Naelektrisanja i elektrino polje

Naelektrisanje je pozitivna ili negativna skalarna fizika veliina, pomou koje kvantitativno odreujemo svojstvo-naelektrisanost tela. Jedinica za naelektrisanje je Kulon [C] Naelektrisanost je fiziko svojstvo odreenih tela (koja zovemo naelektrisana tela), koje se uoava kada se naelektrisana tela nau u bliskom kontaktu i onda nastaju elektromagnetne interakcije. Naelektrisanost je svojstvena samo naelektrisanim telima, za razliku od inertnosti koja je svojstvo svih tela. Koristimo termin takasto naelektrisanje gde smatramo da su zanemarene dimenzije tela (kao i u mehanici) a da je bitna samo vrednost naelektrisanja.
36 Zanimljivo je uoiti da je gravitaciona interakcija 10 elektromagnetne interakcije.

puta slaboja od

(sile trenja, kvazielastina sila itd.)

-elijska membrana, telesne tenosti kao elektroliti, metabolike funkcije u eliji regulisane izmenom koncentracija jona K i Na

+q2

+ q1

+ q1

r q1q2 r F12 = k 2 er r
q2

Jaina elektrinog polja se definie kao kolinik elektrostatike sile F (koja potie od
naelektrisanja q0 ) i probnog naelektrisanja qp . Treba naglasiti da je qp <<q0 .

LINIJE ELEKTRINOG POLJA

Pravac i smer elektrinog polja u datoj taki linije elektrinog polja je tangenta na datu liniju. Polje u taki P Polje u Taki R

Linije elektrinog polja

1 1 A = ke q0 q( ) rA rB

Potencijal elektrinog polja moemo definisati kao potencijalnu energiju jedininog naelektrisanja. Mi definiemo potencijal u bilo kojoj taki elektrinog polja kao potencijalnu energiju W jedininog naelektrisanja kojoj pridruujemo probno naelektrisanje q u toj taki.

q0 W ( r ) = = ke q r
Jedinica potencijala je Volt [V] Razilika potencijala u dve razliite take elektrinog polja nekog naelektrisanja moemo raunati : r2 r2

r r ( r1 ) ( r2 ) = E dl = E cos dl
r1 r1

r r E je jaina elektrinog polja a dr je pomeraj u elektrinom polju

q0

Za veoma malu razliku izmeu taaka razliitih potencijala

Veza izmeu potencijala i rada za konanu razliku izmeu taaka razliitih potencijala

A = W1 W2 = q (1 2 );

q0 i = ke ; i = 1,2,..., n ri

q je probno naelektrisanje koje prelazi iz poloaja 1 u 2 u el.polju naelektisanja q0 Ekvipotencijalna povr je povr sa istom vrednosti potencijala.

FLUKS ELEKTRINOG POLJA

E=U/l ;

Merna jedinica za kapacitet je Farad [F]=[C]/[V], Napon U se izraava u Voltima [V]

Paralelna veza kondenzatora: C1

Cu = C1 + C2
U = U1 = U 2

C2 U

q = q1 + q2
q = U C = U1C1 + U 2C2 = U (C1 + C2 )

Serijska veza kondenzatora:

+q

C1

+q

C2

1 1 1 = + Cu C1 C2

q = q1 = q2
U1
U2

Neki zadaci iz elektrostatike 1) Na osnovu Gausove teoreme o fluksu kroz zatvorenu povr izraunati elektrino polje sfere poluprenika R=0.5m u kojoj se nalazi takasto naelektrisanje q=2C

1 4 0

2) Nai ukupni moment sile koji deluje na dipol ije je q=0.1C, d=0.5mm , i koji zaklapa sa pravcem i smerom el.polja ugao od 30 stepeni a E=3N/C Zadatak 6.1 Koliko je naelektrisanja sauvano na membrani neurona duine 10 cm i prenika 0,1 mm ako je razlika potencijala izmeu dviju strana membrane 70 mV? Kapacitet membrane neurona je 1 F/cm2, a njena relativna permeabilnost je 5.

C=q/U,

E=1/2 (qU)

Zadatak 6.6 Dva kondenzatora, jedan kapaciteta 2 F, a drugi kapaciteta 3 F, spojena su: a) serijski; b) paralelno na izvor jednosmernog napona od 100 V. Kolika je energija sauvana u kondenzatoru kapaciteta 2 F u oba sluaja?

Zadatak 6.3 Koliko se razliitih vrednosti kapaciteta moe dobiti spajanjem kondenzatora kapaciteta 2 F, 4 F i 6 F na sve mogue naine? Koliki je ukupni kapacitet pojedinih spojeva? Nacrtajte sheme spojeva. Zadatak 6.4 Tri kondenzatora kapaciteta 1 F, 2 F i 4 F spojena su: a) serijski; b) paralelno na izvor jednosmernog napona od 28 V. Koliko je naelektrisanje i napon na svakom kondenzatoru? Zadatak 6.5 Da bi se uspostavio normalan rad srca osobe koja je imala srani udar koristi se terapija elektrookovima. Ureaj koji proizvodi elektrookove sadri tri kondenzatora kapaciteta 2 pF, 3 pF i 6 pF. Koliki je napon i kolika je energija pohranjena u svakom kondenzatoru ako su oni spojeni: a) serijski; b) paralelno na izvor istosmernog napona od 7,5 kV?

Kretanje jednog naelektrisanja predstavlja elektrinu struju.

Zapreminska

r q (r )

r r r ( r ) Povrinska gustina naelektrisanja q u taki sa vektorom poloaja jednaka je koliini naelektrisanja dq, koje se nalazi u povrini dS oko te take, podeljenoj sa dS

Elektrina struja moe biti stacionarna i nestacionarna.Ako se njene fizike karakteristike ne menjaju u toku vremena onda je ona stacionarna odnosno jednosmerna struja. Ako se njene karakteristike menjaju u toku vremena onda kaemo da je elektrina struja nestacionarna odnosno naizmenina.

U - napon na krajevima provodnoka

I struja

U R= I
R-elektrini otpor


Dul Lencov zakon dQ

dQ

Videman - Francov zakon,

MAGNETNO POLJE

U svakoj taki r vektor magnetnog B polja je tangenta na linije polja.

Elektrine interakcije moemo opisatu u dva koraka: r 1) Statiko naelektrisanje oko sebe r stvara r elektrino polje E 2) Elektrino polje deluje silom F = qE na bilo koje naelektrisanje q koje se nae u elektrinom polju. Na slian nain moemo opisati i magnetne interakcije: 1) Naelektrisanje u pokretu ili struja r oko sebe stvara magnetno polje. 2) Magnetno polje deluje silom F na bilo koje drugo naelektrisanje u pokretu ili struju koja se nae u magnetnom polju

r Oznaimo magnetno polje sa B . To je vektorska veliina iji se pravac i smer

poklapaju sa pravcem i smerom stalnog magneta a to znai da linije polja izviru u severnom polu a uviru u junom polu (prethodna slika).

Jedinica za magnetno polje

[B] =
4

Magnetno polje Zemlje je reda veliine od 10 T . Magnetno polje na povrini neutronskih zvezda je reda veliine od 108 T. U opticaju je i jedinica za magnetno polje gaus(G). 1G=10-4T

Sila magnetnog polja zavisi od etiri veliine i to na sledei nain: 1) Direktno je proporcionalna koliini naelektrisanja koje se kree u magnetnom polju. 2) Direktno je proporcionalna jaini magnetnog polja 3) Direktno je proporcionalna brzini kojom se kree naelektrisanje u magnetnom polju 4)I direktno je proporcionalna uglu koji zaklapa vektor brzine naelektrisanja i vektor magnetnog polja Moemo zakljuiti da se sila magnetnog polja moe izraziti preko vektorskog proizvoda:

r r r r r r r F = qv B = q v B sin( v , B )

Ova sila se zove LORENCOVA SILA. To je sila magnetnog polja koja deluje r na naelektrisanu esticu koja se kree odreenom brzinom u magnetnom polju B . Do ovog izraza se dolo eksperimentalnim putem.

Pravilo desne ruke koje odreuje pravac r i smer sile magnetnog polja koja deluje na pozitivno naelektrisanu esticu u mag.polju B

Kada se naelektrisana estica kree u oblasti u kojoj postoji i elektrino i magnetno polje onda na nju deluju obe sile odnosno i sila elektrinog polja i sila magnetnog polja:

Van Alenovi pojasi oko Zemlje

Amperov zakon se odnosi na uticaj spoljanjeg homogenog magnetnog polja na stacionarnu elektrinu struju

I
r B
r dF

r dl
r v

Ss

Kada se naelektrisana estica kree u magnetnom polju, njeno kretanje opisujemo magnetnom silom i predviamo poloaje u toku vremena, Njutnovim zakonima. Na slici vidimo jedan prost primer.

Pozitivno naelektrisana estica q u taki O, kree se brzinom r v r u homogenom(uniformnom) magnetnom polju koje je orijentisano normalno na sliku i ka nama. Vektori B i v su meusobno normalni , tako da izraz za silu mag. polja se moe napisati u obliku a pravac i smer vidimo na slici. Sila mag. polja je r uvek normalna na v , tako da se ne moe promeniti intenzitet vektora brzine ve samo pravac i smer vektora brzine.To se moe formulisati drugaije: sila mag. polja nema nikad komponentu koja je paralelna pravcu kretanja naelektrisane estice tako da ova sila nikada ne vri rad nad datom esticom. Ovo tvrenje vai jedino u sluaju homogenog (uniformnog) magnetnog polja. Kretanje naelektrisane estice u magnetnom polju je uvek kretanje sa konstantnim intenzitetom brzine.
Na osnovu II Njutnovog zakona na esticu naelek. q deluje Lorencova sila i centripetalna sila, gde je m masa estice:

B=

mv qR

Ovo nam omoguava da izraunamo intenzitet mag. polja ako znamo masu, brzinu, koliinu naelektrisanja i poluprenik krunice po kojoj krui estica

MAGNETNO POLJE TAKASTOG NAELEKTRISANJA KOJE SE KREE KONSTANTNOM BRZINOM

r er = r

jedinini vektor

r r r 0 qv r er 0 q v sin e B= = B 2 2 4 r 4 r

Magnetno polje takastog naelektrisanja koje se kree konstantnom brzinom. Do ove formule dolo se eksperimentalno.

0 je magnetna propustljivost sredine

je rastojanje do bilo koje take u prostoru oko naelektrisane estice koja se kree

Znak x ukazuje da se estica kree normalno na ravan slike i od nas

MAGNETNO POLJE STRUJNOG PROVODNIKA

Ili BIO-SAVAROV ZAKON

r r r 0 Idl er 0 Idl sin r eB = dB = 2 2 4 r 4 r

Magnetno polje dela strujnog provodnika duine dl

VEZA IZMEU MAGNETNOG I ELEKTRINOG POLJA

v B= 2 E c
Veza izmeu magnetnog i elektrinog polja. v je brzina estice, c je brzina svetlosti u vakuumu 0 je elektrina propustljivost i 0 je magnetna propustljivost u vakuumu. Iz ove relacije vidimo da ako se estica kree brzinom koja je mnogo manja od brzine svetlosti (v << c ) onda je i njeno magnetno polje skoro zanemarljivo.

v B

q I= t

= I S

Magnetni moment

Pravac i smer magnetnog momenta je za negativnu esticu suprotno orijentisan od njenog momenta impulsa to se vidi na slici sa prethodnog slajda i iz sledee formule:

e r = L 2me r

r = i = L r
Za druge, pozitivne estice nema minusa u formuli za mag moment.

e 2m

iromagnetni faktor elektrona

ind
r

r = km B

ind

Lencovo pravilo : Indukovana EMS daje indukovanu struju koja ima takav smer da stvara indukovano magnetno polje Bind , koje tei da kompenzuje promenu fluksa koja je uzrok indukcije. Smisao Lencovog pravila lepo ilustruje primer permanentnog magneta koji se pribliava ili udaljava od provodne r r ( B krune konture. Pri pribliavanju, fluks primarnog polja ( B ) kroz konturu r se poveava. Indukovano polje ima ind ) orijentaciju da sprei ovo poveanje , znai orijentaciju suprotnu od B . Da bi Bind bilo takvo struja I, odnosno Indukovana elektromotorna sila , u krunoj konturi mora da ima naznaenu orijentaciju (Slika 1). Pri udaljavanju permanentnog magneta od konture (sliks 2), fluks magnetnog polja B kroz konturu se smanjuje. Indukovano magnetno polje Bind ima orijentaciju da sprei smanjenje, znai istu orijentaciju kao primarno polje B. Zato struja i indukovana EMS imaju orijentaciju kao na slici 2. Pravilo desne ruke odreuje pravac i smer indukovanog magnetnog polja Bind..

Slika 1

Slika 2

Ovo je energija magnetnog polja

1 Wm = VB 2 2

Posmatramo kretanje dela povrine rama u stalnom magnetnom polju (B=const) pa zato imamo da je dB=0

ind

je indukovana elektromotorna sila ija je struja I, indukovana struja

Veza amplituda magnetnog i elektrinog polja u vakuumu.

Slika koja predstavlja meusobni odnos vektora elektrinog i magnetnog polja pri njihovom r prostiranju u obliku elektromagnetnih talasa u pravcu i smeru koji je oznaen vektorom n 0

Zadaci
1) Proton(naelektrisanja +e=1.602x10-19 C) pomera se du prave linije iz take a u taku b unutar homogenog elektrinog polja. Rastojanje od a do b je 0.5m. Jaina elektrinog polja je E=1.5x107 V/m=1.5x107N/C du pravca i smera rastojanja ab. Odrediti a) silu koja deluje na proton; b) rad date sile c) razliku potencijala izmeu a i b

a)

b)

c)
a b =
A q

2) Izraunati otpore i struju u oba sluaja pod a) i b)

a)

b)

3) Emituju se elektromagnetni talasi frekvence ni=f=2450MHz. Kolika je jaina magnetnog polja u kome se po krunoj putanji kree elektron sa datom frekvencom.

4) Karbon dioksidni laser emituje sinusoidalne elektromagnetne talase koji putuju kroz vakuum u negativnom smeru x-ose. Talasna duina ovih talalsa je =10.6m, vektor elektrinog polja je paralelan Z-osi i poseduje Vrednost amplitude od 1.5MV/m. Napisati izraze za elektrino i magnetno polje kao funkcije od vremena i poloaja. Izraunati amplitudu magnetnog polja.

r ez

v ex

r ez
r ex

1) Proton(naelektrisanja +e=1.602x10-19 C) pomera se du prave linije iz take a u taku b unutar homogenog elektrinog polja. Rastojanje od a do b je 0.5m. Jaina elektrinog polja je E=1.5x107 V/m=1.5x107N/C du pravca i smera rastojanja ab. Odrediti a) silu koja deluje na proton; b) rad date sile c) razliku potencijala izmeu a i b

2) Proton(naelektrisanja +e=1.602x10-19 C) pomera se du prave linije iz take a u taku b unutar homogenog elektrinog polja. Rastojanje od a do b je 0.5m. Jaina elektrinog polja je E=1.5x107 V/m=1.5x107N/C du pravca i smera rastojanja ab. Odrediti a) silu koja deluje na proton; b) rad date sile c) razliku potencijala izmeu a i b

2) Izraunati otpore i struju u oba sluaja pod a) i b)

a)

b)