1.

Ekonomska analiza
Pojam ekonomske analize Ekonomska analiza proizilazi iz Ekonomike preduzea - nauna disciplina koja izuava sva ekonomska zbivanja u reprodukciji - ekonomiji preduzea; bavi se iznalaenjem ekonomskih zakona koji deluju u ekonomiji preduzea i formulisanjem principa koji treba da doprinesu maksimalnim rezultatima POJMOVNO OD E!"V#NJE E$ONOM%$E #N#&"'E izuavanje zakonitosti koje deluju u ekonomiji i principe ijom primenom se obezbeuje ostvarenje ciljeva ekonomije (iljevi ekonomske analize e)ek*ivnos* ostvarenje ciljeva na tri!tu e)ikasnos* ostvarivanje maksimalnih rezultata uz minimalna ula"anja Predme* ekonomske analize ostvareni rezultati poslovanja preduzea# ula"anja u reprodukciju koja su vezana za ostvarenje tih rezultata# odnosi izmeu ostvarenih rezultata i neophodnih ula"anja i ekonomski principi# norme ili pravila poslovanja preduzea +inansijsi menadzmen* i znacaj - naucna disciplina koja se bavi teorijom i metodolo"ijom finasijsko" poslovanja u preduzecu kao ekonomsko-pravnom subjektu#privredjivanja u robno-novcanoj privredi -$nacaj finasijsko" menadzmenta u preduzecima tur privrede proizilazi iz ukupne slozenosti i specificnosti ove delatnosti %okutentska pozicija i uspeh preduzeca zavisi od brzine i efikasno" rea"ovanja na tehnoloske# marketinske i ostale promene (iljevi i zadaci )inansijsko, menad-men*a &lavni cilj - oplodnja finansijsko" kapitala preduzea po maksimalnoj stopi rentabilnosti ula"anja 'aksimiziranje dobitka (profita) 'aksimiziranje cena akcija .spe/no os*varivanje navedeni0 ciljeva za0*eva od menad-men*a )inansija da se s*ara o* pribavljanju i kori!enju novanih sredstava# usklaivanju dinamike priliva novanih sredstava sa rokovima dospea obaveza# re"ulisanju novanih tokova i praenje finansijskih odnosa# kontroli upotrebe novanih sredstava u krunom toku 'adaci )inansijske )unkcije +) planiranje finansijskih sredstava# (,) obezbeenje finansijskih sredstava # (-) realizaciju proizvoda - uslu"a i naplata Me*ode izuavanja ekonomske i )inansijske analize Op/*e naune me*ode1 .ijalektika metoda i op!ta teorija sistema /ndukcija - .edukcija 0naliza - 1inteza 2osmatranje

 %omparativna# projektna metoda# metoda procene anketna metoda %pecijalne me*ode analize1 -3ilansni metod# metod trenda# metodom korelacije i komparativni metod

2. 3uris*ika *ra-nja
-4raznja se moze definisati kao spremnost kupaca da pri razlicitom nivou cena kupuju razlicite kolicine jedne robe na odredjenom trzistu i u odredjenom vremenu 'akon opadajuce *raznje -4o znaci da se smanjenjem cene neke robe#raste trazena kolicina i obrnuto#uz uslov da nije doslo do promene ostalih faktora koji takodje mo"u uticati na traznju +ak*ori *raznje Demo,ra)ski )ak*or* rast stanovni!tva# mi"racije# starosna struktura i urbanizacija ekonomski )ak*ori1 diskrecioni dohodak potro!aa i elastinost dohotka i cena 44ri osnovna faktora koji uticu na traznju su cena5do0odak i prozivod 'a razumevanje odnosa izmedju *raznje i do0o*ka po*rebno je raz,ranici*i pojmove1 4&icni do0odak je ukupni novcani dohodak koji su zaposleni u nacionalnoj privredi primili u toku odredjeno" vremensko" perioda - aspolozivi do0odak se dobija kada se od licno" dohotka odbiju svi porezi i doprinosi kao i nediskreciona placanja -Diskrecioni do0odak je onaj deo licno" dohotka iznad iznosa potrebno" da se podmire osnovne zivotnr potrebe (enovna elas*icnos* *raznje 45enovna elasticnost traznje predstavlja osetljivost traznje na promene cena i moze se definisati kao odnos procentualne promene trazene kolicine proizvoda i procentualne promene cena Veblenov e)eka* 4$apravo radi se o situacijama kada se smanjenjem cene dolazi do opadanja traznje za pojedinim turistickim proizvodima i usli"ama#u ekonomskoj teoriji ova pojava se naziva veblenovim e)ek*om. Merenje *uris*icke *raznje 42ostoji nekoliko nacina merenja traznje#a kao najvazniji indikatori koriste se* -broj posetilaca -broj nocenja -velicina potrosnje $re*anje *ra-nje za konkre*nom des*inacijom zavisi od* 6ekonomske udaljenosti7# kulturnih razlika# visine cena# kvaliteta uslu"a# promotivnih aktivnosti# sezonalnosti 6ivo*ni ciklus proizvoda1 - 8aza uvoenja - 8aza rasta - 9aza zrelosti - 8aza opadanja

6ivo*ni ciklus des*inacije* - /straivanje - :e!e - 9azvoj - %onsolidacija - 1ta"nacija - ;padanje

7. Pri0odi
- rezultat redovno" poslovanja preduzea i ostvaruju se prodajom proizvoda i uslu"a na tri!tu De)inicija u raunovods*vu - 6za obraun rezultata relevantni priliv (uveanja) vrednosti# nastali realizacijom uinaka# ili na dru"i nain# pripisani periodu za koji se utvruje rezultat 7 "zvori pri0oda preduze8a u *urizmu karakteristino je da se javlja vei broj izvora prihoda ak i kada se radi o manjim preduzeima primer turistike a"encije koje kao posrednici mo"u ostvarivati prihod po raznim osnovama (od prodaje avio karata# paket aranmana<) -.kupan pri0od preduzeca je ukupna suma novca koju je ono ostvarilo prodajom proizvoda i uslu"a na trzistu 4Prosecan pri0od je zapravo prihod koji se ostvaruje po jednom proizvodu ili usluzi 4Mar,inalan pri0od je promena ukupno" prihoda nastala zbo" prodaje jedne #dodatne jedinice proizvoda ili uslu"a Odnos mar,inalno, i ukupno, pri0oda kada je mar"inalni prihod vei od nule# dolazi i do rasta ukupno" prihoda jer se prodajom svake dodatne jedinice poveava i ukupan prihod 'aksimum u rastu ukupno" prihoda e biti dosti"nut u taki kada mar"inalni prihod bude jednak = 'ar"inalni prihod - koristan instrument pri dono!enju odluke o produenju turistike sezone (u skijali!tima# akva centrima) +ak*ori koji u*iu na os*varivanje ukupno, pri0oda unu*ra/nji )ak*ori* struktura i kvalitet usluno" pro"rama# obim i kvalitet ljudskih resursa# veliina kapaciteta i tehnika opremljenost# tehnolo!ki proces# sistem or"anizacije poslovanja# sistem vrednovanja rada# razvojna politika spolja/nji1 faktori iz tri!no"# tehnolo!ko"# prirodno" i ekolo!ko" i ukupno" dru!tvenoekonomsko" okruenja re,ula*ivni ili norma*ivni

9. 3roskovi
Pojam *ro/kova 4ro!kovi nastaju tro!enjem resursa# a tro!enje se moe izraziti naturalno i finansijski tro!kovi su finansijski vid tro!enja tro!kovi predstavljaju proizvod utro!ka resursa i cena po jedinici utro!ka De)inicije *ro/kova predstavljaju finansijski izraz utro!enih elemenata poslovno" procesa u samom poslovnom procesu# a koji imaju dru!tveno priznanje vrednosti (kvali*a*ivni aspek*) $van*i*a*ivno# oni su proizvod utro!aka elemenata poslovno" procesa i cena po jedinici utro!ka "zdaci predstavljaju sumu izdatih novanih sredstava radi obavljanja zadataka preduzea "zme:u *ro/kova i izda*aka pos*oje razlike1 tro!kovi su utro!ene# a izdaci izdate vrednosti u procesu reprodukcije# ima tro!kova koji nisu izdaci i izdataka koji nisu tro!kovi as0odi - !iri pojam od tro!kova i izdataka jer ukljuuju izdatke i tro!enje materijalnih vrednosti koje nije direktno vezano za redovno funkcionisanje preduzea Obu0va*aju* tro!kove koji nastaju u toku redovnih aktivnosti preduzea* tro!kovi prodaje# zarade# amortizacija materijalne imovine "ubitke i nerealizovane "ubitke $lasi)ikacija ras0oda prema M % .ve "rupe* +) redovni rashodi* poslovni rashodi i finansijski rashodi ,) neposlovni i vanredni rashodi 'naaj u*vr:ivanja *ro/kova utvrivanja ekonomskih rezultata poslovanja# utvrivanja optimalne strukture i intenziteta proizvodnje i procesa pruanja uslu"a procene ekonomske efikasnosti investicionih ula"anja odreivanja "ornje "ranice nabavnih cena# odnosno donje "ranice prodajnih cena kontrole ekonomske efektivnosti poslovanja 'a preduze8e je znaajna podela na elevan*ne *ro/kove - oni tro!kovi koji utiu na dono!enje poslovne odluke "relevan*ni su svi ostali tro!kovi koji ne utiu na dono!enje konkretne poslovne odluke

;.Osnovni *roskovi
1. 3ro/kovi ma*erijala >astaju upotrebom u uslunom procesu razliitih materijala koji se u potpunosti fiziki utro!e i prenesu celokupnu svoju vrednost na nove proizvode i uslu"e 2. 3ro/kovi rada 1padaju tro!kovi po osnovu obraunatih zarada# naknada zarada i dru"ih primanja zaposlenih (u"ovori) obuhvataju i tro!kove poreza i doprinosa# a odredjeni su zakonskim propisima 7. 3ro/kovi amor*izacije amortizacija je tro!ak# odnosno rashod koji nastaje kao posledica postepeno" tro!enja imovine koja se amortizuje Obraunu amortizacije podleu* "raevinski objekti; postrojenja i oprema; ula"anja u razvoj; koncesije# patenti# licence i slina prava; "ood?ill; ostala nematerijalna ula"anja 'a obraun amor*izacije po*rebno je zna*i* a< osnovicu za obraun amor*izacije= b< procenjeni korisni vek *rajanja sreds*ava period u kome se oekuje da e preduzee upotrebljavati sredstvo oekivano fiziko habanje i odravanje tehnika zastarelost zakonska o"ranienja c<pre*pos*avljeni ili de)inisani kapaci*e* iskori/8enja sreds*ava= d< s*ope amor*izacije= e<me*oda o*pisa Me*odi obracuna amor*izacije1 -Vremensks amor*izacija - nabavna vrednost stalnih sredstava se podeli predvienim vekom njihovo" trajanja -+unkcionalna amor*izacija5amortizaciona kvota je ista za svaki period trajanja stalnih sredstava Osnovna sreds*va se o*pisuju primenom sledeci0 me*oda amor*izacije * -proporcionalnim metodom -de"resivnim metodom -funkcionalnim metodom >. Podela *ro/kova u preduze8u u *urizmu $lasi)ikacije *ro/kova podela prema izvorima *ro/kova# tzv prirodne vrste tro!kova - sastavni deo raunovodstvene evidencije prema mestu nastanka: - Direk*ni *ro/kovi - neposredno vezani za proizvod ili uslu"u - "ndirek*ni *ro/kovi se ne mo"u jednostavno povezati sa proizvodima ili uslu"ama# rasporeivanje se vr!i primenom razliitih metoda +iksni i varjabilni *ro/kovi kriterijum za podelu je dinamika *ro/kova u zavisnosti od promene obima proizvodnje u kratkom roku varjabilni trokovi se menjaju u direktnoj zavisnosti od promena obima proizvodnje# dok fiksni trokovi os*aju is*i bez obzira na promene obima proizvodnje

 4 @ f (A) krive tro!kova 4 tro!kovi# A obim proizvodnje Ukupni fiksni trokovi - suma tro!kova svih fiksnih inputa uloenih u poslovanje preduzea i oni su konstantni# jer se na kratak rok ne menjaju sa promenom obima proizvodnje 2ostoje i kada je obim proizvodnje jednak = Ukupni varijabilni trokovi - tri!na ili novana vrednost svih varijabilnih inputa uloenih u proces proizvodnje i menjaju se sa promenama obima proizvodnje %ada nema proizvodnje jednaki su = :kupni tro!kovi - zbir :84 i :B4 %ada je obim proizvodnje @ =# ukupni tro!kovi su @ fiksnim# jer su varijabilni jednaki nuli Proseni i varijabilni *ro/kovi Proseni fiksni *ro/kovi su ukupni fiksni podeljeni sa ukupnim obimom proizvodnje Proseni varijabilni *ro/kovi su ukupni varijabilni podeljeni obimom proizvodnje Proseni ukupni trokovi izraunavaju se kada se ukupni tro!kovi podele sa ukupnim brojem proizvedenih proizvoda Proseni *ro/kovi po jedinici proizvoda opadaju sa porastom obima proizvodnje# jer proseni fiksni tro!kovi opadaju sa poveanjem stepena kori!enja kapaciteta# dok varijabilni proseni ostaju isti Marginalni trokovi - promena tro!kova nastala zbo" promene obima proizvodnje za jednu jedinicu %peci)inos*i dinamike )iksni0 i varjabilni0 *ro/kova kod *uropera*ora podela na fiksne i varjabilne nije jednostavna kod turoperatora ako raspolau sopstvenim sme!tajnim i prevoznim kapacitetima# to su onda fiksni tro!kovi# a kada ih u"ovaraju karakter tro!kova zavisi od vrste u"ovora veliki znaaj stepena iskori!enosti kapaciteta #psolu*no )iksni i rela*ivno )iksni *ro/kovi Apsolutno fiksni uvek su isti bez obzira na obim proizvodnje# ali se smanjuju po jedinici sa veim stepenom iskori!enosti kapaciteta elativno fiksni nastaju kao rezultat dodatnih ula"anja i na"lo rastu pri ulasku u vi!u zonu zaposlenosti Vrs*e varijabilni0 *ro/kova Proporcionalni varjabilni - rastu proporcionalno sa porastom obima proizvodnje !egresivni varjabilni - rast je sporiji (de"resivan) Progresivni varjabilni - rastu bre od promena obima proizvodnje 'naaj primene koncep*a s*ruk*ure *ro/kova u *urizmu odnos fiksnih i varjabilnih tro!kova bitno utie na rezultate poslovanja jer su kompanije izloene razliitim stepenim rizika pri razliitim nivoima iskori!enosti kapaciteta za preduze8a sa visokim )iksnim *ro/kovima s*epen ikori/8enos*i kapaci*e*a je najva-nija de*erminan*a poslovno, uspe0a "nkremen*alni i neo*klonjivi *ro/kovi "nkremen*alni *ro/kovi - nastaju kao posledica poslovne odluke (diferencijalni tro!kovi) Neo*klonjivi *ro/kovi - nastali kao rezultat pro!lih odluka# na koje sada!nja odluka ne utie %ezonska neuskla:enos* *ro/kova sezonsko kretanje tranje# prihod se ostvaruje u kratkom periodu sezone# a deo tro!kova se

?. Osnovni ekonomski pokaza*elji

produktivnost ekonominost rentabilnost Produk*ivnos* u u-em smislu - produktivnost rada# meri se odnosom koliine proizvoda i broja asova utro!eno" rada u /irem smislu - odnosi se na sve inpute koji su znaajni za ostvarivanje rezultata De)inicija ekonomski princip - da se ostvari odreeni obim proizvodnje ili pruenih uslu"a uz !to manji utro!ak radne sna"e (prema uem shvatanju) +ak*ori produk*ivnos*i vrlo kompleksni# mo"u se izdvojiti* stepen kori!enja kapaciteta kvalifikovanost radnika radno iskustvo i obuenost intenzivnost rada motivisanost meuljudski odnosi or"anizacija rada# fluktuacija i niz dru"ih Produk*ivnos* rada u *uris*ikim a,encijama i or,aniza*orima pu*ovanja u ranijem periodu niz o"raniavajuih faktora koji utie na kretanje produktivnosti rada niz novih mo"unosti uvoenjem savremene informacione i komunikacione tehnolo"ije automatizacija niza poslova u procesu kreiranja i prodaje paket aranmana elektronske ili on-line a"encije Ekonominos* pokazatelj uspe!nosti poslovanja preduzea zahtev da se odreeni obim proizvodnje proizvede uz minimalne tro!kove ili da se uz odreene tro!kove ostvari maksimalni obim proizvodnje Najva-niji )ak*ori ekonominos*i u poslovanju *uropera*ora 8aktori vezani za nabavku sastavnih elemenata paket aranmana ekonomija obima kod velikih turoperatora 8aktori vezani za prodaju paket aranmana - uticaj interneta na u!tede u tro!kovima promocije i prodaje en*abilnos* ekonomski pokazatelj - zahtev da se sa uloenim sredstvima ostvari maksimalni profit op!tiji indikator jer polazi od profita kao merila efikasnosti ula"anja sredstava #naliza ren*abilnos*i zadatak - da ukae na koji nain preduzee moe da maksimizira profit koristan instrument - prelomna tacka poslovanja ili pra" rentabilnosti - breakeven point Prelomna *aka ren*abilnos*i

 5B2 (cost volume profit) analiza tro!kova - prihoda - profita odreivanjem ove take preduzee utvruje obim pruenih uslu"a kada je profit jednak =# izjednaavaju se tro!kovi i prihodi #N#&"'# P E&OMNE 3#@$E AB E#$EVEN #N#&C%"%< %ada se cena proizvoda umanji za prosene varijabilne tro!kove - kontribucioni profit po jedinici * %2 @ 5 2B4# %2 - kontribucioni profit po jedinici# 5 - prodaja cena i 2B4 - proseni varijabilni tro!kovi %ontribucioni profit - doprinos fiksnim tro!kovima po jedinici proizvoda Prelomna *aka poslovanja - ukupni fiksni tro!kovi podele kontribucionim profitom po jedinici pruene uslu"e* 242 @ 84* %2 2relomna taka poslovanja (242) - (navedeni obim prodaje na mesenom nivou neophodan za pokrie fiksnih tro!kova# a nakon to"a se ostvaruje profit) Primena prelomne *ake ren*abilnos*i kod pake* aran-mana autobuski aranman (trodnevnoj turi) # dva noenja i posete arheolo!kim nalazi!tima u 1rbiji (Biminacijum# Cepenski vir i 8eliD 9omiliana) fiksne tro!kove - tro!kovi zakupa autobusa i tro!kovi turistiko" pratioca# sme!taj u hotelima i ulaznice u arheolo!ka nalazi!ta - varijabilne tro!kovi ukupni fiksni tro!kovi iznose +,== evra# varijabilni tro!kovi po osobi iznose E= evra; predviena mara od ,=F za pokrie tro!kova or"anizacije putovanja i planiranu dobit# prodajna cena od +,= evra koliko uesnika treba da bude na ovom putovanju da bi se pokrili fiksni i varijabilni tro!kovi* 84 @ +,== @ ,= 25 - B4 +,=-E= pri emu su 84 - fiksni tro!kovi# 25 - prodajna cena i B4 - varijabilni tro!kovi ;r"anizator putovanja ve sa ,= prodatih aranmana dostie pra" rentabilnosti# odnosno pokriva iznos fiksnih i varijabilnih tro!ko