You are on page 1of 77

, 2014

1. Znaaj prouavanja zapadne demokratije

:
- -


.
- , ,


,
.
, . , ,
, ,
, ,

.
,
,

.
-
, ,
.
-
,
,

.
- ,
,
,
, , .

-
.

2.
, , ,
, ?

?
,
, ?

- , .
. demos- krateo- (kratein )
2400 .
.
. ,
,
,
.
.

.
5. ...
,
, ,
.
18. 19. ,
.
100 ,
.
,


,
, .
,
.

3.
,
.
, ,
.

,
.
,

, .
,
.

, .
.

:
- .
-
.
.
-
.
-


.
( ).
- -
, .
-
.

8.
,
, .
:
. , ,
.

.
, .
.

, .
:
(1) ,
(2)
(3)

. :
(1)
(2)
8 , 5 8
:
(1)
(2)
(3)

(4)
(5) -?
(6) , ,

(7) , ,

(8) ;
.
-
.
,
. .
,
.
( , , , ,
.). ,
.

9. ,
,
--.
: , ,
, ? ,
, ? ,
. -
,

.
.
.

.
, - .
:
,
;
,
;
, .
, 90-
.

.
,
, -
melting pota -.


.

.

: ,
.

.
.
--
.
.



. , .

.

10. FUNKCIJE IZBORA


Izbori se najee odredjuju kao takmicenje izmedju pojedinaca i grupa prvenstveno partija u
jednom drustvu za dobijanje politicko-upravljackih pozicija. Znaaj i teina izbora mogu se velikim
delom zapaziti iz funkcija koje oni imaju ili koje im se propisuju.
Izbori omoguavaju legitiman izbor vladara, vladajue partije ili koalicije, izborima narod bira
odredjeni put ili strategiju razvoja, izbori su prilika za informisanje gradjana oko kljunih pitanja
drutva i njihovog reavanja. Izbori su prilika za slanje poruka liderima ta narod eli i upozorenja
liderima da je njihova vlast privremena i promenjiva, izbori bi trebali da budu ventil propustanja
napetosti u jednom drutvu i moda najznaajnija stavka izbora je da bi oni trbali da budu mera
demokratinosti jednog politikog poretka.
Najee slobodni izbori podrazumevaju neka politika prava i slobode odnosno prava slobodnog
uestvovanja u drustvenim i politikim procesima poput slobode govora, slobode udruzianja, pravo
na biraku registraciju i kandidoavnje, slobodno pristupanje birakom mestu, slobodu na tajni izbor,
slobodno vodjenje kampanje.
Demokratija pored slobodnih trai fer izbore. Pod fer izborima se podrazumevaju:administracija
koja nije vodjena uim partijskim interesima, ustavna zatita izbornog zakona, univerzalno pravo
glasa, Slobodan pristup birakom mestu, objektivno izvetavanje od strane mas medija, ne meanje
policije i vojske odnosno njihov ravnopravan tretman.

11. VRSTE IZBORA I IZBORNI SISTEMI


VRSTE IZBORA
Kao i u mnogim drugim oblastima izbori mogu biti shvaceni u idalnom smislu ili u smislu
realisticke kategorije sa manjim ili vecim manjkavostima.U idealnom smislku izbori bi ovako
izgledali:pre izbornog perioda svi gradjani bi imali priliku da osiguraju das u njihove opcije
ukljucene medju alternative o kojima se glasa a svi biraci bi bili jednako informisani.Svi biracki
sposobni gradjani bi glasali svi njiohovi glasovi bi bili jednako izbrojani,I kandidati sa najvise
glasova bi pobedili.
Od ovga bitno se razlikuju realni izbori.
Mogue je klasifikovati izbore na razliite nacine. Postoje etri tipa izbora:kompetitivni,izbori
dominantne partije, izbori kandidata u okviru odredjene partije i aklamativni izbori
Kompetitivni su otvoreni izbori u kojima uestvuje vie partija.
U izborima dominantne partije formalno nije zabranjeno postojanje vise partija ali je faktiki
obezbedjena dominacija i pobeda jedne partije.
Izbori kandidata unutar jednopartijskog sistema ne dozvoljavaju da gradjani biraju izmedju partija
ve smo izmedju kandidata date partije koja jedina dozvoljena partija.
Aklamativni izbori se odlikuju time sto nije dozvoljen izbor ni izmedju partija niti izmedju
kandidata. Nominaciona tela u izbornim jedinicama su normirala po jednog kandidata u izborima.
Ovaj model izbora je isezao.
IZBORNI SISTEMI
Znaajan broj teoreticara smatra da je izborni sistem najmonije sredstvo u oblikovanju politikog
sistema. Posebno znaajan uticaj izborni sistem ima na partije i uopte na karakter demokratije.
Medjutim nema saglasnosti oko toga koji je sistem bolji onosno koji sistem vie odgovara
demokratskom uredjenju i razvoju drutva.
Postoji iroka lista parlamentarnih iszbornih sistema i brojne njihove klasifikacije. Nije uvek
jednostavno snai se u razabiranju pojedinih sistema ili grupa sistema.
Obim i mozaik izbornog sistema su zaista bogati. Pomenimo samo nekoliko kljunih pozicija:
izborne strukture, biraka sposobnost, izlaznost na izbore, veliina parlamenta, izborna
administracija, izborna formula pretvaranja glasova u poslanika mesta, izborne jedinice posebno
njihova veliina, klauzula za ulazak u parlament. Veliki broj autora nastoji da reducira ovaj iroki
spektar izbornih faktora na tri odnosno pet kljunih elemenata koji predstavljaju i osnovne razloge ili
izvore razliitosti imedju izbornih sistema.
Od toga kako e se sloiti elemetni u jednu celinu zavisi velikim delom karakter izbornog sistema.
Pri tome treba imati u vidu da neka na prvi pogled sitna izborna pravila I nain njihovog izvodjenja
mogu imati veliki znaaj u konanim efektima izbornog procesa.
Najee se izborni sistemi klasifikuju prema stepenu proporcionalnosti odnsno prema tome u
kakvom je odnosu broj glasova prema broju parlamentarnih mesta. Prema tome postoje tri osnovne
ire vrste:vecinski-pluralni, semiproporcionalni ili meoviti I proporcionalni.
Neki meoviti sistemi neretko se svrstavaju u proporcionalne sisteme. Svi ovi sistemi imaju svoje
dobre i loe strane. Nijedan od njih nije idealan. U svemu tome novac ima kljunu ulogu iako ne
uvek i presudnu.
Nema idealnih izbora odnosno izbornog sistema. Treba rei da su proporcionalni izbori ee u
zapadnim razvijenim demokratijama ali ni da venski sistemi nisu retkost.

12.OGRANICENJA MOGUCNOSTI IZBORA


Ma koliko izborni sistemi bili razvijani tokom vremena ostalo je crnih rupa u njihovom
funkcionisanju. Izborne manjkavosti se mogu javiti u vise ravni i biti razliite.
U jednu grupu spadaju prepreke ili ogranienja koja se tiu mogunosti pojedinaca da slobodno i
kvalifikovano uestvuju na izborima.
Druga vrsta ogranienja tice se izborne ponude.
Trece ogranienje treba videti u politickoj relevantnosti izbora.
etvrtu vrstu ogranenja mogue je nai u ljudskim greskama.
Prvi vid ogranienja su pre svega: defektni izborni listici, nekompletni i netani izborni spiskovi,
iskljuivanje registrovanih biraa, netanost u prebrojavanju. Ova ogranienja se javljaju na svim
nivoima izbora.
Drugi vid ogranienja sastoji se u ogranienoj ponudi. Najee se zakonom odredjuje koje partije ili
grupe mogu da uestvuju na izborima. esto komunistikim i faistikim partijama nije bilo
dozvoljeno da uestvuju na izborima i u nekim razvijenim zapadnim zemljama.
Trei vid ogranienja treba traziti u politikoj teini ili relevantnosti izbora. Tu je pre svega re o
vanparlamentarnim politiko ekonomskim centrima moi gde parlament radi onako kako mu
serviraju centri moi.
etvrta mogunost ogranienja sastoji je u grekama. Najee se smatra da su te greke sluajne i
da one unapred ne determiniu konane rezultate izbora. esto se deava da se ne moe odrediti da li
je neto greka ili proraunata manipulacija. Valja jo jednom rei da su mogunosti manipulacija i
prevara u izborima prilino velike i da nijedan politiki sistem nije imun na njih. Tako i u pogledu
vodjenja kampanje postoji dosta mrlja gde je teko obezbediti ravnopravnost jer tu novac odigrava
znaajnu ulogu.

13. NASTANAK I BITNE KOMPONENTE PARTIJA


Partije su dobrovoljne politike organizacije dueg trajanja koje se bore za osvajanje ili odravanje
politike vlasti radi ostvarenje odredjenih ideja ili interesa. One su nastale jos u antika vremena u
svom modernom vidu javljaju se ve u 18 veku a puniji izraz su dobile u 19 veku.
Partije su nastale na razliite naine.
-Negde su se javlale kao parlamentarne frakcije.
-Drugi osnovni izvor cinili su radnicki pokreti (Laburistika partija u Velikoj Britaniji)
-Treci nacin nastanka partija sui z narodnooslobodilackih pokreta (Kongresna partija u Indiji)
-etvrti razlozi za nastanak partija su ostvarivanje odredjenih ciljeva (Marksistika i komunistika
partija)
Bitne komponente patija su: Ideologija, program, socijalna struktura i organizacija
Ideologija je sistem uverenja o poelnom uredjenju politike i drutva.
Program podrazumeva konkretizaciju ideologije ili njen operativni izraz.
U razudjenom spektru partija mogue je nai partije slinih i preklapajuih ideologija, kao i partije
nebuloznih ideologija Ii partije koje se svesno ne pridravaju ideologije.
Kada je re o interesima i strukturi partija postavlja se pitanje emu dati prednost:izgledima partije
na uspeh sa aspekta ekonomskog razvoja ili zahtevima veine drutva. Interesi veine drutva i
lanstva u veikim partijama leve orijentacije ne poklapaju se sa zahtevima srednjeg i vieg posebno
elitnog sloja drustva. U novije vreme kljuna tenja partije postaje da privue to vie gradjana. Zato
se neke partije deklariu neutralni poput cach all partija.
to se tie organizacije nije teko zakljuiti da je to jedno od osnovnih svojstava partije.
Organizacijom se obezbedjuje kako unutranja komunikacija tako i spoljna komunikacija sa
domaom i stranom okolinom kao i unutranja hijerarhija sa raspodelom nadleznosti i partijskom
disciplinom. Organizacija je jedno od osnovnih sredstava odravanja partijske kohezije.

14. KRITIKA PARTIJA


Nema uvek saglasnosti oko nunosti postojanja partija ili njihove koristi za funkcionisanje i razvoj
demokratskog politikog sistema.
Negativna kritika partija
Partije su parcijalne politicke organizacije.Usled te parcijalnosti one nisu sposobne da prestavljaju I
izrazavaju narodnu volju.One su aktivni factor podela prema tome razjedinjuju I stvaraju konflikte u
drustvu I politici. Orjentisane su na osvajanje i ouvanje vlasti ime dolazi do zaslepljenosti koja
onemuguava konstruktivnu raspravu koja treba da proizvede odgovarajue reenje.
Sledei smere kritike ima u vidu prenaglasenu ulogu partija koja void u neku vrstu partokratije.
Partokratski poredak moe biti dobra ulaznica za neku vrstu autoritarnog poretka.
Tree, okrenute i angaovane pre svega na osvajanje ili ocuvanje vlasti partije gube smisao i
sposobnost razumevanja i promovisanja razvojnih potreba i strategija jednog drutva i politike.
etvrto, partije su u novim uslovima izgubile one kljune funkcije koje su ranije imale. Mas mediji
su faktiki preuzeli najznaajnije funkcije tako da su partije postale suvine.
Odbrana odgovarajueg statusa
Na strain odbrane soji mnogo veci broj autora nego na strain njihovog osporavanja.
Valja pomenuti njihovu integrativnu ulogu. One povezuju interese brojnih i razliitih grupa u ire
globalne zahteve, delujui na usaglaavanje suprostavljenih ideja i interesa.
Pored ovoga one imaju i kreativnu ulogu time to pretvaraju parcijalne interese pojedinih grupa
globalne politicke zahteve i strategije razvoja. One omuguavaju i izbor odnosno opredeljenje
gradjana za odredjene opcije.
Takodje omoguavaju gradjanima da na sledeim izborima daju poverenje ili uskrate poverenje
nekima od njih.
Partije omoguavaju participaciju irokih krugova gradjana u politici.
Vana je uloga parija u regrutovanju i obuavanju kadrova za obavljanje odredjenih politikih
poslova.
Partije su znaajni faktori za delovanje demokratskih institucija i instituta u modernim drutvima.
Partije i partijski sistem omoguavaju vodjenje odredjenih organizvovanih debata o kljunim
pitanjima razvoja drutva i na taj nain predstavljaju znaajan faktor racionalizacije politike i
politikog odluivanja.

15. UMERENO OPADAJUA ULOGA PARTIJA


ini se da bi za sada bilo iluzorno ovoriti ili zahtevati ukidanje partija iz institucionalnog sklopa
demokratske politike i politikog sistema. Ono to je mogue je jesu zahtevida se partije u mnogo
veoj meri adaptiraju humanistikim i demokratskim zahtevima i potrebama drutva i oveka i da se
smanji njihova politika mo.
Na osnovu nekih indikatora zista se moe zakljuiti da rejting pa i uticaj partija opadaju. Najee se
navode sledei razlozi za to:
Prvo, izlaznost na izbore je sve manja,
Drugo, gradjani se sve vie interesuju i brinu za svoje private stvari.
Tree, politika postaje sve vie sekularna i manje ideoloka a to zani I sa manje naboja
konfliktnosti.
etvrto, neki smatraju da bi valjalo uzeti u obzir i nastanak postmodernistickog doba koje se okrece
novim vrednostima i novim zahtevima potroakog drutva, pitanjima sredine, linoj moralnosti i
drugim vrednostima koje prevazlaze levo-desne podele i logiku.
Peto, mas mediji su ve preuzeli neke funkcije koje su partije obavljale.
esto, valja napomenuti pretnju partijama od strane interesnih grupa I grupa za pritisak.
Sedmo,vidno je i opadanje lanstva od 1980-tih godina. To je naroito izraeno u kategoriji mladih
osoba.
Iz svega toga moe se zapaziti da postoji izvesno opadanje uloge i uticaja partija, ali ne bi trebalo
izvoditi zakljucak da e se taj trend pojaavati i voditi kraju partija. ini se da je to vie indikator i
upozorenje da partije treba da se u neemu menjaju, odnosno drukije ponaaju, nego da nestaju.
Moglo bi se rei da partije jo uvek imaju viak politike moi i da bi trebalo da demokratski I
ustavni sistem nadju naina da bar u izvesnoj meri ogranie njihovu mo.

16. TIPOVI PARTIJA


Suvino je troiti mnogo rei na dokazivanje da postoji ekspanzija i raznovrsnost partija u
savremenom svetu. Razliitosti partija su uslovljene brojnim faktorima od socijalne i ekonomske
strukture preko stepena razvijenosti drutva do tradicije i kulture datih zemalja.
Partije se mogu klasifikovati po razlicitim osnovama.
Tako se po osnovu socijalne strukture mogu razlikovati: gradjanske, radnicke, seljake, nacionalne,
verske.
Diverze je pravio razliku izmedju masovnih i kadrovskih partija
Za masovne partije regrutovanje lanstva je osnovna aktivnost partije.Uz to, finansije se u tom tipu
partija oslanjaju na lanirunu lanstva.
Kadrovske partije su drukijeg karaktera. One postiu selekcijom ono sto masovne partije postiu
brojem. Mogue je razlikovati partije predstavljanja i partije integracije.
Sartori ima svoju klasifikaciju:posmatrake, ideoloke, responzivne, demagoke,
U prilino bogatoj klasifikacijskoj ponudi niza autora valja istai sledee partije: kadrovske,
masovne, sveoubuhvatne, kartelske, liderske i profesionalne partije.
Cilj prezentiranja klasifikacija je da pokaze opadanje ideolokog karaktera ili istih parcijalnih
pozicija partija i da one postaju kooperativne i orijentisane vie prema strukturi potrebama vlasti
nego potrebama gradjanstva.

17. TIPOLOGIJA PARTIJSKIH SISTEMA


Razvrstavanje partijskih sistema je poput razvrstavanja partija slozen posao. Dalder posebno
naglaava da je to sloen i najtei posao zato to postoji mnotvo problema, dimenzija i rascepa u
politikom ivotu.
Partijski sistem predsavlja splet konkurentskih medjupartijskih odnosa. To je jedan podsistem u
okviru ireg politickog sistema.
Najee se kao merila indentifikacije i klasifikacije partijskih sistema koriste sledei faktori: broj
relevantnih partija, irina i intenzitet medjupartijskih podela koje reflektuju dublje sukobe u drutvu,
priroda politikog sistema, stepen stabilnosti, koji najveim delom zavisi od stepena indentifikacije,
podrke gradjana i legitimnosti politikih subjekata.
Na osnovu pomenutih paremetara Sartori je podelio partijske sisteme u sedam tipova: jednopartijski,
sistem sa hegemonistikom partijom, sistem sa predomonantnom partijom, dvopartijski sistem,
sistem ogranicenog pluralizma, sisitem ekstremnog pluralizma i atomizirani partijski sistem.
Blondel je dao znatno krau klasifikaciju partijskih sistema zasnovanu na broju politikih partija i
njihovoj relativnoj veliini. Njegova klasifikacija u etiri kategorije je:dvopartijski sistem, sistem
dve i po partije, vieartijski sistem sa dominantnom partijom, viepartijski sistem bez dominantne
partije.
Ovakva ema je posle 1970. Godine donekle korigovana. etiri tipa sistema su ostali ali su neki
elementi izmenjeni. Tako je broj glasova koje dobijaju glavne partije smanjen. Procenat nezavisnih
biraa je porastao a partijska indentifikacija je smanjena. Menja se i karakter partija.

18. DVOPARTIJSKI NASPRAM VIEPARTIJSKOG SISTEMA


Ve due vreme vode se zune rasprave oko prednosti dvopartijskog ili viepartijskog sistema. Nije
teko zapziti da je ovo slino dilemi veinski ili proporcijalni sistem. Poznato je da po mnogo emu
veinski izborni sistem odgovara dvopartijskom, a proporcijani viepartijskom sistemu.
Dvopartizam omogucava ili stvara jaku i stabilnu vladu koja je u stanju da obezbedjuje stabilan i
efikasan sistem i podrku u parlamentu za svoju politiku.
Drugo, jednopartijska veinska vlada je u stanju da uspeno upravlja sloenim poslovima
parlamentarnog organizovanja i odlucivanja.
Tree, dvopartijski sistem omogucava jednostavno vodjenje dijaloga i debate o globalnim
problemima politike.
etvrto, dvopartijski sistem omoguava kristalisanje alternative politike i politikog razvoja i jasan
izbor izmedju dva smera politike.
Peto, dvopartizam tezi umerenoj politici gde dve partije moraju da se bore za glasove biraca i zato su
primorane da zastupaju umerene politicke opcije.
esto, dvopartizam je snaan faktor transparentnosti politike i vlasti i prema tome uslov
demokraticnosti jednog sistema.
Kao i to da se u dvopartizmu lako i odma posle izbora formira vlada, dok je u viepartizmu ovo
nemogue, zbog koalicija itd
U prilog drugoj, viepartijskoj opciji istiu se mahom suprotni argument. Prednosti visepartizma se
posebno naglaavaju u slucaju multietnikih drutava. Tvrdi se i da dvopartizam suava osnovu i
mogusnost reprezentacije nizu relevantnih socijalnih i politickih grupa. Takodje se smatra da u
dvopartizmu opcije koje postoje su sline i da gravitiraju centru i da sama ta slinost suava
mogunost izbora izmedju dva alternativna toka razvoja.

19. OSNOVNE PARTIJSKE PORODICE


Po slinosti partije se najee grupiu u odredjene partijske porodice. U zapadnim sistemi mogue
je uoiti nekoliko takvih porodica. Kaemo nekoliko je kod nekih iztrazivaca re je o dve grupe:
porodice levice i porodice centra i desnice. Kod drugih autora spektar partijskih porodica je iri.
Tako se u tajnerovom partijskom grupisanju mogu nai sedam partijskih porodica: socijalisti,
liberali, konzervativci, hrianski demokrati, nova radikalna desnica, zeleni i regionalne partije.
Kombinovanjem dve ose odnosno dva kriterijuma podela, ideal jednakosti i idela slobode on dobija
etiri usmerenja, odnosno tipa partijskih porodica: 1.ekstremna levica koja sadri partije i doktrine
koje pristaju ili promoviu jednakost i autoritaizam, 2.centristicka levica koja obuhvata egalitarne i
liberalne partije, 3.centristika desnica ukljuuje liberalne i neegalitarne pokrete, 4.ekstremna
desnica obuhvata antiliberalno i antiegalitarno orijentisane pokrete.
Nama se ini da je mogue indentifikovati pet irih partijskih porodica u zapadnim demokratskim
sistemima. To su: levo orijetisane, liberalne, konzervativne, radikalno desne i radikalno leve. Od
levih partija valje pomenuti: socijalisticke, komunistike, novu levicu i ekoloske partije. U
konzervativne partije se ubrajaju: klasicne konzervativne, demohrianske, konzervativne
ahrianske i agrarne partije.
Izmedju svih ovih partija mogue je primetiti odredjene veze. Onamo gde su jake socijaldemokratske
partije nema jakih komunistikih partija. Ako su jake liberalne partije agrarne partije su slabe.
Nekad nije lako utvrditi ove podele na levo i desno pa se mnogi istrazivaci trude da nadju nove
nacine podele na ve pomenuti, tradicionalni levo-desni pristup.

20. INTERESNE GRUPE, MAS MEDIJI I PARTICIPACIJA


Modernizacijom I demokratizacijom politike i drustva interesne grupe usle sun a velika vrata u polje
politike.Nastaje zlatno doba interesnih grupa. To se moze zapaziti iz proste cinjenice da interesne
grupe pre ili kasnije dopiru do kljucnih poluga svih politickih institucija.
Kae se da su interesne grupe modernizacijom usle na sira vrata u politiku to ne znaci das u one
sasvim nov fenomen u politici. Poznati je da grupe naroito u sferi ekonomije vuku korene jo iz
srednjovekovnog sistema.
Ono sto novije interesne grupe razlikuje od stariji jeste sofisticiraniji nain rada i iri drutvenopolitiki kontekst u kome one deluju. Mnoge interesne grupe u Evropi imaju ne samo interesno
grupne lobiste ve i lanove parlamenta. Nije retko da su neke interesne grupe ekonomski mnogo
jae nego partije.
Partije su ostale kljuni akteri na politickoj sceni uz neto ojaanu ulogu interesnih grupa.
Mas mediji i participacija u savremenoj politici i demokratskoj teoriji je opte prihvaeno da mas
mediji imaju veliki znaaj i uticaj u politikom sistemu. Nije sliajno to su ih neki proglasili kao
etvrtu branu vlasti.
-Informisanje je jedno od bitnih obeleja, odnosno uslova demokratije, bolje rei poliarhije. Njegov
znaaj u novije vreme je znatno porastao, zbog znaaja meunarodne komponente politike, pa
samim tim i meunarodne dimenzije informisanja.
Zbog ovakvog znaaja i uticaja medija na javno mnjenje i legitimnost jednog poretka, prirodno je
oekivati veliku zainteresovanost politike elite u irem smislu za kontrolu nad njima.

21.

.
. .
50
.

:
- .

.
-
.
-
, .

.
:
1.

2. ,
,
.
3. .
.
, .
.
.
.
.
.

.
,
,
.
: , , , ,
. 85.000 .

22.
, .
:

.

.


. .
.
.
.
.
- . 100
.
. ,
, .
.
.
.

-, .

. .
23 , 18 , 9 50
23 .
3.
,
. .
.

.
.
.
,
,
.
45000 18
.

23.
,
. 4 .
.
.
. ,
,
.
, .
.

. ,
,
. ,
5000 .
,
. , ,
.

. ,
.
.
, .
,
.
,
, .

. .
.
.

10 14 , .
9
500 .

.
,
, ...

24.
( ) .
.
,
.
, .
, .
. .

.
,
.
,
, , .
, , , .
,
.

25. -
, .
2% . 1940. 5%
,
. 1962. 5%
13% .
1965. .
.
1800 1828.
1865, 14 15
. 15
, .
, ,
.
.
, ,

.

.
- ,
. ,
.
.
. ,
, 18 19 ,
. .
. 1830-
.
.
.
. .
.
.

.

. :
-
-
-
- .
.

26.
, ,
,
. . _
435,
. 480.000 .
25,
.
6 , 1/3
. .
, ,
20 . 30 ,
.
.
27. -
.
, ,
,
, .
,
35. 15 .
-
.
- ,
.
. 2000.
12,4
53% - 42% , .
-
, , , .
-
.

28.
.
.
. .
.
, ,
, , - ,
,
.
.
, ,

. .
25
.
, .


.
,
. ,
()
.
435 ,
, ,
.
.
. 270 .
1845. ,
.
1887. ,
.
.

(18.12.2000.)
.
6. , 20.
.

29. , , ,

-
. ,
, .
, , ,
, ,
. , ,
.
,
,
.
,
,
.
. .
-
. ,

. ,
.
, , ,
, ,
,
.
-
. 2000.
.
,
.
.
. ,
. ,

.

.
1960- .
, .

30.
, ,
, , , . ,

, - .

0,5%. 67 7.,
14. .
17..

,
.
25.000 . 25
, 7 , 260 246 ,
.
30

.
, .
.
17.000 .
.
,
,

. 160 .
_ 12.
25 18.
.
100.000.000 , 357.852
, 0,4%, - 1960.
271 267 , 1876.
.
.
, , 26.
25 .
43 .
,

, .
,
167 ,
, , ,
.

31.
.
- , , ,
. ,

.
,
.
44%
13% , 53%
, 57% .
-
.
. ,
, . 7580% .
,
.
, . 10-15%
. . ,
. , . ,
.
,
. , .
, , 1960- .
, , ,

.

.
.
. .
.

,
. 75%
.

32. -
.


.


. ,
,
.

.
.
, ,
,
.
. :
, ,
, ;

, , .
, ,
18 19
,
.


.
, :
, . , ..


.

1854.
1860.
, .

33. -
.
.
, ,

.
,
.
.
, .
,
.
, , .
.

.
.
,
. , ,
.
.
. ,
.
, ,

.
,
.

34.-

1854,
1860,
18 ,
. , ,
1861-1933,
50 , 54 .
1932. .


. 1828.
.. .,
.,
.


,
, .
. ,
, ,

, , ,
.

.
, ,
,
.
.

35.

.

, . ,

. ,

.
: ,
.
.
. ,
, ,

.
,
,
.

.
,
, , , .
,
,
. .
.
, , ,
.
.

36. -
, ,
, . .
1860. ,
.
2000. ,

,
1988 1992
, .

-
-. -, 1996
, 12,6
.
. , 1887.
,
, ; 1901.
1912. 5%
127.000. 1920. .
:
?
. ,
. ,
, .
,
. ,
. ,
. ,
.

37.
.
.
. ,
,
.

. ,
,
. , ,
-
. ,

. ,
.
1974. ,
, .
1952. . 140.000.000
, 1972. 425.000.000 , 80' 90' .
90- 600.000.000 .

.
, .
-
.
.
,
.

. 1925.
. 1940.
5000 .
.
, (1999)
.
, , .
, ,
1000 , , 50.000 , ,
33,5 , ,
.
.
1000 , , ,
, , ,
.
66.000.000 . 250
1000 , 16,5 .

38. ,

. ,
.

,
. .
. ,
.
,

, .
.
-
( ).
, 1.
2. .
, ,
.
.
: --,
.

. ..
,
.


.
,
.
- ,
:
, .

39. ,
.
.
, , .
.
.

.
, .
, ,
.
,
.
.

, .
, .

.
, , ,
, .
-
. ,
. ,

. ,

. ,

.

.
,
.

.
.
.
.
50 ,
.

40.
, .

.
. , ,
,
.
, ,
. ,
, ,
.
, , ,
, : , ,
.
,
. : , ,
, , ,
, , , ,
, , , .


.

.
.
, ,
.
,
.
, , ,

. ,
, -, , ,
common low .
,
.
,
.

. . ,
,
.
: 1. , 2. common low
3. .
: 1.
, 2. ,
.
.
, .

41.
, , .
,
14 , 1603. I

1707. 12. , 1603,

1800. 1801. .
4 .
. home rule,
1922, 1972.
.
,
.
, , ,
. 1. 2001.
1.
.
,
, . 50-
.

-
,
. 1958.

. 60-, 70-
,
70- .
1998.
.
.
,
.
, , common low;
, ( 20%
, 1% ).
72% 81% .
48
.

..

42. ,

.
.
, 12.
. 13.
1215, , , ,
Magnum Conciliuma
, . 1295.
-. :
, . 14.
Magnum Conciliuma ,
, .

. ,
. ,
.
,
1832, .
1867. 1884.
. 1918, 1928,
21. , 1948.
.

. ,
. 1863.,
, ,

, ,
, , .
1867.
.
. .
1920. .
, ,
.
,

.
,
: , ,
. ,
. ,

. ,
.

43.
: ,
.
.
- 1276 (1997) (780)
.
, .
. 200300 . .
. ,
, .
1999
. .
1999. 92 780 ,
690 . , 92 ,
- 26 .
- 1997. 659 .
, .
71 , 35, 12, 533.
70.000 .
: , ,
.
,
.
, , .
,,,,. 8
45. .
,
.
- -,
.
4 .
, .
. ;
,
, ,
,
,
.
,
, ,
. , , ,
, , .

.

44.
,
.
16. 17..
.
.
.
, .
100, 20.
.
.
1974.
.
-
. , : ,

.
( , , ).
10 25 .
. 30.
30 .
(50) , ,
.
.
(98 419 ).
, , , ,
. .
8% .
- ,
, . .
. 1/32/3
.
, .
,
40
. ,
. ,
,
. ,

. , .
.
,
.
,
, , Policy unit
,

. .
8 , 25 ,
75.
.
700.000
.
.
- , .
-.
.
.
45.
( , ...)
, .
.
, ,
. ,
. 4%

.
1997, 127.000
7,4 .
. ,
, , 1997. , ,
5000
.
,

.
.
.
. ,
. ,
.
,
. ,
. .

(. ).

,
.
. 1870-
50.000 . 80.000 1890- 282.420
. 1975. 727.000, 1984.
630.000.

46. ,
, ,
,
, , .
, .
, .
, .
.
.

.
- ..
.
- .

, .

.
,
. ,
,
.
.
, .
.
.

.
, ..

47. ,
.

.

.
1911. 5 .
5 .

. .

. ,

. 17. 1997.
1. . ,
8.. .
, 3-4 .

.
.
. :
,
.

.
(
, , , .).
,
. 58 .. 43.980.000 .
18., 21.,
.
625 (1950) 659(1997).
5 , 4 , , , 4
.
- 69.500 .
. .

, , .
18 21 . ,
.
. ,
, .
.

.

, ...

48. ,
., ,
.

.
. ..
. , ..
. ,
.

.
1911.
1926. .
. 1929.
,
, .

1917. ,

, . 1922.

,
.
.


.


.

.
,
, .
.
, .
.
.
, 1996.
. ,
.
..
.

49.

, .
,
.
.
(
), .
1997. 28.000.000 40.000.000 .

.
.
1997. 1999.
. ,
, ..
20.000.000 .
5.000.000 ,
.
1000
.

5000 .
50 .
.
, , ,
1997. 7
. .
,
, , ,
, 5000 .
,
, .
, ,
, .
.

.
, .
.
: ,
, .
, .

50.
.. .
.. . ,
, ,
. 75-85%
90%
.
, .. . 1874.
1922. 80
.
.
1908. XI , 8 , 9
, 3 3 .
( 18.),
, ,
. , , 17.,
, , ,
, .
, . 17. 18.
.
18. 19.
-, ,
.
19.:
1867, 1877.
.

, , ,
.
:

.
, : ,
,
. ,
,
. ,
75:25
30:70. ,
. .


.
.

51.
, , .
, , 18671870. 1830.
, .
,
.
(1979-1997)
- .
-
, , ,
, .
.
,
. ,
.
, .
1974. 65% 35% .
.
: ,
. ,
, . ,
. ,
. , -
. ,
. ,
. , ..
.
-
, .
.
: 1922,

.
,

.
24 7
.
.
4000 .
.
, .
, .
.
, .
. 1965
.

52. -
1900 .
1906 . .
,

. ,
. ,
qvo, a .
.
. , -

. - .
,
.
.
.
.
, .
, ,
. .
:
, .
,
.

.
.
6.500000 .
.
16 .
.

53. -
. .
150 8
.
, .
-
1988 . .
1981 .
.
1861, 1867 1918
.
1920 .
.

. 50% , 20% .
, .
.
.
.

54. - ( )
20
: .
.

.
.
,
.

.
.
. .

. ,
.

55.
, .

.

.
,
.
.
. 16
.
.
,
.
.
,
.

.

. . 6
.

.
. 25
.

56. -( )
4 :,
, . .

. ,

.

.
: ,
, , ,
.
, .

57. - ,

.
:
, .

.

.
.
, .
-
. .

.
.
.
.
: .

58. - ( - )

. 4 .
60000 ,
.
.
.
. .
. .
.
.
.
, 12-15 .
.
, .
, 30 .
. .
,
.
.
. .
.
60%
. .
23 , .

59. - ( )

.
. 69 .

. 12
, .
:
.
. .
. .
16 .
. .
,
.

60. -
, :
, , ,
,
, .

. 40
. ,

.
1.344 .
,
.
.
.
,
.

61. -
.

. .
.
, , .
.
, , ,
. ,
.
. ,
. ,
, .
: , , .
.
62. -
, , .
, ,
. .

. , ,
.
.
. , ,
. , .
2005. .
. ,
.
.

..

63.-
.
.
,
.
. ,
. ,
. ,
.
148 .

. , ,
.

64.-
.
.
. -
: ,
,
,
,
.

. 16
, .
.

. ,
. .
,
. ,
.

65. -

. .
- , ,
. 30
. 16 , / , ,
. ,
. / .
,
.
, .
.
,
.
.
,
, .
.
, .

66. -

, , .

.
,
- .

5%.
.
1990 .
, -
.
, ,
.
.

67. -
. 1875

. .

.
.
. :
.
.
.
.
. -
, .
() ()
.
.

. .

1945 .
. / .
/,
.
() 1945 .
, .
.
.

. .- .

68.

. ,
.
.
:
1. .
2. .
3. .
4. .
.
.
, .
: , ,
30000 . ,
.
. 2002 2004 . 89% .
. .
. .

. , 2006 . 60
. :
1. - .
1993 .
.
2. .
129 50
.
3.
,
2005 .
.
.
.
.

.
.
.
, . 98

.

69.
1990. .
.
:
-, - . ,
.
.
,
.
, ,
().
.
.
. :
,
. .
.
. .
.
1. , , 1987
. 1987. 1990,
. 1990. 1997,
1990.
, 2000. .
.
- - .
2. - , 1997-2002.
,
. , 2000. .
( ), . 5.
.
3. , 2004-2007. 13. 2004.
, 27. . ,
,
. .
.
, 2007- 2008. 15.
2007. 7. 2008.
,
: ,
17 , . , ,
-. .

70. -
.
. 1900. 2008.
. .
2000. 27.
. 7.
. .
-. 29 5.
-. 6.
.
16 2000. -, -, -.
- , - , - .

. ,
.
2001-2003 - 25. 2001.
. .
, .
, ,
,
. ,
. .
.
2003-2004.- . 12. 2003.
-. ,
, .
, . ,
. ,

.
2004-2007- 3. 2004.
, : , 17 - , 109 ,
22 . ,
. ,
. -,
, 13 2006
. 1. 2006 . 17
.
2007-2008- 2006
21 2007 . : , -
17 , ; ;
; ; . ,
,
.
2008-? -7 2008
(102)+ (--) 20 (4) +
- (2) =128 . .
, .

71. -

,
.

( ),
. .
,
.
, ,
.
.
.
, ,
, .

. ,
,
.
() -
1990., .
1992.
. :
1992 1993. 9 , 1997. 29
, 2000. 2003. .
5%. 2003.
. .

250
. 3.750.000 250 15.000,
.
?
.
?
, ,

, .
.
?
.

.
.
?
.

-
, .
. 5%,
, .
' .
* 1990. .
46% 77% 194 250 ,
.
* 1992. 9 .
28% 40,4 101 250. 1993.
-.
* 1993 36,7% 42,2% 123 250.
.
* 1997. - - 34,25% 44% 110 250.
* 2000. - 50,24%
37,15%. ...
,
50% . , , 2002.
2003. 2004. 53,24%...

72. -
.
. ,
,
:
(1) ;
(2) ;
(3) .

, .
,
.


.
, .
, : , ,

. , (, ) ,
.
, ,
.
, ,
.

,
(, ), ...
:
, .
- ,
, .
: ,
, ,
...
, .
, .
.
, .
, , , !
, ...

73. -
,
. ,
, .
. ,
: , ,
...
- -
.
, .
, .
, , .
() ,
.
, ,
, .
: ,
. , .
, (, , ,
), .
1922. ,
, . ,
, . ,

. , ,
. ,
. ,
. , , .
,
. , . ,
, .
,
,
( , ),
.
-, , .

74 .
16,68% ( 2002, 83,32 , 3,53
, 2,05 2,02 ...).
. ,
. (, ,
, ). ,
: ,
.
1990.
.
,
. : , ,
, .
, ,
.

.
, . ,
. , . ,
. , :
1. ; 2. ; 3)
; 4.
; 5. .
- (), 1994
. 1995 .
.
-
1995,
,
. ,
, .
,
. 5%.
2003 5%
.
.
.

. 2000 .
. 2008
- 4 ,
,
4 .
, , .

75.
, ,
,
.
, -,
, -.
17..
, 14. 1638.,
.
. 1750
. 1900., .
20. .
.

,
. .
.
, 1828 1926

1922 1942
, 1943 1962

1958 1975

1974

.
19. .
,
.
1828..
.
1922.
.
, ,
.
.
1933., ,
.
Drugi talas demokratizacije Poevi u drugom svetskom ratu, nastupio je drugi , kratak talasa
demokratizacije. Saveznika okupacija uslovila je uvoenj demokratskih institucija u Zapadnoj
Nemakoj, Italiji, Austriji, Japanu i Koreji, dok je sovjetski pritisak zatro zaetke demokratije u
ehoslovakoj i Maarskoj. Krajem 1940-ih i poetkom 50-ih 20 veka Turska i Grka krenule su ka
demokratiji. U etiri druge latinoamerike zemlje, Argentini, Kolumbiji, Peruu i u Venecueli na
optim izborima 1945 i 46 godine izabrane vlade. Meutim ni ju jednoj od te etiri zemlje
demokratska praksa nije potrajala i ve poetkom 50-ih zamenjena je diktaturom.

Drugi povratni talas 60 20 ,


. 50-
. .
1962,
. , 1958..
1960., 1961, .
, 60- 70-
.
15
1974, 30
, ..
. .
70- 20 .
. 1977. ,
, ,
. 6 1989.
, ,
1990. . 15
, ,
.
,
, .

76.
, . ,

, ? ,
70- 80- , ?
,
. ,
. , , ,
.
, .
1974. ,
1990., . , 1989.
,
, , , .
,
.
,
,
.
:
, 60- 70- , ,
70- 80-?
,
:
(1)
;
(2) 60- . ,
,
;
(3)
qvo ,
;
(4) , , 60- .
;
(5) ,
,
.

77.

,

, ,
/ .
?

.
.
:
,
.
,
70- .
,
.
.
: ,
, .

: :
.
,
. ,
, .
1989., , :
.

, : ?
.
.
. ,
. ,
, ,
. ,
.

78.
.
,
.
,
. :
, .
,
.
, ,
.
, .
, , .
, .

, , .
, ,
, .
,
.
,
. :
1) .
2) ,
.
3) ,
.
, . 80-
, , .
, .
, .
,
. ,
.
.
, ,
.
. , ,
,
.

1989., .

. ,
, .

. ,
, .

79.

, ,
.
,
,
.
, .
, .
.

.

, ,
.
-
,
,
.
- ,
; , .
-
,
.

80.


. 16 35
80- .
.
5
.


.
, .
, ,
,
. ,
,
. , , ,
. ,
:
, ,
, -. ,
, ,
.

.
.
, 17 ,
,
8 , .
.
, ,
.

.

.
.
,
.
, .

.
, ,
, .

81.

.
, .
,
.
1990. 6 .
,
.
, ,
.
, .
. ,
,
. .
.
,
. .
: ,
.
,
. .

.
. 5 6
,
.

82.
.

, ,
.
11 35
70- 80- . ,
, .

. ,
.
.
. ,

. ,
. ,
- .
. ,
, ,
.
. , ,

.
, ,
, , , , ,
, .
.
.

. ,
.
, ,

, .

83.

.
.
,
,
,
, , ,
.
: (1) ,
(2) .
,
.
, , , , ,
, .
, ,
.
,
, .
: -,
, ...

84. ,
,

.
70 80- , :
(1) : , , , ;
(2) : ,,,,, ;
(3) : , , , , ;
(4) - : , , , ,
, ;
(5) : , , , , ;
(6) : , , , , , ,;
(7) : , ;
(8) : , , , ,
, , , , , , , ,
, , .

.
, , .


.

.
, .

, , , , , , ,
.

85.

. ,
,

.
22:
; , .

, ,

, .
, .

.
60- ,
. . ,
.
,
. , 1983., 25
,
, .
1983.
.

86.
1990. .
- :
(1) - , ,
80- . ,
, ;
(2) , ,
, ,
;
(3) , ,
;
(4) , , ,
, ,
( ).

.
,
.
,
:
(1) ;
(2) 19., ;
(3) ,
, ,
;
(4) 29 1973. 20
,
, 8 ;
(5) 58 1990. 37 ,
, 9 ,
6 (, , , ,
).


. ,
, ,
.
, .
.