilmo, selo Vukii, ubijen u svojoj kui
(1993. god.)
Drkenda Zlatija - supruga (umrla)
Drkenda Enes - sin (sa svojom porodicom eli da se
vrati)
Drkenda Aziz - sin (sa svojom porodicom eli da se
vrati)
Od imovine, kada su izbjegli (1993. god.), ostalo
sljedee:
Kua sa prateim objektima, kuni namjetaj, stoka i sve
Trenutno stanje:
Kua devastirana, kao i pomoni objekti, a ostala imo-
vina sva opljakana ili unitena.
91
*
19. abanovi Ramiz (13.03.1921), selo Klakorine,
trenutno nastanjen u Sarajevu
Od imovine, kada je izbjegao, ostalo sljedee:
Trenutno stanje:
Kua devastirana, kao i pomoni objekti, a ostala imo-
vina sva opljakana i unitena.
*
20. Stovrag Hamed (25.11.1958), selo Krava, trenutno
Stovrag Demila (10.04.1966) supruga
Od imovine, kada su izbjegli (krajem 1992. god.) ostalo
sljedee:
Trenutno stanje:
Kua devastirana, kao i pratei objekti, a sva ostala
imovina opljakana ili unitena.
*
21. Koo Zaim (16.05.1956), selo Kovaevii, trenutno
nastanjen u Visokom
Koo Hadira (18.02.1959) supruga
(sa troje djece)
Koo Mua (02.07.1916) - majka
Od imovine, kada su izbjegli (poetkom 1993. god.)
ostalo sljedee:
Bukovica
92
Trenutno stanje:
unitena.
*
22. Jusufovi Fatima (15.09.1928), selo Selita, trenutno
nastanjena u Goradu
Jusufovi Edhem - sin
Od imovine, kada su izbjegli (krajem 1992. god.) ostalo
sljedee:
Trenutno stanje:
Kua devastirana, a sva ostala imovina opljakana i
unitena.
*
23. Rogo Juso (08.07.1949), selo Krava, trenutno nas-
tanjen u Goradu
(Sa etverolanom porodicom)
Trenutno stanje:
unitena.
*
24. Vranj Samija (05.03.1955), selo Kovaevii, trenutno
Vranj Samir (12.03.1976) sin
Vranj Kemo - sin
93
Trenutno stanje:
unitena.
*
25. utuna Hatida (03.03.1935), selo Lugovi, trenutno
nastanjena u Pazariu
utuna Mugdin (04.09.1975) sin
Trenutno stanje:
imovina opljakana.
*
26. utuna Behka (29.06.1939), selo Lugovi, trenutno
utuna Sakib suprug, tokom 1992. i 1993. god.
vie puta je pretuen, nakon ega je umro.
Trenutno stanje:
Kua devastirana, kao i pomoni objekti, a sva ostala
imovina opljakana i unitena.
Bukovica
94
*
27. Vukas Nura (28.03.1920), selo Ljuta Bara, trenutno
Od imovine, kada je izbjegla, ostalo sljedee:
Kua sa prateim objektima, kuni namjetaj, poljo-
privredna maina (motokultivator) sa prikljucima,
mnogo alata, stoka i ostalo.
Trenutno stanje:
Kua dosta oteena, a sva ostala pokretna imovina
opljakana i unitena (od strane pojedinca).
*
28. Dedovi Meho (27.11.1926), selo Rujevica, trenutno
Dedovi aira - supruga (umrla poslije rata)
Kua sa prateim objektima, kuni namjetaja, stoka i
sve ostalo.
Trenutno stanje:
Kua devastirana, a ostala imovina sva opljakana i
unitena.
*
29. Dedovi Nazif (1914), selo Rujevica, trenutno nas-
tanjen u Sarajevu
Dedovi Kenda - supruga
Dedovi Hasan - sin
Dedovi eval - sin
95
Trenutno stanje:
Kua zapaljena i unitena, a sve ostalo opljakano.
*
30. Rizvanovi aban (06.07.1922), selo Mrii, trenutno
Rizvanovi Arifa (05.03.1924) - supruga
Trenutno stanje:
Kua devastirana, kao i pomoni objekti, a sva ostala
imovina opljakana.
*
31. Rizvanovi Nediba (07.02.1940), selo Mrii, trenu-
tno nastanjena u Goradu
Rizvanovi Emin - suprug (umro u ratu)
Rizvanovi Enko - sin
Rizvanovi Sadeta - kerka
Rizvanovi Sabaheta - kerka
Rizvanovi Sabiha - kerka
Trenutno stanje:
unitena.
*
32. Bungur Ramiza (26.06.1944), selo Bunguri, trenutno
nastanjena u Goradu
Bungur Dafer - sin
Bukovica
96
Bungur Zlatija - supruga Daferova (imaju etvoro
djece)
Bungur Samir - sin
Bungur Samira - supruga Samirova (imaju dvoje
djece)
Bungur Demo - sin Ramizin
Kua sa prateim objektima, kuni namjetaj, stoka i sve
ostalo.
Napomena: Napominjem da je Bungur Ramiza sa sna-
hom Zlatijom i njeno dvoje djece bila kidnapovana feb-
ruara 1993. god. i odvedena u ajnie od strane srpske
bosanske vojske. Razmijenjeni su u Gorade.
*
33. Hoo Ramiz (11.09.1931), selo Klakorine, trenutno
Hoo Dema - supruga
Trenutno stanje:
imovina opljakana i unitena.
*
34. Krako Islam (14.05.1964), selo Klakorine, trenutno
Krako Sedika - majka
97
Trenutno stanje:
unitena.
*
35. Bungur Vezira (01.03.1921), selo Bunguri, trenutno
Bungur Husein - sin
Od imovine, kada su izbjegli, ostalo sljedee.
Trenutno stanje:
unitena.
*
36. Mujanovi Hamdo (14.10.1965), selo Moevii,
trenutno nastanjena u Sarajevu
(supruga i dvoje djece)
Trenutno stanje:
Kua devastirana, a sve ostalo opljakano i uniteno.
Napomena: Hamdo Mujanovi je prije iseljavanja etiri
dana verbalno maltretiran i tuen od strane pojedinaca
(pripadnika VJ), nakon ega je sa svojom porodicom
pobjegao, ostavljajui svu svoju pokretnu i nepokretnu
imovinu.
Bukovica
98
*
37. Bekan Hajra (05.01.1920), selo Hajlovine, trenutno
nastanjena u Goradu
Bekan Huso - suprug (umro od premlaivanja)
Od imovine, kada je izbjegla, ostalo sljedee:
Trenutno stanje:
unitena.
*
38. Musli Hasan, selo Madari, trenutno nastanjen u
Sarajevu eli povratak
Musli Salko - brat
(otac Hajro i brat Ejub ubijeni na svirep nain u
sopstvenoj kui 1992. god. policija taj sluaj jo
nije razrijeila).
Kua sa prateim objektima, kuni namjetaj, stoka,
novac i sve ostalo.
Trenutno stanje:
unitena.
*
39. Hodi Hanka (18.01.1910), selo Kava, trenutno nas-
tanjena u Sarajevu
Hodi Latif - suprug (umro)
Kua sa prateim objektima, kuni namjetaj i sve ostalo.
99
Trenutno stanje:
unitena.
*
40. Tahirbegovi Osman (12.02.1949), selo Rosulje,
trenutno nastanjen u Sarajevu
Tahirbegovi Zlatija - supruga
(Oni se trenutno nalaze u svojoj devastiranoj kui
kojoj je potrebna opravka)
Tahirbegovi Mustafa - sin
Tahirbegovi Haris - sin
Tahirbegovi Emina - kerka
(Djeca se unazad tri godine nalaze u Sarajevu)
Kada su izbjegli (19. jula 1992. god.) ostalo sljedee:
Kua sa prateim objektima, kuni namjetaj, gater za
rezanje oblove grae, kao i vea koliina oblove i rezane
grae, koja se nalazila na lageru gatera, mnogo alata i
sve ostalo.
Trenutno stanje:
Kua devastirana kao i pomoni objekti, a sva ostala
pokretna imovina opljakana ili unitena.
Napomena: Pljaka zlatnog nakita, koja se dogodila
04.05.1992.god. od strane policajca Slavie Svrkote (sluaj
je odmah tada i vie puta prijavljivan kod CB Pljevlja i
kod MUP-a Podgorica, ali ni dan-danas nije rijeen).
Porodica Tahirbegovi je, odmah po izbijanju rata u
BiH, bila izloena tekoj torturi (svakodnevni pretresi
kue), verbalnom maltretiranju i na kraju (18. jula 1992.
god.) premlaivanju i prijetnji (od strane pripadnika CB
Pljevlja Bana Borovia i rezerviste VJ Dragana uria)
da do sljedeeg dana, tj. 19. jula, do 7.00 sati ujutru
cjelokupna porodica mora napustiti svoju kuu.
Bukovica
100
Reprint Izvetaja Pod lupom br. 4, maj 1993.
Muslimani u Srbiji i Crnoj Gori
Nakon prologodinjih uestalih napada na musli-
manske radnje, potom hapenja i suenja etnikom
vojvodi Daeviu i lanovima njegove grupe za vrenje
teroristikih akcija, dolazi do smirivanja dotle izrazito
napete situacije u Pljevljima. Bolji poznavaoci lokalnih
prilika, mnogo su skloniji da tu injenicu pripiu izboru
Daevia za poslanika u saveznom parlamentu i njegov-
om odlasku u Beograd, nego efikasnijem delovanju
pravne drave.
Meutim, ljudi sa kojima su istraivai Fonda za human-
itarno pravo razgovarali u Pljevljima pripisuju ba
ekovoj grupi najnovije sluajeve uznemiravanja
Muslimana. Prema njihovim navodima nekolicina iz te
grupe upala je 27. marta u restoran Stari eram" i pod
pretnjom oruja zahtevali su od vlasnika da skloni
Titovu sliku, a da narednih dana zatvori kafanu, zato to
e od nje napraviti pravoslavnu crkvu. Prilikom odlaska
napomenuli su da su na redu i druge muslimanske
kafane.
Musliman S. G. je 22. aprila putovao autobusom prema
rudniku Borovica" i tom prilikom ga je bez razloga i
pred drugim putnicima pretukao Jovica Laketi, svo-
jevremeno pritvoren s ekom Daeviem. Pretueni
putnik je uveren da je dobio batine samo zato to je
Musliman. Dogaaj nije prijavio miliciji zato to sumnja
da bi nadleni organi neto preduzeli.
Svakodnevicu ovog grada obeleio je i napad na medi-
cinsku ustanovu. Krajem marta nepoznate osobe bacile
101
su bombu na ordinaciju oralne hirurgije koja se nalazi u
sklopu Doma zdravlja. Inae, direktor ove ustanove je
poznati lekar muslimanske nacionalnosti.
U Pljevljima kod roaka i prijatelja borave raseljeni
bukoviki Muslimani i izbeglice iz Bosne koje zbog
starosti i bolesti nisu krenuli prema izbeglikim centri-
ma u Turskoj i zemljama zapadne Evrope.
1. Bukoviki Muslimani
Podruje Bukovica sastoji se od veeg broja planinskih
sela poput Kovaevia, Boroia, Planjske, Bungura,
Ravnih, Klakorine, Strica, erjenca, Rosulja i drugih,
koja zauzimaju gotovo treinu povrine optine Pljevlja.
Prema popisu stanovnitva iz 1991. tu je ivelo oko 1.500
stanovnika, a 65-70 posto njih bili su muslimanske
nacionalnosti. Taj izrazito zaostao i nerazvijen planinski
kraj, bez izgraenih puteva, granii se s tri optine u
Bosni i Hercegovini - Foom, ajniem i Goradem.
Sa izbijanjem rata u BiH dolazi do nesmetanih prelazaka
tamonjih paravojnih grupa i pripadnika vojske bosan-
skih Srba u ova pogranina sela u Crnoj Gori, kao i pozi-
vanja metana srpske i crnogorske nacionalnosti u rezer-
vni sastav milicije i vojske. Muslimansko stanovnitvo
takvu praksu prima s velikim strahom, a oseaj nesigur-
nosti dodatno je pojaan uestalim premetainama nji-
hovih kua i sumnjienjima da materijalno pomau i
prikljuuju se Zelenim beretkama".
Incident u selu Bunguri 1. jula 1992, kada je grupa uni-
formisanih osoba pretukla estoro metana musli-
manske nacionalnosti, opredeljuje grupu mlaih
porodica da se privremeno isele sa podruja Bukovice.
Poetkom septembra u selo Kovaevii dolaze rezervisti
Vojske Jugoslavije, sa objanjenjem da su tu radi line i
102
imovinske sigurnosti stanovnika Bukovice. esti pretre-
si muslimanskih kua, fiziko maltretiranje pojedinih
ljudi, oduzimanje oruja onima koji imaju dozvole za
noenje, pljaka deviza i nakita dovodi do masovnijeg
naputanja sela. U veini ostaju starci da uvaju stoku i
naputene kue roaka. Do kraja 1992. iz bukovikih
sela iselilo se vie od 600 stanovnika muslimanske
nacionalnosti.
Reorganizacija Vojske Jugoslavije i uvoenje plaenih
vojnika iskljuivo srpske nacionalnosti izaziva jo vee
nepoverenje metana Bukovice, posebno kada meu
njima prepoznaju one koji su ih maltretirali kao rezervisti.
Ta vojska ne spreava grupu pripadnika vojske bosan-
skih Srba koja upada 15. februara 1993. u zaselak Selite, i
s obrazloenjem da ih na oblinjem brdu eka policija iz
Pljevalja, odvode pedesetestogodinju Ramizu, es-
naestogodinjeg deaka Mamka i dvadesetpetogodinju
Zlatiju Bungur sa dvoje male dece. Sledeeg dana na isti
nain u zatoenitvo je odvedeno jo estoro lanova
porodice Bungur iz sela Ravni, svi stariji od 60 godina.
O otmici bukovikih Muslimana saznalo se tek nakon
otmice putnika iz voza. Ministar policije Crne Gore je 6.
marta na zasedanju parlamenta pomenuo da ima indici-
ja o nestanku nekih ljudi iz Bukovice. Nekoliko dana
kasnije saoptio je da je zahvaljujui izuzetnoj aktivnos-
ti predsednika Bulatovia, osia i Karadia, od ukup-
no 12 otetih metana muslimanske nacionalnosti,
vraeno estoro, dok je protiv preostalih vlast bosan-
skih Srba podnela krivine prijave.
Iz ajnia su vraeni starci i njihove ene, svi stariji od
70 godina. U zatoenitvu se jo uvek nalaze dvoje dece
mlae od pet godina, njihova majka, esnaestogodinji
deak i jedna ena srednjih godina.
103
Prilikom razgovora sa istraivaima Fonda za humani-
tarno pravo u Pljevljima, osloboeni ljudi su svedoili da
je neka vojska dola po njih, da su tukli Sevdu Bungur
dok nije pala, a da su iza kue izveli devedesetogodinjeg
Latifa i da je on ostao da lei mrtav. Istraivai Fonda su
razgovarali sa ljudima koji zbog starosti teko mogu da
opiu kuda i zato su odvedeni. Iako kau da su im u
stanici milicije u ajniu rekli da su taoci, oni ne znaju ta
to tano znai, kao to ne znaju o kakvoj su razmeni civi-
la muslimanske nacionalnosti i Srba govorili vojni
komandanti Srpske vojske, Duko i Milun Kornjaa. Oni
znaju da su u ajniu ostala deca i dve ene, jedno vreme
su bili zajedno u miliciji, onda su ih razdvojili, a kako kau
niko im nije rekao kuda e s njima. Plae se povratka u
selo. Kau da je tamo loa vojska, da dolaze vojnici iz
rata" i da se brinu za naputenu stoku.
Istraivai Fonda za humanitarno pravo razgovarali su u
Pljevljima sa slepom erkom koja je nakon otmice njene
sedamdesetdvogodinje majke ostala sama u kui.
Prema njenim reima, otmiari su se tog jutra predstavili
kao etnici i ponovo su se vratili sledee noi. ula je
lave pasa i buku iz praznih komijskih kua. Susedi
Srbi odveli su je u susedno selo Bunguri. Za vreme
njenog boravka u porodici koja se o njoj brinula doli
su neki vojnici, izveli domaina i pretukli ga bez razloga.
Iz straha se vratila svojoj kui, a posle nekoliko dana
vojska je prebacila u Pljevlja.
U ovom trenutku u Pljevljima se nalaze 152 stanovnika
bukovikih sela. Svi oni navode da su izbegli iz svojih
sela zbog vojske koja ih maltretira i optuuje da rade za
Aliju i da im je cilj da stvore Damahiriju. Prema nji-
hovom uverenju plaeni vojnici, rezervisti i etnici iz
Bosne naroito se agresivno ponaaju nakon izjave
eelja da se du graninog pojasa prema Bosni u dubi-
ni od 30 km ne sme nalaziti nijedan Musliman.
104
Prema najnovijim informacijama koje je Fond za
humanitarno pravo primio poveava se broj bukovikih
Muslimana koji se preseljavaju u Pljevlja. Oni koji su
poetkom maja izbegli iz Rosulja doneli su vest da je od
zadobijenih batina umro starac Hilmo Drkenda iz sela
Ukie, a da su vojnici maltretirali, pretukli i opljakali
jo nekoliko metana Bukovice.
2. Delegacija u Bukovici
Do udaljenih muslimanskih sela u Bukovici, pre svega
do sela Ravni, nije stigla nijedna delegacija, a ni novinar.
Na put je 17. marta krenula delegacija koju su inili pred-
stavnici misije KEBS-a za Sandak, SDA, humanitarne
organizacije Merhamet", lokalne vlasti iz Pljevalja,
poslanik u parlamentu Crne Gore i jedan graanin iz
plemena Bungur. Nakon vieasovne vonje delegacija
je stigla do sela Kovaevii. Tu su razgovarali sa pred-
stavnicima seoske vlasti i dvojicom dovedenih metana
muslimanske nacionalnosti. Pretueni starac nije
mogao da imenuje napadae, a drugi starac nije znao
zato je svih etrnaest lanova njegove porodice prelo
u Pljevlja. Re je o ljudima u dubokoj starosti. Vojne
vlasti nisu garantovale sigurnost predstavnicima misije
KEBS-a u selu Ravni, navodno zbog moguih napada
muslimanskih snaga iz Bosne, tako da je delegacija
odustala od obilaska pograninih muslimanskih sela.
Prema informaciji koju su potvrdile vlasti u Pljevljima i
izbegli metani sela Ravni, Latif Bungur jo uvek nije
sahranjen.
3. Dekare
Iz sela Dekare izbegle su poslednje tri muslimanske
porodice. Nakon incidenta koji se dogodio 7. aprila njih
105
devetoro napustilo je svoje kue i prelo u Pljevlja. Prema
reima svedoka dogaaja, tog dana oko 11 sati uvee u
kuu porodice P. S. upala su dva naoruana mukarca u
vojnim uniformama koji su se predstavili kao Vojska
Jugoslavije. Kada su utvrdili da se meu Muslimanima
nalazi jedan Srbin, poeli su najpre da ga vreaju, a onda
su ga odveli u drugu sobu i vezali za krevet. Ukuane su
ispitivali o oruju, a jedan od njih je poeo nasilniki da
se ponaa prema dvadesetdvogodinjoj devojci. Spreio
ga je drugi vojnik tako to je uspeo da odvoji napadaa
od devojke i da mu oduzme puku. Kada je taj vojnik
doviknuo prestraenim ljudima da bee, oni su sa komi-
jom Srbinom iskoili kroz prozor i razbeali se po selu.
Sutradan su na poziv komija stigli vojnici iz komande.
Njihov komandant je napravio zapisnik i prisutnima
rekao da e obavestiti miliciju u Pljevljima. Prema navodi-
ma svedoka u stanici milicije u Pljevljima savetovano im
je da zbog line sigurnosti ne govore o incidentu.
Predstavnici vojnih i civilnih vlasti tvrde kako zbog rata
u BiH nisu u stanju nikome garantovati sigurnost u
Bukovici, ni Srbima ni Muslimanima, ali da nema
stvarnih razloga za iseljavanje.
4. Otmica putnika iz voza br. 671
Voz broj 671 saobraa prugom Beograd-Bar i prolazi
preko dela teritorije Bosne i Hercegovine koji je pod
kontrolom vlasti bosanskih srba. Tog dana, 27. februara,
krenuo je iz Beograda sa zakanjenjem. Vozom je puto-
vala i grupa naoruanih ljudi u maskirnim uniformama
na kojima su se videla razna etnika obeleja. Voz je
nasilno zaustavljen na bosanskoj teritoriji, u selu trpci.
Saekala ga je grupa naoruanih ljudi u maskirnim uni-
formama. Uli su u voz i zajedno sa vojnicima koji su
putovali iz Beograda izabrali najmanje 19 putnika i
odveli ih u nepoznatom pravcu.
106
Na osnovu podataka o nacionalnoj pripadnosti otetih
ljudi pouzdano se moe rei da su namerno izdvojeni
Muslimani. S obzirom na to da su napadai namerno
propustili Muslimana, iji je lini dokument izdat u
Priboju, moglo bi biti tano da su meta bili Muslimani iz
drugih delova Srbije i Crne Gore. Meu otetim ljudima
je i jedan Hrvat. Realno je pretpostaviti da je izabran kao
pripadnik nesrpske nacionalne zajednice. Osmoro ljudi
je imalo line karte izdate u Prijepolju, a ostali doku-
menta iz Bijelog Polja, Podgorice, Bara, Ivangrada... Iako
niko od svedoka ne pominje da su otmiari pitali rtve
gde rade, injenica je da je veina otetih bila zaposlena
u beogradskim preduzeima.
Oteti su sledei ljudi:
1. Esad Kapetanovi, 19 godina, zaposlen u pre-
duzeu Rad", Beograd
2. Iljaz Liina, 43 godine, zaposlen u preduzeu
Ratko Mitrovi", Beograd
3. Fehim Bakija, 43 godine, zaposlen u preduzeu
Planum", Beograd
4. eo Softi, 48 godina, zaposlen u ZGP, Beograd
5. Rifat Husovi, 26 godina, zaposlen u Bijelom Polju
5. Senad eevi, 16 godina, uenik iz Bara
7. Ismet Babai, 30 godina, zaposlen u preduzeu
Val satrit", Podgorica
8. Halil Zupevi, 49 godina, izbeglica iz Trebinja
9. Adem Alomerovi, 59 godina, zaposlen u Raketi",
Prijepolje
10. Rasim ori, 40 godina, zaposlen u Limci",
Prijepolje
11. Fikret Memovi, 40 godina, zaposlen u TP,
Beograd
12. Fevzija Zekovi, 54 godine, vlasnik radnje u
Kraljevu
13. Nijazim Kajevi, 30 godina, zaposlen u poti, Priboj
107
14. Muhedin Hani, 27 godina, zaposlen u preduzeu
Zmaj", Beograd
15. Safet Preljevi, 22 godine, zaposlen u privatnoj rad-
nji u Beogradu
16. Dafer Topuzovi, 55 godina, zaposlen u pre-
duzeu Planum", Prijepolje
17. Jusuf Rastoder, 45 godina, zaposlen u Beogradu
18. Zvjezdan Zulii, 23 godine, student, izbeglica iz
Sarajeva
19. Tomo Buzov, vojni penzioner, Beograd
20. Neidentifikovani ovek iz Sjenice.
Prema navodima S. A., koji je stigao kui zahvaljujui
snalaljivim prijateljima, sve je poelo neuobiajenim
nastupom konduktera. Po izlasku voza iz Beograda
krenuo je u pratnji dva milicionera da pregleda putne
karte i tom prilikom je na njima upisivao imena putnika,
navodno zbog verca. U hodniku je bilo dosta ljudi u
vojnim uniformama. Desetak minuta pre zaustavljanja
voza vojnici su se uzmuvali, ili su gore-dole po hod-
niku. Kada je voz stao trojica su se nala ispred kupea u
kojem je sedeo S. A. Jedan vojnik je pokupio lina doku-
menta putnika i prozvao prvog Muslimana. Predao ga je
drugom vojniku. Nastupila je neka guva u hodniku. U
tom trenutku prijatelj S. A. je povikao na vojnika vrati
nam nae line karte" i pruio ruku da ih uzme. ula se
vriska ene i zvuk udarca iz drugog kupea. Valjda je to
zbunilo otmiara i vratio je line karte. S. A. je ispred
voza video kamion u koji su vojnici ubacivali izvedene
putnike.
Neposredno posle otmice, jedan od visokih
funkcionera u miliciji regije izjavio je da su usposta-
vljeni kontakti s vojnim i civilnim organima bosanskih
Srba i da je od njih zatraena pomo u rasvjetljavanju
ovog sluaja.
108
U roku od nekoliko dana visoki dravni funkcioneri
Srbije nekoliko puta su dolazili u Prijepolje. Jednom su
razgovarali sa lanovima porodica otetih putnika i
graanima, a drugi put su razgovarali iskljuivo sa pred-
stavnicima lokalne vlasti i imali vremena samo da
posete piceriju Fontana".
U Prijepolju je formiran Odbor za koordinaciju sa vlasti-
ma od 9 lanova muslimanske nacionalnosti.
Organizovano je nekoliko graanskih protesta.
Delegaciju Odbora primili su predsednici Srbije i Crne
Gore.
Polovinom marta Slobodan Miloevi je posetio
Prijepolje i tom prilikom je obaao da e dravni organi
preduzeti sve potrebne mere da se rasvetli sluaj, a
poinioci dela kazne.
Porodice otetih ljudi obraale su se lino i apelima
najviim civilnim organima vlasti u Srbiji i Crnoj Gori.
Najpre su ih primali visoki funkcioneri, zatim efovi
kabineta i slubenici, a onda su svi postali jako zauzeti.
General Mladi, komandant vojske bosanskih Srba, na
konferenciji za tampu u Beogradu 9. aprila, na pitanje
novinara: ta je sa otetim ljudima u trpcima?", odgovo-
rio je: Postoji mogunost da je to veta igra destruk-
tivnih muslimanskih snaga sa prostora SR Jugoslavije,
koji na takav nain ele da nametnu svoje prisustvo u
javnosti. Taj se problem istrauje i rezultati istrage, kad
bude okonana, bie saopteni javnosti."
Radovan Karadi, voa bosanskih Srba, lanu porodice
jednog od otetih putnika nagovestio je da su otmiari
paravojna grupa koja nije pod kontrolom regularne
vojske.
109
Iz vie nezvaninih izvora Fond za humanitarno pravo
saznaje da je u vezi sa ovom otmicom pritvoren Milan
Luki, komandant paravojne srpske formacije iz Bosne.
Isti izvor navodi da je u zatvoru dran dva dana, a da je
osloboen zbog pretnji njegovih vojnika da e minirati
prugu Beograd-Bar.
Fond raspolae protivrenim informacijama o sudbini
nestalih putnika. Prema nekim, oteti se nalaze u jednom
stovaritu koje je pre rata pripadalo JNA, u selu Musii,
na putu izmeu Rudog i Viegrada. Navodno, bie raz-
menjeni za ratne zarobljenike koje dri vlada BH. Druge
informacije kazuju da su oteti ljudi odmah likvidirani.
Ko je Milan Luki, komandant paravojne grupe koja je
navodno izvrila otmicu putnika iz voza 671?
Milan Luki je hapen i u vezi sa otmicom sjeverinskih
Muslimana. Tom prilikom ministar
policije Srbije najpre potvruje da je Luki uhapen u
vezi sa otmicom metana Sjeverina", a desetak dana kas-
nije ministarstvo policije daje obrazloenje da nema
pravnih razloga za njegovo zadravanje u zatvoru jer je
dokazano da se naao sa orujem na teritoriji Srbije
zato to je zaduen za naoruanje u vojsci druge
drave".
Prema podacima kojima raspolau meunarodne orga-
nizacije za ljudska prava i na osnovu izjava nekih svedo-
ka, ima indicija da je Lukieva grupa poinila vei broj
zloina prema civilnom stanovnitvu u Viegradu.
Navodi se da su Luki, Jovan Planojevi i izvesni Momir
ubili 22 civila muslimanske nacionalnosti 18. juna 1992,
na mostu u Viegradu. Civile su prethodno muili na
najsuroviji nain: mukarce su vezivali za automobile
koje su onda vozili ulicama, a nekoliko dece bacili su
preko mosta pucajui u tela koja su padala. Prema istim
110
izvorima Luki je, navodno, uestvovao u spaljivanju 60
civila u Pionirskoj ulici kojima je prethodno obean
bezbedan prolaz do sela Olova.
5. Druga otmica iz Sjeverina
estog aprila ove godine Hasan Mujovi i Mustafa
Polimac doli su iz Priboja u Sjeverin da obiu svoje
kue iz kojih su se iselili nakon otmice 17 suseda.
Mustafa se nalazio ispred njegove kue kada su naila
etvorica naoruanih ljudi u maskirnim uniformama i sa
maskama na licu. Bez razloga su ga napali. Na njegovo
zapomaganje istrao je sused Hasan. Napadai su se
okrenuli pridolici. U tom trenutku Mustafa je
neometano pobegao u kuu i kroz prozor iziao na put
prema umi. Skrivao se neko vreme, a onda je iziao na
kontrolni punkt, saekao smenu milicionera i polici-
jskim autom je stigao u Priboj. Hasanu Mujoviu gubi se
svaki trag. Porodica je rasturena. ena je na psihijatri-
jskom leenju, a sedmoro dece kod roaka i prijatelja u
Priboju.
U vezi s ovim sluajem Fond za humanitarno pravo
obraao se policijskoj stanici u Rudom, koji je pod kon-
trolom bosanskih Srba, i dobio informaciju da imaju
obavetenje o tom sluaju, ali da nisu nadleni za sigur-
nost graana na teritoriji druge drave.
6. Namerni napad na Muslimane u
Nikiu
Poetkom maja nepoznate osobe izvrile su oruani
napad na tri muslimanske kue u ulici Rada Kneevia.
Pucnjava je otpoela iza ponoi. Najpre se pucalo na
kue Alja Cirkovia i Envera Kojia, koje se nalaze jedna
do druge, a onda stotinak metara nie na kuu Gana
111
Cirkovia. U trenutku napada u kuama su se nalazile
porodice sa osmoro maloletne dece. Nisu povreeni. U
kuama je izbrojano vie od 50 rupa od metaka. Izmeu
ovih kua nalaze se kue u kojima ive srpske porodice.
Nijedna nije taknuta. Istraga je u toku.
Zakljuak
Na osnovu podataka prikupljenih i istraenih na terenu
Fond za humanitarno pravo ukazuje na injenicu da je
vie od 800 bukovikih Muslimana primorano da
napusti svoje kue i sela zbog nasilnikog ponaanja
pripadnika Vojske Jugoslavije i nasilja koje neometano
provodi vojska bosanskih Srba u pograninom
podruju Crne Gore prema Bosni.
Brine saznanje da je meu pripadnicima Vojske
Jugoslavije koji obezbeuju" bukoviko podruje
raireno uverenje da su Muslimani pripadnici nepri-
jateljskog naroda koji ratuje protiv Srba.
Posebno zabrinjava injenica da crnogorska vlast i
javnost u Srbiji i Crnoj Gori utke prelaze preko zloina
koji su izvrili pripadnici vojske bosanskih Srba kada su
neometano uli na teritoriju druge drave i kao taoce
uzeli starce, ene i maloletnu decu.
Zabrinjavajue deluje injenica da ljudi nestaju iz kua,
autobusa i voza i da o njihovoj sudbini i moguim
izvriocima dela, ni posle nekoliko meseci, nema
zvaninih vesti.
Fond za humanitarno pravo zahteva od vlasti u Srbiji i
Crnoj Gori da porodicama otetih ljudi i javnosti predoe
injenice u vezi sa hapenjem i oslobaanjem Milana
Lukia, voe srpske paravojne grupe iz Bosne i sudbi-
nom sjeverinskih Muslimana i putnika iz voza 671.
112
Sadraj
Uvod 3
1. Politike prilike u Crnoj Gori 5
2. Paravojne grupe 8
2.1. Razoruavanje paravojnih grupa 11
3. Pljevlja 12
3.1. Radikalska pobuna 14
3.2. Eksplozije 16
3.3. Optunica protiv eka Daevia 18
3.3.1. Suenje Daeviu 20
4. Propaganda protiv
crnogorskih Muslimana 23
5. Bukovica poetkom rata u BiH 26
5.1. Ubistvo u selu Vitine 30
5.2. Iseljavanje iz sela Rosulje po naredbi 34
5.3. Maltretiranje brae Kaim i njihovog oca 36
5.4. Ubistvo Hajra i Ejuba Muslia 39
5.5. Novembarski pretresi kua 39
5.5.1. Smrt Himze Stovraga 40
5.5.2. Batinanje Jakuba Durguta 42
5.5.3. Zatvaranje zbog oruja 43
5.5.3.1. Bekstvo preko ume u Gorade 46
5.5.3.2. Batinanje staraca Hajrije i aira
Osmanagia 47
6. Muslimanska ofanziva na ajnie 49
7. Uzimanje talaca iz sela Ravni 53
7.1. Razija Bungur: Rekli su da su etnici 54
7.2. Zlatija Bungur: Alema je
prohodala u zatvoru 55
7.3. Ramiza Bungur: Slali su me u Gorade
oko razmene 58
7.4. Mamko Bungur: Majka mi je govorila
da emo ubrzo biti razmenjeni 59
7.5. Sevda Bungur: ula sam jedan pucanj i
odmah sam pomislila da je Latif ubijen 61
7.6. Ubistvo Latifa Bungura 64
8. Teror se nastavlja 67
8.1. Smrt Hilme Drkende u Vukiima 72
8.2. Dekare 73
9. Epilog 77
10. Spreavanje povratka
paljenjem imovine 79
11. Unitavanje damija 81
Prilog
Spisak izbeglica iz Bukovice koji
borave u BiH i njihove imovine 83
Reprint Izvetaja Pod lupom br. 4, maj 1993.
Muslimani u Srbiji i Crnoj Gori 101
Izdava:
Za izdavaa:
Nataa Kandi
Priredila:
Biljana Mitrinovi
Grafiko oblikovanje:
Dejana i Todor Cvetkovi
tampa:
Publikum
Tira:
500
Beograd, 2003
Copyright 2003 Fond za humanitarno pravo
ISBN 86-82599-39-2
CIP-Karanoinsan}a y nynnian}n
Hapo(na nnnoreia Cpn}e, Beoipa(
323.1::297(497.16) 1992;1993(093.2)
Bukovica / [priredila Biljana
Mitrinovi]. - Beograd : Fond za
humanitarno pravo, 2003 (Beograd :
Publikum). - 116 str. : ilustr. ; 24 cm.
- (Edicija Dokumenti o prolosti / [Fond
za humanitarno pravo, Beograd])
Tira 500. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst.
ISBN 8682599392
1. Mnrpnnonnh, Bnnana
a) Mycnnxann Hpoionn Byionna
19931993 Hcropn}cia ipala
COBISSID 104210700

Bukovica

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bukovica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Edicija: Dokumenti o prolosti

You might also like