VISOKA KOLA ZA MENADMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE

SREMSKI KARLOVCI

Seminarski rad iz predmeta: INTERNET TEHNOLOGIJE ELEKTRONSKO

POSLOVANJE

TEMA : INTERNET OSNOVNI POJMOVI

Mentor

Student

Prof. DRAGAN UJOVI

Milorad Topalovi
Indeks br259/10

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad
Sremski Karlovci, 2013. godina.

SADRAJ

STRANA

1. Uvod ............................................................................................2
2. Pojam interneta ............................................................................3
3. Istoriski razvoj interneta ..............................................................5
4. Osnovni principi fukcionisanja interneta.....................................7
5 Organizacija interneta..................................................................10
6. Zakljuak.....................................................................................11
7. Literatura.....................................................................................12

Internet-Osnovni pojmovi

1.

Topalovi Milorad

UVOD

Svakodnevno, stotine miliona korisnika racunara posecuje razlicite Web sajtove i

stranice kako bi se informisali, neto novo naucili, pregledali svoje omiljene
forume, neto kupili i uradili jo bezbroj drugih korisnih stvari.
Pre svega, pojam internet znai mrea unutar mree, ili internkonekcija izmeu
vie raunara. Internet je globalna mrea. Strukturno postoje male mree koje se
meusobno vezuju, i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva
globalnom mreom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka).
Broj raunara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Koliina
informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teko je proceniti i prikazati
realno kolika je ona zaista.
.

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad

2. POJAM INTERNETA

Internet je sa tehnikog gledita mrea raunara. Ali kada ga malo bolje

posmatramo on je znatno vie od toga .Slobodno moe se rei da je internet
najsvreni vid saobraaja. Sastoji se od vie autonomnih lokalnih i rtegionalnih
meusobno povezanih mrea. On je decetralizovana sistem koji i pored
toga,funkcionie kao jedinstvena globalna mrea ,a njegova decentralizovanost
samo ini prednost u odnosu na sigurnost celokupnog sistema u sluaju otkaza
jednog njegovog dela.
Internet je globalni informacioni sistem povezan jedinstvenim sistemom
adresiranja ,zasnovan na internet ptotokolima IP ,koji je u stanju da podri
komunikaciju uz pomo protokola za kontrolu prenosa podataka TCP putem IP i
koji obezbeuje ,koristi ili omogiava servise visokog nivoa za linu i poslovnu
primenu.
Danas ima stotine miliona korisnika i ogroman broj razliitih raunarskih mrea
u kojima se koriste zajedniki protokoli.
Internet je mrea svih mrea.Preko interneta se danas povezuju
kompanije,obrazovne institucije,vladine institucije i pojedinci. Taka povezanost
omoguava korisnicima mree da meusobno komuniciraju i razmenjuju
informacije putem jedinstvenih protokola.
Slobodno moe se rei da je internet postao snano sredstvo informisanja i
komuniciranja u svim dretvenim sektorima ,bez koga se ne moe zamisliti
savremeno poslovanje.Osnovu interneta ini njegova kima,odnosno sentralni
deo mree ,zatim provajderi koji omoguavaju pristup mrei u regionima
,provajderi za pristup internetu ,lokalni provajderi za prisrup internetu i direktni
korisnici

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad

Kima centralne mree

Network Access Providers

mrea)

(Server,Centralna

Internet Acces Providers

(regionalna mrea)

Internet Acces Providers

(regionalna mra)

Local Access
Providers(lokalna mrea)

Local Access Providers

(lokalna mrea)

End User (krajnji korisnici)

ematski prikaz fukcionisanja interneta sl .1

Kako je ve napomenuto ,Internet ini niz automaskih lokalnih regionalnih

meusobno povezanih mrea.Koja mora da bude us stanju da radi samostalno,sa
svojim aplikacijama i bez posebnih zahteva za modifikacijom programa da bi
kominicirala preko interneta. unutra svake mree treba da postoji Kapija koja bi
povezivala mreu sa spolnjim svetom.Sami paketi treba da budu usmereni kroz
nabre raspoloive rute a to podrazumeva da paketi treba da budu preusmerni
ako na blokirani ili spori raunar.
Da bi Internet magao da ispuni svoje funkcijonalne zadatke u svojoj osnovi mora
da sadri sledee elemente:hardver,softver,standarde,sdresneeme,sadraj ,ljude
svi ovi elementi su meusobno povezani i ine jednu celinu.

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad

3. ISTORISKI RAZVOJ INTERNETA

Kako je Internet najnoviji komunikacioni medij u njegovom razvoju veliku ulogu

odigrali su i ostali mediji. Ispoetka su oni sa strahom gledali na njegov
eksplozivni razvoj i neverovatne interaktivne mogunosti ali polako se uvialo da
u kombinaciji sa internetom bilo koji mediji dobija mnogo tota. Web je postajao
vie godina kad su se prvi put pojavile reklame koje su u tradicionalnim medijima
poele da reklamiraju Web sajtove. Nije prolo mnogo vremena a svaki
televizijski program, radio ili novine su predstavili svoj program ili deo svog
sadraja i na Web-u. Mnogi su se ak i kompletno orijentisali na Internet. Prva
primena Interneta u poslovne svrhe pokrenuta je od strane velikih financijskih
institucija. Pratile su ih velike firme povezujui svoje prodajne i distribucione
mree sa mreom svih mrea, Internetom. On se odmah ponudio kao idealno
reenje jer je za svaku veliku poslovnu organizaciju brzina i kvalitet razmene
informacija automatski znaila vei profit, a esto i opstanak na tritu.
Internet je pokazao da razmena podataka izmeu udaljenih raunara moe
normalno da funkcionie, ali da telefonski sistem koji je zasnovan na
uspostavljanju kola nije adekvatan za tu primenu te je potreba za uvoenje
sistema sa paketnim prebacivanjem potvrena. Ve 1966. godine Ministarstvo
odbrane SAD-a je odabralo Advanced Research Project Agency Network,
poznatiju kao ARPANET, za istraivanje i razvoj komunikacija i komandne
mree koja e preiveti i nuklearni napad. Kroz ovaj projekat, nekoliko godina
kasnije, stvorena je otporna mrea koja je u stanju da podnese gubitak velikog
dela mrene infrastrukture. ARPANET je mrea koja se sastojala od malih
raunara pod nazivom Interface Message Processors( IMP ) koji su bili povezani
modemima. Oni su meusobno komunicirali bit-serijskom vezom brzinom od
50kb/s.
Stvoren je protokol koji e se koristiti i u velikim mreama s velikim brojem
raunara, protokol koji e nositi internet budunosti, to je znailo da mora biti
fleksibilan kako bi razliite mree mogle funkcionisati u zajednikom

od velikog broja manjih mrea. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan:
neki delovi informatike zajednice eleli su prihvatanje drugih standarda, a
najvie se pominjao Open System Interconection Protocol na TCP/ iskljuio NCP
6

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad

prenos podataka kako bi uverio sve da se NCP moe iskljuiti po elji. Vinton
Cerf i Robert Kan poeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tano
10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledeih godina su se
razvijali i usavravali detalji protokola koji e promeniti istoriju. Implementacija
TCP/IP-a u tadanje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je
na ARPANET bilo spojeno oko 400 raunara. U Evropi je 1984. godine poela
izgradnja EARN mree koja je sledila koncept povezivanja malog broja velikih
mrea. Ova mrea je 1990. godine ukljuivala 35 zemalja, povezivala je 950
raunara i preko 600 institucija. Od servisa ona je obezbeivala:
Transfer datoteka proizvoljnog tipa;
- Elektronsku potu;
Razmenu interaktivnih poruka;
- Deljenje raunarskih resursa;
Pristup udaljenim bazama podataka i bibliotekama.
Naa zemlja se ukljuila u mreu EARN 1989. godine. Prvi raunar koji je
ukljuen u mreu bio je raunar Republikog zavoda za statistiku sa kojim je
tadanji PMF imao ugovor o saradnji i ije je raunarske resurse koristio. irenje
lokalne mree se dosta sporo razvijalo, a posledice toga prisutne su i danas.Za nas
kao korisnike, Internet je deo svakodnevne infrastrukture, poput telefona, radija ili
televizije. Neto to danas koristimo spontano, bez previe razmiljanja. Kao kada
biramo telefonski broj ili kanal na televizoru, tako isto biramo web stranice,
aljemo e-mail poruke ma gde se nalazili, ali i obavljamo svoje poslove, plaamo
raune, kupujemo i prodajemo robu i usluge, upoznajemo se Sve prisutnost i
pristupanost globalne mree( ak i u najudaljenijim krajevima sveta) jesu po
meni najvanije odlike Interneta danas. Internet je za nas neto bez ega sve tee
moemo.

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad

4. OSNOVNI PRINCIPI FUNKCIONISANJA INTERNETA

Jedna od osnovnih principa Interneta je,pored ostalog da obezbedi efikasan protok

podataka,bez obzira na njihovu vrstu,lokaciju I vreme,odnosno da obezbedi
upravljanje saobraajem podataka.Protok podata se odvaja po metodi koja se zove
paketska komunikacija.Osnovna funkcija je da svaku poruku podeli na
delove,koji se zovu paketi I da ih poalje razliitim komunikacionim putevima a
zatim da ih objedini na odreditu. Ovaj nain slanja poruka nazi va se
rutiranje.Rutiranje vre posebni raunari (ruteri) koji mogu biti specijalizovani
mreni ureaji ili bilo koji mreni raunar opte namene uz odgovarajui softver.
Uoptena definicija bi glasila da je to skup raunara i drugih ureaja koji su
meusobno povezani tako da mogu da razmenjuju podatke. Najosnovniji element
mree je mreni interfejs, element koji moe bitisamostalan ali i u sklopu nekog
ureaja kao to je na primer raunar. Na raunaru, kao mreni interfejs
prepoznaemo, na primer, mrenu karticu koja omoguava raunaru da se povee
na mreu, ali ne samo nju. Jo neki interfejsi na raunaru mogu da se upotrebe
kao mreni, a na kraju krajeva raunar moe imati u sebi i vie mrenih kartica.
U mrei razlikujemo nekoliko vrsta elemenata:
- ureaji koji koriste mreu za prenos podataka, to su raunari, mreni tampai, i
svi drugi ureaji kojima je funkcija da kroz mreu alju i primaju nekakve korisne
podatke
- aktivni mreni ureaji iji je zadatak da obezbede funkcionalnost mree, to su na
primer svievi (switch), ruteri (router), beini ureaji i slini,
Da bi ureaji u mrei mogli da komuniciraju, moraju koristiti isti mreni protokol.
Ovih protokola ima vie ali emo se mi baviti samo IP protokolom (Internet
Protocol), to jest TCP/IP mreom. To je protokol koji se standardno koristi na
Internetu, a sasvim dobro slui i u lokalnim mreama. Da bi ureaji uopte mogli
da komuniciraju, neophodno je da mogu da se raspoznaju i zato se svakom
ureaju mora dodeliti neka oznaka. Ta oznakamora biti jedisntvena u okviru
mree, to znai da ne mogu dva ureaja imati istu oznaku. U naem sluaju, za
oznaavanje ureaja se koriste IP adrese.
IP adresa je etvorobajtni (32-bitni) broj. Svakom raunaru u mjrei se dodeljuje
jedan broj i preko njih oni mogu jedan drugome da alju poruke Mreu koja
povezuje mrene ureaje u okviru nekog objekta, firme ili neke druge svrsishodne
celine zovemo lokalnom mreom. Njena osnovna namena je da omogui
komunikaciju izmeu ureaja koji su u toj mrei. S druge strane, lokalna mrea
moe da bude spojena sa nekom drugom mreom ili sa Internetom, u tom sluaju
ta druga mrea, odnosno Internet se smatra spoljnom mreom. Mree se razliku
po opsezima IP adresa koje koriste. IP opseg je skup IP adresa koje pripadaju
8

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad

jednoj istoj grupi. Svi mreni ureaji koji pripadaju jednom istom mrenom
opsegu mogu meusobno direktno da komuniciraju. Raunari koji ne pripadaju
istom mrenom opsegu, ne mogu direktno da komuniciraju ve to mogu samo
posredno. IP opseg u stvari predstavlja jednu mreu.
Opseg se definie adresom mree (IP address) i mrenom maskom (Network
mask). Adresa mree je IP adresa, ali se ona ne dodeljuje nijednom ureaju, ve
samo ima ulogu oznaavanja mree.
Mrena maska je broj kojim se definie opseg IP adresa koje pripadaju mrei. To
je specijalan 32-bitni broj koji, gledan u binarnom sistemu sadri niz logikih
jedinica za kojima slede logike nule. Taj broju stvari predstavlja masku koja se
primenjuje n aIP adresu logikom operacijom AND. Logike jedinice odreuju
deo IP adrese koji je nepromenljiv a logike nule predstavljaju deo IP adrese koji
se moe menjati. Pgoledajmo to na primeru.
Uzmimo da je adresa mree 10.10.10.0, binarno se ovaj broj izraava kao
00001010.00001010.00001010.00000000. Uzmimo da je mrena maska mree
255.255.255.0 (binarno 11111111.11111111.11111111.00000000). Kada
primenimo logiko AND izmeu ova dva broja dobiemo:
00001010.00001010.00001010.00000000
11111111.11111111.11111111.00000000
-----------------------------------------------00001010.00001010.00001010.00000000
Broj 00001010.00001010.00001010.00000000 pretvoren u decimalni sistem je
10.10.10.0, odnosno adresa mree koju smo izabrali. Primetite da su poslednjih
osam bitova u mrenoj masci logike nule. To znai da se u mrei 10.10.10.0 sa
maskom 255.255.255.0 adrese raunara dobijaju tako to se uzimaju razliite
vrednosti poslednjih osam bitova. Mrei unaem primeru pripadaju svi brojevi od
10.10.10.0 do 10.10.10.255, ukupno 256 adresa.
I zaista, ako uzmemo bilo koju adresu iz ovog opsega, na primer 10.10.10.32
(binarno 00001010.00001010.00001010.00100000) i primenimo na nju masku
dobiemo:
00001010.00001010.00001010.00100000
11111111.11111111.11111111.00000000
-----------------------------------------------00001010.00001010.00001010.00000000
Rezultat je ponovo adresa mree 10.10.10.0, to znai da 10.10.10.32 zaista
pripada mrei 10.10.10.0 sa mrenom maskom 255.255.255.0. Tako e biti sa bilo
kojom drugom adresom iz ovog opsega.
9

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad

Zbog lakeg oznaavanja, mrena maska se najee izraava kao broj bitova koji
imaju stanje logiku jedinicu. U naem sluaju, maska 255.255.255.0 ima 24
logike jedinice te se ona oznaava kao /24. Dakle, oznaka mree je
10.10.10.0/24.
U IP opsegu pored adrese mree, postoji jo jedna adresa koja se ne koristi za
dodelu nekom mrenom ureaju ve ima specijalnu namenu. To je adresa za
objave (broadcast). To je u stvari poslednja adresa u opsegu. U naem primeru,
prva adresa, 10.10.10.0 je adresa mree, a poslednja adresa 10.10.10.255 je
broadcast adresa. Ova adres aima namenu da kada neki od ureaja u mrei treba
da poalje paket odreenom servisu u mrei a ne zna na kojoj adresi se taj servis
nalazi, on moe paket pslati na broadcast adresu. Taj paket e primiti svi ureaji u
mrei, a na njega e da odgovori samo onaj na kome se traeni servis nalazi.
Mrena maska ne mora imati 24 bita. Ona moe imati i vie i manje bitova,
zavisno od veliine mree. Vie bitova znai manje adresa u mrei i obrnuto.
Veliinu mrene maske odreujeonaj ko projektuje mreu.
Takoe, jedna mrea moe da se podeli u vie mrea. Ovaj postupak se zove
podmreavanje a vri se upravo promenom mrene maske.
Na primer, mreu iz naeg primera 10.10.10.0/24, moemo podeliti na dve
10.10.10.0/25 i 10.10.10.128/25. Primetite da je mrena maska u dve podmree
poveana za jedan, to znai da je jedan bit vie na logikoj jedinici.
Mreni prolaz je mreni ureaj koji se zove ruter. On je povezan u mree izmeu
kojih posreduje i njegov zadatak je da paket iz jedne mree prosledi u drugu
mreu i obrnuto.
Moemo imati dve vrste mrenih prolaza, jedna ima namenu da vri posredovanje
prema poznatoj mrei ili poznatim mreama ako je povezan na vie njih, a druga
da vri posredovanje prema nepoznatim mreama.
Poznata mrea je ona iji adresni opseg znamo unapred i znamo koji je mreni
prolaz povezan sa tom mreom. Primer zo to mogu biti recimo dve lokalne mree
u okviru jednog preduzea, postavljene u dve zhgrade. To su dakle mree koje su
unapred definisane i namenski je postavljen mreni prolaz koji ih povezuje. Taj
mreni prolaz tano zna koja je koja mrea i kako da prosleuje pakete izmeu
njih.
Nepoznata mrea je ona za koju neznamo, a to je po pravilu Internet. Kada
ostvarujemo vezu sa nekim serverom na Internetu, mi ne znamo kojoj on zaista
mrei pripada, ve znamo samo njegovu adresu. Zbog toga kaemo da aljemo
paket nepoznatoj mrei. Podrazumevani mreni prolaz, poto ne zna kojoj mrei
treba da prosledi paket, prosledie ga nekom drugom mrenom prolazu koji je u
hijerarhiji iznad njega, a taj e se dalje pobrinuti da paket ode na odredite. Kada
nekom raunaru podesite podrazumevani mreni prolaz, to znai da ako treba
10

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad

dapoalje paket nekoj adresi koja nije u njegovojmrei, da tajpoaket poalje

navedenom mrenom prolazu, a ovaj e znati ta dalje da sa njim uradi. Tako
raunar u lokalnoj mrei ne mora da zna nita van svoje lokalne mree. O svemu
ostalom brine se podrazumevani prolaz.
Evo da pokaemo na primeru. Uzeemo dve podmree koje smo ranije definisali
10.10.10.0/25 i 10.10.10.128/25 koje su meusobno povezane preko rutera, a taj
ruter je povezan i na Internet.

5. ORGANIZACIJA INTERNETA
- Internet je decentralizirana mrea nema sredita iz kojeg se upravlja
- postoje glavni internetski regionalni vorovi po dravama i gradovima
- svaka manja mrea povezana je s njom najbliim vorom koji je povezan s
njemu najbliim vorom
- na taj nain je Internet isprepletem po celom svetu to omoguava da se svaka 2
PCa mogu indirektno spojiti

11

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad

5. ZAKLJUAK

U vremenu opte globalizacije, novih tehnologija i menjanja postojeceg nacina

ivljenja informacije sve vie dobijaju na vanosti. Informacije daju prednost
onima koji ih imaju nad onima koji ih nemaju. Zbog toga je vano naci to
efikasnije naine dolaenja do informacija. Internet kao globalno sredstvo
posredovanja informacijama odlino slui toj svrsi. Mejutim, svakim danom ta
mrea svih mrea postaje sve pretrpanija. Stoga joj je potrebna bolja
organizacija.Pronalaenje informacija na Internetu omogucuju raznovrsni
pretrani alati koji svaki na svoj nacin zadovoljavaju potrebe korisnika.
Otvaranje Interneta za poslovnu upotrebu uslovilo je vrtoglav rast poslovne
aktivnosti na Internetu . Poslovanje na Internetu je uslovilo pojavu nove
industrije-delatnosti pruanja Internet usluga od strane prvih kompanija radi
ostvarivanja dobiti. Savremeno poslovanje zahteva intenzivne i ekstenzivne
komunikacije izmedju pojedinaca i predjuzeca, a posebno ljudi koji rade na istim
poslovima a geografski su udaljeni. Pomocu komunikacije, ljudi menjaju i dele
informacije i na taj nacin se bolje razumeju i utiu jedni na druge. Poiljalac alje
poruku (glas, tekst, slike) kroz komunikacioni kanal do primaoca koji je dekodira
(interpretira). Zbog velikog broja uticaja, primalac nije cesto u stanju da razume
poruku, pa je potrebna povratna sprega. Iz svega gore navedenog moemo reci da
bi se buducnost elektronskog poslovanja mogla opisivati kao poslovanje pomocu
najsavremenije elektronske tehnologije koja se koristi po EDIFACT standardima
na globalnoj mrei, Internetu. U to nas uverava i tendencija integracije svih
tehnologija elektronskog poslovanja.

12

Internet-Osnovni pojmovi

Topalovi Milorad

7. LITERATURA

1. DR. Milorad Pavlovi , INTERNET TEHNILOGIJE I ELEKTRONSKO

POSLOVANJE CEKOM books Novi Sad 20102. Mr Predrag Bjelic,
ELEKTRONSKO POSLOVANJE U MEUNARODNOJ TRGOVINI , Ekonomski
institut Beograd 2000. godine
2. R. K.M. Bayne, THE INTERNET MARKETING PLAN, Wiley Computer
Publishing, John Wiley & Sons, Inc.
3. Mr Tatjana Kovacevic, ELEKTRONSKO POSLOVANJE, skripta, Megatrend
Univerzitet primenjenih nauka, 2001-2003
4 Internet

13