SADRAJ

UVOD......................................................................................................................................... 1 OSNOVNA FUNKCIJA MIKSETE .......................................................................................... 2 REALIZACIJA SABIRAKOG KOLA U ANALOGNOM DOMENU .................................. 3 ULAZNI MODUL MIKSETE ................................................................................................... 5 KOMUTACIJA SIGNALA U ULAZNOM MODULU ............................................................ 8 FADER START ....................................................................................................................... 10 IZLAZNI MODUL MIKSETE ................................................................................................ 10 VRSTE MIKSETA ................................................................................................................... 12 DIGITALNE MIKSETE .......................................................................................................... 13 Degradacije signala u digitalnom domenu............................................................................ 14 Osnovni procesi u diskretizaciji signala ............................................................................... 15 Razlike u znaaju A/D i D/A konverzije .............................................................................. 16 ZAKLJUAK........................................................................................................................... 19 LITERATURA ......................................................................................................................... 20

UVOD
Mikseta je centralni ureaj u svakom audio sistemu zato to se bilo koji audio sistem uvek zasniva na mikseti i prateim ureajima povezanim na nju. Svi izvori signala, mikrofoni i generatori elektronskih signala, povezuju se na odgovarajue ulaze miksete. U mikseti se obavljaju osnovne funkcije podeavanja, kontrole i komutacije signala, ali i niz drugih operacija, koje se u audio sistemu obavljaju nad audio signalom. Najzad, glavni izlaz iz audio sistema sa koga signal ide ka sluaocu takoe izlazi iz miksete. U mnogim jednostavnim audio sistemima mikseta je i jedini ureaj koji se nalazi u njegovom elektrinom delu. Iako u principu imaju istu osnovnu funkciju, audio miksete se meusobno razlikuju po konceptu, odnosno po specifinosti konkretne namene. Za razliku od svih drugih audio ureaja, miksete se prave u veoma irokom rasponu unutranjeg koncepta, sloenosti i cene. Mogu se kretati od najjednostavnijih malih prenosnih ureaja, sa svega nekoliko ulaza do ekstremno velikih i slonih modela koji se koriste za najvii nivo muzike produkcije ili produkcije zvuka za filmove, sa irokom gamom razliitih oblika izmeu te dve krajnosti. Raspon izmeu najmanjih i najveih mikseta koje se mogu nai na tritu, odnosno koje se koriste u praksi, zaista je ogroman. Na slici 1 prikazana su dva, moe se rei, ekstremna modela, jedna mala mikseta za terensko snimanje i jedna relativno velika studijska mikseta.

Slika 1 - Dva modela miksete: levo veoma mali model za terenska snimanja, sa samo tri ulaza i jednim izlazom, desno jedan vei model miksete za studijsku primenu
1

OSNOVNA FUNKCIJA MIKSETE

Najvanija funkcija miksete, koja postoji bez obzira na analognu ili digitalnu realizaciju ili na nivo sloenosti modela, jeste sabiranje vie ulaznih signala u jedan izlazni signal. Ova funkcija je ematski opisana na slici 2. Osim sabiranja, u okviru svoje osnovne funkcije mikseta mora imati mogunost nezavisnog podeavanja svih ulaznih signala pojedinano, kao i sabranog izlaznog signala. Podeavanje ulaznih signala ima za cilj postizanje njihovog meusobnog balansa u zvunoj slici. Podeavanje izlaznog signala vri se radi prilagoavanja potrebama korisnika signala ili, eventualno, iz nekih kreativnih razloga.

Slika 2 - ematski prikaz osnovne funkcije audio miksete.

Najjednostavnije miksete mogu imati samo 2-3 ulaza i jedan izlaz. Poveavanje sloenosti miksete u prvom redu znai poveavanje broja ulaza, odnosno broja signala koje moe da prihvati. Najsloenije miksete su verovatno one koje se koriste za koncertna, dakle iva izvoenja i u filmskoj industriji. Broj ulaznih signala koji se sabiraju u takvim sluajevima moe biti veoma veliki. Postoje miksete u koje moe istovremeno da ulazi preko 100 nezavisnih signala. Za takvim miksetama mora da radi nekoliko ljudi istovremeno da bi opsluili kontrole na svim ulazima istovremeno. U najjednostavnijoj verziji miksete postoji samo jedan izlaz (kao to to mala mikseta sa slike 1), ali ih moe biti i vie. Osim toga, u zavisnosti od namene, moe se nai relativno sloena struktura sabiranja signala iz koje se izvodi nekoliko meusobno razliitih izlaznih signala. U sloenijim audio sistemima od miksete se zahteva proirivanje njene osnovne funkcije sabiranja signala. Ono se uglavnom ostvaruje u dva osnovna pravca: dodaju se odreene funkcije komutacije, odnosno distribucije signala, i dodaju se mogunosti obrade signala. Pod obradom signala u mikseti se u prvom redu podrazumevaju manje ili vie sloena filtarska kola za frekvencijske korekcije. Naziv "osnovna obrada" potie od toga to se za zahtevnije postupke na signalu koriste eksterni procesori koji se pojavljuju kao posebni
2

ureaji povezani sa miksetom. U njih se iz miksete prosleuju signali radi obrade, i zatim vraaju nazad u miksetu. Kako razvoj tehnologije ini da su elektronski sklopovi sve jeftiniji i fiziki kompaktniji, danas se u velike modele mikseta, kao njihov sastavni deo, sve ee ugrauju sklopovi koji obavljaju ono to inae rade jednostavniji eksterni ureaji za procesiranje.

REALIZACIJA SABIRAKOG KOLA U ANALOGNOM DOMENU

Osnovna realizacija kola sabiraa signala prikazana je na slici 3. Ovo kolo se izvodi na poznati nain sa operacionim pojaavaem. Broj ulaznih signala koji se na njemu sabiraju moe varirati u irokim granicama. Karakteristina osobina ovakve konfiguracije kola je da se centralna taka sabiraa, u kojoj se stiu svi ulazni otpornici i otpornik povratne sprege operacionog pojaavaa, nalazi na nultom potencijalu. To proizilazi iz prirode ulaza operacionog pojaavaa, to je injenica od velikog znaaja za hardversku realizaciju miksete.

Slika

Osnovna

ema

sabirakog kola.

Bez obzira na veliinu i sloenost miksete, njen centralni deo ini jedan ili vie ovakvih sabiraa. Specifinost realizacije sabirakog kola u miksetama je u tome to komponente analognog sabirakog kola prikazane na emi sa slike 3 nisu fiziki koncentrisane na jednom mestu u okviru miksete, kako je uobiajeno za elektronske sklopove, ve su na specifian nain distribuirane u njoj. Nain na kako se u mikseti organizuje kolo sabiraa detaljnije je objanjen blok emom miksete koja je prikazana na slici 4.

Slika 4 - Osnovna blok ema audio miksete. Svaki od signala koji dolazi na neki od ulaza sabirakog kola mora da pretrpi izvesne korekcije i podeavanja koji mogu proizilaziti iz kreativnih razloga koje namee dizajn zvune slike, fizikog prilagoavanja i meusobnog ujednaavanja svih ulaznih signala, zbog kontrole nad svakim ulaznim signalom pojedinano, kao i drugih slinih potreba. Sve te operacije nad signalom u miksetama odvijaju se u sklopu koji se nalazi izmeu ulaznog prikljuka i ulaznog otpornika sabirakog kola. Ovaj sklop se naziva ulazni modul. Sadraj ulaznih modula i njihova sloenost moe biti u veoma irokim granicama, to zavisi od namene i funkcionalnih potreba audio sistema. Ulaznih modula u jednoj mikseti ima koliko i ulaza njenog sabirakog kola. Ulazne otpornike sabiraa sa eme prikazane na slici 3 fiziki predstavljaju izlazne otpornosti ulaznih modula, kao to je to naznaeno na slici 4. U audio miksetama ulazi, odnosno ulazni moduli, nazivaju se kanali. Uobiajeno je da se broj kanala (broj N sa slike 4) formira sa modulom 8. Otuda se miksete pojavljuju kao osmo-kanalne, esnaesto-kanalne, dvadesetetvoro-kanalne, itd. To istovremeno znai da kolo sabiraa miksete ima 8, 16, 24 ulaza. U manjim miksetama koje po definiciji imaju manji broj ulaza takoe se koristi isti koncept, ali se ee uzima modul 4 (takav je sluaj, na primer, u miksetama koje su namenjene radio stanicama).

Centralna taka sabiraa u kojoj se stiu svi otpornici i ulaz operacionog pojaavaa predstavlja u logikom smislu centralnu taku miksete. U fizikom smislu to je jedan provodnik koji se naziva sabirnica. Na njega je povezan i ostatak sabirakog kola, odnosno ulaz operacionog pojaavaa sa otpornikom povratne sprege. Posmatrajui sa aspekta fizike realizacije miksete moe se rei da se sabiranje ulaznih signala vri tako to se svi signali sa izlaza ulaznih modula dovode na jedan zajedniki provodnik, odnosno sabirnicu, za koju se takoe povezuje i ulaz izlaznog modula. Kao i na ulazima sabiraa, i nad izlaznim signalom se uobiajeno moraju obaviti izvesne operacije da bi bio prihvatljiv za nastavak svog puta kroz audio sistem ili za slanje sluaocu. To su, pre svega, kontrola veliine signala pomou nekog modulometra i podeavanje njegovog nivoa. Ove operacije se obavljaju u sklopu koji se naziva izlazni modul. U sastavu izlaznog modula je i ostatak sabirakog kola, kao to je to naznaeno na slici 4. Poveavanje sloenosti miksete i broja njenih ulaznih kanala, odnosno njenih kreativnih mogunosti, ne dovodi u pitanje osnovnu strukturu sa slike 4. Menja se samo sloenost ulaznih i izlaznih modula i, eventualno, broj sabirnica u mikseti. U stereo sistem ima moraju da postoje dve sabirnice - za levi i desni kanal.

ULAZNI MODUL MIKSETE

Ulazni moduli po unutranjoj sloenosti predstavljaju najsloeniji deo svake miksete jer se najvei deo obrade signala obavlja u njima, a u analognim realizacijama mikseta oni su i po svojoj fizikoj veliini najvei. Sve opcije obrade i manipulacije sa signalom koje nudi mikseta nalaze se gotovo u potpunosti u ulaznim modulima. Izlazni moduli su u najveem broju mikseta mnogo skromniji po unutranjoj sloenosti. U ulaznim modulima se realizuju sledee osnovne funkcije nad signalom: osnovno prilagoenje nivoa, osnovna obrada, regulacija nivoa, podela ulaznog signala na kanale izlaznog formata (stereo i surround), daljinski start reproduktora, (opciono - u miksetama za radio stanice), kontrola ulaza modulometrom i sluanjem (opciono).
5

Kasnije je pokazano kako se broj funkcija koje se nad signalom obavljaju pre dovoenja na sabirako kolo moe dalje proirivati. Principijelna blok ema jednog ulaznog modula u kome se ostvaruju navedene funkcije prikazna je na slici 5.

Slika 5 - Principijelna blok ema ulaznog modula stereo miksete.

Svaki modul, sem u sluaju nekih specijalizovanih mikseta, ima mogunost da se na njegov ulaz, po izboru, dovodi signal linijskog ili mikrofonskog nivoa. Tako se na ulazu pojavljuju dva odvojena prikljuka oznaena iroko prihvaenim skraenicama "MIC" (mikrofonski ulaz) i "LIN" (linijski ulaz). Prihvatanje signala mikrofonskog nivoa podrazumeva da na samom ulazu mora postojati poseban predpojaava koji e ovaj signal niskog nivoa pojaati do reda veliine koji imaju linijski signali. Na poetku ulaznog modula nalazi se preklopnik za izbor signala. S obzirom da kod linijskih signala uobiajeno postoje izvesne razlike u nivoima, postoji potreba da se na samom poetku ulaznog modula izvri grubo podeavanje nivoa. Time se ostvaruje osnovno usaglaavanje signala koji iz razliitih izvora istovremeno dolaze na ulaze miksete. Signal u ulaznom modulu prolazi dalje kroz deo za osnovnu obradu. U praksi se pod tim podrazumeva sklop filtara za amplitudske korekcije. U zavisnosti od sloenosti miksete i njene namene to kolo moe biti manje ili vie komplikovano. Najjednostavnija varijanta podrazumeva samo kontrolu niskih i visokih frekvencija, poput regulatora uobiajenih na starijim kunim ureajima za reprodukciju zvuka. Na drugom kraju skale sloenosti nalaze se vrlo sofisticirani filtarski sistemi sastavljeni od veeg broja filtara kod kojih se mogu menjati razni parametri i pomou kojih se moe fino oblikovati spektar signala. Pri tome se uvek ostavlja mogunost da se ova obrada signala iskljui, odnosno da se kolo za osnovnu obradu signala premosti, kao to je oznaeno na emi. Koncepcija osnovne obrade signala u ulaznom modulu dominantno zavisi od njene namene. Na primer, miksete za primenu u radiodifuziji, gde se kao ulazni signali javljaju samo signali iz raznih reproduktora i iz mikrofona spikera, imaju u tom pogledu specifine zahteve, jer signali koji se dovode iz reproduktora ne zahtevaju nikakvu dodatnu obradu. U njihovim ulaznim modulima ovaj deo se moe sasvim izostaviti. Sa druge strane, u velikim miksetama za iva koncertna izvoenja neophodno je omoguiti raznovrsne intervencije na
6

signalu. Koncept filtara u delu za osnovnu obradu direktno odreuje kreativne mogunosti pri radu sa audio sistemom. Zbog toga se vrednovanje kvaliteta mikseta za namene kao to je studijska produkcija i slino vri izmeu ostalog, i na osnovu kvaliteta i osobina ovih kola. Iza osnovne obrade nalazi se glavni regulator nivoa signala koji se naziva regler. To je, po pravilu, klizni regulator postavljen na nain koji omoguava jednostavnu i preciznu manipulaciju. Oni zauzimaju mesto na mikseti uz samu ivicu, koje je najdostupnije osobi koja manipulie sa njom. Njihov poloaj se vidi na velikoj mikseti sa slike 1. Dugmad reglera su uobiajeno oblikovana na nain koji olakava pokretanje jednim prstom. Sa obe strane proreza ovog regulatora badareno je slabljenje signala u decibelima. Regleri ulaznih modula predstavljaju osnovne regulatore na mikseti, jer se njima odreuje kojim nivoom e signal iz kanala ui u kolo sabiraa, odnosno u ukupnu zvunu sliku. Za razliku od prvog regulatora u ulaznom modulu, kojim se vri tehniko podeavanje ulaznog signala i njegovo usaglaavanje sa ostalim nivoima, sa reglerima se vri kreativna intervencija na nivoima signala. Klizni potenciometar reglera je dueg hoda od standardnih kliznih potenciometara kakvi se sreu na ostalim audio ureajima. Jedan standard definie njihovu radnu duinu na 10 cm. Kod njih je posebno znaajan kvalitet otpornog sloja, to se meri moguim brojem pokretanja klizaa napred-nazad, pre nego to se pojavi karakteristino utanje kontakta. U najkvalitetnijim reglerima koji se mogu nai na tritu garantovani broj pokretanja je reda veliine miliona. Danas je u sloenijim miksetama uobiajeno da se funkcija reglera vri sa naponski kontrolisanim pojaavaem (VCA - voltage control amplifier). Fizikim reglerima koji postoje na mikseti tada se vri podeavanje kontrolnih napona ovih regulatora, pa kroz njihov kontakt i otporni sloj ne ide audio signal. U ulaznim modulima se opciono mogu pojaviti i neki dodatni elementi. U veim miksetama u svakom ulaznom modulu nalazi se modulometar za merenje nivoa signala. Zbog veliine instrumenta takva mogunost se javlja samo u modelima ija veliina to dozvoljava. Takoe postoji mogunost da se signal iz ulaznog modula prosledi na izlaz za monitorske zvunike, eventualno na neki poseban zvunik za tu namenu, ime se uz modulometar uvodi mogunost i subjektivne kontrole pojedinanih ulaznih signala. Neke miksete imaju na sebi mali zvunik koji slui samo za tu namenu. Ovo ne treba meati sa glavnim monitorskim zvunicima kojim se vri kontrola izlaznog signala miksete.

Na kraju ulaznog modula nalazi se regulator kojim se vri raspodjeljivanje signala po kanalima viekanalnog formata reprodukcije. U stereo miksetama se tu nalazi panorama regulator. U miksetama za sloenije izlazne formate ovaj deo je sloeniji i podrazumeva odgovarajue matrino kolo. U nekim konfiguracijama mikseta za specifine namene distribucija signala iz ulaznog modula moe biti sloena.

KOMUTACIJA SIGNALA U ULAZNOM MODULU

U zavisnosti od veliine i namene miksete ulazni moduli mogu se uslonjavati ne samo komplikovanjem njegovih elektronskih sklopova, ve i sa aspekta komutacije signala. Postoje izvesni standardizovani koncepti prosleivanja signala iz ulaznog modula u ostale elemente audio sistema i nazad u isti ili neki drugi ulazni modul. Dva su koncepta koji se najire primenjuju za realizaciju izlazaka signala iz ulaznog modula: takozvani "sendovi" i "insert take" (oba termina su argonska, ali ne alost u toj oblasti ne postoje bolji, standardizovani izrazi). Send - Uobiajeno je da postoji mogunost uzimanje signala iz nekih karakteristinih taaka ulaznog modula i njegovo slanje van modula preko posebnih prikljuaka, odnosno konektora na prikljunoj ploi miksete. Takve take se u argonu nazivaju "sendovi". Njihova funkcija je jasna sa blok eme prikazane na slici 6.

Slika 6 - Mesto "sendova "u okviru strukture ulaznog modula miksete. Mogunost koju unose sendovi u praksi se koriste na razliite naine. Na primer, da se ulazni signal poalje u neki spoljanji procesor radi dodatne, sloenije obrade i posle vratii nazad u miksetu preko nekog drugog ulaznog modula kao novi ulazni signal. Takoe je uobiajeno da se signal sa takvog izlaza alje na ulaz nekog viekanalnog snimaa, to se kao mogunost koristi pri koncertnim izvoenjima radi kasnije postprodukcije (takozvani "ivi snimci").
8

Sa slike 6 vidi se da se slanje signala moe ostvariti sa nekoliko karakteristinih taaka ulaznog modula: pre intervencija osnovne obrade ("send 1" na emi), pre reglera ("send 2") ili posle reglera ("send 3"). Pri uzimanju signala pre reglera njegove promene ne utiu na signal koji se alje, to je znaajno pri viekanalnom snimanju. Insert - Specifina vrsta prosleivanja signala u okviru ulaznog modula u argonu se naziva "insert taka". Pod tim se podrazumeva da se signal u nekoj karakteristinoj taki modula provodi kroz poseban konektor izveden na prikljunoj ploi miksete. U normalnim okolnostima taj konektor predstavlja kratak spoj i ne utie na tok signala kroz ulazni modul. Meutim, ako se u ovaj konektor prikljui odgovarajui kablovski konektor, dolazi do rastavljanja kontakta i signal se preko jednog od njih prosleuje van miksete, a preko drugog se prima nazad u istu taku ulaznog modula. Princip insert taaka prikazan je na slici 7. Insert take se takoe mogu izvoditi sa raznih karakteristinih mesta u ulaznom modulu. Na slici su prikazana dva mogua prikljuka ("insert 1" i "insert 2"). Osnovna funkcija insert taaka u praksi je da omogui ukljuivanje u ulazni modul dodatnih spoljanjih procesora koji, za razliku od njihovog povezivanja preko sendova, tada postaje sastavni deo lanca ulaznog modula. Sa takvom mogunou neogranieno se poveaju potencijali obrade ulaznog signala, daleko preko nivoa elementarnih funkcija koje su ugraene u okviru ulaznog modula. Broj insert taaka odreuje i broj eksternih procesora koji se mogu primeniti za obradu u okviru jednog ulaznog modula. S obzirom da su postupci dodatne obrade signala stvar umetnikog delovanja, shvatanje potreba u tom domenu stalno se menja. Zato insert take omoguavaju fleksibilnost u korienju miksete.

Slika 7 - Insert take u ulaznom modulu miksete.

FADER START
U nekim miksetama regler kao glavni regulator nivoa signala ima u svom sklopu i jedan mikro-prekida na koji deluje kliza kada je u krajnjem donjem poloaju (maksimalno slabljenje, odnosno nula signala). im se kliza reglera pomeri unapred (to se u argonu naziva ''dizanje reglera'') prekida menja svoje stanje. Kontakti ovog prekidaa izvedeni su na poseban konektor na prikljunoj ploi miksete. Namena ovog prekidaa je da se promena stanja reglera izvede kao informacija van miksete, to se dalje koristi za startovanje raznih reproduktora u sistemu. Podrazumeva se da prekida na regleru kontrolie rad reproduktora iji se signal dovodi na njegov ulazni modul. Ugradnjom fader starta ulazni modul dobija dodatnu funkciju kontrola rada spoljanjih ureaja. Fader start je u praksi znaajan u miksetama koje su namenjene radio i TV stanicama. Ova funkcija omoguava startovanje numere sa reproduktora samo jednim potezom reglera, bez potrebe da se istovremeno vri manipulacija na reproduktoru drugom rukom. Taj reproduktor treba da prethodno bude nameten na odgovarajuu numeru koja se eli reprodukovati i postavljen na "pauzu". Dizanje reglera preko prekidaa vri otputanje pauze i startovanje reprodukcije. Svi reroduktori koji su po svom konceptu namenjeni radiodifuznim stanicama imaju posebne ulaze za takav daljinski start, pa opcija fader starta ini osnovnu razliku izmeu reproduktora za kunu upotrebu i onih koji su namenjeni radiodifuznim sistemima. ak su svojevremeno i klasini gramofoni imali tu mogunost. Funkcija fader starta se koristi i u pozoritima, jer se i tamo javlja potreba za startovanjem reprodukcije u zadatim trenucima predstave.

IZLAZNI MODUL MIKSETE

Izlazni modul miksete treba da omogui tri osnovne funkcije: regulaciju izlaznog nivoa, elektrino prilagoenje izlaza i formiranje adekvatnog izlaznog signala, kontrolu izlaznog signala modulometrima i sluanjem (monitoring). Principijelna blok ema izlaznog modula prikazana je na slici 8. Na njegovom ulazu je pojaava sabirakog kola sa slike 3. Iza njega se nalazi glavni regler, koji se uobiajeno naziva "master", i kojim se vri kontrola izlaznog signala miksete.

10

Iza master reglera nalazi se kolo za prilagoenje izlaza, koje najee omoguava simetrian izlazni signal normiranog nivoa.

Slika 8 - Principijelna blok ema izlaznog modula miksete.

Izlazni signal se u okviru izlaznog modula kontrolie na oba standardna naina: sluanjem i modulometrom. To znai da u okviru ovog modula mora postojati odgovarajui merni instrument, VU metar ili PPM, u zavisnosti od namene miksete. Na primer miksete koje slue za emitovanje radiodifuznog programa moraju imati pik metar zbog spreavanja premodulacije predajnika. Ako je mikseta namenjena ozvuavanju onda se u izlaznom modulu standardno postavlja VU metar. U izlaznom modulu takoe treba da postoji poseban monitorski izlaz odakle se signal vodi na pojaava i zvunik, koji se uobiajeno naziva monitorski izlaz. U toj grani potrebno je da se nalazi i regulator za kontrolu jaine sluanja. Monitorskih izlaza moe na jednoj mikseti da bude vie od jednog, to omoguava istovremeno povezivanje razliitih monitorskih zvunika sa pripadajuim pojaavaima (glavni monitorski zvunici, zvunici za bliski monitoring, itd). Zbog uslonjavanja sistema kontrole signala, sa mogunostima izbora "ta se slua" i "preko ega se slua", u velikim studijskim miksetama esto su te funkcije izvedene u posebnom modulu. On se u kuitu miksete postavlja neposredno pored izlaznog modula i naziva se "kontrolni modul" ili "monitorski modul". U njega ulaze svi signali kojima se daje mogunost kontrole sluanjem preko monitorskih zvunika, kao i njihova distribucija u nezavisne zvunike sisteme. Uobiajeno je da na mikseti postoji prikljuak i za slualice, to omoguava dodatnu opciju monitoring-a signala sa takvim nainom reprodukcije. Ova mogunost je posebno znaajna u koncertnim uslovima, kada je u okolnostima visokih nivoa zvuka u sali potrebno proveriti sluanjem, na primer, neki od ulaznih signala.
11

VRSTE MIKSETA
Svaka konkretna namena audio sistema ima posebne detaljnije zahteve u pogledu njegove konfiguracije i funkcionalnih osobina, to se neposredno odraava i na koncept miksete kao njegovog centralnog ureaja. Zbog toga se danas na tritu moe nai vie standardnih kategorija mikseta prilagoenih raznim specifinim funkcijama. Osnovne kategorije u toj podeli su: emisione miksete (za radio i TV stanice), produkcione miksete (za primenu u produkcionim muzikim studijima), koncertne miksete (za ozvuavanje muzikih "ivih" izvoenja), pozorine miksete (za dizajn zvuka u dramskim predstavama), miksete za monitoring na bini, automatske miksete (za jednostavne primene i rad bez operatera), male prenosne miksete (za terenski rad), itd. Navedena podela je zasnovana na njihovom koncepcijskim razlikama. U tom smislu, osnovne razlike su u konceptu i sadraju ulaznih i izlaznih modula, u broju izlaza, broju grupa, nekim specifinim detaljima kao to je fader start, itd. U svakoj od navedenih kategorija dalje postoji irok dijapazon razlika prema sloenosti u okviru zadatog koncepta i, naravno, u ceni.

Slika 9 - Jedan model emisione miksete na kojoj se vidi koncept postavljanja ulaznih modula s leva na desno, a grupnih i izlaznih modula na krajnjoj desnoj strani.
12

DIGITALNE MIKSETE
U profesionalnim audio sistemima koriste se digitalne miksete. trasiraju i prevode digitalne audio uzorke. Povoljnosti ovakvog sistema su te da nema pojave uma izmeu ulaza na analogno digitalnom konvertoru (ADC) i izlaza na digitalno-analognom konvertoru (DAC). Podeavanja ureaja se mogu sauvati i uitavati po elji. Ovo je naroito korisno u ivim nastupima, gdje svako od izvoaa moe sauvati svoja podeavanja ureaja. Takoe ovakve miksete imaju mogunost obrade signala i dodavanja raznih efekata to iskljuuje potrebu za dodatnim ureajima. Ne povoljnosti su te signal gubi na kvalitetu jer na svom putu prolazi kroz analognodigitalni konvertor, zatim se vri njegova obrada i na izlazu se podvrgava digitalno -analognoj konverziji. Meutim, kako su ova slabljenja kvaliteta signala ne primjetna, svako diskutovanje je subjektivno. One kombinuju,

Slika 10 Izgled jedne digitalne miksete

13

Degradacije signala u digitalnom domenu

Prebacivanje nekih funkcija audio sistema iz analognog u digitalni domen razreio je mnoge imanentne probleme kojim je analogna tehnologija bremenita, ali je sa druge strane sam doneo nove sasvim specifine probleme. Naelno govorei, ujne degradacije u signalu, odnosno promene u informacionom sadraju diskretnih audio signala, mogu se podeliti u tri osnovne grupe. To su: konanost rezolucije kao imanentne osobine diskretnog signala, tehnoloki nedostaci (nesavrenosti) u sklopovima za A/D i D/A pretvaranje i neke specifine operacije nad digitalnim signalima koje generiu parazitske promene.

Ovde treba podsetiti na injenicu da zahtevi slualaca u pogledu informacionog sadraja koji im se dostavlja audio sistemima nisu uvek isti. Zbog toga odnos prema navedenim problemima i standardi u radu sa diskretnim signalima nisu jedinstveni, odnosno prilagoeni su razliito postavljenim nivoima zahteva slualaca. U vreme poetka uvoenja digitalnih ureaja u audio sisteme, to je bilo krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina dvadesetog veka, neki problemi su bili sasvim neoekivani, i tek su tokom godina bili objanjeni i na neki nain prevazieni. U to vreme to je sve stvorilo odreenu atmosferu nezadovoljstva kod mnogih korisnika novih tehnologija. Trebalo je mnogo vremena da se kontinualnim istraivanjem i nizom poboljanja osnovni nedostaci procesa konverzije minimiziraju. Eho tog nezadovoljstva digitalizacijom iz onog vremena jo je po negde prisutan, iako su poboljanja kvaliteta konverzije, pa time i poboljanja kvaliteta signala u digitalnom domenu, od tada do danas ogromna. Naravno da najkvalitetniji digitalni ureaji zbog svoje cene nisu najire dostupni. Digitalizacija signala je opta tema elektrotehnike koja se pojavljuje u raznim njenim disciplinama, pa i u audiotehnici. injenica je da su audio sistemi uneli mnogo novih i specifinih zahteve koji se postavljaju prema digitalizovanom signalu u odnosu na ostale oblasti telekomunikacija, a koji su posledica izuzetnih svojstava ljudskog ula sluha kao krajnjeg korisnika zvunih informacija. Specifinosti su posledica velikog informacionog polja koje je odreeno rasponom dinamikog opsega reda veliine 100 dB i vie, uz istovremeni frekvencijski opseg irok tri dekade (20 Hz - 20 kHz). Tome treba dodati i injenicu da ulo sluha ima veliku osetljivost u percepciji raznih vrsta izoblienja signala. Zato u prirodi diskretnih signala koji se javljaju u audio sistemima postoje mnogi aspekti koji u drugim oblastima elektrotehnike nisu bili predmet razmatranja. Interesantno je da su neke pojave u telekomunikacijama
14

teorijski postavljene veoma davno (na primer, principi PCM su teorijski definisani 1937. godine) ali su bile irelevantne sa aspekta zahteva koji postoje u digitalnim

telekomunikacijama. Tek kada se pojavila potreba rada sa audio signalima i kada se tehnologija susrela sa zahtevima prenosa velikih informacionih polja i strogim kriterijumima kvaliteta prenosa koji se postavljaju u savremeni audio sistemima, neke specifine pojave u procesu konverzije postale su znaajne. Tako su pojedini fenomeni u procesu opte teorije digitalizacije signala detaljnije analizirani tek u audiotehnici.

Osnovni procesi u diskretizaciji signala

Proces pretvaranja analognog audio signala u digitalni oblik sastoji se od nekoliko faza. Svaka od njih podrazumeva jednu operaciju nad signalom, ali i jedan potencijalni izvor njegove degradacije. Te faze su: spektralno ograniavanje, diskretizacija u vremenu (sample and hold), kvantizer i kodovanje.

Ove faze su prikazane i ematski na slici 11.

Slika 11. Blok ema procesa pretvaranja analognog signala u digitalni Interesantan je znaaj svake od faza konverzije sa aspekta kvaliteta audio signala i izoblienja koje svaka od njih unosi. Teoretski posmatrano, samo kvantizacija unosi trajne promene u signalu, to kao posledicu uvodi aditivni signal greke. Ova pojava je opisana u treem poglavlju. Meutim, konanost rezolucije diskretnih signala je predvidiva i njihova ulnost se teorijski moe otkloniti adekvatnim izborom broja kvantizacionih nivoa koji se primenjuju, odnosno broja bita sa kojim se signal koduje. Taj aspekt je samo pitanje mogunosti tehnologije, odnosno nivoa sloenosti konvertora koji se na tritu mogu nabaviti

15

za prihvatljivu cenu. U tom pogledu danas se u studijskoj opremi koriste konvertori koji rade i sa 24 bita.

Razlike u znaaju A/D i D/A konverzije

U A/D i D/A konvertorima deavaju se simetrini procesi diskretizacije i rekonstrukcije. Ipak, uticaj ulazne A/D konverzije na degradacije signala mnogo je vei od izlazne konverzije u D/A konvertorima. Dva su momenta u tome znaajna: fiksne granice informacionog polja koje unosi A/D konverzija i aliasiranje spektralnih komponenti iznad Nikvistove granine frekvencije. Prvo, kvantizacijom se trajno odreuju gabariti signala koji se prenose do izlaza audio sistema. Na slici 12. oznaene su fizike tvrde granice informacionog polja koje unosi A/D konverzija i koje vae nadalje u ostatku audio sistema. Kvantizacija generie aditivni signal greke, to nema ekvivalentni proces u izlaznoj konverziji, i tako nepovratno odreuje donju naponsku granicu diskretnog signala. Sa gornje strane konvertor je tvrdi limiter. Iznad maksimalnog napona kvantizera ne postoji nita, pa konvertor vri odsecanje svih delova signala koji prelaze tu granicu. Svaka neprilagoenost dinamike analognog signala ovim granicama unosi trajnu degradaciju koja se manifestuje utapanjem u um ili harmonijskim izoblienjima zbog odsecanja vrhova.

Slika 12. Tvrde granice informacionog polja koje unosi A/D konverzija.

16

Drugo, promene koje nastaju u A/D konverziji prati jedna vana fizika odlika koja ini problematinost tog procesa sa aspekta kvaliteta audio signala. Naime, sva izoblienja koja nastaju u nekom od procesa u A/D konvertoru deavaju se iza ulaznog filtra, to znai bez mogunosti ograniavanja spektra eventualno novonastalih komponenti. Zato sve komponente koje su produkt nelinearnih izoblienja, a koje bi nastale u digitalnom domenu, pa i u samom A/D konvertoru, ne mogu biti odseene iznad Nikvistove frekvencije. Sve spektralne komponente nastale iza ulaznog filtra, a koje se na frekvencijskoj osi nalaze iznad granine frekvencije fo/2, bie preslikane u korisni audio opseg bez mogunosti popravke. U tom pogledu postoji razlika izmeu pojave harmonijskih izoblienja u analognom i digitalnom domenu, bez obzira na razloge i mesto nastanka. Ova pojava je ilustrovana na slici 13. Kada harmonijska izoblienja nastanu u analognom domenu, novonastale komponente su u nekom harmonijskom nizu koji se teorijski protee do gornje granine frekvencije sistema. Harmonijska izoblienja su za uvo relativno benigna pojava ako su amplitude harmonika u nekim granicama. Potrebno je da stepen izoblienja dostigne relativno visok nivo da bi pojava harmonika postala apsolutno neprijatna. Na primer, u muzikim zvukovima harmonici predstavljaju sastavni deo svakog tona, pa su harmonijske komponente nastale izoblienjem muzikog signala delimino maskirane komponentama osnovnog signala. Ako je izoblienje nastalo negde pre A/D konverzije, ulazni filtar e izvriti odsecanje komponenti koje se nalaze iznad granine frekvencije, a ako je ono nastalo u zavrnom delu audio sistema, posle dela sa digitalnim ureajima, odsecanje e izvriti izlazni pretvara ili samo uvo sluaoca. Kad izoblienje na neki nain nastane u digitalnom domenu, sve nastale spektralne komponente preslikavaju se oko granice fo/2 na frekvencijskoj osi i pojavljuju se na novim pozicijama koje vie nisu u harmonijskom odnosu sa osnovnim signalom, kao to je prikazano na slici 13. Subjektivni doivljaj takvog izoblienja perceptivno je mnogo neprijatniji od obinog harmonijskog izoblienja bez promena koje unosin efekat preslikavanja, kao to se to deava u analognom domenu. Posledica toga je injenica da je A/D konverzija, sa eventualnim promenama koje unosi u realnosti, odgovorna za vee perceptivne degradacije signala nego D/A konverzija. Zbog toga je u nastavku ulaznoj konverziji posveena vea panja.

17

Slika 13. Spektar jednog prostoperiodinog signala pri pojavi harmonijskog izoblienja u analognom (gore) i digitalnom domenu (dole).

18

ZAKLJUAK
Kao to smo videli, miksete su ne zaobilazan ureaj u svakom audio sistemu. One se po svom izgledu razlikuju od svih ostalih audio ureaja zbog toga to imaju najvei broj raznih regulatora kojim operater mora da na jednostavan nain pristupi rukom i vri podeavanja. U najveim modelima mikseta, kakve se koriste u produkcionim ili filmskim studijima, broj raznih regulatora moe biti reda veliine hiljada. Vrste mikseta koje se mogu nai na tritu je veoma velik, ali najvei modeli se uglavnom ne prave serijski, ve za unapred definisane potrebe i korisnika.

19

LITERATURA
Miomir Miji; Audio tehnika Audio sistemi http://telekomunikacije.etf.bg.ac.yu Miomir Miji; Audio tehnika Audio ureaji I http://telekomunikacije.etf.bg.ac.yu Wikipedia; http://en.wikipedia.org/wiki/Digital_mixing_console

20