Elementi Projektne Geometrije

5:
1
: o. ,
:
, .
,
,
2013/14

-
Elementi situacionog plana - Pravac

2
Teko se uklapa u sloene uslove terena i negativno utie na
ponaanje vozaa jer umanjuje njegovu panju.

Zato se koristi samo tamo gde to diktiraju uslovi lokacije (objekti,
fiksne regulacije, mostovi i sl.)

Preporuke:
Izmeu dve suprotno orijentisane krivine, meuparavac se
tolerie u granicama:
2Vr s L [m] s 20 Vr

Izmeu dve istosmerno orijentisane krivine, meuparavac se
tolerie u granicama:
4Vr s L [m] s 20 Vr
(20 Vr ) je priblino jednako najveoj dubini vidnog polja.
2013
Doc. dr Bojan Mati, dig
Elementi situacionog plana krune krivine (1)
3

Geometrijska konstrukcija i proraun elemenata krunog luka

Polazi se od poznatog radijusa R i skretnog ugla o (slika).

Detaljni podaci za proraun i obeleavanje krunih krivina se
mogu nai u Priruniku za obeleavanje krunih krivina (Prof.
nideri, Beograd, 1966).
2013
4
Kruni luk ( zakrivljenost 1/R =const.) je najjednostavniji oblik krive. Tei se to veim radijusima zbog smanjenja
ukupne duine trase, sigurnosti i udobnosti vonje.
2013
5
Minimalni i maksimalni radijus
U projektovanju se postavlja uslov:

min R s R s max R
Minimalni radijus se odreuje iz vozno dinamikih odnosa (uslov za
stabilnost vozila u krivini), to znai da e minimalni radijus biti onaj pri
kome se koristi puna vrednost koeficijenta radijalnog trenja (max fr) uz
maksimalni popreni nagib (max ip), za datu raunsku brzinu (Vr):

V
2
r
min R =----------------------------- [m]
127(max fr +max ip)

2013
6
Za ranije definisane veliine (fr ) u zavisnosti od brzine, pri max ip =7% tj 0,07,
minimalni radijus u funkciji od raunske brzine iznosi (zaokrueno na celih 5,
odnosno 10 m):

Preporuene minimalne duine krunog luka min Lk ovde su uslovljene
vonjom od dve sekunde konstantnom brzinom datom krunom krivinom, koliko
je neophodno za omoguenje saglasnosti projektovanog radijusa i radijusa voene
trajektorije.

Treba teiti da duina krunih lukova bude Lk > 5 Vr, gde je Vr u [m/s].
Minimalni radijus se primenjuje samo kada je to jedino prihvatljivo reenje.
2013
7
Maksimalni radijus se ograniava na vrednost pri kojoj se ne gubi oseaj
zakrivljenosti, u normalnim okolonostima treba da bude

max R =5.000 m(izuzetno max R =10.000 m)

Susedni radijusi - kombinacije krivina sa velikom razlikom vrednosti radijusa
naruavaju sklad trase, pa se preporuuje odnos

max R / min R ~6.

Na primer, za Vr =80 km/h sledi 250 s R s 1500 m. Izuzetak se javlja jedino
kod planinskih puteva sa serpentinama, koje su sa izuzetno malim radijusima,
pa se ne mogu uzeti kao merodavne za procenu korespodentih elemenata.

Pri prelasku iz pravca na zakrivljeni deo trase, u zavisnosti od prethodne
duine pravca, zahteva se da bude ispunjeno:

L pravca s 500 m R > Lpravca
L pravca > 500 m R > 500 m
2013
8
Polje izbora susednih radijusa horizontalnih krivina
2013
Elementi situacionog plana - Prelazne krivine

Pri prelazu vozila iz pravca u krunu krivinu, dolazi do nagle promene radijalnog ubrzanja,
to se moe ublaiti primenom prelazne krivine.
9
Pravac i krivina
a) bez prelazne krivine
b) sloena krivina sa ulaznim i
izlaznim delom dvostruko
veeg radijusa

Prelazna krivina sa linearnim
rastom zakrivljenost od 0 do R
2013
Matematiko reenje prelazne krivine
10
Konturni uslovi za matematiki oblik prelazne krivine:

Promena poluprenika prelazne krivine treba da bude obavljena
postupno od R0 = do R =Ri, tj, zakrivljenost podlee linearnoj
promeni.

Kruni luk i prelazna krivina treba da u prelaznoj dodirnoj taci imaju
zajedniku tangentu.

Pri nstantnoj brzini vonje V =const, brzina zakretanja prednjih
tokova treba da bude konstantna, tj.

dc / dt =const.

2013
11 2013
12
V=L/t L=V*t
sin =e/R= (sa preth. slike) R=e/ =e/R

L1=V*t1 1= *t1 R1=e/ 1 1=e/R1
L2=V*t2 2= *t2 R1=e/ 2 2=e/R2
.
.
Ln=V*tn n= *tn Rn=e/ n n=e/Rn

t1= 1/ t2= 2/ ..... tn= n/

t1= e/(R1 ) t2= e/(R2 ) ..... tn= e/(Rn )

Podeli se L1 sa L2..... L1/L2= t1/t2=R2/R1 R*L=const.

2013
13
Polaznom analizom se dolazi do zakljuka da je proizvod duine luka i
poluprenika krivine na svakom mestu konstantan:

L * R =const =A
2
- prirodna jednaina klotoide

Gde je:
L - duina luka klotoide
R - poluprenik na kraju luka (faktor veliine kruga) [m]
A - parametar klotoide (faktor veliine prelazne
krivine) [m]
2013
Matematiki oblik klotoide
14 2013
Parametar kolotoide A
15
Parametar klotoide ima dimenziju [m], pa je to u stvari faktor
veliine prelazne krivine, kao to je R faktor veliine kruga.

To znai da se promenom parametra A jedan isti oblik verno smanjuje ili
poveava. Na slici se uoava slinost klotoida razliitih parametara.
2013
16

Ugao koji zaklapa tangenta u posmatranoj taki klotoide sa tangentom
u poetnoj taki (skretni ugao) se izraava kao:

L L
2
A
2

t = ------- =-------- =-------- [rad] A
2
=RL
2R 2A
2
2R
2
dalje:
A
2
L A
R = ------- =-------- =-------- [m]
L 2t \2t
i
A
2

L = ------- = 2 t R = A \2t [m]
R
2013
Parametar kolotoide A
Obeleavanje klotoide
17 2013
18
Za obeleavanje klotoida postoje prirunici sa tablicama u kojima
su date sve karakteristine vrednosti (slika) neophodne za
definisanje klotoide.

Tu pre svega treba izdvojiti standardnu ili jedininu klotoidu
(parametar A=1) koja predstavlja osnovni oblik klotoide.

Sve ostale su dobijene multipliciranjem vrednosti osnovne
klotoide odgovarajuim koeficijentom A i verne su joj po obliku.

Pored tablica, prilikom projektovanja se koriste nomogrami za izbor
parametara prekretnih i jajastih linija, klotoidni lenjiri, savitljive ipke
i sl.
2013
Primena klotoide i izbor parametara (1)
19
Klotoida na prelazu sa pravca na krug i obrnuto - moe se govoriti o simetrinoj
(A1 =A2, ) i nesimetrinoj (A1 A2) krivini (slika 5.9).
Geometrijski elementi proste putne krivine:

2013
20
Duina tangente:

Tg=(R+R)tg(/2)+xm

Duina bisektrise:

B=(R+ R)sec(/2-1)+R

Duina krivine:

D=L+Lk+L=2L+(R(-2))/180
2013
21
Prekretna S kriva - Primenjuje se izmeu dve krune krivine
suprotne zakrivljenosti, ime se obezbeuje postupnost promene
zakrivljenosti i kontinuitet krivinskih oblika. Normalna je primena
klotoide istog parametra.
(A1 =A2).

J ajasta O kriva - Primenjuje se kao vezni element izmeu dva
kruna luka razliitih radijusa, a istosmerne zakrivljenosti. Sa
stanovita optike trase, minimalna vrednost pripadajueg ugla ove
klotoide je t > 3
0
.

2013
22

Temena klotoida - Ako je duina krunog luka Lk =0, znai da je
itava krivina sastavljena od dve prelaznice; ovo je sluaj tzv.
temene klotoide, pri emu moe biti A1 =A2 ili A1 A2..
Temena klotoida se primenjuje samo onda kada su vrednosti
skretnih uglova male, a primenjeni radijus krune krivine znatno
vei od minimalnog.
Primena klotoide ograniena je uslovom R > 2 min R.
Popreni profil u temenoj zoni oblikuje se na taj nain da se
njegova konstantna vrednost obezbedi za minimum dve sekunde
vonje odgovarajuom projektnom brzinom (Vpi).
2013
23

Prekretna S kriva sa dva razliita parametra - Primena ovih
oblika opravdana je za sluaj veih prikljunih radijusa i vee
razlike izmeu radijusa.
U sluaju primene klotoida razliitih parametara (A1 A2) i kada
je A2 s 200 m, vai odnos: A1 s 1,5 A2, gde je A1 vei parametar
klotoide.

Dvostruka jajasta linija - Primenjuje se samo kada su u pitanju
sloeni geometrijski oblici koji se ne mogu reiti drugim
sredstvima. Takav sluaj je obino opravdan kod saobraajnih
vorova i uklapanja u fiksne regulacije.

C kriva - Primena ovog oblika je veoma retka i najee se javlja
kod projektovanja indirektnih rampi na denivelisanim
raskrsnicama.
2013
24 2013
25
Za klotoide, slino kao kod krunih krivina, preporuene su
minimalne vrednosti parametra A i duine prelazne krivine L
koje se primenjuju u projektovanju vangradskih puteva:

2013
26
Granine vrednosti prelaznih krivina su: R/3 s A s R .

Pri odreivanju parametara prelazne krivine primenjuju se i:

Vozno dinamiki kriterijum - promena radijalnog ubrzanja ili
boni udar.

Konstruktivni kriterijum - u konstruktivnom pogledu prelazna
krivina se koristi i za promenu poprenog nagiba.
Pri tome se deformie tok jedne ili obeju ivica kolovoza - javlja
se tzv. rampa vitoperenja, sa svojim sopstvenim podunim
nagibom ir =Ah/LR.
U normalnim uslovima, max ir =0,5%, a samo kod otrih
krivina, koje se javljaju kod spiralnih rampi na denivelisanim
raskrsnicama ili serpentinskim okretnicima, dozvoljava se max
ir =1-1,2%
2013
27

Pri odreivanju parametara prelazne krivine primenjuju se i:

Estetski kriterijum - prelazna krivina treba da ublai utisak
otrine krivine, odnosno treba da vizuelno otvori krivinu.
Iz prakse se pokazuje da se povoljni saobraajno psiholoki
efekti mogu oekivati samo kod prelaznih krivina sa skretnim
uglom t > 3
0
odakle sledi minimalna vrednost parametra min
A =R/3.

Sa likovne take gledita, optimalna duina prelazne krivine
postie se kod odnosa L : Lk : L =1 : 1 : 1, a to e biti kada je
t : o : t =1 : 2 : 1.
2013
Vitoperenje u S krivini
oko osovine kolovoza
28 2013
Specijalni oblici putnih krivina
29
Dosadanja razmatranja krivina su se odnosila na vozno dinamike,
konstruktivne i estetske zahteve u podruju brzina od 40 do 120
km/h.

U sluaju kada su dominantni zahtevi za minimalnim korienjem
prostora, brzine su male (V s 30 km/h) moraju se primeniti posebni
oblici krivina kod kojih se geometrijski elementi moraju kombinovati
prema uslovima prohodnosti vozila.
To je sluaj kod povrinskih raskrsnica, okretnica, serpentina,
pristupa objektima i sl.)

Najei oblici specijalnih krivina su:
Kriva tragova
Serpentinske okretnice
2013
Kriva tragova (1)
30
Do oblika krive koja moe da zadovolji navedene uslove moe
se doi na osnovu grafoanalitikih i eksperimentalnih
istraivanja.

I u jednom i u drugom sluaju ta kriva predstavlja obvojnicu
poligonalne putanje koju opisuje zadnji unutranji toak
ispitivanog vozila.

Kao merodavno vozilo za analizu krive tragova se po pravilu
usvaja najvee vozilo koje se pojavljuje pri normalnim
uslovima odvijanja saobraaja.
2013
31
Kriva tragova (2)
Na slici je prikazana karakteristina putanja
motornog vozila kroz krivinu minimalnog
radijusa
2013
Sloena trocentrina krivina (1)
32
Da bi se pojednostavila upotreba krive tragova, izvrena je njena
aproksimacija krunim krivinama.

Najmanja odstupanja daje sloena krivina sa tri centra pri odnosu
radijusa:

R1 : R2 : R3 = 2,5 : 1 : 5,5
i odnosu centralnih uglova:
o : | : o = 1 : 5,5 : 1

Vrednost radijusa R2 je u funkciji merodavnog vozila i ukupnog
skretnog ugla , a vrednost najmanjeg poluprenika kruga okretanja (Rs) je
poznata za svaki tip vozila.
2013
33
Sloena trocentrina krivina (2)
2013
Veliina srednjeg radijusa R
2
(krive tragova)
u funkciji tipa vozila i ugla ukrtanja
34
Rs vrednost najmanjeg poluprenika kruga okretanja za odreeni tip vozila (poznata)
2013
35
U ogranienim uslovima razvijanja trase javlja se potreba za
primenom sloenog krivinskog oblika, tzv. serpentine, koja se sastoji
iz:
okretnice minimalnog prohodnog radijusa sa centralnim uglom
o > 180
0
i
dve prikljune krivine iste ili suprotne zakrivljenosti.

Podruje okretnice podlee specijalnim uslovima nivelacionog
oblikovanja.

Maksimalna vrednost poprenog nagiba ipk =9% dok se vrednost
nagiba nivelete na podruju okretnice ograniava na i
N
=3%.

Na osnovu merenja tragova, formirani su standardni tipovi okretnica
koji se u praksi najee primenjuju (videti tablicu na slikama koje
slede).
Serpentinske okretnice (1)
2013
36

Ove analize su pokazale da okretnice nisu simetrine na pravac bisektrise.

Oblik i konstrukcija proistie iz tri karakteristine linije:
unutranje ivice okretnice (ui),
osovine okretnice (o) i
spoljne ivice okretnice (si).

Svaka od ovih putanja predstavlja sloenu krivu kojom je
aproksimirana eksperimentalna kriva tragova.

Ona se sastoji od:
ulazne prelazne krivine,
krune krivine datog radijusa i
izlazne prelazne krivine.

2013
37

Oblik ovih prelaznih krivina se ne moe izraziti jednostavnim
matematikim izrazima, ve je za svaku karakteristinu liniju pravouglim
koordinatama definisan njihov taan tok.

Tako su na primer, za TIP 6/10 definisane sledee vrednosti:

b =6,00 m Ru =10,00 m R =14,00 m Rs =18,65 m

M (v
M
, y
M
), v
M
=+14,50 m; y
M
=+15,20 m
2013
Glavni elementi serpentine i konstrukcija serpentinske
okretnice (1)
38
Dalje su u tablicama date vrednosti koordinata karakteristinih linija na delu prelaznica
u dva koordinatna sistema u v (za o, ui i si) i na isti nain u x y sistemu.
2013
Glavni elementi serpentine i konstrukcija serpentinske
okretnice (2)
39 2013
Proirenja kolovoza u krivini (1)
40
U kretanju vozila kroz krivinu, tokovi opisuju tragove razliitog
radijusa.

Razlika ekstremnih radijusa je uvek vea od irine vozila, a
znaajna je kod krivina sa radijusom veim od 200 m.

Zbog toga se proirenje kolovoza izvodi kod svih krivina radijusa

25 <R <200 m.

Za krivine R >200 mpotrebna vrednost proirenja se zanemaruje, a

za krivine radijusa R<25 m se oblik mora analizirati prema
krivoj tragova.

2013
Proirenja kolovoza u krivini (2)
41
U analizi proirenja merodavne su dimenzije najzastupljenijih tipova
vozila na datom putu.

U razmatranje se obino uzimaju sledei tipovi vozila, za koje se daju
praktini obrasci za proraun potrebnog proirenja saobraajne trake:

PA Ap =10/R
KAM - BUS Ap =30/R [m]
K +P Ap =45/R

Ove vrednosti su prikazane i u odgovarajuim dijagramima R - Ap [m]

Ukupno proirenje za n saobraajnih se dobija sabiranjem proirenja
pojedinih saobraajnih traka i iznosi p =EApi.
2013
Izvoenje proirenja (1)
42

U principu, proirenje se izvodi sa unutranje strane krivine. Pri
tome se zahteva da se odri kontinuitet ivinih linija puta.

Ovo se moe ostvariti samo ako je minimalna duina krunog luka
Lk > 15,00 m i minimalna duina prelaznice L > 15,00 m.

Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, oblikovanje ivinih linija puta se
mora vriti na osnovu krive tragova.

2013
43
Raspodela proirenja za sluaj prelazna krivina - krug - prelazna krivina:

2013
44
Za izvoenje proirenja, karakteristini oblici krivina su: prelazna krivina -
krug - prelazna krivina, S krivina i O linija.

Za sva tri sluaja vai sledea jednaina krive raspodele proirenja:

Pi = p * [1 cos xt] [m]
Gde je:
Pi- veliina proirenja u taki i
P- veliina ukupnog proirenja
X - odnos rastojanja take u kojoj se odreuje proirenje (Li) prema ukupnoj
duini na kojoj se vri proirenje (LA);

X =Li / LA; 0 s x s 1.
Ova jednaina daje najbolju raspodelu proirenja sa gledita kontinuiteta
unutranje ivice. 2013
Elementi nivelacionog plana
45
Nivelacioni tok puta utvruje se linijskim projekcijama u vertikalnoj
ravni.

Ovim se definie visinski poloaj karakteristinih taaka poprenog
profila (koordinata Z) i uspostavljaju zakonitosti visinskih promena.

Elementi:
nagib nivelete,
vertikalne krivine,
vitoperenje - popreni nagibi kolovoza.
2013
Elementi nivelacionog plana nagib nivelete (1)
46
Poduni nagib puta, ili nagib nivelete (i
N
%) usvaja se na osnovu
realne procene objektivnih uslova.

Sa stanovita sigurnosti saobraaja, eksploatacionih efekata, ekolokih
posledica i kvaliteta saobraajnog toka, treba teiti to je mogue
manjim vrednostima podunih nagiba.

Minimalni nagib nivelete (min i
N
)

min i
N
=0% ako se efikasno odvoenje povrinskih voda moe
ostvariti samo poprenim nagibom kolovoza

2013
47
min i
N
~ 0,5 (0,8) % ako je put u useku, gde se odvodnjavanje reava rigolama ili
kanalima, potrebno je da postoji odreeni poduni nagib nivelete koji obezbeuje
minimalne hidraulike uslove za poduno teenje vode; pri tome se podrazumeva da
takav nagib u sebi objedinjuje uslove vitoperenja kolovoza i minimalne hidroloke
uslove oticanja, odnosno treba da bude ispunjeno:

I
N
i
rv
> min i
hid

Gde je:
I
N
- nagib nivelete (%)
i
rv
- nagib rampe vitoperenja (%)
min i
hid
- minimalni hidrauliki pad za oticanje voda u funkciji
primenjenog tipa rigola ili kanala (betonski , kameni, zatravljen
i sl.)

Posebni sluajevi: dijagonalno vitoperenje u zonama infleksije, porozni asfalt,
nivelacioni planovi sa ekvidistancijom izohipsi 1 cm

2013
48
Maksimalni nagib nivelete (max i
N
)

Predstavlja gornju granicu podunog nagiba na koju utiu uslovi
vue, trokovi graenja i niz eksploatacionih faktora.

Najjednostavniji metod je onaj koji proistie iz osnovne jednaine
kretanja gde se nagib reava u zavisnosti od vune sile, otpora
vazduha, otpora kotrljanja i bruto teine vozila:

max Z - Wv
max i
N
=----------------- - w
k
=maxD w
k
[%]
G
br
2013
49
Analizu ima smisla vriti samo za podruje brzina bliskih Vr, to znai da se
radi o dinamikom faktoru koji lei u asponu III IV brzinskog spoja.

U ovom opsegu brzina postoje znatne razlike u mogunostima teretnih i
putnikih vozila (npr. KAM 1,5 - 2,5 %, PA 4 - 5%), pa se zakljuci ove
analize teko mogu prihvatiti kao univerzalni kriterijum, pogotovu to postoje i
drugi razlozi koje treba uvaiti.

Tako, po pravilu se sa poveanjem nagiba smanjuju investicioni trokovi, ali
se zato uveavaju trokovi eksploatacije, smanjuje se propusna mo puta i sl.
2013
50
Propisi ukazuju samo na orijentacione vrednosti za max i
N
, u
zavisnosti od kategorije puta i terena, uz obavezu projektanta da za
svaki konkretan sluaj dokae opravdanost njegove primene

2013
Elementi nivelacionog plana vertikalne krivine (1)
51
Karakteristini tipovi preloma nivelete: a) konveksni b) konkavni:

Bez obzira na otrinu preloma (Ai %) mora se vriti zaobljenje, da
bi se izbegla skokovita promena otpora od nagiba.

2013
52
Dijagram otpora od nagiba na prelomu nivelete bez
zaobljenja i sa zaobljenjem.
2013
Zaobljavanje vertikalnih preloma izvodi se krunim lukom radijusa
Rv.
Oblik funkcije zaobljenja ja kvadratna parabola koja sa dovoljno
tanosti aproksimira krug, a data je izrazom:

y = x
2
/2Rv

gde je:
y - ordinata kvadratne parabole [m]
x apscisa kvadratne parabole [m]
Rv oskulatorni krug (radijus zaobljenja) kvadratne parabole
[m]

53
2013
54
Matematiki oblik funkcije zaobljenja:
2013
Minimalne vrednosti radijusa vertikalnih krivina min Rv (1)
55
Minimalne vrednosti radijusa vertikalnih krivina za konveksna i
konkavna zaobljenja u funkciji raunske brzine daju se na
osnovu kriterijuma obezbeenja zaustavne preglednosti za
dnevne i none uslove vonje.

Minimalne vrednosti radijusa vertikalnih krivina:

2013
56
U pogledu vozno dinamikih uslova, uzima se u obzir uticaj
centrifugalne sile koji se javlja kod vertikalnih krivina u smeru
upravnom na ravan kolovoza.

Efekti centrifugalne sile mogu da budu neudobni, ali se taj rizik ne
javlja ako se primenjuje kriterijum zaustavne preglednosti, koji za
odreene brzine daje znaajno vee radijuse.
Minimalne vrednosti radijusa vertikalnih krivina min Rv (2)
2013
Maksimalne vrednosti radijusa vertikalnih krivina max Rv (1)
57
Kod primene maksimalnih vrednosti radijusa vertikalnih
krivina praktino ne postoji ogranienje u pogledu veliine.
Ovde se pre postavlja pitanje odnosa susednih radijusa
vertikalnih krivina.

U pogledu uslova geometrijske kompatibilnosti oblika mogu se
primeniti veliine radijusa koje kao granini sluaj imaju
zajedniku taku dodira dveju vertikalnih krivina iste ili
suprotne zakrivljenosti.

Estetski razlozi ukazuju da radijus konkavne krivine ne treba
da bude manji od 2/3 susednog radijusa konveksne krivine.
2013
58
Geometrijski uslov za odreivanje max Rv:

Maksimalne vrednosti radijusa vertikalnih krivina max Rv (2)
2013
Konstrukcija i proraun vertikalne krivine (1)
59
Osnovni elementi vertikalne krivine proistiu iz poznatih relacija za kruni luk:

T
g
=R tgo/2

Zamenom tgo/2 =Ai
N
/2 dobija se tangenta vertikalne krivine:

T
g
=R
v
*Ai
N
/2

Maksimalna ordinata (max y) dobija se kada se u funkciji zaobljenja:

y =x
2
/2R

zameni x =Tg =Rv Ai
N
/2 :
max y =Rv *Ai
2
N
/8

U oba izraza Ai
N
predstavlja otrinu preloma nivelete izraenu kao tgo =Ai
N
/100.

2013
Konstrukcija i proraun vertikalne krivine (2)
60

Karakteristini geometrijski elementi za konstrukciju i proraun vertikalne krivine:

2013
Vitoperenje - popreni nagibi kolovoza
I
p
pravac, i
pk
krivina (1)
61

Minimalni popreni nagib (min i
p
min i
pk
) iznosi 2,5% u pravcu i u
krivini iji je radijus vei od graninog, odnosno u krivini sa negativnim
nagibom (tzv. kontra nagibom).
Ova vrednost je odreena iz uslova odvodnjavanja.

Maksimalni popreni nagib (max i
pk
) iznosi 7%, izuzetno 9% kod
serpentinskih oktretnica.

Pritom se rezultujua vrednost nagiba kolovoza ograniava na 10%.

U praksi su se primenjivali i popreni nagibi do 14%, to je izazivalo
negativne posledice pri manjim brzinama kretanja vozila.
2013
I
p
pravac, i
pk
krivina (2)
62
Za odreenu vrednost projektne brzine Vp'' i poznati radijus
krune krivine mogue je odrediti idealni popreni nagib kod koga
je rezultanta svih sila koje deluju na vozilo, upravna na kolovoznu
povrinu.

Tada mora postojati ravnotea svih radijalnih sila koje deluju na
vozilo:

Gbr * sino =C * coso,, i tada se ne osea radijalno ubrzanje, a
upravljanje je mogue bez dodirivanja volana.
2013
63
Brzina vonje pri ovim uslovima naziva se brzina slobodnog
volana, ili optimalna brzina krivine.

Logino je da ovaj sluaj nastaje kod primene maksimalnih radijusa
krunih krivina.

Meutim, realno se primenjuju radijusi znatno manji od
maksimalnih, tako da u prijemu radijalne sile uestvuju i popreni
nagib i raspoloivo radijalno trenje.
| | h km R i V
pk s
/ 127 =
I
p
pravac, i
pk
krivina (3)
2013
Popreni nagib kolovoza u zavisnosti od projektnih brzina
moe se odrediti prema dijagramu:
64 2013
Sistemi vitoperenja (1)
65
Vitoperenje kolovozne ploe radi postizanja potrebnog poprenog
nagiba, vri se oko osovine kolovoza ili oko jedne od kolovoznih ivica.

Ono se obavlja na prelaznoj krivini, sa uslovom da se na poetku
krune krivine postigne potreban popreni nagib (i
pk
).

Postoje dva sistema vitoperenja:
Vitoperenje oko osovine kolovoza
Vitoperenje oko ivice kolovoza
2013
Vitoperenje oko osovine kolovoza - preporuuje se u svim
situacijama kada se radi o dvosmernim putevima i autoputevima sa
samostalno voenim kolovozima.

Glavna prednost je u tome to se ravnomerno raspodeljuju
deformacije ivinih linija.
66
2013
Slika: a) autoput sa prostorno razdvojenim kolovozima
b) dvosmerni putevi i ulice
67
2013
Vitoperenje oko ivice kolovoza - primenjuje se uglavnom kod
jednosmernih kolovoza u sklopu denivelisanih raskrsnica, a takoe
na auto-putevima koji su projektovani sa minimalnom irinom
srednje razdelne trake.

Ovaj nain vitoperenja zahteva dvostruko due prelazne rampe.

68
2013
Slika: a) auto-put sa minimalnom razdelnom trakom
b) samostalne jednosmerne rampe na denivelisanim raskrsnicama
69
2013
ema vitoperenja (1)
70
za zadatu putnu krivinu definisanu radijusom (R), parametrom
prelazne krivine (A), odnosno njenom duinom (L) i irinom
kolovoza (B), potrebno je da budu poznati poetni i zavrni
popreni nagibi (i
p0
i
pk
) i usvojen sistem vitoperenja.

Sa ovim elementarnim podacima, uz prethodno sraunavanje
visinske razlike strukturnih linija (hi) u karakteristinim
takama krivine (PKi KKi), moe se konstruisati nivelacioni
tok osovine i ivica kolovoza.
2013
Karakteristina ema vitoperenja proste putne krivine:
a) vitoperenje oko osovine;
b) vitoperenje oko unutranje ivice
71 2013
eme vitoperenja S krivine:
a) vitoperenje oko osovine
b) vitoperenje oko ivice
72 2013
Granine vrednosti nagiba rampe vitoperenja
(max irv, min irv)
73
Nagib rampe vitoperenja je razlika podunog nagiba ivice vitoperenja i
osovine oko koje se vri vitoperenje. Odreuje se prema:

i
rv
=b * (i
pk
i
p
)/L
v

Gde je:
i
rv
- nagib rampe vitoperenja
b - odstojanje ivice kolovoza od osovine vitoperenja
i
pk
- popreni nagib kolovoza na kraju podruja vitoperenja
i
p
- popreni nagib kolovoza na poetku podruja
vitoperenja
L
v
- duina vitoperenja = duina prelazne krivine
2013
Granine vrednosti nagiba rampe vitoperenja
(max irv, min irv)
74
Maksimalne vrednosti nagiba rampe vitoperenja

Najmanje doputene vrednosti rampi vitoperenja iznose:
za vitoperenje oko osovine kolovoza: min r
v
=0,2%
za vitoperenje oko ivice kolovoza: min r
v
=0,4%

Kod svih preloma rampi vitoperenja otrine vee od 0,5%, vri se
zaobljavanje ivica kolovoza radijusom zaobljenja:
Rv > 2 * 15/i
rv
2013
Preglednost (1)
75
Istraivanje uzroka saobraajnih nezgoda na putevima za brzi
motorni saobraaj pokazuju da se u skoro 40% sluajeva kao
indirektan uzrok moe navesti nedovoljna preglednost puta.

U principu, samo pravci u jednolikoj ravni ili u konkavnim
vertikalnim krivinama omoguuju punu preglednost.

2013
76
U projektnim analizama prorauni i prostorne provere
preglednosti obavljaju se za dva karakteristina sluaja:

Prvi sluaj je kada se vozilo mora zaustaviti ispred nepokrtetne
smetnje na kolovozu i tada se radi o zaustavnoj preglednosti.

U drugom sluaju, u pitanju je preticajna preglednost kojom se
provereava mogunost puta za bezbedno izvoenje.
Preglednost (2)
2013
Zaustavna preglednost (Pz) (1)
77
U situacionom planu, u svim pozicijama, a posebno u krivinama
radijusa R<1.000 m potrebno je da voza ispred sebe sagleda odsek puta
na kome e biti u stanju da u sluaju nepokretne smetnje na kolovozu,
bezbedno zaustavi vozilo.

Proizilazi da vizura preglednosti (Pz) treba da bude najmanje jednaka
duini zaustavnog puta pri forsiranom koenju:

Pz =L
zf
+AL [m]
gde je:
V
2

L
zf
=------------------------- zaustavni put pri forsiranom koenju
254 (Ft +w
k
i
N
)

AL = 5 10 m sigurnosni razmak vozila zaustavljenog ispred smetnje.
2013
78

Vizura zaustavne preglednosti, po pravilu treba da bude
ostvarena na svakom mestu.
Ova veliina predstavlja neophodan uslov za ispunjenje polazne
pretpostavke da put garantuje bezbednu vonju programiranom
raunskom brzinom.
Iz psiholokih razloga, treba teiti to irem otvaranju
preglednosti.
Zaustavna preglednost (Pz) (2)
2013
Geometrijske pretpostavke za odreivanje zaustavne vizure
preglednosti
79 2013
Minimalna vizura zaustavne preglednosti u funkciji brzine
vonje i uslova puta
80 2013
Uslov za odreivanje min Rv za konveksan prelom nivelete
81 2013
Uslov za odreivanje min Rv za konkavan prelom nivelete
82 2013
Preticajna preglednost (Pp) (1)
83
Za ostvarenje preticanja elementarni uslov je da gustina toka bude
manja od nivoa usluge D i drugo, da putni elementi obezbede
dovoljnu preglednost pri kojoj se moe obaviti manevar preticanja.
Iz slike se vidi da je preticajna preglednost P
p
=L
A
+L
C
.
Ove osnovne duine se mogu izraziti preko v
A
, v
B
i v
C

Ako se usvoji da je v
B
=v
C
=v
r
(raunska brzina) i da se preticanje obavlja
razlikom brzina Av, jasno je da e za viak puta AL =L
A
- L
B
biti potrebno
vreme
t =AL/Av =3,6 AL/AV.
2013
84
t je ujedno ukupno vreme preticanja, u kome e istovremeno vozilo A
savladati i put L
B
, a njemu dolazee u susret vozilo C prei put L
C
, pa je
ukupna duina ovih puteva jednaka preticajnoj vizuri preglednosti:

P
p
=AL +L
B
+L
C

ako uvedemo AL =t AV/3,6 i L
B
=L
C
=t * V
r
/3,6 dobijamo:

t
P
p
= ---------------- (2Vr +AV) [m
3,6

U ovom izrazu je nepoznata veliina t.
Preticajna preglednost (Pp) (2)
2013
Odnos ukupnog vremena preticanja (t) i AV.
85
Istraivanjima je utvreno da se za prosene razlike brzina AV =15 km/h
preticanje pojedinanog vozila normalno moe obaviti za t =10 s.

To se vreme skrauje ako se preticanje obavlja veom razlikom brzina.

2013
Potrebne duine vizura preticajne preglednosti za
t =10s i AV =15km/h:

86
Kod autoputeva ne postoji vozilo iz suprotnog smera, pa se
izostavlja duina LC =Vr * t / 3,6 i dobija se:

t
P
pA
=----- (Vr +AV) [m]
3,6
2013
Grafika konstrukcija zone preglednosti za sluaj
nepokretne smetnje
87
U projektovanju puteva preglednost se proverava na svim
krivinama kod kojih, uz unutranju ivicu kolovoza, postoje
vizuelne prepreke. To se najlake izvodi grafikim putem.

Postupak u grafikoj proveri zahteva precizan crte kolovoza u
krivini R =1 : 1000 (1 : 500).

Polazei od take PK, na kritinu osovinu voznog traga nanose
se jednaki odseci AP =P/n, a zatim se povlae tetive P =n * AP
koje predstavljaju vizuru preglednosti za odgovarajui sluaj.
Obvojnica ovih tetiva omeuje potrebnu zonu preglednosti.

Najvea irina ove zone je na delu krunog luka (b
p
). Moe se
sraunati kao strelica luka radijusa R i tetive P:

b
p
=P
2
/8R
2013
Grafika konstrukcija zone preglednosti za sluaj nepokretne
smetnje
88 2013

Elementi Projektne Geometrije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elementi Projektne Geometrije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

5:

You might also like