23. IZVORI INOVATIVNIH MOGUNOSTI (23. 30.

.) Prema Peter Drucker-u postoji 7 izvora inovativnih mogudnosti, od kojih se prva 4 (NEOEKIVANO, NEPODUDARNOSTI, POTREBE PROCESA i PROMENE U STRUKTURI PRIVREDE ILI TRITA) nalaze u okviru preduzeda, a preostala 3 izvora (DEMOGRAFSKE PROMENE, PROMENE U OPAANJIMA, RASPOLOENJIMA I ZNAENJIMA i NOVA NAUNA I NENAUNA SAZNANJA) nalaze van preduzeda. 1. NEOEKIVANO (24.)
Neoekivani uspeh nudi najvedi broj mogudnosti za uspenu inovaciju. Ovaj izvor inovativnih mogudnosti esto biva nedovoljno iskoriden; - ako menader ne moe sve zasluge za uspeh da pripie samo sebi, - postoji iroko rasprostranjeno uverenje da samo ono to je u praksi dugo trajalo moe da bude dobro. Rukovodstvo treba da, uz pomod najsposobnijih ljudi u kompaniji, razmotri odgovore na bitna pitanja da bi iskoristili ovaj izvor inovativnih mogudnosti. (pitanja: 1. ta bi ovo moglo da znai? 2. kuda bi nas moglo dovesti? 3. ta treba uraditi? 4. kako postupiti?) Neoekivani promaaj se za razliku od neoekivanog uspeha ne moe zanemariti i odbaciti. Ako neto omane i pored briljivog planiranja, to nagovetava neku veoma vanu promenu, ali i znaajnu mogudnost. Potrebno je izadi napolje i oslukivati, a ne nasumino istraivati i analizirati. Svako istraivanje mora biti logiko i sistematsko. Neoekivani spoljnji dogaaj tj. dogaaj van firme, dogaaj potpuno suprotan naim oekivanjima, moe nam pokazati u kom smeru idi. On nam moe ukazati na manjkavost u naim analizama i na neophodnost proirenja (najede ne i promene) delatnosti kojom se naa firma bavi. Ovakav izvor inovativnih mogudnosti pogodniji je za vede kompanije.

2. NEPODUDARNOSTI (25.)
Nepodudarnost je neslaganje izmeu ONOG TO JESTE i onog TO BI TREBALO DA BUDE. Nepodudarnost je simptom neke bitne greke, a greka mora da bude izazov za inovaciju.

Nepodudarnost ekonomskih realnosti javlja se kada tranja nekog proizvoda (usluge) naglo raste, a taj rast ne prati i poboljanje ekonomskih performansi tog proizvoda (usluge). Ovo prua vede mogudnosti za pre svega manja preduzeda. Nepodudarnost izmeu realnosti i pretpostavke o njoj javlja se kada proizvoa (ili onaj ko prua neku uslugu) pogreno opaa realnost, tj. pravi pogrene pretpostavke i napor usmerava u pogrenom pravcu. Reenje u ovakvim sluajevima zahteva jednostavnost. Nepodudarnost izmeu opaenih i stvarnih vrednosti i oekivanja klijenata Najedi vid nepodudarnosti. Proizvoai i dobavljai skoro uvek pogreno zamiljaju ta kupac stvarno kupuje. Oni moraju da pretpostave da je ono to predstavlja vrednost za proizvoaa i dobavljaa, isto tako jednaka vrednost i za potroaa. Nepodudarnost u okviru ritma ili logike procesa Javlja se, na primer, u nekom procesu koji je inae jednostavan ali postoji neto to ga zadrava i oteava. Ograniavajudi faktor kod ove vrste nepodudarnosti je to su one uglavnom vidljive samo ljudima koji se nalaze u okviru datog sektora proizvodnje ili usluga. To nije neto to bi neko spolja mogao da primeti, da razume i da zbog toga bude u stanju i da to iskoristi.

- esto se deava da neka promena u strukturi privrede bude jasna i vidljiva za ljude spolja, ali da je ljudi iznutra (ak i ako je vide) ignoriu, jer u njoj vide, pre svega, opasnost za sebe. Za razliku od ostalih inovacija potreba procesa ne zapoinje nekim dogaajem iz okruenja (bilo internog ili eksternog) ved poinje nekim poslom koji treba da - etiri indikatora promena u strukturi privrede su: 1. brz rast neke privredne grane se uradi. Ona usavrava postojedi proces ili zamenjuje neku slabu vezu u 2 neodgovarajudi nain opsluivanja trita njemu. U inovacijama zasnovanim na potrebi procesa, svako u organizaciji uvek zna da 3. povezivanje (konvergencija) razliitih tehnologija 4. promena u nainu obavljanja posla. ta potreba postoji. Ipak, o njoj niko nita ne zna. Meutim, kada se inovacija pojavi, odmah je prihvadena kao oigledna i ubrzo postaje standard-model. - Inovacije koje koriste promene u privrednoj strukturi naroito su uspene kada u nekoj delatnosti dominira jedan ili svega nekoliko proizvoaa. ak i ako Uzroci novih potreba procesa mogu biti: nema pravog monopola ti dominantni proizvoai pokazuju tendenciju da budu - nepodudarnost uzurpatori jer su godinama bili neugroeni. U situaciji kada doljak preuzme - demografski problemi ak i vedi deo njihovog posla oni se teko mobiliu za kontranapad. Stoga - istraivanje programa Uspene inovacije, zasnovane na potrebama procesa, zahtevaju zadovoljavanje inovator ima itekakve izglede da zabelei znaajan uspeh. 5 osnovnih kriterijuma: 5. DEMOGRAFSKA KRETANJA (28.) 1. Da to bude samodovoljan proces, 2. Da postoji jedna slaba ili nedostajuda karika, 3. Da postoji jasno definisan cilj, Od svih spoljnih promena (npr. promene u drutvenoj, politikoj ili nekoj drugoj 4. Da postoji jasno utvrena mogudnost i specifikacija traenog reenja, sredini) demografske promene (promene u stanovnitvu, starosnoj strukturi, 5. Da postoji raireno i opte prihvadeno shvatanje, da moe postojati bolji zaposlenosti, dohotku, obrazovnom statusu i td.) su najoiglednija vrsta nain promena. Ogranienja kod ovih inovacija su: Demografske promene imaju veliki uticaj na to TA de biti kupovano, OD KOGA 1. mora se razumeti ta je potrebno i U KOJIM KOLIINAMA. 2. mora postojati dovoljna koliina znanja I ako su poslovni ljudi, politiari i ekonomisti oduvek bili svesni znaaja 3. reenje mora da odgovara nainu na koji ljudi ele da rade svoj posao i da ne demografskih promena nije postojalo uverenje da treba na njih obradati povreuje njihova moralna i druga naela. posebnu panju u svakodnevnom procesu donoenja odluka, jer su one spore i deavaju se tokom dugih vremenskih intervala. Meutim, imati takav pristup u dananje vreme predstavlja ludost. Promene u 4. PROMENE U STRUKTURI PRIVREDE ILI TRITA (27.) stanovnitvu su izrazita karakteristika dananjeg vremena. Analiza demografskih promena obuhvata posmatranje podataka o starosnoj - Privredne i trine strukture ponekad izgledaju godinama potpuno stabilne. strukturi stanovnitva, nivou njegovog obrazovanja, vrstama zanimanja, koliini Meutim one su u stvarnosti krte i veoma lomljive. Kompanija moe lako da i distribuciji dohotka, izgubi vodedu poziciju na tritu, a kada je jednom izgubi ona se teko vrada. Poetni korak su statistiki podaci ijom se analizom moe dobiti veliki broj odgovora od poslovnog znaaja, koja dalje otvaraju vrata uspenim inovacijama.

3. POTREBA PROCESA (26.)

6. PROMENE U OPAANJU (29.)

U matematici nema razlike izmeu aa je do pola puna" i "aa je do pola prazna". Meutim, znaenje tih dveju izjava je potpuno razliito kao to su razliite i njihove posledice. Primeri: 1. injenica je da je tokom zadnjih etvrdeset godina dolo do nezabeleenog napretka i poboljanja opteg zdravstvenog stanja Amerikanaca. Svi indikatori fizikog zdravlja i funkcija znatno su poboljani. Pa ipak nacija je zahvadena kolektivnom hipohondrijom. Nikada ranije nije bilo toliko izraene zabrinutosti i straha zbog zdravlja. Izmeu ostalog ovo je stvorila trite za nove asopise iz oblasti zdravstvene zatite, kompanije za proizvodnju zdrave hrane, opreme za dogiranje-tranje. 2. Nekada se smatralo da obian narod jede, a bogati ljudi obeduju. Danas se to opaanje promenilo u tom pravcu da se svi ljudi hrane. Trend hranjenja je postao razlog popularnosti brojnih TV programa o gurmanskom kuvanju, kao i otvaranja brojnih prehrambenih lanaca (Mek Donalds,Kentaki...) 3. Desetak godina je bilo potrebno da vedina amerikog stanovnitva promeni opaanje u vienju sebe od pripadnika radnike klase do pripadnika srednje klase. Kada je Vilijam Benton poetkom 50-ih izvrio ispitivanje zbog ega je tako, doao je do odgovora da je poraslo verovanje u to da deca putme dobrih uspeha u koli mogu napredovati kroz ivot. Tada se on odluio za kupovinu kompanije Enciklopedia Britanika koja je bila na izdisaju i sprovero reklamnu kampanju pod sloganom Ako elite pripadnost srednjoj klasi, vae dete mora imati Enciklopediju Britanika. Uspeh kompanije bio je ogroman. Zakljuak iz svih ovih primera je da i ako se deava promena u opaanju, injenice uglavnom ostaju iste. Meutim, znaenje tih injenica se menja bre ili sporije tokom vremena. Ovde se upravo i krije opasnost. Prerano kretanje u iskoridavanje promene u opaanju moe biti pogubno, jer se moe desiti da se zapravo i ne radi o promeni u opaanju ved o prolaznom i kratkotrajnom modnom kriku.

7. NOVO ZNANJE (30.)

Inovacija zasnovana na znanju je ta koja moe da donese novac I slavu. Vrste znanja na kojima inovacija moe biti zasnovana su razliite(nauna, tehnika, socijalna znanja). Osnovne karakteristike inovacija zasnovanih na znanju su: 1) Najdue vreme realizacije Vreme realizacije obuhvata dva perioda: I od pojave novog znanja do primenljivosti tog novog znanja na tehnologiju. II od poetka razvoja tehnologije do pojave proizvoda ili usluga na tritu. 2) Uobiajeno je povezivanje vie razliitih vrsta znanja Meu znanjima povezanim u svrhu dobijanja ove vrste inovacija ima ak I onih koja ne spadaju u nauna ili tehnoloka. 3) Visok stepen rizika Da bi bila uspena inovacija zasnovana na znanju mora da bude zrela. To znai da mora biti primamljiva, da stvori potrebu i elju. Meutim, niko ne moe napred sa sigurnodu da tvrdi da li de korisnik biti zainteresovan, ravnoduan ili ak aktivno otporan prema njoj. U cilju smanjenja rizika postoje tzv. istraivaki programi. Zahtevi koje mora da ispuni inovacija zasnovana na znanju su: 1. detaljna analiza svih bitnih faktora (socijalnih, ekonomskih, perceptivnih i dr.) 2. jasno fokusiranje (inovator mora iz prve biti u pravu jer drugu ansu nede imati) 3. dosledno voenje (inovator mora da ui i praktikuje preduzetniki menadment jer mu u protivnom gotovo sigurno sledi neuspeh).

PRIMERI: NEOEKIVANO Neoekivani spoljni dogaaj IMB personalni kompjuter. Do sedamdesetih godina prolog veka svi su mislili da bududnost pripada velikim centralizovanim kompjuterima sa velikom memorijom i velikim mogudnostima. Od 1975. godine, desetogodinjaci su poeli da igraju kompjuterske igre. Njihovi oevi su poeli da u svojoj kancelariji imaju sopstveni kompjuter, koji je odvojen od centralnog sistema. IBM je formirao svoj kompjuterski tim za proizvodnju PC raunara : Ljudi u IBM nisu verovali u tako neto moe da se desi. Ova promena je izazvala ok, ali i shvatanje da izau napolje i organizuju se na takav nain da najbolje iskoriste prednosti razvoja dogaaja, za koje su smatrali da ne moe da se desi, ali se ipak desio NEPODUDARNOSTI Nepodudarnost ekonomskih realnosti Primer: zdravstvo odnosi 7 i 11 procenata znatno vedeg bruto nacionalnog proizvoda, ali su ekonomske performanse smanjene, pogorane. Trokovi su rasli mnogo bre nego usluge, verovatno tri do etiri puta. Tranja zdravstvenih usluga nastavide da raste, paralelno sa snanim rastom broja starijih ljudi, a ujedno de rasti trokovi te zatite. U Velikoj Britaniji, radikalnu inovaciju ini sistem privatnog zdravstvenog osiguranja, koji je postao najbre rastuda i najpopularnija korist zaposlenih. Britanski sistem ovog osiguranja uspeo je da zadri trokove zdravstvene zatite na relativno niem nivou. I amerika bolnica dobija ulogu slinu britanskoj bolnici: kao mesto za hitne sluajeve, za bolesti opasne po ivot, kao i za intenzivnu negu i tretman akutnih oboljenja. Meutim, te inovacije koje su ukljuene u posao koji donosi profit, pretvaraju nepodudarnost izmeu ekonomske realnosti rastude tranje zdravstvenih usluga i ekonomske realnosti smanjene performanse tih usluga. Nepodudarnost izmeu realnosti i pretpostavke o njoj Primer-teretni brod je smanjio trokove utovarom na kopnu, i zadravanje u lukama je skradeno za tri etvrtine, a samim tim i zaguenje luka, kao i tete od kraa. Nepodudarnost izmeu opaene i

stvarne realnosti ne zahteva neku herojsku inovaciju. Razdvajanje utovara od njegovog samog prikupljanja za utovar zahteva zaista malo, ali prilagoeno metodama plovidbe prekookenaskih brodova. Reenje uvek treba da bude jednostavno, usmereno i veoma specifino. Nepodudarnost izmeu opaenih i stvarnih vrednosti i oekivanja klijenata moe da se ilustruje primerom kada je Hruov 1956. obiao SAD , rekao je da Rusi nikada nede eleti da poseduju automobile, jeftin taksi ima mnogo vie smisla. Pogreno opaanje Hruova, stvorilo je jednu od preduzetnikih mogudnosti i najvede i najivlje crno trite. Nepodudarnost u okviru ritma ili logike procesa Operacija one katarakte, je rutinska, usavrena, ali u fazi presecanja onog miida-ligamenta, povezivanja krvnih sudova, rizikuje krvarenje koje ugroava samo oko i hirurzi su se plaili jedne kratke i brze faze itavog procesa tj. operacije. Prodavac u farmaceutskoj kompaniji Vilijam Konor, zakljuio je bez mnogo istraivanja da je takom 1890.-tih godina izolovan enzim koji skoro trenutno rastvara taj ligament, ali niko nije uspero da ouva taj enzim due od par sati. On je sam vredi probe, uspeo da nae sredstvo koje de enzimu da produi ivot na polici tj, rok. U roku nekoliko godina svi oni hirurzi su koristili Konorovo patentirano jedinjenje. A dvadeset godina kasanije on je prodao svoju kompaniju jednoj multinacionalnoj kompaniji za veliku sumu. POTREBA PROCESA PRIMER 1. Dobijanje fotografije zahtevalo je upotrebu tekih lomljivih staklenih ploa, koje su morale da budu noene svuda okolo i paljivo uvane, kamere su teke, duge pripreme za fotografisanje, itd. Svi problemi tih 1870.- tih godina nisu mogli da budu reeni zbog tadanjeg nivoa nauke i tehnologije. Sredinom 1880.-tih godina, dola su nova saznanja koja su omogudila Dordu Istmenu, osnivau kompanije Kodak, da teke staklene ploe zameni celuloznim filmom, koji je bio praktino bez teine, neosetljivim ak ina grubo rukovanje. Istmen je uspeo i da projektuje odgovarajudu, mnogo laku kameru za svoj film. U roku od deset godina Istmen Kodak je preuzeo primat u svetu fotografije, koji i danas uspeno uva. PRIMER 2. Istraivaki program zvui kao neto veliko i znaajno. Za mnoge ljude to znai slanje na mesec ili pronalazak vakcine.

Meutim, najuspenija primena tih programa je u oblasti malih i jasno definisanih projekata - to manjih i jasno definisanih, tim bolje. U tom smislu je najbolji primer - jedne uspene inovacije zasnovane na potrebi procesa - veoma mali proizvod, maije oi za auto puteve, koji je na primer, smanjio broj saobradajnih nesreda u Japanu za skoro dve tredine. Japan je veoma kasno poeo da gradi asfaltne puteve (oko 1965.god). godinama nije imao takve puteve u unutranjosti zemlje, van vedih gradova. Meutim, zemlja je bila iznenadno zahvadena talasom motorizacije, to je vladu primoralo da uurbano radi na asfaltiranju puteva. Putevi su bili oni stari, (graeni od desetog veka), dovoljno iroki za jedva dva vozila, puni mrtvih uglova sa raskrsnicama na svakih nekoliko kilometara, putevi su se ukrtali pod nemogudim uglovima. Nesrede su poele da se dogaaju uzlaznom stopom (novi automobili razvijaju velike brzine) i to posebno nodu. Veliki pritisak na vladu da se neto uini. Naravno, da izgradnja potpuno novih puteva nije dolazila u obzir. Mladi Japanac, Tamon Ivasa, video je toj krizi mogudnost za inovaciju. On je izvrio preprojektovanje tradicionalnih reflektora - maijih oiju na drumovima, tako to je u njih ugradio mala staklena leita, koja su bila tako podeena, da reflektuju farove dolazedeg vozila iz bilo kog pravca. Vlada je pourila da reflekore ugradi na stotine hiljada mesta du puteva i zaista broj nesreda je odmah bio drastino smanjen. PROMENE U STRUKTURI PRIVREDE ILI TRITA 1. Najsigurniji i najlake primetan od svih indikatora jeste, brz rast odreene grane privrede. Ni ljudi u Citroenu nisu bili spremni da prihvate injenicu zato su ih novodilice ili bivi drugoplasirani uspeli i mogli da dotuku i to na njihovom sopstvenom tritu. 2. U vreme kada jedna grana koja brzo raste, udvostrui obim svog poslovanja, po svemu sudedi, postaje neodgovarajudi nain, na koji ona opaa i opsluuje svoje trite. Primer: dveju razliitih inovatora, koji su pronali segment trita, koji postojede finansijske servisne ustanove nisu zapazile i zato ga nisu na adekvatan nain ni pokrile ili penzione fondove, koji su bili sasvim novi.

3. Jedan drugi razvoj , koji de predvidljivo dovesti do iznenadnih promene u privrednoj strukturi, jeste konvergencija (sporazum,povezivanje) tehnologija, koje su do tada smatrane kao potpuno odvojene. Primer: Interne telefonske centrale za veda preduzeda. Najvedu korist su izvukle novodilice ROLM Corporation, koje su povezivanjem dveju razliitih tehnologija, telefonske i kompjuterske tehnologije, i postale glavni konkurent Bell System- u, koji sada nema vie od jedne tredine trita, uprkos svom tehnikom liderstvu. Bell system je tehniki bio sposoban da obavi taj posao, ali u svom vienju trita kompjuter je video kao neto sasvim daleko i razliito. (Bell Systemu je trebalo skoro deset godina, pre nego to je odgovorio na akcije novih konkurenata, zato to se veoma teko mobiliu u kontranapad). 4. Jedna privredna delatnost je zrela za bitne strukturne promene, ukoliko se brzo menja nain na koji ona obavlja posao. Pre trideset godina vedina amerikih lekara je imala sopstvenu privatnu praksu, oko 1980, samo 50%, sada 40% (ak 75% mlaih lekara radi grupno, kao partneri sa drugim lekarima). Nekoliko ljudi su primetili i shvatili to kao mogudnost za inovaciju. Usluna kompanija mogla je da projektuje biroe za grupu lekara, da im kae kakva im oprema treba, da rukovodi njihovom . DEMOGRAFSKA KRETANJA Svi ljudi koji de 2030. god ispuniti uslove za penziju, ved danas su deo aktivne radne snage, u odreenoj grupi zanimanja, u kojoj de ostati do penzije ili smrti. Uspesi u obrazovanju dananjih ljudi u njihovim ranim ili srednjim dvadesetim godinama, u velikoj meri de odrediti staze njihove karijere. Sama demografska kretanja pokazuju da kombinovani efekat naglog pada nataliteta i eksplozije znanja ine situaciju u kojoj bi tradicionalno zapoljavanje manuelnih proizvodnih radnika u razvijenim zemljama, moglo da bude 1/3 u odnosu na stanje od 1970. god. (iako je proizvodnja u preraivakoj industriji istovrmeno bila povedana za 3-4 puta, kao rezultat automatizacije).

31. PRONALASCI I STRATEGIJA RAZVOJA

- Nauna otkrida i pronalasci obino predstavljaju rezultat dugogodinjeg rada i ne deavaju se suvie esto, ali kada se dese promene dosta toga. Na osnovu prakse moe se zakljuiti da je vreme koje je potrebno da bi se neko nauno otkride komercijalizovalo kroz proizvod na tritu negde izmeu 25 i 35 godina. Paradoks je to to istraivaka odeljenja koja dou do naunog otkrida obino izgube plodove svog pronalaska, tj. samo prue mogudnost nekom drugom da razvije i komercijalizuje dato otkride. - Vreme nije saveznik ljudima koji rade na istraivanju jer se od njih oekuje da u to kradem roku ostvare rezultat. Kada se prozor jednom zatvori mogudnost za ispravke ne postoji. - Radi uspenog rasta i razvoja modne kompanije razvijaju sopstvena istraivako-razvojna odeljenja. Ona prate dogaanja u svetu, vre predvianja, a i sama kreiraju eljena dogaanja. - Istraivako-razvojna odeljenja se bave svim oblicima istraivako-razvojnog rada: 1. fundamentalnim istraivanjima 2. primenjenim istraivanjima 3. eksperimentalno-razvojnim istraivanjima. - U tu svrhu kompanije izdvajaju 3 do 5% od ukupnog prihoda, a sva istraivanja su otvorenog tipa i ukljuuju veliki broj istraivaa. S obzirom da zajedniki interes imaju i kompanija i grad i univerzitet oni se povezuju u tzv. TEHNOLOKI PARK koji se dalje povezuje sa drugim tehnolokim parkovima u svetu to je od vrhunskog interesa za kompaniju.

32. ISTRAIVANJE I RAZVOJ PODELA I KARAKTERISTIKE

Istraivako razvojne aktivnosti se (prema OECD-u) dele u 3 kategorije: 1. FUNDAMENTALNA ISTRAIVANJA imaju za zadatak irenje sistematizovanih znanja iz neke oblasti i njenih pratedih disciplina. Rezultati ovih istraivanja se publikuju u naunim asopisima i slue kao osnova daljim istraivanjima. 2. PRIMENJENA ISTRAIVANJA ova istraivanja su usmerena na praktinu primenu i mogu se oslanjati na: - rezultate fundamentalnih istraivanja ili - direktnu primenu novih ideja. Rezultati fundamentalnih istraivanja su proizvodi, usluge, procesi, i oni se obino zatiduju patentima. 3. EKSPERIMENTALNO RAZVOJNA ISTRAIVANJA imaju za cilj da se neto proizvede i proda na tritu. U praksi je esto nemogude napraviti jasnu razliku izmeu ovih vrsta istraivanaj jer se ona meusobno dosta preplidu. Ipak, prema tradicionalnom nainu razmiljanja, aktivnosti u razvoju novog proizvoda u odnosu na stepen inteligencije ljudi imale bi izgled:

model povezivanja tehnolokih parkova

Ovakav tok aktivnosti u razvoju novog proizvoda se u dananje vreme smatra pogrenim, prvenstveno zbog konstantne potrebe da se potrebno vreme za realizaciju skrati. Stoga prema novom pristupu ta meusobna povezanost ima oblik:

Problemi kod ovakvog pristupa su: 1) oteana procena (merenje) rezultata na kraju istraivako-razvojnog procesa jer se proizvodi kod svake faze razlikuju (npr. kod fundamentalnih istraivanja, proizvod je publikacija u naunim asopisima, a kod primenjenih istraivanja proizvod moe biti jedan jedini prototip proizvoda kako na osnovu ovoga izmeriti dobit? 2) odavanje bitnih detalja o proizvodu pri postupku patentiranja, zbog ega kompanije esto rezultate svojih istraivanja dre u tajnosti.

Polje A je suma koju izdvaja sama kompanija za istraivako-razvojne aktivnosti. Polje C je suma koju kompanija dobija od vlade, meunarodnih fondova, itd za istraivanja u vlastitim laboratorijama. Neki poslovi koje finansira kompanija mogu da se rade i izvan nje (na fakultetima, institutima,) i to predstavlja polje B. Trokovi pladeni od strane kompanije i drave (A+B) zovu se NACIONALNI TROKOVI, a zbir svih trokova (A+B+C) zove se ISTRAIVAKO RAZVOJNI BUDET. Polja A,B i C se mogu dalje podeliti na po dva dela (A1, A2, B1, B2, C1, C2) pri emu polje 1 obuhvata trajni kapital (zgrade, oprema,) dok polje 2 obuhvata operativne trokove (struju, vodu, grejanje, plate,).

36. OBELEJA NAUNO-ISTRAIVAKOG RADA

Istraivako-razvojni proces je dugotrajan i mukotrpan rad koji zahteva visoku koncentraciju, istrajnost i privrenost tom radu. Sastoji se iz slededih koraka: 33. MERENJE ISTRAIVAKO-RAZVOJNIH AKTIVNOSTI 1. FORMIRANJE IDEJE je najvaniji korak do koga se stie sluanjem, razmiljanjem, opaanjem, analizom proitane literature, - Merenjem trokova (inputa) i rezultata (outputa) nekog istraivako-razvojnog 2. PREISPITIVANJE OPRAVDANOSTI FORMIRANE IDEJE sprovodi se projekta utvruje se njegova isplativost (Cost-benefit analiza). Na osnovu ove prikupljanjem i analizom svih objavljenih rezultata na datu temu. analize utvruje se opravdanost ili neopravdanost takvog projekta. 3. ORGANIZACIJA I IZVOENJE EKSPERIMENATA Eksperimente izvodi - Kod odreivanja trokova treba uzeti u obzir stvarno vreme angaovanja svih istraivaki tim koji se sastavlja od najboljih raspoloivih, kako teoretiara, tako ljudskih resursa, zatim trokove materijala, trokove infrastrukture, itd. i eksperimentatora, i koje predvodi rukovodilac projekta, koji je najede i Trokovi obuke radnika, kao i prikupljanje literaturnih podataka ne spadaju u nosilac ideje. ove trokove jer se smatra da je svaka ozbiljna firma to ved prethodno izvrila. 4. ANALIZA REZULTATA I PISANJE IZVETAJA Pie se izvetaj u vidu elaborata koji se dostavlja investitoru na reviziju. - Tabela prikazuje finansiranje istraivako-razvojnih aktivnosti (R&D aktivnosti) 5. SAOPTAVANJE REZULTATA vri se jedino u sluaju da je ugovorom sa investitorom to dozvoljeno (ako nije istraivaki proces je zavren, a investitor RADI IZVAN KOMPANIJA uva dobijeni rezultat i upotrebljava ga prema svojoj proceni). Naini za FINANSIRA KOMPANIJE saoptavanje rezultata su izlaganje na naunom skupu ili publikovanje u KOMPANIJA A B naunim asopisima (poeljno poznatim i svetski priznatim). DRUGE 6. OSLUKIVANJE EHA OSTVARENOG REZULTATA nekada traje i slededih 10-20 C INSTITUCIJE godina. Ukoliko se objavljeni rad citira onda je on uspeo da ostvari uticaj na naunu misao u svetu po pitanju te oblasti.

Paralelno sa oslukivanjem eha ostvarenog rezultata istraivai moraju da osmiljavaju kako da ostvareni rezultat transformiu u proizvod (inovaciju) jer bi bez toga izostala sredstva za nova bududa istraivanja.

- Nauni skupovi mogu biti meunarodnog ili nacionalnog karaktera. - Nauni asopisi meunarodnog znaaja su rangirani prema vrednosti impakt faktora (predstavlja prosenu citiranost publikovanih radova u toku godine) i vodede ini prvih 50% asopisa sa te rang liste. - Knjige i monografije su vrsta publikacije obimnijeg nauno-istraivakog rada, 35. PET STVARI DA KOD INOVACIJE sakupljanog kroz dui vremenski period i mogu se kategorisati kao: 1) knjige i monografije meunarodnog znaaja; Prema Peter Drucker-u 5 stvari koje treba initi da bi istraivaki rezultat 2) knjige i monografije nacionalnog znaaja. postao inovacija su: to se nauno-istraivakih radnika tie, njihova nauna zvanja su u korelaciji sa 1. IZVRITI OZBILJNU ANALIZU KOJI OD 7 IZVORA INOVATIVNIH MOGUDNOSTI zvanjima na univerzitetu. Neophodan uslov za sticanje naunog zvanja je PRUA ANSU REZULTATU NAEG ISTRAIVANJA; 2. INOVACIJA MORA BITI PREZENTOVANA NA POSEBAN NAIN TAKO DA BUDE doktorat nauka. Postoje 3 nivoa naunih zvanja: I nivo nauni saradnik >zvanje na univerzitetu docent; PRIJEMLJIVA, pogotovu ljudima koji trebaju da donesu odluku o njenoj II nivo vii nauni saradnik > zvanje na univerzitetu vanredni profesor; primeni; 3. INOVACIJA MORA DA BUDE JEDNOSTAVNA da kao takva doe u iu javnosti; III nivo nauni savetnik > zvanje na univerzitetu redovni profesor. Za istraivae bez doktorata na univerzitetu postoje slededa zvanja: 4. POELJNO JE DA INOVACIJA (BAR U POETKU) BUDE MALA, jer male zavren fakultet asistent-pripravnik; inovacije zahtevaju manje novca, manji broj ljudi za realizaciju i manje trite; magistar asistent. 5. uspena INOVACIJA TEI DA BUDE LIDER, tj. dominantna u svojoj sredini. Postupak dobijanja naunog zvanja je slededi: - formira se struna komisija od najmanje 3 lana, ije je zvanje najmanje 36. TRI STVARI NE KOD INOVACIJE jednako zvanju za koje se kandidat bira; - komisija daje predlog naunom vedu nauno istraivake organizacije za koji Prema Peter Drucker-u 3 stvari koje treba ne initi da bi istraivaki rezultat lanovi tog veda glasaju i ako ima vie od 50% glasova predlog se usvaja i alje postao inovacija su: dravnoj komisiji na razmatranje; 1. INOVACIJA NE TREBA DA BUDE PREPAMETNA , njom treba da upravljaju - ako dravna komisija predlog prihvati menader nauno-istraivake obini ljudi 2. STVARI NE TREBA DA SE SUVIE USITNJAVAJU, na pokuavajte da odjednom organizacije kandidatu izdaje reenje. uinite suvie mnogo stvari. INOVACIJA MORA DA BUDE KONKRETNA, da se ne Kriterijumi koje komisija (zavisno od zvanja) uzima u obzir su: 1) citiranost naunih radova; rasplinjava. 2) dokazana sposobnost u rukovoenju; 3. INOVACIJE NE TREBA PRAVITI ZA BUDUDNOST, ved za sadanjost. 3) uede u meunarodnoj saradnji. Pre isteka 5 godina od izbora u zvanje nauni radnik mora da pokrene postupak 37. KATEGORIZACIJA (KARAKTERISTIKE) REZULTATA NIR-A za izbor u vie nauno zvanje ili za reizbor u postojede zvanje. Ukoliko se postupak ne pokrene zvanje se gubi. U dananje vreme citiranost U svetu postoji praksa da se rezultati ostvareni u nauno-istraivakom radu radova se dokazuje lako pomodu kompjuterske baze podataka SCI (Scienece saoptavaju na naunim skupovima i publikuju putem lanaka u naunim i Citation Index) i to je najvanije merilo kompetentnosti i najbolji nain za strunim asopisima ili u obliku knjiga monografija. kategorizaciju nauno-istraivakih rezultata.

38. STRATEGIJA ISTRAIVANJA I RAZVOJA

- Strategija istraivanja i razvoja u kompaniji zavisi od celokupne strategije razvoja kompanije, kao i strategije nauno-istraivakog rada u itavoj dravi. Strategija istraivakog rada u samostalnim istraivako-razvojnim organizacijama takoe zavisi od svih ovih faktora. Strategija razvoja kompanije sprovodi se na 3 nivoa: I KORPORATIVNI NIVO izvrava dva zadatka: 1) definie vrstu poslova kojima de se baviti kompanija (ostanak u istim poslovima ili izmena poslova); 2) alocira (vri preraspodelu) resursa unutar kompanije. II POSLOVNI (BIZNIS) NIVO ima za osnovni zadatak nadgledanje konkurencije i stvaranje konkurentske prednosti. Menaderi na poslovnom nivou deluju nezavisno ali primenjuju strategijju definisanu na korporativnom nivou. III FUNKCIONALNI NIVO na ovom nivou primenjuju se odluke donete na poslovnom nivou. Dakle, smer donoenja odluka je: I II III . Razrada strategije razvoja se vri na poslovnom nivou, a vrste strategija razvoja su: 1) HORIZONTALNI RAZVOJ 2) VERTIKALNA INTEGRACIJA 3) DIVERSIFIKACIJA.

39. HORIZONTALNI RAZVOJ

Strategija horizontalnog razvoja podrazumeva aktivnosti u okviru posla koji se ved obavlja. Tu spadaju: identifikacija konkurencije, povedanje ueda na tritu svojima naporima ili kupovinom konkurentske kompanije, itd. Treba pomenuti kao bitne, probleme koji nastaju pri integraciji kupljene firme u ved postojedu. Bitno je da radnici prihvate novu sredinu i nove odnose koji vladaju u njoj i u potpunosti se integriu.

40. VERTIKALNA INTEGRACIJA

Vertikalna integracija nastaje kada postojeda firma preuzima poslove kojima se bave njeni klijenti ili dobavljai, pri emu moe biti: 1) Vertikalna integracija unapred preuzimanje poslova od klijenata; 2) Vertikalna integracija unazad preuzimanje poslova od dobavljaa.

ema nivoa sprovoenja strategije razvoja

41. DIVERSIFIKACIJA
Diversifikacija znai ostvarivanje neeg novog za kompaniju. Vrste diversifikacije su: 1. DIVERSIFIKACIJA PO SRODNOSTI (U OKVIRU ISTE GRANE) omogudava bolje koridenje unutranjih resursa inovativnog rada, iskustva u proizvodnji itd. 2. DIVERSIFIKACIJA PO NESRODNIM DELATNOSTIMA - glavni motiv ove diversifikacije je finansijski. Diversifikacija omogudava da se razgrana posao, izbace nove ideje na trite, zadri rast prodaje. Ipak, treba imati na umu da sve to nije mogude bez investicija, a investiranje uvek prati rizik. Mogudi pravci diversifikacije su putem razvoja proizvoda ili putem razvoja trita, pa su prema tome alternative: 1) Stari proizvod na nova trita (strategija razvoja trita); 2) Novi proizvod na postojeda trita (strategija razvoja proizvoda); 3) Novi proizvod na nova trita (potpuna diversifikacija). Diversifikacija strategijom korak po korak moe da se izvede na dva naina: 1. novi proizvod na postojede, a potom na novo trite; 2. stari proizvod na novo trite, a potom novi proizvod. ematski prikaz mogudih pravaca diversifikacije (putem razvoja trita i razvoja proizvoda) ima izgled:

42. FUNKCIONALNA STRATEGIJA

Funkcionalna strategija podrazumeva razvoj iji je cilj zadovoljenje odreenih ljudskih potreba. Primer: Ako procene govore da 70% ljudi otedenog vida ima potrebu za naoarima, a 30% za soivima, onda kompanija koja se bavi proizvodnjom ovih pomagala treba da svojom strategijom proprati ovakav odnos ljudskih potreba. Funkcionalna strategija moe da se razvija u 3 smera: 1) POVEDANJE BROJA KUPACA; 2) PROIRENJE UPOTREBNE VREDNOSTI PROIZVODA; 3) POVEDANJE KVALITETA PROIZVODA.

43. STRATEGIJA SMANJENJA TROKOVA

Strategija smanjenja trokova dovodi do smanjenja prodajne cene proizvoda. Trokovi proizvodnje mogu da se smanje: 1) koridenjem iskustva; 2) povedanjem obima proizvodnje; 3)smanjenjem broja varijacija istog proizvoda. Ovu strategiju primenjuju uglavnom velike firme, a za male i srednje firme pogodnija je strategija diversifikacije.

44. ULOGA TEHNOLOGIJE

Svaka tehnologija ima svoj ivotni ciklus (kao na slici):

U svakom stratekom planiranju tehnologija ima glavnu ulogu. Tehnologija je resurs bez koga promena nije moguda. Po definiciji: Tehnologija je funkcija primoravanja koja kreira potrebu za promenom Uloga tehnologije je: 1) DA ZADRI PROIZVODE I PROCESE U DOBROM STANJU - tehnoloki progres nastoji da evoluira fazu zrelosti na S-krivoj ivotnog ciklusa tehnologije tako to smanjuje cenu kotanja, povedava kvalitet izrade 2) DA OBEZBEDI OSNOVE ZA INOVATIVNE PROCESE - ocena uspenosti tehnolokog menadera moe se dati tek kada se primena novih tehnologija odrazi na poslovanje. 3) DA OBEZBEDI PREDNOST I EFIKASNIJI RAD - tehnoloki menadment mora da ima viziju i da sagleda perspektive, mora da kontrolie balans izmeu postojedih i novih tehnologija. Predvideti tehnologiju znai: - pokriti oblasti delovanja tehnologije - identifikovati kljune spoljne faktore - identifikovati sile prinude koje stvaraju potrebu za promenom - identifikovati posledice prethodne tehnologije - spremno se suoiti sa posledicama Uvoenje nove tehnoloke strategije odvija se u 7 faza: 1) ANALIZA POSTOJEDE (BAZNE) TEHNOLOGIJE; 2) ANALIZA ZAHTEVA TRITA (OKOLINE); 3) FINANSIJSKA ANALIZA; 4) UPOREIVANJE ALTERNATIVNIH MOGUDNOSTI RADI IZBORA; NAJOPTIMALNIJEG TEHNOLOKOG REENJA; 5) DEFINISANJE TRAENE KONKURENTSKE TEHNOLOKE POZICIJE; 6) ODRAVANJE BALANSA IZMEU POSTOJEDE I NOVE TEHNOLOGIJE; 7) ALOKACIJA (PRERASPODELA) RESURSA U CILJU REALIZACIJE PROGRAMA. Strateki ciljevi kompanije su: I primena stvarnog stanja II poboljanje starog stanja III transfer eksterne tehnologije IV adaptiranje nove i istraivanje stare tehnologije V adaptiranje potpuno nove tehnologije za nove mogudnosti.

Presecanjem ovih 5 stratekih ciljeva sa nivoom sigurnosti i rizika dobija se matrica za razvoj tehnologije pomodu koje se donosi odluka o finansiranju projekta. Ova matrica ima slededi izgled: primena demonstracija fokus pretraivanje
primena stvarnog stanja poboljano staro stanje eksterna tehnologija nova tehnologija zamenjuje staru nova tehnologija za novu mogudnost sigurno nesigurno

Razrada uvoenja poboljanja postojedih tehnologija se vri ili u R&D odeljenju kompanije ili van nje. Uvoenje poboljanih tehnologija kao i svaka druga promena izaziva kod zaposlenih otpor iz razloga to se plae gubitka trenutne pozicije, tj. gubitka posla. Zbog toga je neophodan rad na menjanju organizacione kulture koji podrazumeva menjanje stavova, osedanja i navika zaposlenih.

45. IZBOR PROJEKATA ISTRAIVANJA

Bez obzira ko daje predlog za odreeni projekat (R&D odeljenje kompanije, institut, fakultet,) taj projekat mora biti u skladu sa strategijom razvoja kompanije ili drave (zavisno od toga kome se upuduje). Elementi koje obuhvata prijava nekog projekta su: 1) vreme i dinamika istraivanja po fazama; 2) ime rukovodioca projekta sa referencama; 3) imena lanova istraivakog tima sa referencama; 4) potrebne finansije. Prilikom odluivanja o izboru projekta ovi elementi prolaze kroz tzv. filter za selekcionisanje istraivakih programa koji pomae ljudima koji procenjuju vrednost projekta da donesu odluku.

Odluujudi faktor prilikom izbora projekta najede je poverenje prema rukovodiocu projekta i njegov dosadanji rad. Zbog toga rukovodilac projekta mora da bude: 1. inegrator 2. komunikator 3. voa 4. donosilac odluka 5. kreator atmosfere. Ipak, esto se deava da i pored sjajnog istraivakog tima izostanu rezultati, to ove istraivae stavlja u nezavidan poloaj, jer obino vie ne mogu da raunaju na sredstva iz istih fondova.

Jo jedan jako koristan vid prikupljanja novih saznanja u donoenju stratekih odluka jeste konsalting. Konsultant je osoba ili organizacija koja ispunjava sledede uslove: 1) nudi klijentu ono to mu nedostaje, a eli da stekne (znanje, ekspertizu, iskustvo, know-how u raznim oblastima biznisa,); 2) ume da radi sa klijentima, poznaje psihologiju i ume da komunicira; 3) nudi nezavisnost i objektivnost, klijentu saoptava istinu; 4) pridrava se moralnog kodeksa, odnos sa klijentom se zasniva na poverenju. Koridenjem konsultanskih usluga moe se nadomestiti rad strunog odbora, ali ne u potpunosti. Najbolje je istovremeno koristiti i strune odbore i konsultante.

46. KONTROLA ISTRAIVANJA I RAZVOJA

Kontrola istraivako-razvojnog rada ima za cilj da prati tok istraivakorazvojnog programa i zavisno od ostvarenih rezultata dozvoli ili prekine dalje aktivnosti. Postoje tri vrste procene istraivako-razvojnog rada: 1) PRE POETKA ISTRAIVAKO-RAZVOJNOG RADA; 2) U TOKU ISTRAIVAKO-RAZVOJNIH AKTIVNOSTI; - vri se ocenjivanjem periodinih izvetaja (za periode od 6 meseci ili godinu dana); - osnovni kriterijumi su: 1. nauni i tehniki kvalitet programa; 2. nivo saglasnosti sa stratekim ciljevima kompanije; 3. uporeivanje trokova i oekivanih rezultata (cost-benefit analiza). 3) NAKON ZAVRETKA ISTRAIVAKO-RAZVOJNIH AKTIVNOSTI. Za pradenje istraivako-razvojnog rada zadueni su struni odbori koji vre ocenu kvaliteta predloenog projekta i nivoa dobijenih rezultata. Ove strune odbore ine nezavisni eksperti iz pojedinih oblasti, ljudi van kompanije koji nemaju interesa da neopravdano podravaju lanove istraivakog tima. Rad strunih odbora dosta kota, ali je to daleko manje od tete koju moe da izazove samo jedna greka u istraivako-razvojnom projektu.