Učbenik

UNIVERZITET
U BEOGRADU
Momcilo Pataric Aleksandar Stojanovic
POMERANJE POTKOPANOG TERENA I ZASTITA
OBJEKATA 00
RUDARSKIH RADOVA
RUDARSKO-GEOL05KI FAKULTET Beograd, 1994.
Dr MomCilo Pataric, redovni profesor Dr Aleksandar Stojanovic, redovni profesor Rudarsko-geoloSki fakultet u Beogradu
POMERANJE POTKOPANOG TERENA I ZASTITA OBJEKATA OD RUDARSKIH RADOVA

YU ISBN 86-80887-45-5 Recezenti: Prof Dr Petar Milanovic Prof Jovan Sutic Izdaje: Rudarsko-geoloski fakultet, Beograd, Dusina 7 Knjiga je kao monografija odobrena za stampanje od Komisije za izdavacku delat.nost Rudarsko-geoloskog fakult.eta u Beogradu resenjem br. 5/94. U fiu8nsiranju ave knjige ucestvavalo je
Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije - Beograd.

Tehnieki urednik: Mr Zorka Bulatovie Tiraz: 250 primeraka
Stampa: "MST Gajie" , Beograd
eIP - KaTaJIOrH3aUHja y ny6mIKaUHjH Hapo)lHa 6H6JIHOTeKaCp6Hje, Beorpa,n; 622.83 IIATAPMli, MOMt.IHJIO Pomeranje potkopanog terena i zaStita objekata od rudarskih radova / MomCilo Patarie, Aleksandar Stojanovic. - Beograd : Rudarsko -geoloski fakultet, 1994 (Beograd: MST Gajie). - VIII, 298 str. : graf. prikazi ; 24 em Na vrhu nasI. str.: Univerzitet u Beogradu. Tiraz 250. -Bibliografija: str. 293-298 ISBN 86-80887-45-5 1. CTojaHoBHn AJIeKcaH,n;ap
622.1
a) Py,n;HHUH ID=31766540 IIoMepaIbe CTeHa 5) Py,n;apcKa MepeIba
Sva prava zadrzava izdavac Beograd 1994. godina
Sadrzaj
1. OPSTA RAZMATRANJA 1.1. Dvod, istorijski prikaz 1.2. Pojmovi, definicije, oznake 1.2.1. .Pomeranje 1.2.1.1. Uleganje 1.2.1.2. Horizontalno pomeranje 1.2.2. Deformacije 1.2.2.1. Nagib 1.2.2.2. Krivina 1.2.2.3. Horizontalne deformacije 1.2.3. Uglovni parametri 1.2.3.1. Granicni uglovi 1.2.3.2. Uglovi sigurnosti 1.2.3.3. Uglovi pukotina 1:2.3.4. Uglovi punih pomeranja 1.2.3.5. Ugao maksimalnog uleganja 1.3. Otkopavanje kao uzrok pomeranja potkopanog terena 1.4. Prikaz procesa u masivu 1.4.1. Opsta zapazanja 0 preraspodeli primarnog podzemnogpritiska 1.4.2. Proucavanje procesa na modelima 1.4.3. Proucavanje procesa pomeranja dubinskim reperima u potkopanom masivu 1.4.4. Proucavanje procesa pomeranja merenjem u potkopanim i natkopanim rudnickim prostorijama 1.4.5. Ocena stabilnosti masiva u pogledu naponskog stanja '.' ,
1 1 8 8 9 10 10 11 11 12 12 12 15 15 16 16 16 22 .. 25 26
29
36 3~
IV
Sadrzaj 1.4.5.1. Metode izazvane visokofrekventne akusticne emisije 1.4.5.2. Metode elektromagnetnog sondiranja 1.4.5.3. Seizmicka bez-busotinska metoda 1.4.5.4. Metoda prirodne akusticne emisije 1.4.5.5. Metoda prirodne elektromagnetne emisije 1.5. Pristup proucavanju procesa, izbor matematickog model a 1.6. Pomeranja u masivu sa horizontalnim slojevima 1.6.1. Raspodela pritiska u slojevitoj sredini 1.6.2. Ravansko uleganje 1.6.3. Horizontalno pomeranje 1.6.4. Opsti slucaj 1.7. Pomeranje u masivu sa nagnutim slojevima 1.7.1. Ravansko uleganje 1.7.2. Opsti slucaj 1.7.3. Pomeranje u proizvoljnom pravcu ; 38 38 38 39 39 39 41 41 42 45 47 49 49 52 54 PROCESA 56 56 56 59 65 68 68 71 76 79 83 83 85 88
2. TEORIJSKI OSVRTI NA OSNOVNE KARAKTERISTIKE POMERANJA 2.1. Uleganje povrsine masiva ciji su slojevi horizontaini 2.1.1. Granicni uglovi 2.1.2. Pomocni uglovi 2.1.3. Graficko odredivanje vrednosti granicnih uglova 2.2. Uleganje povrsine masiva Ciji su slojevi nagnuti 2.2.1. Granicni uglovi 2.2.2. Ugao maksimainog uleganja 2.2.3. Promena granicnih uglova sa dubinoIrl 2.2.4. Opsti slucaj promene granicnih uglova 2.3. Puna povrsina otkopavanja 2.3.1. Masiv sa horizontalnim slojevima 2.3.2. Masiv sa nagnutim slojeviina 2.3.3. Uglovi punih pomeranja
Sadrzaj 2.4. Horizontalno pomeranje 2.4.1. Ravansko pomeranje - uslovi
90 90
2.4.2. Ravansko pomeranje povrsine masiva Ciji su slojevi horizontalni .91 2.4.3. Ravansko pomeranje povrsine Cijisu slojevi nagnuti 3. DEFORMACIJE 3.1. Nagib 3.1.1. Definicija 3.1.2. Glavni nagib 3.1.3. Ekstremne vrednosti 3.2. Krivina 3.2.1. Definicija 3.2.2. Uvijanje 3.2.3. Glavne krivine 3.2.4. Ekstremne vrednosti 3.3. Dilatacije 3.3.1. Otklon 3.3.2. Klizanje 3.3.3. Definicija; glavne dilatacije ................................... 3.3.4. Ekstremne vrednosti 4. OPAZANJA POMERANJA POTKOPANOG TERENA 4.1. Cilj i metode opazanja 4.2. Standardna metoda 4.2.1. Projektni elaborat 4.2.2. Mreze, profili 4.2.3. Merenje i obrada rezultata 4.3. Racionalna metoda 4.3.1. Minimalni broj taeaka 4.3.2. Odredivanje osnovnih parametara uleganja masiva eiji su slojevi horizontalni 139 ; ' U TACKI 95 102 102 102 103 106 108 108 110 111 113 115 115 117 121 123 126 126 127 127 127 129 138 138
VI
Sa-drzllj
4.3.3. Odredivanje osnovnih parameta, sIojevi naguRti 4.3.4. Optimalan broj taeaka
&.
uleganja masiva Ciji st! 143 145 146
4.3.5. Odredivanje parametalo. horizontainog pomeranja masiva 5. PROGNOZNL VREDNOSTI ZA IWDNIKE PROCESOM POMERANJA 5.1. Opsta razmatranja 5.1.1. Dvod 5.1.2. Koeficijent cvrstoce krovinskog masiva 5.2. Parametri najveCih pomeranja 5.2.1. Apsolutno maksimalno uleganje 5.2.2. Maksimalno horizontalno pomeranje 5.2.3. Neki izvedeni parametri 5.3. Uglovni parametri 5.3.1. Tablica prognoznih vrednosti 5.3.2. Empirijski obrazac za odrdivanje ugla maksimalnog uleganja 5.3.3. Empirijski obrazac za granicni ugao 8 5.3.4. Empirijski obrazac za granicne uglove
13
SA NEIZUCENIM 150 150 150 151 152 152 153 154 155 155 158 160 iJ 160 164 164 165 168 170 171 171 173 175 176 177 177
5.4. Proracun prognoznih vrednosti pomeranja i deformacija 5.4.1. Masiv sa horizontalnim slojevima 5.4.2. Masiv sa nagnutim slojevima 5.4.3. Ekstremne vrednosti pomeranja i deformacija 6. ZASTITNI STUBOVI 6.1. ZaStita objekata 6.1.1. Kriterijumi zaStite 6.1.2. Teorijsko razmatranje 0 bezopasnoj dubini 6.1.3. Engleska 6.1.4. Poljska 6.1.5. SSSR 6.1.5.1. Zgrade
Sadrzaj 6.1.5.2. Industrijski objekti 6.1.5.3. Inzenjerski objekti 6.1.5.4. Saobracajnice 6.1.5.5. Hidro-objekti 6.~. Odredivanje uglova sigurnosti 6.2.1. Odredivanje tacnih vrednosti 6.2.2. Priblizan naCin racunanja 6.3. Konstruisanje zaStitnih stubova 6.4. Otkopavanje zaStitnih stubova 6.4.1. Opsti pristup 6.4.3. Etapno otkopavanje " " ., " 6.4.2. Uzajamni polozaj objekta i otkopanog prostora 6.4.4. Smanjenje efektivne debljine otkopavanja 7. OSTECENJA NA OBJEKTIMA I OBESTECENJE VLASNIKA 7.1. Pojave na objektima 7.2. Obesteeenje vlasnika 7.2.1. Uvodni komentar 7.2.2. Procena stete 7.2.2.1. Iskustvo iz Nemaeke 7.2.2.1. Iskustvo iz SSSR-a 7.2.3. Pravne osnove naknade stete 1. DODATAK 1.1. Neki pojmovi i definicije teorije rasp odele 1.1.1. Verovatnoca 1.1.2. Slueajne promenljive 1.1.3. Binomna raspodela 1.1.4. Normalna raspodela 1.1.5. Laplasov integral. " " " " " '"
Vll
179 183 185 18'7 189 189 194 197 202 202 202 208 212 221 221 226 226 227 227 231 233 237
237 239 240 242 224
1.2. Krive pomeranja i deformacija za masiv sa horizontalnim slojevima .. 247 1.2.1. Osnovni obrasci " 247
Vlll
Sadrzaj 1.2.2. Puna povrsina otkopavanja 1.2.3. Pod-povrsina 1.3. Krive pomeranja i deformacija za masiv sa nagnutim slojevima 1.3.1. Uleganje 1.3.2. Nagib i krivina 1.3.3. Horizontalnapomeranja i dilatacija " , , 249 255 259 259 262 267 272 272 274 278 280 283 283 283 284 285 287 288 288 291 292 293
1.4. JednaCina termodifuzije 1.4.1. Izvodenje 1.4.2. Opste resenje za neograniceni stap 1.4.3. Opste resenje za neogranicenu plocu 1.4.4. Granicni uslovi za poremeceni masiv II. DODATAK ILL Pomeranje potkopanog terena u tudnicima metala i nemetala II. 1.1. Specificnosti II.1.2. Pomeranja pri otkopavanju slepih rudnih tela II. 1.2.1. Obrasci A.G. Akimova (SSSR) II.1.2.2. Kriterijum LN. Kisimova (Bugarska) n.1.3. Uglovne karakteristike procesa pomeranja ILIA. Pojave na povrsini terena Prilog I Prilog II LITERATURA
PredgovoT
U ovoj knjizi obraduje se probl~matika pomeranja potkopanog terena i z3Stita objekata iznad rudarskih radova, u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. Rudarskim radovima narusava se prirodna ravnoteia potkopanog krovinskog masiva i on se ponovo uravnotezava sa prateCim pojavama u jami i na povrSini terena. U jami se javlja povecani pritisak na podzemne rudnicke prostorije, ana povrsini terena nastaju promene reljefa i ostecenja na objektima. eilj knjige je pre svega da popuni prazninu koja u ovoj oblasti postoji na na.sem jezickom prostoru. Prvenstveno je namenjena specijalistickim kursevima na smeru za rudarska merenja, posto je ova problematika vec vise od jednog veka cleo te discipline. Sa njom se susrecu i specijalisti u drugim oblastima, pa ce zadovoljiti i potrebe sire strucne javnosti. Pomenuti prakticni razlozi su uslovili izlaganje materije u vidu udzbenika, pa smo nastojali da koristimo matematicki aparat predvidjen uobicajenim programima tehnickih fakulteta. Pojedine oblasti koje izlaze iz ovih okvira izlozene su u dodatku I, na kraju knjige. U dodatku JI obradeno je pomeranje potkopanog masiva u rudnicima metalicnih i nemetalicnih sirovina, posto joB ne postoje odgovarajuee opste prihvacene metode za proracun pomeranja j deformacija u tim sredinama. Knjiga sadrzi i mnoge rezultate na.seg dugogodisnjeg istraiivackog rada, koji su nametnuli nacin izlaganja razlicit od uobicjenog u slicnim udzbenicima, pa je zbog toga sadriaj dobrim delom i monografskog karaktera. Izlozena. materija je podeljena u sedam poglavlja, poglavlja na potpoglavlja, a potpoglavlja na odeljke. Tako se na primer oznaka 2.3.1. odnosi se na drugo poglavlje, treCe potpoglavlje, pnrj odeljak. Oznake koje pocinju arapskim brojevima (1.27) oanose se na poglavlje, a rimskim (I.27) na dodatak. Numeracija citirane literature data je u uglastim, a obrazaca u okruglim zagradama. Tehnickoj opremljenosti knjige mnogo je doprinela Mr.Zorka Bula-tovie, dipl. ing.rudarstva, na cemu joj srdacno zahvaljujemo. Posebnu zahvalnost dugujemo Dr.Mariji Dra.skic, docentu Pravnog fakulteta u Beogradu, iija na.m je pamoc pri obradi odeljka 7.2.3. bila dragocena.
Beograd 1994. godina
Au tori
1~ Opsta razmatranja
1.1. Uvorl, istorijski prikaz

Pojave osteeenja objekata i pomeranja potkopanog terena zapazene su jos u ranom rudarstvu, kao neizbezne posledice rudarske proizvodnje. Neizbeznost stetnih posledica po objekte na povrsini terena, moze se objasniti uslovljenoseu lokacije rudnika. Za razliku od drugih struka, u rudarstvu se ne mogu po zelji birati lokacije proizvodnih pogona. Jame i kopovi su tamo gde su lezista. A lezista su cesto u blizini i ispod naseljenih mesta, ili nekih drugih prirodnih itehnickih objekata. U tom smislu rudarstvo je u toku celog svog istorijskog razvoja suoceno sa problemom moraine i materijalne. odgovornosti za razne vidove ugrozavanja i osteeenja covekove zivotne sredine. U XV i XVI veku vee su postojali zakoni koji su propisivali minimalnu dubinu otkopavanja pri podzemnom dobijanju mineralnih sirovina. Tako na primer, belgijski zakon iz tog vremena propisuje minimalnu dubinu otkopavanja od 100 m. ispod grada Lijeza. Poznat je propis Bavarskog kneza (XVI v.), koji rudarima preti smrtnom kaznom ako ugroze vodonosne horizonte iz kojih se grad Lijez snabcleva vodom. Sa pravom se tvrdi da je borba sa ovim pojavama glavno obelezje celokupne istorije ruclarstva. U predugljarskoj fazi rudarenja kada su lezista metalicnih sirovina otkopavana na malim dubinama, sa rudnim telima koja su u odnosu na ugljene slojeve manjeg prostranstva, a po pravilu u cvrstim stenskim masivima, nastajale su na terenu grube degradacije reljefa u vidu proloma-pingi, koje, osim jasnih topografskih promena, nisu imale znacaj stetnih posledica u smislu kako se to danas ocenjuje. Posledice postaju veea potencijalna opasnost za objekte na povrsini terena i za rad u jami, pocetkom proslog veka, kada je zapoceta masovna eksploatacija po ugljenim bazenima. Ugljeni slojevi su veeeg prostranstva, nalaze se u sedimentnim
1. Opsta razmatranja
stenskim masivima, koji po fizicko-mehanickim osobinama pogoduju pojavama pomeranja, tako da su se pri otkopavanju na veCim dubinama pojavile posledice koje ranije nisu bile zapazene. Proloma i vidljivih pukotina bilo je sve manje, a pojavila su se osteeenja na mestima gde se po dotadaiinjem iskustvu ne hi mogla oeekivati. Ranije su se prolomi pojavljivali sarno u izdanackoj zoui neposredno izuad lezista, a sada, posebuo pri otkopavanju nagnutih slojeva, zapazana su osteeenja i izvan otkopanog prostora. Da bi se ove pojave objasnile, zapoceto je na pojedinim rudnicima u Rurskom bazenu, oko 1860. godine, sa merenjima, koja su istovremeno posluzila za ocenn potencijalne opasnosti projektovanih zeljezniekih pruga kanala. Postepeno su ova merenja prosirena na ceo bazen, a sakupljeni rezultati iz jednog duzeg vremenskog perioda omogucili su 1897. godine objavljivanje "Dortmundskih pravila", u Kojima se prviput od strane rudarskih organa, daju instruktivno parametri za konstruisanje zaiititnih stubova.
Takva merenja su, pored vaznosti u pogledu sigurnosti, imala za pojedine rudnike i ekonomski znacaj, jer su na osnovu njih razdvojene stvarne stete koje su nastale od rudarskih radova, od pseudo-steta, nastalih od nekog drugog uzroka. Zbog toga se takva sistematska merenja neprekidno obnavljaju u velikim ugljenim bazenima Nemacke od pre 130 godina, Poljske 70 godina, SSSR-a 50 godina, Francuske 20 godina, a u naiioj zemlji, sa skromnim programima merenja, od pre 20 godina. Iz tih dugogodisnjih merenja na rudnicima sa razliCitim prirodno-geoloskim i rudarsko-tehnoloskim uslovima eksploatacije, dobijeni su obimni i raznovrsni rezultati, koje su pojedini autori analizirali i sa vise ili manje uspeha stvarali originalne metode proracuna za prognozu parametara pomeranja. Postoji mnogo takvih metoda, vise empirijskog nego teorijskog karaktera, ali uglavnom za horizontalne i blago nagnute slojeve. Za slojeve sa veCim padom prognoze su vrsene sa veeom strucnom improvizacijom i manjom pouzdanoscu sracunatih parametara, zbog cega su autori ove knjige posebnu paznju posvetili ovom problemu. Ocigledno je da se problem pomeranja terena i osteeenja objekata iznad rudarskih radovajavlja u svim zemljama, u kojimase obavljajamskaeksploatacija. To se vidi iz strucne literature u kojoj su opisani mnogi primeri otkopavanja iapod naselja, saobracajnica, reka mora; iz Nemaeke, Poljske, SSSR-a, Cehoslovacke, Madarske, Bugarske, Belgije, Engleske, Japana, Kine, ....
I ako se u tim zemljama otklanjanje stetnih posledica od pomeranja potkopanog masiva zasniva prakticno na istim resenjima, koja ee biti opisana u ovoj knjizi, smatramo da posebno treba prikazati iskustva iz Nemaeke, Poljske, SSSR-a, Francuske, sa osvrtom na aktuelnost ove problematike u jugoslovenskom rudarstvu.
N amaeka. U ovoj zemlji mogu se pratiti sve faze proucavanja prohlematike zaStitnih stuhova. Prva faza je od 1860. godine do pocetka ovog veka i nju karakterisu sistematska merenja, sa rezultatima i "teorijama" Iokalnog znacaja koje danas imaju vise istorijski znacaj.
Drugu fazu karakterise pojava univerzalnih teorija u kojima se konstatuje da se pomeranja potkopanog masiva mogu proucavati sarno na osnovu rezultata sistematskih merenj a na povrsini terena. Praktican znacaj tih metoda (" teorij a") biD je u tome sto je dobijena moguenost da se parametri pomeranja korektno prognoziraju pre pocetka @tkopavanja, ali sarno za slucaj horizontalnog sloja.
Ovu fazu koja je danas na zavrsetku, karakterise primena racunara sa programima u kojima se otkopana povrsina daje putem koordinata, a graficki prikaz pomeranja se dohija u vidu situacije sa iscrtanim izolinijama na ploteru. Smatralo se da su istrazivanja ovih pojava vee pri kraju i da se u teorijskom smislu ne moze vise nista znacajnije dobiti. Medutim pojavili su se neki fenomeni pri koncentrisanom i hrzom otkopavanju manjih otkopnih polja, koji se na osnovu prethodnog iskustva nisu mogli ocekivati. To je otvorilo treeu fazu u proucavanju problematike zaStitnih stubova. Treeu fazu karakterisu istrazivanja diskretnosti procesa u kome se rudarskotehnoloski faktori eksploatacije iskazuju kao dominantniji od prirodno-geolookih uslova lezista. Pretpostavlja se da, kod brzog i koncentrisanog otkopavanja, potkopani masiv gubi povezanost u veCim blokovima, koji kao celina padaju u otkopani prastor, tako da se vrednost koeficijenta uleganja priblizavajedinici, a istovremeno se vremenski faktor procesa smanjuje na polovinu od poznatih vrednosti iz prve i druge faze. ad sirokih cela sa dnevnom proizvodnjom 500 tonal dan, uvedena su cela sa proizvodnjom 1200 tona/dan, pa cak i sa 4000 tona/dan, sa duzinama 240 1). i napredovanjem 7-15 m/dan. avo je ponovo aktueliziralo sistematska merenja i tamo gde se ona vee oko 100 godina obavljaju, uz zahtev za usavrsavanjem metoda proracuna, koje ee uz uvodenje rudarsko-eksploatacionih faktora, poveeati pouzdanost prognoziranih parametara. Sve ove faze mogu se pratiti na primeru Rurskog bazena, koji jos uvek ostaje jedinstven primer velike koncentracije podzemnih radova, industrijskih postrojenja i naseljenih mesta na jednom istom relativno malom prostoru (30 x 80 km). NaseIjenost je 1840. hila oko 230 000 Ijudi, danas oko 6 miliona. Poznato je da se u ovom bazenu kameni ugalj vadio jos u 14 veku. U 1860. godini 4,4 mil. tona; 1910. godine 90 mil. tona; 1965. godine 125 mil. tonaj danas 78 mil. tona. Do sada je proizvedeno ukupno oko 8,5 milijardi tona.
Na tom prostoru razvilo se jedno privredno podrucje sa svim vrstama objekata

na povrsini (rudarskih, industrijskih, stambenih; zeljeznickih, putnih i vodenih
saobracajnica; mostovima, magistrolnim cevovodima) za koje klasicno ostavljanje stubova, kao delova lezista koji se ne otkopavaju, nije ekonomski opravdano na duhinama veCirn od 200 m. Danas na srednjirn dubinama do 800 m, i sa otkopima na dubinama veCim od 1300 m, to ne hi bilo ni tehnicki opravdano. Zbog toga se klasicno ostavljanje neotkopanih zaStitnih stubova primenjuje sarno za na.jvainije rudarske ob.Jekte, a sve ostalo se potkopava, ostecuje i sanira. Uleganjau pojedinim gradovima (Dortmund) su j do 14 metara. Proizvodn.Ia 11 tim uslovima zasniva se na misl.Ienjllrudarskih meraca, koji u svo.Iim projektima odredu.Iu uslove, dispoziciju i plallograme otkopavanja. Za nastale stete sarno koncern RAG (Rur) trenutilO daje 200-300 miliona maraka godisnje. Ako se uzme u obzir i naknada za stete koje ee se kasnije .laviti, troskovi se penju i na 1,5 milijardi DM godisn.Ie. U zaStitnim stubovima poljskih rudnika na1azi se oko 11 mili.Iardi tona kamenog Ilglja i na.IveCimdelom rezerve koje su dostupne rudarskim radovima. Do sada .Ie otkopana jedna milijarda sto iznosi oko 41 % godiSnje proizvodnje. Za obestecenje i sanaci.Iu ostecenih objekata da.Ie se oko 2 % od ukupne cene kostanja za svaku tonu otkopanog uglja. Otkopavaju se stubovi ispod svih vrsta tehnickih objekata. Posebno su interesantna otkopavanja ispod gradova Bitoma, Horzova, Sosnovica i Katovica. KoristeCi rezultate dugogodisn.Iih merenja u sljonskom bazenu iz perioda pre i posle drugog svetskog rata, pol.Iski strucn.Iaci su stvarali originalne metode proracuna - koje omogucu.Iu dirigovano otkopavan.Ie, pri eemu deformaci.Ie ostaju u granicama dozvoljenih vrednosti. Data .Ie mogucnost da se iz dozvoljenih deformaci.Ia pouzdano odlede dinamicke i geometri.Iske karakteristike otkopne metode. Poseban uspeh poljskih strucnjaka .Ie otkopavanje zaStitnih stubova okana, koje se intenzivno koristi posledn.Iih decenija. Stubovi se otkopavaju ne same pri likvidaciji rudnika, vec pre pocetka eksploataci.Ie uz odgovarajuca tehnieka resenja, koja omogucu.Iu elasticno ponaSan.Ie obloge i ureda.Ia u oknu.
Poljska.
Opste prihvacena koncepcija u NR Poljskoj je da se zaStitni stubovi otkopavaju.
SSSR. Iskustvo iz ove zeml.Ie.Ie posebno interesantno zbog originalnog prig..

tupa u sistematskom proucavanju problematike zaStitnih stubova. Do prvog svetskog rata i neposredno posle n.Iega korisceno je inostrano iskustvo, a 1929. godine zapoceto .Ie sa sistematskim merenjima po svim veCim ugl.Ienim bazenima. Po obimu i sistematicnosti u pristupu, ova istrazivanja su daleko ispred svih ostalih koja su vrsena pri proucavanju ave problematike. Merenja i ostala opazanja su
obavljana po unapred zadatim instrukcijama, a izvrsioci su bili strucnjaci sa rudnika i iz specijalizovanih drzavnih institucija. Rezultati tih dugorocno planiranih istrazivanja su u prvom redu od velike vaznosti za racionalnu proizvodnju u pojedinim bazenima, a zatim preko uopstavanja dobijenih rezultata i za bazene sa slicnim prirodno-geoloskim uslovima u kojima iz nekih razloga merenja nisu vrsena. Rezultati su postupno uopstavani za uslove pojedinih bazena i putem privremenih instrukcija od lokalnog znacaja, korisceni za donosenje prakticnih resenja i proracun potrebnih parametara pomeranja. Iz Cisto empirijskih istrazivanja dobijene su tipske krive i jednaCine koje inzenjerima u praksi sluze za proracun uleganja, horizontalnih pomeranja i deformacija na povi:sini terena. Takav pristup je rezultirao u donosenju jedinstvenih "Pravila zaiiite industrijskih i prirodnih objekata" 1981. godine [83J. Ova pravila omogucuju da se, na osnovu pribliznih fizicko-mehanickih karakteristika nekog leziSta, mogu odrediti osnovni uglovni parametri i za rudnike gde merenja nisu vriiena. To je od posebne vaznosti i za zemlje u kojima masovna i sistematska merenja nisu vrsena, a problematika zaiititnih stub ova postane odjednom veoma aktuelna. U tom slucaju metodom inzenjerske analogije mogu se koristiti podaci koji vaze za odgovarajuce uslove u rudnicima SSSR-a. To se uspesno koristi i u jugoslovenskom rudarstvu. Mnogobrojni su i primeri otkopavanja zaiititnih stubova ispod gradova, reka, saobracajnica i okana, koji su zahvaljujuci pouzdanosti prognoznih podataka resavani kao rutinski zadaci rudarske prakse. Paralelno sa opazanjem pomeranja potkopanog terena, opazano je i ponaiianje objekata kao konstrukcije i na osnovu obimnog materijala propisane su konstruktivne mere zaiitite, normativna i instruktivna dokumentacija za gradnju na rudnickim terenima. Propisane su i dozvoljene deformacije i tehnicko-ekonomski pokazatelji za razne stepene ostecenja, pocev od pojave prslina do potpunog unistenja objekta. Znacaj takvih pokazatelja dosao je do izrazaja pri otkopavanju ispod gradova, sela, mikrorejona, gde su jednovremeno izlozeni uticaju rudarskih radova raznovrsni objekti, nadzemne i podzemne instalacije. Danas se uspesno otkopava ispod gradova: Donjeck,Gorlovka, Stahanov, Karaganda, Kizelevsk, Prokopievsk, Pavlograd, Enakijevo, ... Sarno u Donbasu je godisnje oko 15 000 zgrada i objekata pod uticajem rudarskih radova, u tim uslovima se otkopava oka 30-35 mil. tona/god. uglja, od cega oko 87 % sa remontom ostecenih objekata. U tim uslovima veliki znacaj ima prognoza moguCih pomeranja i deformacija. Posebno je interesantna problematika stabilnosti izvoznih i ventilacionih okana. U mnogim slucajevima razjaiinjen.je uzrok ostecenju okana zbog lose odredenih
1. Opsta razmatranja granica zaStitnih stubova. Za novo projektovana okna razmatra se mogucnost otkopavanja stubova, jer sada na veeim dubina.ma za jedno okno ostaje od 6 do 10 mil. tona. uglja u zaStitnom stubu. Merenja na proueavanju procesa pomeranja potkopanog masiva se i dalje nastavljaju. Sarno, sada u cilju otkrivanja fenomena vezanih za diskretnost procesa, slieno prethodno pomenutoj III fazi istrazivanja u ugljenim bazenima Nemaeke. Zapazeno je da napredovanje sirokih cela ad 100-200 mimes. ima mnago veCi uticaj na pojave osteeenja objekata, nego pri ravnomernom otkopavanju brzinama 30-50 mimes. Otkopavaju se slojevi debljine manje od metra, do nekoliko desetina metara, sa padovima od 00 do gOo. Dubine otkopavallja su dostigle 1200 m. Zapazene su pojave osteeenja kapitalnih objekata i pri standardno ostavljenim zaStitnim stubovima. Oeekuje se poveeanje proizvodnje iz slojeva ispod naseljenih mesta, prirodnih i tehnickih objekata, na oko 100 mil. tona godiSnje. Smanjenjem izmerene su je zapazena potkopanog r~tojanja opazanih taeaka na povrsini terena sa 10-15 m, na 2-5 m, veee vrednosti deformacija i njihov diskretniji raspored. Diskretnost ne sarno prostorno, vee i vremenski, sto je uslovilo da se pomerallje terena i problematika zastitnih stubova i dalje intenzivno proueava.
Programi istrazivanja su prosireni, tako da obuhvataju svu problematiku koja se odnosi na reagovanje stenskog masiva pri izvodenju rudarskih radova u njemu. Do 1961. godine ovaj problem kao da nije postojao u rudarstvu ove zemlje, i kako oni slobodno kazu, kao daje iz raznih razloga bio ignorisan. Tek kada su osteeenja na potkopanim terenima postala na materijalnom i psiholookom planu uznemiravajuea, pristupilo se proueavanju problematike zaStitnih stubova. Troskovi sanacije i obesteeenja su u 1967. godini iznosili u Basenu Nord 31 mil. franaka, sto je ekvivalentno vrednosti 20 do 25 mehanizovanih otkopa. Prosecno optereeenje po toni bila je 1,29 F, au nekim bazenima se poveealo za 0,67, pa cak i za 1,70 F. Oko 15 mil. F. je odlazilo na obesteeenja treeim licima, pa i pored toga gradani nisu bili zadovoljni, vec su osnivani komiteti za zaStitu gradana i razne komisije, u kojima su predstavnici raznih ministarstava i privrednih grana branili lojalno i upomo svoje interese, pri eemu je cesto briga 0 opstim interesima bila maskirana odbranom posebnih i privatnih interesa. Materijalni troskovi i psiholoSka reagovanja su primorali rudare da iz manjevise pasivnog pristupa kroz sanaciju obesteeenja, preau na resavanje problema svim mogueim metodama koja osteeenja svode na minimum.
Francuska.
Dalji put je bio u sopstvenim sistematskim programiranim opazanjima i dobijanju pouzdanih osnovnih parametara za prognoze. Usledilo je upoznavanje sa metodologijom prognoziranja kroz studijska putovanja 11 Englesku, Nemaeku, Poljsku. Za potkopana podrucja saCinjene su podloge koje su koristili urbanisti
---
~~~ ~
......_~ ..
--_.
-~
..
_--"
---------------
SV"l
koji su zainteresovani za koriBcenje takvih terena. Zapoceto je i sa otkopavanjem zaStitnih stubova, primenom metoda otkopavanja prilagodenih uslovima minimizacije deformacija na povrSini terena.
Stvorene su posebne sluzbe za proucavanje ove problematike, od generalne direkcije, do direkcija pojedinih pogona, sa definisanim zadacima u smislu merenja, teoretskih proucavanja i projektovanja otkopavanja ispod objekata.
J ugoslavija. U naSoj zemlji JOB uvek raspolaiemo sa skromnim iskustvom pri atkopavanju zaStitnih stubova. Otkopava se na malim i srednjim dubinama, taka da u zaStitnim stubovima nisu ostajale znatnije rezerve, a naseljenost rudnickih podrucja nije velika, tako da posebnih problema i zahteva do pre dvadesetak godina nije ui hilo.
Na pojedinim uaSim rudnicima otkopavani su do sada ugiavnom zastitni stubovi ispod objekata manjeg znacaja, za koje su dozvoljene vece vrednosti dozvoljenih deformacija. To su putevi, lokalne pruge, manji vodotoci i tek od skora seoska naselja. Ukupno ostavljene rezerve u zaStitnirn stubovima vecihjugoslovenskih rudnika sa jamskom eksploatacijom krecu se od 20-40 %. Sve ovo ukazuje na naSu obavezu da te rezerve smatramo privremeno izgubljenim i da se postupno traze racionalna reiienja za njihovo otkopavanje. U tom smislu vec postoje ohrabrujuca raspolozellJa.
Postavlja se pitanje koliko smo spremni za taj zadatak. UporedujuCi se sa zemljama Cijeje iskustvo u tom pogledu prikazano u ovim razmatranjima, mozemo konstatovati sledeee: - Ne raspolazemo pouzdanim geometrijskim parametrima sa kojima bi se izvrsila prognoza moguCih ostecenja na povrsini terena, Hi odredili podaci za projektovanje otkopavanja II jami. - Podaci kojima za sada raspolazemo, ne mogu se jos uvek llopstiti da bi se koristili u svim bazenima sarno za lokalnosti na kojima su izmereni. - Upuceni smo da metodom inzenjerske analogije, sa vecom ili manjom pouzdanoscu, usvojimo osnovne podatke iz inostranih instrukcija. To ce biti nuznost sve dok putem definisanih, II vidu redovnih zadataka rudnickih mernistva, ne obavimo sistematska merenja i na naSim rudnicima. - Ne raspolazemo sopstvenim opazanjima 0 ponaiianju i osteeenjima gradevinskih objekata na nasim terenima.To se pre svega odnosi na specificne objekte naSih sela, koji podnose i vece deformacije, nego sto se za slicne objekte dozvoljava u inostranim instrukcijama. Specificnost je i jako izrazen reljef na nekim naSim rudnicima. Sva ta pitanja zahtevaju posebna istrazivanja.
- Nieffio imali sopstvene metode za prognozu mogucih deforrnacija.
Koristili smo inostrane, Cija je zajednicka karakteristika da, uz pouzdane ulazne podatke, daju pouzdane rezultate sarno za horizonta1ne blago nagnute
slojeve.
Verujemo da ee naSi strucnjaci naCi u ovoj knjizi odgovore na veei broj pitanja koja se, u vezi pomeranja potkopanog terena i osteeenja objekata, postavIjaju u teoretskom i prakticnom smislu. Ocekujemo da ee to biti i podsticaj za obimnija merenja na rudnicima, kao i za dalja teoretska proucavanja u naucnim institucijama.
1.2. Pojrnovi, definicije, oznake

Nedostatak strucne literature iz ove oblasti na naSem jeziku uslovljava koriseenje inostrane literature, najcesee sa nemackog i ruskog jezickog podrucja, u kojoj su termini, definicije i simboli razliCito standardizovani. Zbog toga se u radovima jugoslovenskih autora pojedini termini razliCito oznacavaju i definisu, pa je u ovom poglavlju bilo neophodno da se najcesee korisceni strucni izrazi prilagode naSem jezickom podrucju. U tom slucaju definisane su na pocetku geometrijske karakteristike procesa pomeranja, koje obuhvataju sve elemente koji odreduju proces u masivu, ukljucujuCi i povrsinu. terena. To su osnovni linearni elementi pomeranja karakteristicnih tacaka na povrsini terena koji se odreduju direktnim merenjem, zatim deformacije izveclene iz direktno merenih vreclnosti pomeranja, a posebuo uglovni parametri kojima se odreduje polozaj karakteristicnih tacaka ulegnuea terena u odnosu na otkopani prostor.
1.2.1. Porneranja su promene polozaja pojeclinih tacaka koje nastaju u potkopanam masivu i na povrsini terena, kao primarne i sekundarneposledice uticaja otkopavanja.
U geometrijskom smislu to je vektor koji povezuje pacetni polozaj neke tacke u neporemeeenom masivu, sa polozajem u koji je presla posle zavrsenog procesa uravnotezavanja. Ako proces nije okoncan ovaj vektor ima trenutnu vl'ednost. Projekcija ovog vektora na pravac vertikale je
uleganje, a na horizontalu,
horizontalno pomeranje.
. Na vertikalnim presecima ulegnuce se prikazuje krivama uleganja po karakteristicnim pravcima lezista, ili otkopanog prostora, (sl. 1.1).
Dea povrsine terena zahvaeen pomeranjem naziva se ulegnuee
Slika 1.1.
1.2.1.1. Uleganje se odreduje periodicnim nivelanjem u toku procesa pomecanja. Oznacava se sa U, a vrednost mu se iskazuje u mm.
U vezi sa ovom komponentom postoje termini maksimalno relativno uleganje iUmax.rel) i maksimalno apsolutno uleganje (Umax.aps.).
Maksimalno relativno uleganje je najveca vrednost ulegnuca, koja sa daljim poveeanjem otkopanog prostora raste do vrednosti maksimalnog apsolutnog ulegan]a.
Maksimalno apsolutno uleganje je najveca dostignuta vrednost, koja sa "daljim povecanjem otkopanog prost ora ne raste, vec se na ulegnucu javlja ravno dno ulegnuto za ovu vrednost. Ako ulegnuce ima ravno dno, imaee ga i kriva uleganja za bilo koji profil eija ravan preseca tu oblast ulegnuca. Obrnuto ne vazi. Kriva uleganja moze imati ravno dno i kada ga ulegnuee nema. To je sillcaj kada je otkopana povrsina izduzenog oblika - pojas po pruzanju sloja, tako da je ulegnuce nad njenim sred:ljim delom polucilindricnog oblika sa paralelnim izolinijama uleganja u horizontalnoj projekciji, (s1. 1.1). Krive uleganja u profilima po padu tada su jednake, a u profilu po pruzanju imaju raVDOdno. Za takve slucajeve koristi se naziv ravansko uleganje.
10
Analogno pojmu otkopana povrsma u horizontalnoj projekciji, odnosno za ravno dno ulegnuea puna povrsina otkopavanja, ili kada nema ravnog dna nepotpuna povrsina otkopavanja, koriste se za krive uleganja u vertikalnim presecima pojmovi otkopana duiiina, odnosno puna duiiinaotkopavanja i nepotpuna duzID.a otkopavanja.
1.2.1.2. Horizontalno pomeranje po nekom odredenom pravcu odreduje se iz poznatih koordinata dva uzastopna polozaja neke tacke, u vidu polarnih koordinata pomeranja P i direkcionog ugla v; pomeranja se izrazavaju u mm, a uglovi u stepenima.
Za horizontal no odredivanje uzastopnih stanja koriscte se teresticke metode (tahimetrijskametoda, rede metoda presecanja), au novije vreme na veeim podrucjima i aerofotogrametrija. Za prakticne svrhe potrebna su pomeranja po karakteristicnim pravcima u odnosu na otkopani prostor, odnosno u pravcu pruianja i glavnog pada sloja. U tom slucaju projektuje se vektor horizontainog pomeranja na ove pravce, ili se pomeranja neposredno opaiaju preko direktno merenih duzina izmedu tacaka postavljenih u pravcu pruzanja i glavnog pada sloja.
1.2.2. Deformacije su relativne promene koje nastaju zbog neravnomernih uleganja, ili horizontalnih pomeranja na potkopanom terenu.
Raeunaju se iz razlike apsolutnih vrednosti uleganja, ili horizontalnih pomeranja susednih tacaka, svedenih na jedinicu duzine (mm/m). Na osnovu njihovih vrednosti odreduje se step en ugrozenosti pojedinih objekata na povrsini terena . Vertikalne deformacije su izrazene preko promene nagiba i zakrivljenosti terena . Horizontalne deformacije-dilatacije, izrazene su preko izduzenja ili skraeenja pojedinih intervala izmedu susednih tacaka. Dilatacije se odreduju iz horizontalnih pomeranja susednih taeaka na povrsini terena. Na ist! naCin mogu se odrediti i dilatacije u vertikalnoj ravni, na primer, pri oceni geometrijsko-konstruktivne stabilnosti vertikalnih okana. U tom slueaju se promene horizontalnog preseka okna opazaju preko pomeranja nekoliko taeaka postavljenih po poprecnim profilima, na odredenim dubinama. Tacke se ugraduju u oblogu okna tako da leze na istoj vertikali. U tom slueaju razlike horizontainih pomeranja susednih taeaka po istoj vertikali, svedene na jedinicu njihovog rastojanja daju nagibe, odnosno stanje vertikalnosti okna, a razlike uleganja svedene na jedinicu rastojanja, daju vertikalne deformacije po oblozi okna.
11
1.2.2.1. Nagib, je odnos razlike uleganja susednih tacaka prema njihovom rastojanju. Oznacava se sa N, a izrazava u (mm/m). Sa koordinatnim pocetkom i.znad sredine otkopanog prostora, x-osom u pravcu pruzanja, y-osom u pravcu pada, bice nagibi po usponu pozitivni, a po padu negativni.
Iv H
=cUA-UB ---lAB
(1.1)
1.2.2.2. Krivina (poluprecnik krivine), je odnos razlike nagiba susednih in.enala, premasrednjoj vrednosti njihovih duzina. Kao parametar pogodniji je poluprecnik krivine dobijen kao njena reciprocna vrednost. Oznacavaju se sa K, odnosno R.
Sa predznacima nagiba iz predhodne definicije konveksne krivine su pozitivne a konkavne negativne.
A
.,..'-.
pre uleganja
]{ =
~N
I
(1.2) (1.3)
R=!]{
PoSto se nagibizrazava mm m
103 -x _ = ...ill....
u (mm/m), a rastojanje I u metrima dimenzija krivine je

---1
.-l!L
m
103
Km
= --
Km
a poluprecnik krivine dobija seu kilometrima.
12
1. Opsta razmatranja.
1.~.2.3. Hurizantalne
defQrmacije -
dila.taeije su
izduienja (+), ili sua-
cenja (-), interval", izmedu susednih taeaka, svedenih na jedinicu duzinej izraiavaju se u (mm/m). Izduzenja se javljaju ako su posle pomeranja potkopanog terena poveeana horizontalna rastojanja izmedu susednih tacaka, a skracenja u obrnutom slucaju.
~-'---A:.-, [.-P;-j --
\,
AP
AS
= PB D=
AP
lAB
PA
(104)
1.2.3. Uglovni parametri procesa pomeranja su geometl'ijske karakteristike uslovnog ili fiziekog karaktera, koje odreduju stanje potkopanog masiva. Sluze kao osnovni podaci pri projektovanju mreza za opazanje potkopanog terena, za odredivanje zaStitnih stubova ispod prirodnih ili tehniekih objekata, kao i za proracune odredivanja ostalih parametara procesa pomeranja.
Odreduju' se na vertikalnim preseeima po karakteristicnim ravnima ulegnuca, odnosno u praveu pruzanja i pada sloja. Na sliei 1.2, prikazani su granieni uglovi (cSl, f3l, /'1, /,pt), uglovi sigurnosti (02, f32, /'2, 'YP2) , uglovi pukotina (03, f33, /'3, /'p3), uglovi p'unog ulaganja (04, f34, /'4) ugao maksimalnog uleganja (0).
Granicni uglovi, uglovi sigurnosti i uglovi pukotina vezani su za taeke izvan, a uglovi punih pomeranja za taeke iznad otkopanog prostora. Uglovi obelezeni sa (/'pl, /'p2, /'p3) javljaju se u podinskom delu strmih slojeva (550 ~ a:S 60), kada je i podina zahvacena proeesom pomeranja. Posto su uglovni parametri geometrijske karakteristike istog procesa i zavise od fizicko-mehaniekih i rudarsko-geoloskih faktora u istom masivu, mogu se izmedu njih postaviti odredene zavisnosti, koje se navode u sledeeim poglavljima.
1.2.3.1. Granicni uglovi
(81)
f31)
/'1, /'pl).
Granicni uglovi su uglovne karakeristike procesa kojima se ogranicava povrsina terena zahvacena pomeranjima usled utieaja otkopavanja, uz pretpostavku da se izvan te granice pomeranja i deformacije mogu zanemariti. To su uglovi izmedu horizontale i linije koja spaja granicu otkopavanja u jami, sa nekom granicnom taekom na povrsini terena, (s1. 1.2). Graniena taeka se definise vrednoscu izmerenog pomeranja.
13
Slib 1.2.
Mogu se meriti obe komponente vektora ukupnog pomeranja-horizontalna i vertikalna, koje su na perifernom delu ulegnuca milimetarske vrednosti. Meracki gledano, u smislu metode, tacnosti i racionalnosti merenja, lakse je odrediti granicnu taeku preko vertikalne komponente-uleganja, odnosno nivelanjem.
14
Preciznim uivelmauGtn visoKe tacnosti ;.noif.. Be ostvariti 1 mm/km. Medutim OWi:\. IIlerenja visoke tacnosti spadajl' u grupv specijalnih z~ataka, a 0paZanje pomeranja potkopanog terena je redovan zadatak, za koji se koriste instrumenti i metode obicne tehnicke taeuosti, odnosno tehrricki nivelman sa greskom od 10 mm/km. A.nalizom ponovljenih merenja no. istim tackama, u vlakovima postavljenim po glavnim presecima ulegnuea, dobijeno je sa raznih rudnika u SSSR-u, da odstupanja do 6 mm iznose 96 0/00, [3). To znaCi do. su pouzdana sarno ona uleganja koja su veea od 6 mm. Zbog toga je za granicni kriterijum odredena standardnim metodama merenja usvojena apsolutna vrednost uleganja od 10 mm, pri cemu je korektnije ako se ulegallje no. granicnoj tacki iskazuje u promilima od maksimalnog uleganja. To omogucuje do. se uporeduju granicni uglovi pri otkopavanju slojeva razliCite debljine, sto preko apsolutne vrednosti uleganja na granicnojtacki nije moguce; 'a posebno kod nagnutih slojeva, omogucuje analiticku vezu izmedu granicnih uglova (51,,81, 'Yl) i ugla maksimalnog uleganja (8). Kao opsti pojam, granicni ugao treba shvatiti kao uglovnu karakteristiku vczanu za neku granicu uticaja, koja je uslovljena proizvoljnim granicnim uleganjem na povrsini terena. U sirem smislu to moze biti bilo koji ugao vezan za tach sa poznatim uleganjem, izrazenim u promilima od apsolutnog maksimalnog uleganja, uslovno nazvan pomocni granicni ugao. Pomocni zbog toga, sto se pomocu njega moze odrediti vrednost vezana za neku drugu tacku sa drugim zadatim uleganjem. Sa standardnim metodama opazanja, to je taeka sa uleganjem od 10 mm, do koje se prakticno registruju uleganja metodom tehniekog nivelmana. Analize pokazuju da ovaj granicni uslov ne odreduje granicu izvan koje se deformacije mogu zanemariti. U uzem smislu, to je ugao redukovan na neku referentnu granicnu tacku, na ono uleganje, odnosno granicu, izvan koje se i deformacije mogu zanemariti. Za maksimalna apsolutna uleganja do 5 m, [Umax .aps. ~ 5000 mm), to su granicne tacke: za stenski mas1v sa koeficijentom cvrstoce Umax.aps. za stenski masiv sa koeficijentom cvrstoce Umax.aps.
f < f
4, sa uleganjem
1 % od
> 4, sa uleganjem 0,5 % od
Sva ova razmatranja 0 granicnim uglovima vaze uz uslov pune povrsine otkopavanja, odnosno pojave apsolutnog maksimalnog uleganja, ili ravnog dna no. ulegnucu povrsine terena.
15
Ovo je strog uslov jer se puna povrsina otkopavanja teze ostvaruje na srednjim i veCim dubinama, a posebno kod nagnutih slojeva. Moze se postaviti blazi, realniji, uslov potpunosti otkopavanja, sto ee biti razmotreno u sledeeem poglavlju.
1.2.3.2. U glovi sigurnosti (82,Ih 12, JP2) su odredeni horizontalom i linijam koja spaja granicu otkopavanja sa tackom dozvoljenih defarmacija na povrsini cerena. Sluze za konstruisanje zaStitnih stubova. Zastitni stubovi ispod prirodnih i tehnickih objekata konstruisu se sa uslovIjenim vrednostima pojedinih deformacija, odnosno nagibom (N), krivinom (K) - poluprecnikom krivine (R) ili horizontalnim deformacijama (D), Cije vrednosti zavise od vrsteobjekta i kategorije zaStite. Ako bi se u tom smislu za svaku vrstu objekta posebno odredivali uglovi sigurnosti, dobiee se onoliko vrednosti koliko ima kategorija zaStite. To se radi sarno u nekim'specijalnim slucajevima zaStite. U praksi se pri resavanju rutinskih problema u instrukcijama saCinjenim za tu svrhu, to pojednostavljuje na taj naCin sto se usvajaju jedinstvene - optimalne vrednosti kriterijuma zaStite, koje vaze za sve vrste objekata. Tako na primer u sovjetskim instrukcijama koje koristimo i u naSoj praksi, usvojene su za granicu sigurnosti sledeee vrednosti, pri prosecnom rastojanju izmedu taeaka od 10 do 15 m. - nagib - krivina - horizontalne deformacije
N
= 4 .10-3
[4 mm/m].
K = 0,2.10-3 D
[Km-i] ili (l/Km].
= +2
.10-3 [2 mm/m].
U podpoglavlju 6.2 izraeunavaju se uglovi sigurnosti na osnovu poznatih

parametara pomeranja. Posto ovi parametri, pored ostalog, zavise i od vrednosti uleganja na granicnim taekama, ovim postupkom dovode se u vezu granicna uleganja sa vrednostima deformacija na granici sigurnosti, odnosno granicni uglovi i uglovi sigurnosti.
1.2.3.3. U glovi pukotina (83, ,83, 13, IP3) odreduju mesto na povrsini terena na kame se moze javiti najudaljenija pukotina od granice otkopavanja. Dobijaju se spajanjem granice otkopanog prostol'a sa mestom najudaljenije pukotine, ako se ona javlja, ili sa mestom na kome su najveee horizontalne deformacije - istezanja.
Ovi uglovi nisu toliko znacajni za rudnike uglja kao !ito su granicni uglovi i uglovi sigurnosti, sem u slucajevima kada pomoeu njih odreduju zaStitni stubovi ispod vodotoka i hidro-objekata.
16
Uglovi punih pomeranja. ('lp,1P1,tP2) nalaze se u delu iznad otkfJpnog prostora, a odreduju se spajanjem granice otkopavanja, sa granicom ravnog dna na ulegnucu povrsine terena u slucaju otkopane nad-povrine, ili sa tackom apsolutnog maksimalnog uleganja. u slucaju pune povrsine, ato je vise teoretski slucaj. Ove uglove treba shvatiti sarno kao parametre koji omogucavaju odredivanje zone jednakih uleganja na povrsini terena. Sa njima nije korektno odredivati zone jednakih pomeranja u potkopanom masivu. Orijentisani su ne od horizontale, vec od ravni sloja. Prema slici 1.2 za punu povrsinu otkopavanja vaze sledece geometrijske relacije:
tP
1.2;.3.4..
= 61
= 11 - a = PI +a
tPl
'tP2
1.2.3.5. Ugao maksimalnog uleganja (e) dobija se spajanjem sredine otkopanog prostora u preseku po glavnom padu sloja, sa tackom maksimalnog uleganja na povrsni terena u slucaju otkopane pod-povrsine, ili sa sredinom ravnog dna u slucaju otkopane nad-povrsine. U regularnim lezisnim uslovima manji je od 90, a orijentisan je u pravcu pada sloja.
1.3. Otkopavanje kao uzrok pomeranja potkopanog terena

Pomeranje potkopanog krovinskog masiva razmatra se na primeru otkopavanja ugljenog sloja u slojevitom sedimentnom lezistu, odnosno u uslovima koji omogucavaju da se proces prostorno i vremenski u potpunosti razvije. Na samom pocetku otkopavanja pri napredovanju od 4-6 m, direktna krovina miruje, a zatim, sa daljim napredovanjem otkopa poCinje da se savija, lomi i pada u otkopani prostor, stvarajuCi uslov za pomeranje gornje-indirektne krovine. Na slici 1.3 prikazana je uopstena slika procesa, sa zonama u kojima se posiedice pomeranja kvalitetno razlikuju, zavisno od prirodno-geoloSkih i rudarsko - tehnoIoskih uslova eksploatacije. Kada postoje usiovi da se proces u potpunosti razvije, nastaje iznad otkopanog prostora, prvo zona zarusavanja, iznad nje zona raslojavanja, a iznad njih, najbliza povrsini terena, zona kompaktnog uleganja. Intenzitet opsta slika ovog procesa zavisi od odnosa debljine pojedinih slojeva u krovini koji se savijaju, lome i raslojavaju (h), prema debljini otkopanog ugljenog sloja (d), ako se otkopava metodom zarusavanja, ili prema preostaloj supljini ako se zapunjava otkopani prostor.
17
L
Zavisno od odnosa,
Otkopana povrSina
-"..i
(P>Pmax) Slika 1.3.
h:d
pojedinacno ili zajednicki mogu se javiti dva slucaja: Prvi, pri otkopavanju debljih slojeva, kada je prosecna debljina dinih slojeva u krovini manja od debljine otkopanog sloja, h<d Tada nastaje jedan vid neregularnog zarusavanja, pri kome otkopani prostor popunjavaju izmesani, izlomljeni komadi direktne krovine. Drugi, pri otkopavanju tankih slojeva, ili pri zarusavanju krovinskog masiva, kada se efektivno preostala supljina toliko smanji, tako da je prosecna debljina pojedinih slojeva u krovini veea od debljine otkopanog sloja, odnosno od preostale supljine iznad otkopanog prostora, h>d Tada se pO pravilu ne javlja zarusavanje, krovina se savija, raslojava i lomi u veee blokove, javljaju se sile paralelne slojevitosti, koje pribijaju blokove jedan uz drugi, tako da oni regularnije popunjavaju otkopani prostor, ne gubeei potpuno svoju slojevitost. Pri otkopavanju debljih slojeva javiee se oba slucaja, zato sto se zbog rastresitosti zarusenog maerijala, smanjuje sa visinom uticaj otkopane debljine na poje-
18
zarusavanje indirektne krovine, jer se smanjuje otkopavanjem nastala supljina u vrhu svoda zarusavanja.
Zbog toga je za proucavanje interesantniji slucaj otkopavanja debljih slojeva, uz uslov da je,
h<d Tada se u otkopanom masivu mogu izdvojiti sve prostorne zone, kvalitetno razliCitih posledica procesa pomeranja. Ako je u tom slucaju odnos debljine slojeva u krovini (h) i debljine ugljenog sloja
(d)
(2 do 2, 5) h
<
zarusavanje direktne krovine je burno sa granuiometrijsH heterogenom masom u zarusenom prostoru - zona 1a. Sa poveeanjem visine zbog rastresitosti zaruSenog materijaIa, postupno se smanjuje otkopavanjem nastala supljina, po zakonu
d'
=d -
11
(k -
1)
gde je:
d'
= = h = k =
d
debljina otkopanog sloja, preostala supljina, debljina slojeva - bankova koji se lome, koeficijent rastresitosti: 1,25 do 1,50 na pocetku zarusavanja; 1,05 do 1,25 na kraju procesa, za konsolidovan zaruseni materijal.
Kada se na nekoj visini gde prosecna debljina slojeva (2do2,5)h'
h', stvore uslovi da je
> d'
zarusavanje postaje regularnije, u veeim blokovima koji postupno zasvodavaju zonu zarusavanja. Slobodna supljina nastala otkopavanjem i dalje ee se smanjivati, po zakonu,
d"
=d-
[h(k - 1) + h'(k - 1)]
Na nekoj visini gde je prosecna debljina slojeva h", bice

h"
>d
i nastaje raslojavanje, sa savijanjem i uleganjem slojeva, (slika 1.3 - zona 1b). U donjem delu ove zone javice se pukotine i povecana ispucalost, au gornjem prsline manja ispucalost.
19
Postupno se uspostavlja samonosivost slojeva, smanjuje se raslojavanje i stvaraju uslovi za kompaktno-zajednicko uleganje preostale krovine do povrsine terena - zona 1e. Kompaktno uleganje iz zone 1e, zavrsava se ulegnucem na povrsini terena, pri cemu se mogu javiti tri slucaja: Prvi, da je na ulegnueu nastalo ravno dno, odnosno da u jednom sredisnjem delu vise tacaka imaju najvece moguce uleganje u datim uslovima, U
= Umax.aps.
avo je redi slucaj u praksi i nastaje kada je otkopana nad-povrsina, (od nemackog "Uberflaehe"), odnosno kada se uglovi '1/;, '1/;1, '1/;2, seku iznad povrsine terena.
Nad-povrsina
Slika 1.4.
Drugi, da na povrsini terena sarno jedna taeka u kojoj se seku uglovi '1/;, 'lPt, '1/;2, ima maksimalno moguce uleganje. Ovo je vise teoretski slueaj i sluzi za definieiju pune povrsine otkopavanja (od nemackog "Vollflaehe"). Treei, da na povrsini terena uleganje nije dostiglo najveeu mogucu vr,ednost vee
Je
U = Umax.rel. Ovaj slucaj nastaje ako je otkopana pod-povrsina (od nemackog "Teilflaehe"), odnosno ako se uglovi '1/;,'1/;1,'1/;2, seku u krovinskom masivu. Toje realan slucaj u praksi pri otkopavanju manjih povrsina, ili pri otkopavanju vecih povrsina na veCim dubinama. Pojava nekog od ova tri slucaja zavisi u prvom redu od odnosa otkopane povrSine prema dubini.
20
Smatra se da je u slucaju otkopane pune povciine potkopani krovinski masiv zahvacen najveCim mogucim pomeranjima, i da je u tom slucaju rasterecen od naponskog stanjakoje je vIadalo do otkopavanja. Sa izvesnim dopustanjem moze se smatrati da se posle konsolidacije potkopanog masiva uspostavIja naponsko stanje koje pribIizno odgovara onom pre otkopavanja. Granice zone rasterecenja u masivu mogu se pribUzno, aU sa dovoljnom tehnickom tacnoscu, odrediti uglovima punih pomeranja. To se koristi pri racunanju oslonackog pritiska ispred otkopa. Pri resavanju konkretnih zadataka iz rudarske prakse, kao sto je primer otkapavanja ispod hidro-objekta, potencijalna opasnost se ocenjuje na osnovu visine zone zarusavanja, odnosno visine zone ispucalosti. Visina zone zarusavanja moze se orijentaciono sracunati na osnovu sledeceg razmatranja. Ako se povrsina zone zarusavanja aproksimira povrsinom polu-elipse, za ravanski slucaj moze se postaviti sledeCi odnos:
pz k
= Pz
+P3
gde je
koeficijent rastresitosti konsolidovanog zarusenog materijala,

Ih7l"
PZ=T
Pz
= 2ld
Ih7l"
pa sledi,
Ih7l"
+21d
h.-(k-l)=2Id 2
17l"
1. Opsta razmatranja odakle je visina svoda zarusavanja.

h
21
4d 1r(k - 1)
(1.5)
Komentar: Pri odredenoj punoj povrsini otkopavanja, kada. je proces potpuno razvijen, visina zone zarusavanja zavisiee sarno od otkopane dehljine sloja i koeficijenta zarusavanja konsolidovanog materijala..
Ako bi ovako odredena javice se na povrsini u Jamu. U literaturi visina hila jednaka ili veea ad dubine otkopavanja, prodori vode terena prolomi, kroz koje su moguCi iznenadni
se daju iskustveni
obrasci, za visinu zone zarusavanja;
hia
= (2do6).
Slicna formula daje se za visinu zone poveeane ispucalosti i pukotina, koja omogueuje poveeanu vodopropusnost i prilive u jami veee od onih koji su bili u fazi pripreme i razrade lezista
h1b
= (15do20)
Na slican naCin moze se sracunati koju je vodopropusnost ogranicena, pripreme i razrade lezista.
visina zone manje ispucalosti, a prilivi vode u jamu ostaju
i prslina kroz isti kao u fazi
hie
= (20 do 40)
.d
Primer 1.1.
Sracunati visinu zone zarusavanja za otkopanu debljinu sloja d=5 m, i konsolidovani zaruseni materijal od glinenih skriljaca sa koencijentom k=l,l1,
45
h= 3,14(1,11-1) =57,9m Zakljucak: Ako bi se otkopavalo ispod vodotoka, zaokruzeno, na dubini manjoj od 60 m, doslo bi do prodora vode u jamu, ili ako nema. vodotoka doalo bi do
ve1ikih proloma na povrsini terena.
22
1.4.
Prikaz procesa u masivu
Poznavanje procesa pomeranja masiva oko rudarskih radova zavisi od dostupnosti, u njemu potkopanih i nepotkopanih prostora. Ovi prostori su najeesce nedostupni za neposredna kvantitativna proueavanja, tako da se tumaeenje procesa u masivu zasniva na rezultatima merenja izvrsenih u podzemnim prostorijama i na povrsini terena. Praznine se dopunjuju dopunskim istrazivanjima na modelima od ekvivalentnih ili optieki aktivnih materijala, i merenjima u busotinama kroz potkopani masiv. Zbog toga se jos uvek sva prikazivanja procesa u masivu i izdvajanje pojedinih oblasti, sa kvalitativno razliCitim naponsko-deformabilnim stanjem, mogu prihvatiti kao uslovno realna stanja pri oceni stabilnosti rudniekih prostorija i izboru optimalnog mesta njihopve lokacije. Provokativna jasnoca i jednostavnost geometrijske interpretacije izmerenih pomeranja na povrsini terena, ukazala je na nogucnost da se na istoj metodologiji analizira i proces pomeranja u potkopanom masivu. Prve radove u tome dali su nemaeki autori koji su za sobom imali bogato iskustvo i rezultate dugogodiSnjih sistematskih merenja na povrsini terena i u podzemnim prostorijama [67]. Realna pretpostavka u njihovim istrazivanjima bila je da se preko razliCitih predznaka sraeunatih deformacija (izduzenja-skracenja) mogu izdvojiti oblasti razliCitog stanja u masivu. Prvi je na ovu mogucnost ukazao nemaeki aut or Bals, pokazavsi da se po njegovoj metodi mogu sraeunati uleganja na raznim dubinama u potkopanom masivu, a na 0snovu njih i deformacije izmedu susednih taeaka koje leze na istoj vertikali [9, 10, 49]. Na taj nacin sracunate su prvo deformacije izmedu susednih tacaka koje leze na raznim dubinama po istoj vertikali, a zatim i horizontalne deformacije izmedu taeaka na horizontalama, koje leze na razliCitim dubinama. Na slici 1.5, prikazane su na petrazlicitih nivoa prosecne vrednosti dilatacija u mm/m, za visinske razlike od 100 m izmedu susednih horizon at a i to za slueaj pune povrsine otkopavanja kadaje Umax.aps. = 1,0 m. Neposredno iznad otkopanog prost ora izdvojio se deo masiva u kome se na svim nivoima javlja Umax.aps. (nema razlike po vertikali, nema deformacija), odnosno oblast u kojoj vlada rasterecenje od primarnog naponskog stanja u maSIVU.
Od vertikale kroz granicu otkopanog prostora, ka oblasti rasterecenja izdvaja se zona izduzenja, aka perifernom delu ulegnuca zona skracenja. Uzoni izduzenja
23
vlada stanje vertikalnog istezanja, a u zoni skracenja stanje vertikalnog pritiska. Aka zamislimo da se u zoni istezanja nalazi vertikalno okno, duz njegove obloge vladalo bi stanje istezanja, koje bi se pojacavalo od povrsine ka sloju. U slucaju da je okno u zoni skracenja, duz obloge bi vladao vertikalni pritisak. ---+ -Ho=500m HI = 400 m
Zona rasterecenja
H4= 100 m
Slika 1.5. - Izduzenja-skracenja
po vertikalama na raznim dubinama
Na slici 1.6, prikazane su dilatacije pomeranja na pojedinim horizontima. granicama kao i vertikalne deformacije, sa vertikalnim izduzenjima, javljaju se
-+ -
u mm/m sracunate iz razlike horizontalnih Izdvajaju se zone razliCitog stanja u istim sarno sa obrnutim predznacima. U zonama horizontalna skracenja i obrnuto.
- ----4
-:-1
Ho=500m
H2 =300 m
Zona rasterecenja
H4 = 100 m Hs= 0.00 m
Slika 1.6. - Izduzenja-skracenja
po horizontalama
na raznim dubinama
Prikazane slike stanja deformacije obuhvataju i odgovarajuce naponsko stanje; zato se u zonama izduzenja, usled zatezanja, javljaju pukotine, au zonama skracenja podzemni pritisak. Na slici 1.7, prikazane su zapreminske dilatacije elementarne kocke stenskog masiva u pojedinim zonama. Analogija vaZii za konture rudnickih prostorija.
24
1. Opsta razrnatranja
Slika 1.7. - Idealizovana slika zona podzem.nog pri tiska
Ovakva interpretacija daje rnogucnost dobijallja idealizovane slike kvalitativnog stanja procesa u rnasivu. Kvantitativno stanje - odredivanje vrednosti napona u pojedinim taekama masiva - znatno je slozeniji zadatak (videti potpoglavlje 1.5). Nairne, sekundarni naponi, koji se javljaju usled narusavanja ravnoteze potkopanog masiva, dovode do pojave podzemnog pritiska. U zavisnosti od vrednosti primarnog napona u neporemecenom masivu i vrste stena, masiv se razliCito deformise (plastieno tecenje, krti 10m stena - gorski udar, bubrenje u prisustvu vode); pa je to, verovatno, razlog razliCitih definicija podzemnog pritiska u struenoj literaturi. Na sIikama 1.5, 1.6 i 1.7, prikazane su interpretacije za punu povrsinu otkopavanja, koja je Cisto teoretski slueaj. Realne situacije u praksi su sIucajevi podpovrsine i nad-povrsine. Geometrijske interpretacije i za ova dva slueaja mogu se izvesti iz slika 1.5 i 1.6. Treba zamisliti da su sIike preseeene vertikalno po sredini oblasti rasterecenja, a zatim da se polovine razdvajaju za sIucaj nad-povrsine, iIi preklapaju za slucaj pod-povrsine. Za slucaj nad-povrsine, zone i dijagrami izduzenja-skracenja se ne menjaju, povecava se sarno zona rasterecenja, u kojoj ulegnuce irna ravno dno. Za slucaj pod-povrsine oblast rasterecenja se smanjuje i zahvata sarno donji deo masivaj zone i dijagrami vertikalnih izduzenja sa sIike 1.5, i horizontalnih skracenja sa slike 1.6, se poklapaju. Novo stanje se dobija superponiranjern poklopljenih dijagrarna.
25
1.4.1.
Opsta zapazanja 0 preraspodeli primarnog

po"dzemnog pritiska
Oblasti razlicitog naponskog stanja izdvojene na osnovu sracunatih pomeranja i deformacija, posledice su fizicko-mehanickih procesa 11 masivu, od pocetka njegovog razravnotezavanja, do zavrsenog uravnotezavanja. U tom procesu, krovinske naslage gube oslonac i ne prenose vise svoju tezinu neposredno na sloj i podinu. Oslonac se formira bocno 11 vidu postupnog zasvodavallja nezarusenih stena, uz pojavu dodatnog pritiska izvan granice otkopa. Povecani pritisak izaziva s~kundarne pojave 11 vidu pomeranja okolnih stenskih naslaga ka otkopanom prostoru, raslojavanje krovine, izdizanje podine, raspucavanje i odlamanje uglja na slobodnim povrsinama. Merenjem pomeranja i deformacija u prostorijama izradenim kroz krovinu, podinu i sloj, dobijena je u izvesnoj meri i kvantitativna slika ovih pojava, pri cemu najvecu paznju privlaCi pojava povecanog oslonackog pritiska. Oslonacki pritisak na ugljeni sloj u granicnoj zoni otkopanog prostora, formira se usled prenosenja. tezine krovinskih naslaga koje se u vidu konzole nadnose nad otkopani prostor i oblast rasterecenja (slika 1.8).
,H
,H
Slika 1.8. - Uproscena sema prera.spodele pritiska sa povecanim oslonackim pritiskom ispred otkopa, za slucaj pune povrsine otkopavanja
Laboratorijskim i terenskim istrazivanjima dobijene su poluempirijski obrasci pomocu kojih se mogu sracunati prostorne geometrijske karakteristike ove oblasti i vrednost normalnog napona za ravan sloj. Merenjima u nadkopanim prostorijama dobijeno je da se kvalitativno - kvantitativna slika procesa skoro simetricno preslikava i na podinski deo masiva, ispod otkopanog prostora. Sve ove pojave su posledica istog procesa, koji direktno zavisi od otkopne dinamike, geoloskih karakteristika i fizicko-mehanickih osobina stenskog masiva. To uslovljava da se zavisno od koraka zarusavanja ovaj proces neprekidno obnavlja. "na mahove" .
26
1. Opsta r&zmatranja
1.4.2. Proucavauje procesa. na nlodelima

Uopstena slika proces" iz prethodnog poglavlja dobijena je Cistc geometrijskim tumaeenjem rasporeda sracunatih deformacija razlicihig predznaka. Ova konturna slika popunjavanaje postupno detaljima dobijenih putem po!"rednih istrazivanja na modelima, ili neposrednim merenjem pomeranja repera u busctinama rudnickim prostorijama koje se nalaze u potkopanom masivu.
Za modelska istrazivanja koriseeni su modeli izradeni od opticki-aktivnih ekvivalentnih materijala.
Modeli od opticki-aktivnih materijala koriste se za ova istrazivanja od 1940. godine. Dobijeni rezultati su prihvatani uvek sa izvesnom rezervom,jer karakterisu <:istoelasticnu sredinu. Sa veCim poverenjem prihvatana su istrazivanja na modelima od ekvivalentnih materijala, koja su zapoceta 1937. godine u VNIMI Institutu-Lenjingrad, a kasnije i u drugim institutima slicnog profila u SSSR-u [39,40, 41, 76]. Rezultati modelskih istraiivanja razliCito su prihvatani u praksi, od precenjivanja do potpunog negiranja. Postupno ova su istrazivaja dobila svoje mesto u okviru kompleksnog proucavanja, kao jedina mogucnost da se dobije slika procesa u nepristupacnom delu masiva. Pokazalo se da su rezultati dobijeni u simuliranim uslovima na modelima saglasni sa rezultatima merenja u prirodnim uslovima, sto je omoguCilo da se proces sa modela uporeduje sa procesom u prirodi. Na slikama 1.9 i 1.10, prikazane su potpunije slike procesa za slucaj horizontalnog i nagnutog sloja, sa oblastima i zonama razliCitih stanja u masivu.
- Zarusavanj~, kada se pojedini delovi i blokovi izdvajaju od krovinskog masiva, lome i padaju u otkopani prostor. - Savijanje, koje se javlja u vidu nejednakih pomeranja tankih slojeva upravno na slojevitost, pri cemu oni gube ili ne gube svoju kompaktnost. - Sabijanje masiva, pojava pri kojoj stene znatno menjaju svoju zapreminu. - Smicanje, u vidu relativnog medusobnog pomeraja pojedinih delova stenskog masiva, uz zanemarivanje promene njihove zapremine. Na osnovu ovih pojava i njihovih prateCih posledica izdvojene su sledece oblasti i zone u potkopanom i natkopanom lllasivu:
Oblast rasterecenja (1),
u kojoj se izdvajaju sledeee zone,
Zona zarusavanja (I-a), koju karakterise neregularno zarusavanje u donjem delu, a u gornjem delu savijanje i regularnije zarusavanje.
27
Slika 1.9. - Pomeranje
stenskog masiva za slucaj horizontalnog sloja
Slika 1.10. - Pomeranje
stenskog masiva za slucaj nagnutog sloja
Zaruseni materijal iz ove zone gubi vezu sa okolnim masivom, direktno naleze na podinu otkopanog prostora i postupno se konsoliduje primajuCi tezinu vise lezecih naslaga, sve dok se ne ostvari puna povrsina otkopavanja i rasterecenje ne zahvati povrsinu terena.
28
Ovu zonu karakterisu: visina, koeficijent rastresitosti zaruiienog materijala, vrednost ugiba sloja iZl1ad nje, sposobnost konsolidacije zaruSenog materijala. Poznavanje ovih karakteristika je potrebno za otkopavanje gornjih slojeva, a posebno za ocenu pojave proloma na povrsini terena u slucaju otkopavanja na malim dubinama. Zona savijanja (l-b), bez gubitka samonosivosti slojeva; sa veeim pukotinama i supljinama izmedu savijenih slojeva u danjem delu, au gornjem sa manjim pukotinama i prslinama, koje se pri otkopavanju na veeim dubinama postupno gube prema povrsini terena. Karakteristike ave zone sn visina koju zahvata cleo poveeane ispueaJosti u smislu vodopropusnosti i raslojavanja sa meduprosLorima u smislu kaJektora metana i mesta na Kojima se slojevi lome, odnosno geometrijsko mesto taeaka maksimaJnih krivina koje odreduje graniee zone ra."tereeenja. Poznavanje ovih karakteristikaje potrebno pri resavanju problema putem kontrolisanog zarusavanja krovine, otkopavanju ispod vodotoka i hidrotehniekih objekata, odredivanju redosleda otkopavanja u slueaju veceg broja slojeva. Zona kompaktnog uleganja (I-c) je deo masiva izmedu zone (I-b) i povrsine terena, bez raslojavanja i znatnijeg povecanja njegove zapremine, sa pojavom ulegnuea na povrSini terena. Ove tri zone izdvojene su u oblasti rastereeenja na osnovurazlieitih pojava koje su prisutne pri pameranjima upravna na slojevitost, uz uslov da se otkopava na takvoj dubini, koja omogucuje potpuno razvijanje procesa. RazliCitost ovih pojava javlja se i n praven paralelnom sa slojevitoscu. U srednjem delu zone rastereeenja proees je ravnomerniji, sa priblizno istim i paralelnim vektorima pomeranja. Boeno ka perifernom delu oblasti rasterecenja ka granienom delu otkopanog prostora, slojevi se savijaju i konzolno nadvisuju otkopani prostor, formirajuCi oblast savijanja. Oblast savijanja (2), u kojoj preovladava raslojavanje naslaga u vidu savijanja tankih slojeva i narusavanja njihove prirodne kompaktnosti. Deformacije u ovoj zoni su istezanja, oclnosno skracenja i zavise od polozaja posmatrane taeke u odnosu na neutralnu liniju savijenog sloja. Konzolni deo ove zone koji visi nad otkopanim, optereeuje svojom tezinom neotkopani sioj uglja kao oslonac, stvarajuci zonu povecanog-oslonaekog pritiska. Oblast oslonackog pritiska (3) javlja se u perifernom delu masiva zahvacenog pomeranjima, na koji se pri ponovnom uravnotezavanju prenosi tezina nezarusenih krovinskih naslaga uslovljavajuCi stanje povecanog pritiska. Uslovno nazvan "oslonac" moze biti neotkopani cleo ispred i iza otkopa, si-
1. Opsta razmatranja gumosni ili zastitni stub, konsolidovani zasip u starom radu.
29
U oblasti oslonackog pritiska narusava se stabilnost rudnickih prostorija, povecava se egzo-ispuealost U ostavljenim zaStitnim stubovima, sa moguCim izbojima uglja i materijala. Sve to utice na radnu sredinu, pa je prostorno definisanje ovih utieaja, odnosno geometrijsko dimenzionisanje i odredivanje naponskog stanja u oblasti oslonackog pritiska, osnovni zadatak pri oeeni stabilnosti rudnickih prostorija.
Geometrijski ova zona se odreduje duzinom (0), visinom (H k), dubinom (H p). Naponsko stanje definisu normalan napon (era), odnosno deformaeije upravne na slojevitost (Da) i koefieijent koneentraeije napona (K) u ugljenom sloju. Geometrijske karakteristike se racunaju pomocu empirijskih formula dobijenih merenjima u laboratorijskim i prirodnim uslovima. Kvantitativna slika naponskog stanja odreduje se analiticko-empirijskim proracunom maksimalnih vrednosti normalnih napona i koeficijenta koncentraeije napona u sloju, sto nije obuhvacCllOproblematikom koja se proucava u ovoj knjizi. Povezanost geometrijsko-naponskih karakteristika proizilazi iz racunanja napona na osnovu poznatih deformaeija, odnosno sracunatih ili izmerenih pomeranja po konturi rudnieke prostorije ili busotine. Na sliei 1.11 vidi se sematski prikaz primarnih i sekundarnih pomeranja i preraspodela pritiska u potkopano-nadkopanom masivu za sve slucajeve otkopane povrsine sloja [51].
1.4.3.
Proucavanje procesa pomeranja dubinskim reperima u potkopanom masivu
Neposredno proucavanje procesa pomeranja u masivu moguceje sa dubinskim reperima ugradenim u bUSotine koje se lociraju u zoni uticaja otkopavanja. Dobijeni rezultati upotpunjuju sliku proeesa odredenim detaljima koji se same na ovaj naCin mogu odrediti. Pomeranje dubinskih repera prati se geometrijskim ili fizickim metodama merenja, instrumentima i metodama prilagodenim za rad u busotinama. Reperi mogu biti mehanicki povezani (zica, sipka) medusobno i sa mernom stanieom na povrsini, ili slobodni. Ovi drugi najceSce sadrZe radioaktivni izvor, koji omogucuje da se promena njihovog polozaja registruje autonomnim radiografskim uredajima, koji se prilikom merenja spustaju u busotinu. Reperi sa mehanickom vezom koriste se u stenskom masivu u kome je moguca stabilnost neoblozene busotine u duzem vremenskomperiodu.
30
Sl. 1.11-a. - Otkopana pod-povrsina
Sl. 1.11-b. - Otkopana puna povrsina
Sl. 1.1 F-c. - Otkopana nad-povrsina pritisaka u potkopanom Slika 1.11. - Sematski prikaz pomeranja i natkopanom masivu, po Niede:hofer-u [51J.
31
U, za tu svrhu izradenoj speeijalnoj busotini stabilizuju se na odredenoj dubini 5 do 7 repera, Cija konstrukcija zavisi od fizicko-mehanickih osobina stena, precnika buSotine i ostalih faktora koji utiCli na cvrstu vezu repera sa zidom. N a slid 1.12-a dat je sematski prikaz mehanickog repera u odgovarajucim uslovima. Reperi su konstruktivno jednostavni, ali je njihova ugradnja"u buSotinu slozena. Promena je ziea opterecena polozaja prati se nivelanjem na povrsini terena. usta busotine i protivtegova kojima
a.
b.
Slika 1.12. - Sematski prikaz mehaniekih i radioaktivnih repera u busotinama a) I-bubanj sa zicomj 2-zica, sipkaj 3-reperj 4-ispunaj 5-veza sa susednim reperom. b) I-bubanj sa kablom i dubinometromj 2-zica, kablj 3-detektor; 4-oblozna kolona; 5-radioaktivni reper.
Savremeni materijali i pribori za merenja omogucuju konstruktivno usavrsavanje repera, njihove veze sa masivom i metode merenja. Postoje i kombinacije sa ugradenim dilatometrima, kod kojih je osim osnovnih prineipa reper-busotina, razlicit postupakmerenja. Tacnost ovih merenja u vidu srednje polozajne greske po visini je (3 do 5) mm, do dubine 400 m; a tacnost deformaeija, pri rastojanju izmedu repera 50 m, je (0,5 do 1,0)-10-4.
Radioaktivni reperi sadrze izvor izotopa kobalta (Co-60), a koriste se u

stenskom masivu male cvrstoce, kadaje neophodno oblaganje busotina. Ugraduju se pomocu speeijalnih performatora, a njihova pomeranja se registruju daljinskom detekeijom sa gama-karotainim uredajima. Periodicnim merenjima registruju se promene polozaja repera po osi busotine. Razvoj opto-elektronike omogucuje usavrsavanje ovih uredaja
i povecanje
tacnosti dobijenih rezultata
(s1. 1.12-b).
32
Taenost odredivanja visinskih razlika izmedu usca okna i repera je (5 do 10) mm do dubine od 300 m, preko koje merenje postaje slozenije zbog rada sa karotaznim kablom. Istrazivanjima obavljenim u okviru Kazahske Akademije nauKa (30,31], ovim naCinom proueavanja, analizom razvoja procesa u zavisnosti od napredovanja otkopa, izdvojene su tri vremenske faze i tri prostorne oblasti razliCitog stanja u potkopanom masivu. Rezultati se odnose na Karagandiski ugljeni hazen, ali istovremeno ukazuju na opstu zakonomernost procesa u masivu.
Vremenske faze
udaljenosti otkopa.
karakterisu stanja kroz koja prolazi maslv zaVlsno od
Prva faza obuhvata poeetak procesa pomeranja masiva ispred otkopa, sa

pojavom intenzivnog oslonaekog pritiska u donjem delu, konzolnog povijanja u srednjem delu, formiranja perifernog dela ulegnuca na povrsini terena.
Druga faza obuhvata deo procesa kada se masiv nade iznad otkopa; sa intenzivnim zarusavanjem donjeg dela krovine, gaSenjem intenziteta procesa ka gornjim delovima masiva i kompaktnim uleganjem najvisljeg dela koje formira srednji deo ulegnuca. Treea faza koja nastaje sa udaljenjem otkopa, obuhvata potpuno razvijen proces, sa postepenim stisavanjem njegovog intenziteta od otkopanog prostora do povrsine terena.
Prostorno izdvojene tri oblasti sa razlieitim pojavama, potvrduju rezultate modelskih istrazivanja opisanih u podpoglavlju 1.4.2.
Prva oblast obuhvata neregularno zarusavanje neposredne krovine, i zarusavanje u veCim blokovima osnovne krovine. Druga oblast obuhvata intenzivno raslojavanje i egzo-pukotine u srednjem i delimieno gornjem delu masiva. Treea oblast obuhvata kompaktno uleganje gornjeg dela masiva sa ulegnucern na povrSini terena. Posebna zapazanja iz ovih istrazivanja odnose se na pojave raslojavanja, koje manje zavise od rudarsko-tehnickih uslova eksploatacije, a vise od cvrstoce masiva. U masivuslabe cvrstoce raslojavanje se odvija brzo i kratkovremenogje karaktera, za razliku od raslojavanja u masivu vece cvrstoce u komeje veca samonosivost raslojenih stena, a sam proces raslojavanja traje duze, prateci postupno konsolidaciju zarusenog materijala iz donjeg dela masiva. U veeem broju izvrsenih merenja dobijene su na rastojanju 50-60 m iza otkopa skoro iste vrednosti uleganja dubinskih repera, sto ukaziuje da se konsolidacija
1. Gpata razmatranja
33
zaruaenog materijala, odnosno formiranje novog oslonca, javlja na relativno malom rastojanju od eela otkopa. Zavisno od cvrstoee stena i sastava neposredne krovine, rasiojavanje poCinje neposredno iznad eela otkopa, ili odmah iza eela ka otkopanom prostoru. U stenama veee c.vrstoee (5 do 7 KNjcm2) sa debljim slojevima u osnovnoj krovini, (15 do 20 m), raslojavanje po pravilu poCinje na nekom rastojanju od eela otkopa, sa veeom koncentracijom oslonackog pritiska i bez neke stroge periodic.nosti pri zaruaavanju, ato otezava dirigovano upravljanje krovinom. U stenama srednje cvrstoce (2 do 4 KN j cm2), gde se smenjuju litoloaki slojevi razliCitog sastava, ali ujednac.ene cvrstoee, proces raslojavanja pocinje neposredno iznad cela otkopa, sa povoljnijim uslovima za dirigovanim upravljanjem zarusavanja i pouzdanijom procenom pritiska na otkopnu podgradu. U stenama male i srednje cvrstoee (1 do3 i 2 do 4 KNjcm2), sa izrazitom slojevitoseu i malom debljinom slojeva (1 do 3 m), raslojavanje poCinje izvan podgradenog prostora, ali za razliku od prethodnih sluc.ajeva, javlja se veee savijanje slojeva u donjem delu masiva, bez izrazite prostorne i vremenske granice izmedu neposredne i osnovne krovine. Raslojavanje izmedu pojedinih slojeva je u ovom slucaju malo. Sve to ukazuje na uslove koji stvaraju slozene pojave pritiska u otkopnom polju, sa pojavama iznenadnog i burnog zarusavanja. U pojedinim slucajevima savijanje neposredne krovine moze se vizuelno pratiti ka starom radu, sa utiskom da se skoro sastavlja podina i krovina otkopanog prostora, sve do trenutka burnog zarusavanja, kome prethodi izrazito poveeani pritisak na celu otkopa. Opisane zakonomernosti mogu posluziti pri izboru odgovarajuee otkopne podgrade i za predvidanje iznenadnih gasnih pojava u otkopnom polju. lznenadne pojave gasova u otkopnom polju u direktnoj su vezi sa pojavama zarusavanja i raslojavanja neposredne i osnovne krovine. Opazanje dubinskim reperima omogueuje da se objasni zavisnost izmedu otkopane debljine sloja (d) i siedeCih karakteristika: koeficijenta rastresitosti zarusenog materijala (kz); koeficijenta rasIojavanja (kr); maksimalnog uleganja na povrsini terena (Umax). Uporedenjem vrednosti uleganja repera koji se nalaze neposredno iznad zone zarusavanja, sa debijinom otkopanog sIoja, dobijene su vrednosti koeficijenta rastresitosti konsolidovanog materijala iz oblasti zarusavanja, sto posredno ukazuje na step en konsolidacije potkopane krovine. lz dijagrama na slid 1.13-a vidi se da poveeanje visine neposredne krovine, smanjuje vrednost koeficijenta rastresitosti. Promene koeficijenta rastresitosti sa udaijenjem od cela otkopa, (dijagrami na
34
[~lf j
14
12
10
Zavisnost koeficijenta rastresitosti od visine neposredne krovine (h)
(K)
8
6 4 I
21
1.
T-----r-~...-...,-.--'y-__.__-r--_r---.-~-_
I 1 12 13 1.4 1.5 16 17 K
Zavisnost koeficijenta rastresitosti od udaljenosti otkopa A - proces se lagano razvija do povrsine B - proces se brzo razvija do povrsine
ro
R
~--'--r--~-..,,~--_
20 ~ ~ ~ ~}
1.30 1.20 K K 1.10
udaljenost
otkopa
[mm] 200 300 1.00
Raslojavanje i koeficijellt rastresitosti u zavisnosti od udaljenosti otkopa

raslojavanje
'":i
-------10 20 ~ 40 50 60
[m}
u9-a1jenost ot,kopa
Slika 1.13. - Zavisnosti dobijene analizom pomeranja dubinskih repera slici 1.13-b, 13-c) ukazuju na proces konsolidacije zarusenog materijala i njegov uticaj na pomeranje gornjih delova krovine. Analizom veeeg broja dijagrama zakljuceno je, da je zarusem materija! tek na rastojanju 30 do 50 m izlozen nekom uslovno "stalnom pritisku". Veea ili manja udaljenost tog mesta od eela otkopa ukazuje da Ii proces prvo zahvata sarno neposrednu krovinu, a kasnije "na mahove" osnovnu i gornje delove krovine; ili odjednom brzo prostire kroz masiv do povrsine terena. Prvi slucaj je zapazen kada je neposredna i osnovna krovina od debljih slojeva peseara, a drugi za krovinski masiv izrazite slojevitosti. Razlika izmeau uleganja repera (U r) na pojedinim dubinama. otkopane debljine sloja (d), je uvek manja od jedinice, odnosno d > U r. Ova razlika uslovo nazvana "gubitak otkopane debljine" ukazuje na step en razrusenosti potkopanog masiva, odnosno na stanje
1. Opsta razmatranja konsolidacije zarusenog i raslojenog dela krovine.
35
Za. istrazivanu lokalnost uleganje terena se smanjuje zbog nepotpune konsolidacije u zoni zarusavanja, za oko 0,3' d, a zbog preostalih supljina u zoni raslojavanja za ako 0,2 d, taka da za maksimalno uleganje na povrsini ostaje 0,5 d. To su orijentacione osrednjene vrednosti koje sarno ilustruju sliku stanja poremecaja stabilnosti masiva pre potpunog stisavanja procesa. Vidi se da ave vrednosti najvise zavise od geoloske grade krovinskog masiva i vremenskog faktora procesa pomeranJa. Za stanje posle stisavanja procesa dobijeno je da su realne vrednosti ovih koeficijenata: za Umax.aps. na povrsini terena (0,60 do 0,75)d, za preostalo raslojavanje (0,15 do 0,10)d, a za nepotpuno konsolidovanje zarusenog materijala . (0,25 do O,15)d. Opsta geometrijska slika polozaja pojedinih zona u potkopanom masivu dobijena iz ovih merenja prikazana je na slici 1.14. Maksimalno raslojavanje javlja se na (0,15 do 0,30)H od tela otkopa; zona intenzivnog raslojavanja na (0,30 do 0,50)H; na (0,80 do 1,0)H, proces konsolidacije se stisava. Na visini (0,08 do 0,10).H, odnosno (5 do 8)d, je zona zarusavanja koja do visine (0,5 do 0,6)H postupno prelazi u zonu raslojavanja, a preostalih (O,40-0,60)H do povrsine terena Cini zonu kompaktnih uleganja.
T
H
(O.OB-O.l)
Slika 1.14. - Geometrijska slika procesa. dobijena proucavajem pomeranja dubinskih repera
Rezultati ovih istrazivanja prikazani su da bi se ukazalo na potrebu proucavanja pomeranja potkopanog terena dubinskim reperima, kao jedne od metoda za dobijanje podataka neophodnih za upotpunjavanje slike diskretnosti procesa u
maslVU.
36
1.4.4. Proucavanje procesa pomeranja merenjem u potkopanim natkopal1im rudnickim prostorijama
DostUPllost rudnickih prostorija za neposredna 0paZanja u samom masivu omogllcuje potpunije kvantitativno resavanje sledeCih zadataka: odredivanje i proveru opstih geometrijskih karakteristika, istih onill koji se dobijaju merenjem na povrsini terena; proucavanje diskretnosti procesa II smislu uzajamnog ponasanja strllktllrnih delova masiva (slojeva, blokova) pri njihovom deformisanjll u tokll procesa pomeranja; odredivanje geometrijskih parametara zone oslonackog pritiska; ocenu naponskog stanja i narusenosti okolnog masiva. Merenja se obavljaju u vec postojecim prostorijama ntvaranja i razrade, pogodnim za ugradnju repera po njihovoj kontmi. Izuzetno, za specijalna istrazivanja, rade se samo za tu svrhu posebne prostorije. Odredivanje geometrijskih karakteristika procesa zasniva se na vrednostima pomeranja izmerenim na odredenim karakteristicnim tackama u prostoriji. Poseban problem pri tome predstavlja razdvajanje dva glavna uticaja; jedan je od otkopavanja, a drugi od prostorije u kojoj se meri, jer ona predstavlja odredeni defekt mase u masivu. To uslovljava braj, naCin ugradivanja i sklop repera na stanici za opazanje. Reperi se ugraduju po pruzanju i po konturi poprecnog preseka prostorije. Reperi po pruzanju odreduju mesto stanice i istovremeno su i osnovni reperi u odnosu na ostale koji se ugraduju po poprecnom preseku prostorije. Pomeranje sarno od uticaja otkopavanja opaza se reperima koji se ugraduju u busotinama dllbine 2-3 m, tako da prenesu pomeranja sarno od masiva izvan prostorije. Ukupna pomeranja opazaju se kraCim reperima koji se ugraduju neposredno u bokove, krovinu PQdinu prostorije. Kombinuju se reperi po pruzanjll postavljeni na istom medusobnom rastojanju kao i reperi na povrsini terena. Stanicll Cine najmanje cetiri repera po kontmi prostorije.
Merenja se obavljaju standardnim metodama, po tehnologiji jamskih poligonskih i niveimanskih vlakova. Obrada podataka je u vidu tabeIarnog i grafickog prikazivanja vertikalnih i horizontalnih pomeranja, deformacija, i njihovih vremenskih dijagrama.
1.4.5. Ocena stabilnosti masiva geofizickim. metodama

Koncentracija napona u pojedinim delovima masiva dovodi do iznenadnih pojava razravnotezavanja - gubitka stabilnosti. Ocena potencijalne ugrozenosti zasniva se na detekciji odredenih fizickih pojava koje prate diskretnost procesa i
37
prethode lomovima stenskih masa. Te pojave se registruju instrumentima, priborima i metodama koje spadaju u oblast geofizickih merenja. Pomenueerno samo ona merenja koja se danas rutinski obavljaju u rudnickim prostorijama, sa portabilnim instrumentima serijske izrade. Stenski masiv je realna sredina koju u opstem fizicko-strukturnom smislu karakterise diskontinualnost, prirodna napregnutost, heterogenost i anizotropnost. Ta realnost stenskog masiva primarno je uslovljena zakonima formiranja zemljine kore, a sekundarno se intenzivira izvodenjem rudarskih radova. Struktura i naponsko stanje takvog masiva posledica je njegovog prilagodavanja pojavama pritiska, istezanja i smicanja, koji vladaju u odredenim delovima zemljine kore. Pored nejednorodnosti naponskog stanja, neheterogenost masiva odreduju i razliCite cvrstoee stena, razliCita deformabi1nost, clitolookisastav, izdeljenost na blokove raz1iCitog oblika i dimenzija. Ako se tome dodaju zapazanja geodinamickih rejoniranja, 0 prisustvu poveeanih naprezanja u tektonskim zonama sa pojavama makro i mikro ispucalosti, ondaje diskretnost u rasporedu napona osnovna karakteristika napregnutosti masiva. Rudarski radovi u takvom masivu dovode do nove preraspodele napona, ciji tok zavisi od intenziteta i slozenosti primarnog naponskog stanja. Pomeranje delova takvog masiva odvija se po postojeCim i novostvorenim ravnima diskontinuiteta. Naprezanja masiva prelaze granicne vrednosti, dolazi do burnih razaranja, sa lomovima razliCitog intenziteta, od stepena zemljotresa do najslabijih udara ciji se impulsi mogu registrovati sarno instrumentima. Instrumentima se mogu registrovati impulsi .koji prate razaranja pri ispitivanju uzoraka na presi, pri busenju, pri udaru otkopnog eekiea, ili pri rezanju kombajna. Registruju se impulsi koji nastaju pri promeni naponskog stanja masiva, koje je praeeno promenom svih fiziekih karakteristika masiva, a posebno: seizmicnost, elektroprovodljivost, brzina prostiranja elasticnih talasa, akusticna i elektromagnetna emisija. Zbog toga se ova opazanja obavljaju geofizickim metodarna koje omogueuju bo1ju operativnost i informisanost u odnosu na druge metode. Ci1j ovih opazanja nije odredivanje apso1utnih vrednosti napona, vee snimanje fizickih fenomena koji se mogu povezati sa dinamickim pojavama pri pomeranju masiva. Na osnovuovih opazanja resava se problem stabilnosti rudnickih prostorija i reoniranja sa zonama potencijalno opasnim od gorskih udara. Iz obimne literature posvecene ovoj problematici ovcle se izdvaja monografija (82], zasnovana na podacima iz vise stotina ugljenih slojeva i vise desetina lezista meta1icnih i nemetalicnih sirovina u SSSR, potencijalno naklonjenih gorskim udarima. Razradene su metode prognoziranja stepena opasnosti, udaljenost i intenzitet najveceg oslonackog pritiska, na osnovu snimanja i pracenja promena fizickog fenomena. U da.ljem tekstu navode se neke od njih, koje se rutinski koriste u rudarskoj praksi.
38
1.4.5.1. M~toda izazvane visokofrekventne akusticne emisije (vibro-seizmicka metoda) je zasnovana na direktnoj zavisnosti amplituda
vestacki izazvanih signala u toku busenja, od vrednosti oslonackog pritiska. Razaranje stena.. pri busenju prate visokofrekventni impulsi male amplitude. Pored njih usled dinamickog dejstva busaee sipke na dno busotine, javljaju se i niskofrekventne prigusene oscilacije veee amplitude. Te oscilacije se prostiru kroz masiv, superponiraju na mestu merenja i registruju prijemnikom postavljenim neposredno na stenski masiv. Promenljivost uslova pri busenju odrazava se na prateee impulse. U oblasti povecanog oslonackog pritiska, povecana je i potencijalna energija deformacije masiva, sto neposredno utiee na vrednost sile potrebneza njegovo razaranje i akustienu provodljivost u toj zoni, usled cega raste amplituda impulsa. Za ova merenja konstruisan je u Instituti VNIMI pribOl: pod nazivom "Volna".
1.4.5.2. Metoda elektromagnetnog sondiranja zasnovanaje na promeni specificnog elektricnog otpora stena u zoni oslonackog pritiska, odnosno na pojavi da se on smanjuje sa poveeanjem oslonackog pritiska. Deformacije stena oko prostorije iskazuju se kao anomalije specificnog elektro otpora, u odnosu na primarno stanje. Izdvajaju se dye zone. Jedna neposredno oko prostorije sa razruSenim stenama zaostale cvrstoee, i druga udaljenija, od stena sposobnih za akumuliranje energije pri njihovom elasticnom deformisanju i oslobadanju te energije u vidu dinamickih poja;va. Steneiz druge zone trpe uticaj poveeanog oslonackog pritiska. Otpor stena iz te zone obrnuto je proporcionalan rastojanju od mesta maksimalnog oslonackog pritiska.
Ocena potencijalne opasnosti od gorskog udara zasniva se na uporedenju maksimalne i prosecne vrednosti izmerenog specificnog otpora u drugoj zoni oko prostorije. Pribor je konstruisan na principu prinudnog pobudivanja elektromagnetnog polja visoke frekvencije, pri cemu nije potreban kontakt sa masivom. U Institutu VNIMI ovi pribori se izraduju pod nazivom EG-IO, EG-6M.
1.4.5.3. Seizmicka bez-busotinska metoda je zasnovana na merenju brzine prostiranja elasticnih talasa, frekvencije od 100 kHz. Maksimalna dub ina refrakcije ovih talasa prinudno izazvanih po konturi prostorije, odgovara zoni maksimalnog oslonackog pritiska. Iz hodografa refiektovanih seizmickih talasa moze se odrediti rastojanje od maksimuma oslonackog pritiska i njegova koncentracija na tom mestu.
Na tom principu konstruisani su u Institutu VNIMI pribori pod naiivom EG4., EG-12.
39
zasnovana na registraciji impulsnih elasticnih oscilacija, nastalih pri povecavanju ispucalosti usled os!onackog pritiska. NajveCi stepen akusticne emisije u vidu broja impulsa po jedinici vremena, registruje se pri deformaciji stena oko njihove granicne cvrstoce, na opadajucem delu krive dijagrama, pritisak-deformacija. Na osnovu intenzivnosti akusticne emisije ocenjuje se prisustvo jednog ad simptoma gorskog udara, u ovom slucaju deformacije stena ako granicne cvrstoce. Uporeduje seodnos akusticnih impulsa razliCitog energetskog nivoa. Za ovu rnetodu konstruisan je u Institutu VNIMI pribor pod nazivom SB-32.
1.4.5.4.
Metoda prirodne akusticne emisije je
je na efektu elektrizacije stena usled dejstva podzemnog pritiska. Taj efekat je pracen elektricnim praznjenjem i gasnim izbojima u meduprostoru pukotina, sa impulsnim elektromagnetnim zracenjem u spektru radio talasa. Usled stalnog prisustva diskretnih dinamickih pojava i promena, neprekidno se odvija pretvaranje mehanicke 11 elektricnu energiju, uz pojavu impulsnog zracenja. Povecanje krtosti stena, moduia elasticnosti, cvrstoce, napona, a time i povecanje opasnosti od gorskih udara, prati povecanje elektromagnetnog zracenja. Na tom principu konstruisani su u Institutu VNIMI pribori pod nazivom EG9 EG-6M.
1.4.5.5. 1\1etoda prirodne elektromagnetne emisije zasnovana
1.5. Pristup proucavanju procesa, izbor matematiekog modela

U istorijskom prikazu (potpoglavlje 1.1) je vec receno dasu dugogodiSnjim istrazivanjima dobijeni mnogi obrasci za izracunavanje pomeranja potkopanog terena. Zoog razliCitih geoloskih uslova i primenjenih metoda eksploatacije u rudnicima gde 8U vrsena merenja, i rezultati koji se dobijaju primenom ovih obrazaca znatno se razIikuju. U Iiteraturi se moze nati oko sto ovakvih - kako se obicno nazivaju - "teorija", od kojih se danas u raznim zemljama, staino Hi povremeno, koristi oko dvadeset. Ali detaljniji prikaz i ovog manjeg broja obrazaca zahtevan bi prilicno prostora, pa se umesto toga navodi sarno njihova podela prema pretpostavkama pod kojima su izvedeni. Po ovom kriterijumu mogu se uglavnom razlikovati cetiri grupe: 1. Empirijske metode, 2. Metode koje se zasnivaju na pretpostavljenom geometrijskom rasporedu uticaja eksploatacije,
40
1. Opsta razmatranja Metode mehanike neprekidnih sredina, najce8ce teorije elasticnosti, Metode matematicke statistike.
3. 4.
Empirijski obrasci cine najbrojniju grupu; zasnovani su na rezultatima neposrednih merenja i njihovom primenom moze se postiCi visoka tacnost, ali rezultati vaze sarno u lokalnim uslovima. Geometrijske pretpostavke, u drugoj grupi, uvode se uglavnom bez egzaktnog dokaza 0 njihovoj korektnosti, cisto empirijski, pa su u tom pogledu ove metode bliske metodama prve grupe. U treeoj grupi koriste se najcesee diferencijalne jednaCine teorije elasticnosti i njihova resenja, uz obrazlozenje da naponi u masivu ostaju u granicama proporcionalnosti, posta su deformacije male. Cak i kada se sracunate vrednosti, zahvaljujuei podesnom izboru integracionih konstanata; dobro slazu sa rezultatima merenja, izvodenje ovih obrazacaje nekorektno, a obrazlozenje daje pogresnu sliku procesa u masivu. Jer, ako su deformacije elasticne, u masivu se neee javiti pukotine; a ako se prihvati Cinjenica da proces poCi~je sa pojavom pukotina, onda masiv nije neprekidna sredina, pa nisu ispunjene pretpostavke pod kojima vaze izvedeni obrasci. Jedini teorijski ispravan postupak pri proucavanju procesa u masivu koristi se pri izvodenju obrazaca cetvrte grupe primenom metoda matematicke statistike, gde se polazi od pretpostavke da je masiv slojevit, izdeljen nizom pukotina na veliki broj deliea Cija pomeranja imaju stohasticki (slucajan) karakter. Pomeranja masiva, kao zbir kretanja velikog broja klasticnih elemenata, pokorava se zakonima matematicke statistike. Medutim, obrasci izvedeni na ovaj naCin retko se koriste u praksi, jer sadrze koeficijente za koje se u strucnoj literaturi navodi da se ne mogu odrediti, posto nemaju odreden fizicki smisao. Kao sto ee se kasnije videti, ovi koeficijenti mogu se dovesti u vezu sa geometrijskim karakteristikama procesa pomeranja u masivu. Medu njima su i granicni uglovi kojimaje, kao osnovnim parametrima, posveeen najveCi deo sledecegpoglavIja. Statisticki model, koji se ovde dosledno primenjuje, kao i veeina matematickih modela, daje uproscenu sliku pojave koju opisuje; u ovom slucaju smatra se da je proces u masivu odreden poljem njegovih pomeranja. Ova treba imati u vidu kada su u pitanju, in ace uobicajene, idealizacije a homogenosti i izotropnosti, koje u ovim slucajevima treba shvatiti cisto statisticki, a vaze za masiv sa horizontalnim slojevima. Tacnije, ne odnose se na fizicke karakteristike masiva, nego na kinematiku procesa u njemu. Kod nagnutih slojeva, cak i kada je rnasiv fizicki izotropan, proces u njemu je, usled narusene simetrije, anizotropan; asirnetrija se geometrijski izrazava razliCitim vrednostima granicnih uglova u profilu po padu. Mada se pri izvodenju posmatraju sve tacke masiva, primena obrazaca ogranicava se sarno na njegovu povrsinu - potkopani teren, posta se dugogodiSnja sistern-
41
atska opazanja na mnogim rudnicima u svetu i kod nas odnose sarno na ovu oblast. Saglasno definiciji iz odeljka 1.2.1, pri racunanju pomeranja podrazumeva se da je proces uravnotezavanja zavrsen i sve tacke masiva miruju. Proracun trenutnih vrednosti pomeranja, u vreme kada je konsolidacija masiva u toku, izostavlja se iz istih razloga kao i u prethodnom slucaju: zbog oskudnih podataka u literaturi, obrasci se ne mogu verifikovati.
1.6. Pomeranja u masivu sa horizontalnim
slojevima
1.6.1. Raspodela pritiska u slojevitoj sredini
Statisticki model prvo je primenjen u mehanici tla; posto su mnogi eksperimenti izvedeni pocetkom ovog veka pokazali da se naponi u peskovitim, sljunkovitim i jako ispucalim sredinama znatno razlikuju od vrednosti sracunatih po obrascima teorije elasticnosti. Proucavajuei napone u peskovitoj podlozi usled pritska dugackog prizmaticnog tela (zid, temelj zgrade), prema 1.1. Kandaurovu [29]' G.1. Pokrovskij je 1929. godine zakljuCio da se njihova promena sa dubinom moze prikazati normalnom Gausovom krivom. Ako se pretpostavi da je sirina tela zanemarljiva u odnosu na njegovu duzinu, a pritisak ravnomerno rasporeden po povrsini tla, moze se s pravom zakljuCiti da su naponi u vertikalnim ravnima upravnim na osu tela jednaki kada su ravni dovoljno udaljene od njegovih osnova. Na taj naCin problem se svodi na odredivanje napona u ravnij ovakav problem u matematici se naziva ravanski, au posmatranom slucaju javlja se ravansko naprezanje. Za sredinu (podlogu) se pretpostavlja da se sastoji od deliea priblizno jednakih dimenzija, koji su simetricno rasporedeni jedan u odnosu na drugi (s1. 1.15). Na prvi pogled pretpostavka izgleda nekorektna, jer takva sredina u prirodi ne postoji, ali statisticki je ispravna, jer je kriva promene u homogenoj sredini simetricna, pa i deliCi moraju biti "u proseku" simetricni.
Slika. 1.15.
42
Zahvaljujuci simetriji, sila koju prima jedan delic prenosi Be ravnomerno na clva sledeea, u sloju pod njim. Radi jednostavnosti posmatra se jedinicna sila, pa ako se povrsinski sloj oznaCi kao nulti, delic uovom sloju prima na sebe celokupnu silu, dva delica u prvom sloju, na koja se oslanja delic iz nultog sloja, primaju po polovinu ove sile; u drugom sloju ivicni deliCi primaju po cetvrtinu, a srednji dye cetvrtine sile itd. Moze se lako utvrditi da se raspodela sila pokorava binomnom zakonu, pri cemu je p = q = 1/2 (videti odeljak 1.1.3). (1.6)
gde je
o 'S k
n - redni broj sloja, a 'S n - redni broj deliea u posmatranom sloju.
Redni brojevi delica u prvom sloju su k = 0 i k = 1, pa posto je @ = G) = 1, biee PlO = PH = 1/2; u drugom sloju se na isti naCin dobija P20 = 1/4, P21 = 2/4 i P22 = 1/4. Indukcijom se lako moze utvrditi da ista raspodela vazi i za deliee u dubljim slojevima. Pri ovom izvodenju pretpostavljena je, radi jednostavnosti, diskretna podela sredine. Poznato je, medutim, da kada n, k -.. 00, binomna raspodela tezi normalnoj, pa se raspodela pritiska zaista moze prikazati Gausovom krivom.
1.6.2. Ravansko uleganje

Matematicki model iz prethodnog primera moze se koristiti i za proucavanje ravanskog uleganja slojevitog masiva; uleganje ce biti ravansko ako je otkopana dugaeka oblast stalne sirine 2a i visine d. Opet se pretpostavlja da se masiv sastoji od horizontalfiih slojeva izdeljenih nizom pukotina na jednake, simetrieno rasporedene delice (s1. 1.16.). Usled uklanjanja deliea u najnizem sloju, pocinju da se krecu deliCi u visim slojevima; za njihovo kretanje pretpostavlja se da je ,stohasticko (slucajno), pa se, umesto proucavanja kretanja, odreduje verovatnoca da delie prede u nizi sloj. Mesto koje ostaje upraznjeno u najnizem sloju moze da zauzme jedan od dva deliea koji leze neposredno nad njim; zbog simetrije su verovatnoee ovih dogadaja jednake, pa je njihova vrednost 1/2. Prateei dalje verovatnoce pomeranja iz visih slojeva, primeeuje se da vaii ista zakonitost kao u prethodnom primeru.
43
x-----
Slika 1.16.
Posto je uleganje ravansko, dovoIjne su dye koordinate - apcisa X paralelno sa slojevima (horizontaIno) i kota z vertikalno sa smerom navise - za odredivanje polozaja deliea u masivu. Ako se sa 2bo oznaei sirina, a sa h njihova visina, koordinate pojedinih delieasu: Dnk(X-bo, z); Dn,k+l(X+bo, z); Dn+1,k+i(X, z+h), pa jednaCina (1.6) izrazena pomoeu koordinata glasi
1
F(x, z
+ h) = "2[F(x
- bo, z)
+ F(x + bo,z)]
(1.7)
gde je F (x, z) funkcija verovatnoee uleganj a; iIi, posle oCigiednih transformacij a

F(x, z+ h) - F(x,z)
b5
F(x - bo, z)
+ F(x + bo, z)
b2 o
- 2F(x, z)
2h
Posto se uvedene koordinate menjaju kontinualno, treba izvrsiti granieni prelaz kada bo -. 0 i h -. 0, pa nastaje parcijalna diferencijalna jednaCina
of
/PF (1.8)
fu 1 gd eJe -2
2po
2p5 ox2
I' b5 = bo,h-O Im- 2h
Ovakva jednaCina odavno je poznata u matematiekoj literaturi kao jednaCina termodifuzije, posto je prvi put dobijena pri proueavanju prostiranja toplote duz homogenog stapa. Ovakvo izvodenje diferencijalne jednaCine verovatnoee uleganja daje H. Kratsch [37]' navodeCi kao autora J. Litwiniszyn-a i godinu 1957., ali bez podataka 0 easopisu u kome je Hanak publikovan. Piscima ovog udzbenika poznati su i ranije objavljeni radovi istog autora [43,44] u kojima se resava eak i opstiji problem, ali ne i citirani, koji se ovde koristi i zbog jednostavnosti pristupa.
44
1. Opsta razmatranja Jedno od partikularnih reilenja jednaCine (1.8) (videti odeljak 1.4.2) je (1.9)
F(z, X, _ z, Z) _
J 211"(z . - z) - exp [ --2 Kpo 1 ( Po v'Z=Z zZ- - i Z )2]
i u ovom slucaju predstavlja verovatnoeu uleganja u tacki M(x,z) usled uklanjanja deliea u tacki M(i, z); pri tome mora biti z - z > O. Ako se tacka M(i, z) uzme za koordinatni pocetak, uvede visinska razlika z - z = H, a integraciona konstanta
, . l\ Izabere tako da bude J(po. .. x-
i ..
.jH = 1 I uvede
promenljlva t
= Po VH ' blce
(1.10)
a to je poznati zakon verovatnoee normalne raspodele (1.8). Ukupno uleganje u tacki M(x, H) na povrsini z = H masiva, dobija se kao zbir verovatnoea uleganja F(x, X, H, z) usled uklanjanja svih deliea M(i, z); po pretpostavci otkopana oblast n je pravougaonik sirine 2a i visine d, pa ako se u preseku njegovih dijagonala postavi koordinatni pocetak, biee
U(x)
= 11F(z,i,H,z)didz
n
(1.11)
Takode se pretpostavlja da je visina d zanemarljiva u odnosu na dubinu H sloja, tako da se bez veee greilke umesto integral a moze uzeti njegova srednja vrednost
d/2
. -d/2
F(x, x, H, i)dz
= d
F(z, x, H, 0)
Najzad, koristeCi funkciju (1.7)
uleganje je
gde je Uo = Kd parametar Cija vrednost nije poznata, jer sadrzi integracionu konstantu K; Uo ima dimenziju duiine.
45
Iz prakticnih razloga jednostavnije je racunati sa parametrom
..;Ii n=-Po
(1.12)
a i dimenziono je podesniji: ima dimenziju duzine, za razliku od konstante P koja (to se vidi neposredno iz diferencijalne jednacine (1.8)) ima vrlo neuobicajenu dimenziju [duzina]-1/2. Definitivno je
U(x)
= UoXo(x)
(1.13)
gde je
Xo(x)
= ~ [~ (a:
x)
+ ~ (a:
x)]
1.6.3. Horizontalno pomeranje

Vektor pomeranja proizvoljne tacke M(x, y, z) masiva
(1.14)
pored uleganja U(x, y, z) ima u opstem slucaju i dye horizontalne komponente P~(x, y, z) i Py(x, y, z) u pravcu osa Ox, odnosno Oy; koordinatni sistem postavlja se na isti naCin kao pri racunanju uleganja. Kao sto je vec naglaiieno, primena obrazaca ogranicava se na povrsinu z = H potkopanog masiva, pa se radi konciznosti u daljem tekstu ne pise U(x,y,H), nego U(x,y); takode Pr;(x,y), umesto P~(x, y, H) i Py(x, y) umesto Py(x, y, H). Analagno ravanskom uleganju, moze se uvesti i pojam ravanskog pomeranja, pomeranja pri kome sve taeke masiva ostaju u istoj (vertikalnoj) ravni. Kao i u prethodnom slucaju pretpostavlja se da je otkopalla dugacka oblast stalne sirine 2a i visine d i da su horizontailli slojevi masiva izdeljeni nizom vertikalnih pukotina na priblizno jednake, simetricno rasporedene delice (s1. 1.16). Posto pri vertikalnom obavezno dolazi i do horizontalnog pomeranja deliea, na isti naCin kao u prethodnom primeru moze se zakljCiti da je verovatnoca G( x, z + h) horizontalnog pomeranja aritmeticka srerlina ~[G(x - bo, z) + G(x + bo, z)] verovatnoca horizontalnih pomeranja susednih deliea. Medutim, verovatnoca da jedan od susednih deliea zauzme upraznjeno mesto, zavisi i od razlike uleganja u ovim taekama, pa je definitivno
G(x, z
+ h) = F(x + bo, z + h)
- F(x - bo, z
+ h) + ~[G(x
- bo, z)
+ G(x + bo, z))
46
Iz ove jednaCine se, naslican nacin kao u prethodnom primeru (1.8), dobija parcijalna diferencijalna jednaCina (1.15)
gde je A'(z) = 1imb,h-+o 2~. Koeficijenti A'(z) i 2~5 zbog izotropnosti procesa ne zavise od koordinate x. U pravcu vertikale, naprotiv, nema homogenosti, pa u posmatranorn matematickom modelu treba smatrati da se visina h delica menja sa dubinom; prema za neke funkcije tome i koeficijente A'(z) i 212 Po u opstem slucaju treba'smatrati koordinate z. Oblik ovih funkcija ne moze se odrediti samo merenjetn uleganja povrsine potkopanog terena. Pri racunanju uleganja ove povrSine (z = H) moze se uzeti (videti odeljak 1.4.4) daje po=Const, a za funkciju A'(z) pretpostavlja se samo da postoji diferencijabilna funkcija A(z)., ciji je ona izvod. Parcijalne diferencijaInejednaCine (1.8) i (1.15) Cinesistem kojimje odredeno polje verovatnoca pomeranja tacaka masiva. Posto je poznato reSenje (1.9) jednacine (1.8), moze se iz (1.15) nati verovatnoca G(x, x, z, z) horizontalnog pomeranja (videti odeljak 1.4.2 c) G(x,x,z,z)
= A(Z)~~
Ukupno horizontalno pomeranje P.,(x), dobija se analogno ukupnom uleganju (1.11), kao integral po oblasti n
d/2
P.,(x) =
-d/2
dz
-a
G(x,x,H,z)dx
= y'2;Po [~(:I: ~a)
_ ~ (x:
a)]
(1.16)
gdlde (videti odeljak I.1.4) ~(s) = y21l' ~exp( --2182), n = JH Po i Po = A(H)Uo n novi parametar, koji kao i Uo ima dimenziju duzine, jer istu dimenziju imaju n i A(H), (iz jednaCine (1.15) sledi neposredno da je A'(z) bezdimenzioni koeficijent). PoSto je A(z) proizvoljna funkcija, vednost A(H) treba shvatiti kao proizvoljnu konstantu, pa nije odredena ni vrednost parametra Po. Kao sto se vidi, jednaCine (1.13) i (1.16) sadrze tri parametra Uo, n, Po Cije vrednosti, kada su poznate, omogucavaju da se izraeuna (ravansko) pomeranje ma koje taeke terena; u sledecem poglavlju, pored ostalog, govori se i 0 odredivanju njihovih vrednosti.
1. Opsta razmatranja Posto je na osnovu (1.11)

q>'(x)
47
2ep(x)
na osnovu (1.13) izvod
odgovara desnoj strani obrasca (1.16) i prema tome

dU
Px(x) gde je
= Cdx
to=
Po
(1.17)
C = V 21rnUo
horizontalno pomeranje proporcionalno je nagibu krive uleganja u posmatranoj taeki terena. Do istog obrasca za horizontalna pomeranja, kada su slojevi u masivu horizontalni, dosao je (koristeCi drugi matematieki model) S.G. Aversin [5].
1.6.4. Opsti slucaj

U opstem slucaju ne moze se oeekivati da srediste deliea masiva tokom kretanja bude stalno u istoj ravni, pa verovatnoca uleganja F mora zavisiti od svih koordinata; u opstem slueaju i vektor pomeranja (1.14) ima sve tri komponente, patreba odrediti i verovatnoee horizontalnih pomeranja Gx(x, y, z) i Gy(x, y, z). PrimenjujuCi sliean postupak kao u prethodnim primerima, dobija se sistem
oz oGx
= A'(z) = A'(z)
of ax +._1_ 2p6 ({PGx ox2 + (PGx) ay2 of ay
oGy oz
+ 2.... 2P6
({PGy ox2
+ a2Gy) ay2
(1.18)
aF = 2p5 1 (a2F {h ax2 + a2F) ay2 Resenje poslednje jednaCine ovog sistema (videti odeljak 1.4.3)
F(x, x, y, jj,
Z, z)
= F1 (x,
X, z, z) . F2(y,
ii, z,
z)
moze se dobiti i neposredno, bez postavljanja diferencijalne jednaCine; zbog nezavisnosti uticaja pojedinih koordinata, ukupna verovatnoea uleganja bice prema (1.3)
48
1. OpSta razmatranja
proizvod verovatnoea Fl(x, X, z, z) i F2(y, ii, z, z). Kadaje poznato ovo reaenje, iz prve i druge jednaeine sistema (1.18) dobija se
G:x;(x, x, Y,ii, z, z) Gy(x,x,Y,ii,z,:Z)::
= A(z)~:
of
A(z) oy
Ako je otkopana oblast W3 prizmatiena, sa stalnom visinom d, zallemarljvom u odnosu na dubinu sloja H, opet se moze uzeti
d/2
-d/2
F(x,x,y,
ii, H,
z)d:Z
= d
F(x, x, y, fj; H, 0)
U savremenoj rudarskoj praksi pri otkopavanju slojevitih lezista koriste se otkopne metode (siroko eelo, stubne) pri kojima je osnova O2 otkopane oblasti 03 pravougaona. Neka su 2a i 2/ duzine strana pravougaonika, koordinatni pocetak u preseku dijagonala, osa Ox paralelna sa stranom 2a, a Oy sa stanom 2/; onda se dvostruki integral po oblasti O2 rastavlja na proizvod dva odredena integrala
Q
j j F(x, x, Y, fI, H, O)dxdfj 02
=j
Fl(x, X, H, O)dxj
F2(y,
ii, H,
O)dfj
-Q-l
pa je ukupno uleganje
U(x,y)
= UoXo(x)Yo(y)
(1.19)
gde je,
Xo(x)
Yo(y)
= ~ [~(a:x)
+~(a:x)]
= ~ [~C:y) +~ C:y)]
Na sHean naCin dobijaju se horizontalna pomeranja
(1.20)
gde je
X01(X)
= 'P (x+a) -n-
- ~-nlx-a)
'P
49
Y01(V)
= I{) (11+1) ~
-I{)
-n(y-I)
Analogno (1.17) horizontalna pomeranja mogu se prikazati i u vidu horizontalnog gradijenta uleganja P _ CoU x ax (1.21)
p =CoU
y
oy
Ranije su vec citirani radovi [43,44], pa na kraju ovog kratkog istorijskog pregleda treba do dati da su kasnije ci drugi, veCinom takode poljski, matematicari uopstavali statisticki model, da bi se najzad doslo do sistema parcijalnih diferencijalnih jednaCina [70] u koje pored uleganja ulaze i horizontalna pomeranja. Sva ova uopstavanja, kao i prethodno citirani cIanci, odnose se na masiv sa horizontalnim slojevima. Sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina (1.18), iz razloga koji su vec ranije navedeni, izveden je na jednostavniji naCin, uz pretpostavke 0 homogenosti i izotropnosti. Pod tim pretpostavkama ovakav sistem moze se dobiti kao specijalan slucaj opsteg sistema iz [70].
1.7. Pomeranja u masivu sa nagnutim slojevima

1.7.1. Ravansko uleganje
Obrazac (1.13) moze se primeniti i kada su slojevi nagnuti, ali sarno za profile po pruzanju. Po padu, medutim, kriva uleganja nije simetricna, pa za razliku od procesa u masivu sa horizontalnim slojevima, u ovom slucaju postoji anizotropija. Moze se koristiti isti matematicki model, ali se mora pretpostaviti da deliCi, Cije su dimenzije (zbog homogenosti) i dalje jednake,vise nisu simetricno rasporedeni, nego je srediste svakoga ad njih pomereno po padu za neku duzinu e, pri cemu je 0< e < b1 (sl. 1.17). Koordinatni osa Oz usmerena u smeru uspona desni. JednaCina poeetak uzima se u praizvoljnoj taeki sloja koji se otkopava, je vertikalno navise, osa Ox horizontalno po pruzanju, a osa Oy slojeva; smer ose Ox hira se tako da koordinatni trijedar bude ravni sloja na rastojanju t od koordinatnog pocetka je z cos a y
sin a
=t
(1.22)
---------1. Opsta ra.;matranja.
X/
Slika 1.17.
U ovom sIucaju mesto uklonjenog deliea Do zauzeee ili delie DI ili delie D2, ali zbog naruSene simetrije, verovatnoce tih dogadaja vise nisu jednake. Njihove vrednosti mogu se izracunati kao otpori osionca proste grede raspona 2bI, opterecene jediniCnom ekscentricnom silom, pa je analogno postupku u odeljku 1.6.2 za odredivanje verovatnoce (1.7)
(~+~)
F(x,y+
bI,t)
+(~- 2:J F(x,y-
bI,t)
= F(x,y-
e,t
+h)
a odavde zatim sledi parcijalna diferencijaina jednaCina
= 2 bt,h-O lim
-he.
Zbog anizotropije se pretpostavlja da su sirine
bo
po pruzanju i bi po padu 2~ i 2~2' PoSto
deliea masiva razliCite, pa se razlikuju i vrednosti parametara je 0 < e < bI, i ekscentricnost e tezi nuli kada je bi -+ O. Resenje ove jednacine je (videti odeIjak 1.4.2 b)
F(y,
ii, t, t)
= v'2:(~_ i) exp
2(~~t) (y -jj + A(t
i)2]
(1.23)
pri cemu je
t-
t > O.
0 otkopanoj oblasti Q3 da je:
Uobicajenim pretpostavkama
51
- prizmaticna, sa stalnom debljinom d, - osnova 01 pravougaona, sa sirinom 2a po pruzanju i 21 po padu, - sirina 2a po pruzanju dovoljno je velika, da budu ispunjeni uslovi ravanskog uleganja, treba do dati jos i pretpostavku da je pad sloja
a stalan.
Posto je uleganje ravansko, umesto trostrukog, zadatak se svodi na izracunavanje dvostrukog integral a
U(y)
=J J n
F(y, fj, t, t)dfjdi
gde je n pravougaonik visine (osom Ofj).
i osnovice 21,koja zakiapa ugao a sa horizontalom
x~
/
fi
Slika 1.18.
Uvodenjem novih promenljivih (s1. 1.18)
= 1] cos a - (sina i = 7] sin a + (cosa

izracunavanje uleganja moze se uprostiti, jer je pri (' = 0, fj = 1] cos a i z = 1] sin a, pa razlika (podrazumeva se da je z = H) t - = (z - i) cos a - (y - fj) sin a = H cos a-y sin a ne zavisi od promenljive T/. Ako je visina d oblasti n zanemarljiva u odnosu na visinsku razliku H cos a-y sin a, primenom teoreme 0 srednjoj vrednosti odredenog intervaia
d/2
-d/2
F(y, fj, t
- i)d(' = d F(y,
1]
cos a, H cos a - ysin a)
52
1. Opstarazmatranja
dobija se
U(y)
- ysma) exp{_! 2 =J' hkQ. -I J27r(H cosa . b=
JH cosa [QY-TJCOSO+A(H
-COS~-YSina)]2}dTJ ysma
i najzad, posle uvodenja oznaka

qo
(1- Asina)Q,
lcosa 1 - >'sin a
m=---1- Asin a
HAcosa
qo - a m- - yysin a )] JH b cos
U( y ) ~
Uo -"2
[<) ( go
+a m- +yysin a ) + JH b cos
(1.24)
<1> (
gde je Uo = cosa Posto verovatnoca (1.23) vaii pod usiovom t > 0, ovaj obrazac vaii sarno ako je H cos a - ysin a > O. Kod nagnutih slojeva je sin a :j; 0, pa je prilikom prakticne primene ovog obrasca jednostavnije racunati sa koefici-
kd
. t
Jen om , q gdeje
= J'sma
U(y)
qo
= UoY(y)
(1.25)
Y(y)
!
2
[<1>
(q Vb H+ cot ma + -y y ) +
<1>
(q Vb H- cot ma - -y y )]
pri cemu je H cot a - y
> 0.
1.7.2. Opsti slucaj

Sistem diferencijaInihjednaCina verovatnoea pomeranja u opstem slucaju glasi
oG:r: = A' (t) of at 1 ox
+ _1_o2G:r: + _1_o2G:r: + >. oG:r:

2p~ ax2 2Q2 ay2 ay (1.26)
Posto je postupak izvodenja ovih jednaCina isti kao u prethodnim slucajevima, nije potrebno davati objaSnjenja za prvu i treeu, osim llapomene da se zbog
53
anizotropije pretpostavlja da su koeficijenti Ai (t) (koji utiee na vrednost horizontalnog pomeranja po pruzanju) i A~(t) (koji utice na vrednost horizontalnog pomeranja po padu) razlikuju. U drugu jednacinu, kao pri izvocienju jednacine (1.15), ulazi zbir
~ [Gy(x - bo, y, t)
+ Gy(x + bo, y, t)) + (~ + 2:1) Gy(x, y + h1, t)+

2" (1
2b1) e \ Gy(x,y-b1,t);
i razlika
F(x, y + b1 , t + h)
- F (x, y - b1,
t + h)
ali zbog narusene simetrije po padu, mora se uvesti jos jedan clan. Nairne, pri jednakim uleganjima u ovom slucaju ne mogu biti jednake verovatnoce da deliCi D1 i D2 (s1.1.17) zauzmu upraznjeno mesto deliea Do; mer a narusene simetrijeje ekscentricnost e, pa se uvodi Clan J.leF( x, y, t) gde je J.l koeficijent proporcionalnosti. Odavde sledi druga jednaCina sistema (1.26), u kojoj je N'(t) ReSenja ovog sistema su F(x,x,y,iJ,t,t) gde je dato obrascem (1.9), a
= b1,h-+O lim
J.l-he.
F1(x,x,t,t).
F2(Y,iJ,t,t)
F1
F2
obrascem (1.23);
G,&
A1 ~:'
Gy
N(t)F + A2(t) ~: (videti odeljak 1.4.2 c). Trostruki integral po otkopanoj oblasti D3, za koju se uvode iste pretpostavke kao u prethodnom primeru, uz isti izbor koordinatnor sistema, uzimajuCi da su na povrsini z
2Q12
=H
svi koeficijenti sistema
A1, A2, N, . 22' Po
i A konstante, daje vrednosti pomeranja

U(X, y)
UoX(x, y)Y(y)
(1.27)
gdeje
Po
P=..;'
SIll 0'
a Y(y) je isto kao u (1.25); pored toga, kao i u (1.25) pretpostavlja se da je H cot 0' - Y > O.
P,&(X,y) Py(x, y)
= ..j2;POX1(x,y)Y(y)
y)Y(y)
(1.28)
y)Y1(y)
= NoX(x,
+ ..;2;QoX(x,
54
1. Opsta. razmatranja
gdeje
X1(x, y)
= ip
(p-;:::;;:::a=+=x==) YH cot a -
trJ
(p
VH .. a cot -: a x -. y )
Y1(V)
H cot a - y _ ip (q--;:;;b:;;::;:-=m=-=y=) cot a - y ip (q--;:;;b;:::+=m=T='=Y=)
\ y
yH
a If cot a - y > O. Kao sto ee se kasnije videti, ovoje, ustvari, uslov da podina miruje, pa obrasci (1.25), (1.27) i (1.28) ne vaze za masive sa strmim slojevima, jer proces u njima zahvata i podinu. Iz sistema (1.26) se, oCigledno, kao specija1an slucaj kad a ---+ 0, dobija sistem (1.18), posto tada e ---+ 0, pa prema tome i koeficijenti N' ---+ 0 i .A---+ 0; ujedno zbog izotropnosti postaje A~ = A~ = A' i Po = Q, a prema (1.22) t = z. U (1.27)
Je P
Po
J H cot a
pa kada a
--+
y -
Y H cos a -
sin a '
0 dobija se vH ~
qo
= .!.. n
---+
Takode prema (1.24)
= Po,
b --+ I
im
--+
0, a prema (1.25)
a-O ../H cot a -
I q - l' qo _ -Po _ 1 1m --:::==== 1m --;::====== - -,

y
a-O yH cas a - ysina
..;H
pa iz (1.27) sJedi (1.19) a iz (1.28) slede obrasci (1.20). Medutim kada su slojevi nagnuti, kao sto se vidi iz (1.28) ne vaze relacije (1.21).
1.7.3. Pomeranje u proizvoljnom pravcu

Neka je proizvoljan pravac odreden jedinicnim vektorom
p = i cos ipx + J eosipy + keos ipz

gde su ipx, rPy i 'Pz uglovi vektora p sa odgovarajuCim koordinatnim osama. Pomeranje u ovom pravcu je projekcija vektora P (1.14)
Pp
= p . p = Px cos 'Px + Py CDS
'Py
+ u cos ipz
U praksi uglavnom ne postoji potreba za odredivanjem ovakvih pomeranja, ali kae.a nije ravansko, moze se ukazati potreba za odredivanjem horizontalnog pomeranja PE.u praveu ose DE, koja zaklapa ugao 'P saosom Ox.
1. Opsta razmatranja To je ustvari specijalni slucaj pomeranja Pp, kada je paje Pe = P" cos <P + Py sin 'P
'Px
55
<Pz
= 900,
= 'P,
<Py
900
<P
(1.29)
Iz ove projekcije neposredno se dobija pravac <Po u kome nema horizontalnog pomeranJa tan a iz uslova za ekstremum
dPe
d<p
<Po
=-=0
P",
Py
i glavni pravac
'PI
najveceg horizontalnog pomeranja

p.
tan<pI
P:
Koristeci poznate trigonometrijske identitete sm <PI== tan ~=====

<PI
VI + tan2 'PI 1
cos <PI==
---,=====
VI + tan2 'PI
moze se, najzad, sracunati i vrednost maksimalnog pomeranja

(1.30)
Posto je tan <Po tan <PI + 1 = 0, pravci 'Po i <PI su ortogonalni. Iz relacija (1.21) vidi se da je glavni pravac upravan na izoliniju uleganja, ali posto ove relacije vaze sarno za horizontalne slojeve, pogresno je koristiti taj naCin odrediva.nja gla.vnih pravaca i kod nagnutih slojeva.
2. Teorijski osvrti naosnovne karakteristike procesa pomeranja
2.1. Uleganje povrsine masiva eiji su slojevi horizontalni

2.1.1. Granicni uglovi
Definicija gtanicnih uglova, data u prethodnorn poglavlju, uobicajena je u literaturi i odnosi se na granicni ugao kao geornetrijsku velicinu koja se odreduje sarno merenjem. U ovom poglavlju posmatraju se granicni uglovi kao osnovne karakteristike procesa , sa kojima se mogu sracunati pomeranja, ili se oni mogu sracunati iz poznatih pomeranja. Prema definiciji granicni uglovi se mere pri punoj povrsini otkopavanja; koristeci iste oznake i koordinatni sistem kao pri izvodenju obrazaca (1.19), ovaj uslov bice ispunjen ako su otkopane duzine, 2a u pravcu x-ose i 2/ u pravcu y-ose, potpune. Uslov je potreban jer je pri nepotpunim duzinama X(x) < 1 i Y(y) < 1, paje U(y) < Uo; uslov je dovoljan,jer je pri potpunim duzinarna U(O,O) = Uo, pa je otkopana oblast nad-povrsina ili bar puna povrsina. Prema (1.19) tada je
<p(~) n
<p( .!.)
=1
(2.1)
=1
Paste izraiavaju zahtev da su otkopane duzine 2a i 2/ potpune, uslovi (2.1) nazivaju. se opsti uslovi potpunasti. Neka je pored Uo, poznata vredl10st UN uleganja u nekoj proizvoijl1o izabranoj tacki N terena, odredenoj uglcm r.p (81. 2.1) posto se u (1.19) unese
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike procesa pomeranja

XN
57
= a + H cot
Y(O)
 a,
r.p
pa je
i posto se resi po

(H c:t If )
 -
n (H)
cotr.p
= 1-
2Uo
UN
N
(2.2)
o
Q
Slika 2.1.
Zbog simetrije dovoljno je posmatrati sarno polovinu krive uleganja, na primer x ~ 0, y = OJ. Nekaje XN E D i U(XN) = UN; sledi oblast D = {(x,y): a) Posto su H, n i Uo konstante, svakoj vrednosti ugla If odgovara sarno jedna vrednost UN uleganja i obrnuto. Pri tome rezultat ne zavisi od duiine 2a otkopane strane, pod uslovom da je zadovoljen drugi od uslova (2.1). b) RazIiCitim efektivno otkopanim debljinama d sloja, odgovaraju i razliCite vrednosti Uo (videti odeIjak 1.6.2); medutim, jednom odnosu UN/UO odgovara sarno jedna vrednost ugla r.p, obrnuto, pa je zahvaljujuci tome moguce uporedivanje procesa pomeranja i kod slojeva razliCite debljine.
58
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike proeesa pomeranja
c) Pri vrednostima 0 < samo jedna vrednost
I{)
< 900 je
UN
<
!Uo i0 2
< 1- 2 ~~ vo < 1 pa uvek postoji

(2.3)
TN
takva da je
<P(TN)
= 1- 2Uo
UN
(zakljucak vazi i kada je ugao I{) tup; ovaj slucaj bice izlozen kasnije). U prilozenoj tabliei navode se neke od ovih vrednosti za razne odnose U JUo. Iz jednakosti levih strana jednacina (2.2) i (2.3) najzad sledi
-n =
TN
tau
I{)
(2.4)
TabJica 2.1. U
Uo [%1
<P(T)
1- 2Uo
0 0 0,400 2,054 0,6080,800 0,532 0,461 0,304 0,487 3,948 1,188 1,9080,200 0,960 0,253 0,842 2,170 0,524 3,290 3,090 1,645 1,881 0,999 0,998 0,990 0,7800,600 0,571 0,430 0,388 0 0,920 0,900 0,940 ,980 2,326 2,576 1,282 0,970 0,324 1,751 0,05 00
Iz ovih zakljucaka proizilazi tvrdenje iz uvodnog dela ovog poglavlja da podaei U max .aps i granicni ugao Cinepotpun sistem parametara za odredivanje uleganja tacaka potkopanog terena. Jer, kada se zna Umax.aps = Uo, moze se pomocu
fJ
tablice vrednosti <p( T) (prilog 2), na osnovu (2.3) odrediti zatim prema (2.4) izracunati H n=--tanfJ
TG
TG
za odnos
UG, Uo
1
za neke odnose u prilozenoj tabliei 2.1 date su vrednosti <p( T),
T 1 T
59
2.1.2. Pomocni uglovi

Radi boljeg upoznavanjagranicnih uglova treba prouCiti proces uleganja terena i kadaje ispunjen samojedan od uslova (2.1). Nekaje ispunjen, na primer, sarno uslov
<f?
0-) \n = 1
= UoXo(x)
Prema (1.19) je tada Yo(O)= 1 i kao specijalan slucaj dobijase obrazac (1.13)
U(x)
za ravansko u:leganje potkopanog terena. Na isti naCin koo u prethodnom slucaju, posto se u ovaj obrazac unese XN = a + H cot<p, dobija se
ali sada se pretpostavlja
da je duzina 2a nepotpuna, pa se u opstem slucaju ne
moze ocekivati da je <f? (2a + ~ cot <p) = 1. Medutim, ma kako bila mala duzina 2a, moze se uvek naci takav ugoo <PN da bude
Vrednost uleganja UN u tom slucaju ista je kao pri punoj povrsini, ali za vrednosti <PM > <PN bice zbog cot <PM < cot <PN
<f? (2a
+ Hncot <PM) < 1
pa je i uleganj~ manje od onog koje odgovara, pri punoj povrsini, tacki odredenoj istim uglom <PM. I obrnuto: istoj vrednosti uleganja U},f odgovarace razliciti uglovi <PM, pri eemu njihove vrednosti opadaju sa povecanjem duzine 2a. Zbog svoje nestabilnosti pri nepotpunoj duzini, ovi uglovi nazivaju se nepotpuni, pa zato ne mogu predstavljati karakteristiku procesa pomeranja potkopanog terena i pogreSno je dovoditi ih u vezu sa parametrom n. To je moguce tek kada se ostvare posebni uslovi potpunosti
(2.5)
<f?(~}=1
60
pri kojima se zadati ugao 'P potpuno formira. Uslovi su potrebni, jer ako prvi od njih nije zadovoljen, uleganje nije ravansko, a dovoljni su, jer kada su zadovoljeni, vaze obrasci (2.2) i (2.4).
n cot 'P) = 1 pn.. IstOJ . d UZIlll .. 2a moze da ne Tr e b a zapazltl . ., aa us Iov 'i' "'" (2a + H bude zadovoljen za neki ugao 'Pl, a da vazi za drugi ugao 'P2 < 'Pl, sto se moze i geometrijski protumaCiti. Ako je u tacki P (sl. 2.2)
Slika 2.2.
pri nekoj drugoj vrednosti 2al > 2a ovaj uslov biee tim pre zadovoljen, pa se moze smatrati da se u tacki P vise ne oseea uticaj otkopa B; na protiv, ako je <p(2a + Hn cot 'PQ) < 1,raz I" ICltIm IClta u 1eganJa . vre dnostIma . 2a 0d govaraJu . raz I" . UQ u tacki Q, sto znaCi da se ona nalazi u zoni uticaja otkopa B. Izmedu taeaka Pi Q mora da lezi granicna tacka G do koje dopire ovaj uticaj; prema uobicajenoj konvenciji, ako je UG granicno uleganje, iza tacke G se vise ne oseea uticaj otkopavanja, paje ugao ABG granieni. Kasnije (odeljak 2.3.1) ee biti dokazano da ugao ABG ne mora obavezno da bude granieni, ni Ua = 10 mm; naprotiv, ukoliko je uleganje UG manje (zanemarljivije), taenost konstrukcije je veea. Geometrijska interpretacija posebnih uslova potpunosti je, prema tome, sledeea: kroz jednu od granienih taeaka A, odnosno B, otkopanog prostora, povlaCi se prava pod zadatim uglom 'PP (odnosno 'PQ), a kroz suprotnu prava pod granienim uglom 8; ako se ove dye prave seku na povciini ili nad njam, uslovi potpunosti za dati ugao su zadovoljeni, a aka se seku u masivu ugao je nepotpun. Uslovi (2.1) predstavljaju granieni slueaj uslova (2.5), kada se postavi zahtev da vaze za sve vrednosti ugla 8 :::;'P :::; 1800 - 8.
U
Ako neki ugao 'P zadovoljava posebne uslove potpunosti (2.5) moze se koristiti obrascima (2.2) (2.4) kao parametar procesa, umesto granicnog ugla 8. U daljem tekstu se zato ovakvi uglovi nazivaju pomoeni. Iz grafieke konstrukcije na
2. TeQrijski o~vrti na osnovne karakteristike procesa pomeranja
61
slid 2.2 oCigledno je da ee, aka je ugac ipp potpuli, tim pre biti potpuni svi uglovi ipp > 'P > 6, pa Be i cni mogu koristiti kao pomoeni,. Ovi uglovi llisu nezavisni, jer je, kada se u (2.4) unese vrednost n iz (1.12)
"T
..Jil
tan
'P _
tan 5 _ C -Vii - oust

"To
(2.6)
Posto granicni ugao predstavlja osnovni podatak za proracun pomeranja i deformacija na. nekom rudniku, potrebno je da to bude pouzdan podatak, a njegova definicija treba da obezbedi, pored pouzdanosti odredivanja i mogucnost njihovog uporedivanja u raznim rudnicima. Vee je receno da istim odnosima UG / U0 odgovaraju, pri istim rudarsko-geoloSkim uslovima, isti granicni uglovi; ova pojava zapaiena je i prilikom prakticnih merenja, pa se u [82] predlaze da se gtanicno uleganje iskazuje u proceittima apsolutnog maksimalnog uleganja. Ovako definisan granicni ugao moze posluziti kao podatak za uporedivanje, ali vrednost granicnog uleganja se relativizuje. U praksi je pravilo da tacnost racunanja treba da bude usaglaSena sa tacnoscu mer enja. au ovom slucaju pri odnosu 1 %, ako je Uo = 2500 mm, biee UG = 25 mm, dok se neposrednim merenjem postize znatno veea tacnost. Nasuprot tome, pri manjim vrednostima otkopane efektivne debljine, mogu se dobiti vrednosti granicncg uleganja koje se te3ko mogu izmeriti sa zadovoljavajucom tacnoscu. Kao drugi primer pokusaja precizne definicije granicne tacke moze se navesti iskustvo iz sovjetske prakse. Pre izdavanja instrukcija iz 1981. godine, za granicne kriterijume vazila je vrednost uleganja od 10 mm, nagiba 0,5 mm/m i horizontalnih deformacija 0,5 mm/m. Ovakva definicija ne sadrZi odnos UG/Uo, pa ne omogucuje uporedivanje granicnih uglova. Medutim, u najnovijim instrukcijama [83]' granicni kriterijumi definisu se sarno vrednostima nagiba i horizontalnih deformacija. Autori ovoga teksta smatraju da granicnu taeku treba definisati onim podatkom Cija se pouzdana vrednost dobija direktnim merenjem, a to je uleganje. Nagib deformacije su izvedene velicine i mogu posluziti kao kriterijumi za Za.stitll objekata, odnosno za odredivanje granice stetnih deformacija, koja se konstruise pomocll uglova sigurnosti. .A uglovi sigurnosti, za razliku od granicnih, nisu osnovne karakteristike procesa pomeranja potkopanog masiva.
Zbog toga se usvaja definicija granicne taeke od 10 mm, i granienogugla, prema tekstu datom u prethodnoj glavi. Vrednost UG = 10 mm i polozaj granicne taeke nije neophodno odredivati neposredno merenjem, vec se mogu koristiti pomocni uglovi izmereni sa najvecom tacnosc.u, a zatim koristeCi rezultate merenja, primenom obrasca (2.6) izracunati vrednost 0 granicnog ugla. Na ovaj naCin ujedno se povecava pouzdanost njegovog odredivanja. ra
T,
Primena obrazaca (2.6) ujedno zahteva da se, radi izracunavanja parametza svaki pomocni i granicni ugao zna odnos U/Uo, pa se ovako odredeni
62
uglovi mogu i medusobno uporedivati. Pored toga, obrzac (2.6) daje mogucnost uporedivanja granicnih i pomocnih uglova kada slojevi Ieze na razliCitim dubinama. Racunski postupak u primerima 2.1 i 2.2 zasniva se na primeni obrazaca (2.3) i (2.4), a u primeru 2.3 koriste se obrasci (2.3) i (2.6).
Primer 2.1.
Na dubini H=300 m otkopa;a se horizonta1ni ug1jenisloj; otkopani prostor je pravougaonog ob1ika, sa stranama 2a=500 m i 21=600 m. Iz opaianja su poznata i 11leganjaUM=2000 mm UN=20 mm u taekama M(O,a) i N(413,0); koordinatni sistem postav1jen je na llobieajelli naein. Ispitati potpunost pomocIlog ug1a 'PN za taeku N i odrediti granieni ugao 8.
Resenje:
Uleganje UM je sigurno maksimalno, ali se ne zna da Ii je to i apsolutni maksimum, odnosno da Ii ulegnuce ima ravo dno. Ako jeste, onda je Uo = 2000 mm;
TN) = 1 - 2 ~: = 1 - 0,02 = 0,98 <p(
T = 2,326.
iz XN = a + H cot 'PN sledi H 300
tan<pN = -X-N---a = 413 _ 250 = 1,84
Sa ovim podacima moze se izracunati
H n=----
300 2,326. 1,84 = 70 m
TNtan<pN
Aka je pretpostavka da je UM apsolutni maksimum tacna, sa ovako izracunatom vrednoscu n=70 m, mora se dobiti izmerena vrednost uleganja UN = 20 mm.
Kontrola:
UN
2 = 2 OOO[~ (250 70 + 413)
<Ii
(250 70 - 413)]
= 20 mm pa moraju da budu
Pored toga pretpastavljeno
Je da je UM
Umax.aps,
zadovalJeni uslovi ()2.1 . Posta Je '*" (250) if. pa su ispunjeni opsti uslavi potpunosti.
70
= 1 ,tIm pre ce It! 70 = 1, . b" "I " '*" if. (300)
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike procesa pomeranja Ovi uslovi, kao sto je prethodno pokazano, stroziji su, pa pomocni ugao sigurno zadovoljava posebne uslove potpunosti (2.5). Granicnom uleganju odgovara
63
'PN
~(T)=1-22~~O=O,99 pa je prema (2.4) tan 6
i
=
1,66
'1=2,576,
=-
nr
= ---
300
702,576
590
Primer 2.2.
ReSiti isti zadatak kadaje H=300 m, 2a=275 m, 21=550 m, UM = U(O,O) =
1900 mm i UN
U(300, 0)
= 20 mm.
Resenje:
Postupak je isti kao u prethodnom primeru; sa orijentacionom vrednoscu Uo izracunava se parametar n, a zatim se, koristeci ove podatke izracunavaju uleganja
UM
i UN.
Tabliea 2.2.
Uo
n
1900 2000 1800 20,5 20,0 2,308 2,326 19,9 70,6 70,0 1,84 2,354 69,5
1900
Iz prilozene tabele vidi se da treba uzeti Uo = 2000 mm; zadovoljeni su posebni uslovi potpunosti za pomocni ugao 'PN. Posto se koriste isti podaci kao u prethodnom primeru, opet je granicni ugao 8 = 590
Primer 2.3.
H1
= 200
Ako je .h mm
= 490
granicni ugao u profilu po pruzanju na dubini otkopavanja
a) kolika. je vrednost 62 granicnog ugla. u profilu po pruianju na dubini otkopavanja H2 = 700 m?
64
b) izracunati vrednost Up uleganja u taeki P odredenoj pomocnim uglom bp 59 u profilu po pruzanjuna dubini H2 = 700 mm, racunajuCi sa Uo
2000
= =
mm,
c) ispitati oblik izolinija uleganja povciine izmedu profila po pruzanju na dubinama otkopavanja HI i H2
Resenje:
a) Pretpostav!ja se da je debljilla sloja sta!na, pa je odnos profilima po pruzanju i prema tome, na osnovu (2.6)
vl700
UGIUo
isti u svim
tan
UG b) 10
152
y200 tni\i1 tall 49
= 2, 15
_ . paJe prema (2.6)
Odnosu
Uo
= 2000 =
T
P
0,05 odgovara vrednost
TO
= 2,076,
= VJ[:; . tan 15171 =

..;Jr; tan
c5p
-/700 . tan 49 .2 576 = 3 33
-/200
tan 59'
Posto je
<p(3,
33)
= 0,999, prema (2.3) je

1. 2000
"2Uo
Up
[1-
<P(Tp)]
= -2-(1- 0,999) = 1 mm
c) Usvaja se koordinatni sistem 0f,17 na povrsini masiva tako da se osa 017 poklapa sa presecnom pravom ove povrsine i ravni sloja, a osa Of, upravno na nju sa smerom po padu, s tim da lezi nad granicom otkopnog polja. Tada je
H = f, tan a
17
= H cot 8
gde je H proizvoljna dubina na rastojanju f,. Prema (2.6) je tan 8
VH=~
tan
150
ili
..JJi cot
15
= Jl[; cot Co
Izolinija je, plema tome, luk parabole
172
= 2p, gde je
2p
= HI
tan a cot 2
150.
2. TeJ)rijski osvrti na osnovne kalakteristike procesa pameranja
65
= 10 mm
u=
2~ mm
U = 40
D)n'I
Na slid 2.3. konstruisane su izolinije uleganja od 10, 20 i 40 mm, sa podadma iz ovog primera uz a = 400 Dubina sloja je u tacki A: Hi = 200 m, au tacki B: H2 = 700 m.
r~-------Slib 2.3.
2.1.3. Graficko odredivanja vrednosti granicnih uglova

Jednac!na (2.6) moze se reSavati i graficki; radi toga podesno je da se napise u obliku tant=
TO
Vii KT
tanbo gde Je vrednost K = ,jIi Ho poznata. Na nomogramu na slid 2.4 nanose se na apscisnu osu levo od taeke 0 vrednosti l/T, a prirodne vrednosti tanb udesno. Prema konstrukciji, poznatom odnosu U/Uo i visini H odgovara vrednost ordinate ,jIio/TO, pa zbog linearnosti veze tan8 = KV7i/T, sve taeke "koje odgovaraju parovima (tanDi, VH/Ti) leze na istoj pravoj. Na primer, ordinata taeke P (s1. 2.4) odgovara odnosu od 0,5 % i dubini Ho = 300 m, a apscisa granienom uglu DO = 70~ Ako se traii pOlioeni ugao 01 taeke sa odnosom UdUo = 0,004 (0,4 %), na dubini Hl=500 m, datim podacima odredena je ordinata taeke Q. Posto taeke P i Q leze na istoj pravoj, pomocni ugao je 81 = 74; Na slieal} naCin moze se resiti i obrnut zadatak; ovcleje graficki resen primer 1.3~b. PCzllatomstanju (lO/Un = 0,005, odnosno 0,5 %; H1=200 m, 81 = 490) odgovara tackaR, a pomoenom uglu 8p = 59 na pravoj OR odgovara tacka S;
66
presek njene ordinate prave koja odgovara dubini H =700 m, odreauje odnos od 0,05 % (Up/Uo = 0,0005), paje Up = 0,0005Uo=1 mm. Izlozena graficka metoda nastala je uopstavanjem metode izlozene u radu [ 59 J. Mada se na slici 2.4 koriste sarno opsti uslovi, izlozena graficka metoda, kao i obrazac (2.6), mogu se primenjivati i kada su vrednosti pomocnih uglova 6 > 900, uz napomenu da moraju biti zadovoljeni uslovi potpunosti. Prethodno treba primetiti da je, zbog x = a + H cot 6, za 6 = 900 apscisa x = a, a uleganje
U(a)
~a
[~(2:) +1>(0)]
kadaje
= 0,5Uo
pa je odnos
U
Uo
< 0,5
U
Uo
> 0,5
kadaje
U drugom slucaju, kada je 6
> 900, moze se pisati

U
Uo
= 0,5+c
(2.7)
gde je 0
< c < 0,5, pa iz (2.3) sledi

<)(r)
= 1-
2(0,5+c)
= -2c
Cimese zadatak svodi na prethodni slucaj; treba nati uleganje U1, odredeno ostrim uglom 61 takvo da je
U1
Uo
= 0,5-
za koje je <)(rt) i prema tome
= 1- 2(0,5 - c) = 2
Posto je funkcija
<1)(7")
neparna, ovajednakost ee oCigledno biti zadovoljena ako je tan

61
=-
tan
i prema tome
(2.8)
67
U'1 '"
-----------------------0..
. g
"
------~~---------- ~
Slika 2.4.
68
Primer 2.4.
= 1200 mm.
Koristeci podatke iz pretllOdnog primera odrediti polozaj taeke sa uleganjem
a) b)
U profilu po pruzanju na dubini otkopavanja U profilu po pruzanju na dubini otkopavanja
H1 H2
= 200 m. = 700 m.
Resenje:
1200 . . Posto je Uo = 2000= 0,6, prema (2.7) Je c: = 0,1 pa se zadatak SVOdl na odredivanje polozaja taeke sa odnosom uleganja 0,5 - c: = 0,4; odgovarajuca vrednost (videti tablicu 2.1) je 'ip = -'11 = 0,253,
U
a) U vertikalnom profilu koji preseca sloj na dubini (2.6) je TO . 2,576 tan op = Tp tan 01 = 0 , 253 tan49 pa je
op
H1
0
Ho
= 200 m, prema
= 11,71
850 i prema (2.8) 0
1800
op
= 950.
b) Prema (2.6) je
.,fiiz
tanfJp
TO
vl700 2,576 tanfJ1
= vrrr H1 Tp
= V;;;nn 200 -0 , 253 tan49 = 21,91
pa je
op
= 87
i 0 = 1800
- Op
93.
2.2. Uleganje povrsine masiva eiji su slojevi nagnuti

2.2.1. Granicni uglovi
Pri ravanskom uleganju za nagnute slojeve koristi se obrazac (1.25)
U(y)
= _Uo 2 [<p
(q.....,b=+=m=+=y=) vi H cot a - y
+~ (q-=b=-=m=-=y=)] J H cot a - y
U kome koeficijenti b i m nisu nezavisni, jer zavise od istog parametra A. Poznato je (videti odeljak 1.3.1 da je maksimum krive uleganja u tacki M sa ordinatom YM = -m, pa se polozaj ove taeke moze odrediti uglom maksimalnog uleganja 0, koji prava OM zaklapa sa horizontalom (s1. 2.5).
69
Slika. 2.5.
oCigledno je m
= H cot()
(2.9)
a, zbog uzajamne zavisnosti moze se koeficijent b izraziti preko ovog ugla. Prema (1.24) i (2.9) je m' Acosa H = cot 0 = 1 - A"sma , . posto se odavde nade cos 0
I cos a
= sm ".(a+ () i uvrsti
ub
= 1-
A"sma ,
d b"' 0 IJa se (2.10)
b = lsin(a + () sinO Kada se koordinate taeaka P

yp
i Q (sl. 2.5)
= I cos a + HI cot 'Y
YQ = -lcosa-H2cotf3 unesu u(1.25), uleganja u ovim taekama su
p=Q
Uo 2 [n..(
b+m+lcosa+fhcot'Y) )H cot a-I cosa-H1
cot'Y
+'1' q ",( )H b-m-lcosa-H1cot'Y cota-lcosa-Hl

+4>
cot'Y)J ..
=-
Uo 2 [n..(
'I'
q)H b+m-lcosa-H2cotf3) cot a+l cosa+H2
cot f3
(b-m+lcosa+H2cotf3)] )H cot a+l cos a+H2 cot f3
q--::::=========
70
2.. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike procesa pomeranja Uslovi da otkopana. povrsina bude bar puna (videti odeljak 1.3.1) glase
~(
pa y'Heota+m
)-1 ) _ -
ep (
qb vHcota+m
(2.11)
Ovo su opsti uslovi potpunosti za masiv sa nagnutim slojevima. Posto je (s1. 2.5) I cos a
+ H2
cot f3
> m, bice >

b --,,::====
b + m + I cos a + HI cot, --===========
V H cot a - I cas a - HI cot,

2
y' H ccota
+m
b - m + I cos a + H eot f3 --::==========
V H cot a + I cas a + H 2 cot f3
>
b --======
V H cot a + m
i kada su uslovi (2.11) zadovoljeni, uleganja su
Up
= =
2 UO[1
. + (qb -
y'HI(cota m -I eosa -- cot')') HI cot,)]
UQ
2 y'H2(cota + cotf3) UO[1+ (/+m-Ieosa-H2cotf3)]
pri eemuje H cota -/eosa = (H -/sina)cota = HI cot a i analogno H cota+ 1cos a = H 2 cot a. Posto obrazac (1.25) vazi pod uslovom H cot a - y > 0, mora biti i H cot a-I cas a - HI cot, = HI (cot a - eot ,) > 0 i prema tome (2.12) obrazac ima smisla samo aka je pomocni ugao ')' veci ad nagiba sloja a. U granienom sIueaju, kada (')' - a) -+ 0, uleganja taeaka u ravni z cas a - y sin a = 0 (izuzimajuCi otkopani prostor; videti odeljak 1.4.4) jednaka su nuli, pa obrasci (1.25), (1.27) i (1.28) ne vaze za strmije slojeve, kod kojih proces pomeranja zahvata i podinu masiva. Posta se, prema (2.10) unese ganja u taekama P i Q su
b 1 cas
a = I sin a cot e, posle sredivanja, ule-
Up
2 = Uo
[1 _ (q
y'cota - cot cot, eot, + e )] (2.13)
UQ
2 [1 _ a- +cot cotef3 )] = Uo (qVii; v'eot cot f3
71
i ne zavise ad duzine 2/ otkopane pavrsine. Sa istim abrazlazenjem kao u prethodnom slucaju moze se zakljuCiti da su posebni uslovi potpunosti za uglove koji odreduju polozaj taeaka u gornjem delu ulegnuca
<fl(
-JHcota+m pa
)-1 (2.14)
<fl
(q b +JHI(cot m + I cosa a -+cot"Y) HI cot "Y ') = 1
a za uglove u donjem delu ulegnuca
(2.15) Ako su ovi uslovi zadovoljeni, imaju smisla granieni uglovi f3 i "Yu profilu po padu, ali nisu ispunjeni uslovi potpunosti (2.1) za profilpo pruzanju; zato je kod nagnutih slojeva korektnije, mada teze ostvarljivo, koriscenje uslova (2.11). Grafieka interpretacija uslova (2.14) i (2.15) takode je moguca, ali prethodno se moraju proueiti neke pojave u vezi sa granienim uglovima kod nagnutih slojeva (promena sa dubinom), a tome opet prethodi odredivanje vrednosti parametara u obrascu (1.25). Od njih su tri nezavisna - Uo, q i 0, pri eemuse prva dva (osim kad ulegnuce ima ravno dno) ne mogu odrediti bez poznavanja ugla 0, a pored toga bez njega se ne mogu odrediti ni zavisni parametri m i b; s druge strane ugao o je nezavisan i moze se izraziti sarno preko granienih (ili ma kog para pomocnih) uglova.
2.2.2. Ugao maksimalnog uleganja

Ako je zadovoljen prvi od uslova (2.11), uleganje je ravansko, pa vazi obrazac U(y) = UoY(y) akadaje zadovoljen i drugi uslov, bice Y'(-m) = 0 paje y =-m ordinata taeke u kojoj se javlja maksimalno uleganje; polozaj ove taeke odreduje se i uglom maksimalnog uleganja () (2.9). U odeljku 1.3.1 pokazano je da je y'(
-m) =
Hcota+m
le<p(e)\
e<p(e)
=F
ako povrsina nije puna. Medutim, posto je vazi
0.242 (videti odeljak 1.2.2),
Y'(-m) < Hcota+ 0.242 m
72
a ova vrednost je uglavnom zanemarljiva, PoSto se srednja dubina H izrazava u stotinama metara, a obrasci (1.19) i (1.25) vaze za blago i srednje nagnute slojeve, kod kojih je najeesce a < 450 i tana > 1. Zato se bez vece greske moze smatrati da vrednost ugla () ne zavisi od veliCine otkopane povrsine, a obrazac (2.18) Cije izvodenje sledi, moze se koristiti i kada je otkopana pod-povrsina. Uvodenjem parametra tavnije jednaCine 7 (2.3) u jednaCine (2.13) dobijaju se nove jednos-
71
= qy n 1------::===== cot I + cote

ITTH
y'cota - cotl
72
= qy n 2--::===== cot {3- cot.e y'cot a + cot {3

ITTH
(2.16)
72
Njihova razlika je, posto se prva jednaeina pomnozi sa (cot I
a druga sa
71
+ cot (})72
H1
.
sina sinl sm . ( a)
1-
Hz sin a sin{3
= (cot {3+cot
(})71 .
sin(a
+ (3)
pa, posto se uvede oznaka

H1 sinea
+ (3)sin {3
a) sin I
Hzsin(lbice
1 cos I
(2.17)
+ cot (}sinI) = cos {3-
cot ()sin {3
i definitivno tan ()
=-----sin {3+ sin I cos (3cos I

1< J{
(2.18)
Za izracunavanje 71 i 7Z neophodno je znati vrednosti parametra Uo, sto otezava izracunavanje ugla 0; medutim, ako su P i Q graniene tacke, zbog jednakosti Up = UQ = UG, bice 71 = 7Z, paje
J{=
H1 sin( a
+ (3)sin {3
a)sinl
Hzsin(l-
(2.19)
Cime se znatno olaksava postupak racunanja. Umesto granicnih, mogu se koristiti i pomocni uglovi taeaka sa jednakim vrednostima uleganja Up = UQ, jer i tada vazl 71 = 7Z; za ovakav par uglova kaze se da su spregnuti. Koriscenje spregnutih uglova omogucuje odredivanje ugla () i kod strmijih slojeva, kada granicni ugao I ne zadovoljava uslov (2.12).
73
Pored toga, kada se zna vrednost ugla e i jednog od spregnutih uglova, zbog jednakosti Tl = T2 iz (2.16) sledi
Va _
Vr;TH n 1--::===== cot'Y + cot 0 _ V!jf n 2--;:====, cot fJ - cot () :;; y'cot a - cot 'Y Jcot a + cot fJ
(2.20)
pa se moze izracunati vrednost drugog spregnutog ugla. Na primer, ako suv poznati ug1ovi'Y i e, moze se izracunati
Va,
pa je, posto se uvede oznaka K2
= yH2 ::r
(cot fJ - cot 0)2 kvadratna jednaCina

pO
= Ki (cot a
- cot fJ)
cot fJ, Cij<; je resenje

(2.21)
cotfJ
J{2
J,cota
+ cote + -f K2 + cote + T' K2
gdeje
J{2
= yH2 ~
Na slican naCin dobija se
cot'Y = K1
J cot a + cote + -t K2 -
cote
+ K2)
T '
gde je
K1=
yH1 ~ (2.22)
Mada su u praksi zapazeni slucajevi [38] kada je e > 90, smatra se da je to posledica neke anomalije u vidu neregularnosti debljine sloja, promene njegovog pada, tektonskih poremecaja ili slicnih nepravilnosti. Ako je e :s 90, u (2.18) ee uvek biti cos f3 - K cos 'Y~ 0 pri cemu znak jednakosti dolazi u obzir sarno ako je fJ = 'Y,paje K = 1 i prema (2.18) e = 900. Najzad, iz (2.16) i (2.20) sledi
a = 0; ta.da je
H2/ H1
q=Va
Primer 2.5.
(2.23)
U ovom primeru koriste se podaci koje navodi Breuner u svom radu [15J. Savrednostima H1 = 265 m, H2=420 m, a = 67 (s1. 2.6) j parovima (fJ,'Y) spregnutih uglova, za uleganja od 7, 51, 78, 117 i 143 mm. dobijenim mernjem, izracunate su primenom obrasca (2.18) vrednosti ugla maksimalnog uleganja e; rezultati se navode 11 poslednjoj koloni prilozene tablice.
74
o o
E E N
Slika 2.6.
- 420
\___
-~
m
J==420Jn
u
117 51 143 78
(3
53 58 76 7 04,2 78 72 62 85 80 192,51 4,9 7 37 8 4,3 85,5
Granicni uglovi (3 = 34 i 7 = 670 ne mogu se koristiti jer ne zadovoljavaju uslov (2.12). Iz istog razloga nema smisla ni rezultat koji odgovara spregnutim uglovima za uleganje od 7 mm; u ovom slucaju taj uslov je formalno zadovoljen, ali razlika 7 - a lezi u granicama tacnosti merenja. Ostali rezultati vrlo dobro se siazu sa vrednoscu () = 85, koju navodi Breuner. Primer je uzet iz Clanka [60].
Primer 2.6.
Proveriti uslove potpunosti parova spregnutih pomocnih uglova iz prethodnog primera, koji.odgovaraju uleganjima od 51, 78, 117 i 143 mm.
Resenje:
Smatra se da su za posmatrani profil zadovoljeni uslovi ravanskog uleganja, pa se ne ispituje prvi od uslova (2.14) i (2.15).
2. Teorijski
osvrti na osnovne karakteristike
procesa pomeranja
75
pa <1>(.jHcota+m
)-1-
KoristeCi sracunatu vrednost ugla 0 obrasce (2.9), (2.10) i (2.20) izracunavaju se vrednosti b, m Va; rezultati se navode u prilozenoj tabeli. U primeru 2.14, na
kraju
ovog poglavlja,
odreduje
se vrednost
Uo=760 mm; sa ovim podatkom
svako zadato uleganje izracunavaju se na osnovu (2.3) (2.23) vrednosti T i q. Najzad, u pretposlednjoj i poslednjoj koloni proverava se drugi uslov potpunosti (2.14) za uglove I na gornjem, uleganja. odnosno (2.15) za uglove
(3
za
nadonjem
delu krive
Va
I (2.14)
I (2.15)
51 30,6 40,8 40,6 39,8 10,70 9,04 0,1193 0,1128 0,1673 0,916 0,901 0,996 0,989 0,980 30,0 34,2 12,75 39,0 0,885 1,020 5,29 0,1175 1,277 0,941 0,861 0,968 34,8 1,498
Kao sto se vidi ovi uslovi nisu ispunjeni, jer su rezultati manji od jedinice; to je razlog sto se vrednosti ugla IJ, sracunate u prethodnom primeru sa razliCitim parovima spregnutih uglova, medu sobomrazlikuju. Pri tome se, uporedujuCi podatke iz pretposlednje i poslednje kolone, moze se zakljuCiti da je odstupanje od uslova potpunosti veee u donjem delu krive uleganja.
Primer 2.7.
Kao rezultat merenja
poznate su vrednosti granicnog ugla (3
51 i ugla
IJ= 80, pri a = 20, H1=200 m i H2=320 m; sracunati vrednost granicnog ugla
I, koji nije mogao da se odredi merenjem, jer se nalazi u zoni sta.rih radova.
Resenje:
Pomocu (2.20) izracunava
Va
se
= .j320
K
v'cot 20 + cot51
1
cot 51 - cot 80
= 6,008
zatim
6, 008
.j200
=a
'
425
i na kraju,
pomocu obrasca
(2.22)
cotl=0,425
cot 200+cot 80+-'-4o 4252 - \cot800+-'-2( 0 4252) =0,465
76
2.2.3. Promena granicnih uglova sa dubinom

Ne umanjujuci opstost razmatranja moze se ovom prilikom pasmatrati par (;3, 1) spregnutih uglova, Cime se postize da se, posto se prethodno pomocu (2.18) izraeuna ugao e, dabija isti rezultat za Va, bila da se izraeunava pomocu uglova 1
i e.
Va ::;:
cot 1 + cot e Vr;;-H 1-.,,===== yicota - cot 1
(2.20a)
bilo pomocu
j3
i ()
Vol::;:
Vfl2--===== cot cot e y'eot a + cot

ITTH j3 -
(2.20b)
Vol
j3
Mada ove relacije sadrze dubine H 1 i H 2 (s1. 9) l prema (2.23) T Vol ::;: - ::;: const
q
ne zavisi ad njih, jer je
Up UQ ( .. U U' I' a . za d atI. a d nos Uo ::;: TT vo po pretpostavCl Je p::;: Q, Jer su ug OVI fJ 1 1 spregnuti), pa slede zakljucci:
a) Vrednosti uglova ;3,1 i e ne mogu biti stalne; bar neke od njih menjaju se sa promenom dubine H1, odnosno H2 Nairne iz (2.20a) je oCigledno da se bar jedan ad uglova 1 i e mora prameniti pri promeni dubine H 1, ako je Vol ::;:const. Na isti naCin iz (2.20b) sledi da se bar jedan ad uglova;3 i ()menja pri promeni dubine H2 b) Vrednost ugia e ne menj a se pri promeni dubine H 1 ili H2. Neka se, na primer, menja dubina H2, a H1 ostaje stalna; tada se ne menja ni ugao 1, pa posto je va::;:const iz (2.2Ga) sledi da je ()::;:const,ma kakva bila dubina H2 Na sliean naCin iz (2.2Gb) sledi da promena dubine H1 ne utiee na vrednost ugla (). c) Vrednosti pomocnih i granienih uglova menjaju se zavisno od dubine nosno H2. Ova sledi neposredno iz prethodnih taeaka a i b.
H1,
od-
Pri izvoaenju obrasca (2.21) nisu nametnuta nika.kva ogranieenja dubini H2, pa kada je poznata vrednost Vol' ovaj obrazac odreauje vrednost ugla;3 na bilo kojoj dubini H2 Na isti naCin, kada je poznata vrednost Vol' moze se pamocu obrasea (2.22) izraeunati vrednost ugla 1 na ma kojoj dubini H1. Kada pad sloja tezi nuli uspostavlja se sirnetrija pa;3 ~ 8 i i H2 -- H, a cote -- O. Prerna relaeijama (2.20) je
X
I ~ 8, H 1 ~
a-O
lirn
Jji; y'
COS
cot 8 + cot 1. ::;:lim X- cot 1 sm a 0'-0
.jH; J cos cot j3 - cot 8. a - cot j3 sm a
::;:VIi cot 8 ::;:Vo
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike procesa pomeranja i prema tome cot 0
77
Vo
= -Ih
DO
Ako je u masivu sa horizontalnim slojevima poznata vrednost granienog ugla na nekoj dubini Ho, bice Vo = ~ cot 60; na ma kojoj dubini H je cot 6 = ~ cot 60; rezultat sledi neposredno iz (2.6), kada se unese ne menja).
T
= TO
(odnos ~~ se
Iz ove relacije vidi se da ugao {j raste sa dubinom, jer ako je H > Ho, bice cot 0 < cot. 60 i 6 > 6o. Granicnom slueaju kada H -r 00 odgovara ugao 600 = 900. I iz (2.20 a), (2.20 b), (2.21) i (2.22) proizilazi da uglovi 13 1 rastu sa dubinom, tako da je
130
< 13 < 1300 = (J

(J
/0
<
1< /00 = 1800 -
Do istih zakljueaka - da se granieni uglovi menjaju i rastu sa dubinom - dosH su pojedini autori koristeCi rezultate merenja u raznim ugljenim bazenima [1, 2, 22,28,37,46,79]. U drugom od citiranih radova zapaza se da se sirina zone oslonaekog pritiska, koja zavisi od vrednosti granicnih uglova, menja sa dubinom po parabolienom zakonu, sto se lako moze potvrditi i teorijskim putem. Ako se osa z :::: H orijentise od povrsine nanize, a kao ordinate uzmu vrednosti y = H cot 6, obrazac cot 6 =
~ t {: t {... d" b I VIi co 0 rans ormlse se u Je naclnu para 0 e
sa parametrom
2p
= Ho
cot=!80.
Parabola na sliei 2.7-a konstruisana je sa vrednostima Ho = 400 m i Do = 65; sa ove slike vidi se da se vrednosti pomocnih, dakle i granienih, uglova na proizvoljnoj dubini mogu odrediti grafieki - neposrednim merenjem.
Na sliean naCin, mnozeCi jednakost (2.21) sa
H2
dobija se
VOl
( VOl
cot a
+ cot () z + ""4 + z cot + ""'2

) V0/2 (J
pri eemu su, kao i u prethodnom slucaju, uvedene promenjljive y = H B cot 13 i HB :::: z. Grafik ove funkcije je takode parabola; rotacijom koordinatnog sistema za ugao 90 - (J, a zatim translacijom (zbog malih vrednosti, ova pomeranja na
78
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike procesa. pomeranja
slikama 2.7-b i 2.7-c se prakticno ne mogu primetiti), pri cemu se novi koordinatni sistem bira tako da jednaCina ne sadrzi clan sa prvim stepenom promenljive 7J i da kriva prolazi kroz koordinatni pocetak, opet se dobija
gde su e i
fJ
nove promenljive, a
.--..Y 400
2p
= v~(cot a + cot 0) sin 30.
I / / /II I
, I//
~
IY"
,-~
0
I/ / I
600 700
3001
._~
Posto su promenljive y i z pozitivne, dolaziu obzir sarno luk parabole u prvom kvadrantu, uz dodatno ogranicenje (videti 1.7.1.) da je HB ~d. Slika 2.7-b konstruisanaje sa vrednostima a = 30, HBo = 340 m, f30 = 48 i 0 = 74. Sa ove slike vidi se da pored ugla f3 sa dubinom raste i ordinata y = HB cot f3, ai prvi izvod
jer su uglovi
a, f3 i () oStri, a koeficijent
Va
> O.
Najzad, polazeCi od jednakosti (2.22), na isti naCin kao u prethodnom slucaju, dobija se parabola
V2
v2
Y=Va
(cota+cotO)z+;
-(zcotB+
koja odgovara promeni ugla 'Ysa dubinom. Ugaorotacije ove parabole je negativan i iznosi ()- 90; zahvaljujuCi tome, kao sto se vidi sa slike 2.7-c, ordinata y = HA cot'Y u pocetku raste, a zatim, posto na dubini
z m -
tI~ -cot
a -----cot a + 2 cot G 4 cot 2 0 cot a + cot 0
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike procesa pomeranja dQStigne najvecu vrednost

y
79
-.2. m - 4
v2
cot2 a
(cot a + cot 0) cot 0
(2.24)
pocinje da opada. Interesantno je zapaziti da, nezavisno od dubine, svi maksimumi leze na istoj pravo], ]er ]e Zm tan 1m = - = 2tana + tan 0 (2.25)
Ym
ali polozaj maksimuma na ovoj pravoj zavisi od izbora para spregnutih uglova i 10, kojima prema (2.3) odgovaraju razliCiti odnosi r.
/30
Pojava maksimuma (2.24) pri promeni ugla I sa dubinom sledi teorijski iz (2.22). U strucnoj literaturi nema podataka da je zapazena i prilikom prakticnih merenja, ali u radu [1] su uopstavanjem rezultata dugogodiSnjih merenja dobijeni empirijski obrasci prema kojima je moguce da vrednost granicnog ugla poraste i preko 90.
Primer 2.8.
Pri otkopavanju nagnutog sloja sa padom a = 40 izvrSeno je merenje granicnih uglova: na dubini H1 = 200 ill je I = 78, ana dubini H2 = 470 m, /3 = 42. Izracunati vrednosti granicnih uglova /3' na dubini H2 = 700 mil' na dubini Hf =450 m.
Resenje:
Iz (2.18) se dobija je prema (2.21)
J{1 J{2
(J
= 66, a zatim iz (2.20) Va = 9.45. Za dubinu
H2
= 700 m
= y700 9~ = 0.357 i /3' = 46, a za Hf = 450 m prema (2.22)
450 ~.45
= 0.445
ii' = 88. Primer je uzet iz Clanka [62].
2.2.4. Opsti slucaj promene granicnih uglova

Prethodno razmatranje bilo je ograniceno na par spregnutih uglova, sa kojima je jednostavnije racunati jer je r1 = r2. Da bi se obuhvatio i uticaj promene odnosa
go
na granicne ili pomoene uglove, mora se prema (2.23) poCiod opstije jednaCine
(2.26)
80
gde Va prema (2.20-a) i (2.20-b) predstavlja novi par spregnutih ugIova {3i , (ili sarno jedan od njih), kojima odgovara neki drugi odnos r i= roo Izracmiavanje uglova svodi se na kvadratnujednaCinu, cija resenja opet imaju oblik (2.21) i (2.22) stirn sto je u opstem slucaju K 1---_ rVa ro..;H;
}" TVa '2 = ---
(2.27) (2.28)
To"fll;
a vrednosti J{1 (2.21) i slucaj kada je r = roo
f{2
(2.22) ocigledno slede iz (2.27) i (2.28) kao specijalan
Ukoliko se tom prilikom dobije negativan rezultat, na primer cot, posto je cot(1800 -,I) == - cot'l, analogno (2.8) je
=-
cot'l
<0
, = 1800 -,1
Imajuci to u vidu, ako su zadovoljeni uslovi potpunosti, postupak se moze prosiriti i na vrednosti uleganja Ui > ~Uo, kada je prema (2.3) Posto se jednacina (2.26) pomnozi faktorom vsin a i stavi
Vol
< O.
= VH sin a cot DE
dovodi se na oblik koji podseca na (2.6)
(2.29)
odnosno
VO!O
= V Ho sin a cot OEO,
rtanoE
.;Ii
pa je formalno i kod nagnutih slojeva moguce primeniti isti graficki postupak kao za odredivanje granicnog ugla 0 u masivu sa horizontaillim slojevima. Medutim, prema (2.20) je
c tanuE
= Jcos a + cot (3 sin a
--------= cot {3- cot e
vcosa - cot, sin a -------cot, + cot e
(2.30)
pa, posto zavisi od a,{3 i 0, odnosno a" i e, nije moguce neposredno oCitavanje trazenih vrednosti granicnih uglova {3,odnosno 'Y. Inace, oznaka tan DE uvodi se ne sarno zbog formalne slicnosti ovog clalla sa tan 0 u (2.6), vec se ovi uglovi zaista mogu dovesti u vezu: Iz (2.30) je oCigledno da kada a -+ 0 (tada e -+ 900 i cot e -+ 0) tan DE ---> tan {3i tan DE ---> tan'Y pa je limO!_oDE = O. Pored toga DE se menja na isti nacin kao i ugao 0, ukljucujuCi i promenu sa dubinom; zato se, zbog razliCitihdubina HI i= H2 iz (2.20 a), odnosno
81
(2.20 b) i dobijaju razliCiti uglovi bE. Ovi uglovi inace nemaju neki odreden geometrijski smisao, prema tome ni znacaj za proucavanje procesa u masivu Ciji su slojevi nagnuti.
Primer 2.9.
Odrediti granicni ugao f3 u donjem delu ulegnuca na dubini H2 = 644 m, ako je H1 = 210~, pad sIoja a = 30, () = 75, Uo = 1000 mm i zna se daje u tacki T, odredenoj uglom IT = 72, izmereno uleganje UT = 40 mm.
Resenje:
Odnosima ~: = 1 ~O = 0.01 i i'o 1~~O = 0.04 odgovaraju (videti tablicu 2.1.) vrednosti TO = 2.326 i TT = 1.751. Prema (2.20 a) je
Va
= V210
cot 72 + cot 75 = 7.24 vcot 30 - cot 72
a prema(2.28) K = 2.326 7.24 = 0.379 2 1.751 V644 sa ovim podacima se,pomoeu obrasca (2.21 ) izracunava cot f3 = 0.869 i f3 =49.3.
Primer 2.10.
Izracunati vrednosti UD uleganja u tacki D odredenoj uglom ID = 70, ako je pad sloja a = 25, () = 78, H 1 = 225 m, H 2 = 370 m, Uo = 2000 mm j granicni ugao f3 = 46.
Resenje:
Granicnom uleganju odgovara odnos UG
10
TO
Uo = 2000 = 0.005
= 2.576;
iz (2.20 a) je
Va
= V225 cot 70 + cot 78 =6.481 vcot 25 - cot 70
a iz (2.20 b)
Vao
= V370
cot 46 - cot 780 V cot 25 + cot 46
= 8.214
82
prema (2.26) je
Tn
6.481 8.2142.576
= 2.033
pa. posto se iz tablke u prilogu 2 nade <J(2.033) = 0.9579,

2000 -.
Un
= -2-(1
- 0.95 (9)
= 42 mm
Primer 2.11.
KoristeCi podatke:o: = 40, Uo = 2000 mm, = 200 m (13 i su graniclli uglovi) odrediti:
H1
13
= 46.5,
H2
= 750 m, = 60,
1= 64
a) vredllost Up uleganja u tacki odredenoj pomocnim uglom 1P
b) par spregnutih uglova (f3s, IS) koji odreduju tacke sa uleganjem Us = 1 500 mm.
Resenje:
a) Primenom obrasea (2.18) izracunava se 0
Vao
75, a zatim, pomocu (2.20)

TO
= 12.74 i najzad za odnos ~~ = 2~~0 = 0.005,

prema (2.20a) odgovara
Va
= 2.576. Pomoenom
uglulP
= vl200 cot 60 + cot 75 = 15.25

vleot 40 - cot 60
pa je prema (2.26)
T
15.252.576 12.74
= 3.08
a prema (2.3)
Uo
2000
Up
= 2[1-
<J(3.08)] = -2-(1odgovara 1500 2-2000 = ~0.5
0.998)
= 2 mm
b) Uleganju Us prema(2.3)
<J(TS)
= 1-
TS
= -0.6745;
posto je prema (2.28)

I<
2
= _ 0.6745
2.576
12.74
vl750
= -0.122
'
87
Resenje:
Prema (2.35) je
H2
H1
1 + 2---- cot cot'Y e) (cot cot a +

A(
= 200(1 + 2.75) = 750 m
pa se moze izracunati srednja dubina H = ~(Hl + H2) poIozaj maksima.lnog uleganja m vrednost spregnutog ugia
Va
= 475 m, 21 cos a = (H2 = H cot e = 127.3 m

H2:
HI) cot a
= 655.4 m
f3
na du~ini
treba prvo pomocu (2.20) nati
= .1200 cot 60 + cot 75 = 15.25,

V cot 40 - cot 60
a zatim na osnovu (2.21)

K
2
= 15.25 = 0.557
.1750'
cot f3
= 1.11 i naizad
J
f3
= 42.
Dubina sloja u profilu po pruzanju

Hm
= -m. a = 750 200Atan400
H2 -
(l
cosO' - m) tan
= 581.8 m
vrednost ugia 8 u ovom profilu, prema (2.6), je
tan 8m
= V(iT H;; tan 80 = V/581.8 200
tan 44
= 1.65,
Sa ovim podacima mogu se, najzad, izracunati trazene duzine

2a
= 2Hm
cot 15m
= 706.5
i
21
= H2.- H1= sma
0.643
550
= 855.6 m
Na slii'.an naCin zadatak se moze rciiti primenom obrasca (2.37), kada je poznata dubi!la H2 i ugao f3:
H1
H2
1- 2 cot a (cot f3
+ - cotj cot e ) = 750(1rJ
0.734) = 200 m
dalji postupak racunanja ne razIikuje se od iziozenog.
88
2.3.3. Uglovi punih pomeranja

Umesto ugla""{moze se u (2.34) uneti ugao na istoj dubini Hl, za njih prema (2.20) vazi cot""{+ cot() vcot Il' - cot ""{ paJe (cot f3A - cot ()2 r 2 = ----------(cot a + cotf3A)(cota + cote)
f3A
(sl. 2.10). Posto su spregnuti
cot f3A
Jcot
cot ()
+ cot f3A
i odnos dubina
pri punoj povrsini cot cot 8 -=1+2---H1 cot a + cot 0

H2 f3A -
(2.38)
Slika 2.10.
Na sliean naiSin za uglove
f3
i ""{B, spregnute na dubini

2cot""{B
H2
dobija se (2.39)
Hl = 1 _
H2
cot a
+ cot () + cot 0
Iz (2.38) sledi
1
Hl cot f3A =
sa. slike 2.10 je ocigledno
"2(H2
-
1
Hl) cot a + "2(H2 + HI) cot 0
89
Iz (2.39) sledi
H2cotiB
= B'e'- e'M = B'M
Prema tome kada je povrSina otkopavanja puna, uglovi f3A i IB povueeni iz taeaka A i B, seCi ee se na povrsini u tacki M Cijeje uleganje Umax = Uo, pa se i kod nagnutih slojeva moze koristiti graficka konstrukcija slicna onoj prikazanoj na slie! 2.2; medutim, promena vrednosti uglova f3A i IB sa dubinom umanjuje moguenost njene primene. Prema definiciji iz prethodnog poglavlja, uglovi punih pomeranja 'lh, odnosno "2 (sl. 2.10) mere se U odnosu na sloj, pa postoji veza
"l
= IB
a
(2.40)
Primer 2.12. nasta-yak - izracunavanje

K d (2) a a se u ,21 unese
r.
uglova punih pomeranja:
K2
Va 15.25 db" --= y'H1 = v200 Mr\i\ = 1.08, 0 1Jase cot f3A = 2.275
. f3 2') 7 " -' K Va 15.25 0 5~ 267 1 A = 0.). ; na 1St!naCln racuna se 1 = v'200 = 11750 = . 07, cot IB = O. IB = 75. Do istog rezultata moze se doei i pomoeu obrazaca (2.38) i (2.39); iz (2.38) sledi
cot f3
(H2
HI)
eot a + (H2
2H I
+ HI) cot 0 =
f3A
655.46 + 254.55 2 . 200
2 5 i 2. 7
= 23.7
655.46 - 254.55 -----= 2750
a iz (2.39) cot~fB
H1)cot a + -------------=
(H2 (H2 2Hz
HI)
cot e
0.267
90
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike procesa pomeranja Uglovi punih pomeranja, prema (2.40), iznose
1/;1 == tP2 ==
75 - 40 == 350
23.7 + 40 == 63.70
2.4. Horizontalno pomeranje

2.4.1. Ravansko pomeranje - uslovi
Funkcije Xo(x), Yo(Y), X01(X), Y01(Y), X(x,y), Y(y), X1(x,y) i Y1(y) u obrascima (1.20) i (1.28), sadrze parametre n, q m koji se javljaju i U obrascima (1.19) i (1.27) za izracunavanje uleganja masiva sa horizontalnim, odnosno nagnutim slojevima. Ovi parametri povezani su sa granicnim usiovima, pc. zato i pri proucavanju horizontalnih pomeranja moraju da budu zadovoIjeni uslovi potpunosti (2.1), odnosno (2.11). Posto su ovi usiovi povezani sa veIiCinomotkopane povrsine, vrednost horizontainog pomeranja, kao i vrednost uleganja, zavisi od toga da Ii je otkopana pod-povrsina, puna povrsina ili nad-povrsina; oblik hive horizontalnih pomeranja u odgovarajucem profilu takode zavisi od duzine otkopavanja. Iz prethodnih razmatranja poznato je da ravansko uleganje nastaje samo kada je otkopana duzina potpuna. Posto je prema (1.14) ukupno pomeranje
ono moze biti ravansko samo ako su ravanska sva tri komponentna pomeranja Px, Py i U, pa je potpunost otkopane duzine potreban usiov. Treha jos ispitati da Ii je, i u kojim slucajevima, dovoIjan. Ako je u masivu sa horizontainim slojevima duzina otkopavanja u jednom od gIavnih pravaca pot puna, u vertikainim profilima upravnim na ravno dno krive uleganja, bice ravansko i uleganje i horizontalno pomeranje. Neka je, na primer, otkopana duzina 21, sa ravnim dnom u oblasti L. Tada je za sve vrednosti y E L Yo(y) == 1, pa u toj oblasti opsti obrasci (1.19) i (1.20) prelaze U obrazac (1.13) za ravansko uleganje, odnosno (1.16) za ravansko horizontalno pomeranje Px. Posto je prema (1.11)
'(t) == 2<p(t)
prema (1.19)
i (1.20) je
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike
procesa pomeranja
91
paje u oblasti L zbog ravnog dna ddYn y = 0 i horizontal no pomeranje Py == O. U masivu sa horizontalnim slojevima je, dakIe, pomeranje ravansko ako je u jednom od glavnih pravaca otkopana duzina potpuna. Posto nema horizontalnog pomeranja u drugom glavnom praveu, sve taeke pri pomeranju ostaju u ravni posmatranog vertikalnog profila .. U masivu sa nagnutim slcjevima mogu se razlikovati slueajevi kada je potpuna duzina otkopana po pruzanju ili po padu. U prvom slueaju postoji oblast, x E M ukojoj je u obraseu (1.27) X(x, y) == 1, pa se dobija obrazac za ravansko uleganje (1.25). No. sliean naCin, kao pri proueayanju masiva sa horizontalnim slojevima moze se zakljuCiti da je horizontalno premo. (1.27) i (1.28) pomeranje
Py po padu ravallsko,
a posto je
--;::;==== p X 1(x,y ) _ ---aX(x, ax ...;H cot a - y
y)
biceu oblasti x E M horizontalno pomeranje po pruzanju Po: == O. I U ovom slueo.ju je ukupno pomeranje ravallsko i sve taeke ostaju u istom Yertikalnom profilu po padu. U drugom slueaju, kada je otkopana potpulla duzilla 21 po padu, postoji oblast L u kojoj je Y(y)
==
1. Premo. (1.27) tada uleganje

U(x,y)
= U()X(x,y)
zavisi od obe koordinate po. llije ravansko. Premo. (1.28) nije ro.yallsko ni horizontalno pomeranje Po: po pruzanju; au ovom slueaju postoji horizontalno pomeranje
Py po padu,
pa UkUpllO pomeranje
ima sye tri komponente.
2.4.2. Ravansko pomeranje povrsine masiva Cijisu slojevi horizontalni

Poznatc mum
<p(G)
je (odeljak kao
I.1.4) da funkcija
<pet)
= ~
exp ( _~t2)
ima maksi-
= y27T ~,
i daje
<1>'
(t)
= 2<p(i)
OT,
Ako je poloiaj (1.16)
taeke
T (s1. 2.11) odreden pomocnim uglcm
posto se u
Pa,(x) = .j2iPo r l<p
(a+x\ -n-j
- ~-n-) la-z\]
<p
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike procesa. pomeranja iz (2.21) se dobija cot (35
83
= 0.128
Na slican naCin izracunava se
K = _ 0.6745 12.74 = -0.236

1
2.576 V200
'
cot IS
= -0.582
2.3. Puna povrsina otkopavanja

2.3.1. Masiv sa horizontalnirn slojevirna
Za razliku od pristupa u prvom odeljku ove glave, gde se uslovi potpunosti (2.1) odnose na poznate ili zadate vrednosti 2a i 21 otkopanih duzina, ovde se traze takve minimalne vrednosti ovih duzina, da otkopana povrsina bude puna. Prema definiciji, granicni uglovi mere se pri punoj povrsini otkopavanja, paje njeno poznavanje potrebno radi odredivanja parametara pomeranja, samih pomeranja i ocene potencijalne ugrozenosti objekata na potkopanom terenu, a pored toga i radi proracuna otkopnog pritiska, Cija vrednost takode zavisi od veliCineotkopanog prostora. Zato je odredivanje ovih duzina znacajno i teorijskii prakticno. Kada su slojevi u masivu horizontalni, zadatak se zbog simetrije svodi na odredivanje stranice kvadrata duzine 2ao, takve da uleganje nad njenim sredistem bude U(O) = Uo; posto je prema (1.13)
U(O)
= Uo<P (~)
(2.31)
sledi
sto se slaze sa uslovima (2.1). U praksi se zbog jednostavnosti cesto koristi graficki postupak izlozen na pocetku ovog poglavlja (slika 2.2.). Od granice otkopa povuku se prave pod uglom "p; ako se seku u masivu, otkopana je pod-povrsina; ako se seku nad povrsinom, otkopana je nad-povrsina, a ravnodno ulegnuca javIja se izmedu taeaka K L (s1. 2.8). Pri punoj povrsini, prave se seku na povrsini terena (taeka M, s1. 2.8)
84
2. Teorijski osvrti na osnovne kara1l:teristike procesa pomeranja
K/
..,,!. ..... ~~
\L
~ ....
'\
Slika 2.8.
Prema konstrukciji je
ao
==
H cot 'l/J
(2.32)
gde je 'l/J ugao punih pomeranja, definisan u prvoll1 poglavlju. Posto se merenjem ne mogu tacno odrediti granice ravnog dna ulegnuca, vrednosti ovog ugla koje se navode u literaturi vrlo su neujednacene, nekada vece, a nekada manje od granicnog ugla. Ako se u (2.31) unese ao iz (2.32), a zatim prema (2.3) i (2.4) r
<P(r)
=H
11,
cot ',p i
= 1-
2 Up, dobija se
Uo U(O)
= Uo
2Up
'l/J.
(2.33) Prema definiciji
gde je Up uleganje tacke P odredene uglom punih pomeranja ovog ugla, vrednost Up mora da bude zanemarljiva.
Ako se, na primer, ao racuna sa granicnim uglom 8, uleganje nad sredistem bice prema (2.33)
U(O)
= Uo
2UG
Posto je po definiciji UG = 10 mm, greska iznosi 20 mm; otkopana povrsina, dakIe, nije puna, pa mora da bude 'l/J < 8 (sl. 2.9).
Slika. 2.9.
85
2.3.2. Masiv sa nagnuthn slojevima

Ako su slojevi nagnuti, maksimum se javlja u tatki M(O, -m) (videti 2.2.2), pri eemu se otkopana duzina 2ao, u vertikalnom profilu po pruzanju kroz taeku M, odreduje se prema (2.32); na taj naCin zadovoljen je i prvi od uslova (2.11). Za uglove f3 i (s1. 2.10) pretpostavlja se da su spregnuti, pri cemu su uleganja u taekama P i Q zanemarljiva. Prema (2.13) i (2.20) pod tim uslovimaje 4l(qva,) = 1; odatle, ako je zadovoljen i drugi uslov (2.11), sledi
---;====== = va
VH(cot a + cot B) OCigledno je (s1. 2.10) moze traziti odnos h
H2 - Hl
= 21 sin a, pa
Umax
se umesto duzine
21
po padu,
= ~:
pri kome ce biti sin(a+O) . 0 sm
= Uo.
Posto se iz (2.10) unese
b =.H2-Hl 2sma
H2-Hl( = --2
cot a
+ cot 0)
i srednja dubina H izrazi preko Hl i H2
sledi dalje
VA H2-Hl --;=====--;:::====
V2(H2 + Hl)
vcot a + cot 0
Ako je, na primer, zadata dubina Hl i ugao 1, odnos h moze se izraeunati iz jednaCine
H2
-
Hl
1- h
V2h(l+h)
V2Hl(H2
+ Hl)
va = r = --;======
VHl(cota+cotO)
(2.34)
koja se svodi na kvadratnu
Do rezultata se lakse dolazi ako se pode od kvaclratne jednacine po Ilh:
86
2. Teorijski osvrti na osnovne kara.kteristike procesa pomeranja Posta je 0
<
< 1, dolazi u obzir samo koren
iIi, kada se unese r
cot + cot 0 = --:=========== J( cot a - cot "'1)( cot a + cot 0)

"'I
-= HI
H2
+ +2---"'I
cot cot 8 cot a - cot

"'I
(2.35)
Na slican nacin, ako je zadata dubina

H2
-
H2
i ugao (3, polazeci od jednaCine

Va --:======
HI
J2H2(HI
+ H2)
1- h = --:===
J2(h+1)
JH2(cota+cotB)
(2.36)
dobija se kvadratna jednaCina
.... . cIJeJe reSenJe, PoSto se uvrstl
cotf3 - cote = --:=========== J( cot a + cot f3)( cot a + cot 8)
HI
H2
= 1_
2 cot (3- cot 0 cot a + cot (3

-
(2.37)
h
Ugao f3 manji je od ugla je h > 0, mora da bude
B,
pa je cot f3
cot 0
> 0 i prema tome
< 1; posto
2 cot (3- cot 0 < 1 cot a + cot (3 a puna povrsina moie hastati pod uslovom cot a
> cot f3 - 2 cot 0
Ako je a < (3 ovaj uslov sigurno je zadovoljen, sto se slaie sa rezultatima [58,61]. Medutim, obrasci (2.35) i (2.37) daju tacnije vrednosti odnosa h za punu povrsinu kod nagnutih slojeva, jer Beuzima u obzir i promena uglova sa dubinom, a. uz to je izlozeni postupak raeunanja jednostavniji nego u [58].
Primer 2.12.
J(oristeci podatke: a = 40, B = 75, HI=200 ill, {, = 44 i = 60, odrediti dimenzije 2a i 21pra.l'ougaone otkopane povrsine tako da ona bude puna; vrednosti uglova {, i'Y odgovaraju datoj dubini HI'
"'I
92
unese apscisa taeke
T
XT
= a + H cot DT
(2.41)
dobija se
jer uslovu potpunosti
odgovara
ip
( 2a
+ Hn cot DT )
z
=0
0'
5
----,..:.-,...-t----
o a
Q
B x
Slika. 2.11.
Posto je ip ( ~cot DT) :::; vk:, bite IPXTI :::; Po; dakle, sIicno parametru Uo kod uleganja, postoji najveca vrednost Pxmax.aps. = Po horizontalnog pomeranja, koja moze, ali ne mora uvek da bude dostignuta. Kao i kod uleganja to zavisi od otkopane duzine AB
= 2a; ako je
Px(a)
ip
(2:)
= 0 bite
= -~Poip(O)
= -Po
a ako je nepotpuna, tako da je
bice
IPx(a)1
= V26r.Polip
(~)
-ip(O)!
< Po
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike procesa pomeranja Obrazae (2.41) maze se zato prikazati kao odnos
93
IPp,XT o
I = ~'P
(H n
cotOT / )
iIi, posta se prema(2.4) unese H n eotoT
=r
i J21r<p(r)
= exp(-~r2) 2
(2.42)
Ako je pored porneranja PxT poznato pomocnim uglom os, bice
i porneranje Pxs neke taeke S odredene

(~
cotbS)
Pxs
= -,ji;Po<p
pa se iz ove, i iz jednaCine (2.42), dobija
prieemu se, radi jednostavnosti, pretpostavlja da su oba pomeranja istog znaka, odnosno da su taeke SiT sa iste strane taeke 01 (s1. 2.11). Odavde sledi
n=H
cot20",
cot2 Os
PxT
21n Pxs
H
a kada se ovde dobijeni odnos -n unese u (2.41), moze se izracunati i vrednost Po. Prerna tome, pomocni uglovi Os OT kojirna se odreduje polozaj taeaka SiT sa poznatim horizontalnim pomeranjima PeS i PxT, takode su parametri procesa pomeranja potkopanog rnasiva. To ipak ne znaCi daje svejedno da Ii se u taekarna SiT rneri uleganje ili horizontalno pomeranje, jer se takvi uglovi razliCito ponMaju Prerna (2.3) je odnos uleganja
-~ = -[1<P(r)] Uo 2
a odnos horizontalnih pomeranja prema (2.42)
U'"
94
menja se po eksponencijalnom zakonu. Posto au razlieiti odnosi, razliCite su i vrednosti pomeranja, pa istom uleganju ne odgovara ista vrednost horizontalnog pomeranja i obrnuto. Na primer, ako je Uo=1800 mm, Po=600 mm i otkopava se sa zarusavanjem krovine, bice prema (2.3) u granicnoj tacki
<1>(
r)
1- 2Uo
UG
1- 21800
10
= 0.98
r = 2.539
a onda je prema (2.42) horizontal no pomeranje na istom mestu
IPx I = Poexp (-2T1~). = 600exp---2(2, 5392 ) = 24 mm

Ako se pod istim uslovima, usled zapunjavanja smanje za 50 % efektivna otkopana debljina Uo i maksimalno horizontalno pomeranje Po, menja se polozaj granicne tacke i odnos ~: sad a je 9100; novom OdllOSU odgovara \f>( r) = 1 - 2 91000 = 0.97 i r = 2.296, a onda se prema (2.42) menja i horizontalno pomeranje iznosi Px = 21.5 mm.
Zato nije moguee dati jedinstvenu definiciju granicnog ugla, sa zadatim vrednostima granicnog uleganja i granicnog horizontalnog pomeranja; moze se propisati sarno jedna od njih a vrednost druge u granienoj tacki menja se sa promenom odnosa ~: . Definicija granicog ugla, data u prethodnoj glavi, usvaja se pre svega zbog veee pouzdanosti granicne tacke, jer je tacnost merenja horizontalnoh pomeranja manja od taenosti merenja uleganja. Pored toga iz (2.41) i (2.42) sledi da svakoj vrednosti DT pomoenog ugla odgovara saffiojedna vrednost pomeranja PxT i odnosa
PxT, Po
ali obrnuto ne vazi: zbog parnosti funkcije
<p(
r) postoje dye taeke
sa istim pomeranjem Px i odnosom ~: j kod uleganjaje (videti 2.1.1.), medutim, resenje jednoznaeno posto fukcija <1>( r) monotono raste. Mada se ovom prilikom posmatra masiv sa horizontalnim slojevima, na sliean naCin moze se utvrditi da svi izvedeni zakljucci vaze i kada su slojevi nagnutij ali posto su u ovom drugom slueaju odgovarajuei obrasci znatno slozeniji, pa se u tekstu koji sledi ova analiza se izostavlja.
95
2.4.3. Ravansko pomerallje povrsine masiva eiji su slojevi nagnuti

U obrascima (1.25) za ravansko uleganje i (2.43) za ravansko horizontalno pomeranje po padu, koji sledi kao specijalan slucaj kada se u (1.28) unese X(x, y) = 1, javljaju se zajednicki parametri b, m i q. Prema (2.9) i (2.18), odnosno (2.20) i (2.23) m i q se izrazavaju pomocu granienih uglova,B ii, dok (videti 2.2.1.) b nije nezavisanparametar. Posto uticu na sve komponente, pa prema tome i na ukupno pomeranje, granieni uglovi su, dakle, osnovni parametri procesa u masivu. Za razliku od m, n i q, svaki od parametara No, Po, Qo i Uo utiee sarno na jednu komponentu ukupnog pomeranja i obrnuto, vrednost svakog od njih moze se odrediti sarno iz poznatog odgovarajuceg komponentnog pomeranja: Uo sarno iz poznatog uleganja, Po iz poznatog horizontalnog pomeranja po pruzanju, odnosno u jednom od glavnih pravaca ako su slojevi u masivu horizontalni, a Qo i No sarno iz poznatih horizontalnih pomeranja po padu. U prethodnom tekstu vec su obradeni primeri I;; kojih se vidi kako se odreduju parametri Uo i Po, pa se ovde posmatra sarno ravansko horizontalno pomeranje po padu. Za odredivanje vrednosti parametara No i Qo dovoljno je znati pomeranja Pys i PyT ma kojih dveju taeaka SiT, odredenih koordinatama ys i YT, ili pomocnim uglovima,Bs i IT. Kada se u (2.43) unesu koordinate, nastaje sistem linearnih jednaCina
NoY(ys) NoY(YT)
+ ..)2;QOY1(Ys) = Pys + ..)2;QoY1(YT) = PyT

(2.44)
eija je determinanta
uvek razlieita od nule, jer je
Ys
:f=
YT,
pa reiienje uvek postoji.
Ako je polozaj taeaka SiT odreden pomocnim uglovima, prema (2.43) i (2.14), odnosno (2.15), nastaje sistem
(2.45)
96
koji takode uvek ima reSenja. Mogucnost njegove primene ogranicenaje, medutim, zahtevom da je otkopana duzina 2a po pruzanju potpuna, jer sarno u tom slucaju imaju smisla pomocni uglovi f3s i iT.
Primer 2.13.
Odrediti: a) vrednosti parametara Uo i n za sloj iz primera 2.2. sa izmenjenim podacima za otkopanu duiinu 2a = 90 m, uleganje UM = U(O) = 960 mm i UN
U(21O)
= 18 mm.
b) vrednost parametra Po, aka je poznato horizantalnoc pomeranje taeke N: PxN = Px(210) = -39 mm.
Resenje:
a) U primerima 2.1. i 2.2., pri resavanju slicnog zadatka pretpostavljanaje vrednost Uo i na osnovu nje koristeCi pomocni ugao l()N, izracunavan parametar n: na taj naCin malo je uproscen postupak racunanja. Zbog male otkopane duzine 2a u ovom primerunema smisla koristiti pomocne uglove, pa se racuna neposredno sa koordinatama, opstijim postupkom Cija primena, kada su ispunjeni uslovi ravanskog uleganja, ne podleze nikakvim ogranicenjima. Posto se obrazac (1.13) ne moze reSiti po n, vrednosti Uo i n moraju se, kao i u primerima 2.1. i 2.2., adrediti numerickim postupkom. Radi toga se (1.13) dovodi na oblik
pa se trazi vrednost
n koja zadovoljavaju dvostruku jednakost. Posto je
XON
= XO(XN)
=~ [<p(45:210)
~ [<p(2~5)
+ <p(45
~ 210)]
_ <p(1~5)]
>0
'*' A;. -;;(165)
mora bltl. n
> 50" ,Jer ce za manJe .. vre d nost!. b'ItI .
1 i tim pre
<p(2n55) = 1. Sa n = 55 je, na primer, XON Medutim sa istom vrednoScu n = 55 m bice
XON = 0.0015i ~
= 12000.
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike
procesa pomeranja
97
. 960
-X OM
= 1 633 ,pa
Je na ost lllJe za ovo Jena.
. d k
..
I'
Postupak je podesan dnoscu n, na primer razlika
za primenu racunara: program pocinje sa nekom vre= 55, a zavrsava se sa onom vrednoscu pri kojoj ce
a=
UN
UM
XON
XOM
na primer manja od 10 mm.
biti jednaka nuli ili rnanja od zadate Tok racuna prikazan je tabelarno.
vrednosti,
18
XON
XOmN
3273 0.0090 0 2000 10367 12000 1879 0.587 0.0015 2000 0.547 0.511 0.0055 0.0030 1755 4245 1394 1633 6000 55 0,480
Trazene b)
vrednosti
su, dakle n
= 70
m i Uo=2000 mm.
Posto se u obrazac
(1.16) unesu vrednost n=70 m i XN
= 210 m,
dobija se
- V.1fro PxN _ ~2 n
70210) [<p (44 + mm sledi
<p
70210)] (45 _ -. 006 ro n
pa iz uslova PxN
= -39
Po=
=650 0,06
39
mm
Primer 2.14.
KoristeCi izmerena parametra Uo. uleganja iostale podatke iz primera 2.5, odrediti vrednost
Resenje:
I
OVOID
prilikom smatra
se da su za posmatrani (1.25)
profil ispunjeni
uslovi ravan-
skog uleganja,
pa se moze koristiti obrazac
U(y)
= UoY(y)
98
gdeje Y(y)
=2
[ep
(a-;:;;;b H
~v' +=m=+=y=) cot 0: - Y + ep (q-;:;;;b v' H;:::-=m=-=y=)] cot 0: - Y
Primenjuje se isti numerieki postupak kao u prethodnom primeru, s tom razlikom sto funkcija Y(y) sadrzi dva nezavisna parametra m i q, pa za odredivanje tri podatka (m, q i Uo) treba znati vrednosti uleganja triju taeaka, tako da se dobija trostruka jednakost
U3 Y(Y3, m,
-u 0
q)
Najpodesniji raspored taeakaje da dye budu blizu granica ulegnuca (jedna na donjem, a druga na gornjem delu), a treca u srednjem delu u kome su vrednosti uleganja najvece. Parametar b nije nezavistan i izrazava se preko parametra m = H cot 0; prerria (1.10) je sin(o: + 0)
.
=[
. 0 sm
= [ (sm 0: cot 0 + cos 0:)

0:
pa, koristeCi podatke iz primera 2.5 [cos u Y(y) treba uneti
= 32,9
m, HI=265 m, i H=342,5
m,
. b+m
H2 0:)
420
= [coso: + (H + Ism
cot 0 = I coso: + Jim HI [coso: - Jim
= 32,9 + 342 , 5m
2~
b- m
= I cos 0: -
. (H -/smo:)cotO
= 32,9-
342,5m
Iz razloga navedenih u primeru 2.5, ne koriste se taeke sa uleganjima od 7 mm, nego sledeCi par odreden spregnutim uglovirna f3 = 530 i "f =760 u kojima je uleganje Ul = Us = 51 mm i taeka u kojoj je izmereno najvece uleganje U2=184 mm; ovim taekama odgovaraju koordinate YI =-350 m, Y2=-30 m i Y3=100 m. Posto se uvrste brojne vrednosti, bice
Y(Yl,m,q)
= Y(-300,m,q)
= + ep (32, q ,/342, 93~~55m 5 c~t 670 350 )] ++ 350

m)]
="21 [ ep ( q J342, co~ 670 -+ 350) 350 32, 9 +5 3~~05m
=2
![.
ep (499.88 \ q 28.77 -
m)
18.15 _ ep ( q 258.59 -
2. Teorijski osvrti na osnovne karakteristike procesa pomeranja Na sliean narin nalaze se i

Y(Y2, m, q)
99
= Y( -30, = Y(100,
m, q) m, q) ..
Y(ya, m, q)
Kao i u prethodnom primeru, numericki postupak svodi se na odredivanje vrednosti m i q pri kojima ee razlika A, u OVOID slucaju razlika najveceg i najmanjeg d . -1 U1 U2. Ua b' "d k l' '1' . d o tn c ana Y (YI,m,q ) '( Y Y2,m,q ) I Y (Y3,m,q ) , It!]e na a nu I I I man.1a0 10 mm. Kao sto se vidi iz prilozene tablice, za
q 15 752 764 0.0930 18 744 767 762 759 754 762 756 6 U2 Us Y(Y2) Y(yt} A Y(Ys) q
= 0.094
UI
0.0940
ova razlika je A=767-752=15 mm, a za q=0.093 ona je ustvari negativna, jer je drugi cliw veti od treceg, pa reSenje treba traziti u intervalu 0.093 < q < 0.094. Sa aritmetickom sredinom q=0.0935 dobija se sasvim zadovoljavajuca tacnost, jer uleganja sracunata sa m=50, q=0.0935 i Uo=760 mm, odstupaju od izmerenih u granicama tacnosti merenja: 183 52mm mm 52 1 5 51 Izmereno 84 1 mm mm Sracunato
U2 Us U1
Posto se u izvornom clanku [15] ne navode horizontalna pomeranja u opazanom profilu, ovaj primer se ne moze upotpuniti odredivanjem parametara No i Qo. U sledeeem primeru taj zadatak resava se sa drugim podacima. Napomena: obrasci (1.25) i (2.18), koji se koriste u ovom i u primeru 2.5, izvedeni pa, teorisu pod pretpostavkom da je pad sloja a manji od granicnog ugla jski gledano, ovi primed nisu korektni. U praksi, medutim, u nedostatku drugih metoda, koristan je svaki postupak koji omogucuje da se dode do rezultata Cija je tacnost zadovoljavajuca. Cilj ovog i primera 2.5 bio je da pokazu da se i pod ovim uslovima mogu dobiti rezultati sa greSkom koja lezi u granicama tacnosti merenja. Nasuprot tome dati su ova napomena i primer 2.6, kao opomena da ne
100
'----
treba iCiu drugu krajnost i zaboraviti da uslov (2.12) nije zadovoljen. Jer u takvim slucajevima moguea su "iznenadenja" nalik na sledeea dva, koja se ovom prilikom navode. Posto je u ovom primeru
="
ordinata granicne tacke je
Ya = lcosa + Ht cot, = [cosa + (H -lsina)cota
= H cot a
Ako se potrazi granicno uleganje Ua = U(YG), rezultat neee biti ocekivana vrednost Ua= 10 mm, na ekranu se neee pojaviti ni neka druga; racunar ee "odbiti" da je izracuna, jer je U obrascu (1.25)
J H cot a Polazeei od relacije m
Ya
=0
= H cot {},moze
H
se sracunati
342.5
tan
(J
= -;;;= "5() = 6.85
i uleganje u odgovarajueoj tacki U(-m)
= U(-50) =
179 mm.
Ali prethodno je izracunato U(-30)=183 mm, pa uleganje u tacki odredenoj "uglom maksimalnog uleganja" B nije maksimalno! ObjaSnjenje: y = -m je sarno priblizno ordinata najveeeg uleganja. GreSka koja se Cini kada se ovako racuna uglavnom je zanernarljiva, ali raste kod strmijih slojeva, kada je a > 45 i cot a < 1 (videti odeljak 2.2.2), a U ovom slucaju je a = 67 i cot a = 0.424.
Primer 2.15.
Poznata su horizontalna pomeranja po padu Ps=175 mm j PT=-240 mm taeaka S j T, odredenih pomocnim uglovima f3s = 60 i ,T = 80; ostali poda,ci, uz Uo=2 000 mm, isti su kao u primeru 2.7. Izracunati vrednosti parametara No i
Qo.
101
Resenje:
Taekama SiT
Uo=2000 mm, bice 10
odgovaraju ordinate Ys=-350 m
i yY=200
m.
Posto je
ep(r)
= 1-
22000
= 0.99
i r = 2.576; sa ostalim
podacima iz primera 2.7 jail se izracunava m

21
= H cot 8 = 45.85
h2.-
m m
SInO'
HI
= 350.86
= lsin(~ + 8) = 175.40 ill

sma
1q
. = -r = 0.4 2 88, pa Je .
Va
Y( -350) Y(200) Reilenje sistema (2.44)
= 0.0455,
Y1(
-350)
= 0.2396,
= 0.0918
Y1(200) = -0.4128.
0.0455No
+ O.2396Qo =
175
0.0918No - 0.4128Qo
Je
= -240 = 660
mm.
No
= 364
mm
Qo
3. Deformacije u tacki
3.1. Nagib
3.1.1. Definicija
Vrednosti uleganja mogu se izmeriti Sarno u ogranieenom broju diskretno rasporedenih taekai sa tim podacima se, prema definiciji (1.1)
N=UA-UB
lAB
izracunava nagib. To je, ustvari,srednji nagib izmedu tetive AB krive uleganja (s1. 3.1) i horizontale.
Slika 3.1.
Ako je poznatajednaCina U(e) krive ulega..'ljau datom profilu, moze se raeunskin: putem odrediti nagib u nekoj proizvoljno izabranoj taeki M krive uleganja, odredenoj koordinatom e
103
NM =N(e)
=-
dU
de
(3.1)
U opstem slucaju, kadaje poznatajednaCina U(x, y) povrsine ulegnuca mora se zadati i taeka M i pravac nagiba u toj tacki, jer se kroz svaku tacku M povrsine ulegnuea moze postaviti neogranicen broj vertikalnih ravni, pri cemu svakoj od njih u opstem slucaju odgovara druga kriva uleganja, pa prema tome i druga vrednost vertikalna ravan kroz tacku M, koja zaklapa ugao tp sa osom nagiba. Neka je Ox; koordinate taeke M su
7T
XA
+ e cos tp
au ay. f)y alP . (3.2) .
paje prema definiciji (3.1)
NM(tp)
= -au
au ax ax ae
+ -+
1 naJzad
au
NM(IP)
ax costp
ay smtp
Ova jednaCina moze se prikazati i u vektorskom obliku
NM(tp)
= pgradU
(3.3)
gde je p jedinicni vektorose Ae, a
= icos tp + J sin tp
3.1.2. Glavni nagib

U tekstu koji sledi, radi konciznosti koriste se za projekcije gradijenta jednosiavnije oznake ~~
joil
Nx(x, y) i ~~
= Ny(x,
y) a za odredenu taeku M(XM, YM)
Iz (3.2) se vidi da postoji takva vrednost ugla tp = proizvoljnoizabranoj tacki M biti NM(tpO) = 0, pa iz
tpo
pri kojoj ee nagib u
104
Nx(M)costpo
+ Ny(M)sintpo = 0
sledi
N:e(M)
tautpo Ugao
tpo
=-
Ny(M)
(3.4)
oCigledno odred uje pravac izolinije uleganja u tacki M.

'iT'
Moze se takode pot.raziti polozaj ravni takav da nagib N M (tp) ima ekstremnu vrednost; ako je tp = tpI ugao kojim je odreden taj polozaj, iz uslova
sledi
Ny(M)
tan tpi
= N:e(M)
(3.5)
Ugao tpI odreduje glavni pravac, a ekstremna vrednost nagiba NM(tpd = NI(M) naziva se glavni nagib u tacki M. Na osnovu (3.5), koristeCi poznate trigonometrijske identitete, mogu se izracunati .
SllltpI
==
tan
tpI tpI VN;(M)
Ny(M)
J 1+ tan2
1
+ N;(M)
N:c(M)
COS
= ----::==== . VI + tan2 tpI

tpI
V N;(M)
+ N;(M)
a kada se ovi rezultati unesu u (3.2), dobija se i vrednost glavnog nagiba

NM(tpd
= NI(M) + Ni(M)
(3.6)
NI(M)
= VN;(M)
Posto je drugi izvod

'2N
dtp
( )
M2 <P
-(N:e(M)
costp
+ Ny(M) sin tp) = -Nr(M)
<0
oya ekstremna. vrednost je maksimum. Iz (3.4) i (3.5) sledi
tan 'Po tan tp I
-I- 1
=0
105
paje glavni pravac 'PI upravan na izoliniju uleganja U(X, y) = UM = const u tacki M. Posto je glavna ravan 1rI odredena vertikalom i glavnim pravcem 'PI, ona sadrzi i normalu u tacki M ulegnuca, a glavni nagib NI(M) ujedno predstavlja i ugao izmedu vertikale i ove normale; na primer, to je ugao koji ee posle uJeganja masiva zaklapati sa svojim prvobitnim pravcem (vertikalom) osa nekog stuba. U doda.tku I (odeljci 1.2.1, 1.2.2, 1.2.3 i 1.3.2) se navode tacni i priblizni obrasci za izracunavanje nagiba u glavnim profilima i prikazani su grafici krivih nagiba.
Primer 3.1.
lzracunati za koliko ee se, usled uleganja, udaljiti od vertikale vrn fabrickog a os tali dimnjaka visine h = 200 m; dimn]ak je podignut u tacki D(282,320), podaci isti su kao u primeru 1.1. Resenje: Sa podacima iz primera 1.1 je
XO(x)
= ~ [iP (25~~
x)
+ iP (25~~
x)]
Yo(Y)
= ~ [~ (30~: y) + iPCO~~ y) ]
X01(x)
= ['P (25~~
x) _ 'P (25~~ x)] _
Y01(Y) = ['P(30~;Y)
X01
'P(30~~y)]
pa su vrednosti ovih funkcija u tacki D Xo(282) = 0,324, Yo(320) = 0,387, (282) = -0,359 i Y01 (320) = -0,383. Sa ovim vrednostima moze se izracunati uleganje
UD
= 2000X(282)Y(320)
= 250
mm
pravacizolinije
uleganja
)(01 (282)Yo(320)
tan
'PO
=-
Xo(282)Y01(320)
= -1,12,
'Po
= 131,770
pravac glavnog nagiba

Xo(282)YOI (320) tan 'PI
= X01
(282)Yo(320)
= 0,89,
106
3. Deformacije u taeki
i glavni nagib
2000 .
mm
N](D)
7OV[Xo1(282)Yo(320)]2
+ [Xo(282)Y01(320))2 = 5,3
A kada se zna glavni nagib, moze se izraeunati i trazeno odstupanje od vertikale

d
hN](D)
= 2005,3 = 1060 mm
U primeru 3.3 na slici 3.6, vidi se i tacka. D(282, 320) iz ovog primera, sa oznaeenim glavllim pravcima (uglovi <Po i <Pi)'
3.1.3. Ekstremne vrednosti

U praksi se najeesce traze uleganja i deformacije u glavnim profilima, u kojima se javljaju i njihove ekstremne vrednosti. Ako otkopana povrsina nije puna, ne mogu se izvesti nikakvi opstiji zakljucci 0 ovim vrednostima, kao ni mestu gde se javljaju najvece deformacije, jer rezultat zavisi od dimenzija otkopane oblasti. Ali, kako je to pokazano u dodatku I, pomeranja i deformacije dostizu svoje najvece vredno~ti tek pri punoj otkopanoj povrsini, pa se u daljem tekstu posmatra sarno taj slueaj. U masivu sa horizontalnim slojevima je prema (1.13) i (3.1)
N(x)
= -n .X01(x)
Uo
(3.7)
gde je
X01(x)= <P (a+x) -n-
<P
-n(a-x)
zbog jednostavnosti ovog obrasca nisu potrebna nikakva detaljnija objaSnjenja, osim onih izlozenih u odeljku 1.2.2. Tu je pokazano da se ekstremne vrednosti nagiba javljaju u taekama sa koordinatama x = a i x = -a, koje leze nad granicama otkopa. Zbog simetrije krive uleganja, ove vrednosti razlikuju se sarno po znaku, taka da je
maxINI=-nV21r
Uo
(3.8)
Posto obrazac (3.7) obuhvata i profile po pruzanju u masivu sa nagnutirn slojevima, preostaju jos sarno profili po padu. Prema (1.25) i (3.1) nagib je (3.9)
3. Deformacije
u tacki
107
~=q
.jHcota-
b+m+y
7]
= q--=====
.jHcota-y
b-m-y
Pri punoj povrBini otkopavanja odnosno <p(1]), tako da je
vazi (I.16) i (1.18), pa izostaju clanovi sa <p(~),
y< N (y)
-m
(3.10)
V H qUo<p(1]) cot a - y 2Uo H cot7]<P(1]) a- y, _ { qUo<p(~) +e Uo 2 H ~<p(e) V H cot a - y cot a - y'
y>-m
Prema
definiciji (3.12) je dN
dy
= K(y)
pa se ekstremne
vrednosti
nagibajav-
ljaju u tackama u kojima je krivina K (y) = O. Iz (3.24) vidi se da je u tacki ordinatom YL = b - m (tada je 1] = 0), tacna vrednost krivine
L, sa
KL
=_
y'2;(H cot a + m -
qUo
NL
b)3/2
Hcota+m-
strogo teorijski gledano, razliCita od nule, ali se bez veee greBke moze zanemariti. Na primer, pri najnizoj kategoriji dozvoljavaju se nagibi do 15 mm/m, cemu odgovara vrednost NL = 0.015, a nju JOB treba podeliti sa H cot a + m - b. To je znatno veCi broj, Cija je vrednost pri a = 45 reda veliCine dubine H, a ona je (videti poglavlje 1) bar 100 m; kod blaze nagnutih slojeva i sa porastom dubine, vrednost KL je JOBmanja. Na slican nacin moze se zakljuCiti da je u tacki N, sa ordinatom YN = -b - m, takode priblizna vrednost krivine KN = O. Kada se u (3.10) unesu ordinate
YL i YN, dobijaju
se ekstremne
vrednosti
nagiba
NL = _ --::===q=u,=o==== .j27f(H cot a + m - b)

NN
=
.j27f(H
qUo
cot
a + m + b)
(3.11)
U odeljku 1.3.2. je pokazano da se bez veee greske u (3.9) moze zanemariti clan N2(y); u (3.10) se, prema tome, moze zadriati sarno prvi Clan.
108
3.2. Krivina
3.2.1. Definieija
Neka su Mi, M2 i Ms tri taeke Cija su uleganja U1, U2 i Us, a leze u istom profilu; ako su rastojanja M1M2 = 11 i M2!ltfs = 12, mogu se izracunati nagibi N1 = da se kroz tn nekolmearne tacke maze povuci kruznica, pa prema tome, ako je b.N = N2 - Nl :j:. 0, postoji tacka G (sl. 3.2) takva da je GMl = Glvf2 = GMs = R. Trougli M1GM2 i M2CMs su jednakokraki, pa su normale CP1 CP2 simetrale uglova u temenu C :< MlGP1 =<1 P1CM2 = a i <;l M2GP2 =<r. P2CMs == 13,a poluprecnik
1:1
12'
Th-Ul'N /1
US-U2
Iz geometflJe .. Je . poznato i
R= _2_ = _2_ = _2~ __

sin a sin 13 sin a
-It
1
-12
1
-(It+12)
+ sin {3
Zbog malih vrednosti nagiba je sin a = a i sin 13 = {3,a zbog normalnosti krakova je 4 P1GP2 = 0: + 13 = t:J..N pa su
R- _1aN
]{ = -.!. R = t:J..N, I
I(I I ) - ~ 2 1+ 2
po definicijama (1.3) i (1.2) poluprecnik krivine, odnosno krivina. c
Slika 3.2.
Aka je poznata jednacina U(e) krive uleganja u posmatranom profilu, maze se izracunati i krivina u ma kojoj tacki M odredenoj koordinatom e, koristeci poznati obrazac iz diferencijalne geometrije
U"
K(e)
= (1 + ut2)S/2
3. Deformacije
u tacki
109
Zbog malih vrednosti nagiba moze se Clan U,2(~) = N2{e) zanemariti u odnosu na jOOinicu, pa se za izracunavanje krivine u tacki koristi znatno jednostavniji obrazac
(3.12)
Najzad, akoje poznatajednacina U(x, y) povrsine ulegnuca,moze se izracunati krivina u ma kojoj tacki M{x, y) profila n, koji zaklapa ugao ep sa osom Ox. OCigledno je (s1. 3.1) x = XA +ecosep
Y
YA
+ ~sin ep
pa je na osnovu (3'.12)
KM(ep)
= EPu ax2 (ax) o~

oznake a2U
+ axoy o~ oy a~ + 02U ay2 "()2u ax
a~ (Oy)2
iii, ako se uvedu skracene
f{x
ox2'
(3.13) Umesto kvadrata, odnosno proizvoda sinusa i kosinusa, moze se uvesti dvostruki ugao, na osnovu poznatih trigonometrijskih identiteta
1
cos2 sin2
ep ==
2{1 + cos 2ep)
ep ==
~(l-
CDS 2ep)
2 sin
ep cos ep ==
sin
2ep
(3.14)
clanovi J{x i Ky u ovomobrascu, prema (3.12) predstavljaju za profile paralelne koordinatnim osama; clan 02U Key proucava se detaljnije krivine u tacki M{x, y)
= oxoy
(3.15)
u tekstu koji sledi.
110
3.2.2. Uvijanje
Neka su A, B, C i D cetiri taeke u ravni z ::: H, takve da obrazuju pravougaonik ABCD, sa stranicama AB ::: CD ::: a pod uglom ep sa osom Ox i BC::: AD ::: b pod istim uglom sa osom Qy. Ako su XA ::: X i YA ::: Y koordinate taeke A, bice XB ::: X + acos<p, YB ::: Y + asinep
Xc =x+acos<p-bsinep,
XD ::: X -
Yc =y+asinep+bcosep
bsin<p,
YD
= Y + b cos ep
pa postoje nagibi NAD
Uleganja u ovim taekama SUUA,

BC::: tJ..N::: NBC - NAB
b
1
UB, Uc iUD, -
pn cemu u opstem s ucaJu om msu Je na 1; raz 1 a i- 0 odreduje vrednost ugla zakoji se uvila duz AB.Proseena vrednost po jedinici duzine
b
UD - UA . N
Uc - UB
'.
I'
.,
. d k'
l'k
tJ..N J{ab::: -a
(3.16)
naziva se uvijanje. Kada je poznata funkcija uleganja U(x, V), moze se definisati i uvijanje u taeki, kao graniena vrednost uvijanja (3,16), kada stranice a :::.6.~i b::: tJ..'TJ, teze nuli. Prema definiciji(3.1) je
nagib u taeki A i
nagib u tacki B, pa je (videti koordinate taeaka A, B, C i D)
tJ..N ::: - [:x U(x
+ tJ..ecosep,
y y
+ tJ..~ sin ep) + tJ..~sin<p) -
:x U(x, V)] sin ep+ :y U(x, v)] cos <p
+ [%y U(x + tJ..e cos <p,

a odavde
B..'1::: hm ~ ...o --::: tJ..~ , ,tJ..N
(a2 vx U
-!:l2 + J:r2 vy U ) a2
sm cos <p+ ~(cos vXvy , <p a2 U
<p- sm ., ep)
111 i
Kxy
i najzad, i (3.14)
PoSto se uvede dvostruki ugao i oznake
Kx, Ky
iz obrazaca (3.13)
(3.17)
Kt;1J
= Kxy
pa je
cos2cp - ~(Kx Kxy
- Ky)
sin 2cp
za cp = 0 je Ke,., tacki M{x, y).
Kxy,
(3.15) uvijanje u pravcu koordinatnih osa u
3.2.3 Glavne krivine

Ekstremne vrednosti krivina u nekoj tacki M(x, y) zovu se glavne krivine, a uglovi CPi i CP2 odgovarajuCih profila, glavni pravci. Prema (3.13), odnosno (3.14) vrednost krivine u tacki zavisi od ugla cP, pa se odredivanje ekstremnih vrednosti funkcije K M ( cp) matematicki svodi na trigonometrijsku jednaCinu 2 2}" 2
dKM(cp) dcp
=-
(T."
Ax -
K) y
sm
cp
"xy
cos
cp
=0
(3.18)
Cije resenje _ 2Kxy tan2cp - Kx - Ky odreduje glavne pravce; ako je poznat jedan glavni pravac jer je
CPi ,drugi
(3.19) je
CP2
= 90 +CPi
pa je i
CP2
reilenje jednaCine (3.19). Glavni pravci su, dakle, ortogonalni.
Posto se trigonometrijski identiteti . 2cP sm tan 2cp --;:====

2Kxy JU<x - Ky)2
==
.)1 + tan22cp
J1 + tan2
+ 4K;y
cos 2cp
==
1 Kx - Ky ---:==== = --;:=======
cp J(Kx - Ky)2
+ 4K;y
unesu u (3.14) vrednosti glavnih krivina su
K1
= ~(Kx
=
~(Kx
+ Ky)
+ ~JU<x
- Ky)2 + 4Ki:y
(3.20)
[(2
+ Ky)
- ~JU<x
- Ky)2
+ 4K;y
pri cemu je K1 najveca, a K2 najmanja vrednost.
112
3. Deformacije u tacki Iz (3.17) i (3.18) sledi

dKM('P) d'P
TJ
1.
= 2[Kxy
cos 2'1'
"2(1(x - Ky) sm 2'1']
= 2K~1]
pa ako su e i glavni pravci, mora biti K{Tf = 0; i obratno, ako je uvijanje K~1] = 0, krivine Kf. = K1 i K1] = K2 bite glavne. Ako se koordinatni sistem izabere tako da se ose poklapaju sa glavnim pravcima, bite J(xy = 0 i prema (3.17)
Najveee uvijanje
IKf.'11
= ~(I(l
K2)
bice kada je I sin 2'1'1
= 1, za ose koje sa
glavnim pravcima zaklapaju ugao od
450
Primer 3.2.
Pomocu obrazaca (3.20) lako se izraeunavaju vrednosti K1 i K2 glavnih krivina, ali se ne vidi koji glavni pravac '1'1, odnosno '1'2 odgovara najvecoj KlJ a koji najmanjoj krivini K2 U tacki D(282, 320) iz prethodnog primera je Kx = 0,026, Ky = 0,014 i Kxy = 0,056 pa su prema (3.20) glavne krivine 1(1 = 0,076 km-1 i K2 = -0,036 km-1, a prema (3.19) tan 2'1' = 9,33, sa glavnim pravcima '1'1 = 41,940 i '1'2 = 131,940 (sto ne znaCi da pravcu '1'1 odgovara krivina K1, odnosno pravcu '1'2 krivina K2!). Posto se u (3.14) unese 2'1' = 2'1'1 = 83,880 dobija se KD(83,88) = 0,076, pa ovom pravcu odgovara najveea krivina. Obrasci istog oblika kao (3.14), (3.19) i (3.20) javljaju Be pri proueavanju ravanskog stanja napona i deformacija; ovi problemi mogu se reSavati i grafiekim putem, primenom Mohr-ovog kruga, pa se na sliean naCin, konstrukcijom Mohrovog kruga, mogu odredivati glavni pravci, vrednosti glavnih krivina, kao i vrednost KM('P) krivine u proizvoljnom profilu. Ovaj postupak daje preglednu sliku promene krivina u taeki za razne profile. Na slici 3.3 sa podacima iz ovog primera, odredeni su glavni pravci i glavne krivine. Iz koordinatnog poeetka nanose se u podesno izabranoj razmeri krivine = Kx i OB' = Ky, dok se upravno nanosi uvijanje Kxy. Tacke A(Kx,-Kxy) i B(Ky, Kxy) su krajevi precnika, srediste C duzi AB je centar Mohr-ovog kruga, aD je preseena taeka ovog kruga i apcisne ose OC. Da bi se odredila vrednost krivine u proizvoljnom profilu odredenom uglom '1', treba sarno konstuisati tetivu DM pod uglom ADM = '1', pa je OM' trazena krivina, a M M' odgovarajuee uvijanje. Posto je glavnim u pravcima uvijanje l{12 = 0, apcise Kj = OE i KII = OD su glavne krivine. Sa slike se mogu izmeriti duzine OE = 76 mm i
OA'
113
OD = 36 mm, pa je prema usvojenoj razmeri K[ = 0,076 Km-I i KII = -0,036 Km-I; takode se moze izmeriti glavni pravac 'PI =< ADE = 42, a oeigledno je
'P2
epl
+ 900
standaronom
Konstrukcija se navodi bez dokaza; isti se moze nati u svakom udZbeniku Otpornosti materijala.
B (Ky.-K.y)
Kx.Ky
A (K -K.y)
Slika 3.3.

Pri ravanskom uleganju povrSine masiva eiji su slojevi horizontalni, prema (1.13) i (3.12) u jednom od glavnih profila krivina je
K(x)
= 2X02(x) n
Uo
(3.21)
gde je
X02(X)
= - (a+x -n-ep (a+x) -;- + -n-'P--na-x (a-x)]
U odeljku 1.2.2 je pokazano da pri punoj povrsini otkopavanja postoji pet ekstremuma od kojih su eak eetiri, u taekama sa koordinatama (-a - n, 0), (-a + n, 0), (a - n, 0) i (a + n, 0), zbog simetrije krive uleganja, po apsolutnoj vrednosti jednaka
Uo Uo n 0.2422
max IKI = a peti je maksimum

K(O)
n2 ...;'iiie 21Te =
(3.22)
= O.
K(y)
U profilima po padu, prema (1.25) i (3.12), krivina je
= KI(y) + K2(y) + K3(y)
(3.23)
114 gdeje
3. Deformacije
u taeki
q2u, K1(y)
=-
H cot aO _
y[e~(e)
+ 1J~(1])],
(1-1]2)~(1J)],
K2(y)
= (H cot::~ y)3/2 [(1- e)~(e)

=
-41
K3(y)
a (H co ~O
b+m+y
y )2 [e(3 -
e=q
Pri punoj
JH cot 0' -
e)~(O+ 1](3 - 1J2)~(1])] b-m-y = q--;::====

T/
JH
cot.
a-
povrsini otkopavanja,
zbog (LI6), za y
qUo
> -Tn je
2
Ii
"q2UO (y)
=-
H cot
a_
y 17~(T/)
+ (H cot a _ y)3/2 1 Uo + (H cOO'-Y~ t

-4
(1T/(3 -
17 )~(T/)+
2 1] )~(T/)
(3.24)
a u oblasti y < -Tn prema (US), izostaju iz (3.23) clanovi sa promenljivom T/. Medutim, kako je pokazano u odeljku 1.3.2, vrednosti pojedinih clanova K 1(y), K2(Y) i K3(y) u (3.23), opadaju sa porastom stepena imenioca H cot 0' - y, tako da se clan K3(Y) moze izostaviti prakticno bez ikakve greske, a zanemarljiva je, naroCito u donjem delu hive uleganja (y < -Tn), i greska koja se Cini ako se izostavi Clan K2(y). Posto se u (3.24) odbace elanovi sa (H cot a - y)2 U imeniocu, ekstremne vrednosti krivine bice priblizno u taekama u kojimaje "12 -1 = 0, eemu odgovaraju ordinate
b - Tn .
2q2 2q2 1 -q1) H cot a + Tn - b + 1
b - Tn -
2q2
1 +q 1) H
cot
+ Tn . - b+2q2 1
pri cemu se, radi uproscavanja, pod korenom takode uzima sabirak 2~2' Na slican naCin odreduje se priblizan polozaj ekstremuma u donjem delu krive uleganja, aprema (1.16) i (1.18) postoji i maksimum K(-Tn) = O. Ordinate, karakter ekstremne vrednosti krivina su:
115
I broj . q 1 -12 II + _q
R~~-I
1
K(y)
O.242q2UO 1:iJi.. 12 :LI1. O.242q2UO
:iJi.. :LI1. maksimum maksimum 2q2 2q2 q q
11 0 ~ ~ 1~ --m maksimum mllllmum mlmmum +

O.242q2UO
qq
(3.25)
gdeje
11
= =
cot a
+ m - b +-2 2q
1
1
12
cot a + m
+ b + -2 2q
3.3. Dilataeija
3.3.1. Otklon
Pri horizontalnom pomeranju taeaka na povrsini potkopanog masiva, pored ostalih, nastaju i deformacije sliene anima koje se javljaju pri uleganju. Dve proizvoljno izabrane taeke A.o i Eo neporemecenog masiva, na rastojanju A.oEo = 10, posIe konsolidovanja prelaze u polozaj A, odnosno E, pa se analogno nagibu maze naci ugao v izmedu duzi AoEo i duzi AE (slika 3A)
v=---10
P'iA -Pf/B
(3.26)
gde su Pf/A i Pf/B rastojallja taeaka A i E od prvobitnog pravca AoEo; ovaj ugao naziva se otklon.
116
3. Deformacije
u tacki
A
0' Slika 3.4.
.
Radi izracunavanje otklona u tecki Ai (x, y), uvodi se koordinatni sistem M~l1' sa osom M{ u zadatom pravcu, pod uglom <P sa osom Ox i posmatra se bliska tacka N na ovoj osi. Ako je rastojanje M N = de, koordinate tacke N bice
N(x
+ de cos <P,y + de sin <p); otklon

VM(<p)=
u tacki
M je prema (3.26)
~{-O
lim
P'1(x+decos<p,y+~esin<p)-Pl1(x,y)
de
= __ '1 COS <P+ __ 11Sill

ax ay
ap,
ap, .
<p
Posto se na osnovu (1.29) unese
Pl1
= -Px
sin <p+ Py cos <p
i uvede dvostruki
ugao, otklon u tacki
M je
.
VM( <p) = 'xy
1. + rxy
cos 2<p -
2( Dx - Dy) sm
2<p
(3.27)
gde je
- 2ax 'xy _ ~ (apy
ay apx)
D - apx x - ax
Geometrijsko tumacenje veliCina 'xy,rxy,Dx i Dy daje se u daljem tekstu. lezale na istoj pravoj na
12
Za tri taeke AD, Bo i Co, koje su pre potkopavanja

AoBo povrsini masiva, na rastojanju izracunati krivina lisled horizontalnih
11 i BoCo
pomeranja
moze se analogno ovih taeaka
(1.2)
117
(3.28)
A kada su poznate funkcije horizontalnih pomeranja Px(x, y) i Py(x, y) moze se analogno obrascu (3.12) izracunati krivina u horizontalnoj ravni u tacki M(x, y) linije koja je nastala usled horizontalnog pomeranja taeaka neke pravej ako je pre deformacije prava zaklapala ugao <p sa osom Ox, bice
f{ M
H ()
<P
a2 P1] ae
a2 P1] 2 ax2 cos
<P
a2 P1] . + 2 axay sm
<p
cos <p +
a2 P1] . 2 ay2 sm
<p
Posto je
P1]
= - Px
sin <p
+ Py
cos <p
, najzad se dobija
Ii,H M ()
<p
ax2 a2 Py
cos3 <p
-
+ (a2 2 axay Py
- a2 ax2 Px)
sm . <p cos2 <p

ay2 a2 Px
+ (a2ay2 Py
2 axay a2 Px)
sm . 2. <p cos <p
sm . 3 <p
(3.29)
Ovaj obrazac znatno je slozeniji od (3.14), pa se uslov dKi(<p) = 0, za odredivanje glavnih pravaca, svodi na algebarsku jednaCinu treceg stepena po tan Posto bi zauzela mnogo prostora, dalja diskusija se, radi konciznosti, izostavlja.
<po
3.3.2. Klizanje
Posmatraju se taeke A, BiG na povrsini neporemecenog masiva, sa rastojanjima AB = /1 AG = /2 i pravim uglom < BAG = 90 (s1. 3.5).
Slika 3.5.
118
3. Deformacije 11taeki
Posle horizontalnog pomeranja usled potkopavanja masiva, ove taeke prelaze 11polozaje Al, Bl i Cll pri eemu ugao BlAlCl 11 opstem slueaju vise neee biti pray. Otklon duzi AB VAB = ~1] biee pozitivan ako je ~1] > 0, a takode je i > 0, paje ukupna promena pravog ugla VAB+VAC. otklon VAC pozitivan akoje Polovina ove promene, ili aritmetieka sredina otklona
t.~
(3.30) naziva se klizanje. Ako je <p ugao izmedu duzi AB i ose Ox, rastojallje It = ~( i /2 = ~r/, koordinate tacaka S11A(x,y), B(x + &(cos<p, y + ~(sin<p) i C(x-6o.7] sin <p, y+&7] cos <p), pa se klizanje u taeki definise kao graniclla vrednost
r" ,1J -
~e.~'1-o2 I" . 1 [P1J(x + &(
1m
cos<p, y 60.(&(sin<p)
P1J(x, y)
+ =
cos <p )
&7] + _P~e(~x_-_~~7]_s_in~<p_,_y_+_~_r_l c_o_s_<p_) _-_P~e~( X_,_y_)]
= 2" ax 1 (ap'I
Posto je prema (1.29)
cos <p+
ay ap1J
SIn . <p-
ax ape
sm . <p+
ay apf.
Pe P1J
P:e cos'P
= -P:e
+ Py sin <p sin <p+ Py cos <p
nastaje obrazac istog oblika kao (3.17)

re1J
= r:ey cos 2<p -
~(D:e - Dy)
sin 2<p
(3.31 )
Polovina razlike (3.32) je rotacija; ova veliCina 11stvari nije deformacija, jer ne dovodi do promene oblika tro11gla ABC, nego sarno do njegovog obrtanja. Zaista, posto je otklon strane AB
T = 2" 1 T + 1; t.~)+ 2"~1; 1(

&1] (~1]
~1]
- 1; ~e) = re'l +
1Pf.1J
otklon strane AC
119
a.ko SU otklom isti (u ovom slucaju mora da bude

I-d'
SIC:: 1 'YF.fl
~e < 0)
~1"1
=-~
lZ
(3.30)
= ,paJe
1;= -I; =
AT/ ~{./.
tP E1/
'l'F.1/'
Na isti n:aCinza rotaciju u tacki vazi

2 (oPy ox =~
tPx y
oy oPx)
(3.33)
pit je prema (3.27) i (3.31) otklon u tacki zbir rotacije i klizanja

(3.34)
Primer 3.3.
Kroz taeke A(270, 0) i B(O, 360) prolazi pravolinijska deoniea ieleznicke pruge. a) Ispitati kakav ee biti oblik ose koloseka izmedu ovih taeaka posle horizontalnog pomeranja; horizontalno pomeranje taeke A je PA = -634 mm, ostali podaei isti su kao u primeru 3.1. b) Izracunati otklon i krivinu usled horizontalnog pomeranja u taeki C(120, 200).
Resenje:
a) Prema (1.20) je
a analiticki izrazi funkcija Xo(x), Yo(Y), X01(x) i Y01(Y) dati su u primeru 3.1. Posto je Yo(O) = 1 i Y01(O) = 0, u tacki A je Py = 0, dok je
Px(270,
0) = yl2;PoXo1(270)
= -0,
96Po
Po
= -= -0,96 Ill, pa je
PA
660 mm
Rastojanje tacaka A i B je 450
cos r.p
XB -
XA
AB
=-= -0 ' 6 450
270
sm
r.p -
_ YB - YA _ 360 - 0 8 AB - 450 - ,
120
3. Deformacije u tacki Ako se duz prave AB postavi osa A sa koordinatnim pocetkom u tacki A, sa smerom prema tacki B, koordinate tacaka ove prave su
x
+ ~cos<p = 270 - 0, 6e Y = YA + e sin = 0, Be

XA
<p
Horizontalno pomeranje upravno na osu Ae je prema (1.29)

pT/(e)
= -Px sin + Py cosip = = -y'2;Po[O, 8X01(270 1,0
0, 6~)Yo(0, 8~)
+ 0, 6Xo(270
- 0, 6e)yo1(0, 8e)]
U prilozenoj tablici date su vrednosti pomeranja za deset ekvivalentno rasporedenih taeaka u intervalu [A, B]' a lla slici 3.6 prikazan je grafik funkcije PT/(~)'
mm 331 150 507 50 274 350 250 300 200 387 225 235 302 100 450 400 450 0 381 523
A 3 2 1 7 B 4 6 8 5
PT/(~) e Tach
Stika 3.6. b) Prema (3.27), (3.31) i (3.34) je nema rotacije) pa je otklon I/c
1/Jf/
= (u masivusa
mm
horizontalnim slojevima
"Y'1
= -0,94
Kada se konstruise grafik funkcije pf/(e), otklon v(~) moze se izmeriti sa grafika kao ugao izmedu tangente u odgovarajucoj tacki i ose Ae; medutim na slici 3.6 pomeranja PT/ nisu naneta u is.toj razmeri sa ostalim duzinama, jer se nebi primeCivala, pa se otklon u tacki C ne moze odrediti i grafickim putem. Najzad, prema (3.29) je krivina u tacki C
Kg = 0,039
km-1
3. Deformacije u tacki a poIuprnik

R{5
121
1
= KH c =25,6km
<p,
Polozaj pruge odreden je uglom u taeki enema svrhe.
pa ispitivanje da Ii je baS to glavni pravac
3~3.3. Definicija; glavne dilatacije

AoBo.
Nekaje / = A' B' rastojanje projekcija taeaka A B na njihov prvobitni pravac OCigledno je (slika 3.4)
/ = eA'
- eB'
/0
+ P{A
- P{B
i razlika ~/ = / - /0 = P{A - P{B; u opstem slueaju je P(A - P(B =/:. 0, pa je A/ izduzenje kadaje P(A > P(B, odnosno skracenje kadaje P(A - peB < O. Odnos D(
A/
/0
je prema (1.4) dilatacija duzi AB; to je prosecno izduzenje, odnosno skracenje ove duzi. Kada su poznate jednacine P",(x, y) i Py(x, if) horizontalnih pomeranja, dilatacija u tacki definise se analogno nagibu i otklonu oe = oP", ax cos2 <p + (OPy ax oP{
D (=
+ oP",). oy sm
<p
cos <p
+ oPy oy
sm 2 <p
(3.35)
ili posto se uvedu oznake iz (3.27) i dvostruki ugao (3.36) Ovaj obrazac ima isti oblik kao (3.14) pa se na isti naein kao pri proucavanju krivina odreduju pravci glavnih dilatacija tan2<p= --kac i njihove vrednosti
21'",y
D",-Dy
(3.37)
D1 D2
= ~(D", + Dy) + ~J(D",

=
~(D",
- Dy)2 - Dy)2
+ 41';y
+ 41';y
(3.38)
+ Dy)
- ~J(D",
122
a posto su (3.31) i (3.17) istog oblika, sledi da je u glavnim pravcima klizanje 1'12 = 0, a najvece klizanje
(3.39)
je za ose Ox i Oy, koje zaklapaju ugao od 45 sa glavnim osama.
Primer 3.4.
Sracunati srednju dilataciju temeIja fasadnog zida paraielnog sa zelezniekom prugom iz prethodnog primera; koordinate krajnjih taeaka zida su D(50, 300) i E(20, 340); debljine zida i temelja zanemariti.
Resenje:
KoristeCi vrednost
(1.29)
Px(X, y) Po
= 660
mm, odredenu u primeru 3.3 i obrasce (1.20) i
= .j2';PoX01(x)YO(y) = .j2';PoXO(X)Y01(Y)
cos ep
Py(x,
y)
Pe
= Px
+ Py sin ep
mogu se izraeunati horizontalna pomeranja krajnjih taeaka temelja taeka D: taeka E:

Px Px
= -5,54 mm, = -0,74 mm,
Py Py
= -658,68 mm = -560,58 mm
a zatim, koristeci poznate rezultate iz prethodnog primer a: sin ep -0,6, i pomeranje Pe u pravcu ose temelja (DE, s1. 3.6)
PeE
PeD
= 0,8
i cos
ep
= -523,62
rom
mm
= -448,02
Duzina temelja promenila se za

6./
= PeE
- PeD
= 75,60
mm
prvobitna du~ina bila je
3. Deformacije pa je dilatacija
u taeki
123
D - Al _ 75,6 - 1 51
mm
e-I-50-'

Prema obrascu (1.16) za ravansko horizontalno uglavnom profilu povrsine masiva sa horizontalnim pomeranje i definiciji (3.35), slojevima dilatacija je
ViiPo D",(x) = --XoAx) n

gde je
X02(X)
(3.40)
= - [a+x -n-<P (a+x) -n-
+ -n-<P ---;a-x (a-x)]

pomeranja i nagiba, bice i dila.-
Zbog proporcionalnosti
(1.17) horizontalnog
tacija proporcionalna krivini, pa se njihove ekstremne vrednosti javljaju u istim (-a - n, 0), taekama. U odeljku 1.2.2 je pokazano da su to taeke sa koordinatama: (-a + n, 0), (0,0), (a - n, 0) i (a + n, 0). Osim maksimuma D",(O) = 0, dilatacije su u preostale eetiri taeke jednake po apsolutnoj vrednosti i iznose
max U profilima
Po Po IDI = nye rn = 0.606n
(3.41)
po padu, prema (1.28) i (3.35), dilatacija je
(3.42)
gde je
i koriste se skracene
oznake ~ i
"1
prema (3.23). u CIJem lmemocu se Jav Ja raz 1 a
zvo
d dD~(y)
dy
.. d -I SastOJI se 0 canova
.,.,.
. l'
l'k H
cot
a - y,
(H cot a - y)3/2 i (H cot a - y)2, pri eemu se, kako je ranije pokazano, visim stepenom mogu zanemariti.
Clanovi sa
124
Na taj naCinl primenjujuCi istipostupak kao u prethodnim slucajevima, moZe se odrediti pribliZan polozaj taeaka u Kojima su vrednosti dilatacije ekstremne. To su taeke u kojimaje e = -C2, e = CI, Y = -m, = C2 i = -CI,a konstante
TJ TJ
CI i
C2
zavise od odnosa ~: u konstanti Co (3.42)
i vrednost
im je
(3.43)
Ordinate, karakter
i ekstremne
y
vrednosti dilatacija
ovim taekama au:
~QOq(Co
2"
C1 q cota+m-b+qq ota+m-b+'2 cot a+m+b+
(C 1 (Cl \ 2 C C C)2
rr
+ C2)<P(C2) -m 0 maksimum mInImUm ~QOqC2<P( ~QOqC2<P(Cl) ~QOq(Co +Cd C2)<p(C2) -b-m-b m-2 +-VJ2 C2 y'(Ii (C2 C2..fdi -b m 2" (C2 q -2. Jd1 Jd2 +- ~2P; ~1Vd2 Jd3+ ~2va; (3.44) --i 1 Jd4+ ~1VC4
7 -i
r_ -! q)r -q04
C1
(r
125
U odeljku 3.1.3 pored ostalih razloga navodi se da pomeranja i deformacije dostizu svoje najveee vrednosti pri punoj otkopanoj povrsini, pa se ispitivanje njihovih ekstremnih vrednosti moze ograniCiti samo na taj slucaj. U odeljku 1.2.3, medutim, ukazuje se na jedan izuzetak. Kriva dilatacije pri odnosu n ~ > (J' ima pet ekstremuma, od kojih je srednji
(J'
D;e(O)
pri punoj povrsini jednak nuli, a pri
1< ~ n < (pod-povrsina) to je i dalje maksimum, all je vrednost D;e(O) < O. Pri ~ 1 grafik ima same tri ekstremuma, od kojih je srednji minimum (uporediti n :::;
slike 1.5 i I.7). Vee pri odnosu 1 maxlD\ (3.41), a maksimum
< : < =
<
~(J'
dilatacija
ID31(0)1
postaje veea ad (3.45)
ID;e(O)1
n.je
2Po
postize pri odnosu ~
n = 1. n
Posto se prema (3.21) i (3.40) prikazuju istom funkcijom Xo2(x), i ekstremna vrednost krivine pri odnosu ~ = 1, biee kao i kod dilatacije, u koordinatnom poeetku (po apsolutnoj vrednosti) dvostruko veea od maksimuma (3.22). Na sliean -' moze - se po k' qb 1m naCln azatl da se prI. 0dnosu . = l' u maslvu sa nagnut
JHcota+m
slojevima, na mestu najveeeg uleganja, javljaju minimumi krivine i dilatacije, Cija je apsolutna vrednost priblizno dvostruko veea od maksimuma (3.25) i (3.44), koji se javljaju pri punoj otkopanoj povrsini.
4. Opazanja pomeranja potkopanog terena
4.1. Cilj
i metode
opazanja
Pod opazanjem se u opstem smislu podrazumevaju svi radovi pri odredivanju pomeranja karakteristienih taeaka na potkopanom terenu, od kojih se kao glavni izdvajaju projektovanje mreze sa programom merenja, obavljanje merenja i obrada podataka. Obrada podataka obuhvata numerieke i grafieke postupke odredivanja geometrijskih i vremenskih karakteristika procesa pomeranja u vidu uglova sa kojima su pojedine karakteristiene taeke na povrsini vezane sa otkopanim prostorom vrednosti i raspored komponentnih pomeranja, vrste i vrednosti deformacija, trajanja procesa sa pocetkom, aktivnim periodom i vremenom stisavanja. Prema naCinu opazanja razlikuju se standardna i racionalna metoda opazanja. Pod standardnom metodom primenjuje jos od prvih opazanja povecanjem dubine otkopavanja dubinama moze postaviti pitanje podrazumeva se postupak koji se tradicionalno zapoeetih 1860. godine. Kod ove metode se sa povecava i ohim merenja, tako da se pri veCim njene racionalnosti.
Koristeci za obradu podataka i raeunanje geometrijskih karakteristika obrasce izvedene u 1. i 2. poglavlju ovog udzbenika, moze se znatno smanjiti ohim merenja, naroCito pri eksploataciji lezista sa priblizno regularnirn geoloskim karakteristikama. Opazanjem pomeranja potkopanog terena po ovoj, uslovno nazvanoj racionalnoj metodi, broj posrnatranih taeaka, zavisno od dubine, moze biti manji i do nekoliko desetina puta u odnosu na standardnu metodu. Ali racionalnost metode ne svodi se sarno na broj opazanih taeaka, ohim merenja i raeunanja, nego na mogucnost potpunijeg odredivanja svih relevantnih geometrijskih karakteristika procesa pomeranja, od kojih se neke ne rnogu odrediti standardnom rnetodom.
4. Opazanja
pomeranja
potkopanog
terena
127
4.2. Standardna metoda

4.2.1. Projektni elaborat
Ova metoda deo. Graficki deo sadrzi situacioni plan u razmeri 1: 1000 ili 1: 2 500, vertikalne preseke kroz leziste po karakteristienim pravcima - pruzanju i padu lezista. N a situacionom planu prikazuju se: aktivni i projektovani prirodni i tehnieki objekti sa ostavljenim zaStitnim stubovimaj rasporedom nultih, osnovnih i radnih repera. rudarski radovij profilne linije sa se definiSe projektnim elaboratom koji sadrzi graficki i tekstualni
N a vertikalnim presecima u pravcu pada i pruzanj a lezista graficki se prikazuju karakteristicni geoloski podaci: stratigrafski stub, rasedi, orijentacije glavnih sistema pukotina, fizicko-mehanicke osobine stena, i svi drugi podaci znacajni za proucavanje procesa pomeranja potkopanog masiva. U tekstualnom delu elaborata opisno se prikazuje: cHj opazanja; osnovne geoloske i hidrogeoloske karakteristike rudnog polja na kome se postavlja mreza za opaianje; metoda otkopavanja sa osnovnim parametrimaj opis profilnih linijaj naCin njihovih povezivanja za osnovnu rudnicku trigonometrijsku i nivelmansku mrezuj konstrukcija i stabilizacijareperaj programi merenja, periodicnost, tacnost, instrumenti i pribor, vremenski termini.
4.2.2. Mreze, profili

Mrezu za opazanje Cine najmanje pruzanju, a dye po padu lezista. tri profilne linije, od kojih je jedna po
Profilne linije sadrie potreban broj u nizu postavljenih nultih, osnovnih i radnih repera. Mesta profilnih linija odreduju se U odnosu na karakteristicne pravce Ieiista Hi otkopanog prostora. Za slojevita lezista to su pravci pruianja i pada sloja, a za leiista nepraviinog oblika to su pravci po duzini i sirini otkopanog prostora. Osnovni zahtev pri tome je da se radni reperi stabilizuju u zoni moguCih pomeranja. Na prilogu, slika 4.1, prikazano je odredivanje mesta profilnih linija. Mesto profilnih linija po pruzanju odreduje se pomoeu ugla maksimalnog B, cija se vrednost moze odrediti iz tablice 5.1 za neizucene bazene. ule-
ganja
Mesto profila po padu odreduje se pomoeu srednje dubine otkopavanja (Hs), tako da je profil na rastojanju It ~ 0.85 Hs od granice otkopavanja, prema otkopnom polju. Duzina profiia nad otkopanim prostorom ne treba da bude kraea od 1.75 . H s, od granice otkopavanja, slika 4.1.
128
A-OSNOVA
- radni reperi o - osnovni reperi

@> -
nulti reperi
I, lI, ill - profilne linije
iiI, 131, II - granicni uglovi

1f; -
uglovi punih pomeranja ugao maksimalnog pomeranja
(J -
B - PRESEK PO PRUZANJU n
11
!
,i
C - PRf'.5EK PO PADU
\U"
7'''''' ... ,~
n
,<,.
Slika 4.1. - Projekat
mreze
za opazanje
pomeranja
potkopanog
terena
129
Radni reperi se postavljaju u zoni pomeranja odredenoj granicnim uglovima

~1, (31, 11, uzetih iz tablice za neizucene bazene. Rastojanje izmedu radnih repera miCe na pouzdanost odredivanja vrednosti deformacija (N, D, 1<), sracunatih iz
i~erellih pomeranja (U, P), tako da se zavisno od dubine otkopavanja koristi sledeea iskustvena tablica: Dubina 25 15 20 30 Rastojanje repara [m]
300-400 200-300 400 ido vise [m] 200

<
Osnov~ reperi se postavljaju neposredno izvan granice uticaja, ali tako da se po potrebi mogu progustiti radnim reperima. Broj ovih repera je 3-5, zavisno od terenskih uslova.
Nulti reperi se postavljaju na krajevima profilnih linija, na mestu koje si~ gurno neee biti zahvaceno pomeranjima.
Zbog potrebe za eventualnim progusCivanjem repera, odnos njihovog rast~ janja treba da je, radni: osnovni : nulti = 1 : 2 : 4. linija Na slid 4.1 prikazani su osnovni geometrijski zahtevi pri postavljanju profilnih repera na potkopanom terenu.
NaCin obelezavanja i ukopavanja repera zavisi od terenskih uslova, iskustva meraca vremenske potrebe za stabilnom mrezom. Belege mogu biti privremene za kratkotrajnu namenu, u vidu pobijenih sina, istrosenih burgija, ili trajne, za dugovremenu namenu sa odgovarajucim betonskim belegama, slika 4.2.
4.2.3. Merenje
i obrada rezultata
Merenje se obavlja po programu definisanom u tekstualnom delu projekta mreie za opazanje. Izdvajaju se nulta, periodicna i zavrsna merenja.
Nulta merenja, najcesce dva, obavljaju se pre pocetka otkopavanja. Prvo merenje 5-10 dana posle ukopavanja repera, a drugo neposredno pre otkopavanja. Obavljaju se sva potrebna merenja za horizontalna i visinska odredivanja ukopanih repera; snimaju se i registruju sve geo-morfoloske pojave koje su znacajne za kasnije tumacenje pomeranja potkopanog terena.
130
4. Opazanj a pomeranj a potkopanog terena
II
Slika 4.2.
Periodicna merenja vrse se u intervalima od 15 dana do 6 meseci, zavisno od intenziteta procesa pomeranja. Ueestalost merenja uskladuje se sa brzinom odvijanja procesa koji se prati na vremenskom dijagramu za nekoliko karakteristicnih taeaka sa najveCim pomeranjima. Ako se izucava diskretnost procesa po nekom posebnom programu, merenja mogu biti i ucestalija, eak i jednodnevna. Periodicna merenja se prekidaju kada proces pokazuje tendenciju izrazitog smirivanja. Smatra se da je to period kada je najveca razlika uleganja izmedu dva sestomesecna merenja manja od 30 mm.
131
Zavrsnamerenja pokazuju stisavanje procesa i sastoje se iz dva uzastopna

merenj a, u vremenskom razmaku od tri meseca.
Tacnost merenja zavisi od namene. Ako su merenja u ciljn opazanja stabilnosti potkopanih ohjekata najviSe kategorije zaStite, onda se obavljaju sa povecanom tacnoscu. Za visine sa preciznim nivelmanom, 2 mm/km; za duzine, invarskim pantljikama sa taenoscu 1:50000.
Ako su merenja u cilju opazanja pomeranja povrsine terena i odredivanja geometrijskih parametara procesa, onda se obavljaju po kriterijumu obicne tehnicke tacnosti (nivelman sa 1O mm/km; duzine sa 1:10000). U tom slucaju tacnost se planira zavisno od uslova, sa empirijskim kriteriju~ mom koji se zasniva na vrednosti pomeranja. Za srednju greiiku merenja usvaja se 1/3 od najmanje vrednosti pomeranja, ako su ona red a mm ili cm; ili 1/10 od pomeranja ako su ona reda dm. Prakticno, dozvoljavase odstupanje izmedu dye vrednosti jedne visinske razlike, ili izmedu dye vrednosti duzine izmedu susednih tacaka od 2 mm.
Program merenja se podreduje racionalno postavljenom zadatku. Ako se ne radi 0 nekim specijalnim istrazivanjima, vec sarno 0 dobijanju osnovnih geometrijskih karakteristika potrebnih za zaStitne stubove, racionalan program merenja sadrzi:
Kompletna poligonska i nivelmanska merenja po ukopavanju mreze - nulta merenja. Nivelanje i merenje duzina izmedu osnovnih i radnih repera po profilirna periodicna merenja. Kompletna poligonska i nivelmanska merenja po stisavanju procesa - zavrsna merenja.
Obrada podataka merenja vrsi se tabelarno i graficki. Za svaku vrstu pomeranja ili deformacija rade se posebne tabliee i posebni graficki prilozi.
Na slici 4.3, prikazane su krive opazanih pomeranja i sracunatih deformacija koje su nacrtane sa prethodno obradenim podacima, po postupku prikazanom na primeru u prilozenim tablicama.
... c': 0 110 364 0 27 456 110 162 4 4 390 488 100 488 2 194 ,55 54 216 41 54 110 41 274 11 17 65 10 32 242 207 244 17 51 274 17 39 79 160 456 217 201 78 55 39 25 79 89 42 17 55 27 94 40 28 55 69 274 364 201 120 162 137 163 108 181 180 33 54 34 78 55 7 2 7 99 486 192 99 38 97 96 43 4 96 41 9 97 4 486 291 388 290 202 390 19 192 197 14 6 14 12 Datum: Datum: D atum: 161 276 13 51 56 58 66 342 276 216 161 51 27 244 242 325 405 10 8 65 49 408 136 19 18 18 83 9 71 80 81 81 90 0 8Merenje 405 408 27 325 85 49 68 38 86 19 81 162 82 120 205 108 16 53 90 272 89 180 80 28 29 25 135 137 181 454 016 53 90 68 80 54 68 91 69 92 93 454 217 346 365 205 108 135 160 136 82 5 11 0 3 52 1 5 52 11 4 2 5 0 9 2.Merenje 121 15 96 290 394 497 97 291 388 38 40 24 202 9 194 197 103 97 6 98 99 98 497 296 394 121 15 9 2 12 20 3 3 5 0 2 20 24 6 3 Datum: 32 207 342 50 33 85 162 86 163 17 34 83 50 68 365 346 27 72 89 272 81 0 5 296 6 9 3. U3 UL3 U3.4 V2.3 V45 U6 U45 V).2 V5.6 U14 V3.4 U4 U15 UI.6 U2.3 U5.6 Merenje 4. U).2 U2 Merenje ii. 6. ~ [mm) [mm] [mln] [mm] [mm) UI rl~:l W~:l [mm) [mmJ [mm] [mm) rn~l I Uleganje terella U
'" .<)
I~~I I~:l
U5
e,.., t-.:)
.!.
~
'tl
o
III III
\II
IS' cEo
'tl
~
I;ll
cEo
'0 o .,;~ '0
III
[
III
Merenje 2. I >:'" rn ='", -4 2 -2 .28 -11 -1 -5 -0.55 -20 -15 -46 4 6 -7 -24 -0.55 -0.55 -0.10 0.55 2.00 0:00 1.15 -0.30 2;50 -3.25 -0.00 0.45 0.00 -2 -13 -11 "14 -1 -12 21 40 0 52 -52 19 10 -2 -5 "1 3 -7 -6 1 -2 4 -3040 -lAD 4 2 -1.05 -16 20.022 0.50 10 20.0214 -2.30 19.992 -1.30 -3.00 -0.75 -1.00 -68 -60 -11 0.25 20.0052 0.10 0.10 0 19.9S5 -1.20 -1.95 -0.35 -14 -12 -17 -30 51 -3 -6 12 -0.20 0.90 0040 -0040 -0.60 0.50 DAD 0.80 0.45 0.60 -0.15 20.0128 20.0089 20.013 0.95 0.00 -0.20 -0040 -1.35 1.25 1040 1.50 3.30 20.004 1040 2.00 1.55 2.60 20.002 1.05 0.55 -3.60 1.20 -1.15 20.022 -2.60 -2.10 -2045 19.990 0.50 0040 0.60 0.35 0.30 -0.65 -0.10 0.20 -0.05 -0.15 0.50 0.60 -0.90 -3 -18 14 13 42 -65 -51 23 46 -11 34 36 31 66 25 50 57 13 12 -42 -49 -54 4 3 7 27 6 2 8 5 -8 -4 -8 6 0 5 1 3 -1.70 -0.25 -18 -28 -S 19.989 -40 -8 -26 0.20 -0.75 "0.85 -1.50 -0.70 20.018 20.003 0.60 -1.60 2.55 1.35 -2.55 -0.30 10 12 -7 -10 -14 -0.25 20.020 0.65 -2.55 0045 -0.35 2.30 1.70 2.10 20.024 3.55 2.85 0.70 1.95 -0.10 -1.95 19.980 -0.50 -1.55 1.50 20.015 -1.05 -3.15 -2.70 0.80 0045 0.70 -0.55 -0040 -0.60 -O.SO 0.25 -0.50 -0045 0.75 -0.20 -10 -16 3 15 16 71 39 -39 -63 -72 24 -19 -31 11 18 16 -4 9 8 7 -5 -3 9 5 I rVlerenje 0.30 0.15 20.013 0.05 -1.75 19.998 0.60 -35 -9 -0.90 -0.50 -0.25 -2.00 -0.80 -0.80 2.15 19.991 0.70 0.65 0.75 0.85 0.55 11 -14 43 -32 74 8 -3 -0.95 20.008 0.75 -21 -23 0.15 5 -10 19.988 -15 3.70 3.10 62 30 -0.70 0.15 27 AU6-5 -34 N6-1 0 N6-5 AUS_4 AUS-1 3. 17 AU3-1 [111/11/m] AU3-2 AU4-i N3-1 AU4-3 N3-2 N4-i Merenje Merenje 5. 6. -5 ~18 [mill] [mm] [mm] [m] 1.~O Merenje 4. Alh_l AU2-i N2-i . [mm] -;;;- [mm] I [mmlll) l[m:][mm] [~~] [mm] It !!.1inJ [mm] mm NngibIl:~J tel'Clln . N [mm] N~_.
'I~
[~;l
N4-3
[mm]
_ III
..m
mn~J
o
"'d
>l' >l'
t>l'
C.
>l'
"'d
'" .E.
>l'
"'d
o ~ l-j
o ~ ~
"'d
c2
e-+
~ (l)
i::l (ll
....
-:,.:, -:,.:,
~
"""
....
I ZahivljmlOst tOl'Ol,a K +0.15 [l/kIllJ +0.10 -0.30 -0.85 +0.25 -0.55 +2.55 -0.05 -0.60 r-:-6.10 +0.25 +0.10 +0.05 +2.60 +0.05 +0.30 +0.30 2 , +0.05 ~ -0.40 -0.20 0.00 --,..,.+0.20 -0.30 -0.50 -0.55 19.991 20.018 In 19.998 +0.15 +1n+1 20.010 +0.45 +0.50 +0.05 -0.7.5 19.997 20.023 -0.90 -0.30 -0.60 ~~ -1.05 19.989 20.002 19.986 20.000 +0.00 -0.15 20.013 +0.7.'> -0.20 +0.10 20.020 +0.65 ~ 19.990 19.996 20.014 0.00 -0.10 +0.0275 +0.30 -1.25 -0.95 -0.25 -0.75 !.iN +0.40 0.0450 -0.0300 -0.0025 -0.0275 -0.0275 -0.55Merenje -0.0250 !.iN N -o.on,> +0.15 N -0.20 -0.60 ~ J( I( -0.:30 +0.20 -0.0425 -0.02fiO -0.50 -0.0050 -0.0150 -0.0475 -0.0400 -0.0275 +0.0125 -0.0125 -0.0100 "IN+0.0050 AN AN I I( I( J( -0.15 -0.25 0.0525 0.00 -0.0075 +0.25 -1.05 -0.0625 -1.00 -0.50 -0.40 -0.55 +0.80 +0.0375 +0.60 +0.002.5 +00300 +0.60 +0.0075 -0.0375 +0.0050 +0.45 +0.05 -0.0200 -00375 -0.0525 -0.0500 +0.25 +0.0025 +0.0300 +0.0100 +0.0400 +0.40 +0.80 +0.40 +0.0275 +0.0050 -0.0100 -0.012S +0.15 +0.05 +0.0150 +0.M25 +0.0250 +0.70 +0.0150 +0.30 +0.0425 +0.0075 +0.0225 +0.02.'iO +0;0050 +0.0175 +0.0275 +0.35 +0.10 +0;0125 +0.10 +0.15 +0.30 +0.0350 +0.0125 +0.0200 +0.55 +0.85 +IT5 Merenje Merenje 3. 4. 5. '-0.10 2. 6. --=0.25 ~5 -=Q:.?-:5 -0.80 '+3.'30 -0.0050 -=o.w km '-2.55 1-=1.7if '3:25 '3](f 0:15 +0.40 +0.25 +T.2O , -1.40 1-1.50 '-0.25 +40.55 +1.50 +TOO ,+2.30 '-3.40 +f]5 '-0.55 1-2.55 '-0.55 1+3.10 1-:::3.15 +3.70 '-0.60 , -0.40 [m] JJi5' +2.85 '-0.35 -0~80 1-0.35 r--o.oo 0.15 '-0.50 -=T95 -0.55 + 0.75 1.70 Merenje 1+0.50 1. +0.25 +0.25 '+0.60 ,+0.45 0.25 0.50 -=0.95 0.70 1+2.50 1+1.80 20.002 +T.25 -=2.60 1:60 "T3O 0:00 ~ 'o:ro -=2.00 +eGO +0.20 -=t.55 -:::0:90 +f]5 -=o:B5 +D.55 Q]Q -=r.6o 'Q]Q -=2.70 --=020 -0.20 -=2.30 -=2JO -0.25 -=0.40 +0.45 -=T35 0.00 -=no +0.15 -=:roo -=0.20 +2.15 +1.40 -=T.05 -=0.55 +1.05 -=T95 +0.25 "T3O +0.55 +:0-:-20 -=T45 +T.25 -=rf5 N +D.6O -=0.25 +0.30 +0.40 +0.05 ~ +D5 +0.20 :+3.5.5 [:m] +0.35 ~ .!.E. ~ :+0.30 [n~~l] [n:n] :illQ [n~ln] [:m] [n:1] E ~ Ik~1 I [l~lln] k~nl k~n1 [~:1] Ik~1 [mmm]
---= -** [:~] [~;] I~I
r--1m:
$f~
-~ ~
I
-=9.:.1.Q..
r
k~l
~
"CI
o
..
P'
~< "-
"0
~ ..
Z.
Pl
"0
Pl
o ... ~
j
"0
...
~
Pl
.' 0 I Datum: 6: 19.993 19.965 19.984 20.004 20.019 20.009 20.013 19.988 20.002 20.004 19.973 19.983 19.993 20.026 19.973 -'-12 -34 -44 20.024 20.022 19.991 19.992 20.003 20.021 20.015 19.985 20.035 20.012 20.021 20.016 Datum: Datim: 20.012 19.98'7 -2 19.980 -30 20.005 19.996 20.000 -3 -2 -2 -10 -6 3 20.008 20.024 0 20.006 19.941 19.957 19.974 20.028 20.024 19.977 19.930 19.995 19.950 -11 -12 -9 -8 -6 20.014 19.983 20.016 -9 -7 -21 -24 -39 -40 -31 -27 -45 -50 -49 -51 20.020 20.018 20.002 20.013 19.980 -11 20.029 20.018 20.025 20.049 20.022 20.022 20.038 20.032 20.018 20.013 20.015 20.009 19.993 20.027 20.023 20.043 20.037 20.030 20.036 20.055 20.050 20.041 '19.990 20.008 Datum:Datum: 19.998 20.001 19.994 20.004 19.985 19.990 -5 19.992 -5 -23 19.997 --1 19.989 20.014 20,008 19.998 19.997 20.005 19.998 20.007 8 19.994 19.959 19.987 19.963 19.951 -10 -10 20.012 20.022 20.004 -8 -6 -20 -35 -18 -12 -29 ~30 -26 19.998 20.015 +5 20.052 20.020 20.028 +8 +7 +35 20.003 20.009 -'7 Mer.I. 19.982 9 20.011 20.020 20.017 -1 19.947 19.971 -19 9 +2 +28 +4 +25 +19 +6 +11 +9 +8 +32 +13 +39 +5 +12 +8 +7 +3 + 5 +2 +2. +1 -8. +4 +6 +14 +21 +34 +7 +4 +6 +9 +23 +22 +40 +15 +20 +10 +24 14 +2 +3 +3 + 6 +1 : t8 19.964 +15 +31 +29 8 Is 16 Datum: Merenje 5. 12 13 1011 II . 19,993 Merenje Merenje 2. 3.Merenje 7 4. AI1,4 [0101] .j-l +24 "IN AI.1,s .6.11,2 AII,6 19.996 AII,5 AI3,4 10 .6.113 A123 [01] [0101] [0101] [01] [m] AIS,6 fm] [0101] MerenJe [0101) [m] Promena duzine .6. I
+7
o
"<::l
Pol Pol
"',
c. III
"<::l
o
i3
(1)
Pol
...
2.
Pol
'1j
:[
ao.
(1) t::l
o
..
(l)
.,...
'"
O'l
I-' ~
"""
1-2 0
I ;N ;:j" -1 -31 -2 -0.10 -0.15 20.013 20.020 20.012 -0,45 -1.45 -11 20.002 -49 -51 -29 -6 -21 -9 c: -1,45 -0.90 -1.20 -2.00 -11 -0.30 -0.45 -6 0 -2 -24 -lD -18 -0.30 -0.40 -0.15 -0.05 20.008 -3 -2 -0.10 -8 -6 3 Merenje +4 0 20.013 -0.50 -34 -1.50 --1.70 -<l.90 -1.15 -2.45 -1.95 -0.95 -lD -10 -12 -12 -0.50 -0,40 20.003 20.004 -7 20.015 -5 -1 19.985 -44 -50 -23 -19 -8 -5 5 -1.75 -0.50 -1.35 -1.55 -0.60 -2.50 -2.25 -1.55 -1.00 -0,45 -0.30 20.013 20.021 -0.55 -0.30 -9 -8 -45 -40 -35 -27 -20 -8 -9 -6 +0.20 +2 +0.10 +7 +25 +1.55 20.021 19.998 +15 15 +0.25 +0.05 +14 +5 -0.45 -0.40 -0.30 -0.90 -10 20.018 -0.40 -0.35 20.022 -39 -12 -8 -26 -l.95 -0.35 -0,45 -0.55 -0.25 --2.20 -0.10 -0.25 -2.55 -3 -0.25 -0.55 -0.60 -0.10 -0.60 -0.15 19.991 19.980 19.989 -10 -30 -11 -9 -7 -2 +1.75 +0.45 +1.45 +0.30 +0,45 +0.35 +2 +4 +0.30 +0.20 +(i +3.) +22 +8 + +1.15 +0,40 1.45 +0.45 +0.40 +34 +40 +31 +7 +23 20.005 +3 +0.25 +0.95 +0.60 +0.20 +1 +0.20 +0.00 +0.05 +2 +12 +4 +1,40 +1.95 +1.60 +1.05 ..,0.35 -0.05 +0,45 +0.35 19.992 +32 +21 +24 +8 +0.40 19.990 19.988 +35 +13 +0.35 +9 +6 +9 +2.00 +1.70 +0.75 +0.25 +0.25 +9 +24 +20 +29 +5 +8 +5 +7 +0.75 +0.30 +0.15 +0.15 +0.15 +1.25 +0,40 +0.15 +3 +3 +0.10 +0.05 +5 +14 +3 +0.40 +8 +0.40 +0,45 +0.25 +0.70 +0.40 -1.05 +1 +0.10 +8 +39 +2 +1.40 +1.00 +0.65 +0.30 +28 +20 +1.10 +1.20 +0.50 +0.40 +15 +10 +0.15 +3 +0.70 +0.55 +0.10 +0.25 +0.30 +0.25 +6 +19 +11 +5 +0.35 +0.35 +7 I1h-s 11/3_1 DS_1 D3-2 D2-1 +6 -).30 11/4_3 I1/S-4 11/6-1 1115_1 1114-1 Ds_.J D6-5 D4-3 D4-1 D6-1 Merenje 2. [mm] Merenje 6. 5. 11/2-1 1113-2 3. Merenje +1.25 D3,..1 Merenje 4. +O.:lO +0.30 [mm] [mm) [mm) [mm) [mm] [mm) [mIll/in] [m] / - - I[mmn:] [m;~] [n~n:J It nJ:~J 'lmm~l
:::"
I[:ll~] I[:IJ~] [:~] Ilm;:]
--
0)
o
"t::1 "t::1
~ IS. ~ C. ~ o
~ ~ ~. ~ o ..... ~
"t::1
't:l
~
.....
~ = ~
4. Opaianja pomeranja potkopanog Lerena
avni X,
2 3 4
Merenje Yl 3. jlO vO vO AX3_2 P4-3 Y4 b.X2_1 X2 AX4-3 b.Y4-3 P3-2 P2-1 Y3 Y2 Merenje Xl D.Y3-2 D.Y2-1 X4 X3 [mm] [m] [m] [mm] [mm] [m] [m]
2.-
Merenje 4.
.
06
Os
--O~---.--.
Datum: Datum: Datum: 3. Datum: Al AlA A3.4 D1.4 D3.4 D2.3 A4 b.1.2 D1.2 A3 A2 42.3 D1.3 D.1.3 Merenje 2. Merenje Merenje 4. [mm] [mm] [mm] [mm] mmmj lffimmj Ilmmm.j Merenja dilatacija na zidanim objektima Ilm~nj l?1;:] Ds-Ds D3-D4 D4-Ds Mer.
l.
138
+216:L
--
---------
-21
--------_ -~
...
I
!
I I
1
I I I
I I
2'
-_-.II
-2 ~._. -------
-----:-----: I
I
I
+4'10
___________ -l.
I
I
1
I !
Slika 4.3. - Graficki prikaz uleganja i deformacija na povrsini terena sa otkopanim uglovima sigurnosti f3,1 po kriterijumu; N = 4 mm/m; f{ = 2 10-3 Km; D = 2 mm/m
0
4.3. Racionalna metoda

4.3.1. Minimalan broj taeaka
Racionalna metoda zasniva se na primeni obrazaca (1.19) (1.20) za racunallje pomeranja taeaka na povrsini potkopanog terena kada su slojevi u masivu horizontalni, odnosno (1.27) i (1.28) kada su nagnuti. Primena ovih obrazaca omogucuje da se na osnovu izmerenih pomeranja sracunaju sve geometrijske karakteristike procesa, ukljueujuCi i slueaj kada se otkopava pod-povrsina. Broj podataka, koje radi toga treba izmeriti, jednak je broju osnovnih parametara u pomenutim obrascima. Ako su slojevi u masivu horizontalni, radi odredivanja Uo i n u
139
obrascu (1.19) treba izmeriti uleganja u dvema tackama, pa je to teorijski minimalan bioj taeaka koje treba opazati, jer se parametar Po u (1.20) odreduje na osnovu izmerenog horizontalnog pomeranja jedne tacke, a to moze biti i jedna od taeaka u kojoj je mereno uleganje. Ako su slojevi u masivu nagnuti, uleganje se racuna pomocu obrasca (1.27) koji sadrzi eetiri parametra ( Uo, m, p i q ), pa je toliki i minimalan broj tacaka u kojima treba meriti uleganje. Pored toga u obrascima (1.28) javljaju se parametri Po, Qo i No radi Cijeg odredivanja treba znati vrednosti horizontalnih pomeranja triju tacaka i to jedne po pruzanju, a dye po padu.
4.3.2. Odredivanje osnovnih parametara uleganja masiva

ciji su slojevi horizontalni
U primerima 2.1, 2.2, i 2.13 vec je resavan slican zadatak, ali posmatrani su specijalni sluc<;tjevipa se primenjeni postupak racunanja ne moze uvek koristiti; u primeru koji sledi posmatra se opsti slucaj. Pri tome se izbor tacaka u kojima se meri uleganje vrsi na isti naCin kao u prethodnim primerima. Nairne, mada se u principu mogu uzeti ma koje dye tacke, iz primera 2.2 vidi se da se najveca taenost postize kada te dye taeke leze u jednom od glavnih protila, pri cemu je jedna od njih nad sredistem otkopane oblasti, a druga na periferiji ulegnuca.
Primer 4.1.
Na dubini H = 400 m otkopava se horizontalan ugljeni sloj stalne debljine; otkopana oblast je pravougaonog oblika sa stranama 2a = 400 m i 21 = 100 m. U taekamaM(O; 0) i N(300; 0) izmerenasu uleganjaUM = 1167 mmi UN = 114 mm. Izraeunati parametre uleganja Uo in.
Resenje:
Prema (1.19) je UM = UoX(O)Y(O) UN gde je U'
= UoX(300)Y(O)
= U'X(O) = U'X(300)
= UoY(O)
Dalji numericki racun ne razlikuje 'se od postupka izloienog u primeru 2.13; iz prilozene tabele vidi se da su trazene vrednosti
140
4. OpaZanja pomeranja potkopanog terena
U'
= 1177.5
mm
n=77m
~ L:.J X(O) I 74 2 0.9923 1176 35 1177 1212 0.0970 1176 0.0912 1250 0.9915 0.0941 1178 0.9906 75
X11(607) I X( 300 )
I X(300) 114 ~
L-J
Kada je poznata vrednost parametra n, moze se izracunat,i
Y(O) = (~)

Uf
=<1>(~~)
1177.5
= 0.4836
mm
Uo
Y(O)
0.4836
= 2435
KoristeCi ove podatke sracunate su vrednosti uleganja u glavnim profilima 0 i x = 0 za 14, odnosno 10 ekvidistantno rasporedenih taeaka, a na slici 4.4 prikazane su krive uleganja u ovim profilima. Iz prilozenih tabela vidi se da se sraeunate vrednosti UM = 1167 mm i UN = 114 mm slazu sa izmerenim. U taekama sa koordinatama (384;0) i (0;253) uleganje je 10mm, pa se moze sraeunati
y
H
tanflr
= 384-a
400 _ 2 174 384 - 200 - , 400 = 253 _ 50 = 1,970
H tanfly = 253
-I
Mequtim, prema definiciji, ovi uglovi nisugranieni jer je UM = 1167 mm relativno maksimalno ultiganje (U M < U0 = 2435 mm), pa otkopana povrsina nije puna; oni su oCigledno nepotpuni, posto je Dr Dy Zaista, za ugao Dr se prema (2.5) dobija
=F
 (~)
= (~~) = 0.484 < 1
 (21 a za. ugao

fly
+ ~ cot flr ) = (57874) = 1

= (~O;) = 0.991 < 1
 (;) (21
+ ~ cot 6y ) = (3~:) = 1
4. Opazanja pomeranja potkopanog terena pa prvi od usiova (2.5) uleganje nije ravansko. Zajednieki podaci: Y(O) = 0.4837.
U(x, 0) Uo
U
141
oha prof-Is. nije zadovoljen, jer ni u jedncm od njih
= 2435
mm
= UoX(x)Y(O)
Prilog uz sliku 4.4-a.
x Broj taeke [m] ! 0.9234 240 120 0 1 0.008410 0.018822 360 330 0.1817 0.3019 270 3 56 210 0.4483 150 180 0.7418 874 90 0.9651 60 0.045754 384 0.0970 300 214 114 5 28 0.6026 0.8506 1002 088 137 30 7 10 160 1 0.99061167 0.9850
X(x)
U(x,O)
[mm]
0 It) N ~ 0 M , oo = , r ., "' M - '" 0 -... rM N '" ',.. " '" 0 ~ "'0 '" oo ~ ::l oo 0 0 <! ~ :;: :2 ~ _~--+-_t---+~ ti
"'--
Slika 4A-a. Profil po pru~anju y
=0
142
Zajednicki podaci:
X(O)
= 0.9906
U(O, y)
Uo
= 2435
mm
UoX(O)Y(y)
Prilog
210 240 0.0185 30 45 0.4532 180 0.0443107 0.0923223 0.1680405 0.0067 253 90 0 1167 645 16 Y(y) 0.4837 0.2674 0.3718 150 120 0.0042 897 10 60 y L093 [m] [T(O, y) Broj
uz
sliku 4.4-b.
9taeke 4 8 5 62 3 10 7 1
[mm]
r:-~
o _
---L... __ ._l
(") tn N N 0 .....,. ~ ~
l.O -.t"
. - _
1__
__J_
~ ~..~ S ~ S ~ 2 ~.~_,---......L
_ l_~_~ __
\.
...
\
\.
/
\
/\fJy=63.10
Slika. 4.4-b. Profil po pa.du x
=0
143
4.3.3. Odredivanje osnovnih parametara uleganja masiva eiji su slojevi nagnuti

I ovakav zadatak vec je resavan u primeru 2.14; PoSto je u tom primeru uleganje ravansko, dovoljno je znati tri vrednosti uleganja. U opstem slucaju, medutim, pored ovih treba znati vrednost uleganja u jos jednoj tacki. Prve tri postavljaju se, kao u primeru 2.14, duz glavnog profila po padu, a cetvrta u profilu po pruzanju kroz jedllu od prve tri tacke.
Primer 4.2.
Na srednjoj dubini H == 400 m, otkopava se ugIjeni sloj sa padom a = 350; otkopno polje je pravougaonog oblika, sa stranama 2a = 400 m po pruzanju i 21 = 100 m po padu. Za proracun koristiti poznate vrednosti uleganja u tackama. br. 7, 11, 5 16; koordinate ovih tacaka i vrednosti uleganja su
lzmereno sracunato y Koordinate 18 00 3 35 253 120 0 335 37 37 18 1500 -650 2 53 Uleganje Tacka
Odrediti parametre uleganja m, p, q i
Uo.
Y!1,6 17 15
Slika. 4.5.
144
Resenje:
U ovom slueaju koristi se opsti obrazac (1.27)
U(x, y)
= UoX(x,
y)Y(y)
pa za taeke 5 i 7, koje leze na x-osi, vazi

Us
U7 X(150,0)
X(O,O) -
=U
gde je
U'
UoY(O)
Moze se uvesti oznaka nom primeru, pa se dobija
vHcota
U'
= ~ i primeniti
n
isti postupak kao u prethod-
= 337
mm
n = 73.8
p
m
m2
1.
VH n cot a
= 0.3239
Tacke hr. 11, 5 i 16 leze postaviti odnos

U11
u glavnom
Us
profilu po padu x
0, pa se moze
=
-650)
U16
X(O, -650)Y(
X(O,O)Y(O)
X(0,150)Y(150)
= Uo
i primenom
postupka izlozenog u primeru 2.14 dobija se

Uo q
= 2435
mm
= 0.192 m = 169
eemu odgovara tan
{;I
=m = 2.37 i {;I = 67.10; moze se izraeunati i
Sa ovim podacima sracunate su vrednosti i konstruisana kriva uleganja u profilu po padu (slika 4.6-a). Graniena ulegaja UG = 10 mm su u taekama sa
4. Opazanja pomeranja potkopanog terena koordinatama y = -696 m i y = 161 m; posto je H1 = H - IsinG: H2 = H + I sin a = 428.68 mil cos a = 41 m moze se izracunati
H2 tanf3H
145
= 371.32 m,
= 696 _ 41 = 0.654,
H1 161 _ 41
tan
'YH
= 3.094,
'YH
= 72.1
Lako je, medutim, utvrditi da su ovi uglovi nepotpuni. U profilu po pruzanju = 0 je Y(O) = 0.1384 i n = 73.8 m, auleganje
U(x,O)
= UoY(O)X(x,
0)
gde je
X(x, 0)
= 4 [~
(a:
x)
+ ~ (a:
x)]
Kriva uleganja data je na slici 4.6-b, a sracunate vrednosti u pojedinim tackama ovog profila u prilogu. Granicno uleganje UG moze se izracunati tan {)H i ovaj ugao je nepotpun.
= 10 mm u ovom profilu javlja se u tacki

a
XG
= 339 m;
= 339 H-
400 339 - 200
= 2.878 i {)H = 70.8. Medutim, .
4.3.4. Optimalan broj taeaka

U primerima 4.1 i 4.2, parametri ulegallja odredeni su sa najmanjim moguCim brojem taeaka. Medutim, pri opazanju pomeranja potkopanog terena u praksi se moraju zadovoljiti i odredeni meraeko-terenski zahtevi, koji ukljueuju i neophodnost kontrole u vidu prekobrojnih taeaka pri merenju. Zato se program merenja ne zasniva na minimalnom, vec na optimalnom obimu merenja. U skladu sa ovim zahtevima, pri otkopavanju horizontalnih ili nagnutih slojeva opazala bi se po tri radna repera na krajevima svakog profila i po tri na mestu gde se profili seku, odnosno na mestu maksimalnog uleganja, dakle ukupno 17 radnih repera (slika 4.5). Ako postoji mogucnost unistenja nekog od njih, na krajevima profila mogu se opazati po cetiri radna repera, pa se ukupan broj povecava na 21. Osnovna pretpostavka pri tome je da se otkopava sloj u priblizno regularnim prirodno-geoloSkim uslovima. U slucaju neregularnosti izrazenih promenom pada ili rasedima, osnovni pril1cip ostaje isti, sarno sto se u tom slucaju postavljaju jos po tri taeke sa obe strane granice neregularnosti.
146
4.3.5. Odredivanje parametara horizontalnog pomeranja masiva

Broj parametara horizontalnog pomerallja masiva, koje sadrze obrasci (1.20) i (1.28) manji je od broja parametara uleganja, pa optimalan program merenja iz prethodnog teksta omogueuje izracunavanje svih karakteristika procesa pomeranja. Ovim program om predvidene su po tri tacke na krajevima profila, pa se pored uleganja mere i promcne njihovog rastojanja i na osnovu tih podataka odreduju odgovarajuCi parametri. Postupak racunanja prikazan je u sledeeem prirneru; pri tome se, kao i u prethodnom, koristi minimalan broj podataka.
Primer 4.2. - nastavak

Pasle kansolidovanja izmerena su rastojanja repent (slika 4.5) 29.981 29.976 30.015 y pocetno 150 180 -30 00Koordinate 0krajnje Ras~ojanje 03 Tacka 3030
8 14 5 7
x 13
Odrediti parametre Po,'Qo i No horizontalnih pomeranja.
Resenje:
Promena rastojanja tacaka 7 i 8 u profilu po pruzanju je
I::i.P,;
= 29.981- 30 = -0.019 m = -19 mm,
a prema (1.16) je
I::i.P,;
= yl2;PoYo(0)[Xol(150) -
Xo1(180)]
Posto su vrednosti osnovnih parametara poznate, izracunava se = -0.795, ..;21rX01(180) = -0.965, $Xo1(150)
Yo(O)
0.1384,
19 Po
0.1384(0.965 _ 0.795)
= 800 mm
U masivu sa horizontalnim slojevima Po je jedini parametar horizontalnih pomeranja; oclreduje se kao u ovom primeru pa nije potrebno navoditi poseban
4. OpaZanja pomeranja potkopanog terena
147
primer za masiv sa horizontalnim slojevima. Akc su slojevi nagnuti, javljaju se i parametri Qo i No. Promena rastojanja taeaka 13 i 5, odnosno 5 i 14 u profilu po padu je
D.P1 D.P2
= 30.015 - 30 = 0.015 m = 15 mm
30 = -0.024 m
= 29.976 -
= -24
mm
aprema
D.P1 D.P2
(1.28) O)Y(0)-X(0,-30)Y(-30)]+y"2;Qo[X(0,
30)Y(30)
= No[X(O,
= No[X(O,
0)Y1(0)-X(0,-30)Y1(-30)]
- X(O, O)Y(O)] + y"2;Qo[X(O, 30)Y1(30) - X(O, 0)Y1 (0)]
Posto je
X(O,y) I Y(y) 0.9917 0.1846 -0.4741 0.0963 -0.3689 -0.4439 0.9946 0 .1384 -30 0.9933
I v'2iY1(Y)
30 0
nastaje sistem linearnih jednaCina

0.0456No - 0.0293Qo 0.0417No - 0.0746Qo
15
= -24
Cijeje reilenje
No
= 850
mm
Qo
= 800 mm
Sa ovim podacima sraeunate su vrednosti horizontalnih pomeranja u petnaest ekvidistantno rasporedenih taeaka u profilu y = 0 po pruzanju i konstruisani grafici odgovarajuCih funkcija (slika 4.6-a). Slieni racunski rezultati navode se i za profil x = 0 po padu, a na slici 4.6-b prikazana je pored krive uleganja i kriva horizontalnih pomeranja.
148
4. Opazanja pomeranja potkopanog terena Prilog uz sliku 4.6-& Broj

150 99 -44 2 180 120 210 240 270 -11 x 58 30 -110 -96 -4 5 150 30 2 290 253 04 -62 390 300 330 360 -24 -7f 335 327 333 314 90 0 60 -107 -18 -37 -88 -7 0 U(x,O) 13 [m] [mm] P:c(x,O) [rom]
7 9 5 7 64 9 8 3 taeke 6 2
Prilog uz sliku 4.6-b Broj

-450 -750 147 114 90 -68012 -400 -300 -550 -250 646 225 450 174 14 245 31 55 462 335 91 -35 5 U(O,y) 12037 0335 15015 -30 232 145 2002 445 -110 80 60 -62 -5 -222 166 237 -62025 -65018 -500 -150 -200 -350 700 572 666 328 43 447 346 415 59 168 30 -29 213 -100 y [m] [rom] [mm] Py(O, y)
09 10 15 05 3 11 08 07 102 7 04 12 1 14 5 06 0 16 103 13 taeke 101
149
_......
, ..----
-----y
-----
ULEGANJE HOR1ZONTALNO POMERANJE
Slika 4.6-a Profil po pruzanju y
=0
-----_ -
---- .......
----------
...
' ,, ",
....
-----
ULEGANJE HORIZONTALNO POMERANJE
Slika 4.6-b Profil po padu x
=0
5. Prognozne vrednosti za rudnike sa neizucenim procesom pomeranJa
5.1. Opsta razmatranja

5.1.1. Uvod
Pod rudnicima sa neizucenim procesom pomeranja podrazumevaju se rudnici u kojima nisu poznate osnovne geometrijske karakteristike procesa pomeranja. Takve situacije nastaju u sledeeim slucajevima: kada u rudnicima nisu obavljena merenja na povrsini potkopanog terena, ili se zbog promene lezisnih uslova geometrijske karakteristike procesa pomeranja, dobijene iz predhodnih merenja, ne mogu vise koristiti. u novoprojektovanim prateCim merenjima. rudnicima, u kojima jos nije pocelo otkopavanje sa
U svim takvim slucajevima potrebne su orijentacione vrednosti osnovnih podataka za prognozne proracune pomeranja i deformacija. Jedina mogucnost je da se primenom inzenjerske analogije ti neophodni podaci usvoje iz rudnika sa slicnim rudarsko-geoloskim uslovima eksploatacije u kojima postoje rezultati sistematskih merenJa. Za takve situacije postoje instruktivne tab lice [83), saCinjene na osnovu osrednjenih rezultata dugogodiSnjih merenja u rudnicima sa razliCitim rudarskogeoloskim uslovima eksploatacije.
5. Prognozne vrednosti za rudnike sa neizucenim procesom pomeranja
151
5.1.2. Koeficijent cvrstoce krovinskog masiva

Pored osnovnih lezisnih geometrijskih parametara, pri koriscenju inzenjerske analogije treba znati i koeficijent cvrstoce krovinskog masiva Uk). To je vrednost jednoosne cvrstoce na pritisak u KN/ cm2, dobijene ispitivanjem uzoraka jezgrovanja karakteristicnih slojeva krovinskog masiva, pri istraznom busenju. Za vise ispitivanih uzoraka istog litoIoSkog sIoja usvaja se aritmeticka sredina svih vrednosti dobijenih cvrstoca Ii. Za litoloski razlicite slojeve sa izrazito razlicitim vrednostima, cvrstoce na pritisak racunaju se za svaku grupu uzoraka posebno, a srednje vrednosti kao slozena aritmeticka sredina sa tezinamajednakim debljinama (di) uzorkovanih slojeva. Tako jeza neku litolcSku grupu
f k -
[d;fi]
[dj]
(5.1)
pri cemu se koriste Gausove oznake [d;fi] umesto Ed;fj, odnosno [d;] umesto Edj. Ove oznake cesto se koriste u teoriji verovatnoce, matematickoj statistici i teoriji gresaka. Koeficijent cvrstoce slozenogkrovinskog masiva racuna se sa tezinama Pk, eija je vrednost jednaka procentualnom ueescu pojedine grupe u ukupnoj debljini krovine.
I=
[Pk!k] 100
(5.2)
Na ovaj nann dobija se ekvivalentan statistieki homogen masiv, elme se proracun znatno pojednostavljujej oCigledno je da koeficijent cvrstoce odreden pomoeu (5.2) ne treba shvatiti kao realnu fizicku karakteristiku opazanih stena. Sa ovako odredenim koeficijentom cvrstoce usvajaju se neposredno iz instrukcija odgovarajuce vrednosti uglovnih karakteristika, ili se interpoluju za vrednosti kojih nema u tablicama.
Primer 5.1.
U kravinskam masivu ukupne debIjine 500 m izdvajene su dye grupe slojeva. Prvu grupu ad aka 70 % ukupne debIjine, cine gamji slojevi glinovitih i peskavitih skriljaea, cvrstoce na pritisak aka 2.5 KN/em2 Drugu grupu dublje krovine, ako 30 % debljine grade slajevi pescara cvrstoce na pritisak oka 4.5 KN/em2 Rezultati ispitivanja cvrstoce na pritisak uzorakagrupe dati su u priloienoj tablici. Treba odrediti srednju vrednast koefieijenta cvrstoce krovinskag masiva.
152
rak d; sioja .1 [m] [15.85] [21.30]
cvrstoce 4 .1 23.37 8.12 4.6 2 .6 .8 .7 sloja 210 280 350 500 460 3704.20 1602.80 19.74 6.62 7.28 8.06 97 52 3.10 2.30 5.30 .3 busotine 410 24.38 26.23 5.29 6.82 2po .103.2 .652.5 2.90 5.70 6.10 Koeficijent f; dd; Debljina OSI [KN/cm~] 142.19] [93.72] [m] Dubina
!l = [ddd
[dd
= =
42.19
15.85
= 2.66 = 4.40
= 3.18
h =
[d2h]
[d2]
93.72
21.30
2.6670
+ 4.4030 100
5.2. Parametri najvecih pomeranja

5.2.1. Apsolutno maksimalno uleganje
Za odredivanje apsolutnog maksimalnog uleganja u fazi projektovanja rudnika koristi se empirijski obrazac [83]
Uo
= d
(5.3)
u kome je d ot.kopana debljina sloja; pri zasipavanju otkopanog prostora unosi se efektivno otkopana debljina de koja se racuna po obrascu
5. Prognozne vrednosti za rudnike sa neizucenim procesom pomeranja gde je:

Uk
153
-Smanjenje otkopane debIjine sloja do zasipavanja. Ako ova vrednost nije poznata iz merenja, uzima se iskustveno Uk = 0.15 d. -Preostala supljina posle zasipavanja. Zavisi od vrste i naCina zasipavanja; nje0.05 - 0.15 0.13 - 0.30 0.25 - 0040 0.25 - 0.45 0.35 - 0.50
Uz
k -Koeficijent konsolidacije.
gova vrednost je, - za hidraulicno zasipavanje peskom drobljenim materijalom - za pneumatsko zasipavanje - za rueno zasipavanje drobIjenim materijalom jalovinom iz otkopa
qu
-Koeficijent uleganja krovinskog masiva. Za metode sa zarusavanjem krovine iznosi od 0.7 - 0.9. Moze se sracunati po obrascuj
gde je:
fp
-koeficijent cvrstoce krovinskog masiva,
H -dubina otkopavanja,
h -debljina nanosa na povrsini. Pojam efektivne otkopane debljine moze posluziti da se pri racunanju Uo uvedu i otkopni gubici, primenom koeficijenta = (1 - g), gde je 9 - otkopni gubitak. Tada je,
Uo
= d
qu'
(5.4)
5.2.2. Maksimalno horizontall1o pomeranje

Pri prognoznim proracunima horizontalnog pomeranja povrsine potkopanog terena, za masiv Cijisu slojevi horizontalni, moze se prema instrukcijama [83]uzeti
Po
0.33Uo
(5.5)
pri cemu se
Uo
racuna po empirijskim obrascima (5.3) ili (5.4).
Takode prema [83]' u profilima po pruzanju vrednost parametra Qo ne zavisi od pada sloja, tako da pri prognoznim proraeunima treba uzeti
Qo
= Po
(5.6)
154
5. Prognozne vrednosti za' rudnike sa neizueenim procesom pomeranja
a Po se odreduje pomocu prethodno navedenog empirijskog obrasca. Najzad, prema istom izvoru, za odredivanje parametra No koristi se empirijski obrazac
No
= 0.5 Uo tan a
(5.7)
gde je a ugao pada sloja, a Uo se odreduje pomocu obrazaca (5.3) ili (5.4).
5.2.3. Neki izvedeni parametri

Pri proucavanju horizontalnih pomeranja i deformacija, pored osnovnih javljaju se drugiparametri koji se, posta nisu nezavisni, izrazavaju pamoeu asnovnih.
Taka ekstremne vrednosti horizontalnih pomeranja i dilatacija u profilima po padu zavise ad odnosa (3.42)
Co
V'hQo
No
pa iz (5.6) i (5.7) sledi
1
Co
0.66 .,fiir 211' tan
a = 0.604 tan
(5.8)
0:'
kada se zna ova, lako se odreduju i vrednosti C1 i C2 (3.43). U profilima po pruzanju, odnosno u masivu sa horizontalnim slojevima, horizontalno pomeranje proporcionalno je nagibu, pri cemu je prema (1.17) i (1.21) koeficijent proporcionalnosti
l(osto je prema (5.5) odnos ~:
= 0.33, sledi
C = 0.33y'2;n = 0.827n
Iz odgovarajuCih definicija sledi da je U ovim profilima dilatacija proporcionalna krivini, sa istim koeficijentom praporcionalnosti C.
5. Prognozne vrednostiza
rudnike sa neizucenim procesom pomeranja
155
5.3. Uglovni parametri

5.3.1. Tablica prognoznih vrednosti
U instrukcijama [83] date su u vidu tablica orijentacione vrednosti granicnih uglova i ugla maksimainog uleganja u zavisnosti od pada sloja i koeficijenta cvrstoce krovinskog masiva. Tablice su, medutim, tako sastavljene, da se svaki od ovih uglova dobija posebno, kao nezavisna veliCina. U radu [64] orijentacione vrednosti uglovnih parametara obuhvaeene su jedinstvenom tablicom, iz koje se mogu odrediti sa vecom tacnoscu i kao medusobno zavisne veliCine. Osim granicnih, mogu se odrediti i drugi-pomocni uglovi (3, / i b za rudnike sa neizucenim procesom pomeranja, za proizvoljnu efektivno otkopanu debljinu sloja i bilo koju dubinu otkopavanja. Tablica je saCinjena na osnovu instrukcija [83], tako sto su svi podaci redukovani vertikalno - na istu dubinu i horizontalno - naisti odnos Ua/Uo granicnog i apsolutnog maksimalnog uleganja. Pored toga, pomocu obrazaca (2.18), (2.21) i (2.22) medusobno su uskladene vrednosti uglova (3,/ i 0, a pomocu ekvivalentnog ugla bE (2.30) obezbedeno je da granicna vrednost uglova (3 i /, kada pad sloja a --+ 0, bude odgovarajuCi granicni ugao b. Posto svi navedeni obrasci vaze kada podina miruje, vrednosti pada sloja a u tablici ogranicene su do 55 za stene male cvrstoce, a za veee cvrstoee do 60. Tablica 5.1 dopunjena je empirijskim vrednostima uglovnih parametara i za veee padove od pomenutih, radi geometrijske konstrukcije zone utieaja pri otkopavanju strmijih slojeva, ali ovi podaci vaze sarno za tablicne uslove: dubinu
Ho = 300 m i odnos ~~ = 0.005 (ro = 2.576). Za neke druge vrednosti H i Uo, kada je pad sloja manji od 55, odnosno 60, primenom obrazaca (2.6) ili (2.27) i (2.28), dobijaju se odgovarajuce orijentacione vrednosti uglovnih parametara.
Radi lakseg racunanja u tabliei 5.1 se daju i vrednosti ho = rtanb u koloni Va za masive sa nagnutim slojevima. Na taj nacin se postize i veea tacnost, jer bi se pri izracunavanju Va, zbog zanemarivanja delova stepena pri sastavljanju tabliee, dobili razliCiti rezultati zavisno od toga da Ii se koristi obrazac (2.20-a) ili (2.20-b). Tabliea se moze koristiti i pri resavanju obrnutog zadatka odredivanja uleganja UT u tacki zadatoj uglom DT.
ao, adnosno
156
5. Prognozne vrednosti za rudnike sa neizucenim procesom pomeranja Tabliea 5.1.
4.551 3.476 5.696 70 3.017 57 63 73 79 '>7 2.302 42 42 26 4 74 32 7 OU 32 70 5 47 67 33 35 29 42 4 .w. 9.614 53 28 44 31 80 28 66 41 46 78 12.519 44 14.234 39 2 8.505 5.578 74 12.272 76 16.531 13.494 13.455 9.926 14.841 15.590 78 41 5.768 U' 8480 8378 60 47 62 40 90 29 57 74 27 = 73 76 37 66 72 71 30 28 37 79 27 77 76 72 77 29 5.009 60 58 11.402 77 7.052 50 11.391 34 73 69 36 12.956 75 40 8.984 70 10.973 7.626 61 43 64 59 81 79 80 25 3.456 8581 8479 66 54 70 75 66 59 67 82 3.842 84 64 75 69 84 85 86 7.648 9.753 75 6.946 9.295 11.544 14.883 13.842 4.462 7.078 .76 90u 70u 5.681 80u 30u 40u a 20u =/1 lOu 75_ 60u 50u 55u Va /1 PI 77
asci
i obrasci se ne mogu se koristiti teoretske postavke Podina pomera
Primer 5.2.
1=4 KN/em2
Otkopava se horizontalan sioj na dubini H Odrediti
400 m, pri Uo=2500
mm i
a) granicni ugao 81,

b) ugao punih pomeranja
c)
'lj;,
za uslov
UO -
U(O)
:5 8T
5 mm,
vrednost uleganja
UT u
tacki zadatoj uglom
= 700.
Resenje:
a) Granicnom uleganju odgovara odnos
10
<1>(
Tl)
= 1-
2 2500
= 0.992
Tl
= 2.650;
5. Prognozne vrednosti za rudnike sa neizucenim procesom pomeranja prema (2.6) je
157
tan
151
y'11"; VHO .
TO
tan Tl
Do
= V(If;. ~
ho T1
= J 400 5.786 = 2.52 300 . 2.650
b) Prema (2.33) ugao

Tp
1/J
jednak je pomocnom uglu taeke P sa uleganjem
Up ::; 2.5 mm. Ovom uleganju odgovara odnos 22~~0= 0.001 (videti tablicu 2.1)
= 3.09,
pa je
tan
1/J
300' J 400
3.09 = 2.16 1i.786
c) Na osnovu (2.6) je
TT
= V[iJ; ~ho
cot DT
= J400 300.5.786'
cot 70
= 2.43;
iz tablice u prilogu 2 nalazi se (2.43) = 0.9849, pa je prema (2.3)

Uo UT
= 2(1
- (2.43)] = 19mm
Primer 5.3.
Odrediti
Uo
granicni
ugao fit u donjem delu ulegnuca za a
= 40,
H2
= 400 m,
= 1250
mm i
f = 5 KNlcm2
Resenje:
Prema (2.3) je
(T1)
10
= 1- 21250 = 0.9840,
Va
pa jeT1 = 2.409; iz tablice 5.1 se nalazi () = 72 i izracunava se

f{2
= 8.984. = 0.42
Sa ovim podacima
"1 . ~
TO ~
2.409 . 8.984 2.576J400
a zatim prema(2.21) cot 111 / cot 400 .. = 0.42, \. + cot 722 + -'0422 0422 = 0.94 42 + cot 720 + -'-
158
5. Prognozne vreclnosti za rudnike sa neizueenim procesom pomeranja
Primer 5.4.
Sa podacima iz prethodnog primera sracunati uleganje UR taeke na. gornjem deiu ulegnuca, zadatoj uglom iR = 800, za dubinu H1 = 200 m.
Resenje:
Iz tablice 5.1 nalazi se () = 720 i
VaR
Vao
= 8.984, a izracunava se
V!JTCT n
[--:::===== cot () + cot.iR = 7.035 Jcot. (}'- cot iR
zatim, prema (2.26)

VaR Tl
7.035
Vao TO
8.984 . 2.576
= 2.02
i najzad, posto je
<1>(2.02)
= 0.9566
na osnovu (2.3) je
UR
2[1- (TR)]
Uo
27 mm.
5.3.2. Empirijski obrazac za odredivanje ugla maksimalnog uleganja

U prvoj glavi naglaSeno je da su parametri statistickog modela, koji se ovcle koristi, geometrijske veliCine, pa se teorijski ni na kakav nacin ne mogu dovesti u vezu sa fiziekim karakteristikama masiva. Medutim, t.ablica 5.1 daje mogucnost uspostavljanja empirijske veze izmedu uglovnih parametara i koeficijenta cvrstoce f krovinskog masi va. Posto njihova vrednost zavisi od dubine i efektivno otkopane debljine, granieni uglovi nisu podesni za uporedivanje sa fizickim karakteristikama krovinskog masiva. Nasuprot njima ugao maksimalnog uleganja, kao geometrijski nezavisan parametar, po svojstvima je bliii karakteristikama fizieki homogenog masiva (odeIjak 5.1.2.). Na slici 5.1 tablicne vrednosti ugla e prikazane su taekama u koordinatnorn sistemu n:, e. Grafik funkcije B(n:)za datu vrednost evrstoce f je kriva koja spaja odgovarajuce tacke prikazane na slid. Posto je u rnasivu sa horizontalnim slojevirna 8(0) = 900, dobija se farnilija konkavnih krivih, koje se .e;ranaju iz taeke
5. Prognozne vrednosti za rudnike sa neizucenim procesom pomeranja (0, 90). Sve imaju minimum priblizno pri grafik se tu i zavrSava.
159
a = 55, a kod manje cvrstih stena
Slika 5.1.
Ovakvim graficima odgovara sasvim jednostavan empirijski obrazac

o
= 90 -
(14.48 + 1.08f) sin 1.65a

OR,
(5.9) sracunate po
Iz priloienog tabelarnog pregleda vidi se da se vrednosti ovom obrascu, slazu sa tablicnim vrednostima OT.
74 81 74.04 73.90 77.76 67.08 66.88 79.17 71 79 74 78 66 76 68.88 81.23 75.29 85.12 83.43 72 73 77 76 72.82 67.16 70.12 71.43 71.84 70.36 76.94 79.76 74.88 80.64 75 73 80 75 69 72 67 85 84.66 84 84.35 71.36 72.97 70.29 71.20 74.31 75.70 70 83 85.43 72.83 77.41172.42 69 OT OT 1.5 84 78 I 73
160
5. Prognozne vrednoeti za rudnike sa neizucenim procesom pomeranja
5.3.3. Empirijski obrazac za granicni ugao
U koloni a = 00 tabliee 5.1 lako se zapaza da su vrednosti ho = TO tan 150 priblizno jednake f + 2. Unooenjem ho = f + 2 i tablicne vrednosti Ho = 300 mm u (2.6), dobija se empirijski oorazac za granicne uglove 15 u masivu sa horizontalnim slojevima, ili u profilima po pruzanju kada su slojevi nagnuti tanb
T 2 = J 300 H .f +
(5.10)
Ovim obrascem, zavisno od vrednosti uglovi.
T,
obuhvacelli su takode i pomocni
Uporedujuci tablicne vrednosti DT i vrednosti bR sracunate pomocu obrasca (5.10), date u prilozenom tabelarnom pregledu, vidi se daje njihovo slaganje zadovoljavajuce.
f
1.5 4.0 2.5 5.0 8.0 54 66.76 53.65 75.55 60.21 75 70 69.80 60 66
5.3.4. Empirijski obrasci za granicne uglove
f3
'Y
Nalazenje empirijskog obrasca za granicne uglove f3 i 'Ymoze se formalno svesti na prethodni slucaj uvodenjem ekvivalentnog ugla t5E(2.30), kojim se uspostavlja analogija izmedu horizontalnih i nagnutih slojeva. Kao i u prethodnom slucaju posmatra se proizvod h = TO tant5E koji se lako izracunava, jer su u tablid 5.1 date vrednosti
Va,
pa je prema (2.29)
h = TovHosinD:
Va
ali se ova velicina, za razliku od ko u prethodnom slucaju, menja sa padom sloja a. Na slid 5.2, ove vrednosti predstavljene su tackama u koordinatnom sistemu h, a. Krive koje povezuju ove tacke monotono opadaju, pa se odgovarajuca funkcija moze predstaviti empirijskim obrascem
h
= TO tan
DE
= (f + 2)exp[(0.0027
- 0.0076v7)a]
(5.11)
sa zadovoljavajucom tacnoscu.
161
h
10
~~-5--.--(1-Slika 5.2.
Sa poznatom vrednoscu h, moze se izracunati prema (2.29)

Tov'Ho sin a
Va
a posto se ovako odredeno
Va
unese u (2.27) i (2.28), dobija se (5.12)
Iii _
= Vf300 Ii;' Tv'sin f + 2a exp[(O.0076yr; f= )300 H2

.
T~
O.0027)a]
K2
+2
exp[(0.0076y'f _ O.0027)a]
(5.13)
pa se pomocu (2.21) i (2.22) mogu izracunati prirodne vrednosti cotf3 i cot/; podrazumeva se daje prethodno pomocu empirijskog obrasca (5.9) odreden i ugao (J. RazliCitim odnosima T u (5.12) i (5.13) odgovaraju razliCiti uglovi, pa f3 i / mogu biti ne sarno granicni, nego i ma kakvi pomoeni uglovi. U prilozenom pregledu daju se uporedno tablicne vrednosti f3T, *fT i hT i vrednosti f3R, /R hR sracunate pomocu empirijskih obrazaca (5.11), (5.12) i (5.13); slaganje je zadovoljavajuce.
162
Tablica 5.2.
40 79.34 72.74 73 69.54 56.79 63.00 70 79 63 57 79 76.31 2.917 42 6658 44 32 84 70.90 73.99 78 77.78 84.64 75.27 77 86 85 85.64 79.23 78.47 67.37 60.24 71.45 65.92 76 74.47 82.51 72 82 72.18 30.03 2.824 41 3.182 31.54 33.05 3.212 4.715 28.83 32.37 34.01 41.28 2.834 3.639 4.124 36.92 3.100 4.678 3.735 3.604 36.71 6.867 41.69 47 80 80 79.02 79 81 75.40 75 6.068 8.077 61.64 66.48 4.085 3.264 3.276 47 59 2.505 37.00 43.86 33.97 2.821 3.425 2.969 4.004 4.677 2.515 3.428 4.474 3.226 41.68 33.20 36.12 38.47 3.205 3.394 4.559 5.259 3.542 3.982 50.34 57.94 3.952 6.792 5.209 54.06 52 66 7"3 71 67 75 34 36 39 34 85.43 72.68 74 68.77 84 85.05 84..69 64 60 5.295 8.286 5.349 58.99 4.100 47.32 53.17 6254 53 2.993 3.238 35.85 47 45.50 33 2.798 3.017 3.557 3.907 46.79 40.19 3.403 2.696 4.137 42 4.673 5.690 33.04 5l.81 79.95 80.74 80.32 77.54 46 29 2.433 2.871 2.443 35.00 2.713 30 3.099 2.687 2.659 2.875 47.36 3.068 5.551 3.067 3.757 63.81 37 69 . 33 32 35 50 hT hT 60 40 30 55, 50 20{l 3,189 I6.163
I"~"",
10
Empirijski obraze:. (5.9), (5.10), (5.12) (5.13) zasnivaju se na tablicnim podacima, pa vaze pod istim uslovima kao tablica 5.1. Mada je to formalno moguce, sa njima nema smisla. racunati uglove [3, I i () za strmije slojeve od navedenih u tablici. Prednost ovih obrazaca je sto obuhvataju sve vrednosti koeficijenta cvrstoce 1.5 ~ f ~ 8 i sve vrednosti padnog ugla 0 ~ a ~ 55, odnosnc 0 ~ 0: ~ 60, pa se orijentacione vrednosti uglovnih parametara racunaju neposredno bez interpolacije koja se ne moze izbeci pri koriscenju tabiice 5.1.
i i
163
Primer 5.5.
Ako je pad sIoja odrediti:
a = 25, H 1=220
m, H2=390 m, Uo=2 500 m i j=3.4 KN jcm2 za dubinu otkopavanja

H =35 m,
a) granicni ugao61 u profiIu po pruzanju

b) granicne uglove /31 i 11 .
Resenje:
a) Posto je
T
= 2.650
tanlh
(videti primer 5.2), prema (5.10) je
= V(335 )0'
3.4+ 2.6502 = 2.15
b) Pomocu (5.9) izracunava se
()= 90 - (14.48 + 1.08 . 3.4) sin 1.65 . 25 = 78

prema (5.12) je 300. 2.650 ( ;;;-:; ) 220 sm25 . 3.4 + 2 exp 0.0076v 3.4 - 0.0027 25
= 0.494
300. 2.650 ( ;;;-:; ) 39o sm25 . -3-.4+2 exp 0.0076v 3.4 - 0.0027 25 Sa ovim podacima se pomocu (2.21) i (2.22) dobija cot odnosno cot ,1 = 0.434 11 = 66.5.
/31
= 0.371
= 0.856
1645.
Prognozne vrednosti za rudnike sa neizucenimprocesom
pomeranja
5.4. Proracun prognoznih vrednosti pomeranja deformacija
5.4.1. Masiv sa horizontalnim slojevima

Primena empirijskog obrasca (5.10) ogranicena je uslovima potpunosti koje treba da zadovolji granicni ili pomocni ugao fJ. Ali primena se moze prosiriti i na slucajeve kada zbog nepotpune otkopane duzine, odnosno pod~povrsjne, koriScenje ovih uglova nema smisla. Posto se iz (5.10) proizvod
rtanfJ unese u (2.4), dobija se
= (J + 2)J3~0
V300H
n= 1+2
(5.14)
Sa ovom vrednoscu, uz poznavanje parametara pomeranja Uo i Po, mogu se sracunati u bilo kojoj tacki na povrsini potkopanog terena trazene vrednosti pomeranja i deformacija.
Primer 5.6.
Odrediti prognozne vrednosti pomeranja deformacija na povrsini potkopanog terena, pri otkopavanju horizonta1nog sloja deb1jine d=2.8 m, na. dubini H =370 m; otkopava se pravougaona. ob1ast dimenzija 21=600 m i 2a=300 m. Otkopni gubici su 16 %, koeficijent cvrstoce krovinskog masiva 1=2.76 KNlcm2
Resenje:
Iskoriscenje je 100- 16 = 84 %, pa je
Uo
i = 0.84 i prema
(5.4)
= d
qu .
i = 28000.9
. 0.84 = 2100 mm
prema (5.5)
Po
= 0.33Uo =700 mm
a prema (5.14)
n = J3OO]l = v'300 370 = 70 m 1+2 2.76+2
5. Prognozne vrednosti za rudnike sa neizucenim procesom pomeranja Uleganje je

U(x, y)
165
= 2100Xo(x)Yo(Y)
gde je
XO(x)
= ~ [~C5~; x) + ~ (15~6 x)] = ~ [~ (30~:

y)
Yo(Y)
+ ~ (30~6
y)]
a horizontal no pomeranje
gde je
x ( )=
01 X
cp
(15070 + x) _
cp
(15070 - x) (30070 - Y)
01 (Y ) = cp (300 70 Yr + y) _
cp
Sa ovim podacima su u dodatku I, u primeru 1.3, sracunate vrednosti pomeranja i deformacija, ana slici 1.8 prikazani grafici krivih Xo(x), X01(x) i Xo2(x) u profilu y = O.
5.4.2. Masiv sa nagnutim slojevima

Empirijski obrazac (5.9) omogucuje da se na osnovu (2.9) odredi m ana osnovu (2.10)
b
=H
cot()
= [sin(a + 0) sin
IJ
pa za izracunavanje prognoznih vrednosti pomeranja i deformacija u profilu po padu treba znati jos samo parametar q. On se, prema (2.23) i (2.29) moze dovesti u vezu sa uglomoE h q= v'hsina
--,==
166

DE
gde je h = 'To tan dobija se
i odreduje se pomoeu empirijskog obrasca (5.11). Na taj nacin
1+2
q
sma exp[(0.0027 v'300.....
0.0076Jl)a]
(5.15)
U profilima po pruzanju, u "jedinicnoj" funkciji
javlja se i parametar p, Ciju vrednost takode treba odrediti. On se lako dovodi u vezu sa vrednoscu n (5.14),jer je u profilu na srednjoj dubilli H, u komeje y = 0, oCigledno
P
VH cot a
i prema (5.14)
n
(5.16)
p=
1+2 --:====
V300tana
rezultat ima smisla, jer je prema (1.27)

Po P=-Vsina
1+2
Po
V 300 vcos
sto se, kada slojevima.
a -+ 0, slaze sa vrednoscu koja odgovara masivu sa horizontalnim

Uo
Na taj naCin, uz parametre pomeranja svi potrebni podaci za prognozni proracun.
(5.4)
Po
(5.5) i
No
(5.8) dobijaju se
Primer 5.1.
Odrediti prognozne vrednosti pomeranja i deformacija povrsine potkopanog terena, pri otkopavanju sIoja debljine d=3 m, sa padom a = 350; koencijent cvrstoce krovinskog masiva je 1=4.8 KN/cm2, koencijent uleganja qu = 0.8, a otkopnigubici 17 %. Otkopavase pravougaonaoblastsirine po pruzanju 2a=400m, od dubine H1 =230 m, do dubine H2=570 m.
Resenje:
Srednja dubina je
H
H1
+ H2 = 400
2
5. Prognozne vrednosti za rudnike sa neizucenim procesom pomeranja i otkopana duzina po padu

1 = H2 - H1
167
2sina
= 570 -230 = 296 m ~sin35
Iskoriscenje je 83 %, pa je i = 0.83 i prema (5.4)

Uo
= d . q . i = 3000 . 0.80 . 0.83 = 2000 mm

Po=0.33Uo No=0.5Uo
prema (5.5) prema (5.8) prema (5.9) prema (5.15) prema (5.16) Sa 0
= 660 mm tan a = 700 mm = 73
0=90 - ~ 14.48 + 1.084.8) sin(1.65 . 35)
q=--=4=.8=+=2=exp[(0.0027 - 0.0076y'4])35] = 0.318 V300sin35 =

p
4.8 + 2 V300 tan 35
= 0.469.
= 73
moze se izracunati
b
= lsin(a + sin 0
0)
= 296sin(35 + 73) sin 73
= 295 m
m = H cot 0
= 400 cot 35 = 122 m
pa su odredeni svi potrebni podaci za proracun pomeranja i deformacija. Brojne vrednosti i krive pomeranja i deformacija date su u dodatku I, primer 1.4.
Napomena: Sa ovim podacima zadovoljeni su uslovi (2.11)
~ (
vHcota+m qb vHcota+m pa)
= cI>(3.56) = 1
= cI>(3.56) = 1
~ (
pa je otkopana povrsina puna. SledeCi primer odnosi se na pod-povrsinu.
Primer 5.8.
Odredi ti prognozne vrednosti pomeranja deforIllacija povrsine potkopanog terena za sloj iz prethodnog priIllera, ako se otkopava od dubine H 1=330 Ill, do dubine H2=470 Ill.
168
Resenje:
Svi podaci ostaju isH kao u primeru 5.7, osim otkopane duiiae po padu I
470 - 330 2 sin 350
122 m
= lsin(~+8) SIll a
= 121 m
i sa ovim podacima sracunata su pomeranja i deformacije i dati odgovarajuCi grafici krivih u dodatku I, u primeru 1.5.
5.4.3. Ekstremne vrednosti pomeranja i deformacija

Parametri najvecih pomeranja (5.4) i (5.5) dobili su ovaj naziv zato sto njihova vrednost pri punoj otkopanoj povrsini odgovara najvecem uleganju, odnosno horizontalnom pomeranju po pruzanju. Prema (5.7) i (5.8) pomocu ovih parametara izrazava se i najvece horizontalno pomeranje u glavnom profilu po padu. U 3. poglavlju izvedeni su obrasci za odredivanje najvecih deformacija, pa se pomocu empirijskih obrazaca datih u ovoj glavi, mogu odrediti i njihove orijentaeione vrednosti. Kako je vec naglaSeno, najveee vrednosti deformaeija sracunate pomocu obrazaca u 3. poglavlju, osim dilatacije (3.45), javljaju se pri punoj otkopanoj povrsini. U masivu sa horizontalnim slojevima najveei nagib je
N max _ Uo . 1+ 2 -.j2; -/300H _
1+ 2.
43.4
.jH
Uo
(5.17)
a javlja se nad granicama otkopane oblasti. Najveea krivrnaje
f{
a. poluprecnik krivine
_ ~
max - -/27re
. (f
300H
+ 2)2
1240
(f
+ 2)2
1240
Uo
(5.18)
H
Uo
Hmo .
(f
+ 2)2
(5.19)
Uo
pn cemu se Hmi . dobija u kilometrima kada se H uzima u metrima, a milimetrima. Ove ekstremne vrednosti udaljene su za
n= -/300 H 1+2
5. Prognozne vrednosti za rudnike sa neizueenim procesom pomeranja metara od granica otkopa. Na istim mestima javljaju se najvece dilataeije
D
ma:r:
169
_ Po .
-..;e
';300H
f + 2 = f + 2.
86.5
v'li
Uo
(5.20)
Na sliean naCin, posto se pomocu empirijskih obrazaea (5.4), (5.5), (5.8), (5.9) i (5.15) dobiju vrednosti Uo, Po, No, Q i q (videti primer 5.7) i unesu u (3.11), (3.25) i (3.44), mogu se izracunati i vrednosti najvecih deformaeija u profilu po padu kod nagnutih slojeva.
6.
ZaStitni stubovi
ZaStitni stub je deo lezista ispod nekog objekta, koji se ne otkopava, ili se tako otkopava, da se na objektu ne pojave stetne deformacije. ZaStitni stubovi se konstruisu pomocu uglova sigurnosti, Cija vrednost zavisi od vrednosti dozvoljenih deformacija za odredenu vrstu objekta i kategoriju zaStite. Na eksploatacionom polju rudnika mogu se naCi razliCiti prirodni i tehnieki objekti, kao !ito su, vodotoci, sume, poljoprivredne kulture kapitalnog znaeaja, objekti niskogradnje, visokogradnje i hidrotehike. Tako da se mogu javiti razliCiti vidovi zaStite. U jednom slueaju to je zaStita objekta na povrsini terena od uticaja rudarskih radova. U drugom slueaju to je zaStita jame od potencijalne opasnosti sa povrsine terena, sto se najeesce javlja pri otkopavanju ispod hidro-objekata. U nekoj situaciji mogu se javiti oba slueaja. sigurnosti sa kojima se konstruiiie zaStitni stub su empirijskog karaktera. Odreduju se grafiekom interpretacijom na krivama pomeranja i deformacija. Na tim krivama mogu se izdvojiti taeke sa vrednostima uslovljenih stetnih deformacija. U sovjetskim instrukcijama, [83] su to taeke u kojima je : nagib N = 4 mm/m, horizontalne deformacije D = +2 mm/m i hivina J{ = 0.2 x 1O-31/m. Tako odredene taeke na povrsini terena, spojene sa granicom otkopavanja u jami, odreduju u vertikalnom preseku ugao sigurnosti. Pitanje je sarno kojuvrstu deformacija treba usvojiti kao opsti kriterijum pri odredivanju ovih uglova. Najeesce se uslovljava horizontalna deformacija, s obzirom na brojnosti tehniekih objekata koji su najosetljiviji na istezanja, odnosno na pojavu pukotina. Kriterijumi zaStite objekta razmatraju se detaljnije u sledecem odeljku. Konstruisanje zastitnih stubovaje Cistogeometrijski postupak. Na karakteristienim vertikalnim presecima kroz objekat-masiv-Ieziste, odrede se pomocu ugiova sigurnosti dimenzije zaStitnog stuba, a sa lljima se konstruise kontura na s,ituacionom pianu jame. Kontura i obiik stuba na planu, zavise od objekta i pada
Uglovi
6. ZaStitni stubovi
171
sloja. Za horizontalan sloj je kruznog Hi pravougaonog oblika, a za nagnute slojeve eliptickog i1i trapeznog oblika, zavisno od toga da Ii je osnova objekta kruznog ili pravougaonog oblika.
Otkopavanje zastitnih stubova je zahtev savremenog rudarstva zbog toga sto u neotkopanim zastitnim stubovima na velikim dubinama ostaju velike rezerve u vidu gubitaka. Otkopavanje se zasniva na posebllom projektu i proracunu parametara otkopne metode, sa vrednostima usIovljenih deformacija na povrsini terena.
6.1. ZaStita objekata

6.1.1. Kriterijumi zastite
Ugrozenost objekata na povrsini terena izvan grallica zaStitnog stuba koji se ne otkopava, ili u njegovim granicama ako se otkopava, zavisi od vrste i vrednosti deformacija koje se lla objektu mogu javiti. Usiovijenost vrste deformacija po nekom kriterijumu zavisi od vrste objekta, a vrednosti tih deformacija zavise od konstrukcije objekta. Postoje objekti koji su u smislu osteeenja osetljiviji sarno na odredenu-"primarnu vrstu deformacija, dok su druge vrste deformacija u tom smislu, sekundarne po znacaju. Zgrade i sliclli zidani objekti najvise su osetljivi Ila horizontalne deformacije, koje dovode do pojave pukotina. Visoki objekti, dimnjaci i tornjevi osetljivi su na promenu nagiba. Magistralni objekti (zeljeznicke pruge, putevi, cevovodi) osetljivi su na promenu krivine. Postoje objekti slozenih konstrukcija koji su istovremeno osetljivi na pojavu vise vrsta deformacija i u tom slucaju se sve moraju iskazati kroz neki zajednicki kriterijum. Dugogodisnjim opazanjem ponaSanja i osteeenja raznovrsnih objekata, u razliCitim uslovima otkopavanja, dobijene su empirijsko-statisticke zakonitosti pojava odredenih vrsta deformacija, sto je omoguCilo da se preko njihovih vrednosti izdvoje granice izmedu razliCitog intenziteta osteeenja, i da se definisu kriterijumi zaStite. Takva opazanja' su vrsena u muogim rudarski razvijenim zemljama, u razliCitim uslovima rudarenja, sa razliCitim stepenom naseljenosti, sa objektima razliCitih konstrukcionih karakteristika i naCinom gradnje, tako da su nastali i razliCiti kriterijumi zaStite. Osnovna razlika medu njima je u pogledu njihove uopstenosti, ili njihove detaljnosti, sto proizilazi iz obima i nivoa proucavanja u pojedinim zemljama.
172
6. ZaStitni stubovi U praksi SSSR-a, instruktivno se koriste sledeCi kriterijumi:
Kriterijum dozvoljenih deformacija po kome se izdvajaju deformacije i oStecenja koja se uz redovan remont mogu sanirati, a da objekat ne izgubi svoju funkcionalnost. Kriterijum kriticnih deformacija po kome se izdvajaju deformacije, preko kojih nastaju havarije i potencijalna opasnost po iivot korisnika.
&
Kriterijum bezopasne dubine sa kojim se odl"t'duje dubina ispod koje se moze otkopavati bez primene rudarskih mera zastik II ja.mi i konstruktivnih mera. zaStite na povrsini.
Bezopasna dubina se odreduje na osnovu dozvoljenih clcformacija (Ddoz, N doz) i otkopane debljine sloja po obrascima dobijenim elllpirijskim istrazivanjima u rudnicima SSSR-a. (6.1) (6.2) gde je,
HB
bezopasna dubina otkopavanja, vrednosti koeficijenta iz tablice 6.1.
KD, KN
[Dd), [N d]
= empirijske
= dozvoljene deformacije za odredellu vrstu objekta.
NaCin obelezavanja [Dd) i [N d], kao i veliCilla koje se kasnije javljaju u empirijskim obrascima (6.5) do (6.14) u skladu je sa literaturom [83] koja se ovde citira. Ove veliCine ne treba shvatiti kao Gausove oznake za sume u obrascima (5.1)
i (5.2).
HB
1<B . d
(6.3)
gde je,
KB koeficijent koji zavisi od vrste objekta. Empirijske vrednosti ovog koeficijenta daju se u tablici 6.18. Koeficijenti KD KN 8.0 1.01.0 1.4 0.7 1.8 0.9 1.2 0.7 1.0 1.5 1.0 1.0 1.3 1.1 1.6 0.8 1.7 1.0 - 2.5 2.5 Koeficijenti 1.5 1.6 0.8 < 1(D 1<N KN KD [j] cvrstoce
Tablica 6.1.
6. ZaStitni stubovi
173
6.1.2. Teorijsko razmatranje 0 bezopasl1oj dubini

Iz obrazaca (3.8), (3.11), (3.22), (3.25), (3.40) i (3.44), izvedenih u 3. poglavlju vidi se da ekstremne vrednosti deformacija opadaju sa dubinom otkopavanja (H). Ako je 3M najveca, a 3D dozvoljena vrednost deformacije (dilatacije, nagiba ili krivine) za ugrozeni objekat pri kojoj ee biti, na povrsini, postoji ocigledno takva oblast H
2::
HE
(6.4)
H B je u tom slucaju bezopasna dubina.

Ako se obrasci za odredivanjeC ekstremnih vrednost SD, ta dubina
(3.40) rese po dubini H, pa se umesto maksimalnih
vrednosti deformacija (3.8), (3.22) ili vreduosti 3M unese dozvoljena ee prema (6.4) biti bezopasna.
Sa empirijskim obrascima (5.17), (5.18) i (5.20) llIogu se na sliean nacin odrediti orijentacione vrednosti bezopasne dubine. Treba imati u vidu da su ovi obrasci izvedeni pod pretpostavkom da je
otkopana puna povrsina, pa se sracunata vrednost bezopasne dubine odnosi na ovaj slueaj. Kada sloj lezi na veeoj dubini, puna povrsina se po pravilu tesko ostvaruje, pa najveee vrednosti deformacija odgoval'aju pod-povrsini i manje su od apsolutnog maksimuma; zahvaljujuei tome, smanjuje se i realna vrednost bezopasne dubine. Zato se primenom pomenutih obrazaca mogu dobiti i preterano velike vrednosti, koje imaju smisia sarno ako rezultat ne prelazi 1000 m. U svakom slucaju, ovako sracunata bezopasna dubina daje odgovor na pit.anje treba Ii, ili ne, ostavljati zaStitni stub. Kao sto se vidi iz siedeCih primera, porcionalna je kvadratu apsolutnog se njegova vrednost pri prognoznim bezopasna dubina u veCini slucajeva prouleganja Uo, pa je vrlo vazno da odl'edi sto taenije.
maksimalnog proracunima
Primer 6.1.
Podaci: d=l m, 1=4, iskoriScenje 70 %, otkopaVfl.lljesa zarusavanjem Odrediti bezopasnu dubinu za dozvoljenu deformaciju ])D=2 mm/m. krovine.
Resenje:
Prema (5.4) koeficijent Uo uleganja
(qu) je q=O.9-0.();3 1=0.78,
i=O.70 i
dqui
1000 0.78 . 0.70
= 54f5 mm
174 pa je prema (5.20)

HB _
6. ZaStitni stubovi
86.5 (1+2
DD ~)2
86.5 2 _ (4+2546)2
- 358.6 m _
Primer 6.2,
Podaci: a = 30, d=1.5 m, 1=2, gubici zanemarljivi, otkopavanje sa zarusavanjem krovine. Odrediti bezopasnu dubinu za dozvoljeni nagib ND=4 mm/m.
Resenje:
Prema (5.4) je, zanemarujuci odnos ~ q,.. = 0.9 - 0.031 = 0.84,
Uo
i= 1
= dq,..i = 15000.84 1 = 1260 mm

exp [(0.0027 - 0.0076vJ)a]
a prema (5.15)
q
1+ ~ j300sma
= 0.256
U dodatku I (slika I.10) pokazano je da je

H H
cot a + m cot a + m +
b b
= L1
=
N 1
gde su L1 iN rastojanja taeaka L i N (u kojima su vrednost nagiba ekstremne) od "izdanka" I sloja. Pri raeunanju bezopasne dubine, podesno je da se ova rastojanja izraze pomocu dubine HL i HN (slika 6.1.)
Slika 6.].
H
cot a + m -
HL
cot (l
H cot 0:
+ m + b = If N cot a
6. ZaStitni stubovi Cimese izrazi (3.11) dovode na oblik

qUO
175
v21rHL cot a
Odavde je, prema definieiji bezopasne dubine
UO)2 HB = ( V21r qcot aND
=(
0.256 = 597.5 V21r cot 300 1260)2 4
Komentar:
Ako je zadana ista vrednost dozvoljenog nagiba u tackarna L, N dobija.Be ista vrednost bezopasne dubine, bez obzira da Ii se kopa od N po usponu, ili po padu sloja.
PostujuCi uopstenost i detaljnost pojedinih kriterijuma, prikazana su u daljem izlaganju iskustva iz Engleske, Poljske i SSSR-a.
6.1.3. Engleska: Osnovni kriterijum ugrozenosti, odnosno zaStite, pre svega zidanih objekata, je vrednost apsolutnog izduienja objekta (t6.L), koja preko njegove duzine (L), daje vrednosti horizontalnih deformacija (tablica 6.2 i dijagram, slika 6.2).
Tablica 6.2. i mora se rekonstruisati 08teeenje laka osteeenja, male vidljive pukotine unumala zgrade, znatna velika asteeenja, vrata osteeenja: fine i prozori naprsline veee vidljive se pukotine, zaglavljuju u pukotine gipsu okviri naufasadi za prozore traSnjosti iosteeenja: vrata zgrade se uvijaju osteeenja vrlo velika, zgrada postaje opasna
Promena duiine zgrade mm/m <3< em m/m <m 12em 20cm t6.L 3cm t6.L < 6em m
176
6. ZaStitni stubovi
85
....
..
'-' .~
ro
E
'"' <2 (l)
100
150
200
Duzina [m]
Slika 6.2. Zavisnosti osteeenja od horizontalne deformacije i du:iine zgrade
U ovoj zemlji sa velikim prakticnim iskustvom i kontinuitetom u proueavanju otkopavanja ispod gradova i raznovrsnih objekata, pre svega u bazenu "Slask", (poljski "Sljonsk", nemaeki Slezija), osnovni kriterijumi zaStite objekata su dozvoljene vrednosti horizontalnih deformaeija (D), nagiba (N), poluprecnika zakrivljenosti terena (R). Objekti su podeljeni ucetiri kategorije zaStite. Za svaku kategoriju su propisane dozvoljene vrednosti deformacija, tabliea 6.3. Dozvoljene deformacije , Objekti 6 Dmax 20 1.5 zidovima male 12 10 2 5[km] 6Osteeenja Rmin Nmax 2.5 15 3 9 menu veti nadse otklasu velike i veabremont mostovi, vodovodi, visestete neznatne; na sovodi, rezervoari za vodu eijalnim fundiranjem, vopraline njaju uzlako redovan potoci, sporedne prugejekti zahtevaju jekti gube lla[mm/m] veea ne osteeenja, ob- I zor i remonte Kat~I Autoputevi, zgrade sa speTablica 6.3. Dozvoljene vrednosti
6.1.4. Poljska:
m/m] zel. manji pruge, ade,
6. Zastitni stubovi
177
6.1.5. SSSR: U ovoj zemljije istovremeno sa proucavanjem pomeranja potkopanog terena, istrazivano i ponaSanje potkopanih objekata, sto je omogueilo da se osteeenja detaljno prouce, a iz obimnog broja podataka odrede takvi kriterijumi zaStite, koji diskretnije i kompleksnije karakterisu stanje pojedinih objekata. U tom smislu objekti su grupisanikao gradanski, industrijski ili inzenjerski. Svaka od ovih grupa ima sopstvene kriterijume zaStite koji se ne razlikuju po sustini, vee po njihovim vrednostima.
6.1.5.1. Zgrade: Dozvoljene i kriticne deformacije za ovu vrstu objekata date su empirijski obrascima, u kojima pojedini koeficijenti blize odreduju karakteristike uslova stanovanja i specificnosti objekata.
Dozvoljene deformacije vezane su za konstruktivnu stabilnost objekta, a kriticne za njihovo koriscenje. Dozvoljene odreduju granicu do koje nije narusena konstruktivna stabilnost i koriscenje objekta. Kriticne odreduju granicu koriscenja objekta, posebno u smislu obavljanja tehnoloskih procesa u objektima industrijske namene. Koriseenje objekata u uslovima izmedu tih granica moguce je uz stalni nadzor i redovan remont. Koriscenje preko granice kritienih deforrnacija moguce je sarno uz delimienu ili potpunu rekonstrukciju na osnovu novog statiekog proraeuna. U slueaju velike amortizovanosti objekta u tim uslovima, predvida se njihovo rusenje. Osnovni kriterijumi su cija,
[b:.lDJ, [LilK].
dozvoljene i kriticne vrednosti ukupnih deforma-
Dozvoljena vrednost ukupnih deforrnacija je

[b:.lD]
= (b:.lD]N
[Kn
(6.5)
a kriticna vrednost ukupnih deformacija (6.6) gde su,

[b:.l]N -
norrnativne vrednosti iz tablice 6.4.
Kl - koeficijent zavisan od vrste tla - tablica 6.5.

K2
-
koeficijent zavisan od materijala i debljine zidova - tablica 6.6. koeficijent zavisan od procenta osteeenja noseeih zidova - tablica 6.7. Za zidove od drveta i bondruka, K3 = 1.0. koeficijent zavisan od meduspratne konstrukcije - za evrste meduspratne konstrukcije od montaiuih elemenata, ili od armiranog betona, K4 = 1.2. - za drvene i sliene konstrukcije, K4 = 1.0.
J{3 -
J{4 -
178
6. ZaStitni stubovi K5
-
koeficijent zavisan od oblika osnove zgrade - za slozenu figuru, K5 = 0.8. - za osta!e jednostavne oblike, K5 = 1.0. - za drvene zgrade svih oblika, K5 = 1.0.
U slucaju da se ne raspolaze pouzdanim podacima na osnovu kojih bi se odredio neki od koeficijenata !{l, K2, K4, racuna se sa vrednostima Kl = !{2 = K4 = 1.0. Ako je proizvod !{l' K2 K3 K4 K5 2: 0.5 racuna se sa dobijenom vredlloscu, a ako je proizvod manji od 0.5, racuna se sa vrednoscu 0.5. Prognozna vrednost ukupne deformacije nekog objekta racuna se po obrascu,
(6.7)
gdeje
I - duzina objekta u milimetrima,
D - sracunata prognozna vrednost, (bezdimenzionalna D ,10-3),
R - sracunata prc.gnozna vrednost u metrima,

H - visina objekta u metrima,
KD, KK - koeficijenti zavisni od duzine (sirine) objekta ~ tablica 6.8. Dozvoljena ili kriticna vrednost horizontalne deformacije racuna se iz normativnih vrednosti b.1, po obrascu,
[b.~
[D]
= 1.2. KD . I
(6.8)
gde je,
[a/]
vrednost ukupnih deformacija sracunatih po formulama (6.5) i (6.6) Tablica 6.4. mm
mm 150Stabilne I 160 160 120 110 90 140 130 140 180 170 1-3 4-5 liklinike, Objekti. opste skole, drustvenih porodilista, usluga, pozorista, pomo... 4-5 zgrade, hoteli, ... Vrste objekta Spratova zgrade, zgracle sa salama ve[b.ID] [b.IK] Kate-numentalne Deeije predskolske institucije, bolnice, po-
6. ZaStitni stubovi
179
U tabliei 6.4 date su dozvoljene i kriticne vrednosti ukupnih deformacija za zgrade. Za ramovske konstrukcije koriste se tabliee 6.10 i 6.11 koji vazi za industrijske objekte. Koeficijenat K1 Tabliea 6.5. K1 0.9 1.0 1.2 Tablica 6.6.
Vrsta tia Tio visoke nosivosti - stene Peskovi, gline Slabo tlo male nosivosti Koeneijent
K2
ovi o erijala a
Zidovi od Cigla
1.5 1.2 40 1.2 1.0 em 38 51 > 60zida I<2 Debljina
Koencijent K3 Osteeenje noseCih zidova K3 Koeneijenti KD i KK (sirina) zgrade 1.00 46-50 0.70 > 60 Duzina 0.75 0.55 15-30 31-45 0.85 0.50 0.60 (m) K (%)
Tabliea 6.7.
Tabliea 6.8.
6.1.5.2. Industrijski objekti

Zavisno od proizvodnog proeesa i osetljivosti maSina U ovim objekima u odnosu na horizontalne deformaeije, izdvojeno je pet kategorija zaStite: Prva kategorija: Industrijski objekti sa hermetickim prostorijama i specijalnim proizvodnim uslovima u pogledu cistoce, temperature vlaznosti vazduha; jednospratne zgrade sa trosmenskom proizvodnjom i slozenim kranovskim
180
6. ZaStitni stubovi konstrukcijama u neprekidnom rezimu rada.
Druga kategorija: Jednospratni industrijski objekti visesmenske proizvodnje sa transportnim kranovima u uslovima srednjeg i lakog rezima rada; objekti sa proizvodnjom robe za siroku potroonjuj postrojenja PMS-a; briketirnice; metalurske imaSinske fabrike; veliki elektrotehnieki objektij izvozni tornjevi i izvozne maSine.
Treca kategorija: Jednospratni objekti sa jednosmenskom proizvodnjom,

sa kranovima nezavisnim od tehnoloskog proeesa; visesprani objekti lake konstrukcije; pomocni proizvodni objekti sa tezim i srednjirn reiimom rada, sa strozijim zahtevima u pogledu uslova rada; trafo stanice.
Cetvrta kategorija: Jednospratni objekti bez kranskih staza, dvosmenske ili

jednosmenske proizvodnje, sa transportnim uredajima epizodnog koriscenja; pomocni objekti sa stalnim prisustvom osoblja u toku jedne ili vise smena, kao sto su administrativne zgrade, laboratorije, projektantski biroij kompresorske staniee; fabricki transporterij rudnicki vantilatori.
Peta kategorija: Proizvodni objekti bez teskih kransko-transportnih postrajenja i manjim opterecenjima na konstruktivne elemente; pomocne zgrade sa povremenim boravkom osoblja u radnim smenama. Za objekte u kojima rade raznovrsne maSine i uredaji. Dozvoljene deformacije se odreduju posebno za zgradu, a posebno za mai3ine i uredaje. Vrednosti dozvoljenih deformacija se odreduju po stroiijem kriterijumu. Po potrebi koriste se i tablice 6.5 i 6.9. Vrednosti dozvoljenih i kritienih horizontalnih deformacija za industrijske objekte raeunaju se po obrascima;
(DD] (DK]
= [DD]N'
=
K1 N1
(6.9)
(6.10)
(DK]N . K1
Nt
gde je;
K1 N1
koeficijent iz tabliee 6.5, koefieijent koji karakterise stanje objekta u trenutku potkopavanja - tablice 6.9. vrsini terena,
(DD]N, [DK]N - normativne vrednosti dozvoljenih i kriticnih deformacija na pa-
U tablici 6.9 je koefieijentom vanJa.
N1
ocenjeno stanje objekta u trenutku potkopa-
6. ZaStitni stubovi Koeficijent N1
181 Tablica 6.9.
ljava 0.7 horizontalne do 0.5 mm, osteeenja oko zidova prozora Ii; celicne iskoseni konstrukcije zidovi i konstruktivni deformisani ielementi gube nosivost,i vrata korodiraod 0.5 mm; kose pukotine bez rusenja va Veea ispucalost zidova, posebno na osloncima greda i
I Stanje objekta 1.0 ~0.9 1.1 Na Nema njem; zidovimavertikalne kose osteeenja vertikalne iliPukotine su zidovima neznatna pukotine pukotine na do stubovima; 2 velikih mm, naod stubovima elementi ploca;ostecenja temelja; veea konstrukcija; nakorozija noseCim zidovima praeene rusena pukotine veee 2 mm, u mestimicnim stuDovima veee
Moguce pojave
Normativne vrednosti dozvoljenih i kriticnih deformacija na povrsini terena racunaju se po empirijskim obrascima, koji se navode u daljem tekstu. Dozvoljene deformacije: ili trakastim temeljima. Za skeletne konstrukeije na temeljima samcima,
[Lv]
[DO]N
= Kv . 11
ploca
100
(6.11)
Za zgrade na temeljima od monolitnih armirano-betonskih

[DV]N=
~1 l\.V
(6.12)
gde je
[Lv] - pOokazateljsumarnih deformaeija iz tabliee 6.10,
h-
polu-raspon skeletne konstrukcije hale, ili ceo rasp on ako skelet na jednoj strani ima oslonac, a na drugoj je vezan za neki cvrsti objekat, duzina temelja u obraseu 6.12.
12 -
Kriticne
deformacije:
[LK] [DK]N
Za skeletne konstrukeije
I<D .11
(6.13)
Za zidane konstrukcije
100
[DK]N
= l{D
.11
(6.14)
18~
Gde su [LK] i [100] po~lji
6. ZaStitni stubovi deformacija eelog objekta ( taWiee 6.11).
U tabliei 6.10 su priJia,zane vrednosti pokazatelja dozvoljenih ukupnih deformacija objekta sa skeletnom konstrukeijom.
[LD]
Tabliea 6.10. (mm) 25 40 60 4 6 20 35 0 konstrukeije Zidane ili 80 skeletne Skeletne delimicno Katedozvoljene deformaeije jednake (mm) 3 5 su kriticnim po formulama 6.13 i 6.14. od vrednosti po tab. 6.8
.
U tablici 6.11 su prikazane vrednosti pokazatelja kriticnih cija sa skeletnom konstrukcijom.

[LK]
ukupnih deforma-
(mm) > 80 70 90 100 110120 60 4 6 5 9 70 8 90 120130 110 7 100 Katego:ija
Tabela 6.11. Visina nosecih elemenata (mm)
objekta
Za zidane konstrukcije od kamena, cigle, blokova, pokrivenih armirano-betonskim plocama, manjih raspona od 18 m, normativne vrednosti dozvoIjenih [.0.lD]N i kriticnih [L::.IK]N vrednosti deformaeija date su u tabliei6.12. Tablica 6.12. 4 3 5 1-2 objekta Kategorija mm 120 250 200 150 mm 250 [.0.lK ]N [.0.1D]N
6. ZaStitni stubovi
183
6.1.5.3. Inzenjerski objekti

Dozvoljene i kriticne deformacije za ovu grupu veoma raznovrsnih inzenjerskih objekata, date su u sledeeim tablicama:
Tabliea 6.13.
ornjevi podstanice. aC1Ja
Vrednost I R 10.10-3 4.10 12 km -3 2.5. 14.10-3 11 7.10-3 2km .10-3 10-3 . tab.6.10 9.10-3 6.10-3 5.10-3 3km kameni sa N dozvoljena N 8.10-3 D DeforN 3.10-3 D D kriticna 4.10-3 6km 10.10-3 armirano-betonski 7.10-3 0 na A-B natezne starrice 4.10-3 6.10-3 7.10-3 14.10-3 kameni iarmirano-betonskom betonski silosi duiine do 30 m zatvorene do 400 kV R 12.10-3 8.10-3 10 km 5.10-3 12.10-3 12. 10:-3 utovarni, armirano-betonski koksne baterije NN (40/1) .10-3 za zgrade sa sinhronim kompenzatorom (200/1) (70/1) . .6.10-3 10-3 10 -3 I Objekat betona fundamentu do 50 m manji od 50 m
.0-
- --- --
I - duiina ili precnikobjekta.
184 Dozvoljeni nagibi dimnjaka

r
O. Za.<ititni st1Jhovi
Tabliea 6.14.
Visina dimnjaka Ndoz (mm/m)
H (m)
5
4.5
za stubove dalekovoda
Koefieijent bezopasnosti Napon I 220 do 4001

100
Tabliea 6.15. 6 do 110 I

75
I f{R
=~ I
D maclJa NN
Dozvoljene vrednosti deformacija za maSine uredaje tehnoloskog karaktera Vrednost N12.10-3 9.10-3 7.10 2km 3 'il 10 10.10-3 8.10-3 .1O-il dozvoljena N R kriticna 6km 12 km DDefor3km 6 8.10 4.10-3 3.10-3 5.10-3 N 5 .1O-il vertikalni 6.10-3 poduzno 6.10-3 bubanj dovodeni 5m aksijalni e poprecno veliko gabaritni Objekat duzi od 6 m kompresori
i - ---
Tabliea 6.16. N
>
6. ZaStitni stubovi
185
Dozvoljene i kriticne-deformacije sanitarno-tehnickih nadzemne Vrednost D dozvoljena 2.10-3 N Defor- bez 2.510-3 1.5.10-3 1010-" 810 4.10-3 410-"3 8.10-3 3.10-3 6.10-3 1.10-3 20 km 15.10 .;j '01 3 It nadzemni R. kriticna 2.0.10-3 10.10 5.10-3 -3 pesku 15.10 3 4.10-3 -3 6.10-3 6.10-3 8.10-3 10.10-3 15.10-3 5.10-3 I It t u podzemni 7.10-3 uD sekcijama ([Kl:jjl) [ND] .10-3 Objekat kao i cevi u kanalima pesku a
--
cevovoda
Tablica 6.17.
[KK]
dozvoljena kompenzacija spojnice,
[DD]-
dozvoljeni nagib cevovoda, I - duzina cevi.
6.1.5.4. Saobracajnice
Saobracajnice su objekti opste drustvenog i privrednog znaeaja, koji su u pogledu bezbednosti eksploatacije pod kontrolom zvanienih institucija drzavne uprave. MiSljenje saglasnost tih institucija su odlucujuCi pri dobijanju dozyole za otkopavanje.
186
6. Za.stitni stubovi
Zbog toga se vrednosti iz tablice 6.18 koriste kao orijentacione pri razmatranju mogucnosti otkopavanja ispod saobracajnica. U konkretnim slucajevima to su posebne ekspertize sa prateCim proracunima iz kojih se vidi dali se, i kako, menjaju tehnicki normativi i osnovni uslovi javnog saobracaja. Otkopavanje ispod ovih objekata podrazumeva stalan nadzor, ukljucujuCi i opazanje pomeranja na povrsini terena. U tablici 6.18 date su empirijske vrednosti koeficijenta bezopasne dubine otkopavanja, koji se koristi u obrascu (6.3). Otkopavanje na manjim dubinama je rnoguee sarno ako se posebnorn ekspertizom dokaze da u tom slucaju deforrnacije neee biti veee od onih koje se javljaju pri otkopavanju lla dubini odredenoj po obrascu (6.3). Koeficijenti KB za saobracajnice Tablica 6.18.
VI III ci ama onstrukcije; konstrukcije; I< Im < 2020 m mi duzina od 20 mostovi, nadvoznjaci IV
II
Kategorija za.stite Objekat I IMagistralne zeleznicke pruge vecih brzina 200 >250 300 20d 150 20 rn, sa mostovi, izuzetkom onih na 150 Tramvaji industrijski i ~ nadvoznjaci ,Lokalni nekontinuirane konstrukcije; I > 20 m 2: 20d I duzi (v <od 100 mfh); i 20d 100 2: !Autoputevi 400 I >m 20 m kontinuirane konstrukcije; na putevima: vijadukti veceg raspona od 20 i vijadukti vijadukti, Zeleznicke pruge manjih brzina Mostovi, nadvoznjaci nadvoznjaci,
GJ
6. ZaStitni stubovi
187
6.1.5.5. Hidro-objekti
ZaStita i otkopavanje ispod hidro objekta je slozen problem, zato sto na njegovo resavanje utice objekat na povrsini, vodopropusnost krovinskog masiva i zahtev bezbednosti rada u jami. Ako je hidro-objekat ili neka hidro-zona od opsteg interesa u smislu vodosnabdevanja, moze se javiti gubitak vode usled filtracije kroz potkopani masiv, odnosno promena vodenog bilansa, i isusenje bunara u seoskim naseljima. Zbog promena nagiba moze doCi do narusavanja funkcionalnosti kanala i me1ioracionih objekata. Sve ove pojave zavise od primarnog i sekundarnog stanja krovinskog masiva, odnosno od njihovih filtracionih karakteristika i vodopropusnosti. U jami se menja priliv vode i rezima odvodnjavanja. Ako je vodopropusnost krovinskog masiva ogranicena javice se sarno povecani priliv, a ako je neogranicena, moguCi su i iznenadni prodori vode u jamske prostorije. To ukazuje da otkopavanje ispod hidro-objekta zahteva: Ocenu ugrozenosti hidro-objekta na povrsini terena sa proracunom pomeranja i deformacija pre pocetka otkopavanja. Detaljan prikaz i ocenu hidrogeoloSkog stanja potkopallog krovinskog masiva. Ocenu potencijalne opasnosti od prodora vode u jamu kroz zonu zarusavanja i zonu ispucalosti, koje nastaju iznad otkopanog prostora u potkopanom maSlVU.
Proracun pomeranja i deformacija je osnovna tern a ove knjige i detaljno je izlozen u prethodnim poglavljima. Ocena hidrogeoloSkog stanja krovinskog masivaje predmet posebne ekspertize koju rade strucnjaci hidrogeoloske specijalnosti. Zbog toga se dalja razmatranja odnose sarno na ocenu potencijalne opasnosti od prodora vode u jamu, po kriterijumu bezopasne dubine otkopavanja, koji je empirijski odreaen istrazivanjem otkopavanja ispod hidro-objekata u rudnicima SSSR-a. Opsti prikaz odnosa izmeau vodopropusnosti potkopanog krovinskog masiva i otkopavanja prikazan je u tablici 6.19. Bezopasna dubina otkopavanja zavisi od prisustva vodonepropusnih glinovitih slojeva u krovinskom masivu. U tom smislu izavajaju se dYe grupe uslova otkopavanja ispod hidro-objekata. Prva grupa su uslovi sa prisustvom vodonepropusnih glinovitih slojeva u potkopanom krovinskom masivu, a druga bez njihovog prisustva. Bezopasna dubina otkopavanja za obe grupe data je u tablicama 6.20 i 6.21.
188
6. ZaStitni stubovi
a primamu e aje o-
Tablica 6.19. na dubinama od one koja bila krovinskog u fazi razrade i vecim Mala dubina otkopavanja ista kao sto je prodori i pre otkopavanja. guCi iznenadni vode u jarnu HIIJ~50d zapunjavanjem otkoVodopropusnost rnasiva Uslovi otkopavanja panog prostora, ili sa zarusavanjem HIl == zarusavanjern (20do30) .sa d zarusavanjern krovine. Velike degradacije Otkopavanje sa krovine, na povrsini pukotine bez prolornal Grupa u vidu terena pukotina IiI = (15do20) i prolorna, .d
Bezopasna dubina otkopavanja u metrima ispod hidro-objekata za uslove I grupe, akoje D ~ 2 d, ad::; 3.5 m 70 65 70 - Minimalna debljina glinovitih slojeva 40 75 70 45 55 20 35 50 60 60 40 11-15 7-8 5-6 50 65 60 25 30 9-10 > 15 d 2-4
Tablica 6.20. D (rn)
Bezopasna dubina otkopavaja d u metrima, za Ta.blica.6.21. uslove II i I grupe, akoje D < 2 d, ad::; 4 m glinovitih skriljaca u % od debljine potkopanog masiva 21-40 61-80 41-60 105 135 85 115 110 120 80 125 115 150 140 95 95 60 81-100 105 130 45 70 75 125 50 55 60 40 160 90 Srednja debljina peskovitih glinaca, glinovitih pescara
d
0-20
Pri koriscenju tablica 6.20 i 6.21 uzimaju se u obzir sarno slojevi gline i glinoviti slojevi na visini vecoj od lOd iznad otkopanog sloja.
6. ZaStitni stubovi
189
6.2. Odredivanje uglova sigurnosti

Uglovi sigurnosti su osnovni geometrijski pokazatelji kojima se odreduju granice zaStitnog stuba. ZaStitni stub treba da stiti objekat od deformacija koje ga potencijalno najvise ugrozavaju. DozvoIjene-uslovljene vrednosti odredenih deformacija zavise od kategorije zaStite i konstruktivnih karakteristika objekta. Znaei da vrednosti uglova sigurnosti, a posredno granice zaStitnog stuba, njegova povrsina i ostavljene rezerve, u prvom redu zavise od vrednosti dozvoljenih deformaCIJa. Osnovno pitanje pri tome je kako odrediti uglove sigurnosti. U dosadaSnjoj rudarskoj praksi uglovi sigurnosti se odreduju empirijski, na osnovu rezultata merenja pomeranja potkopanog terena i opazanjima na objektima. Takav pristup je omoguCio da se prvo, lokalno za pojedine bazene instruktivno odrede vrednosti uglova sigurnosti, a zatim njihovim uopstavanjem preko evrstoce stenskog masiva, daju orijentacione vrednosti za neizueene bazene. Taenije-pouzdanije vrednosti uglova sigurnosti su potrebne onda, kada se postavi pitanje racionalnosti zaStitnih stub ova zbog njihove predimenzionisanosti u odnosu na ostavljenu supstancu, sto je osnovni problem pri otkopavanju na srednjim i veCim dubinama. Zbog toga se u daljem tekstu posebno razmatra odredivanje taenih, a posebno odredivanje pribliznih vrednosti uglova sigurnosti.
6.2.1. Odredivanje tacnih vrednosti

Na slici 6.3 sa XD je obelezena koordinata taeke D u kojoj deformacija (nagib, krivina ili dilatacija) ima uslovljenu vrednost SD, a sa XA koordinata granice A otkopane oblasti. Prema definiciji ugla sigurnosti je
HA
tanJl
= XD
XA
(6.15)
gde je Jl ma koji od uglova f32, /2 ili 82, jer deformacija vazi za opsti slueaj, bilo da se radi 0 horizontalnim ili nagnutim slojevima. Takode se sa JlG oznaeava odgovarajuci granieni ugao. Posto se pukotine u masivu javljaju kada dilatacija dostigne odredenu vrednost Dp, na isti naCin odreduju se i uglovi pukotina. U masivu sa horizontalnim slojevima za sve taeke vazi HA == H, pa vrednost ugla sigurnostine zavisi ad polozaja taeke A. Ali kada su slojevi nagnuti, zbog
190
6. Zatitni stubovi
G
x
Ho
HA
~
Stika 6.3.
'
promenljivosti H A iz (6.15) sledi da se Ilgao sigllrnosti menja sa dubinom. Za razliku od granicnih uglova, koji po definiciji imaju smisla sarno pri punoj otkopanoj povrsini, uglovi sigurnosti nisu osnovni parametri procesa u masivu, pa njihove vrednosti nema smisla uslovljavati vrednoscu otkopane povrsine. Zato i primena obrasca (6.15) ne podleze nikakvim ogranicenjima,a postupak odredivanja uglova sigurnosti isti je u svim slucajevima. Prema vrsti deformacije i padu sloja (horizontalan ili nagnut), bira se odgovarajuei obrazac (3.7), (3.10), (3.21), (3.23), (3.40) ili (3.44), na osnovu koga se u glavnim profilima po pruzanju i padu sracunaju odgovarajuce deformacije, zatim nacrtaju potrebni delovi grafika ovih funkcija i graficki odredi vrednost apscise XD, ilineposredno vrednost uglasigurnosti p. Nedostatak ove metode je sto za konstrukciju luka krive treba izracunati vrednosti deformacija u veeem broju tacaka, pa zahteva obimniji racun. Apscisa XD moze se odrediti i neposredno iz odgovarajuceg obrasca, ali numerickim putem, pa se ni na taj naCin obim racuna ne smanjuje. Za ilustraciju racunskog postupka, iz prethodno navedenog razloga proizilazi da je dovoljan samo jedan primer. Ipak, <ta bi se ukazalo na uticaj otkopanog prostora, posmatraju se dva slucaja sa razliCitim otkopanim povrsinama. Osim toga, ovi (tacni) podaci posluzice za uporedenje sa rezultatima iz primera 6.5, sracunatih pribliznim racunskim postupkom.
Primer 6.3.
Sracunati ugao sigurnosti 62 za uslovljenu vrednost najmanjeg poluprecnika krivine RD = 20Km. Otkopana povrsina je kvadratnog oblika, sa stranicom 2a=200 m, a sloj je horizontalan; ostali podaci isti su kao u primeru 5.6.
Resenje:
Z~hvaljujuCi simetriji dovoljno je posmatrati samo jedan glavni profil; ncka je to profil y = O. Prema (3.21) U ovom profilu je
6. ZaStitni stubovi
191
K(x)
= 2"X02(x)YO(0) n
Uo
U primeru 5.6 od.redeno je
Uo = 2 100mm, H =370 m i n=70 Ill, pa je
Yo(O)
= (1.429) =
0.847
, 2100 li..(x) = 702 0.847 X02(x) 70 =_0.363[100+X

cp
=
70 (100+X)
+ 100-x 70
cp
70 (lOO-X)] u nizu ekvidistantno
U prilozenoj
rasporedenih Vrednosti
tablici
date su vrednosti
funkcije X02(x)
taeaka intervala krivine
x E [0,250], a na slid 6.4 njen grafik. odgovara vrednost 0.050 0.363 fUllkcije
Ko = 0.050Km-1
X02(XO)
= 0.1377
=
Sa grafika se vidi da je 225 227.73 m. Prema (6.15) je
< Xo < 250, a numerickim raCUllOIll dobija seXo H
tanD2
~TO
-AA
82
370
= 2.897
= 71.
(K), (D), za slucaj pod-povrsine
0 125 0.145 0.218 0.205 0.240 0.087 -0.111 -0.307 -0.007 -0.064 -12.10 4.98 175 100 75 0.079 0.075 0.086 -0.019 0.126 0.046 -0.385 -0.178 -0.140 8.09 9.47 8.61 3.39 5.70 -0.759 -15.20 -7.00 200 150 250 25 50 . 0,052 0.031 225 -0.411 -0.149 -16.20 c Sracunate
vrednosti
deformacija
~--~OO. .200
~o
Pod-povrsina,
2a=200 m
Slika 6.4.
192
6. ZaStitni stubovi
Prema (1.21) dilatacijaje proporcionalna krivini. Racunajuci sa Po njena vrednost u profilu y = 0 je

D(x)
= 1 300mm,
poV2i _ X02(x)Yo(0)
1300V21T
'7(\
O.847X02(x)
= 39.43X02(x)
Uprilozenoj tablici navode se i vrednosti dilatacije; aIm je Dp = 10mmfm vrednost pri kojoj se na povrsini javIjajupukotine, vidi se da pri datim uslovima ne treba ocekivati njihovu pojavu.
Primer 6.4.
Sracunati a) ugao sigurnosti RD=20 Km, b) ugao pukotina
62
za usIovljenu vrednost najmanjeg poluprecnika krivine ako one nastaju pri vrednosti dilatacije Dp=10 nun/m
63,
za sIoj iz prethodnog primera, uz pretpostavku daje otkopana puna povrsina.
Resenje:
Uslov da povrsina bude puna je prema (2.1)
~ (~) = 1
RacunajuCi sa tacnoscu od tri decimale, posto je n=70 m, dobija se
a
= 1=250 m. U glavnom profilu

2100 K(x)
= 0 pod ovim uslovima je
Yo(O)
= 1.
a)
702 X02(x) . 429
= -0
70 [250 + x ep (25070 + x)
+ 250 70 -
x ep (25070 - x)]
grafik funkcije prikazan je na slici 6.5, au prilozenoj tablici navode se vrednosti X02(x), kao i vrednosti krivine K(x) za pojedine tacke intervala x E [250,400]. Posto se numerickim putem sracuna XD = 386.31m, prema (6.15) je
tan 62 =
370
nnA n<
n~",,=2.714
6'} = 69.80
6. ZaStitni stubovi
193
UporedujuCi vrednost 02 = nO, vidi se da razlika nije velika, sto navodi na zakljucak da se i u tom slucaju bez veee greilke mogu koristiti uglovi sigurnosti odredeni za punu povrsinu. b) RacunajuCi sa Po=1300 mm, dilatacija u profilu
y
= 0 je
D(x)
= 1300v'2i.X 70
02
(x)
= 46.55Xo2(x).
pri cemu se u prilozenoj tablici navode i vrednsoti ove funkcije. 250 0.134 0.205 0.241 6.22 4.01 0.2215 0.145 0.057 4000 6.73 11.21 0.086 0.037 0.062 0.103 0.095 275 375 325 300 10.28 9.56 0.088 350 0 Sracunate vrednosti deformacija (]{), (D), zaslucaj pune povrsine
.~
300 Xp Xo 400 500
Puna povrsina,
2a=500 m
Slika. 6.5.
VrednsotD(xp prema (6.15)
)=10 mm/m javlja se u tacki sa apscisom xp=345.3 m, pa je
tan
03
= 345.3 _
03
370
250
= 3.88
= 75.56.
194
6. ZaStitni stubovi
6.2.2. Priblizan naNn racunanja

U prognoznim proraeunima obieno se ne traii neka izuzetna, vec "tehnieka" taenost, koja zadovoljava praktiene potrebe, uz primenu sto jednostavnijeg raeunskog postupka. Priblizan naein odredivanja vrednosti uglova sigurnosti zasniva se na primeniobrazaca (3.8), (3.11), (3.22), (3.25), (3.41) i (3.44) za odredivanje maksimalnih deformacija. Posto se one javljaju pri punoj otkopanoj povrsini, greska koja se Cini primenom ovog postupka biee zanemarljiva ako je uslov ispunjen, ili ako otkopana povrsina ne odstupa znatnije od pune. Pri veeem odstupanju, sraeunate vrednosti uglova SigllrIlOsti manje su od tacnih, pa se njihovim koriseenjem povecava sigurnosti objekta koji se stiti. Ali poveeava se ; povrsina zaStitnog stuba, a sa njom i kolieina ostavljene supstance. Povrsina stuba raste sa dubinom, tako da se pri otkopavanju na srednjim i veeim dubinama javlja problem njegove racionalnosti i predimenzionisanosti. U takvim sIueajevima treba taenim postupkom odrediti pouzdanije vrednosti uglova sigurnosti. Priblizan raeunski postupak, koji se izlaze u daljem tekstu podesan je za odredivanje orijentacionih vrednosti uglova sigurnosti. One se koriste za projektna resenja i tehnieko-eko".omske ocene u vezi otkopavanja ili o~tavljanja supstance u zaStitnom stubu. Posto je postupak za odredivanje uglova sigurnosti isti u svim slueajevima, u daljem tekstu koristi se za najvecu deformaciju oznaka 3M, a moze se odnositi na ma koju od veliCina NM,I<M ili DM. Ove vrednosti, kao i polozaj taeke M (s1. 6.3), odreduju se pomocu obrazaca (3.8), (3.11), (3.22), (3.25), (3.41) ili (3.44). Podrazumeva se da je dozvoljena deformaciija 3D < 3M, jer je u suprotnom slucaju dubina otkopavanja bezopasna, pa ugao sigurnosti gubi smisao. Pod ovim uslovom taeka D, u kojoj deformacija ima vt:ednost 3D, lezi izmedu graniene taeke G i taeke M. Polozaj taeke G odreden je granicnim uglom J.tG, pa su poznate obe katete G M i M MI = 3M pravouglog trougla G M MI' lz slicnosti trouglova GMMI i GDDI sledi
GD= 3D GM 3M
(6.16)
pa se tako, Iinearnom interpolacijom, odreduje polozaj taeke D, a zatim pomocu (6.15) ugao sigurnosti fl..
IzIozeni raeunski postupak vrlo je jednostavau, sto se vidi iz sledeCih primera.
6. ZaStitni stubovi
195
Primer 6.5.
Odrediti pribliinu vrednost
a..
b.
ugla.sigurnosti 62 za dozvoljenu vrednost poluprecnika krivine ugla pukotina 63 za dilataciju Dp = 10 mm/m,
Rv=!20
Km,
koristeci odgovarajuce podatke iz primera 6.4.
Resenje:
a. Koriste se podaci iz primera 6.4: n = 70 m, Uo=2100 mm, If =370 m i 2 UG 10 f= 2.76 KN/cm . Odnosu Uo = 2100 odgovara prema (2.3) r = 2.59 i prema (5.10)
t an 6 =
r 2 ) 300 If f +
300 2.59 = )3702.76 + 2 = 2.04
H = 370 m
Slika. 6.6.
pa je (s1. 6.6):
370
Ai G = H cot 6 = 2.04 = 181 m Najveea vrednost krivine, prema (3.22) je

Uo f{M
1
= 0.242~ n = O.104Km--
pri cemu je
AiM = n= 70m,
196
6. ZaStitni stubovi
a dozvoljena krivina
1
KD Prema (6.16) je GD Rastojanje
XD - XA
-1 =
O.05Km
RD
KM
KD GM
0.05 (181-70) 0.104
= 53m
= AID =AIG -GD = 181- 53 = 128m

370
pa Je tan
02
128
= 2.89
02
= 70.9.
Uo
b. 1 u ovom slucaju koriste se podaci iz primera 6.4, ali je

cemu odgovara prema (5.5)
Po
= 1300 mm, a prema (2.3)

300 . 2.76 ~ -_. = )370 + 2 = 1.89
= 2.80
= 3900
mm,
tan tako da je,
01
370
A1G
= 1.89 = 196m
Prema (3.41) najveca deformacijaje

DM
= 0.606- n = 1l.25mmjm "

AIM=n=70m
Po
na rastojanju
Dalji racun isti je kao u prvom delu ovog primera: GD -
- GM
Pp G1\1~(196 - 11.25 ~
- ~O\ - 112
() -
XD - XA
= AID = 196-112 = 84m

...
tan 013 =
84 = 4.40
370.
<53= 77.2
6. ZaStitni stubovi
197
6.3. Konstruisanje zaStitnih stubova

Konstruisanje zaStitnih stub ova biee prikazano na primerima reprezentativnih objekata, kao sto su okna u rudarstvu, ili zgrade i saobraeajnice u gradevinarstvu. Granice zaStitnog stuba na situacionom planu rudnika odreduju se pomoeu uglova sigurnosti (02,132,72), na vertikalnim presecima po padu i pruzanju sloja, pri eemu je za veee dubine merodavna bezopasna dub ina otkopavanja. Zbog poveeane sigurnosti i moguCih gresaka pri odredivanju uglova sigurnosti (50), ostavlja se oko objekta na povrsini terena zona sigurnosti, zavisno od vaznosti objekta i kategorije zaStite. Kategorija zaStite Zona sigurnosti (m)
I
20
II
15
III =
10
IV =
Granice zaStitnog stuba za vodotoke konstruisu se pomocu uglova najveCih pukotina, koji su odredeni taekama maksimalnih izduzenja na krivi deformacija. Praksa je pokazala da pukotine nastaju pri deformacijama veCimod 10 mm/m. Ako su povlatne naslage neposredno na povrsini terena prekrivene nanosima, kroz ove nanose stub se konstruise pomocu ugla 'P. Vredllost ovog ugla zavisi od debljine i vlaznosti nanosa. Nanos suv Nanos vlazan 60 50u 550 45u 55 500 Debljina nanosa
I
Ugao
'P
I !
Primeri koji slede ilustruju sarno postupak konstruisanja zaStitnih stubova, pa su zbog toga uzeti jednostavni uslovi zaleganja sloja. Zavisno od objekta i uslova zaleganja, u praksi se javljaju i slozeniji slucajevi, koji se svaki za sebe posebno resavaju, ali princip konstruisanja stuba ostaje isti.
Primer 6.6: Zastitni stub okna

U ovom primeru prikazano je .konstruisanje zaStitnog stuba sarno za okno, kada su potrebna dva vertikalna preseka. Jedan po pruzanju drugi po padu sloja. U praksi je eesCi slueaj da se zajedno sa oknom stite i ostali prateci ob-
198
6. ZaStitni stubovi
jekti rudnickog dvorista. U tom sIucaju stiti Be povrsina koja nije kruznog oblika, pa se stub konstruise kao za plato zgrade, kako je prikazano u primeru 6.7. Presek 2 - 2
F,,-;t1!110I\
!/
;
....
,~62=70
02"70'1/\
I
....
~ (j)
..
t:4
rn (j)
----1,
~,~--
~I
! 0-1
__ . J
Slika 6.7. - Konstrukcija. zaStitnog stuba. za. okno
PrimE!.' 6.1.
ZasW.r:ri~tul; zgradc
U ovom prirneru prikazano je konstruisanje zaStitnog stuba za zgradu. Osnova zgrade moze biti proizvoljr:.o orijentisana U odnosu na zaleganje sloja, pa se zbog toga njen oblik trausformise simetricno U odnosu na pruzanje i pad sloja. Kod ~1agnu.tog sioja poirebna Sll G.vapresd.a po pruzanju, jede.u na gornjoj, drugr na clonjC} granici koji se stiti. U tom slucaju. sloj je presecen na razliCitim dubinama, pa je oblik stub trapeznog oblika.
6. ZaStitni stubovi
199
Presek 2 - 2; 3 - 3
... CI) rn p., I
.-<
11
0=67=(\ 2 I
f'1:3
2 3 6=67
Slika 6.8. - Konstrukcija
zastitnog stuba. za zgradu
Primer 6.8.
U ovom primeru prikazano je konstruisanje zaStitnog sLuba za magistralni objekat. Uzduzna osa objekta zavisno od njegove trase, moze zaklapati proizvoljni ugao u odnosu na pravac pruzanja sloja, tako da je nekada pogodnije umesto vertikalnih preseka po pruzanju i padu sloja, raditi presek upravno na uzduznu osu objekta. U tom slucaju uglove sigurnosti koji su dati u pravcu pada sloja, (132, J2),treba redukovati na uglove u nekom proizvoljnom pravcu, (132, 12)' po kome se rade vertikalni preseci.
200
6. ZaStitni stubovi se vrsi po sledeCim obrascima,
Redukovarije
cot f3~= /cot2/32 cot U kojima su: (32, 12 -uglovi sigurnosti
. cos2 () + cot2 b . sin2
(J
I~ =
Vcot212
. cos2 () + cot2 b . sin2 ()
(6.17)
u pravcu pada sIoja, pravcu, koji sa pravcem pru-
/3~, I~ -ugIovi sigurnosti u nekom proizvoljnom zanja sloja zaklapa ostar ugao 0, D2-ugao sigurnosti u pravcu pruzanja sIoja.
Umesto odredivanja granice crtanjem proizvoIjno orijentisanih vertikalnih preseka, kojih u odredenim situacijama maze biti i veci broj, karakteristiene taeke stuba mogu se odrediti pomocu ordinata p i q upravr'~h na poduznu osu objekta. Ordinate q i p, raeunaju se po obrascima; H cot q=----1 + cot /3' . cas
fJ'
B .
tan
a
(6.18)
H cot I' p=-----cot cas () . tan a

1{3' .
gde je
H dub in a od neke taeke na granici sigurnosti pojasa oko objekta, do sloja.

stuba prikazana je na slici 6.9.
Konstrukcija
b2 /32
= 65
= 45
= 77
72
() = 80
Po Ugao I I obrascima
--~J
nomogramu,
/3~ T~ I I
63.8 65.2
i !
6?~ 6~
Siika E.L. - Zastitni
strrb za magistraIni
objekat
6. ZaStitni stubovi
201
Redukovani uglovi (/3~,,~), mogu se odrediti i pomocu nomograma na slici

6.10.
Ugao izmedu ose objekta i pruZanja sloja

B
900 850
800
/3;,
700
~ ~
p. ~ ~ ~ .~ ~
600
"$
,fl
G.
o
500
9;.\
Primer:
dato: /3 = 40
6
f)
~r ~ ~
~ ~~
.~ .0 b~
.~
(I)
J::1
~ ~
.Q,
= 85 = 450 .
?~
~ ~ ~
\
<:n..
o ~
:::;
Iz nomograma
/3'
= 4950'
-/
Serna nomograma data

/3 f)
dato 6
data /3
data, ,
"
data 6
f)
Slika 6.10.
202
6. Zastitni stubovi
6.4. Otkopavanje zaStitnih stubova

6.4.1. Opsti prist up
Mogucnost i nacin otkopavanja zaStitnih stubova zavisi neposredno od profilaktickih mera koje se primenjuju radi smanjenja defarmacija, taka da one budu najmanje stetne za objekte, a u svakom slucaju ostanu u granicama dozvoljenih vrednosti za odredenu kategoriju zaStite. Profilaktika obuhvata niz razlicitih oblasti, pocevsi od izbora otkopne metode, preko dopunskih konstruktivnih mera na objektima, do regionalnog planiranja izbora lokacija za nove objekte na eksploatacionim poljima rudnika. U ovom potpoglavlju razmatra se mogucnost delimicne zaStite objekta izborom naCina otkopavanja koji smanjuje uticaj stetnih defarma-
CIJa.
Pri tome treba imati u vidu da su funkcije pomeranja, kako je to pokazano u poglavlju 1, integraE po oblasti w koja se otkopava. Ako se ova oblast podeli na proizvoljan naCin na proizvoljan broj n podoblasti Wi.
n
W
= UWi
i=1
pri cemu su po svojoj prirodi podeblasti disjunktne, biee prema (1.11), na primer, uleganje
U(x)
= Jw J
n
=
F(x,x,H,z)dxdz=
L JJ
i=l
Wi
n
F(x,x,H,z)dxdz
~
= :?=Ui(X)
1=1
pa krajnja vrednost U{ x) uleganja ostaje ista, ma kakva bila podela otkopane oblasti. Istj zakljucak vazi i za horizentalna pomeranja i, prema definicijama (1.1), (1.2) i (1.4.), za deformacije. Paste krajnje vrednosti pre svega zavise od uzajamnog polozaja objekta i otkopanog prostora, ovim~odnosima posveeen je sledeei ode!jak.
6.4.2. U zajanlni polozaj objekta
i otkopanog
prostora
Na slici 6.11, prikazane su zone uticaja horizontalnih deformacija na povrsini potkopanog tereue..Posto su u pogiavlju 3 i dodatku I proucene krive pomeranja i deformacija, kac i pol.)iaj i vednOE:tinjihovih ekstremuma, detaljnije objaSnjenje
r;ijc poLrebno.
6. ZaStitni stubovi
203
Ako se objekat nalazi izna.d otkopanog prostora (zona 1), pri bilo kakvoj orijentaciji izlozen je pritisku, jer su u ovoj zoni horizontalne deformacije negativne. Objekti koji leze na frontalnim stranama periferijskog dela ulegnuca (zone 2 i 3), u jednom pravcllSu zategnuti, a.u drugom pritisnuti, posto u ovim zonama glavne dilataeije imajusuprotan znak. Najzad, na ugaonim delovima periferije ulegnuca (zona 4), dilata'Cija je pozitivna, pa je objekat, aka se nalazi u ovoj zoni, izlozen istezanju. 4 "" Xx"
2 ~ I
<+++-7 .
---"-1
l'\'x
4 "xl( i < "'3

I
.~ ... " .-01 ..

I
I <_+-----,>
. ,i
1
xl' I
I x"
I" 1 ",/'4
>
~ t
f-+++->
,i,
+
"'"
I_"-_~ 1-----i
x><'"
12
~
.-+-~
I\x x)l
I~
1
Slika 6.11. - Uticaj horizontalnih deformacija zavisno od mesta i orijentacije objekata. U odnosu na otkopani prostor
Iz (1.17) sledi da na povrsini potkopanog terena postoje sliene zone utieaja krivine. Medutim, za tehnieku praksu uglavnom nije bitno da Ii je krivina konveksna Hi konkavna, pa podela na ovakve zone nema znaeaja. Sliean je slueaj i sa nagibom; njegov znak se obieno ne navodi. Zato se pri proucavanju utieaja polozaja objekta u odnosu na otkopani prostor,kod ovih vrsta deformacija, posmatra sarno njihova apsolutna vrednost na odgovarajucem mestu. Na slid 6.12 prikazane su izolinije glavnih vrednosti pomeranja i deformacija na povrsini terena,
G_G----G----G_
+0__ ' -+0 +0
a...
l I' L__li__ +0
(~-"c-o=:. _:-)N~ -0--0--0

PROSTOR P_N __ ? __ .) " __
OTKOPANI
."
I I
G - granica uticaja P - horizontalna pomeranja
+0 ---
+0
D-
horizontalne deformacije
G~G
G_G
N - nagib
~lika. 6.12. - Izolinije glavnih vrednosti pomeranja i deformacija
Slike 6.11 i 6.12 odnose se na masiv sa horizontalnim slojevima. Sliean raspored zona, odnosno izolinija, javlja se i kada su slojevi nagnuti, stirn sto se tada narusava simetrija u manjoj ili vecoj meri, zavisno od pada sloja.
204
6.ZaStitni
stubovi
Uzajamni poIozaj objkta i otkopanog prostora ima odIucujuii uticaj na naCin otkop<'tvanja zaStitnih stuDova, jer izbor metode zavisi od toga da Ii je vrednost krajnje deformacije man.jjaill veea od dozvoIjene. Otkopavanjem zaStitnih stubova u pojedinom zamljama dobijena su odredena praviIa, od kojih su neka prikazana u tablicama 6.22 i 6.23 kao nemacko i sovjetsko iskustvo. ObjaSnjenje simbola uz tablicu 6.23:
D - progozne horizontalne deformacije,
Ddoz. -
dozvoljene vrednost.i horizontalnih deformacija, puna debljina sloja, debljina otkopanog pojasa u jednom sloju,
d" - delimicna debljina sloja koja se ot.kopava,

d -
dE - efektivna debijina sloja, odllosno preostala supljina posle zapunjavanja,

dp -
I - sirina stuba,
L - sirina komore, otkopanog prostora,

[K] -
suma krivina na dnu hidro-objekta od otkopavanja svih slojeva, nom dubinom.
K1 - krivina na dnu objekta od otkopavanja najviiieg sloja usiovijena bezopas-
ri koji na vrstu prostor. bjekta tangenotkopani prostor. objekta tangen-
otkopani prostor. ,~~~iznad u zoni mestu utieaja od 2 km svako na sredini Isto kao konveksne krivine. sredina za beton Stetne Profilaktika ka eentru. ne. ka zona sredini periferiji sredine dela zone sredini od 2 km prost ora 1. Povecana konstruktivna stabilR zona na iznad svakom oko sredine -za beton Nagnutost objekta oko duze oseotkopanog pod-povrsini otkopavanje ta sa tlom. prost ora 4. Neotkopavanje ispod objekta. Oet'ormacije iodnosu mere otkopava otkopanog srednje objekta ka periferiji. objekta. mesto objrekta Ispravljanje objekta prostora na otkopani prostor U nja pri otkopanoj prost 2. ora Oslonjene Popustljiva na 1, konstrukcija 2, 3u oslonea. objekta otkopanog Najmanje Najvece Polobj vanje u konstrukeije. gore prostora nja. Mala povrAina osnove. objektu pod-povrAini 3. Polozaj ii orijentaeija u praveu pruzaotkopavanja prema 2. Simetricno otkopavanje od periferije nost objekta. ma speeijalno,g gradevinarstva. otkopanoj graniee Zapunjavanje otkopa. je deformacija. putevi srednja objekta 2. Otkopavanje uskih Zona izvan objekta. Vece rastojanje od susednih perifernog otkopanog prostora. ili ugaono od do 1:100 500 m periferno na sredini 1. Kao pri gore orijentacija pod" 1" objekta 4. Konstruktivna u pravpodela objekta Napredodeformaeije polozaj odnosu na Konstruktivne na objektu Kombinovano otkopavanje od Plitko ol1jekta fundiranje. granici gran iCe i prema objektu 3. 2. Ojaeane Ojaeani podrumski meduspratne zidovi. iobjekkrovne do 500 m llZ uslov kompenzaciIsto kao pri izduzenju. sredine temeljima. Deformacione spojniiee. 1. Fundiranje na arm. -postupeibet. deformacije 2.tangencijalni Izolacioni klizni kontakti srednja 1.5 mm/m 0.2 -Lna manje blokove.
Tabliea 6.2f1
0>
N
;:to ~
~,
::;.
~
r=
0"'
~.
o Q'
i:..:>
Tab/ica 6.23
Metoda ~ Uslovi iskoriscenja deformacija po Karakteristika
pno makom 6.15-a 6.15-d d 0.5 H po Parnim hodnicima sl.6.15-e se udaljavaju vanjem ntovima Sa smaknutim otkopima - za zgrade
nalno otkop.=n;. ------- Koeficijent leil". p'."~ Koeficijent p.d. smanjenja dij.go~ potkup.nih ob;ek.t. .' 1 I -po 2 I 3 I 4 I 5 =:J I 0.5 d otkopavanja 0.1-0.5 Vdoz 0.3 -u -objekti sani pravcu pruzanju kao razmera gore sa jasno poduznom 0.3 0.9-1.0 dizrazenorn 0.3-0.5 uz ekonomsku opravdanost bez promene 0.9-1.0 kao gore, sa poduznom osom dijaobjekti, hidro-objekti gonalno prema pruzanju < 350 bez promene kaomj gore padu ili dijagonalno H > 150 a < 300 za hidro-objekte ddoz zgrade dE ~ d'2.5 Pojedinacne i Naseljena objekti Pruge, ogranicenih -~ d' os om po padu sloja ( 100) L=(1.5 -sloja 2.0)'1 mesta, fabrike, industrijski cevovodi i slicni objekti orijentikao gore" sarno sa poduznom osom po sarno "---'--H -<1.5 D i hidroObjekti ogranicenih razmera --~ 1.5 d' < 250 mj a < 300
-------------
o 0)
l>.:>
d'
0)
N
g;,
:;:t.
...
l::l .....
CJ:l
a<:r
~.
sl.6.16-c ukupne a koje iskljuvise slojeva otkopavanje eotkopanih
Vaznipovsini objekti, 0.1 manjih i potrebno manje razmera, kada se 0 0.05-0.40 0.3-0.5 L=30 50 m 0.5-0.7 delom lezista 0.6-0.7 do 1.0 vrednosti hidro-objekti manje od 0.1 ne menja tri sloj primeniti se a, uz uslov, H za vise > slojeva 100 m; korak a < 30 otkoHidro-objrkti Smanjene cije 2.5 puta hidro-objekte najvise Vazni < zidani 2.5 m; objekti, jedan hidro-objekti sloj Objekti, .kod kojih se posledice od vrednosti pri otkopavanju kada i V slieni ne se pavanja, brzina menja druge objekti) napredovanja se mere S=V ne T mogu nije otkopava d po stiiiavanju opasnih a a> < 300, ak, vise d slojeva, 1< 3.0 m za Objekat se nalazi nad potkopavanja otkloniti, (zel.pruge, jednog mogu Ijine sloja potpuno cevovodi najveee - vanje L=30 do 100 m; za veee glinovite od 2' d, naslage .svaki u pojas krovini se deformacije druge mere ne mogu primeniti; potkopa0.5 L < 1 < L kada druge mere nisu moguee od jednog sloja, D~ Ddoz terena sakod visokim nivoom podzem150 ~ H ~ 500; Deformacije a ~ 30 nisudeb veee odna T 1=(0.3 -za trajanje do 0.7)' procesa L Komorno Do sa bezopasnih [K] > K1 za koje treba smanjiti deformaDdoz ~ 3' 10 -3; Objekti kojih jepodinskim L+I nih voda < d' dp deformacija od gornjeg pojasa.
i
---
131
0>
N
c: ...
:=.
00
&l,
...
r=
r::r
~.
l'-' o -'l
208
6. ZaStitni stubovi
6.4.3. Etapno otkopavanje

Pod etapnim otkopavanjem podrazumeva se takav prostorno-vremenski raspored otkopavanja koji omogucuje da deformacije na objektima ostanu u granicama dozvoljenih vrednosti. Ako je krajnja vrednost deformacije u dozvoljenim granicama, podesnim naCinom otkopavanja mora se obezbediti da i trenutne vrednosti ostanu takode u tim granicama. Pri punoj otkopanoj povrsini, na primer, u srednjem delu gde je dno ulegnuca rayno, krajnje vrednosti svih vrsta deformacija jednake su nuli, ali to ne vazi i za trenutne. One rastu i dostizu svoje maksimalne vrednosti sa priblizavanjem otkopnog fronta, a zatim, sa njegovim udaljavanjem i sa vremenom potrebnim za konsolidaciju, teze nuli. Radi toga se oblast otkopavanja deli na vise pod-povrsina, jer je tada najveca vrednost deformacije SE manja od odgovarajuce vrednosti SM koja se javlja pri punoj povrsini. Odnos
SE J{s
= SM
(6.19)
naziva se koeficijent smanjenja deformacije, pri cemu se indeks S odnosi na vrstu deformacije (KN odgovara nagibu, KK krivini, a J{D dilataciji). Podrazumeva se, svakako, da se sve pod-povrsine ne otkopavaju istovremeno, pa se ovakav postupak naziva etapno otkopavanje. Sirina i broj etapa bira se tako da bude SE = KSSM < SD, gde je SD dozvoljena vrednost deformacije. Etape se mogu otkopavati pojedinacno (s1. 6.14-a), ili u smaknutom poretku (s1. 6.14-c), sto daje mogucnost da se pravci glavnih dilatacija poklope sa stranama objekta, kada su ove pod uglom sa pravcem napredovanja fronta. Prema [83), realna vrednost koeficijenta smanjenja dilatacija pri etapnom otkopavanju moze se smanjiti do K = 0.3, (tablica 6.23).
--.-+DmImnD-
,j .-~
+.
d.
--!_a.
r-/1/ t~J
l __ b.
-----1 L__ ~ i_J _!_~

c.
Slika 6.13. - Cetiri osnovne serne otkopavanja u odnosu na uslovljene deforrnacije i polozaj objekta. Istezanje (+), skraeenje ( - ).
Kada su objekti koji se stite vrlo osetljivi, tako da je vrednost dozvoljene deformacije SD<KsSM, primenjuje se kombinovano etapno otkopavanje sa sparenim otkopima. Na primer, bez obzira na veliCinu povrsine, pri simetricnom otkopavanju od objekta ka periferiji (s1. 6.13-a), posto objekat lezi u oblasti najveceg
209
a.
a.
~W"'~
b.
~Qk*D ~~~ - --- -- -----=:::-~ ::::---==-==-==~

c. ~\..
1
"
~-:=::::-====: '.'
-;;-'yP!,"1!f{
b.
'
'.
\I
--=-------- . --------_ ..
CL
:1 r'
d. ~
->
( .. ",
'>1
i~~rff~~il
... ... ...
->
c.
e.
0.
i;-~~.~
:lI.:~l
""''''j.4Jf~S;
"-'''"-'rv
("V
'~'~~~~.::~~'.
t?s;~;f~fi~1~}:
Slika 6.14. - Serna otkopavanja
~i{;.: -'-".
'-"~ ~-=-::-=-='~~~~ ~-::.

r-' _ rv ,-...; ,-.J
d.
____ jl i~~ j:.~ .. ~~:-:: .. ~i+l?::

1
'::'-='-=--=;1--;-
-=~
Slika 6.15. - Rudarska profilaktika
210
6. ZaStitni stubovi
uleganja, u tom mestu je vrednost nagiba jednaka nuli. Ovo vaii kada su slojevi u masivu nagnuti, s tim soo se tada otkopavanje vrsi po pruzanju (s1. 6.14-b). Prema slici 6.11, dilatacija u ovoj oblastije negativna. Simetricnlln otkopavanjem od periferije ka objektu, na protiv, u srednjem delu javljaju se pozitivne dilatacije. Posto se uticaji otkopa "susreeu", vrednosti dilatacija na ovom mestu su, zbog superpozicije, dvostruko veee od onih koje se javljaju kada postoji sarno jedan otkop. Takode se udvostrucuju i vrednosti krivina, dok se vrednosti nagiba, posto su suprotnog znaka, potiru. Kombinovanjem oba naCina simetricnog otkopavanja - od objekta ka periferiji i, istovremeno, od periferije ka objektu - postize se da vrednosti svih vrsta deformacija budu male. Na slican naCin, simetricnim otkopavanjem sparenih etapa, mogu se smanjiti i vrednosti deformacija u pravcu pada, ako su slojevi u masivu nagnuti. Otkopavanje se vrsi simetricno po pruzanju, a sparene etape uzimaju se na mestu maksimalnog uleganja i na periferiji, na suprotnoj strani glavnog profila po padu.
Primer 6.9.
Odrediti sirinu otkopa 2a pri etapnom otkopavanju horizontalnog sloja, ClJI se podaci navode u primeru 5.6, tako da najveca vrednost DE dilatacije ne bude veea od 4.0 mm/m.
Resenje:
Posto vrednost DE zavisi od sirine 2a, postupak racunjanja mora se izvesti u dva koraka. a. Prvo treba odrediti vrednosti koeficijenta smanjenja dilatacije KD u funkciji a odnosa b = -.
Zahvaljujuci parIlosti funkcije
Do;(x)
=-
V2K Po n
[e<p(e)
+ 7]<P( 7])]
a-x n
e==a+x
1f= --
posmatraju
se sarno pozitivne vrednosti x
> O. Jz uslova za ekstremum
D~(x) posto je
= ~Po
[(e -
l)<p(e)
(1f2 -
1)<p(7])]
<peT})
'P(e)
==
exp
[-!ce 2 -
T}2)]
= exp (_2ax) n2
6. ZaStitni stubovi sledi exp

(2aX) n2
211
= _n2 n2 -
(a_+_x_)_2 (a - X)2
iIi, posto se uvedu bezdimenzione promenljive a~ n =t i ~ n= exp(2t) Kriva

y
.__ ,_-1= ~~ - (b2 + t)2 _
4b2t
= 1_
4b2t
ima horizontalnu asimptotu y = 1 i dye vertikalne tl = b2 + b > 0 i t2 = b2 - b. Prema prirodi etapnog otkopavanja je a < n, pa je b < 1 i b2 - b < 0; ova asimptota ideo krive levo od nje je u negativnoj oblasti. Deo krive koji u oblasti t > 0 preseca kriva y = exp(2t), kao sto se vidi sa prilozene slike, vrlo malo odstupa od vertilne asimptote tl = b2+ b, pa se sa zanemarljivom greskom moze uzeti da je tl apscisa preseene taeke ovih krivih.
y
y-1
t
t,
. 4b2t y y
knva kriva
Slika 6.16. afn
= 1--b2-_-= exp(2t)
0.20 0.5 0.78 0.8 0.68 0.55 0.85 0.95 0.4 1.0 0.41 0.9 0.7 0.91 0.6 0.27 0.3 0.25
Vrednosti
h = b2 + b odgovara
Dx
apscisa x = a + n i
a+n = -- n lp ( ) .j2;Po [(1)
- --lp n
n + 2a
n 2a)] (n +
--
212
6. Zastitni
stubovi
se
pa posto se u (6.1) unese ova vrednost
i Dma:c exp
= nye p~
posle sredivanja
dobija
KD
= 1- (1+ 2;)
[-2; (1+ ;)]

ovog koencijenta za pojedine
U tabeli uz sliku 6.16 sraeunate a odnose -.
su vrednosti
b.
Sloju iz primera
5.6 odgovaraju
D max
podaci Po
= 700
mm i n
= 70
m, pa je
Po = 6.06 mm = 0 .606n III
i prema uslovu zadatka,
na osnovu (6.19) 4.00 B.D =< - -06. 6 ,
= 0.66
Odnosu
-=0.58 n
a -
odgovara
a
= 40.6m
/{s = 0.65
a odnosu
= 0.59
a = 41.3m
/{s = 0.67
pa je srednja vrednost a = 41.0 m. Posto je ustvari a::; 41 m, usvaja se sirina otkopanog prostora, 2a = 80 m.
6.4.4. Smanjenje efektivne debliine otkopavanja

U odeljku 6.4.1. pokazano je da, pri istoj vrednosti efektivno otkopane debljine, ne moze ni na kakav naCin da se utiee na krajnje vrednosti deformacija u taekama na povrsini potkopanog terena. Ako je ta vrednost, pri nekoj od uobieajenih metoda otkopavanja sa zarusavanjem krovine, veea od dozvoljene, jedino resenje je izbor takvog naeina otkopavanja, koji ee dovestido smanjenja efektivno otkopane debljine. Tada se prema (5.4) i (5.5) smanjuju parametri Uo i Po i, proporcionalno njima, vrednosti pomeranja i deformacija. Smanjenje efektivno otkopane debljine moze se ostvariti otkopavanjem pune debljine uz zapunjavanje otkopanog prostora, i delimienim otkopavanjem sloja. Zapunjavanjem otkopanog prostora, utiee se na vrednost koencijenta /{ u empiriskim obrascima (5.3), odnosno (5.4). Podesnim izborom vrste i naCina zasipavaoja, mogu se znatno smanjiti vl'ednosti deformacija. Time se, formaloo raeunski, zadatak svodi na slueaj izlozen u prethodnim odeljcima, eija se rekapitulacija daje u
6. ZaStitni stubovi
213
vidu sledeee seme (81. 6.17). Koriste se ranije uvedene oznake, tako da S oznacava ma koju vrstu deformacije (nagib, krivinu ili dilataciju):
SM
= Smax.abs je najveea vrednost deformacije, koja se javlja pri punoj povrsini otkopavanja,
je konaena vrednost deformacije na mestu objekta, zavisi od polozaja objekta. . u odnosu na otkopani prostor,
SK
SE
SD
= Smax.rel, je
najveca vrednost deformacije pri etapnom otkopavanju,
je dozvoljena vrednost deformacije; zavisi od vrste i kategorije zaStite objekta.
SM'
SM
< SD
SM
> SD
Dubina otkopavanja je bezopasna. Moze se primeniti bilo koja otkopna metoda. Zapunjavanjem smanjiti efektivnu debljinu otkopavanja. Sa novim vrednostima UO, odnosno Po ponovo izracunati SM.
Izracunati
SE
SE
< SD
SE
> SD
(obieno) Etapno otkopavanje
Kombinovano etapno otkopavanje sa sparenim otkopima

Slika 6.17.
Drugi postupak kojim se utice na vrednost efektivno otkopane debljine je delimicno otkopavanje sloja (s1. 6.15-a i 6.15-b). Ovaj postupak zahteva nesto slozeniji racun, jer treba prethodno odrediti optimalne dimenzije i rastojanja ostavljenih stub ova, pri kojima ee vrednosti deformacija na povrsini biti u dozvoljenim granicama, a koliCina neotkopane supstance sto manja. Stubove, pri proracunu ne treba shvatiti kao noseee elemente, oni saglasno primenjenom matematickom modelu, predstavljaju sarno oblasti neotkopanog prostora. Pri proracunu se,
214
6. Zastitni stubovi
takode, nzimaju u obzir samo dimenzije i polozaj otkopanih oblasti i stubova, ne upustajuCi se u t.ehnologiju otkopavanja i izbor otkopne metode; ti zadaci ne spadaju u problematiku koja se ovde proucava i resavaju se posebno. Deformacije se racunaju i analiziraju u karakteristicnim vertikalnim profilima upravnim na ostavljene stubove otkopane oblasti izmedu njih. Ako su ovi rasporedeni po padu, posmatraju se profili po pruzanju, pa se dobijaju isti oblici kao pri otkopavanju horizontalnih siojeva (videti odeljak 1.3.1). Karakteristican profil uzima se kroz objekat koji se stiti, odnosno kroz gornju granieu zaStieene zone, pa je proracun isti kao u slucaju horizontalnih slojeva koji leze na odgovarajuCim dubinama. Ali, kada su slojevi nagnuti, kriterijum zastite je u drugom slucaju stroziji. Nairne, u profilu kroz gornju ivicu, zbog manje dubine, deformaeije su veee od odgovarajuCih u nizim profilima.
Ako se ostavljaju stubovi i potkopane oblasti po pruzanju, analiziraju se deformaeije u profilima po padu. Mada princip ostaje isti, racunski postupak je slozeniji, jer se koriste komplikovalliji obrasci sa veCim brojem parametara. Da bi izlaganje bilo preglednije, u daljem tekstu posmatra se masiv sa horizolltalnim slojevima. U praksi se, po pravilu ostavljaju stubovi istih dimenzija i sa istim medusobnim razmakom, pa ako je (sl. 6.18) 2a sirina otkopane oblasti izmedu stubova, a 2L njihovo rastojanje, delimicno uleganje, koje je poslediea otkopavanja samo jedne oblasti, je
Ui(Xi)
= UoXo(xd,
gdeje
XO(Xi)
= ~ [<p
(a: Xi) + (a ~ Xi)]

<p
Horizontalno pomeranje i nagib su

Px(Xi)
= .j2;POX01(Xi) = -X01(Xi) n
Uo
N(Xi)
gdeje
X01(Xi)
= I{) (a+x.)
7 7
-I{)
(a-x.)
krivina i dilataeija su
K(Xi)
= 2"X02(Xi) n = --X02(Xi) n
../FiPo
Uo
Dx(Xi)
6. Zastitni stubavi gdeje
215
X ( )_
02 Zi
n [a+Xi
--<p (a+Xi) --n
+ --<p n
a-Xi
n (a-Xi)]
--
Ukupna pomeranja i deformacije dabijaju se superpozicijom, pri cemu se uvodi jedinstven koordinatni sistem. Aka je to koordinatni sistem jednag ad lokalnih otkopa
Xi bice (s1. 6.18)
Zi+l
=X
X -
paJe
Ui+l(X)
= ~o[~ (a - ~
+x)
+ ~ (a + 2~
- X)]
__
---~-_.-u.1-1 --Uj
---Ui+l
--.--.i...... I , I
I
I
::.::::::.l.~.:: ..:: ....__ ..~ --_.II ' I I I I

X ;_1:
tl'
I : I
,
,-------- --------I I
1
I I
Xi
X i.1
J
L
Slika. 6.18.
Uticaj susednog otkopa, sa leve strane, na uleganje u posmatranaj tacki, posta se unese
Xi+l
Je Ui-1(X)=
= x + 2
~o
[~(a+~+x)
+~ (a-~-x)]
itd. Na slici 6.18 prikazane su krive uleganja Ui_l(X), Ui(X) i Ui+1(X), Ako je oblastpodeljenja na S otkapa, ukupno uleganje adredeno je zbirom
216
U(x) Na sliean naCin odreduju giba, krivine i dilatacije.
L i=l
Ui(X) pomeranja, na-
se i ukupne vednosti horizontalnog
Primer 6.10
Ispitati dill1tacije u taekama glavnog profila povrsine potkopanog terena, pri delimicnom otkopavanju zaStitnog stuba,ako je 1. broj otkopa neogranicen, 2. kraj otkopa ogranicen sirinom zaStitnog stuba od 400 m.
Smatra se da je ostavljen stub takvih dimenzija, da se uticaj prethodnog otkopavanja moze zanema.riti.
Poznati podaci: debljina sloja d=2.8 m, dubina H =:J70m, koeficijent cvrstoce krovinskog masiva /=2.76 kN/cm2, sirina pojedinih otkopa 2a=80 m, a ra.zdvojeni su stubovima sirine 40 m. Gubitak pri otkopavanju, ne uzimajuCi u obzir supstancu ostavIjenu u stubovima, g=0.16.
Resenje:
U primeru 5.6 sa ovimpodacima je za jedan otkop izraeunato je Po
= 700 mm
in
= 70 m,
pa
x) D.(
70 = 700V2i
[40 70 + x <p (40 70 + x)
+ 4070 - x
<p
(40 70 - x)]
To je parna funkcija, pa su sraeunate sarno vrednosti a n je u m, pa se dobija dilatacija u mm/m.
za x ::::0; uzeto je Po u rum,
1.
Posto je broj otkopa neogranieen, Rastojanja pojedinih stubova su 2L
posmatra
se bilo koji, i-ti,
medu njima.
= 2a + 40 = 120 m
pa se vidi da na deformacije u nekoj taeki imaju uticaja sarno najblizi otkopi, dva sa leve i dva sa desne strane, dok je uticaj treceg praktieno zanemarljiv.
6. ZaStitni stubovi
217
~l
--
-- 0.04 -60 Im-40 4.27 4.21 0.47 2.41 -2.41 0.04 0.09 0.22 3.46 2.48 0.91 -2.41 -8.68 -9.71 -5.95 -5.95 2.48 0.91 1.58 .-2.41 1.58 3.23 3.46 0.09 0.04 i-3
-
GQ]
--
D:JO.22~
Kao sto se vidi sa slike 6.19 kriva dilatacije je, u ovorn slucaju, periodicna.
tz
mm,m
Slika. 6.19
2. U ovorn slucaju postoje tri otkopa sirine 2a = 80 rn, sa cetiri stuba sirine po 40 rn (sI.6.20). Koordinatni pocetak uzirna se u sredini srednjeg otkopa, pa se, zahvaljuj;1(~isimetriji, posrnatraju sarno pozitivne vrednosti x ~ O.
I 4.27 0 0.91 0.04 -8.68 -2.41 4 1.58 .21 100 -4.54 -1.24 4.21 I-1.17 200 1.58 160 -5.95 0.47 0.09 180 -9.71 120 0.22 3 -5.95 2.48 .23 2.49 -4.97 -4.25 -2.34 -3.46 4.27 3.46 3.23 -5.95 -2.41 0.91 -2.40 -1.58 2048 20 140 I0.11 60 80 l 40 x -9.71
220 0.22 1.58 4.43 3.46 0.09 0.04 3.23 400 0.91 0.22 0.47 420 4.21 4.74 4.27 3.55 0.09 320 280 260 S-OO 2.52 2.48 340 300 240 4.14 380 x 0.91
218
6. ZaStitni stubovi
tz
=T
-160 -120 -80 -40
- 400 -360 -320 -280 -240 -200
F--
t
i
~()+.-.
f--"\ ~_.";"I,Q
~
-l-.. 3
400 m
f --;
I ----i .. ..t&-l-?Q--l-!,()-;
i.
:r\
\
I
Slika 6.20. deformacija pri Nap omen a: Cilj ovoga primera je analiza dijagrama pomeranja delimicnom otkopavanju. Nairne, pri dovoljnoj sirini stuba, u srednjem delu ne oseea se uticaj ivicnih otkopa, pa dijagrampostaje periodiean (sl. 6.19); u ivicnim duz celog profila, ova pojava izostaje (sl. delovima, a pri malim sirinama stuba
6.20).
Sa prakticne taeke gledista primer ima smisla sarno ako deformacije na povrsini terena ne ugrozavaju objekte zbog kojih je stub ostavljen. U pitanju su ne sarno meduvrednosti krajnje vrednosti koje nastaju po zavrsetku otkopavanja, nego koje se javljaju posle pojedinih faza otkopavanja. U drugom delu ovog primera, kao sto se vidi iz prilozene tablice uz sliku 6.21, u intervalu x E (-200,200) dilatacija lezi u granicama < D(x) < 2.5, pa ako su najveea skraeenja i izduzenja u dozvoljenim granicama, na prvi pogled Cini se da su objekti bezbedni. Ali, ne moze se oeekivati da ee se istovremeno otkopavati sve tri oblasti; naprotiv, obieno se to Cini sukcesivno. Iz tablice vrednosti funkcije D;(x) date na poeetku ovog primera, vidi se da se posle otkopavanja sarno jedne od tri oblasti javljaju vrlo velika skraeenja od 9.7 mm/m, a najveea izduzenja veea su od konacnih.
-5
Iz prethodnog teksta vidi se da ove meduvrednosti prelaze dozvoljene granice za veCinu objekata; u tom slucaju treba traziti druge dimenzije i razmak otkopa. Tome je posveeen sledeCi primer.
Primer 6.11.
Odrediti sirinu i razmak otkopa pri delimicnom otkopavanju stuba iz prethodnog primera, tako da najveca dilataeija u oblasti sirine 2ao = 400 m i duzine 2/ = 200 m, ne bude veca od 3 mm/m pri izduzenju i 4 mm/m pri skracenju.
219
Resenje:
Analogno koeficijentu smanjenja deformacija pri etapnom otkopavanju, moze se odrediti odnos DD ,gde je DD najveca deformacija koja se javlja pri delimienom
DM
otkopavanju sarno jedne oblasti, a DM je vrednost apsolutnog maksimuma, koja Bejavlja pri punoj povrsini otkopavanja. Superpozicijom se dobijaju odgovarajuCi odnosi za pojedine faze otkopavanja, kao i za konaeno stanje, i mogu se sistematizovati prema bezdimenzionom parametru ~ i ~, gde su a, L i n oznake koje . n a su koriseene u prethodnom tekstu (s1. 6.19). Veea sirina otkopa ne daje zadovoljavajuee rezultate, jer su za ~ ~ = 1.46, u srednjem delu n = 1, vee pri odnosu .a stuba maksimumi konaenih vrednosti deformacija DK = DM; sa podacima iz ovog primera (n = 70 m) ovim odnosima odgovaraju otkopi sirine 2a = 140 m, razdvojeni stubovima sirine oko 60 m. Dalje poveeanje sirinestubova nema smisla, jer raste vrednost -DK
DM
L/a
DK/DM
1.12
1.5 =
1.75 = 1.66
2.00 1.89
Na sliean naCin dobija se i tablica meduvrednosti deformacija na povrsini za.stieenog terena usled otkopavanja periferijskih oblasti. Posto sirina za.stitnog stuba ne mora da bude jednaka sa sirinom za.sticenog terena, tabliene vrednosti dobijene su superi)Ozicijom, uz pretpostavku da je stub nesto siri, i odnosi se na dilataciju pri izduzenju. 1.25
1.50 1.75 2.00 2.25 2.50
Sraeunate vrednosti vaze za slueaj ravanskog uleganja, kadaje u (1.19) . pa ih u ovom slucaju treba pomnoziti sa
U(y)
==
1,
Y(O)
= 
C~OO)= 0.847
Prema uslovu zadatka je DD < - 3 mm/m, a DM
nye p~
6.06; odnosu
~:
= 6.~6 = 0.495 pribliino odgovara tabliena vrednost odredena "koordi-
natama "an
=.0 25
1 . L
= 1.75 .
220
6. ZaStitni stubovi
KoristeCi poznatu vrednost n = 70 m, dobija se sirina otkopa. 2a = 34 m sa meausobnim razmakom 2L = 62 m, eemu odgovara sirina neotkopanih stubova 2(L - a) = 28 m. Posto i meauvrednosti deformacija pri otkopavanju pojedinih oblasti, kao sto se vidi iz prilozene tablice, ne prelaze dozvoljene granice, sirina zaStitnog stub a ne mora da bude veea od 2ao = 400 m; prema tome, otkopava se sest oblasti, tako da je (s1. 6.22) 6 . 34 + 7 . 28 = 400m Vrednosti deformacija u zaStieenoj oblaste sraeunate su u taekama koje leze nad sredinama stubova i otkopanih oblasti, a van nje II taekama na medusobnom rastojanju 2 = 62 m, tako da se moze pratiti granica uticaja pojedinih otkopa .. Koordinatni poeetak uzet je II sredini oblasti, pa se, zahvaljujuCi simetriji, moze posmatrati samo polovina oblasti; pored ukupnih, navode se i vrednosti dilatacija usled otkopavanja pojedinih oblasti. 0.74 434 31 124 0.30 1.37 0.33 1.70 2.93 -2.93 -2.63 -0.94 -1.73 0.00 1.23 1.37 0.02 0.10 1.23 310 372 248 186 93 155 62 1.37 -3.99 1.23 1.23 -2.00 0.02 1.37 0.30 -2.93 0.02 -0.63 0.30 -0.63 1.78 -2.93 -0.65 0 1,78 otkop~x
---
,./
t- -- _
... -310
J
,.--
....
....
-248 -\185 -~.----l--
fz
124
/' ,- , " 5 248 ~_"':-~_-+....

.....
Iii
1 _
28 J 34j,26 .~34.~ 28,l341
28J 34J 28J. 34~~J.-~~_ 400
~ I
Slika 6.21.
7. Osteeenja na objektima obesteeenje vlasnika
7.1. Pojave na objektima

Osnovni podatak pri oceni osteeenja nekog objekta i obesteeenja vlasnika je vrednost amortizacije. U sirem smislu amortizovanost je posledica starenja objekta i gubitka prvobitnih kvalitativnih osobina ugradenog materijala. U uzem smislu u uslovima potkopavanja, amortizovanost je merilo veka trajnosti objekta u uslovima mehanickih i drugih osteeenja ugradenih elemenata. U sirem smislu koristi se uslovni termin prirodna amortizovanost, au uzem prinudna amortizovanost. Njihov zajednicki termin je fizicka amortizovanost. Sadrzaj i sva izlaganja u ovoj knjizi su u granicama tehnickih nauka, pa je zbog toga razumljivo sto se stanje i step en osteeenja objekata sagledava sarno kroz fizicku amortizaciju, a ne kroz vrednosnu amortizaciju, koja se shvata kao rezultat merkantilno kalkulatorskog postupka ekonomskih strucnjaka. Prinudna amortizacija ima delimicno povratni karakter, odnosno njena vrednost moze biti umanjena, ili eak za neke elemente potpuno smanjena. Delimicno je povratna zato sto se njena vrednost ne moze potpuno otkloniti za neke konstruktivne elemente objekta, kao sto su na primer noseCi zidovi i temelji. Na nepovratnost prinudne amortizacije najveCi uticaj imaju pukotine. I najmanje pukotine su direktni putevi za cirkulaciju hladnog vazduha i pojavu vlage unutar zidova, koji dovode do korozije materijala. U praksr se vrednost fizicke amortizovanosti objekta konstatuje na osnovu vizuelnog pregleda pojedinih elemenata. Povoljna okolnost pri tome je, sto stanje spoljnih zidova realno prikazuje stanje celog objekta, tako da procentualniizllos ootecenih delova zidova u odnosu na njihovu ukupnu povrsinu, odreduje step en osteeenja i vrednost prinudne amortizacije.
222
7. Ostece~ja na objektima i obesteeenje vlasnika
,
Fizicka amortizovanost potkopanog objekta kao posledica prirodne i prinudne u odnosu na vek trajanja objekta, prikazana je na dijagramu, stika 7.1.
t--+
..:.:: "" ro
:~ ~ 0 ~
60 40
10
<
40
60
Slika 7.1.
(1) - prirodna
amortizovanost
nepotkopanog
objekta
(2) - prinudna amortizovanost (3) - uticaj remonta (4) - amortizovanost (t) - smanjenje (T) - trajnost objekta potkopanog objekta trajnosti objekta zbog prinudne amortizacije
Odredivanje prinudne amortizacije na osnovu takvih opazanja prikazano je u tablici 7.1, i na primeru 7.1. Tablica 7.1. % delom do 2 4 mm sirine, maksimamaksimaine micno micnouu ustubovima, stubovima, stubovima, sirine najvecim oko 70 u vidu prslina maksimicno veee od 12 mm. Otpadanje Karakterjsticne pojave Amortizacija maIne sirine do 1 mm do 12 mm, duz pukotina ljuskanje i otpadanje maitera. maltera duz sirokih pukotina. lne do 5 mm. Duz pukotine moguce ljuskanje maitera. Vertikaine i kose pukotine u meduspratnim zonama, a deliVertikalne i kose pukotine u meduspratnim meduetaznim zonama, Vertikaine zonama, delideIi-
0-10 20 30 10 20 >-30
7. Osteeenja na objektima i obestee~nj~_vlasni~1l.
223
Primer 1.1.
100
.
30 Amortizovanost Amortizovanost zida udela upovrsinu odnosu na 10 70 Procentualni 30 procentima ukupnu iznos procentima u ukupnoj u Na Odrediti prednjem amortizovanost i zadnjem zidu zidova fasade na zgradi i jednom bocnom Zadatak: osteeenog 7+ 9:: 15je konstantovano sledeee stanje zidu, amortizovanost je amortizovanost je 30 % 10 % opazanjem ; na drugom bocnom zidu ozidanoj ciglama., ua kojoj (1~00) 30 = 9 teeeni azanje: rtizovanost zaokruzena na 5 % je ( 70) .10 = 7
Pri resavanju konkretnih problema u praksi moguce su dye situacije: Prva situacija odnosi se na: prognozu stepena osteeenja i odgovore na pitanja dislokacije, ili ostavljanja objekata uz obavezan redovan remont; izradu predmera i predracuna predvidenog remonta; odnos troskova remonta i obesteeenje vlasnika, u pogledu opravdanosti investiranja i rentabilnosti otkopavanja zaStitnog stuba. To je situacija prognoznog karaktera, koja se sagledava vezivanjem prognoznih vrednosti sracunatih deformacija na povrsini terena, sa mogucim pukotinama na objektu, odnosno vezom ukupne deformacije ill (6.6), sa vrednoscu sirine maksimaIne pukotine cmax. Na osnoyu obimnog statistickog materijala [71] dobijenaje veza izmedu ukupne deformacije ill i maksimalne sirine pukotina c. Regl'esionom analizom sa jednaCinom parabolicne regresije, Y gde su:
= ao + a1X + a2X2 + ... + akXk
Y - srednja sirina pukotina na potkopanom objektu

X - vrednost sumarnih deforma.cija,
224
7. OsteeeIlja nil objektima i ohe8teeenje vlasnika

..11,
sracunati su pomoeu polinoma Cebisova koeficijenti a, uz jednake intervale za sa korakom interpolacije od SO m. Za zonu skI-acenja na uiegnucu dobija se 16maxl= (0.44. til2 a za zonu istezanja
j8maxl
+ 20.461-
55) .
10-3
(7.1)
= (0.58
D.12
+ 36.2
b..l
+ 105).10-3
(7.2)
Graficki prikaz ovih jednaCina vidi se na slici 7.2. Isprekidani deo krive prikazuje uticaj prirodne amortizacije veee od 20 %, koji se iskazuje u intervalu,
o~
....
b..l ~
150 mm
a 10 E E
0
--
60 100 40 20
80L:-
100
200
300 lil. [mm]
Slika 7.2.
Sa jednaCinama (7.1), (7.2), ili pomocuodijagrama na sliei 7.2 mogu se orijentaciono odrediti vrednosti mogueih pukotina sa grubljom tehnickom tacnoseu, ali koja zadovoljava prognozne proracune.
Prognozne pojave osteeenja na gIavnim e1ementima objekta mogu se odrediti pomoCu tablic 7.2. U njoj Sll na osnovu prirodne amorizovanosti objekta prognozno sracullatih vrednosti sumarnih deformacija D.l, date najveee sirine pukotina 6max vidljive pojave na pojedinim elementima objekta.
Druga sitllacija se odnosi na stv::.rno stanje osteeenja u toku ili posie potkopavanja objektc., vezano za ocenn realnih iznosa obesteeenja vlasnika. Ova druga situacija nije primarna U ovom razmatranju, jer se resava opazanjem stanja 00jekta, uporedenjem sa nultim sta.njem pre otkopavanja. odredivanja naCina obestecenja vlasnika. Tc se svodi na tedovr.n zadatak u toku otkopavanja, koji Iesava posebna radna grupn. saetavljena od meraca, gradevinskog strucnjaka i pravnika.
3 do 3 mOl. ra.
Vertikalne iu kose pukotille u Pojave kno prethodnom Nema novih pukotina u 0<1Pojava pukotina ista kao u kao njim odlamanjem mattera. od ukupnog broja, nost i cajevirna te:ie zatvara4 mm. kolina na sastavima 2530 mill. maltera do 1 m'. Pukotine 110 4ukupnog zidova do 80 mtn. i vrata Prozod AI 150 170 190 6-12 3 0 170 80 -6 Tavanice 70 90 Na svim ta20 10 240 240 IIje na oko 15 % 60 220 220 dova 25 mm, lamallja nehalitetnog tine na sastavima 5(Illlll); 24-30 18-24 > 0-3 < 25 25 u malteze zatvara% ukupne nost strukti,nih elemenata. povrsine. Kod 30 debljeg sirina teru, na oko 180 150 Fasadni Odvajanje poda od Krovinel seeim zidovirna.Na oka 12-18 1 25 iPojave noseCi zidoVl NeOla 5 mm, promeni'-. Sirina pu~ mOl, 150. lIa oko 80 % od vanicama pukotine do 3 dnomslucaju. Nasastaviodlamanja komada saljuskanjem maltera isloja ma- meduspratne na aka 80 llkup"Og Velika iskrivljenja brojl\. slucaju. Velika otpadal1ja malj Oma.;t had nom Nnjv.~ca % ukupne 25 pavrsine. Velika razaranja i Pojave thodllom pukotina slucaju, kao sirine u pre 3 l\'lanja izvito'pereIIja ido tesko zatvara11 nje 80 kao Stanje u pred slicno kao u pretho uja i teze jslucaju. zatvaraN a sa.<.;tavll sa i rusenja llosecim konzi~ tera. sastavima Mciguca pukotine do 50 vrsine. ispupcenja. na mestu spajanja sa noOstecellja Manje pukotinel do 3 mOl, Na oko 30 % ukuplle povrsisa Ijuskanjem kreeaj od rebroja. Iskrivljenja, Po iskosekOlltUri' pukotine do 10 (% oJ ukupnog broja, ma pukotine do 25 mm nje, na oko Ostecel~ja 35 % ista kao otpada~ u predna sastavima. Kose pukone velika konstrukcije ostecenja imaltera. janje od zidova nje do maltera. 10 % od ukupne povrsiOdvajallje zi(mm) U ostalim prostorijama pukoRazarallje dova ido ispadanje i ispu~ pukOl.lua i tesko breja. zatvaranje pcenje poda. Odvado 3 mm, javljaju se pukoOdvajanje od zipodnih letvica. Pregradni zidovi po kontud tavanice na mesPored po konturi Manja izvitoperelie 9a od vajanjem hodnim slucajevima. Na aja na oko 30 % ukupne poSirina pukotina do 20 mm mm, sa odvajanjem maltera Stanje kao u ptethodnom tu spajanja sa zidovlma. Ljuskanje i osipanje molerNa oko 50 % ukupne povrilisirine. 70 nosu mi.prethodne sluCajeve. %od su 1) -su 6 mm sirine. nosu na prethodni slucaj oko prethodnilll slucajevima. u stubovimaj vecina, micno Oko 70 % su 5-6 mm sirikotina su shine 2 nun. rom sirine. Oko 6-8 111m sirine. do 70 %, su do 1.5 rum sirine. sirine do 4 mm. Oui pukotiNa oko 20 % ukupne poYrlie. Otpadanje maltera dui Odvajanje nosecih od pregIlr\,)guozua VrN!W):;1. ukl!'.lw .1-POliOVi odlamallja - 4 U retkim 81u~ tine 5-6 3 111111. maltera otpadanje slabijeg na kvaliteta moguce od osnove. komada nekva sine kose pukotine
slucajll,
do 70 % PUkotinajdOVimapukotinedo15mm
:-:s
o
r/l<
~. III
~ ." o ~
<.-t-
8'
0-
~.
o
C1l
0"I<
<.-tC1l
c",.
~.
C1l
C1l
f ~
<:
Ol
~ ~
226
7. Osteecnja na objektima i obeSteeenje vlasnika
Redosled resavanja pojedinih slucajeva poCinje zahtevom vlasnika za obeStecenjem. Po tom zahtevu sluzba rudarskih merenja daje miSljenje da Ii je osteeenje objekta posledica eksploatacije. Ako jeste, gradevinski strucnjaci utvrduju stvarni stepen osteeenja U odnosu na snimljeno nuIto stanje pre eksploatacije. Na kraju, pravna sluzba obezbeduje pravno-imovinski postupak obesteeenja.
7.2. Obesteeenje vlasnika

7.2.l.Uvodni komentar
Pravna osnova za obesteeenjem vlasnika osteeenih objekata sadrzana je u normativistici Rudarskog zakona i Zakona 0 obligacionom pravu. Rudarski zakon u tom pogledu sadrzi samo neophodne clanove u kojima se razmatraju situacije koje nastaju u vezi dozvoIjene-nedozvoljene gradnje na ekspIoatacionom polju rudnika i sporova izmedu stetnika (rudnik) i osteeenog (vlasnik). OdgovarajuCi cianovi Rudarskog zakona omogucuju inzenjerima da sagledaju obaveze rudnika koje se javljaju od projektovanja, preko dobijanja dozvole za otkopavanje, do prestanka eksploatacije. Sustina pravnog odnosa stetnik-osteeeni vidi se iz sledeceg komentara saCinjenog od delova kljucnih clanova Rudarskog zakona: Za izgradnju gradevinskih objekata na eksploatacionom polju rudnika, u zoni uticaja rudarskih radova, potrebna je prethodna saglasnost organa uprave nadleznog za rudarstvo. Ova saglasnost se daje na osnovu prethodno pribavljenog misljenja organizacije koja vrsi il~ce vrSiti eksploataciju. Ako prema obrazlozenom misljenju rudarske organizacije moze nastati osteecnje gradevinskog objekta ad rudarskih radova, organ nadlezan za izdavanje odobrenja za izgradnju gradevinskog objekta. nece izdati dozvolu za izgradnju. Odobrenje za izgradnju gradevinskog objekta moze se izuzetno dati kada. prema misljenju rudarske organizacije postoji mogucnost ostecenja, ali sarno ako ne postoji opasnost; po zivot i zdravlje grad ana, i aka se investitor odrekne prava na naknadu stete koja bi nastala kao posledica rudarskih ra-dova, i aka se ova njegova obaveza ubelezi u zemljiSne knjige. Ako na objektu Hi na delu objekta koji je izgraden bcz propisanog odobrenja nastane steta usled rudarskih radova, vlasniku ne pripada pravo na naknadu. Ako drustveni interes zahteva, mogu se preko eksploatacionog polj a izgradivati javni putevi, zeljeznicke pruge, kanali, da.lekovodi, i drugi slicni objekti, ali uz ostavljanje zastitnih stubova.
7. Osteeenja na objektima i obesteeenje vlasnika
227
Pre izrade investicionog programa za takve objekte investitor je duzan da pribavi miSljenje 0 najpovoljnijem polozaju tih objekata na eksploatacionom polju. Rudarska organizacija ima pravo na naknadu stvarne stete prouzrokovane izgradnjom pomenutih objekata. Iz ovog komentara moze se zakljuciti da po Rudarskom zakonu, rudarska organizacija odgovara za stetu nastalu rudarskim radovima po pravilima objektivne odgovornosti.
7.2.2. Procena stete

Problem zaStite zivotne sredine gde spada i zaStita objekata na eksploatacionom polju rudnika ima dva oblika, prevenciju i reparaciju. Prevencija je ogranicena naucno-tehnickim moguenostima i iscrpljuje se tehnickim reSenjima projekta otkopavanja, koja se uslovljavaju vrednostima dozvoljenih deformacija. U tom okviru zaStita je vise tehnicki problem, koji se resava postupno, pocev od projektovanja pa do dobijanja dozvole za otkopavanje, koja podrazumeva i obavezu rudnika za kontrolom nastalih deformacija. Pojava deormacija veeih od dozvoljenih i projektom uslovljenih, dovodi do takvih oSteeenja objekata koja zahtevaju reparaciju i stvaraju odnos stetnik~ osteeeni. Iz tog odnosa nastaje problem procene stete, kao osnove za obesteeenjem. Vrednost stete se iskazuje u procentima od vrednosti objekta, a neposredno zavisi od vrednosti nastalih deformacija. U nemackojrudarskoj praksi, merodavne deformacije za takvu procenu su vrednosti nagiba; a u SSSR-u vrednosti ukupnih deformacija. S obzirom na njihova bogata iskustva, posebno se prikazuju postupci po kojima se vrsi procena stete u tim zemljama.
7.2.2.1. Is"kustvo iz Nemaeke:

Postavljanjem funkcionalne zavisnosti izmedu vrednosti nagiba i umanjenja vrednosti objekta, dobijen je kriterijum koji nije uslovljen subjektivnom procenom vestaka. Zavisnost izmedu nagiha i smanjene vrednosti objekta dali su arhitekte; pre prvog svetskog rata Lajendeker (Leyndecker), i kasnije izmedu dva rata Venhofen (Vennhofen). To su hili vestaci Viseg suda u Hamm-u gde je resavan najveei broj
228
7. Ostee.enja na ohjektima i obesteeenje vlasnika
sporova iz oblasti Ruhr-a. Prvo je LajendekeI odredio ovu zavisnost u vidu jedne parabolicno-progresiyne krive, da hi kasnije Venhofen predlozio linearnu zavisnost (s1. 7.3). Lajendekerova kriva je zbog veceg umanjenja vrednosti objekta, sarezervom koriscena u sudskim sporovima, dok se u Vestfaliji - RuJu, gde je bilo najvise sudskih sporova, kriva Venhofena pok1\zala realnijom, posebno za vrednosti nagiba do 20 mm/m.
v ... v
.. > d .... :II 'E' 00 d S ~

100 "'='
l
40 70 [%] 50 20
60
100 90 10 80 0
w ~
N [mm/m]
Slika 7,3. - Odreaivanje smanjenja vrednosti zgrade pomocu nagiba Kao bolje resenje prihvacena je kombinacija obe krive, tako da je za nagibe do 20 mm/m koriscena prava Venhofena, a preko 20 mm/m, kriva Lajendekera, sIika 7.4. U toj krivama iskazanoj zavisnosti nagib karakterise stanje objekta U odredenom trenutku. Do tog trenutka objekat je prosa,o kroz kvalitetno razliCite faze pomeranja i pretrpeo razliCite uticaje koji su se odrazili na stanje njegovih konstruktivnih elemenata. Konstruktivni elementi se razlicito pOllaiiaju pri razlicitim uticajima, kao na. primerako su izlozeni pritisku ili zatezanju. Zbog toga diskretnosH njihovog pomeranja slabi njihova medusobma veza, koj::.Jovodi do slabljenja strukturne stabilnosti eele konstrukcije. TeSko je zbog toga prihvatit.i da je sarno nagib kriterijum smanjenja vrednosti objekta. Ako se na nekom od noseCih ele-
7. Osteeenja na objektima
i obesteeenje vlasnika
srnanjena
229
vredn06t
[%]
30
20
yendecker-.,... 10
i
1
10
15
20
25
30
[mm/m]
Slika 7.4. - Odredivanje
smanjenja vrednosti do 6/1987. g.
menata (greda , stub, ploea) pojave prsline i pukotine, onda je smanjena njegova noseea sposobnost, i to ostaje kao trajno ostecenje. Zbog togaje kriva Lajendekera korigovana dodatnim procentima - srafirana oblast, slika 7.3. Smatra se da prava Venhofena obuhvata i tu vrstu ostecenja. Relativno skorai3nji sudski sporovi sa prateCim struenim ekspertizama obogatili su postojeca saznanja i uneli vise jasnoce u ovu oblast. Teznja je da opstetehnieka regulativa omoguci postupak neposrednog rei3avanja obesteeenja izmedu stetnika i oStecenog. U toj teznji postignuta je saglasnost izmedu Udruzenja ostecenih i koncerna "Ruhrkohle" - AG, 1987. godine, 0 koriscenju modifikovanog dijagrama, prikazanog na slici 7.5, [72).
smanJena vredn05t
['t.]
40
Sporazum
387 /
30
/125
20
/r
r-
10
02
10
15
20
25
30
N [mm/m]
Slika 7.5. - Odred'ivanje smanjenja vrednosti zgrade po sporazumu izmeuu Udruzenja osteeenih rudnika, od 6/1987.
Na slid 7.6, prikazanje dijagram koji se koristi za procenu obesteeenja nastalih na nestambenim-prateCim objektima druge namene.
230
7. Osteeenja na objektima
i obesteeenje
vlasnika
Prakticno, kod nagiba veeih od 5 mm/m vrednost objekta se smanjuje na svakih 3 do 4 mm/m, za 1 %, (donja i gornja kriva). Za nagibe do 5 mm/m, smanjenje vrednosti za ovu vrstu objekta se ne uvazava. Ponovni zahtevi za obesteeenjem uvazavaju se sarno aka se .lave dodatne vrednasti nagiba veee od 2 mm/m kad stambenih zgrada, a preko 3 da 4 mm/m kod objekata druge namene, stirn sta se ukupno unanjenje vrednosti redukuje na predhodno obesteeenu vrednost. Moze se postaviti I?itanje procene osteeenosti industri.lskih objekata koji su osetljivi i na male nagibe ad 0.5 do 1 mm/m, pa se prikazani dijagrami ne mogu koristiti. Smatra se da suto specijalni slucajevi, koji se resavaju po posebnom postupku i Pl?sebnim ekspertizama.
smanJena vrednost
[0t.]
15
:5
10
20
30
40
N [mm/m]
Slika 7.6. - Smanjenje
vrednosti nestambenih
zgrada, po dogovoru iz 1987. g.
Odredivanje vrednosti nagiba:

Na samom pocetku primene prikazanog nacina odredivanja smanjenja vrednosti osteeenog objekta, kao meradavna koriseena. je maksimalna vrednost nagiba terena. Kasnije, to je bila vrednost najveeeg nagiba objekta. Praksa je pokazala da je realnije ako se koristi srednja vrednost nagiba objekta odredena po formuli, Ns
= 0.64
Nmax
ili merenjem nagiba na fasadnim frontovima i po jednoj dijagonali zgrade, kako je prikazano na slici 7.7. Racuna se po dijagonali koja je vezana za tacku sa najmanjim uleganjem.

C0 9.60m 9.50m B
231
~ 1/
.00m 30mm
3.1mmfm I
Slika 7.7. :-I" / \ ,~.
od mm A dona C=40 mm (2.5 na od A do B=20 S.OOm mm/m.) D=30 na 12.40 9.60 m (3.2 (3.1 mm/m.) Nagib
'1rwmm
Srednja vrednost
= 8.8
: 3 = 2.93 mm/m.
Smanjena vrednost objekta je, 2 mm/m= 1 % 2.93 mm/m = 1.46 %
Komentar:
Opsti zakljucak je da odredivanje smanjenja vrednosti objekta pomoeu nagiba predstavlja jednostavan postupak koji je omogueio resavanje mnogih spornih slucajeva. To je jos uvek diskutabilno reoonje sa divergirajuCim miSljenjima, koje ostaje otvoreno, dok se ne nade neko drugo i bolje. Za sada je to jedino reSenje koje se koristi pri resavanju obeSteeenja stambenih zgrada. Posebna prednost je u lakom merenju nagiba, uz moguenost korelacije i uopstavanja iskustva iz raznih slucajeva u praksi.
7.2.2.2. Iskustvo iz SSSR-a

Sovjetsko iskustvo na vrednosnoj proceni osteeenog objekta dato je u vidu odredivanja troskova potrebnih za redovan remont u toku otkopavanja i troskova potrebnih za sanaciju veCih osteeenja koja se ne mogu otkloniti redovnim remontom. Pod veCimostecnjima podrazumevaju se popravke zidova, temelja i ostalih noseCih elemenata. Ovo iskustvo zasniva se na troskovima sanacije, kvalitetu gradnje i vrsti objekta, koji su karakteristicni za odredene uslove relativno skromnih standarda gradnje, a posebno da se ne radi 0 odnosu prema privatnom, vee prema driavnom i drustvenom vlasnistvu, koji uslovno rereno karakterise "nesvojinski" odnos prema' drustvenoj svojini. Na nomogramu (s1. 7.8) je prikazano odredivanje troskova reclovnog remonta i potpune sanacije u procentima od vreclnosti objekta.
l:-:l e.:l
'"
~
-1
00
Montazne armirano-betonske meduspratne konstrukcije
Zona Zona istezanja skracenja
ttlllllllllllOO150
Z o
a
50
AI, [mm]
200
~"::I I~
"""
..... '-'. (h 0 " 0" '".. 0 S ~ 0 < '" ...

""" ,,>< ('tl (t> (" (t> .... 1:,=. (t>
r
.....
12
-l
I~'
~
...
l"
~
....
...
t
U procentima od vrednosti zgrade
13 12 11 10
o
<:
l"
OIl' :>;""
o o '0
...
l"
<:
~
o
t1> t1>
im--,II
Za odnos u prostorijama L: H < 2 Preostalo ostecenje koje moze biti otklonjeno opravlwm zidova i ternelja Troskovi remonta
OIl' <rt
rh =
:;:
'"
()Q
...
~
""
Orijentacija zgrade u odnosu na pruzanje
233
Dijagram omogueuje da se oeene troskovi remonta za objekte prostijih i slozenijih konstruktivnih karakteristika. Slozene karakteristike objekta odnose se na veee raspone, veee visine prostorija, vrstu meduspratnih konstrukeija, konfiguraciju zgrade, orijentaeiju u odnosu na pruzanje sloja i broj spratova. Na nomogramuje prikazan primer odredivanja troskova redovnog i naknadnog remonta za vrednost ukupnih deformacija ill = 135 mm u zoni skraeenja. Vrednost tekueeg remonta iznosi 1.9 %, a preostalo osteeenje u tom slucaju je 9.4 % od vrednosti zgrade.
7.2.3. Pravne osnove naknade stetel

Rudarska organizacija odgovara za stetu koja nastaje izvodenjem rudarskih radova po pravilima 0 objektivnoj odgovornosti. IzriCitu odredbu 0 takvoj odgovornosti sadrzi recimo cl. 21. Zakona 0 rudarstvu SR Bosne i Hercegovine (Sluzbeni list SR Bosne i Hercegovine br. 4/1984): "Rudarska i druga organizacija odgovorna je za stetu koja nastaje izvodenjem rudarskih radova, osim ako se dokaze da je steta nastala usled nepredvidenog i neotklonjivog dogadaja (visa sila) ili krivieom osteeenog ili treceg liea". Objektivnu odgovornost ureduje Zakon 0 obligacionim odnosima (Sluzbeni list SFRJ hr. 29/1978) pod naslovom "Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne delatnosti" (cl. 173-177). U pravnoj teoriji se objektivna odgovornost za prouzrokovanu stetu, kao jedna vrsta gradansko-pravne odgovornosti, odreduje kao odgovornost koja ne poCiva na krivici odgovornog liea, nego pociva na einjeniei prouzrokovanja stete od opasne stvari Hi opasne aktivnosti. Zbog toga se ova vrsta odgovornol)ti naziva i odgovornost bez kriviee, jer je postojanje skrivljenog postupka stetnika irelevantna, ili kauzalna odgovornost, jer je za nastanak obaveze na naknadu stete dovoljno da se utvrdi da stet a potiee od opasne stvari ili opasne delatnosti.2 BuduCi da Zakon 0 obligaeionim odnosima nije odredio pojam opasne stvari i opasne delatnosti, ostavljeno je sudskoj praksi i pravnoj teoriji da se pozabave tim zadatkom. Njihovim zajednickim naporom doslo se do definicije prema kojoj se pod opasnom stvari podrazumeva svaka stvar koja po svojoj nameni, osobinama, mestu i naCinu upotrebe predstavlja povecanu opasnost nastanka stete za okolinu, pa je otuda treba nadzirati sa povecanom paznjom. SHeno opasnoj stvari, jedna
lOVO poglavlje je napisano uz pornoe Dr.Marije DraSkie, docent a Pravnog fakulteta u Beogradu. 2Tako, Z. Bordevie - V. Stankovie: Obligaciollo pravc, opsti deo, Beograd, 1974, str. 359; M. Vedris - P. Klarie: Osnove irnovinskog prava, Zagreb, 1983, str. 418.
1.
234
delatnost predstavlja poveeanu opasnost kada u njenom redovnom toku, vec po samoj njenoj tehniekoj prirodi i naCinu obavljanja mogu biti ugrozeni zivoti i zdravlje ljudi ili imovine, tako da to ugrozavanje iziskuje poveeanju paznju liea koja vrse takvu delatnost, kao Hca koja sa njom dolaze u dodir.3 Imajuei u vidu ovakvu definiciju opasne delatnosti, moglo bi se sa sigurnoscu potvrditi da i rudarska delatnost predstavlja nesumljivo opasnn delatnost.4
Po pravilima 0 objektivnoj odgovornosti odgovara vlasnik ili drZalac opasne stvari, odnosno nosilae opasne delatnosti.5 On se moze osloboditi odgovornosti ukoliko dokaze jednu od sledeeih Cinjenica: L da stet a potice od nekog uzroka koji se nalazio izvan stvari, a eije se delovanje nije moglo predvideti, niti izbeCi ili otkloniti, sto znaCi da se steta dogodila visom silom;
a) da je steta nastala iskljuCivo radnjom osteeenog; b) da je steta nastala iskljuCivo radnjom treceg lica.6
2. Odredivanje naknade stete regulisano je, takode, Zakonom 0 obligacionim odnosima. Naknada stete, pritom, moze biti dosudena kroz obavezu odgovornog liea da uspostavi stanje koje je bilo pre nego sto je steta nastala, ili kao naknada u noveu. U na8em pravu postoji pravilo 0 obaveznosti restitucije, sto znaCi da se stet a obavezno i prvenstveno popravlja kroz uspostavljanje ranijeg stanja.7
U sudskoj praksi posebno se pojavio problem oko odredivanja naknade za zemljista koja su raznim radnjama osteeena do te mere da se vise ne mogu da upotrebljavaju za svoju namenu. Faktieki se radi 0 takvim osteeenjima zemljiSta koja mogu da se uporede sa propadanjem stvari. Medutim 0 unistenju zemljista ne moze da se govori zbog toga sto nezavisno od prirode i obima osteeenja ono i dalje postoji, ali bez odgovarajuee upotrebne vrednosti. Kako do ovakvih osteeenja
3M. Konstantinovie: Skica za Zakonik 0 obligaciouim ugovorima, Beograd, 1969, c1. 136; S. Jaksie: Obligaciono pravo, Sarajevo, 1962, str. 254; D. Kostie: Pojam opasne stvari, Beograd, 1975, str. 129; Naeelni stay sednice sudija udruzenog rada SR Hrvatske, Privreda i pravo, hr. 6/1981, str. 65. 4U pravnoj literaturi navodi se da opasnu delatnost predstavlja "miniranje u rudniku". Videti: M. Vedris -Po Klarie: op. cit, str. 419. 5C1.174. Zakona 0 obligacionim odnosima. 6C1. 174. Zakona 0 obligcionim odnosima. 7Videti <':1. 185. Zakona 0 obligacionim odnosima.. Doduse, ovo pravilo ublazeno je kroz nekoliko izuzetaka. Tako, kad sud oeeni da nije nuzno da odgovorna osoba izvrsi restituciju, Hi kada to nije moguee, naknada ee se izvrsiti isplaCivanjem u noveu (Cl. 185. st. 3). Takod"e, sud ee dosuditi naknadu stete u noveu kada osteeeni to zahteva, izuzev kada okolnosti datog slueaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja (c. 185.
st. 4).
235
zemljista dolazi i usled rudarskih radova, a putem analogije moze se resavati i problem osteeenja na zgradama koje se nalaze na zemlji, interesantno je stanoviste koje je zauzeto u sudskoj praksi. Prema nacelnom stavu br. 1/89 koji je zauzet na 40. Zajednickoj sednici Saveznog suda, republickih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda, od 23. i 24. maja 1989. godine, "prilikom odlucivanja 0 naknadi stete za oiiteeeno zemljiiite na kome postoji pravo svojine, sud ee uvek, kadaje to u skladu sa opstim interesom odrediti uspostavljanje ranijeg stanja, pa i kacla troskovi uspostavljanja ranijeg stanja premaiiuju trzisnu cenu zemljista. Ako, ipak, uspostavljanje ranijeg stanja nije moguee, ili to prema okolnostima konkretnog slucaja ne zahteva drustveni interes, osteeenom ee se dosuditi naknada u novcu u iznosu kojim ee osteeeni moei da nabavi drugo odgovarajuee zemljiste. To bi bila triisna cena osteeenog zemljiSta; Medutim, u toku postupka za odredivanje naknade stete stranke mogu da se sporazumeju da stetnik preuzme osteeeno zemljiSte. Ako ne clode do sporazuma, odnosno osteeeni se ne saglasi da stetnik ima ovakvo pravo na zemljiste, tada se iznos odredene naknade smanjuje za preostalu trzisnu vrednost osteeenog zemljista. Ovakav nacin odredivanja naknade stete nalazi potkrepu u pravilima prava na obesteeenje (odstetno pravo) da osteeeni ne moze da izvlaCi korist, odnosno da dobije potpunu naknadu i da zadrzi zemijiste koje po pravilu ima nekakvu vrednost samim svojim postojanjem.8
3. Najzad Zakon 0 obligacionim odnosima uveo je po prvi put u naii pravni sistem i odgovornost za opasnost od stete, kao jedan od najznacajnijih instrumenata za zaiititu covekove sredine.9 Ova vrsta odgovornosti nastala je kao reakcija na narusavanje sredine imisionim dejstvom koja ostavljaju ne sarno nenadoknadive posledice na covekovu sredinu, vee je i uz nesrazmerna ulaganja nemogue povraeaj u predaiinje stanje. Zbog toga se pokazuje opravdanim pruianje zaiitite u samom zacetku ili u toku nastanka imisije.
Zakon predvida da svako moze zahtevati od drugoga da otkloni izvor opasnosti od koga preti znatnija steta njemu ili neodredenom broju lica, kao i da se uzdrii od delatnosti od koje proizilazi uznemirenje ili opasnost od stete. Pritom, oblici imisije se odreduju na najsiri naCin, kao pravni standardi "opasnosti", "pretnje znatnije stete" i "uznemiravanje". Ako se nastanak uznemiravanja ili stete ne maze spreCiti odgovarajuCim merama, sud ee, na zahtev zainteresovanog lica, narediti da se preduzmu odgovarajuee mere za sprecavanje nastanka stete Hiuznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti na trosak drzaoca izvora opasnosti aka ovaj to sam ne uCini. Stavise, ne tolerise se ni ona imisija.kojaje zasnovana na dozvoljenoj opstekorisnoj delatnosti za koju je dobijena dozvola nadleznog organa, vee se i u tom slucaju moze zahtevati naknada iitete koja prelazi normalne granice. Naravno, pitanje je
8Sudska praksa, br. 7/1990, str. 7-8. 9C1. 156. Zakona 0 obligacionim odnosima.
236
koja je grani~a tolerantna, odnosno koji je obim stete koji zbog savremenih razlika i njihove rasprostranjenosti treba da snoai osteeeno lice. Prema audskoj. praksi, na primer, "pod stet om koja prelazi normalne gran ice i za koju odgovara stetnik drustveno pravno lice koje obavlja opstekorisnu dozvoljenu delatnost koja je izvor prouzrokovanja te stete, podrazumevaju se takve stetne posledice (uznemiravanje ili gubitak u imovini) koje prelaze okvire koji su uobicajeni i tolerantni u savremenoj urbanoj sredini sa svim stetnim imisijama koje pojedinac mora da prihvati zivljenjem u takvoj sredini.10
lOResenje Vrhovnog suda BiB GZZ. 111/80 od 24. aprila 1980, Zbirka sudskih odluka, knjiga 5, sveska 2, odluka br. 132.
I. Dodatak
I. 1. Neki pojmovi i definicije teorije raspodele

1.1.1.
1{erovatnoca
Ishod mnogih pojava ne dovodi do unapred odredenog rezultata; posto se ne moze predvideti, u takvim slucajevima (za razliku od deterministickog) govori se o slucajnom ishodu. Ako se neki dogadaj pod odredenim uslovima moze ponavljati proizvoljno mnogo puta, kaZe se da ima statisticku homogenost. Neka je n broj izvrsenih oznacavaju se posmatranja, a n skup svih ishoda ovih posmatranja; sa wEn pojedini rezultati (elementarni dogadaji). Pored toga sa n(A) oznacava se broj realizacija nekog dogadaja A C n tokom ovih posmatranja. OCiglednovazi 0 :5 n(A) :5 n n(n) = n. Mnogobrojni eksperimenti pokazuju da odnos
P(A)
n(A)
(I.l)
kada n -;. 00 tezi odredenoj vrednosti, koja se zove verovatnoea dogadaja A. Iz izlozenog proizilaze sledeea svojstva verovatnoee nenegativnost: normiranost:
P(a) ~ 0
p(n)
=1
Ako su dogadaji A C niB
cn
disjunktni, biee
n(A U B)
= n(A) + n(B),
kada je n(A
n B)=
n(0)
= O.
238
1. Dodatak
Ie
Ovaj rezultat moze se indukcijom prosiriti na proizvoljan konacan broj disjunktnih skupova Ai C 0, Ai n Ai = 0 kada je =P j, pa vazi
,D
(tAi) 1/1
= tp(A)
(1.2)
Aditivnost verovatnoce P(Ai) ne treba shvatiti tako da se dogadaji A1, Ak desavaju istovremeno; llaprotiv to je verovatnoca da se realizuje samo jedan od njih: ili Al, ili A2, . ili Ak.
A2,
.. ,
L~
Primer:
50 jednakih listiea obe1ezeno je na poledini i to
20 slovom A
15 slovom B
10 slovom C
5 slovom D Jedan listie okreee se nasumice. Posto je n(A)
20, n(B)
15, n(C)
10, n(D)
5 i n
50, verovatnoea
da okrenuti listie bude obelezen slovom A je prema (I1)

P(A) Na isti nacin dobija se P(B)
= n(A) n
_ 20 50 = 0.40
0.30,
P(C)
= 0.20,
P(D)
0.10.
A verovatnoea da na listieu bude ili slovo A ili slovo B, prema (I2) je P(A+ B)
= P(A) + P(B) = 0.70
Ako je poznato da je realizovan dogadaj A C n, za neki drugi dogadaj B C 0 uvodi se uslovna verovatnoca P( BIA). To je verovatnoca dogadaja B pod uslovom koji sigurno dovodi do realizacije dogadaja A. Prema definiciji (I.1) je
P(AIB)
n(A
n(A)
n B) =
n(A n B) n(A) _n..
_ p(AnB). P(A) ,
P(A) > 0
1. Dodatak . Specijalno, ako su dogadaji A i B nezavisni, P(BIA) c&da oha nastupe istovremeno P(AB)
239
= P(B),
paje verovatno-
= P(A)P(B)
I ovo pravilo maZe se indukcijom proSiriti na proizvoljan konacan broj nezavisnih dogadaja P(A)
II
i=1
P(A;)
(1.3)
U prethodnom primeru verovatnoca da se istovremeno okrenu dva listica od kojih je jedan obelezen sa A, a drugi sa B je prema tome P(AB)
= P(A)P(B) = 0.12
1.1.2. Slucajna promenljiva

Svaki dogadaj wEn moze se dovesti u vezu sa nekim brojem X(w) ako su uz to verovatnoce X(w) za razne vrednosti wnormirane
=x
E~;
I:P; = 1
velicina.X zove se slucajna promenljiva, a opsti clan redal: slucajne promenljive X.
Pi ,zakon verovatnoce
Na primer pri bacanju dva novCica, moguCi su sledeCi slucajevi (P-pismo, G-grb): GG, GP, PC, PP Ako se sa X oznaCi brojpojavljivanja pisma u jednom bacanju, moguce su vrednosti {O, 1, 2}, a odgovarajuce verovatnoce su
PI
P2
= P(X = 0) = 4 = P(X = 1) = ~ 4 = P(X =

2)
Pa
=4
! !
<X
pa je l:~ Pi ::= 1. Verovatnoea da ce se vrednost slucajne promenljive X naCi u intervalu (al:, an) bice, na osnovu svojstva aditivnosti
P(ak<X
< an)=P(ak<X
< a",+d+P(ak+l
< ak+2)+
... +P(an-l
<X < an)
24Q
1. Dodatak
a ako je slueajna promenljiva neprekidna

b
P( a
< X < b) = J a
p(
x )dx
gde je p( x) za.kon verovatnoce (gustina) neprekidne slucajne promenljive. Pri tome mora da bude
b
J a
p(x)dx
=1
i xES neki
Neka je S skup svih vrednosti slucajne promenljive X(w) proizvoljno izabran broj, verovatnoca da bude X(w) < X
P(X
< X) = PX(x)
zove se raspodela verovatnoce slucajne promenljive X.
I. 1.3. Binomna raspodela

Komplementarni podskup GA podskupa A C 0 predstavlja dogadaj suprotan dogadaju A. Na primer prilikom bacanja sarno jednog novCica moguci ishod je Hi pismo A = Pili grb GA = G. Nekaje 0 = {A,GA}; zbog disjunktnosti dogadaja Ai CA bice
peA)
+ P(GA) = p+q = 1
Ako se n puta ponovljen postupak shvat~ kao jedna celina , skup moguCih ishoda On je Dekartov proizvod
n=OxOxxO nputa
Pri bacanju novCica je na primer
O2:::
{GG, GP, PG, PP}
03 = {GGG, GGP, GPG, PGG, GPP, PGP, PPG, PPP}

Moze se opet na sHean naCin kao u prethodnom primeru uvesti slucajna promenljiva Xn sa skupom mogucih vrednosti {O,1,2, ... ,n}; indukcijom se maZe
1. Dodatak
241
lako pokazati da u On ima (~) elemenata koji odgovaraju vrednosti Xn = k,pa PoSto odgovarajuci element = wE On sadrzi k dogadaja Ai n - k dogadaja GA, verovatnoca je
Pk
P(Xn
= k) =
n
(~)pkqn-k,
= 0,1,2,
..., n
(1.4)
pri tome je
LP(Xn
k=O
= k) = (p+qt
=1
Ovakav zakon verovatnoce naziva se binomna raspodela. Ako je n veliki broj (podrazumeva se da to vazi takode za moze se primeniti Stirlingov obrazac n! - nne-n."j21rn paJe
_ (n) _ k!(n n! Pk k Pk qn-k - k)!P k q ~-k
I_e-1I ."j21rnpq
i razliku n -
k),
(1.5)
gdeje
e
_II
=_ ,k
(np)
n-k
nq
) !!.::!!.
(1.6)
Posle smene
= np+
x."jnpq
p
imajuCi u vidu da je zbog
+q = 1
n - k = nq - x."jnpq
bice prema (1,6) , = (np+
lJ
x."jnpq
1 ( 1+-qx) 2 ."jnpq +-)In +(nq -
. x."jnpq
1 In ( 1+-2)
px npq ) ."j
Posle razvijanja u red In(1 + t)
= 1 - t +t2
t3
+ ...
In(l - t) = -1 - t . "'h I bl'k const

1 zanemarlvanJa SVl canova 0 1 a (yn)m'
lJ
t2
t3
k'"
U OJlma]e m 2: , ostaJe sarno
1 = __ x2
2
242
1. Dodatak
pa je prema (1.5)
Pk
1
= ~exP(--2x2) 1rnpq
Najzad (navodi se bez dokaza), vazi PX(x)
= nHm .... oo P(np- xJnpq < k < np+ xVnpq) = _ V2i 1 jX -x 1 exp(-'2t2)dt
x
(x)
= (x)
(1.7)
gde je
= _2_ Vii
j exp( -'2t2)dt 1
o
1.1.4. Normalna raspodela

Ako slueajna promenljiva X moze neprekidno da uzima sve vrednosti od do 00 po zakonu verovatnoce
f(x)
-00
(1.8)
1 1 = '.O(x) = Viiexp(-'2x
2)
njena raspodela je (Gausova) normalna. Posto je exp( _~x2) > 0, grafik funkcije x) je (s1. I.1) iznad X -ase, a zbog parnosti, simetrieanje u odnosu na Y-osu. Iz izvoda
<pC
'.O/(X)
= - ~exP(-~x2)
-x<p(x)
x
sledi da
'.o(x)
monotono raste u intervalu
(-00,0), a opada kada je =

---'.0(1)
> 0; maksi0.2420.
mumje '.0(0)
= v~ .~ =
0.3989, a prevojne taeke '.0(-1)

y 0.4
= v2n ~=
y=ip(x)
y='.O'(x)=-x'.O(x)
-4
-3
-2
-1
Slika. 1.1.
I. Dodatak
243
Sa slike 1.1 vidi Be da je X -Dsa horizontalna asimptota grafika, a iz tab lice u prilogu I vidi Be da funkcija <p(x) opada vrlo brzo, tako da Be vec za Ixl > 4, sa greskom manjom od 10-4, moze smatrati da je jednaka nuli. Da bi predstavljala zakon verovatnoce, pored vec utvrdenog uslova nenegativnosti: <p(x) 2: 0 za svako x, ova funkcija mora da ispuni i drugi uslov - normiranost
00
-00
<p(x)dx=
(1.9)
Dokaz ee biti dat kasnije (1.1.5. Laplasov integral). Posto je

b b
P( a
< x < b) = J a
<p(x )dx
= J -00
<p(x )dx -
-00
<p( x )dx
= O(b)
- O(a)
paJe
:II
O(x)
= -00 J
<p(t)dt
(1.10)
funkcija normalne raspodele. Ako su granice simetricne

a a
P(-a<X
podesnije je umesto
< a)=
-a
J <p(x)dx
= 2J <p(x)dx 0
O(
x) koristiti neparnu funkciju (1.7)

:II
~(x)
2 J = Vto.::. 211" . exp( o
1 -t2)dt 2
PoSto je ~(x) i granicna vrednost niza Pk(X) (1.7), binomna raspodela sa zakonom verovatnoce (1.4) tezi normalnoj kada n -+- 00.
y
y=l
Y=-\
Slika 1.2.
-'44
1. Dodatak Na slid 1.2 prikazanje grafik funkcije

<P'(x) <P(x).
OCiglednoje
(I. 11)
= 2<p(x)
pa, posto je <p(x) > 0, (x) je monotono rastuca funkcija sa prevojnom taekom <P(O) = O. Prava y = 1 je horizontalna asimptota grafika, jer je
N N <p(x)dx N 2<p(x)dx
-N
J 0
=J
0
'(x)dx
(N) -
<1>(0)
(N)
a iz (1.9) sledi daje limN--+co ip(N) = 1. Zbog neparnosti je takode i <p( -00) = -1, pa grafik lezi izmedu horizontalnih asimptota y = -1 i y = 1. Kriva vrlo brzo tezi jedinid, pa se sa greskom manjom od 10-4 moze uzeti da je za x > 4, <p(x) = 1. To se vidi i iz tablice u prilogu II sa vrednostima ove funkcije. Pored funkcija O(x) i <p(x) moze se u tablicama specijalnih funkcija ili u funkcijskim potprogramima savremenih racunara nati i funkcija
:c
erfx-
-,ffi J exp( -t2)dt

2
o
posto je erf ~
<p(x),
ova funkcija moze posluziti za uleganja, ali pri racunanju

d~
nagiba ili krivine treba imati u vidu da izvod
(erfx) nije funkcija
<p(x) (1.8).
I. 1.5. Laplasov integral

y
Neka je oblast (Kr) cetvrtina kruga, poluprecnitka r sa centrom u koordinatnom poeetku 0(0,0), slika 1.3, (K2) kvadrat ogranicen koordinatnim osama, pravom x = r pravom y = r i (K3) cetvrtina kruga poluprecnika rV2, koncentricnog sa (Kr).
Slika 1.3.
Za dvostruke integrale funkcija
e-(x2+y2)
vazi ocigledno nejednakost exp[-(x2
Jf exp[-(x2 K1
+ y2)]dxdy < J J
K2
exp[-(x2
+ y2)]dxdy < J J
K3
+ y2)Jd:edy
1. Dodatak Posto se u prvi integraluvedu dobija se polarne koordinate x
245
= peos
tp i y
= psin
tp,
i
JJ
K) exp[-(x2
+ y2)]dxdy = J
J exp( _p2)pdp
0 0
i[l- exp( _r2)]
Na isti naCin dobija se
J J exp[-(x2
K3
+ y2)]dxdy =
i[l- exp( _2r2)]
a za oblast (I<2) vazi
J K2 J exp[ -( x2
+ y2)]dxdy = J 0 r exp( -x2)dx
.J 0r exp( _y2)dy
= (rJ 0
exp( -t2)dt )2
pa se nejednakost dovodi na oblik
i[l - exp(-.-']) < (lexP( -")dt)' < ifl - exp(-2.-')]

Odavde se, kada
r-
00, dobija Laplasov integral

00
J o
exp( -t2)dt
= Vi 2
Ovaj rezultat moze se koristiti i za odredivanje vrednosti nekih opstijih integrala. Uvodenjem smene ax = t izracunava se
00 00
Jexp(-a2x2)dx
o
a = !Jexp(-t2)dt 0
2a = Vi
(1.12)
Speeijalno za
a2
= ~ dobija
se
00
J exp( _~x2)dx o
= .j2; 2
246
I. Dodatak
~X2)
00
a zbog parnosti funkcije exp(-
je
-00 Cimeje dokazano tvrdenje (1.9).
exp( -~x2)dx
= .,j2;
SmatrajuCi a E ~ za konstantu, integral

00
I(b)
=o
j exp(
_a2 x2)
cos bxdx
predstavlja funkciju parametra b. Posto je
I exp( _a2x2) cos bxl

iz (1.12) sledi da je
I(b)
$ exp( _a2x2)
$ ~,
a =/:0
b
pa integral I(b) konvergira uniformno za sve vrednosti

00 00
E ~ i postoji izvod
d~~)
= _ j[exp(-a2x2)sinbx]xdx
o
2~2 j sinbxd[exp(-a2x2)]
0
Posle parcijalne integracije dobija se diferencijalna jednaCina dI(b) _ "db Cijeje opste resenje I(b)=Cexp Posto je 1(0) definitivno
(
--.!!..-.I(b) 2a2
-4a2 b2)
= C, prema (1.12) integraciona konstanta je C = V1i, pa je 2a

00
jexp(-a2x2)coSbxdx= o
2a exp(_~)4a2 Vi
(1.13)
I. Dodatak
247
1.2. Krive pomeranja i deformacija za masiv sa horizontalnim slojevima

1.2.1. Osnovni obrasci
Vrednost uleganja potkopanog terena je (1.19)
U(x,y)
= UoXo(x)Yo(y)
gde su
Xo(x) Yo(y)
= ~ [~ (a:
x)
+ ~ (a:
x)]
=2 1 [~ ('-;+ y) + ~ (' --;- y)]
takozvane jedinicne krive, koje se izvode iz krive normalne raspodele (1.7). Naziv "jedinicne krive".. ukazuje na njihovu ogranicenost Xo(x) ::; 1 i Yo(y) ::; 1, sto je oCigledno, posto je i ~(t) ::; 1. Zato se duz profila paralelnih sa koordinatnim osama oblik krive uleganja ne menja; na primer duz profila Y = Yi paralelnih x-osi, menja se sarno faktor Yo(Y), Cija je vrednost u posmatranom profilu stalna. Pri ispitivanju krivih uleganja i deformacija maZe se, prema tome, posmatrati slucaj ravanskog uleganja, odnosno deformacija, u profilu u kome je Yo(y) = 1. Tada je uleganje (1.13).
U(x)
= UoXo(x)
Uo
.Nagib u tacki definise se kao izvod uleganja

N(x)
= -X01(x) n
gde je
XOl(x) = lP (a+x) _. n-
-lP
-n(a-x)
248
1. Dodatak Zbog veze (I.17)

Px(x)
= CN(x)
i horizontalno pomeranje Px (x) izrazava se pomocu funkcije verovatnoce (1.8) ",(x):

Px(x)
= y'2;POX01(x) = CUO n
-X"'(X)
gdeje y'2;Po najzad, POSt.O je

",'(x)
prema definieiji (3.12), krivina u t.acki sa apeisom xje

Ix)
= U~X02(X) n
gde je
X02(x) = - [a+x --n-"'-n(a+x) + -n-"'-na-x (a-x)]

a zbog veze (1.17) je diIataeija
Dx(x)
= CK(x)
proporeionalna krivini. Prethodno je vec navedeno da se sa greskom manjom od 10-4 moze racunati da je q>(x) == 1, za x > 4. Medutim, osim u retkim slucajevima velike efektivno otkopane debljine, takva "preeiznost" nema smisla, jer znatno prevazilazi tacnost merenja. Ako je dozvoljena greska 10-3, graniea se smanjuje sa x > 4 na x> 3.5; ali pri prognoznim proracunima i ova tacnost je preterana. Kao sto se vidi, graniea zavisi od potrebne tacnosti racunanja, pa se u daljem tekstu, da bi se obuhvatili svi slucajevi, koristi za granicnu vrednost oznaka (T, tako da je
<)(x)
==
1,
0,
za za
x>
(T
(1.14)
i zbog (1.11)
",(x)
==
x >(T
1. Dodatak
249
1.2.2. Pu~a povrSina otkopavanja

Geometrijsko znacenje parametara a i n u izrazima Xo(x), X01(x) i X02(X) izlozeno je u poglavljima 1 i 2; ovde je dovoljno znati da ovi parametri, kao i apscisa x tacke cije uleganje treba sracunati, imaju dimenziju duzine. . Pri odnosu .~ n = 0' U koordinatnom pocetku je X(O) = <)(0') = 1, paje U(O) = Uo. dakle, parametar Uo irna, kao i uleganje, dimenziju duzine i geornetrijski predstavlja najvecu vrednost koju uleganje rnoze dostiCi kada je Xo(O) = <p(o') = 1 i Yo(O) = <p(o') = 1, iz eega sledi odnos ~ n 2: 0' i ~ n 2: 0'. Kada su ovi uslovi ispunjeni, ostvarena je puna povrsina otkopavanja (videti poglavlja 1. i 2., a ako je bar jedan od odnosa ~ < 0' ili n < 0', bice proizvod Xo(O)Yo(O) oblast otkopavanja pod-povrsina.
x 2:
1
< 1, pa je
n
prema definiciji iz poglavlja 1, ova
Posto je Xo(x) parna funkcija, dovoljno je da se ispita sarno za vrednosti O. Pri punoj povrsini otkopavanja je prerna (1.14)
<P (a
~ x) =
<P(0'
+ ;) =
a clan
1,
<p(a:x)
rnonotono opada, pa opada i vrednost uleganja, tako da je iznad granice otkopa, za x = a

Xo(a)
= ~ [<p(2;) + <P(O)] = ~
1
U(a)
Za vrednosti x 2: 2a je uleganje
Xo(2a)=
= 2Uo, U = 0, jer je
.
=0
~ [<P(3~)
-<p(;)]
Na slid 1.4 prikazana je kriva uleganja za slucaj kada je povrsina otkopavanja puna. U koordinatnom poeetku je nagib uvek jednak nuli; to je ocigledno, jer je
X01(O)
 n-
0'
je prema (1.14)
<p
(a: x) =
<p
(0'
+ ;) = 0
250
I. Dodatak
paje
X01(X)
= -<p (a-n- x)
taka da kriva nagiba u intervalu 0 ::; x ::; 2a ima oblik Gausove krive (slika 1.1); zbog neparnosti funkcije X01( -x) == -XOI (x) nagib u intervalu -2a ::; x =::; 0
.~ . Posto Uo i ima suprotan znak, a za Ixl = a ekstremne vrednosti INI = y27rn n imaju dimenziju duzine, nagib .ie, kao njihov adnos, bezdimenzianalna velicina. U merackoj praksi, medutim, Uo se izrazava u milimetrima, a n u metrima, pa se nagib izrazava i u (mm/m).
Posto su proporcionalne, hive horizontalnih porneranjaPx(x) i nagiba N(x), . irnaju isti ohlik, sa ekstrernnirn vrednostirna na istim rnestirna, pri remu je Px(-a) = Po i Px(a) = -Po. Negativan znak pri vrednostirna x> 0 ukazuje da je u ovoj oblasti srner horizontalnog porneranja suprotan od orijentacije x-ose i prema tome, u profilima duz glavnih pravaca, horizontalna porneranja uvek imaju smer ka koordinatnom poeetku 0(0,0). Na slici 1.4 prikazan je i grafik funkcije
X01(x).
Funkcije krivine Kx(x) i dilatacije Dx(x) izrazavaju se pomocu parne funkcije Xoz(x), pa se njihovo ispitivanje moze ograniCiti samo na oblast X 2: o.
. ~ n Pri
2:
(1',
n x <p(a zbog (1.14) otpada clan a +

Xoz(x)
n x), +
tako da je
= --n-<P -na-x (a-x)

<p(x),
a to je izvod funkcije verovatnoce
translatorno pomeren za duzinu
(sUA). Posto funkcija x<p(x) irna dva ekstremuma - rnaksimum <p(1) = v ~= 27re 0.242 i minimum -<p( -1) = -0.242 - krivine i dilatacije imaju po pet ekstremuma x
,
Ekstremum maksimum minimum maksimurn Po nve 0 nzJ27re nZv27re
Krivina
Dilatacija
0
Uo Uo
1. Dodatak
251
Dilatacija i nagib se dimenziono ne razlikuju, a krivina se obicno izrazava u [Km-l], odnosno poluprecnik krivine R = ~ u kilometrima. Pri racunanju K i R mogu se koristiti Un i n u uobicajenim jedinicama, s tim sto se prema (1.2) krivina dobija u Km-l, a prema (1.3) poluprecnik krivine u KIn. Prema definiciji (3.35), dilatacija u tacki odredenoj apcisom x posmatranog profila je Dx(x)
r.:;-PO = v21r-X02(x) n
pa se izrazava u (mm/m), a njen grafik ima isti oblik kao grafik krivine.
Primer 1.1.
Sa podacima iz primera 2.1:
a
= 250 m,
1=
300 m, n
= 70 m i
Uo
= 2000 mm, dopunjenim sa
Po
= 660 mm,
posto je
XO(O)
n = (250) 70 = (~)
- 1 -
YO(O)
= (*) = (370~) = 1
pomeranja i deformacije u profilu x uleganje:
= 0 su
Y(y) nagib:
= 2000Yo(y),
Yo(y)
= ~ [(30~;
2000
y)
+ (30~~
y) ]
N(y)
= 7OYol(y)
horizontalno pomeranje:
Py(Y)
= .,J2; 660
YOl(y)
gde je
Y01(y)
= ep
+ y) (30070
2000
ep
(30070 - y)
krivina:
K(y)
=702
Y02(y)
2Q2
1. Dodatak
dilataeija:
Dy(Y)
660 = ..,12; 70 Y02(y)
gde je
y;02 ( Y ) 70 tp = _ [3QO + Y(300 70 + y)'
+ 30070-
y tp (300 70 - y)]
au profilu uleganje:
U(x)
=0 = 2000Xo(x),
XO(x)
= ~ [~ (25~;
2000
x)
+ ~ (25~~
x)]
nagib:
N(x)
= -m-X01(x)
horizontalno pomeranje:
P",(x)
=..,12;660
X01(x)
gde je
X01(x)=tp
(25070 + x)
2000
K(x)
-tp
(25070 - x)
krivina:
702 X02(x)
dilataeija:
Dx(x) 660 =..,12; 70 X02(x)
gdeje
70 \ 70 70 x02 ( ) = _ [250 + x tp (250 + x) + 250X
x tp (25070 - x)]
Zahvaljujuci simetriji moze se ispitati sarno polovina x ~ 0, odnosno y ~ 0 oblasti, Cime se obim racunanja smanjuje. U prilozenoj tabeli sracunate su vredDy(Y) u profilu nosti funkcija'yo(y), Y01(y), Y02(y), U(y), N(y), K(y), Py(Y) x = 0, u 12 ekvidistantno rasporedenih taeaka. U ovom profilu kriva uleganja ima ravno dno, sto se vidi na slici 1.4 na kojoj su prikazani grafici funkcija Yo(y),
YOl(y)
Y02(Y).
1. Dodatak
253
-660 -11 127 00 350 -4.11 -238 -0.144 11.1 11.9 476 152 a -1 11.1 -4.11 -0.06 50 2000 -0.002 1009 300 150 1000 0 -11.40 0.984 00 -0.007 -0.02 -0.19 -1.15 0.002 0.076 -8.83 0.084 0.035 0 0.090 -11 28.5 4.86 5.22 -66 127 .001 0.205 32 4 -0.040 -2.03 -0.084 -0.035 -4.86 -511 -8.83 1524 -0.205 28.5 11.9 0 -0.144 1848 -0.001 0.238 0.016 450 550 0.06 0.46 2.03 -0.040 -0.007 1012 .008 0.019 0.086 0.002 0.221 1.000 2000 -0.'16 -0.001 0 0 1.000 0.500 -0.008 -0.399 -0.019 -0.19 1996 200 250 0.762 -0.090 -0.309 -5.22 -0.221 0.924 500 m 7400 -0.02 mm Y -1.15 Y01(Y) IR(y)1 Dy(Y) Py(Y) Km-1 I -0.001 Kill 010 Yo Y02(V) /(V) U(y) -0.08611968 eke 6976 I 100 10.998
mm mm.
m mm
K(y)
N(y)
.""
......
~~.:-~--
./~
'., ----
.............
\.
.......... ...
_--
tz I
Ii
/-"
",
_
y
YO(Y) YOI(Y)
Y02(y)
L=300m
L =300 m
1
H=300m
Slika
104.
U profilu
= 0 odgovarajuce
vrednosti
su date u prilozenoj
tabeli, ana
slici
1.5 prikazani su grafici funkcija Xo(x), X01(x) i X02(x). U ovom profilu uleganje ima apsolutni maksimum U(x) = Uo = 2000 mm same u taeki x = O. Posto je U(O,O) = Uo = 2000 mm, a za x otkopavanja u posmatranom primeruje puna.
::j:.
0 U(x, y)
<
Uo, povrsina
254
1. Dodatak
-660 mm 300 -4.11 1524 200 350 -0.11 50 -8.83 0 -8.83 -0.090 -1.15 -511 -5.22 0.084 0.090 11.9 ILl 4.86 1968 5.22 476 28.5 11.1 4 -4.11 -0.020.001 1012 -1 0.06 150 -4.86 1848 -0.205 11.9 m -0.190.008 1.000 400 250 100 -1.15 450 500 -0.002 0.984 0.238 0.076 0.762 0.500 -0.005 1000 -0.46 -11.40 -0.035 -0.19 00 -238 2.03 -0.144 0 -0.309 28.5 -11 2000 1984 127 -66 152 -0.221 .035 0 126 0 0.221 0.205 0.019 32 0 0 0 0.998 0.002 0 .016 -0.008 -0.007 -0.399 -0.:309 -0.086 -0.019 506 0.086 Xo(x) -0.001 a 0.002 0.924 -0.084 -0.040 Km-1 Km 1'1(x) Dx(x) K(x) Px(x) X01(X) U(X) X02(X) IR(x)1 x -11 I 0.46 eke -2.031
:m.m. !!!.!!!.
m mm
IBroj
-'-.
/'
/./.
.-"',-
Z
............ ........
..,,~--\
'.
.-.::.:.:"--:--=-_._ ....._ .. \-~
i/
.....
/r-,. '.
",
T--x
......... -.
/,r
......... '........... I ... -. _.. .."" .:::~.:..:.~~~. __ ....-/- .... .;. .................. . "1'-_ ... '
_/
H ~300 m Xo (x X01(X) --_. X02(x)
!
i
.1._
.,l.=250m .
"'~''L,~'
.5!l"
Slika 1.5.
U prilozenoj tabeli sraeunate su vrednosti uleganja za. mrezu ekvidistantno rasporedenih taeaka, a na slid 1.6 prikazane su izolinije uleganja. ZahvaljujuCi osnoj sirnetriji, dovoljno je posrnatrati sarno oblast x ~ 0, y ~ O.
1. Dodatak
255
U(x,y) 984 24 363 2 4 1161 476 1 1968 1964 1500 31 468 0 238 0 16 500 0.002 762 924 31 76 984 1 440 113 1848 3 1408 30 924 4 50 100 250 200 4500 400 150 1524 1521 116 140 2 2000 475 1996 1992 152 1968 1996 32 998 0 32 24 30 1936 32 0.076 0.016 238 350 1844 300 1708 475 363 440 468 476 250 36 12 152 2000 1000 100 50 1818 8 150 300 0.924 36' 8 350 500 200 450 400 0 7q2 0.238 1 0.984 I 0.99J~ 0.76210.500 Xo(x)
= 2000Xo(x)Yo(y)
500
Slib 1.6.
100 SOOt-56 400 0
300 ZOO
1.2.3. Pod-povrsina
Prethodno je vec utvrdeno daje uvek N(O) = 0, ma kakav bio odnos ~ n ili !.-, n pa je nad sredistem otkopane povrsine uleganje uvek maksimalno. Ali aka je bar jedan odnos ~ n ili
!.n
manji od 0', bice proizvodXo(O)Yo(O) < 1, pa uleganje nije
apsolutni nego relativni maksimum, a vrednost U(O) = Uo (;) zavisi I a od odnosa n i- n j taj oclnos utiee i na poloZaj karakteristicnih taeaka. Tako u slucaju pod-povrsine ne mora da bude
U(a)
(*)
0.5 Uo. Kada je Yo(y)
==
256
1. Dodatak uleganje), pri

0.5IT
(ravansko
U(a) < 0.5 Uo. U tom slueaju pomeraju se ulevo i minimumi nagiba horizontalnog porneranja. Kao sto se vidi sa slike 1.8, osim ovih detalja, grafici krivih Xo(x) i X01(x) ne menjaju se. Suprotno njima oblik krive X02(x) znatno je osetljiviji na prOITlenu vrednosti odnosa ~. n Pri ~ n
X02(x)
2': 0"
< ~ < (J' vazi -n
U( a)
= 0.5 Uo, ali
ako je ~
n<
0.50",
bice
(81. 1.4 i 1.5) ima pet ekstremuma,
od
kojih je lokalni maksimum N u okolini koordinatnog broj ekstremuma medutim
= 0,
a pri veCim vrednostima

==
~ n javlja se oblast Pri 1
poeetka u kojoj je X02(x) ali je vrednost
0, x EN.
<~ n <
0"
se ne menja,
maksimuma
X02(0)
<
0 (sl. 1.8). od kojih .
ako je ~ n :::; 1, grafik funkcije X02(x)
ima sarno tri ekstremuma
je srednji X02(O) minimum.
Primer 1.2.
No. slici I.7, prikazani su grafici funkcija Xo(x),
X01(x)
i X02(x)
za ovakav
odnos; koristf! se podaci 2a
= 5.4
m in
= 16.75
m iz elanka [63]'
taeke
Xo(x) 0.064 0.026 0.002 40 0.005 0.128 0.104 0 -0.127 0.076 20 10 0.064 -0.069 0.026 0 0.006 50 30 0.046 0.012 0.056 0.035 x m -0.018 X02(x) X01(x) Broj
.--_.. -.......... -5~_L1;p -3p -zfl. -1,0_ ---'...,,"

-XoIX) --__
0,
""'"
10
,-.---
. 0
><"~- .
30
-~~ . 50
'>..... '
---
XOltx)
---
Xozlx)
Slika. 1.7.
Primer 1.3.'
So. podacima iz primera 5.6: a
150 m, I
300 m, n
= 70 m,
Uo
= 2 100 mm
i Po = 700 mm dobijaju se iste funkcije Yo(y), Y01(Y) i Y02(Y) kao u prethodnom primeru pune povrsine (sl. 1.4). Zato se na slici I.8 prikazuju same grafici funkcija
1. Dodatak
257
o x )=![~(150+X) 2 70 X(
+ <t>(150-x\l] 70 J
_
r.p
X 01 (x)
r.p
70 (150+X)
70 X) (150-
70 X 02 (X)=_[150+X
r.p
70 (150+X)
+ 150-x 70
r.p
70 (150-X)]
a u priloienoj tabeli navode se vrednosti ovih funkcija, pomeranja i deformacija u
profilu
= o.
m mm
mm -700 mm 00 -0.074 -0.172 13.6 -4.31 0 0 4 -2 0 0.922 100 0.761 50 -9.24 -0.096 -4.11 -540 -5.59 -5.64 -240 -0.225 10.5 lOA 0.968 0 2033 -4.32 -9.27 -253 5.14 10.6 11.4 500 0.205 160 1050 -11.97 -0.399 0 -1.20 2.16 27.1 -70 0.086 34 0.48 0.008 -0.007 -12 123 1167 m x -0.308 -0.137 1598 -0.223 200 0,238 -542 0.095 0.088 -0.309 -0.144 5.54 0.221 150 0.037 -0.040 -0.21 350 0.002 0.019 -0.03 4000 -0.001 0.05 0.001 0.002 Km-1 1936 Xo(x) 250 0.076 0.500 300 0.016 Km N(x) IR(x)1 Dx(x) Px(x) X01(x) U(x) K(x) X02(x) Broj eke
!!!ill
,.,.. /----..... --- .,,--~----.-.~-~-".. '~~

.-"
....
'.
....
1z:
.....
....
....
. .... ....
.....
.// /
/.
",.--
............. ...........
"---"- .
x
"'-'-'-'-
--..-._
\\
-_._--Xo{x)
XOI(x)
X02 (x)
\
/ '5=59
L= 150 m
H=370m
L= 150~---
, I
Slika 1.8.
258 Mada kriva uleganja u profilu x

U(O,
1. Dodatak
= 0 ima
ravno dno, najvece uleganje
0)
= Uo(O)Yo(O) = 2100
0.9681
= 2033
mm
nije apsolutni maksimum, pa je u ovom primeru ispitana pod-povrsina. U prilozenoj tabeli sracunate su vrednosti uleganja za mrezu tacaka,a pomocu ovih pedataka na slid 1.9 konstruisane su izelinije uleganja.
U(x,y)
= 2100Xo(x)Yo(Y)
1 147 1477 2 1016 1913 0 4 1595 3 122 31 462 12 3 31 38 968 100 121 26 0.998 0.500 0.016 0.924 0.076 0.238 0.002 0.984 1 0 4 400 350 2029 2000 450 1549 154 484 33 1936 12 1598 461 119 17 1050 1598 1936 499 250 33 26 157 159 1932 1789 1905 381 1048 1572 1033 17 160 8 160 500 80 970 250 200 34 3 799 0.762 2033 50 0 100 200 300 2033 150 500 40 1050 38 250 34 500 525 1475 492 800 300 50 380 1218 350 150
Yo(Y)
300 100
~lOO 200 0~200 X 200
300 ~
400
500
Slika. 1.9.
T. Dodatak
259
1.3. Krive pomeranja i deformacija za masiv sa nagnutim slojevima

1.3.1. Uleganje
Osnovni obrazac za izraeunavanje (1.27)
U(x, y)
uleganja
povrsine
terena
eiji slojevi leze
pod uglom 0' sa horizontalom
= UoX(x,
y)Y(y)
gde je
x (x, y)
=~ =
1 "2
[iP (P-y'=H=:=~===-=Y)
+ iP (P~y'=H=-:-O---t-:------y-)]
b _-_ + iP (\ q __ y'-H-c-o-t
m_. O'---y - __
Y() y>
[iP ( q -y'-==H=c=o=t b m O'==-=y Y.)
y~ )]
vazi pod uslovom H cot 0' - Y >0; ovaj uslov detaljnije je obrazlozen u poglavljima 1 i 2. U bilo kom profilu po pruzanju y = Yo = const moze se staviti
UoY(yo)
U1
= ~
Yo
y' H cot 0' paJe X( x, Yo) ="2 iP ~ 1 [(a+x) i kriva uleganja

U(x, Yo)
nl
- iP
~ (a-x)]
= U1X(x,
Yo)
260
I. Dodatak
Krive uleganja., pa prema tome nagiba, odnosno krivine, imaju u profilima po pruzanju isti oblik kao u masivu sa horizontalnim slojevima. Zbog simetrije ovih krivih oCiglednoje da ee maksimalno uleganje biti u glavnom profilu x = 0, bez obzira na to da Ii su, ili ne, ispunjeni uslovi ravanskog uleganja. U taeki M(O, -m) uleganje je
U(O,-m)
Uo~
(-y=}j=c=:=ta=o:=+=m=) ~ (-"';=H=C=,oq=tb=o:=+=m=)
pa su uslovi
~(
v' H cot pa 0: + m )-1 .v'Hcota+m qb

) _ -
~ (
1 je
(I.15)
dovoljni da povrsina otkopavanja bude barpllna.
Oni su i potrebni,jer cot1o:-y
y' (y) =
gde je
'TT
co~
o:-y
[<p(~)
<pC1])]
-21
[~<p(~)
+ 1]<P( 1])]
b+m+y e = q J H cot a - y
1]
=q =
b-m-y JHcota-y
za
= -m
je e
= 1]
Y'( -m)
1
TT __
L _ , __
e<p(e) :ft
osim ako su ispunjeni uslovi (1.15). Tada je prema (I.14) e
'f/
JH
cot a + m ~
qb
(T
<pC
(T)
= O.
U gornjem delu krive uleganja, iznad taeke M je
> -m, pa je
b+m+y>b H cot a - y
taka da je
= H cot a
b+m+y . JH cot a -
+ m - (y + m)
< H cot a + m
(1.16)
e=q
i prema (1.14)
>
1
qb > (T J H cot 0: + m -
Y(y)
= 2[1 + ~('f/)l
(1.17)
1. Dodatak
Posto je -m monotono opada.
261
U
< y < H cot 0', lako je utvrditi da kriva uleganja

y
ovoj oblasti
Na isti naCin moze se zakljuCiti da je za

'f}=q b-
< -m
qb >0"
m-y
Y
V H cot 0: Y(y)
> 1
V H cot 0' + m -
(Ll8)
= 2[1 + 4>(e)]
(1.19)
i da kriva uleganja u ovoj oblasti monotono raste od nule, kadaje vrednost ~ = -0", do taeke M u kojoj je e = 0" i YM = 1. Kriva uleganja, dakle, podseca na odgovarajucu u masivu sa horizontalnim slojevima, ali je nesimetriena, sa maksimumom YM = -m, pomerenim u smeru pada sloja. Odnos
cot()
=H
(1.20)
odreduje ugao maksimalnog uleganja (), koji po definiciji (pododeljak 1.2.3.5.) Cini sa horizontalom prava OM, koja povezuje srediste 0 otkopane oblasti, sa tackom M na povrsini, u kojoj je uleganje maksimalno. Prave paralelne sa OM, koje prolaze kroz granice A i B otkopa (s1. UO), odreduju na povrsini taeke L iN. Magistar Dragan Dordevic, mladi saradnik naSeg fakulteta, zapazio je i u svojoj doktorskoj disertaciji [20] dQkazao, da su u ovim taekama uleganja
UL = UN = ~Uo, a vrednosti' nagiba ekstremne, ako suistpunjeni Dokaz koji se ovde daje, razlikuje se od originalnog.
uslovi (1.15).
Ordinata taeke L je (s1.1.10) YL na osnovu (1.24) i (1.20)

YL
= 1cos 0' -
H1
cot () a
H1
= H -1 sin 0', pa je
cot () = b - m
UL
= 1cos 0' =
YL
(H -
1sin 0') cot (}= 1(cos 0' + sin 0' cot () zbog
'f}
Kadaje Y
b-m,
= Oi
4>('f})
= 0, prema (1.17) i (1.25)je
~Uo.
Na sliean naCin zakljueuje se da je
YN
= -b -
m, a prema (1.19) YN
= ~i
najzad UN = ~Uo' Odredivanje ekstremnih vrednosti nagiba obradeno je u poglavlju 3, a u sledeeem odeljku sarno se navode rezultati.
262
1. Dodatak
1.3.2. Nagib i krivina

Nagib krive
X(x,
=-
2 1
[(
y)
<P
y'H a cot +a x 1
2"
'+
<P
y)
y'H a cot - a x -
y )]
u profiIima po padu je
oX(x,
1
Hcot(t_y[6<p(6)+6<p(6)]
ay
gde je
a+x. 6 = p--===== y'II cot a - y

da je H cot
a-x 6 = p--===== J H cot a - y

vrednosti
pri eemu se pretpostavlja
u eganJa 1 nagl a su vr 0 ma e, pa to OClge no vaZl 1 za lZVO ay , u sre nJem delu razlika II cot a - y vec je i pri padu sIoja a = 45 reda velieine dubine II, da bi u donjem maksimum delu ulegnuca, za y
,.
'b
a - y > 0, BIizu gornje granice -' I d -' , , d aX(x, y).

< 0, nastaviIa da raste.
nagib
d'
Posto je za ~
funkcije e<p(e)
= y21r ~ = 0.242,
aX(x, y)
<
ay
0,242 - H cot a - y ako se u daljem tekstu uzme da
je zanemarIjiv, pa se ne gubi mnogo na opstosti je X(O, y) = 1.
Tada je prema (3.9) nagib u gIavnom profilu po padu

N(y)
= N1(y) + N2(y)
b+m+y [<p(e) - <p(1])],
(1.21)
gde je
qUo N1(y)
=
1
In co t a-y Uo
N2(y)
= 2" u ~~.~. .. [~<p(e) + 1]<P(1])],

kao u prethodnom
= q y'H cot a _ b-m-y

1]
= q y'H cot a
y clan
Sa istim obrazlozenjem
N2(Y) X01(X)
sIucaju moze se zanemariti
Oblik krive nagiba, kao sto se vidi na sIici 1.10, podseca na grafik funkcije (s1. 1.5), aIi sa asimetrijom koja raste sa padom sIoja.U pogIavIju 3. pokazano je da pribIizno u taekama L(O, b - m) i N(O, -b - m) nagib dostize ekstremne vrednosti NL
=_
qUo
J21r( H cot a
+m
- b
1. Dodatak NN
263
qUo
J21r(H cot a Prema (3.23), pri ravanskom uleganju racunati po obraseu K(y) = K1(y) gdeje
K1(y)
+m +b
krivina u profilima po padu moze se
+ K2(y) + 1]<P(1]))
(1-1]2)<p(1J)]
=-
TT
q:Uo co a- y
[e<p(e)
(1.22)
[(2(Y)
TT
co tqUO a-y \3/2 oznake e i

11
[(1- e)<p(e) .kao u (I.19).
a koriste se iste skracene
Pri tomeje izostavljen treCi clan sa imeniocem (H cot a_y)2. Medutim i drugi clan [(2(Y), sa imeniocem (H (:ot a - y)3/2, moze se takode izostaviti sa greskom slicnom onoj koja nastaje pri zanemarivanju clana N2(y) u (1.21). UporedujuCi slike 1.5 i 1.10 vidi se da su grafiei funkeija X02( x) i K(y) slicni, sa vecom ili manjom asimetr~jom drugog grafika, zavisno od pada sloja. U poglavlju 3. pokazano je da i ovaj grafik ima pet ekstremuma i odredene su njihove priblizne vrednosti. Pri malim vrednostima otkopane duzine 2/, njihov broj Be smanjuje na trio
Primer 1.4.
Na slid 1.20 prikazani su granci funkcija U(y), N(y) i K(y) u glavnom profilu po padu x =0, a u prilozenoj tabe1i, pored vrednosti ovih funkcija, navode se u kolonama LlN i LlJ{ i vrednosti zanemarenih clanova u (1.21) i (1.22). Osim
"
toga sracunate su pribIizne R = K i tacne R = K + LlK vrednosti poluprecnika krivine. Kao sto se vidi iz navedenih podataka, a:psolutne greske ilN i ilK su zanemarljive.
b = 295 m, m
Za racunanje se koriste podaci iz primera 5.7: a = 122 m, H = 400 mi q = 0.318 m-1/2.
350,
Uo
2000 mm,
2f24
1. Dodatak
! !!ill m I mm 0.008 -0.032 !!!ill Km-1 -0.053 0.06 0.42 3.88 1 1 9 58 67 18 00 0 a 1979 -0.09 0.006 -0.012 -0.001 1987 1792 -0.023 0.0156.7 171 0.01 0.26 7.4 0.135 0.006 0.03 0.11 163 688 43 84 0Km 125 99 1 0.29 1.75 N 0.028 1154 151 0.007 10 8.07 36 1 22 40 1715 0.004 2000 -0.103 0.0029.9 -5.57 -0.75 -6.60 9.7 688 0 31 ilN K 0.03 0.001 0 0.002 -0.001 -0.003 1000 -0.14 -0.22 5.60 418 0.044 89 23 178 1000 -0.67 0.51 1154 0 Km-1 -12.71 Km I-0.003
ilK U I~I I
IK +ilKI
...
_-----
Uleganje Nagib Krivina
11
12
= LI = H
=NI =
cot 0: -
+m
H cot 0:
+b + m
NM=ML=b
Slika I.10.
1. Dodatak Primer 1.5.
265
U prethodnom primeru povrsina otkopavanja bila je puna, a ovde se koriste podaci iz primera 5.8, koji odgovaraju pod-povrsini: O! = 35, Uo = 2000 mm, b = 121 ill, m = 122 m, H = 400 m q = 0.318 m-1/2.
Za sliku I.ll i sadriaj priloiene tabele vaii tekst iz prethodnog primera.

mm mm m U 8.6 -0.05 0.001 0.001228 -0.01 0 1741 1484 340 12 0 1 12 1 158 11 50 b.N 0 N K 8.6 27 30 -0.117 -0.22 0.58 1712 20 -0.001 0.03 0.010 -10.56 -0.002 ":0.04 999 -3.91 -0.020 139 -0.42 1073 0.003 0.008 0.085 120 0 -0.004 -0.18 2.25 0.037 110 0.006 7.07 540 0.045 22 0.34 Km-1 Km Km aK 1~1 I 11 mm
IK +b.K
---:--.~.-._._._._.-. -
---- ,-------
...........
... ""
0---0""-.-._'-'--.
-----___ ._
Uleganje Nagib Krivina
Slika 1.11.
266
I. Dodatak
Na slid 1.12 prikazane su izolinije uleganja slojeva sa. razliCitim padom, pri istim vrednostima otkopane povrsine i srednje dubine H, slika je uzeta iz rada
[57).
....x '900m
2
""
~
"
1:l
2~
8
o o o o o
o
: I"J;I
8 8 o
,.. ,
-~~~--o~~o~~g
r--
In
0 0 0 0 0 0 0 0
SoOOOOQoooooooo
0000
0 0000
0 \)1)0 g
.xJl000m
o -0 '"
"
o ..
. t
.. ,
00 8 o
g g g
20000000000000
~ 0 ooooooo~ 00 00 0 t'l
!8OOm
.
o
'"
. .. 0 ~ 8N ~
o
'" 0 ';'
..,.....--.,
III
s:
,
~
o
T
g o o 000000 00000000000
_ 000000 0 0 00
g
<0
~-
o N
Slika 1.12.
1. Dodatak
267
1.3.3. Horizontalna pomeranja i dilatacije

Osnovni obrazac (1.28) obuhvata horizontalna pomeranja po pruzanju Po'(x,y) gde je
= y'2;POX1(x,y)Y(y)
(1.23)
Xl (x, y) = 'P ( P V H a+x cot a _ y )

i po padu Py(x, gde je Y( 1 Y)
y)
- 'P
( P V H a-x cot a _ y)Yl(y)
)
(1.24)
= NoX(x, y)Y(y) + ~QoX(x,
a vazi pod uslovom Yo =const uvek postoji real an broj nl
= 'P (b+m+y) q-y"";:;H=co=t=a=-=y= - 'P (b-m-y) q-y=H=c=o=t=a=-=y= H cot a - y > o. Zato ma u kom profilu po
=1=
pruzanju
0, takav da je
p
1
n-;
= y'H cota -
Yo
paJe
Xl(X,yO)
It' (a+x) ~
'P
~ (a-x)
= XQ1(x)
Prema tome, horizontalna pomeranja i dilatacije u ovim profilima obuhvacena su prethodnim ispitivanjem procesa u masivu sa horizontalnim slojevima. U daljem tekstu se zato posmatraju sarno horizontalna pomeranja i dilatacije u profilima po padu. Sa istim obrazlozenjem kao pri ispitivanju uleganja i vertikalnih deformacija moze se uzeti daje X(x,y) = 1, Cime se zadatak svodi na ispitivanje ravanskog horizontalnog pomeranja Py(Y) Prvi clan je No njegova ima apsolutni u taekama L pomeranje PO' vrednost koju
= NoY(y) + y'2;QOY1(y)
(1.25)
P1(y) = NoY(y)istije kao i ravansko uleganje u profilu po padu, pa najveca vrednost, ajavlja se u tacki M (s1. UO), u kojoj i uleganje makimum; takode pri punoj povrsini otkopavanja vazi Pl = O.5No i N. Drugi clan P2(Y) = y'27fQOYl(Y) podseca na horizontalno po pruzanju, pa se po analogiji moze zakljueiti da je Qo najveca moze imati.
Pri punoj povrsini otkopavanja, ekstremne vrednosti javljaju se u taekama L iN: P2(YL) = -Qo i P2(YN) = Qo; u taeki M je oCigledno P2(-m) = O. Ukupno horizontalno pomeranje u ovim taekama je (videti i s1. I.13)
268
I. Dodatak
Py(YL) Py(YM)
= 0.5No
= No
0.5No
- Qo
Py(YN)=
+ Qo
1zvod
d1~Y) je, prema definiciji (3.35), dilatacija u profilu po padu

Dy(Y)
= D1(y) + D2(y)
(I.26)
gde je
D1(y)
=
1
.JH cot a - y
[(No - )2;Qo~)<p(~)
- (No
+ )2;Qo)<P(1])]
1
H co t
D2y)
-2
a-y
[e(No - )2;Qoe)<p(e)
+ 1](No + )2;Q01])<P(1])]
sa skracenim oznakama e i 1] kao u (1.21). Ekstremne vrednosti horizontalnih pomeranjajavljaju se, dakle, u taekama u kojimaje Dy(Y) = O. Kada su ispunjeni uslovi (1.15), prema (1.16) je <p(O = 0 u oblasti y > -m, pa je oCigledno da je dilatacija
Dy(Y)
= 0 kadaje
PI
No
vrednosti odgovara taeka
sa
+ V'iiQo'fJ = 0, ili", = - y21l" ~Qo = -Co. ordinatom YI = b - m + Co V H cot a + m q
Ovoj
b
pri
cemu je, kao mali u odnosu na razliku b - m, zanemaren clan ~ 2. U ovom intervalu su horizontalna pomeranja negativna, pa je ekstremna vrednost
Py(yt}
(~o)
0.5No [1 - ()(Co)] - y'2;Qo<P(Co)
minimum. Na sHean naCin moze se zakljuciti da:je u donjoj polovini krive, u taeki
P2 sa ordinatom Y2
= -b
- m
+ C0.J
q
H cot a
+ m + b maksimum
Py(Y2)
= 0.5No
[1 + ctl(Co)]
+ y'2;Qo<p(Co)
Mada ne postoji proporcionalnost, kao u masivu s<;t horizontalnim slojevima, sa slika 1.10 i 1.13 vidi se da krive nagiba i horizontalnih pomeranja imaju sliean oblik. Posto horizontalno pomeranje raste od donje graniene taeke G2, u intervalu (G2,P2) dilatacijaje pozitivna, a zatim u intervalu (P2,M) negativna. Kada su ispunjeni uslovi (1.15) u taeki M je Dy(-m) = O. Posle toga je opet u intervalu (M, PI) dilatacija negativna i najzad, do gomje graniene taeke G1, pozitivna. Kriva dilatacije, prema tome ima pet ekstremuma:
I. Dodatak maksimum u intervalu minimum u intervalu maksimum u tacki minimum u intervalu maksimum u intervalu
(G2, P2), (P2, M), Dy(
269
-m)
= 0,
(M, PI) i
(PI, GI).
Priblizne vrednosti ordinata i odgovarajuCih ekstremnih vrednosti odredene su u poglavlju 3, a grafik krive Dy(Y) prikazan je na slid 1.13.

U primeru 5.7 pored ostalih odredene su i vrednosti Qo = 660 mm i No = 700 mm, pa se mogu sracunati horizontalna pomeranja i dilatacije u profilu po padu x = o. U priloienoj tabeli posebno se navode vrednosti PI(y) prvog, P2(Y) drugog clana i njihov zbir - ukupno pomeranje Py(Y). Dilatacija Dy(Y) racunata je po pribliinom obrascu Dy(Y) = DI(y), a u koloni t1Dy navode se vrednosti zanemarenog clana D2(y) iz obrasca (1.26). Na slici I.13 konstruisani su granci krivih Py(Y) horizontalnih pomeranja i Dy(Y) dilatacija u posmatranom profilu.
mm mm m mm mm mm !!!!!!. mm PI PI -1 -12 4 -1 4 1 -1.69 646 -0.24 3.07 187 700 -150 699 297 2731 70 0.72 1.61 -0.11 -0.48 687 -0.15 350 -122 4.76 73 -50 0.09 0.53 2.82 0 12 0.04 -255 703 -8.78 725 -603 -493 1011 0.09 -1.88 488 -0.16 -2.41 -0.03 699 -0.01 -0.21 3 -0.71 3 5.70 -0.10 0 -0.12 30 122 53 0 693-47 156 31 0.26 0 670 -660 350 -4.53 700 -0.08 -0.28 -310 -4.45 3 518 82 70 50 0.01 -33 546 0.28 199 1067 -2.68 695 "603 -28 118 59 464 -367 -196 678 586 635 152 -150 -200 1.28 0.30 -0.03 0.52 796 995 912 640 300 0 4.33 0.50 0 173 1010 660 m 236 409 277 350 251 5 -0.19 P2 P2 Y Py(Y) Py(Y) t1Dy Dy(Y)
!!!!!!. !!!!!!.
270
I. Dodatak
-----\
\
1-{.2
'
Horizontalna pomeranja Dilatacija
I
i
\t
0\1 //-/ ....Ik
///0
-
H,
'
,-:::;:;/:::;::/
B
Slika 1.13.

KoristeCi podatke Qo = 660 mm i No = 700 mm, koji su takode odredeni u primeru 5.29 (glava 5.), mogu se sracunati horizontalno pomeranje Py(Y) i dilatacija Dy(Y) u profilu x = O. Podaci su sredeni u prilozenoj tabeli na isti nacin kao u prethodnom primeru, ana slici 1.14 konstruisani su odgovarajuCi granci.
mm m mm mm mm Pi 5.97 4 0 -221 347 -656 599 49 -0.03 -3.73 0 3.42 29 183 0.83 -0.10 -0.31 543 -0.18 221 189 33 3.77 38 -0.01 3 599 -8.01 -172 -309 0.37 0.20 3 732 0.09 3 0.13 0 -3 0.03 P2 Py(Y) Dy(Y) !1Dy !ill!!.
"vI'!
'l!J[!IS
"fu"."wod "ul"~UOZ!.oH
- _--,
....
272
1. Dodatak
1.4. J ednacina termodifuzije

1.4.1. Izvodenje
Temperatura tela u opstem slucaju razlicita je u raznim tackama i menja se sa vremenom, pa se prikazuje funkcijom U(x, y, z, t). Ako je telo homogeno i izotropno, njegova gustina p, specificni toplotni kapacitet C i koeficijent provodenja toplote ~, isti su u svim tackama proizvoljne oblasti V u vremenskom intervalu (t, t + dt). Kroz granicnu povrsinu P pritice u oblast V kolicina toplote Q
=p J (~grad
U) . iidPdt
gde je ii spoljaSnja normala u tacki M(x, y, z) E P. Na osnovu Gausove teoreme Je Q pri cemu se pretpostavlja
=v J div(~grad
U) . dV dt
da u V nema toplotnih izvora.
Posto je u posmatranom vremenskom intervalu priraStaj temperature
au
U(x, y, z, t mora se dovesti koliCina toplote Q paJe
+ ~T)
- U(x, y, z, t) ~ 7itdt
= J C p7jtdvdt au
v
J [div(~grad v
U) - C p ~~]
dVdt
=0
1. Dodatak Ovaj uslov vazi za ma kakvu oblast V, pa zbog njene proizvoljnosti mora biti at {)U _ K gdeje
T{2 __
.I.' -
273
{)x2 + 02U oy2 + 02U) {)z2 (82U
(1.27)
~ Cp
Radi potpunijeg opisivanja procesa, pored ove jednaCine mora se znati pocetni raspored temperature
U(x, y,
Z,
0)
= F(x,
y, z)
(1.28)
a kod tela konacnih dimenzija pored pocetnih (1.28) moraju se zadati i granicni uslovi: u svakoj tacki granicne povrsine tela mora se u svakom trenutku mati stanje temperature (moze se, na primer, odrzavati stalna temperatura na ovoj povrsini). Ako se temperatura u jednom pravcu ne menja, nastaje ravanski problem d'f" M . . ermo 1 UZlje. oze se taj pravac uzetl za osu nastaje jednacina
ot oU
z;
ta aje
d'
7); =
OU
0 . IP U 1 Oz2
= , pa
(1.29)
= K2
ox2 ({)2U
oy2 + 02U)
a odgovarajuCi pocetni uslov je

U(x,y,O)
= f(x,y)
(1.30)
U literaturise ploci. JednaCina
cesto za ovaj slucaj koristi izraz termodifuzija u homogenoj
oU _ K202ij at ox2
(1.31)
naziva se jednacina termodifuzijeduz
homogenog stapa. Pocetni uslov je

(1.32)
U(x,O)=f(x)
Zbog zanemarljivih dimenzija poprecnog preseka, smatra se da nema razmene toplote izmedu okolne sredine i stapa, pa se u ovom slucaju granicni uslovi zadaju sarno za njegove krajnje tacke. U tekstu koji sledi posmatra se, medutim, stap neogranicene duzine, za koji ne treba zadavati bilo kakve granicne uslove. Funkcija f( x) u (1.32) u ovom slucaju mora, oCigledno, biti definisana za svako x E (-00,00).
274
I. Dodatak
1.4.2. Opste resenje za neograniceni stap

Parcijalna jednaCina (1.31) svodi se na sistern obicnih diferencijalnih jednaCina pomocu funkcije X(x), koja zavisi sarno od polozaja i T(t) koja zavisi sarno od vrernena, takvih da njihov proizvod odreduje ternperaturu
U(x,t)
= X(x)T(t)
Zaista, posto se ovaj proizvod uvrsti u (1.31) sledi

X(x)T'(t)
= K2
X//(x)T(t)
ili
_T_'(_t) X'_'(x_) __
,\2
J{2T(t)
X(x)
gde je
E ~ proizvoljna konstanta. Resenja obicnih diferencija.lnih jednaCina su
x (x) = A cos '\x + B sin AX

(1.33)
T(t)
= C exp( _J{2
A2t)
gde su A, B i
C integracione konstante.
Ako su Ui(X, t), E (1,2,3, "" n) resenjajednaCine terrnodifuzije, zbog njene linearnosti bite to i njihov zbir
n
U(x, t)
:L Ui(x, 1
t)
Konstante A i B u resenju (1.33) rnogu zavisiti od A, pa je posto se stavi C za skup vrednosti A E (AI, A2, A3, ... , An) resenje je
n
V(x,t)
= 1,
= :L[A(Ai)
i=1
COS
A;X
+ B(A;)
sin AiX] exp(-K2A;t)
valu
Moze se, najzad, pretpostaviti da se pararnetar (-00,00); tada umesto surne nastaje integral
00
menja: kontinualno u inter-
U(x, t)
= -00 j[A(A)
cos AX
+ B(A)
sin AX] exp( _K2
A2t)dA
1. Dodata.k
275
Ualov (I.32) daje
U(x, 0) UporedujuCi
1:
(A(A) cos AX + B(A) sin h]dA
= f(x)
oyaj usloy sa Furij,eovim integralom 00

f( x)
= 211r J -00
ako je
d>'
-00
1
00
00
f(~) cos.$ x ~ ~)d~
yidi se da ee biti zauovoljen
A(A)
2~
-00
J J(~)cos>'~de
00
B(.$ Tadaje 00 U(x,t) 00 J(e)de -00
21r J:...
-00
fee) sin .\ede
2~
-00 po
J
A
J (COSAeCOSAx+sinAesiuAx)exp(-J{2A2t)d'\
00
ili zbog parnosti
00 U(x,t)
=.; -00 j f(e)de
1
0
COSA(e - x)exp(-I{2A2t)dA
i najzad,
prema (1.13)
U(x,t)=nu
J(e)exp [ 1r-; -00 100
4J{2t (fx)2]
de
(1.34)
Ovaj izraz je opste reSenje jednaCine (1.31) sa pocetnim uslavam (1.32). Neposrednim diferenciranjem maze se lako utvrditi da je jedno od partikularnih resenja i funkcija pod znakom integrala
U(x,e,t)
= 2J{Jiiexp 1 [-
4f{2t (e-x)2]
(1.35)
276
I. Dodatak Na ohlik (1.31) mogu se svesti i neke druge jenacine.
a) JednaCina
oU
7ft = 1/J(t)
smenom T
02U ox2
(1.36)
= J 1/J(t)dt + C
oU 02U
gde je C proizvoljna konstanta, dovodi se na oblik 8T
8x2 J{
pa je njeno resenje U(x, T) jednaCine (1.31) u kojoj je
= 1.
b) Jednacina
oV at
= a202V + boV ox2 ox
(1.37)
gde su a i
realne konstante.
smenom V(x, t)
= U(x,
02U
t) exp(mx
+ nt)
oU
daje novu jednaCinu po U(x,t)
-ot = a2_.ox2 + (2a2m + b)-ox + (a2m2 + bm Podesnim izhorom koeficijenata m i n

b
b2
oU
n)U
m = -2a2
'Ii
=-
4a2
koeficijenti uz ~~ i uz U postaju jednaki nuli, pa se opet dohija jednaCina (1.31). Ako je pocetni uslov V(x,O) = /(x), opste resenje jednaCine (1.37) je
V(x, t)
= exp
[-~ b (.x
2ay1rl
2 J +~t)] 00 f(e) -00
exp [be 2a2
4a2t (e-x)2]de
ili posle sredivanja

00
V(x, t)
= _1_ 2aV1rt J -00
/(e) exp [
(e - 4a2t x - bt)2] de
(1.38)
I. Dodatak c) Druga jedllaCina sistema
277
au = a 2{j2U !!it ax2 + A'( ,t )oV ax av 282V

ox2
(1.39)
7ft = a
je jednaCina se parcijalni sistem
termodifuzije (1.31), pa je njeno resenje V(x, t) poznato. izvod po koordinati x ove jednacine pomnozi funkcijom au _A'(t)av
Posto
-A(t),
at
ox =a2CPU ox2 03V

ox3
o2V -A(t) oxOt

posle sabiranja daje jednaCinn
= _a2 A(t)
oblika (1.31)
ot . 8V] ox = a 2 ox'l ox o[ U - A(t)82 [ U - A(t)oV]

ReSeuje je prema tome oT2
(1040)
U(x, t)
= T1 (x,
t)
+ A(t)
ox
V(x,t)
= T2(x,t)
jednaCinu (1.31), a razAko je U(x, 0) :::: h(x) i A(O) :::: 0, prema
00
gde su T1(x, t) i T2(X, t) fllukcije koje zadovoljavaju likuju se sarno pocetnim (1.34) je oblikom.
T1(x, t):::: 2a~ a akoje V(x, 0)
-00
J h(e)exp [
(e4:2~)'l]
= fz(x)
00
T'l(x, t) :::: 2a~
-00
f2(e) exp [
(e4~'l~)2]
I. Dodatak
1.4.3. Opste resenje za neogranicenu plocu

Za prostiranje toplote u homogenoj neogranicenoj ploci vazi jednaCina (1.29) sa pocetnim uslovom (1.30). PrimenjujuCi isti postupak kao u prethodnom slucaju, dobija se opste resenje
00 00
'I. _1_ -00-00 1 1 f(C." n)exp
U(x "4J(27ri Y i).=
4J(2t" [_(~-x)2+(Tf_y)2]
dCdTf
(141)
Specijalan slucaj ovog resenja je i

4[{27ri U(x'~ITf,i)=_l-exp 4K2t (~-x)2+(Tf-y)2]
koje je, u stvari, proizvod resenja (1.35) za prostiranje toplote u pravcu osa Ox i
Oy.
1 na oblik (1.29) mogu se svesti neke druge jednaCine,
a) Ako je ploca anizotropna, jednacina

oU at
= a2 02U + b2/J2U
ox2
oy2
(1.42)
smenom
~=-x, a
svodi se na (1.29). Opste resenje je
](
Tf
=-y b
](
U(x,y,t)=
4ab7rt 1
-co -00
F(e,TJ)exp 100100
.[ -
4a2t (~-x?
- (TJ-x)2] 4a2t
dedTJ
b) JednaCina
at - a
smenom
V(x, y, t)
BV _
2B2V ox2
b202V oy2
+e
oV oy
(1.43)
= U(x, y, t) exp[my
+ ni]
kao prilikom resavanjajednaCine (1.37), svodi se na oblik (1.42). Opste resenje

Je
V(x, y, t)
47rabt 1
-00-00
Joo Joo
f(~, TJ)exp [(~....;.x)2 - 4a2t
- (TJ-y-ct)2] 4b2i
dedTJ
1. Dodatak a specijalan slucaj
279
v(x,e,Y,7J,t)=
41rabt __ l_exp[
4a2t (e-x)2
4b2t _(7J_y-et)2]
predstavlja proizvod reSenja (1.35) i odgovarajuceg resenja jednaCine (1.39).
c) Sistem
at aU
at oV
= a2
ox2 (fPU
+ 02U) oy2 + A , (t) oW ox
oy2 ) + A'( t )oW oy ox2 + 02V\ = a 2(02V
at oW
ox2 + 02W) oy2 = a2(02W oT3 ox oT3 oy (1.44)
ima resenje
U(x, y, t)
= T1(x,
y, t)
+ A(t)
.
.
V(x, y, t)
= T2(x,
y, t)
+ A(t)
y, t)
W(x, Y, t) gde su 1i(x,y,t), sistem (1.39).
= T3(x,
i = 1,2,3,
aU
reSenjajednaCine (1.29). Dokazje isti kao za
d)
at
= L(U) + A'(t) oW ax
00:
~~ = L(V) + A'(t)
at -
+ N'(t)W
oW _ L(W)
gde je
02{) L( 0)
= a2 ox2 + b
202() oy2
00
+ C oy
PoslednjajednaCina ovog sistemaje oblika (1.43), paje njeno resenje poznato. Naovu jednaCinu svodi se i kombinacija druge trece jednaCine
oV _NoW_N'W_A'oW at at
oy
_A~2W =L(V)-NL(W)-A~[L(W)] dyot
oy
280
I. Dodatak
posto je N(t)L(W)
= L (N(t)W]'
a nije teSkopokazati da je i
A(t) :y [L(W)] paJe
=L
[A(t)
aa~],
-[V - N(t)W m a
Na sliean naCin iz prve
- A(t)-]
~ oW
= L W - N(t)W - A(t)[
~ OW]
i trece jednaCine dobija se

=L
[
U - A(t)- ax at OW] a [ Resenje sistema je U(x, y, t) Vex, y, t)
U - A(t)- ax OW]
= U1(x,
y, t)
y, t)
+ A(t)
~~3 uX
aU3
= U2(x,
+ N(t)U3 + A(t)
y, t)
ay
(1.45)
W(x, y, t)
= U3(X,
gde su U.(x, y, t), = 1,2,3, reSenja jednacine (1.43), kojima odgovaraju poeetni uslovi U.(x, y, t) = f.(x, y), = 1,2,3,
Resenje prostornog problema termodifuzije ne navodi 00, jer se jednaCina (1.27) ne javlja pri proueavanju pomeranja potkopanog masiva.
1.4.4. Granicni uslovi za poremeceni masiv

Funkcija poeetnog rasporeda temperature da bude
f(x)
(1.32) moze se izabrati tako
f(x)
= {Uo, 0,
Ix - xol
<6 >
Posto je Uo razlika temperature, znaCi da je u delu stapa u intervalu (xo - 6, Xo +6) dovedena koliCina toplote Q ::;:; 26CpUo. Kasnija raspodela temperature, za t > 0 je prema (1.34)
"'0+.5
"'0-6
"'0+.5
2l~~exp
(e4K2t - x )2] de -
Q J. exp [ 4CK6p,;:ii
"'0-.5
(e4K2t - X)2]
de
I. Dodatak a prema teoremi 0 srednjoj vrednosti

xo+~
281
;'),
exp [
(e4K2t - x)2] kada je
de
= ex p
4K2t [_ (eo - x)2]
gde je
Xo -
< eo < Xo + 8, pa
U(x,t)
-+ 0
= " .... Q t;'"exp [ T?
4K2t (eo - x)2]
sto se slaze sa partikularnim resenjem (1.35). Ovo reSenje, prerna tome,odreduje kasniju raspodelu temperature, za t > 0, usled tackastog toplotnog izvora intenziteta Q = Cp, na mestu x = Xo. U jednaCinu poremecenog masiva (1.8)
of
o2F
oz
2P(f . ox2
umesto vremena ulazi dubina z. Zato se, umesto tackastog izvora toplote u pocetnom trenutku, ovde moze govoriti 0 tackastom poremecaju na pocetnoj dubini z = 0, a integral (1.11)
a
U(x)
= -a J F(x,x,H,O)dx
-a ::; x
::;
obuhvata uticaj svih poremecaja u intervalu z = H potkopanog masiva.
a na uleganje povrsine
Prema termodinarnickoj analogiji, mogu se dobiti porneranja za ma koju dubinu < z ::; H. Ali, za razliku od toplote, poremecaj se ne prostire neograniceno, pa treba uvesti i granicne uslove. Posto se graniee utieaja menjaju sa dubinom, prema analogiji to odgovara stapu promenljive duiine; masiv je, dakle, nehomogen. Zato je i koeficijent ~
2Po
u opstem slucaju neka funkcija
.,p(
z)
dubine. Analiticki
izraz ove funkcije pouzdano bi mogao da se odredi sarno na osnovu podataka 0 obliku krive granicnih uticaja B( x, z) = 0 u oblasti 0 < x ::; H, ali u savremenoj literaturi se oni tesko mogu naCi, jer su opazanja ogranicena na povrsinu terena. Zato se resavanju zadatka mora pristupiti na drugi nacin. Neka je 2~2 o = 'l/;(z) proizvoljna funkcija, definisana u intervalu < z ::; H; umesto (I.31)dobija se jednaCina (1.36). Ali, kao sto je pokazano, njeno feSenje svodi se na (1.33), stirn sto umesto dubine z sadrii funkciju Z(z) = f'l/;(z)dz+C.
Z8.2
I. Dodatak
'l/J(z),
Ma kakva hila funkcija
na povrsini
= H bite Z(H) = Const. Zato se,
radijednostavnosti u (1.8) uzirna daje 2~2 o = Const. Postoje na povrsini z = H terena proces porneranja poznat, moze se pouzdano odrediti koordinata XG granice uticaja, a konstanta Z(H), odnosno ~, uslov
8(xG, H)
= O.
2Po
bira se tako da bude zadovoljengranicni
Ovako dbbijeno resenje, medutim, vazi sarno na povrsini. To treba irnati u vidu prilikom koriscenja odgovarajucih obrazaca U ovoj knjizi.
II. Dodatak
11.1. Pomeranja potkopanog terena u rudnicima metala nemetala
Problematika pomeranja terena pri otkopavanju lezista metala i nemetala daje se kao posehan dodatak u ovoj knjizi, zhog toga, sto za sada jos uvek nema opste priznate metode proracuna pomeranja i deformacija na ovim lezistima. Otkopavanje ovih lezista obavlja se u vrlo raznovrsnim uslovima, koji se ne mogu standarizovati i uopstiti kao sto je to slucaj u rudnicima uglja, a sto je neophodno za korelaciju i osrednjavanje rezultata merenja iz raznih rudnika, odnosno za stvaranje uopstenih metoda proracuna. Pomeranje terena na rudnicima metala i nemetala javlja se u sledeCim vidovima: kao zaruSena i ispucala zona koja se lokalizuje u masivu, kao pojedinacne pukotine i provale na manjem delu povrsine terena, ili kao zona veeeg broja pukotina i prololl1a na veeem delu povrsine terena. Prva dva vida ovih pojava nastaju pri otkopavanju slepih rudnih tela ogranicenih razmera, ili manjih delova veCih lezista, kada se kao praktican problem javlja ogranicenje narusene zone u masivu.
11.1.1. Speciflcnosti
Po specificnosti procesa pomeranja i razlikama u vrednostima geometrijskih parametara koji opisuju taj proces, izdvajaju se dye osnovne grupe rudnih lezista, izuzimajuCi lezista zicnog tipa koja nisu znacajna za problematiku pomeranja potkopanog terena. Prvu grupu cine lezista sa slojevitom, a drugu lezista sa neslojevitom gradom pratecih stena.
284
II. Dodatak
Pod slojevtim lezistima prve grupe podrazumevaju se stenski masivi sa veoma izraienim povrsinama uslojavanja i skriljavosti. Pod neslojevitim leiistima druge grupe podrazumevaju se stenski masivi sa metamorfnim eruptivnim stenama, Hi sedimentno metamorfnim, koje su izgubile svoju slojevitost. Pomeranja u lezistima prve grupe slieno je proeesu koji se javlja u lezistima uglja: savijanje po normali na slojevitost, zarusavanje, ispuealost, pukotine, grube degradacije terena u vidu razloma i proloma. Vrednost uglovnih karakteristika proeesa, pre svega uglova sigurnosti i uglova pukotina zavise kao i kod lezista uglja od koefieijenta cvrstoce (I) i pada sloj a (t). U lezistima druge grupe, pomeranja su u vidu odlamanja, klizanja, grubog narusavanja masiva, bez ravnomernosti proeesa i ulegnuca, koja se javlja kod slojevitih lezista prve grupe. Vrednosti uglovnih karakteristika lezista grupe, vise zavisi od koefieijenta cvrstoce (I), a manje--zanemarljivo od pada lezista (a). Uglovi sigurnosti i uglovi pukotina imaju praktieno iste vrednosti kod ove grupe lezista. Glavni utieaj na vrednosti uglova pukotina imaju pojedini sistemi pukotina i njihova orijentaeija u odnosu na lezistc. Na slici ILl prikazano je pomeranje krovinskog i podinskog dela stenskog masiva sa dva izrazenasistema pukotina. Uglovi P3, pod kojim se pomera krovinski cleoi 1'3, pod kojim se pomera podinski deo, uslovljeni su odgovarajucim sistemima pukotina.
Slika
ILl
11.1.2. Pomeranja pri otkopavanju slepib rudnih tela

Pri otkopavanju slepih rudnih tela postavlja se u praksi problem odredivanja bezopasne dubine rada i oeene potencijalne opasnosti od provale vode kroz pukotine na povrsini poremecenog terena. U tu svrhu mogu se koristiti obrasci i rezultati do kojih su u svojim disertaeijama dosli A. Akimov (SSSR) i I. Kisimov (Bugarska). Sa tim obrascima moze se izvesti orijentacioni proraeun i dati prethodna oeena stabilnosti potkopanog masiva.
II. Dodatak
285
11.1.2.1. Obrasci A.G. Akhnova, (SSSR)

Ovaj autor analizira 120 slucajeva otkopavanja slepih rudnih tela, na 41-om rudniku Kazahtatana, Sibira, Krivog Roga, pri cemu je u 35 % slucajeva cioslodo zarusavanja terena, kod 25 % nastala uleganja, a kod 40 % deformacije se nisu javile na povrsini terena. PovezujuCl ova opazanja sa najveeom dubinom od koje se javljaju pomeranja na povrsini terena u rudnicima uglja (300 . d), konstruisan Je IJagram, s I a "' sa or matom Na dijagramu su izdvojene 4 zone: 1234. d" I"k 112 d"
H . . H d apsClsom L"
J
slucajevi koji se ne mogu desiti u praksi, slucajevi kada ne nastaju deformacije na povriiini terena, slucajevi kada nastaju manje deformacije bez proloma slucajevi sa zarusavanjem iprolomima na povrsini na povrSini,
..
--. Jli
Stika II.2.
I L'
U obrascima za odredivanje granica izmedu zona 4-3 i 3-2, koriste se sledeee oznake
d -
efektivno otkopana debljina rudnog tela,
L - duzina rudnog tela po padu, a - pad rudnog tela, H - dubina do gornje granice otkopa"
286
II. Dodatak
Be
U tim obrascima nema koeficijenta cvrstoce (I) stenskog m3Siv~, pa tavlja pitanje univerzalnosti njihove primene. Autor ovo ispravlja predlazuci uvodenje koeficijenta K i zamenom
L'
pOS-
=L
. cos a + d . sin a
L' - (duzina rudnog tela u horizontalnoj projekciji), dobija:
za granicu izmedu zone 3 i 4 42 d L' 7d+ 5L'

(1 I.1)
H ~ za granicu izmedu zone 2 i 3

H
J{
> 1<~OO. d . L'

- L'+ 7d
(11.2)
Ako je otkopana duzina po pruzanju (N), manja od otkopane duzine po padu, u obrascima se mesto (L') racuna sa ekvivalentnom duzillom (LE). LN
LE
-./L'2
+ N2
(11.3)
Koeficijent
J{
se usvaja zavisno od cvrstoce stena:

za
f <5
9
= 1.0
za
f = 5zaf>9
K=0.9 K =0.8
Po istom autCru obrazac za visinu zone zarusavanja, za N
< ,
(IIA)
h gde je,
= K j'Y
. d .eL' . N
'Y= zapreminska teiina e K K
kohezija krovinskog masiva za visinu zone zarusavanja

(hz)
= 0.9
= 1.4 za visinu zone pukotina
(hp)
Na slid II.3 prikazane su oznake
i konstruisane
zona zarusavanja
i pukotina.
II. Dodatak
287
__
-IH-----
H'
-----nanos
Slika II.3.
II.1.2.2.
Kriterijum LN. Kisimova, (Bugarska)
Kisimov je po metodologiji Akimova istrazivao uticaj otkopavanja na 63 rudna tela kombinat a "Gorubso", i dao sledeee obrasce za minimale dubine otkopavanja pri kojima ne nastaju prolomi i obrusavanja, izdvajajuCi pri tome uticaje debljine otkopavanja (d),"koeficijenta cvrstoce krovinskih naslaga (I) i otkopane duzine po pruzanju (N) uticaj otkopane debljine Hd> __ 25.4 . __L' .d uticaj koeficijenta cvrstoce 5.6 L'
(11.5)
Hj
2:
L'
+ 1.9 f . f
(11.6)
uticaj otkopane duzine po pruzanju 9.3 L' .N
Hn 2: L'+5.0.N
(11.7)
28~
II. Dodatak
Za minimalnu dubinu otkopavanja dobiee se po ovim obrascima tri razlicite vrednosti. Po strozijem kriterijumu usvaja se najveca vrednOlit.
Komentar: Primena obrazaca pomenutih autora u praksi je pokazala, da se uz

uvazavanje lokalnih usiova lezista dobijaju realne orijentacione vrednosti i da se sa dovoljnom pouzdanoseu moze odrediti bezopasna dubina ili mogucnost pojave proloma na povrsini terena.
11.1.3. Uglovne karaktedstike procesa porneranja

U opstem smisiu to su, kao na rudnicima uglja, granicni uglovi, uglovi sigurnosti i uglovi pukotina. Granicni uglovi na rudnicima metala i nemetala ncmaju onaj znacaj koji imaju na rudnicima uglja. To je zbog toga sto se na ovim rudnicima ne vrsi prognozni proracun pomeranja i deformacija kao na rudnicima ugIja, pri cemu su granicni uglovi osnovni podaci za proracun. Na rudnicima metaia i nemetaia veCi uticaj imaju uglovi sigurnosti i uglovi pukotina. Prvi zbog konstruisanja zaStitnih stubova i ogranicavanja zone opasnih deformacija, koja na ovim rudnicima nema oblik kontinuiranog ulegnuca. Drugi zbog pukotina; ovi uglovi na rudnicima uglja vise ukazuju na mesto gde se one mogu javiti, a na rudnicima metaia i nemetaia gde ee se one sigurno javiti. Zbog toga se i na ovim rudnicima postavlja pitanje odredivanja orijentacionih vrednosti uglova sigurnosti i uglova pukotina, koji su potrebni za geometrijsko odredivanje slike pomeranja u masivu. Za lezista prve grupe potrebne su vrednosti oba ugla, a za lezista druge grupe sarno uglovi pukotina. Uglovi sigurnosti i uglovi pukotina odreduju se po pribliznim obrascima i postupku prikazanom u poglavlju 6.
11.1.4. Pojave na povrsini terena

Rezultati novijih empirijskih istrazivanja pri otkopavanju rudnih tela debijine vcee od 3 m, pada do 70, sa zarusavanjem krovine, cvrstoee na pritisak 4 do 16 KN/cm2 [47} , pokazuju da proces pomeranja karakterise odnos dubine (H), prema ekvivalentnom rasponu otkopanog prostora (Lek), obrazac 11:.3
II. Dodatak
289
Ako je, H < Lek, javice se na povrsini terena pukotine prolomi, pojave koje iskljucuju prognozne proracune u vezi zaStite objekata. Otkopavanje ispod objekta u tim slucajevima je moguce sarno sa zapulljavanjem otkopanog prostora. Ako je, H > Lek, javice se lla povrsini terena ravnomernija pomeranja sa manjim pukotinama, pa su prognozni proracuni celishodni i imaju praktican znacaj. Prognoze su se do skora zasnivale sarno na odredivanju uglova sigurnosti i uglova pukotina, koji su bili potrebni za konstruisanje zaStitnih stubova. Uopstavanje rezultata nQvijih istrazivanja pri otkopavanju lezista debljine 34 m pokazuje da se zavisno od stepena potkopavanja (P) i koeficijenta relativne cvrstoce (J), mogu prognozno odrediti vrednosti najvecih uleganja i maksimalnih horizontalnih pomeranja u perifernoj zoni uticaja, izvan gran ice proloma i veCih pukotina, slika II.4. 1. ravnomerlla
pomeranJa I
male pukotine
.2. prolomi i velike pukotine

-::...._-_:'~
Slika IIA.
Pri tome je, _ Lek (l-cosa) P - HSR

Op
(IL8) (II.9)
If =
gde je,
'Y' HSR
HSR= srednja dubina otkopavanja,
op= srednja vrednost cvrstoce na pritisak potkopanog masiva (Pa), 'Y= srednja vrednost zapreminske tezine (N/m3). U tablici ILl date su empirijske vrednosti najveCih uleganja i horizontalnih deformacija za pojave, prikazane na slici JI.4 . U tablici JI.JIdata su maksimalna uleganja na povrsini terena pri otkopavanju u uslovima kada se ne javljaju prolomi i pukotine.
290
II. Dodatak
Tablica 1l.I.
50-100 20-80 20 i< 50-250 150-650 10-40 5-15 20-50 4-10 4-12 100-300 500-800 8-15 250-1000 100-400 500-2000 3-10 800-1200 1200-2500 300-500 10-25 25-50 2-4 5-8 100 6-10 150 10 3-5 > -15 50 < 250 500 i i<2 < <~8 < 50 4> 8> f' f' f' 2:2 ~,1 25> f' 15> f' 2:25 2:15 f' 2-6 Stepen pavanja
ii
Maksimalna uleganja, u mm, (u brojiocu) i horizontalne deformacije u mm/m (u imeniocu)
Koeficijent relativne CVl'stoce
Tablica II.ll. Maksimalna uleganja pri razlicitim metodama otkopavanja i stepenu potkopavanja
prostora
Stepen stabilnost
krovine komorna 0.8d Stubno 0.05d 0.8de S obrusenjem manje manje 0.3d 0.3de otkopanog potpuna Metoda otkopavanja Sa zapunjaval1jem (0.3doO.7)d '(0.01 doO.04) ded (0.3do 0.7)
291
Prilog ]I
Funkcija
tl>(t)
2 jt = V2i o
exp (Z2)
-2
dz
L!JTll
13
0.9476 0.9451 0.9845 0.8385 0.7287 0.6319 0.5763 0.4515 0.5035 0.7620 0.7959 0.6211 0.6424 0.5991 0.3969 0.4108 0.7737 0.7457 0.7415 0.6372 0.5935 0.4039 0.4177 0.4647 0.6047 0.2282 0.0558 0.0638 0.1819 0.1741 0.0955 0.1897 0.3473 0.9976 0.9975 0.9915 0.9109 0.9281 0.9426 0.7699 0.6827 0.9836 0.5161 0.3829 0.9786 .().9385 0.5705 0.9266 0.9090 0.6265 0.5587 0.4448 0.9715 0.9616 0.9233 0.9512 0.9865 0.8638 0.8611 0.8584 0.7923 0.8030 0.7994 0.7580 0.7243 0.6778 0.6729 0.6102 0.5098 0.9774 0.9606 0.9625 0.9216 0.9249 0.9070 0.9051 0.9523 0.9822 0.9817 0.8836 0.8557 0.8293 0.6680 0.6157 0.4245 0.4971 0.4908 0.8501 0.9342 0.9668 0.9736 0.9164 0.8969 0.9464 0.9807 0.8415 0.8198 0.7887 0.7850 0.7373 0.7540 0.6923 0.7017 0.6528 0.5285 0.5646 0.5878 0.1778 0.4713 0.9328 0.9312 0.9357 0.9660 0.9566 0.9596 0.9399 0.9146 0.9199 0.9181 0;8926 0~9797 0.9791 0.9812 0.9857 0.8165 0.8098 0.7775 0.7330 0.6875 0.6970 0.6476 0.5223 0.5346 0.5821 0.3900 0.4581 0.4843 0.9297 0.9729 0.9742 0.9439 0.9488 0.9802 0.8473 0.8230 0.7905 0.7063 0.6579 0.9127 0.8948 0.7660 0.4313 0.2358 0.0797 0.3108 0.0717 0.1561 0.2128 0.1271 0.2051 0.2205 0.2886 0.1350 0.0080 0.0239 0.2510 0.1034 0.3255 0.3401 0.1974 0.0160 0.0399 0.0319 0.1192 0.1113 0.3182 0.3328 0.1663 0.9986 0.9973 0.9963 0.9949 0.9907 0.9980 0.9959 0.9922 0.9990 0.9985 0.9993 0.9979 0.9943 0.9929 0.9926 0.9994 0.9955 0.9935 0.9939 0.9988 0.9987 0.9996 0.9991 0.9952 0.9977 0.9950 0.9953 0.9937 0.9920 0.9981 0.9974 0.9917 0.4381 1.0000 0.9999 0.8664 0.8064 0.9643 0.9722 0.9545 0.9534 0.8355 0.3759 0.9692 0.9768 0.9780 0.9634 0.9412 0.9031 0.9832 0.9827 0.8882 0.8859 0.8262 0.8324 0.7109 0.7199 0.6629 0.9371 0.9707 0.9700 0.9500 0.9861 0.9869 0.8812 0.7154 0.5528 0.7499 0.9749 0.9576 0.9849 0.8740 0.8789 0.5407 0.9684 0.9676 0.9756 0.9586 0.9011 0.8990 0.9853 0.8715 0.8764 0.8132 0.5468 0.9651 0.9556 0.9840 0.8690 0.8529 0.0 0.8904 0.1585 0.0000 0.3035 0.0478 0.2960 0.1428 0.2812 0.2661 0.2434 0.2586 0.2737 0.0876 0.9995 0.9993 0.9981 0.9931 0.9990 0.9989 0.9995 0.9984 0.9986 0.9996 0.9997 0.9978 0.9972 0.\)962 0.9942 0.9947 0.9904 0.9901 0.9971 0.9946 0.9898 0.9960 0.9982 0.9967 0.9912 0.9892 0.9889 0.9886 0.9883 0.9984 0.9992 0.9966 0.9968 0.9956 0.9933 0.9940 0:9910 0.9999 0.9998 1.0000 1.0000 0.9999 0.9998 0.9998 0.9997 0.9998 0.9762 0.9876 0.9992 0.9969 0.9958 0.9970 0.9895 0.9983 0.9879 0.9964 0.99'97 0.8444 0.9924 0.9965 0.9872 0.3688 0.35451.3616 0.999810.9998
51Tl~
292
Prilog I
Funkcija
<p(t)
= ..j2i
_l.t2 2
Do
0044 0079 0069 0071 0940 2179 1109 1497 3332 0224 2661 3555 2275 1394 2444 2299 3251 1040 1415 2565 3984 2637 3292 3312 0060 0001 0063 0047 0065 0067 0012 0046 0055 0056 0033 0001 0077 0058 0017 0073 2420 3989 0440 1714 0540 1942 3123 3683 3814 3521 0973 0989 3977 0310 1334 1804 1561 2251 3166 3187 3410 3857 3982 0241 0371 0379 1182 0848 1006 1023 0584 1374 2492 2516 2756 3034 2989 3572 3589 3372 3739 3712 3986 3980 0804 0878 0498 0721 1826 1849 2541 2083 3209 3230 3621 3448 3752 3867 3825 3918 0203 0180 0404 0863 1315 0734 0669 2059 1965 2323 2203 3011 3144 3605 3538 3429 3765 3697 3876 0957 0431 0413 1127 0925 0893 1057 0748 1736 2589 2107 2827 2347 3637 3503 3467 3802 3902 3885 1276 1092 0519 0529 0761 1895 1919 2613 2850 2371 2396 3056 3271 3790 3961 0422 0909 1074 3653 3894 3079 . 0061 0104 0143 0154 0139 0129 0050 0003 0000 0048 0004 0006 0009 0051 0053 0002 0000 0024 0075 0790 0283 0355 1295 2897 3910 3970 -1626 .3101 1758 0235 0189 0387 1145 1163 0833 0459 1354 0694 0707 2468 2012 2732 2966 3391 3725 3836 3925 0246 0194 0818 0562 0573 0468 0478 1582 1539 2036 2709 2227 2943 3847 3939 0252 0258 0198 0184 0363 1200 0488 0681 1781 2780 3352 3945 3951 0317 0325 0229 0396 1219 1518 1989 2803 2685 2920 0332 0290 0219 0208 1238 1691 0551 1435 2874 3668 3778 3956 3973 0339 0347 0264 0270 1257 0620 0632 0644 0508 1456 1476 0775 1872 2131 2155 3988 3989 0277 0213 1669 3485 1604 0175 0136 0151 0110 0147 0113 0116 0088 0158 0122 0091 0119 0093 0171 0126 0107 0167 0132 0099 0163 0101 0297 0303 3932 0596 0608 0449 1647 3965 0086 0096 0.0 0656 00841 0081
293
LiterCitura
Neke skracenice
koje se javljaju
'It
tekstu:
IC ISM: IGT: M.a.d.M.: BHHMH::
MlICC:
International Congress International Society for Mine Surveying Internationale Gebirgsdrucktagung Mitteilungen aus dem Markscheidewesen BceCOID3HNllHaY4Ho-Hccne~oBaTenbcKHll HHCTHTYT ropHoll reOMexaHHKH H MapKIUell)lepCKOro )leJIa CTpaHax MapKIUell)lepCKOe~eJIO B COInlaJIHCTH4eCKHX
o 0 0
1. A'I>u.AweA.r.: HOBbIE lIAHHbIE 0 ClIBIDKEH1111 rOPHbIX noPOll 11 OXP AHE COOPYJKEHl1M B CCCP, MlICC, TOM 5, 1972.
2. A1Cu.Mo6A.r.:
ClIBl1JKEHHE rOPHbIX nOPOlI npl1 nOlI3EMHOM PA3PABOTKE HA yrOJIbHbIX 11 CJIAHIIEBbIX MECTOPOJKlIEHlfI1," He~pa" MOCKBa,1970. PAC-Y:ET YCTOMQI1BOCTl1 3EMHOM IIOBEPXHOCTM IIPM PA3PABOTKE CJIEllbIX PYlIHbIX 3AJIEJKEM, Tpy.1lN BHltIMI1, c6.JI 1963. llPI1 n01I3EMno POll, MeTa-
3. A'I>'U.MoeA.r.:
4. Aeepwuu c.r.: ClIBMJKEHI1E rOPHbIX nOPOlI HbIX PA3PABOTI{AX, YrJIeTeXH3~aT, 1947. 5. Aeepwuu c.r.: P ACQET JIJIyprH3~aT, 1950. 6. Aeepwuu ClIBMJKEHllM rOPHbIX
c.r.: MAPKlliEMlIEPCKOE
lIEJIO, YrJIeTeXH3)laT,1959.
7. Bals R.: BEITRAG ZUR FRAGE DER VORAUSBERECHNUNG BERGBAULICHER SENKUNGEN, M.a.d.M. 1931/32. 8. Bals R.: ABBAU VON SCHACHTSICHERHEITSPFEILERN, 1939. 9. Bals R.: DER ABBAU VON SCHACHTSICHERHEITSPFEILERN, M.a.d.M.1943. Gliickauf,
294
Literatura AUF SCRACRTE, DER DEUTSCHE Bd.2, Veri. Gliickauf, Essen, 1956. 1M DONEZBECKEN, WSKAZNIK STEINYOM
10. Bals R.: EINWIRKUNGER

KORLENBERGBAU, 11. Baranovski FLOZEN 12. Batkiewicz
W. I.: YOM VORRICHTUNGSBAUEN FLACRERLAGERUNG W: OBLICZANIE TERENU,
BEIM ABBAU
IGT, Leipzig, 1958.
OW POEKSPLOATACYJNYCH
DEFORMACJI
"Slask", Katowice, 1968.

no MAPI{IIIEHlIEPCKOMY
13. Be.l!OJ1u'lCofJ A.H. u ap.: CIlPABOqHVlK lIEJIY, "He.n:pa" MOCKBa, 1979.
14. Brauner G.: ZUSAMMENHANGE ZWISCHEN SENKRECHTEN UND WAAGERECHTEN BODENBEWEGUNGEN BEIM ABBAU FLACHGELAGERTER STEINKOHLENFLOZE, Gliickauf, 1959. 15. Brauner G.: EIN BEITRAG ZUR FRAGE DER OBERFLACHENVERFORMUNG DURCH ABBAU IN STElLER LAGERUNG, I IC ISM Praha, 1969. 16. Brauner G.: DBER DIE ANWENDUNG YON SENKUNGS-VERSCHIEBUNGSDIAGRAMMEN AUF DIE STOCHASTISCHE THEORIE DER GEBIRGSBEWEGUNGEN BEl FLACHER LAGERUNG, M.a.d.M., 1961. 17. Budryk W., Knothe S.: DIE ERDOBERFLACHE DER OBJEKTE EINFLUSS DES UNTERTAGE-ABBAUES AUF YOM GESICHTSPUNKT DER SICHERUNG Bergakademie, 1953.
(GEBAUDE),
18. 'lepuwu T.N.: OnPElIEJIEHWE
BEJUlqI1H OCElIAHUH I1lIEOPMAIIl1H 3EMHOH nOBEPXHOCTI1 npw ClIBW:>KEHWH nOPOlI B OPME PEOJIorI1QECKOrO TEQEHI1JI, 113B.BY30B. rOpHhIH iKypHaJI, Ho 7 1966. Thea-
19. Drisch L.: BEWERTUNG YON BERGSCHADEN AN GEBAUDEN, dor Oppermann Verlag, Hannover-Kirchrade, 1972.
20. Dorilevic D.: ODREBIVANJE PARAMETARA POMERANJA POTKOPANOG TERENA U RUDNICIMA UGLJA SA PODZEMNOM EKSPLOATACIJOM, Doktorska disertacija, RGF Beograd, 1989. 21. Eckart D.: ARTEN UND URSACHEN TEN BERGWERKSANLAGEN, VON SCHADEN AN STILLGELEG2,1972. Neue Bergbautechnik.
22. Gerard C.: LES AFFASSEMENTS
MINIERS ET LES MOYENS PARMATANT DE LIMITER LEUR EFFECTS A LA SURFACE DU SOL, Revue de l'industrie minerale, 1/1969. UND - FERLER, SENKUNGSABLAUF
23. Hartmann M.: TASCHENBUCH HOCHBAUSCHADEN Franckh'sche Verlaghandlung Stuttgart, 1964. 24. Hoffmann H.: GEMESSENER DBER SPDLVERSATZABBAU, UND BERECHNETER M.a.d.M., 1943.
25. Hoffmann H.: ZUR FRAGE DER BERGBAULICHEN MINDERWERTSBESTIMMUNG BEl WOHNBAUTEN, Bergbauwissenschaften, 15/161962.
Literatura 26. 27.

XOXAOB
295
H.B.: BE30IIACHAH PA3P ABOTKA nOJIE3HbIX TIAEMbIX IIOl[ BOl[OEMAMH, "He.u.pa", MocKBa, 1971.
XpUC"le8
MCKO-
T., nomo8 K., Teopzue8 K.: OIIA3BAHE HA C'bOP'bJKEHMRTA M OBEKTHTE OT BPELiHOTO BJU1RHME HA rr01I3EMHMTE MHHHH PABOTH, "TexHHKa", Co.pX-U:l, 1978.
28. XpUC"le8
r.e.: K BOIIPOCY OB H3MEHEHHl1 yrJIOB CllBHJKEHHR rOPHbIX IIOPOlI IIPM YBEJIMqEHMH rJIYBHHbI IIOlI3EMHOM P A3PABOTKH, VI IC ISM Harrogate, 1985.
J(anoaYPo8
29.
30.
If.If.: MEXAHllKA 3EPHMCTbIX CPElI HEHME B CTPOHTEJIbCTBE, CTpoHH3.u.aT,1966.
VI
CE IIPMME-
)f(.M.: ClIBHJKEHI1E M OBPYIIIEIU1E rOPHbIX IIOPOl[ B MACCHBE IIPH P A3P ABOTKE IIOJIOrOIIAlIAIOIIIMX yrOJIbHbIX IIJIACTOB, II IC ISM Budapest, 1972.
KanAbt6ae8a KanAu6aeBa
31.
32.
HCM.: BEWEGUNGEN 1MGEBIRGSKORPER UND SEKUN-
GEN AN DERTAGESOBERFLACHE,
Bergakademie, Vo1.21Nr.3 1969.
Keinhorst H.: BEl BODENSENKUNGEN AUFTRETENDE BODENVERSCHIEBUNGEN UND BODENSPANNUNGEN, Gliickauf, 1928.
33.
BJIMRHMETO HA OCHOBHMTE MHHHO-rEOJIOJKKM AKTOPH B'bPXY 'brJIMTE HA lIBMJKEHME H PA3K'bCBAHE B PYlIHMIIHTE HA MOK ''rOPYBCO'', lIMcepTa[(HH, CO.pHH,1973.
KUCUM08
If.: H3CJIElIBAHE
34. KUCUM08 If.: IIPorH03HPAHE
YCTOMQMBOCTTA HA 3EMHATA IIOB'bPXHOCT IIOlI BJIIIHHME HA MMHHI1TE PABOTH B PYlIHMIIHTE HA lIMII ''rOPYBCO'', Py.u.O.u.06HB MeTaJIyprHH,
1/1971. 35.
KO.J1,6en'K:08 C.Il.:
KPHBblX XIJII, 1961.

36. Kowalczyk
AHAJII1TI1QECKOE BbIP AJKEHME TMIlOBbIX ClIBHJKEHI1R IlOBEPXHOCTH, Tpy.u.bI BIH1MH, c6.
A.: OKRESLENIE WPLYWOW EKSPLOATACJI GORNICZEJ
METODA PRZEKROJOW
37. Kratzsch
PIONOWYCH, "Slask", Katowice, 1972. Springer Verl, Berlin, 1974.
H.: BERGSCHADEKUNDE,
38. Kratzsch
H.: EINIGE BEMERKUNGEN ZUR VORAUSBERECHNUNG DER BODENBEWEGUNG UND SCHACHTDEFORMATION, VI IC ISM Harrogate 1985.
39.
r.H.: 0 MOlIEJII1POBAHMM IIPOIIECCOB IIPOJIBJIEHMM rOPHOro lIABJIEHI1R M ClIBI1JKEHHH rOPHbIX nOPOlI IIOl[ BJII1HHHEM II01I3EMHbIX PA3PABOTOK METOlIOM 8KBI1BAJIEHTHbIX MATEPI1JIJIOB, Tpy.u.bI BHl1Ml1 c6. XfN, 1962.
KY3ne'll,OB
296
Literatura BOKOBbIX nOPOlI M KPEInI B OQMCTHhIX BbIPABOTKAX IIOJIOrOI1AlIAIOilll1X llJIACTOB KAMEHHoro yr JIR, HCJIe.n:oBaIIHH no BonpocaM MapFmleH.n:apCKoro .n:eJIac5. XXVH,1953. 1958.
40. Ky:mev,oe F.H.: B3AMMOlIEttCTBME
41. KY31tev,oe F.H.: IGT-Diskussionen,
42. Lehmann K., Neubert K., Schafstein K.: BERECHNUNG UND DARSTELLUNG YON BODENBEWEGUNGEN, M.a.d.M., 1942. 43. Liiwiniszyn J.: APPLICATION OF THE EQUATION OF STOCHASTIC PROCESSES TO MECHANICS OF LOOSE BODIES, Archiwum mechaniki stosowanej, t.8 1956. 44. Liiwiniszyn J.: GEBIRGSBEWEGUNGEN UBER EINEN ABBAU ALS STOCHASTISCHES PROZESS AUFGEFASST, Freiberger Forschungshefte c.22, 1956. 4.5. MY.lt.l!epP.A.: HEKOTOPbIE BOI1POCbI 3AllIllTbI COOpymEHllttoTBJIllHHllRrr01I3EMHMXrOPH~XPABOT B CCCP, I IC ISM Praha, 1969. 3lIAHlltt II
46. Mypawee A.H.: AHAJIM3 rrAPAMETPOB rrpOilECCA ClIBMmEHllR 3EMHOtt rrOBEPXHOCTll B KAPArAHlIMHCKOM BACCEilHE, TpY,llbI BHHMM c6. JI, 1963. 47. Neset K.: VLIVY PODDOLOVANI, SNTL Praha, 1984. 48. Niemczyk 0.: ZUR FRAGE DES GRENZ - UND BRUCHWINKELS BEl BODENSENKUNGEN, M.a.d.M., 1935. 49. Niemczyk 0.: BERGSCHADEKUNDE, VerI. Gliickauf, Essen, 1949.
50. Niederhofer G.: NEUES VERFAHREN FUR DI~ VORAUSBERECHNUNG YON BODENSENKUNGEN VORNEHMLICH UBER ABBAUEN IN STElLER LAGERUNG, M.a.d.M., 1962. 51. Niederhofer G.: SPANNUNGSVERLAGERUNGEN, GEBIRGSBEWEGUNGEN UND GEBIRGSVERFORMUNGEN 1M ABBAUEINWIRKUNGSBEREICR, Das Markscheidewesen, B.3, 1989. 52. Niemczyk 0.: DIE BODENBEWEGUNGSVORGANGE, DER DEUTSCHE STEINKOBLENBERGBAU, Bd.2, VerI. Gliickauf, Essen, 1956.
53. 0'Mo6.1tu1tlI.H., u op.: MAPKillElllIEPCKOE 1981.
lIE JI0 , "He.n:pa", MocKBa,
54. Obersie-Brink K.: FRAGE DER BEBUNGEN BEl BODENBEWEGUNGEN 1M BERGBAU, "Gliickauf", 1940. 55. Oberste-Brink K.: DER HEUTIGE STAND DER BERGSCBADENFRAGE, M.a.d.M., 1935. 56. Obersie-Brink K., Weissner J.: ZUR ERMITTLUNG DES GEBAUDEMINDERWERTS DURCR BERGSCHADEN, Gliickauf, B.7, 1960.
Literatura
57. Pataric 58. 59. M., StojanovicA.:
297
GEBIRGSBEWEGUNG
UBER DIE STOCHASTISCHE THEORIE DER ALS ABBAUFOLGE, N Ie ISM Aachen, 1979.
Pataric M., Stojanovic A.: VOLLFL.\CHE BEl GENEIGTER LAGERUNG, Freiberger Forschungshefte A 660 213/18, 1982. Patarie M., Stojanovic A.: UBER DER GRENZWINKEL BEl DER VORAUSBERECHNUNG DER BODENBEWEGUNGSELEMENTE ALS ABBAUFOLGE, V IC ISM, Varna, 1982. Pataric M., Stojanovic A.: UBER DEN MULDENWINKEL BEl GENEIGTEN LAGERUNGEN, VI IC ISM Harrogate, 1985. Patal'i6 M., Stojanovi6 A.: UBER MAXIMALE SENKUNG BEl DEN GENEIGTEN LAGERUNGEN, VI IC ISM Harrogate, 1985. M., Cmojauo8un.
60. 61.
62. IIamapun. 63.
C rJIYBMHO.t1,
A.: M3MEHEHME rPAHMQHbIX VIIIC ISM Leningrad, 1988.
yrJIOB
Patal'i6 M., Stojanovi6 A., Vusovic N.: PRORACUN POMERANJA I DEFORMACIJA NA POVRSINI TERENA PRI IZGRADNJI METROA. VII Jugoslovenski simpozijum 0 mehanici stena i podzemnim radovima, Beograd, 1989.
Patal'ic M., Stojanovi6 A.: DIE WINKELPARAMETER DES BEWEGUNGSPROZESSES IN NICHT UNTERSUCHTEN KOHLENREVIEREN, VJII IC ISM Lexington Kentucky, 19!H. 65. Perz F.: DIE ZONENTEILUNG DER ENTWIKLUNGSFLACHEN IN BERGBAULICHER SENKUNGSGEBIETEN, Berg-ung Hiittenmannische Monatshefte, Leoben, 1940. 64. 66. 67. Perz F.: DER EINFLUSS DERZEIT AUS DIE BODENBEWEGUNG UBER ABBAUEN, M.a.d.M., 1948. Perz F.: EINE TEILUNGSART DER VOLLFLACHE ZUR EINFACHEN VERSCHIEBUNGSBERECHNUNG UBER ABBAUEN BEl FLACHER LAGERUNG, M.a.d.M., 1948.
IIemyxoB H.M., IIpoc1i:YP,ff'IC08 B.M.: rEOH3M"YECKHE METOLIbI MCCJIELIOBAHM.H I1 KOHTPOJUI B MEXAHI1KE rOPHbIX noPOLI, YrOJJb, 6/1988.
68.
69. 70.
Rom H.: GRENZWINKELSYSTEMATIK,
IvLa.d.M., 1964.
Romanica R., Smolarski A.Z.: DIE GRUNDLAGEN DER INTEGRALTHEORIE DER BERGSCHADEN, Bergakademie H.7, 1968.
IIIazaJw8
71.
72.
C.E., l\lIYJV!ep P.A.: 3AllUITA
H COOPY}KERHn,
Szelag S.:
:vI nOLIPABOTKA "HeApa", MocKBa, 1974.
31IAHl1H
ERMITTLUNG DES MINDERWERTS VON GEBAUDEN IN BERGSENKUNGSGEBIETEN, Das Markscheidewesen HA, 1989.
298
Literatura
Schleier 0.: ZUR FRAGE DER SENKUNGSVORAUSBERECIINUNG BEIM ABBAU YON STEINKOHLENFLOZEN IN GENEIGTER LAGERUNG, M.a.d.M.,1937. Siemonsen F.: TASCHENBUCH TIEFBAUSCHADEN Franckh'sche Verlagshandlung, Stuttgart, 1961.
73.
74. 75.
UND - FEHLER,
Spickernagel H.: UNTERSCHIEDE ZWISCHEN DEM VERLAUF DER DURCH ABBAU VERURSACHTEN BEWEGUNGEN UBER UND UNTER TAGE, M.a.d.M., 1964. Szpetkowski Sudoplatow S.: POMIARY DEFORMACJI NA TERENACH EKSPLOATACJI GORNICZE.J, "Slask", Katowice, 1968.
76. 77.
A.G., Baranovski
W.i.: EINWIRKUNG DES GEBIRGSDRUCK

VON VORRICHTUNGSBAUEN, IGT,
AUF DIE STANDFESTIGKEIT Leipzig, 1958.
78. 3e.Ae'H'qo8 C.H., TJfnu'H S.M.: OlIEHKA ClIB11IKEH11H 11 lIEOPMAlI11M rOPHbIX IIOPOlI 11 3EMHOH nOBEPXHOCT11, rOpHhIH *ypHaJI, Ho 1, 1991.
79. 3eMuce8 B.H.: P AC4ETbI "He.n:pa", MocKBa, 1973.
lIE<t>OPMAlI11H rOPHOrO
MACC11BA,
80. Zilavy E.: VPLYVY PODDOLOVANIA, Bratislava, Alfa, 1968. 81. Zilavy E.: EINIGE ERKENNTNISSE ZUR VORAUSBERECHNUNG DER EINFLUSSE DES ABBAUES, ]I IC ISM Budapest, 1972. 82. Zilavy B.: DIE BESTIMMUNG DERSENKUNGSPARAMETER FUR VORLAUFIGE BERECHNUNGEN AUF GRUND DER PRAKTISCHEN MESSUNG EN 1M REVIER, Ostrava-Karvina, I IC ISM, Pracha, 1969. 83. IIPABI1JIA OXPAHbI COOPYIKEH11M I1 IIP11POlIHbIX OB'bEKTOB OT BPEl1HOrO BJI11HH11H II01I3EMHbIX rOPHbIX PA3P ABOTOK HA yrOJIbHbIX MECTOPOlKlIEHI1HX, " He.n:pa" , MOCI<Ba,198!.
84. Luetkens 0.: SCHAD EN AN BAUWERKEN, Der Deutsche Steinkohlenbergbau Bd.2, Veri, Gliickauf, Essen, 1956.
85. OCHRONA POWIERZCHNI PRZED SZKODAMI GORNICZYMI, "Slask", Katowice, 1980. 86. Cl1BI1JKEHI1E rOPHbIX IIOPOlI IIPI1 IIOlI3EMHOM P A3PABOTKE yrOJIbHbIX 11 CJIAHIIEBbIX MECTOPOIKLIEHI1l1:, "He.n:pa", MocKBa, 1970. 87. ClIBI1JKEHI1E rOPHbIX IIOPOll HI1HX, "He.n:pa", MocKBa, 1971. HA PYllHbIX MECTOPOJKlIE-

Učbenik

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Učbenik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET

Momcilo Pataric Aleksandar Stojanovic

POMERANJE POTKOPANOG TERENA I ZASTITA

RUDARSKO-GEOL05KI FAKULTET Beograd, 1994.

POMERANJE POTKOPANOG TERENA I ZASTITA OBJEKATA OD RUDARSKIH RADOVA

Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije - Beograd.

Sva prava zadrzava izdavac Beograd 1994. godina

Sadrzaj 2.4. Horizontalno pomeranje 2.4.1. Ravansko pomeranje - uslovi

uleganja masiva Ciji st! 143 145 146

237 239 240 242 224

Beograd 1994. godina

1.1. Uvorl, istorijski prikaz

Na tom prostoru razvilo se jedno privredno podrucje sa svim vrstama objekata

Opste prihvacena koncepcija u NR Poljskoj je da se zaStitni stubovi otkopavaju.

SSSR. Iskustvo iz ove zeml.Ie.Ie posebno interesantno zbog originalnog prig..

1.2. Pojrnovi, definicije, oznake

u (mm/m), a rastojanje I u metrima dimenzija krivine je

a poluprecnik krivine dobija seu kilometrima.

izduienja (+), ili sua-

1.2.3.1. Granicni uglovi

> 4, sa uleganjem 0,5 % od

[Km-i] ili (l/Km].

U podpoglavlju 6.2 izraeunavaju se uglovi sigurnosti na osnovu poznatih

1.3. Otkopavanje kao uzrok pomeranja potkopanog terena

(P>Pmax) Slika 1.3.

Kada se na nekoj visini gde prosecna debljina slojeva (2do2,5)h'

h', stvore uslovi da je

[h(k - 1) + h'(k - 1)]

Na nekoj visini gde je prosecna debljina slojeva h", bice

koeficijent rastresitosti konsolidovanog zarusenog materijala,

1. Opsta razmatranja odakle je visina svoda zarusavanja.

obrasci, za visinu zone zarusavanja;

visina zone manje ispucalosti, a prilivi vode u jamu ostaju

i prslina kroz isti kao u fazi

Prikaz procesa u masivu

Slika 1.5. - Izduzenja-skracenja

po vertikalama na raznim dubinama

H4 = 100 m Hs= 0.00 m

Slika 1.6. - Izduzenja-skracenja

Slika 1.7. - Idealizovana slika zona podzem.nog pri tiska

Opsta zapazanja 0 preraspodeli primarnog

1.4.2. Proucavauje procesa. na nlodelima

Za modelska istrazivanja koriseeni su modeli izradeni od opticki-aktivnih ekvivalentnih materijala.

Oblast rasterecenja (1),

u kojoj se izdvajaju sledeee zone,

Slika 1.9. - Pomeranje

stenskog masiva za slucaj horizontalnog sloja

Slika 1.10. - Pomeranje

stenskog masiva za slucaj nagnutog sloja

Proucavanje procesa pomeranja dubinskim reperima u potkopanom masivu

Sl. 1.11-a. - Otkopana pod-povrsina

Sl. 1.11-b. - Otkopana puna povrsina

Radioaktivni reperi sadrze izvor izotopa kobalta (Co-60), a koriste se u

tacnosti dobijenih rezultata

karakterisu stanja kroz koja prolazi maslv zaVlsno od

Prva faza obuhvata poeetak procesa pomeranja masiva ispred otkopa, sa

Zavisnost koeficijenta rastresitosti od visine neposredne krovine (h)

1.30 1.20 K K 1.10

[mm] 200 300 1.00

Raslojavanje i koeficijellt rastresitosti u zavisnosti od udaljenosti otkopa

1. Opsta razmatranja konsolidacije zarusenog i raslojenog dela krovine.

1.4.4. Proucavanje procesa pomeranja merenjem u potkopanim natkopal1im rudnickim prostorijama

1.4.5. Ocena stabilnosti masiva geofizickim. metodama

Metoda prirodne akusticne emisije je