Mr arko Paunovi243

UDC 061.2 321.011.5 321.7

NEPROFITNE ORGANIZACIJE PRILOG POJMOVNOM RAZJANJENJU244

Saetak: U ovome radu razjanjavamo pojmove koji se najee koriste kao sinonimi za oznaavanje javnog sektora koji ne pripada sferi drave i profita. To su, pre svega, pojmovi: trei sektor, nevladine organizacije, udruenja graana, graanske inicijative. Po naem miljenju, u skladu sa naim drutvenim, politikim i ekonomskim okolnostima, mislimo da je kao najsveobuhvatniji i najprihvatljiviji pojam neprofitni sektor. On u sebi objedinjuje sve karakteristike ovih pojmova, ali ih ne asimilira, ve svakome od njih ostavlja da na odreeni nain istiu i neke posebne karakteristike tog sektora. Kljune rei: trei sektor, nevladine organizacije, neprofitne organizacije, udruenja graana, graanske inicijative

UVOD U okviru modernog pluralistikog drutva postoje dobre osnove za razvoj civilnih inicijativa, grupa i pokreta, koji imaju razne nazive (interesne grupe, grupe za pritisak, nevladine organizacije, drutveni pokreti i slino). Ovaj tip organizacija koje nisu dravne, ve deluju u drutvu, naziva se jo i organizacijama drutva, neprotnim organizacijama, nevladinim organizacijama, treim sektorom, udruenjima graana, graanskim inicijativama. Sve organizacije
243 Mr arko Paunovi, istraiva saradnik na Univerzitetu u Beogradu Fakultetu politikih nauka. E-mail: zarko.paunovic@fpn.bg.ac.rs 244 Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Tekst primljen 10. oktobra 2011. godine.

252

FPN GOdInjAK BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

koje djeluju u drutvu moemo podijeliti na dravne organizacije (javni sektor) i nedravne organizacije (privatni sektor). Nedravne organizacije, koje pokreu graani na osnovu svoje privatne inicijative, nazivamo jo i organizacijama civilnog drutva. Sve nedravne organizacije se dele na protne (komercijalne) i neprotne (nekomercijalne). Protne su one organizacije ije delovanje ima za cilj stvaranje prota i uveavanje postojeeg kapitala (npr. preduzea u privatnom vlasnitvu). Za razliku od njih, neprotne organizacije su one koje ne stvaraju prot, ili, ako ga stvaraju, ne ulau ga u ponovno uveanje kapitala, ve u razliite druge dobrotvorne i humane ciljeve (organizacije i udruenja graana). Neprotne organizacije moe osnovati, pored samih graana, i vlada, pa ih zato dijelimo na vladine (javne) i nevladine (privatne) neprotne organizacije. U ovome radu razjanjavamo pojmove koji se najee koriste kao sinonimi za oznaavanje javnog sektora koji ne pripada sferi drave i prota. To su, pre svega, pojmovi: trei sektor, nevladine organizacije, udruenja graana, graanske inicijative. Po naem miljenju, u skladu sa naim drutvenim, politikim i ekonomskim okolnostima, mislimo da je kao najsveobuhvatniji i najprihvatljiviji da se koristi termin neprotni sektor. On u sebi objedinjuje sve karakteristike ovih pojmova, ali ih ne asimilira, ve svakome od njih ostavlja da na odreeni nain istiu neke posebne karakteristike tog sektora. TREI SEKTOR Trei sektor (third sector) oznaava postojanje posebne sfere delovanja graana kroz razne vrste neprotnih, nevladinih institucija i organizacija. To je sektor koji je nezavisan od drave (prvog sektora), iako se bavi temama i problemima kojima se bavi i drava sa druge strane, ali to je i sektor iji cilj nije stvaranje i uveanje prota (kao to je to cilj protnom sektoru). Budui da ne pripada ni sferi drave, a ni sferi ekonomije i prota, nastao je termin trei sektor, koji od prva dva sektora preuzima podruja delatnosti i metode rada, ali ne i ciljeve i svrhu zbog kojih postoji. Pojam trei sektor uao je u upotrebu nakon izvetaja o lantropiji u SAD koji je, u periodu od 1973. do 1975. godine, pripremila Komisija za privatnu lantropiju i javne potrebe. Nakon toga se, tokom 1990-ih, pojam treeg sektora povezuje sa radom Lestera M. Salamona i Helmuta K. Anheiera (Salamon, L. and Anheier, H., 1997), sa Johns Hopkins Univerziteta (Baltimor, SAD), koji su trei sektor odredili kao skup institucija koje se mogu denisati kao posebna sfera smetena izmeu trita i drave. Trei sektor je tako shvaen kao sektor privatnih organizacija s javnom svrhom, ije su sutinske vrednosti

arko PaunoviNEPROFITNE ORGANIZACIJE PRILOG POJMOVNOM RAZJANJENJU

253

utemeljene na empatiji, altruizmu, lantropiji, volonterskim dobrovoljnim aktivnostima, reciprocitetu i uzajamnosti. Poveanje interesa za trei sektor vezano je sa politikom odrivog razvoja i politikom treeg puta, koje zagovaraju reorganizaciju drave i drutva i participaciju graana u reavanju drutvenih problema, kao i nova partnerstva izmeu javnog i privatnog sektora u pruanju javnih dobara i usluga. U tom smislu sva tri sektora se, iako razliita, zbliavaju, povezuju i sarauju, kako bi se zajednica i graani pribliili odrivom razvoju (drutveno odgovoran protni sektor, decentralizovano upravljanje i vladanje, aktivan i robusan sektor graanskog drutva). Koncept treeg sektora istovremeno razlikuje i asimiluje neprotne (nevladine) organizacije, protne rme i javne institucije. Za razliku od termina nevladine organizacije, gde se posebno istie nezavisnost i autonomnost u odnosu na dravu i vladu (pravno-politika dimenzija), kod upotrebe termina trei sektor posebno se istie karakteristika neprotnosti (razlika u odnosu na protne organizacije) ovih organizacija koje ine trei sektor (ekonomska dimenzija). Teorije koje objanjavaju ekonomsku ulogu neprotnih organizacija (Hansmann, 1987) su: teorija javnih dobara, teorija neuspenih ugovora, teorija subvencija, teorija kontrole potronje, teorija potranje naspram teorija ponude, teorija uloge donacija, teorija neprotnog u odnosu na preduzetnitvo. Neprotne organizacije deluju na tritu u konkurenciji sa drugim organizacijama i dele sudbinu privatnih, protnih organizacija (Steinberg, 1987). Najuticajniji teoretiar ekonomske uloge neprotnih organizacija je Burton Weisbrod koji je u knjizi The Non-prot Economy (1994) naveo tri glavne karakteristike koje neprotne organizacije razlikuju od protnih i koje uglavnom odreuju njihove aktivnosti. To su: (1) niko nema pravo deliti prot ili viak (dobit) neprotnih organizacija; (2) neprotne organizacije izuzete su od plaanja poreza na dobit; (3) neke neprotne organizacije primaju razliite vrste subvencija; donacije koje dobivaju osoboene su plaanja poreza i izuzete su od mnogih drugih oblika oporezivanja i pored izuzea od plaanja poreza na dobit (Weisbrod, 1994: 14). Preispitujui ekonomsku ulogu neprotnih organizacija, Weisbrod zakljuuje da neprotne organizacije imaju posebnu ulogu koju treba da odigraju u modernoj, meovitoj ekonomiji i da je potrebno postii bolju ravnoteu izmeu institucija privatnog preduzetnitva (protnog sektora), vlade (dravnog sektora) i neprotnog (treeg sektora). Takoe, istiui u prvi plan ekonomsku opravdanost razvoja neprotnog sektora, pravni teoretiar i istraiva neprotnog sektora Leon Irish (1994) ukazuje na njegovu ekasnost. Privatne, neprotne organizacije mogu proizvesti robu i usluge ekasnije i kvalitetnije, uz nii troak, nego to to mogu dravne organizacije. Prema Irishu, uloga neprotnih organizacija je da poprave pogreke

254

FPN GOdInjAK BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

i promaaje trita i dravnih javnih slubi, te da svojim programima osiguravaju pomo u funkcionisanju slobodnog trita (pridonose postizanju socijalne stabilnosti). I Kramer (1990) potvruje tezu o prednostima i opravdanosti neprotnih organizacija. Odluke u neprotnim organizacijama donose se drugaijom procedurom i logikom od one koja postoji na tritu ili dravnim organizacijama. Ove organizacije imaju razliite izvore prihoda, rukovoene su drutvenim vrednostima i interesima javnog mnjenja, razvijaju participaciju i odgovornost graana za reavanje optedrutvenih problema i javnog interesa. Ova nova (ekonomska) dimenzija sektora na najbolji nain je prikazana u studiji Globalno civilno drutvo Dimenzije neprotnog sektora, koja je uraena na osnovu komparativnih istraivanja (Lester M. Salamon i Helmut K. Anherier, 1999). Istraivanje je obuhvatilo neprotni sektor (NPS) iz 26 zemalja u periodu 19902000. godine. Autori navode da je 1995. godine u 22 zemlje neprotni sektor potroio sredstva u iznosu od 1,2 triliona dolara, da je te iste godine u NPS bilo zaposleno 19,7 miliona ljudi (uee stalno zaposlenih kree se od 0,7 u Meksiku do 18,7 u Holandiji). Istraivanje je pokazalo da je broj zaposlenih u NPS, u odnosu na ukupan porast zaposlenosti u periodu 19901995. godine, iznosio 24,4% u NPS, dok je u ostalom ekonomskom sektoru on iznosio svega 8,1%. Glavni izvori prihoda ovih organizacija su vlastita sredstva, naplata usluga koje daju i obavljanje protnih delatnosti (51%). Od javnog sektora (drave) dobijaju 39%, a od donacija i lantropskih davanja (pojedinaca, rmi i slino) svega 10%. Uee drave u nansiranju NPS je najprisutnije u zemljama Zapadne Evrope (Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemaka, Irska, Holandija, panija, Velika Britanija) sa 51% sredstava, dok u zemljama Istone Evrope (eka Republika, Maarska, Rumunija i Slovaka) ono iznosi 31%, a u Latinskoj Americi svega 15%. Ovo istraivanje je pokazalo snaan razvoj neprotnog sektora i njegovu sve veu globalizaciju. Rast i diversikacija, formalizam etikih standarda, globalizacija, kao i procesi koji neprotne organizacije vode ka sve veoj profesionalizaciji, komercijalizaciji i partnerstvu sa vladom i protnim sektorom, daju za pravo da je termin trei sektor sve opravdaniji. NEVLADINE ORGANIZACIJE Nevladine organizacije (nongovernamental organizations) su organizacije koje nastaju i deluju mimo vlade (nezavisno od nje). To je pojam koji oznaava da postoje organizacije koje vlada ne osniva i ne kontrolie. Takvih organizacija u drutvu ima mnogo i pod ovakvu deniciju mogu da se podvedu sve organiza-

arko PaunoviNEPROFITNE ORGANIZACIJE PRILOG POJMOVNOM RAZJANJENJU

255

cije koje osnivaju graani na osnovu privatne inicijative, bez obzira da li se radi o protnim ili neprotnim organizacijama. Kao pojam najvie je u upotrebu uao u zemljama u razvoju, nerazvijenim zemljama i zemljama srednje i istone Evrope. U zavisnosti od istorijskih, drutvenih, ekonomskih i politikih okolnosti razvoja neke zemlje, razliito se razvijao i sektor nevladinih organizacija i tako dobijao razliite nazive. U Nemakoj se za NVO upotrebljava pojam verein, u Velikoj Britaniji public charities, u SAD nonprot sector, u Francuskoj conomie sociale. NVO predstavljaju jedan od oblika interesnih grupa i udruenja graana. Iako je udruivanje graana stara pojava, nevladine organizacije su ipak fenomen koji obeleava dananje savremeno drutvo. NVO su ona udruenja graana u koje se oni ukljuuju da bi ostvarili i zadovoljili neke svoje privatne i optedrutvene interese, motive i potrebe. Ta udruenja imaju status pravnog lica (institucionalizovana su), odvojena su od drave, neprotnog, nekomercijalnog i nepartijskog su karaktera, zasnovana na dobrovoljnom radu i ulaganju sredstava. Pravni osnov nastanka NVO i njihovog formiranja nalazi se u pravu oveka i graanina na slobodu udruivanja i delovanja sa drugim ljudima, koja zajedno sa osnovnim slobodama i pravima predstavlja poetak razvoja modernog demokratskog drutva. Najoptija podela NVO moe se izvesti u dva modela. U prvom modelu sve organizacije u drutvu dele se na dravne organizacije (javni sektor) i nedravne organizacije (privatni sektor). Privatni sektor je podeljen na protni i neprotni. Protne organizacije imaju za cilj stvaranje i uveavanje prota koji se deli osnivaima, dok namera i cilj neprotnih organizacija nije sticanje prota, ve pruanje usluga za optu korist. Neprotne organizacije se dele na organizacije koje slue svim lanovima drutva (javne uslune organizacije) i organizacije koje slue zatiti i unapreenju odreenih grupnih interesa, tj. slue samo lanovima odreenih drutvenih grupa (profesionalna, interesna udruenja, klubovi). Organizacije u okviru nevladinog, neprotnog sektora podrazumevaju javnu korist, odnosno slue blagostanju svojih lanova ili doprinose optem blagostanju. U prvom sluaju to su grupe koje se formiraju na osnovu slinih interesa, sudbine svojih lanova, profesije, godinje dobi i slino. U drugom sluaju to su grupe iji je primarni cilj opte blagostanje jer pruaju usluge u korist nekih drutvenih grupa ili vre pritisak u javnosti i vode kampanju radi boljeg reavanja nekog drutvenog problema, predstavljaju interese graana i usmeravaju javnost prema odreenim ciljevima. Pored uslunih dravnih organizacija (javni sektor), postoje organizacije koje ine privatni sektor (privatni protni i privatni neprotni sektor). Pored drave (prvog sektora), trita i ekonomije (drugog sektora), postoji i sektor koji

256

FPN GOdInjAK BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

ne pripada nijednom od njih i koji se naziva neprotni, trei sektor. Nevladine organizacije pripadaju treem, neprotnom sektoru. Da bi se neka organizacija smatrala neprotnom, dobrovoljnom, nevladinom organizacijom, ona mora da ispunjava sledee uslove (Salamon, L., Anheier, H., 1992): da ima bar donekle formalnu tj. institucionalizovanu strukturu, da je institucionalno odvojena od drave, da ostvaruje neprotnu distribuciju sredstava, da je samosvojna u svom unutranjem ustrojstvu, kontroli i upravljanju, da nije komercijalna, da nije primarno politiki angaovana, da je osnovana uz dobrovoljnu participaciju graana i dobrovoljna ulaganja. Postoji vie razliitih kriterijuma za podelu i klasikaciju nevladinih organizacija. Prva vana podela NVO jeste podela na udruenja (universitas personam) i fondacije (universitas rerum). Udruenja su ona vrsta NVO u kojima ljudi ulau svoj rad i slobodno vreme za neke korisne optedrutvene poslove, a fondacije su one NVO u kojima ljudi ulau svoja nansijska ili materijalna sredstva za ostvarivanje odreenih interesa zasnovanih na dobrovoljnosti, nezavisnosti i neprotnosti. Druga podela je vezana za teritoriju delovanja NVO. Tu postoji podela na nacionalne organizacije, inostrane organizacije i meunarodne organizacije. Nacionalne NVO su osnovane i deluju samo u svojoj zemlji. Inostrane NVO su one organizacije koje deluju izvan zemlje u kojoj su osnovane, a meunarodne NVO (meunacionalne) su one organizacije koje deluju kao meunarodna mrea lanova iz razliitih zemalja (npr. Meunarodna federacija Crvenog krsta, Lekari bez granica, Farmaceuti bez granica). Trea vana podela je podela NVO s obzirom na podruja delatnosti kojima se bave. Pri ovoj podeli, pored nacionalnih klasikacija u pojedinim zemljama, postoji i meunarodna klasikacija koja je prihvaena kao slubena od strane Ujedinjenih nacija i Evropske unije (Lester M. Salamon and Helmut K. Anheier, 1996). Prema ovoj podeli, nevladin sektor je sveden samo na one neprotne organizacije koje ne pripadaju dravi i koje ne proizvode za trite. U savremenom drutvu NVO imaju sve vei znaaj i u pojedinanim zemljama i na meunarodnom planu. Njihov broj se konstantno poveava. Posebno se istie njihova uloga u razvoju demokratije, civilnog drutva, lokalne zajednice, socijalne politike, zatite ivotne sredine, meunarodnih odnosa itd. O tom znaaju i uticaju govore i podaci da su velike meunarodne institucije (Ujedinjene nacije, Evropska unija, Svetska banka, Savet Evrope) osnovale posebna odeljenja i sektore za saradnju sa NVO. Savetodavni status NVO u organizacijama kao to su UN, Savet Evrope, Organizacija Amerikih drava, UNESCO, OEBS i druga regionalna ili specijalizovana meuvladina tela i organizacije, omoguava njihovim predstavnicima da, pod odreenim uslovima,

arko PaunoviNEPROFITNE ORGANIZACIJE PRILOG POJMOVNOM RAZJANJENJU

257

podnose izvetaje tim organizacijama, da budu sasluani u njihovim komitetima i komisijama i da, u odreenim sluajevima, utiu na ciljeve tih tela. UDRUENJA GRAANA Udruenja graana (citizen associations) su grupe ljudi koji se udruuju na osnovu privatne inicijative radi zadovoljenja zajednikih ciljeva, interesa i motiva. Ona su deo nevladinog, neprotnog (treeg sektora) i pripadaju sferi civilnog drutva. Udruenja svoju osnovu za nastanak i delovanje izvode iz prava na slobodu udruivanja. Sloboda udruivanja spada meu konstituirajue principe demokratskog poretka i pravne drave. Bez podrke udruenih graana pojedinac ima malo mogunosti da se odbrani od zloupotrebe dravne moi. O znaaju ove slobode u demokratskom drutvu najsnanije je pisao etrdesetih godina prolog veka Aleksis de Tokvil u knjizi Demokratija u Americi (Tokvil, 2002), gde je posebnu panju obratio na pojavu dobrovoljnog udruivanja graana u cilju zatite vlastitih interesa i zalaganja za odreene vrednosti. On je isticao da je sloboda organizovanja i udruivanja jedan od bitnih elemenata slobode oveka kao drutvenog bia udruenja su nain komuniciranja i zadovoljavanja raznovrsnih i sve bogatijih ljudskih potreba. Posle line slobode pojedinca, Tokvilu se inila najprirodnijom sloboda udruivanja pojedinaca sa drugima, pa je on smatrao da je sloboda udruivanja produetak slobode pojedinca. Udruenja omoguavaju ostvarenje pojedinanih zamisli i ciljeva: ona ine ostvarivim ono to bi pojedinano uzev ostalo neostvareno. Ona ukljuuju pojedinca u politiki ivot, ine ga subjektom, a ne samo objektom politike. U politikim udruenjima pojedinac se politiki obrazuje; udruenja predstavljaju osnovnu kolu demokratije. Politika udruenja mogu se, dakle, smatrati velikim besplatnim kolama u koje svi graani dolaze da naue optu teoriju udruivanja (Aleksis de Tokvil, 2002: 472). Pored ovog, Tokvil za udruenja pronalazi jo jedan vaan znaaj i momenat koji se odnosi na to da ona konstituiu drutvo i spreavaju drutvu i dravi da ugroava slobodu i prava pojedinaca. On kae da je drutvo u demokratiji razmrvljeno i da je ono vie skup usamljenih pojedinaca nego skup drutvenih grupa. Nemo pojedinca pred veinom, pred drutvom, pred dravom, moe se u demokratskom poretku nadoknaditi jedino udruivanjem pojedinaca. Atomizaciju i izolaciju graana mogue je preduprediti kroz udruivanje koje stvara mreu posredujuih institucija. Iz toga Tokvil izvodi zakljuak da je umee udruivanja jedno od najvanijih umea za svaku demokratiju: U demokratskim zemljama, umee udruivanja osnovno je umee; napredak svih ostalih umea zavisi od njegovog napretka (Aleksis de Tokvil, 2002: 467).

258

FPN GOdInjAK BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Slino je pisao i J. S. Mil u studiji O slobodi, gde kae da iz slobode svakog pojedinca sledi sloboda, u istim granicama, udruivanja pojedinaca, sloboda da se ujedine u bilo kom cilju koji ne podrazumeva povredu drugih, ako su osobe koje se udruuju punoletne i nisu prisiljene ili obmanute ( John Stuart Mill, 1998: 45). Mil upozorava i na drugu vrstu tiranije, koja je, po njegovom miljenju, jo opasnija, jer prodire u svakodnevni ivot i porobljava ne samo telo nego i duu. Tu tiraniju on naziva drutvenom tiranijom. I danas se u politikoj teoriji smatra da su nezavisne, nevladine organizacije znaajne i nune za funkcionisanje samog demokratskog procesa, za smanjenje dravne prinude, za postojanje politike slobode i ljudskog blagostanja (Robert Dal, 1994: 27). On u knjizi Dileme pluralistike demokratije navodi da, pored ovih poeljnih svojstava, nezavisne organizacije imaju i negativna svojstva koja on ubraja u osnovni problem pluralistike demokratije, a to je da im njihova nezavisnost omoguava da priinjavaju tetu. Organizacije mogu iskoristiti priliku da poveaju ili odraavaju nepravdu, umesto da je smanjuju, da podstiu uski egoizam svojih lanova na utrb brige za ire drutveno dobro i, ak, da oslabe ili unite samu demokratiju (Robert Dal, 1994: 27). Upravo zbog toga to su nezavisne organizacije veoma vane i to u svom delovanju mogu pored koristi da proizvode tetu, one moraju da budu pod kontrolom, ali i da imaju autonomiju. Ova dijalektika, i nivo sinhronizacije autonomije i kontrole, osnovni je problem savremene drave. O problemima koje sa sobom nosi sloboda udruivanja i nezavisne organizacije, davno pre R. Dala, u drugom kontekstu je govorio i J. J. Ruso, smatrajui ih opasnima za formiranje opte volje. Ruso ih je nazivao parcijalnim ili individualnim drutvima, koja iskazivanjem i jaanjem pojedinanih interesa i parcijalnih volja spreavaju iskazivanje opte volje: Vano je, dakle, da bi se dobio izraaj opte volje, da nema drugih drutvenih grupacija u dravi i da svaki graanin izraava samo svoje miljenje: takva je bila jedinstvena i uzviena ustanova velikog Likurga. A ako ima takvih grupacija, treba im umnoiti broj i osujetiti njihovu nejednakost, kao to su uinili Solon, Numa i Servije (an ak Ruso, 1993: 17). Sumnjienja prema udruenjima su naroito dola do izraaja u razliitim revolucionarnim dogaajima koji su potresali evropski kontinent tokom 19. i 20. veka i, na tragu Rusoa, najvie su ih prihvatile komunistike, socijalistike pa ak i socijaldemokratske partije. Kako tvrdi A. Giddens, ak i danas se u krugovima socijaldemokratskih partija smatra da udruenja donose vie zla nego koristi jer su u usporedbi sa dravnim socijalnim uslugama, neprofesionalci i amateri, a prema onima sa kojima rade odnose se pokroviteljski (Anthony Giddens, 1999: 17). Nasuprot Rusoovim gleditima o ukidanju svih korporacija i partikulariteta kako bi se obezbedila opta volja, kao i nasuprot francuskoj misli,

arko PaunoviNEPROFITNE ORGANIZACIJE PRILOG POJMOVNOM RAZJANJENJU

259

engleska misao je podravala autonomiju mnotva grupa i interesa i dovela do pluralistikog shvatanja drutva i slobode. Jedan od kljunih teoretiara toga doba, Herold Laski, odbacuje pojam opte volje: Ako odbacimo jednu optu volju ovom idealnom obliku, mi nismo prinueni da raunamo samo s jednim sistemom udruenja kao metodom kojom se cilj drutva moe najbolje postii. Svako udruenje, recimo, treba da ima mogunost da utie na socijalni poredak (Herold Laski, 1934: 82). Ovi razliiti koncepti znaaja udruenja vezuju se za odnos prema dravi i njenoj ulozi. U prvom sluaju, gde se udruenja sumnjie za naruavanje jedinstva i opte volje, drava ima veeg udela i upliva u drutvo i nastoji da ga to vie kontrolie, kao i da ograniava slobodu pojedinca. Sa druge strane, u sluaju poverenja u udruenja i njihovo mnotvo razliitih interesa, vie se polae na civilno drutvo i njegove pluralistike organizacije. GRAANSKE INICIJATIVE Graanske inicijative (civic initiatives) su spontana reagovanja graana na pojedinane probleme, koja su trenutna i kratkotrajna, obino uslovljena trenutno ugroenim interesima. Ona se temelje na nenormiranim, autonomnim i spontanim delovanjima u lokalnoj zajednici. Putem njih graani pokreu reavanje odreenih pitanja pred organima lokalne samouprave ili pak donoenje i promenu akta kojim se ureuju znaajna pitanja iz nadlenosti optine. Graani su najpozvaniji da reavaju svoje probleme i probleme zajednice. Lokalni problemi su graanima najblii, a mogunost njihovog reavanja najvea. Reavanjem ovih problema graani na sebe preuzimaju odgovornost za funkcionisanje svojih lokalnih zajednica. Komparativna istraivanja lokalnih zajednica u Evropi (Citizen Action, 19871992) pokazuju da graane najvie mue sledei problemi: zatita ivotne sredine, prostor, prevoz, stanovanje, obrazovanje, zdravlje, nezaposlenost i kriminal. Graani se angauju na reavanju ovih problema, ali da bi ouvali kontinuitet i postigli ekasnije rezultate, pokazalo se da je nakon odreenog vremena potrebno graanske inicijative pretvoriti u vre organizacijske oblike. Graanske inicijative su samo jedna od formi i nivoa delovanja graana u sferi civilnog drutva i treeg sektora. Pripadaju najosnovnijem, prvom nivou graanskog aktivizma i delovanja. Vii nivo graanskog delovanja ine grupe, organizacije, koordinacije i savezi, drutveni pokreti. Grupe predstavljaju pokuaj trajnijeg organizovanja i delovanja, i obino se razvijaju iz inicijativa, ili pak nastaju nezavisno od njih. Ovaj oblik organizovanja se due zadrava zbog malog broja lanova i aktivista.

260

FPN GOdInjAK BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Organizacije su oblici delovanja koji podrazumevaju postojanje unutranje strukture i dinamike delovanja, podelu poslova, planske aktivnosti i projektno poslovanje. Delovanje u organizacijama nije vano samo za trenutne probleme, ve ima razraenu strategiju. Organizacije omoguavaju unutranju dinamiku i prolisanje grupa kojim se poveava akcioni radijus i ekasnost. Koordinacije i savezi su vii oblici u strukturi organizovanja iji je cilj da se kvalitativno poboljaju programi i utvrde neki zajedniki ciljevi, uz zadravanje autonomnih ciljeva koji su primarno i uzrokovali nastanak grupa. To su trajniji naini komunikacije i saradnje grupa i organizacija. Pokreti predstavljaju mreu grupa, organizacija, saveza, koji deluju povezano, osmiljeno i ciljno jasno usmereno. Oni predstavljaju kolektivni napor da se doe do promena ili da se one zaustave. Pokreti mogu delovati ak i unutar postojeih organizacija. Sve ove forme organizovanja graana imaju sledee funkcije: organizovanje pruanja uzajamne pomoi (ljudi u nevolji) i organizovanje drutvenih i rekreativnih aktivnosti (sticanje raznih novih znanja i vetina), sprovoenje kampanja za unapreenje lokalne zajednice, uspostavljanje kontakata sa lokalnom upravom i samoupravom, informisanje, pruanje saveta i pomoi pri reavanju odreenih dru tvenih pitanja, unapreenje komunikacije na lokalnoj razini; socijalna i integrativna funkcija (prostor za upoznavanje ljudi, sticanje prijateljstva, izlaz iz samoe i izdvojenosti). Preko raznih vrsta graanskih inicijativa, lokalnih organizacija, mrea, graani se ukljuuju u programe razvoja svoje lokalne zajednice. Osnovni uslov za ukljuivanje graana u razvoj lokalne zajednice jeste razvijena demokratska struktura na svim nivoima. Da bi se to omoguilo i da bi delovanje graana bilo ekasno, potrebno je demokratsku strukturu i procedure nadopuniti sa vie formalnih kanala preko kojih graani mogu da utiu na procese donoenja odluka (graanska inicijativa, zbor graana, referendum, peticija, graanska alba), ali i sa vie neformalnih ili poluformalnih, savetodavnih kanala (udruenja roditelja, organizacije za zatitu ivotne sredine, grupe graana sa razliitim zdravstvenim problemima i slino). S obzirom na razvijenost graanskih inicijativa, graani u zajednici mogu imati tri vrste uticaja i poloaja: slab, osrednji i dobar. Slab poloaj u zajednici znai da nema puno vidljivih i aktivnih organizacija i grupa u zajednici, da one slabo sarauju i da najvei deo lokalnog stanovnitva ne zna za njihovo postojanje.

arko PaunoviNEPROFITNE ORGANIZACIJE PRILOG POJMOVNOM RAZJANJENJU

261

Osrednji poloaj u zajednici govori o tome da su organizacije i grupe osrednje poznate u svojoj zajednici i da se mali broj stanovnika ukljuuje u njihov rad. Najvei deo stanovnitva jo uvek ne zna ta one rade, jer se bave samo nekim pitanjima od vanosti za zajednicu. Dobar poloaj i uticaj graani imaju u svojoj zajednici kada postoji veliki broj grupa i organizacija koje dobro komuniciraju i sarauju, kada se najvanija pitanja zajednice delom reavaju i preko njih, kada je najvei deo stanovnitva ukljuen barem u neku od inicijativa i grupa, te kada je vei broj pojedinaca edukovan i ima znanja i vetine za uspean rad u reavanju problema lokalne zajednice. Ukljuivanje graana u razliite graanske inicijative, neformalne grupe i organizacije, dovodi do toga da graani poinju vie da se brinu za svoju zajednicu, da poinju pruati usluge irem krugu lanova, poveavaju kontakte i veze, oblikuju potrebe zajednice, bude energiju i poverenje meu graanima, i time doprinose njenom razvoju i rastu socijalnog kapitala. Zajednice sa velikim brojem formalnih i neformalnih inicijativa, grupa, organizacija i mrea, koje razmenjuju informacije i miljenja o trenutnom stanju u lokalnoj zajednici i unutar kojih postoji energija i ideje kako da deluju od baze prema vrhu, smatraju se uspenim zajednicama. Dok s vremena na vreme graanske inicijative i razne neformalne grupe i organizacije nastaju i nestaju, trei sektor (sektor formalnih i institucionalno ustrojenih graanskih, nevladinih i neprotnih organizacija) u celini je trajna pojava. On je vei, trajniji i uticajniji u ivotu zajednice. LITERATURA
Tokvil, de Aleksis (2002), O demokratiji u Americi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci. Hansman, Henry (1987), Economic theories of nonprot organization, u: The Nonprot Sector: A Research Handbook, Walter Powell (ed), New Haven, CT, Yale university Press.

Istraivanje, Citizen Action, European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions (19871992), www.eurofound.ie Stuart Mill, John (1998), O slobodi, Plato, Beograd. Kolin, Marija (2005), Neprotne organizacije novi socijalni partneri, Argument, Beograd.

Kramer, Ralph M. (1990), Nonprot Social Service Agencies and the Welfare State: Some Research Considerations, u: The Third Sector comparative Studies of Nonprot organizations, Helmut K. Anheier i Wolfang Seibel (ed), Berlin, De Gruyter. Salamon, Lester M. and Anheier, Helmut K. (1992), In Search of the Nonprot Sector in Comparative Perspective An Overview, paper, International Conference of research of Voluntary and Non-prot Organizations, Indianapolis, USA.

262

FPN GOdInjAK BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Salamon, Lester M. and Anheier, Helmut K. (1996), The International Classication of Nonprot Organizations: ICNPO-Revision 1, 1996, The John Hopkins University Institute for Policy Studies.

Salamon, Lester M. and Anheier, Helmut K. (1999), Global Civil Society Dimensions of the Nonprot Sector, The Johns Hopkins Center for Civil Society Studies, Baltimore, MD. Dal, Robert (1994), Dileme pluralistike demokratije, BIGZ, Beograd. Salamon, L. and Anheier, H. (1997), Dening the Non-prot Sector: a cross antional analysis, Manchester University Press.

Pavlovi, Vukain (2005), Civilno drutvo i demokratija, Jugoslovensko udruenje za politike nauke, igoja tampa, Graanske inicijative, Fakultet politikih nauka, Beograd. Weisbrod, Burton A. (1994), The Nonprot Economy, Cambridge, Harvard University Press. Ruso, an ak (1993), Drutveni ugovor, Filip Vinji, Beograd. Paunovi, arko (2006), Nevladine organizacije, Slubeni glasnik Srbije, Beograd.

arko Paunovi NON-PROFIT ORGANIZATIONS A CONTRIBUTION TO TERMINOLOGICAL CLARIFICATION Summary: This paper clarifies the terms most often used as synonyms for denomination of public sector out of the sphere of state and profit. Above else, these are: third sector, non-governmental organizations, citizens associations, civil initiatives. In our opinion, in accordance with our social, political and economic situation, we consider the non-profit sector to be the most comprehensive and most acceptable term. It comprises all characteristics of these terms, however without assimilating them but allowing each of them to emphasize some specific characteristics of that sector in a particular manner. Key words: third sector, non-governmental organizations, non-profit organizations, citizens associations, civil initiatives.