Via kola za poslovne sekretare i menadment Novi Sad Vase Stajia br.

FINANSIJSKI

!NA"# !N$

%pravljanje &inansijama pred'zea ( 'vodne napomene (

Predmetni nastavnik: )ro& dr *orivoje *. )rokopovi

Student: *a+i *ranko

Januar 2006. godine

I. "!,

%V," -. Nastanak i razvoj na'ke o &inansijama

Pojam finansija potie iz srednjeg veka od novolatinskih rei ( finare finatio finan!ie " koje oznaavaju odre#ena pla$anja. %z ovh rei je izvedena re ( &inansije " koja je prihva$ena kod ve$ine jezika sa istim znaenjem nemakom & finanzen na engleskom & finan!e na ruskom & finansi na italijanskom & finanza. 'inansije su u poetku oznaavale dr(avne prihode i rashode a tek kasnije su se pro)irile na !elokupno novano poslovanje dotine dr(ave. Pojava finansija vezana je za nova! i novana pla$anja za razliku od dotada)njih naturalnih pla$anja. *astankom ro+no, novanih odnosa delovanjem zakona vrednosti nasta$e i finansije. -pravo z+og toga se i ka(e da su finansije istorijski uslovljena kategorija. - ./ i ./% veku pojam finansija ( finan!e " se poinje intenzivnije primenjivati u 'ran!uskoj i *emakoj. - prvoj polovini .%. veka ( 0120. godine " nemaki pisa! 3alkus ( 3al!hus " prvi se slu(i pojmom nauke o finansijama i odvaja je od politike ekonomije. *ema! 'on 4au je 0122. godine o+likovao kao novu naunu dis!iplinu koju prihvataju fran!uski i engleski nauni!i. 5nglez 6astej+l je 0702. godine prvi put upotre+io termin javne finansije koje su se u+rzo pro)irile i na S89. Pod javnim finansijama se podrazumeva aktivnost dr(ave na planu prikupljanja finansijskih sredstava i njihovog tro)enja za zadovoljenje javnih potre+a. :a ;ejnza se ve(e termin fiskalna politika koji je krejiran 0726. godine. Sredinom <0,tih godina .. veka ;ejnzovi nasledni!i =ansen Samuelson razvijaju fiskalnu politiku u smislu javnog tro)enja oporezivanja javnog zadu(ivanja i sl. to vreme ( 07<0. godine " pisa! >ernen iz S89 koristi termin funk!ionalne finansije koje pored poreza zadu(ivanja o+uhvataju emisiju nov!a za uravnote(enje platnog +ilansa zemlje eliminisanje nezaposlenosti eliminisanje infla!ijen i privredne re!esije. ,0,

- Jugoslaviji se 20,tih godina .. veka koristio termin javne finansije da +i se promenom dr(avnog ure#enja <0,tih godina sve vi)e koristio termin dr(avne finansije. Poetkom 60,tih godina koristi se termin dru)tvene finansije da +i se od 07?@. godine ustalio termin fiskalna politika i termin sistem dru)tvenog finansiranja.

.. )redmet iz'+avanja na'ke o &inansijama

Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i makrofinansije. Mikrofinansije se preteno bave izuavanjem stratekih finansijskih problema jednog privrednog subjekta, dok se makrofinansije bave izuavanjem problema finansiranja razvoja drutva kao celine. Ainjeni!a je da finansije kao pojam znae novanu stranu svakog privrednog posla i novanu stranu svih tokova na!ionalne privrede. Saglasno iznetom predmet izuavanja nauke o finansijama odnosio +i se na: , , , , , , , , , novana pla$anja kreditne odnose politiku prikupljanja i ulaganja novanih sredstava emisiju nov!a monetarno,kreditnu i deviznu politiku dru)tvene ( fiskalne " finansije finansijsku politiku i planiranje novanih tokova organiza!iju i aktivnost +ankarskog poslovanja finansijsko osiguranje itd.

,2,

/. )odela &inansija
Sa aspekta finansijske aktivnosti finansije kao nauna dis!iplina se deli na: , , , , , drutvene ( javne ) finansije, monetarno-kreditne finansije, bankarstvo, poslovne finansije, osiguranje.

Na'ka o dr'tvenim &inansijama se posmatra sa aspekta: , zajednike potronje ( o+razovanja nauke kulture fizike kulture zdravstvenog osiguranja so!ijalne i deije za)tite i zapo)ljavanja ". , opte potronje ( dru)tvene uprave narodne od+rane dru)tveno,politikih organiza!ija neprivrednih investi!ija i interven!ija u privredi ". , fondovske potronje ( razvoj nerazvijenih podruja zajednikih rezervi vodoprivrede stam+eno,komunalne delatnosti infrastrukture i interventnih fondova u privredi ". Na'ka o monetarno(kreditnim &inansijijama izuavaju dve o+lasti: , monetarno - kreditni sistem ( odnosi se na metode naela i instrumente putem kojim se krejira i poni)tava nova! i kredit odnosno reguli)u monetarno , kreditni tokovi u pro!esu reproduk!ije ". , monetarno - kreditna plitika ( predstavlja skup mera i instrumenata za regulisanje o+ima strukture i dinamike novane mase kreditnih plasmana i likvidnosti privrednih su+jekata ". Na'ka o bankarstv' predstavlja deo nauke i izuava: , ciljeve i zadatke bankarskog sistema u reprodukciji, , organizaciju bankarskog sistema i bankarskog poslovanja, , naela bankarskog poslovanja, , snabdevenost procesa reprodukcije koliinom novca i kredita, , mobilizaciju i koncentraciju slobodnih kratkoronih i dugoronih sredstava, , organizaciju platnog prometa u zemlji i inostranstvu itd. :a pojam nauke o +ankarstvu vezuju se poslovi: , kreiranje novca, , prikupljanje depozita privreda ! stanovnitvo ", , odobravanje kredita, , obavljanje platnog prometa. ,2,

Na'ka o poslovnim &inansijama izuava: , zadatke finansijske funkcije, , oblike finansiranja samofinansiranje, kreditiranje, zajednika ulaganja sa stranim licima, bespovratno finansiranje, specifine oblike finansiranja ", , likvidnost i solventnost, , taktiku i strategiju finansiranja, , upravljanje poslovnim finansijama finansijsku politiku, planiranje, organizaciju, evidenciju, kontrolu, analizu i informisanje", , finansijsku ravnoteu i neravnoteu, , planiranje novanih tokova, , planiranje i analizu obrtnih sredstava, , instrumente i hartije od vrednosti, , bankarske finansije, , korporacijske finansije. ,si0'ranje kao deo finansija: , svoja istraivanja bazira na uloenim sredstvima fizikih i pravnih lica u cilju zajednikog snoenja rizika, spreavanja od mogu#eg nastanka teta, osiguranja akcionarske javne, meovite privatne, kooperativne, zadrune imovine i ivota lica. $a osiguranje je karakteristino da je ono delatnost od posebnog interesa.

1. )oslovne &inansije
Poslovne finansije kao nauna dis!iplina izuavaju i kretanje novanih sredstava u sveri proizvodnje razmene raspodele i potro)nje. Predmet njenog izuavanja su i finansijski odnosi izme#u privrednih su+jekata u zemlji inostranstvu +ankarskih organiza!ija i drugih finansijskih institu!ija. 5konomska teorija i privredna praksa na)e zemlje ali i ostalih zemalja sveta nemaju identino gledi)te po pitanju poimanja sadr(ine upravljanja finansijama preduze$a. %nteresantna je me#utim defini!ija ove naune dis!ipline data u >eksikonu raunovodstva i poslovnih finansija defini)e kao ( nauna disciplina koja se bavi teorijom i metodologijom finansijskog poslovanja u preduzeu kao ekonomsko-pravnom subjektu privreivanja u robno-novanoj privredi ". ,@,

3o(e se re$i da se ovom defini!ijom poku)ava da: , odredi zadatak poslovnim finansijama, , poistovete poslovne finansije sa upravljanjem finansijama i , upravljanje finansijama fokusira na preduze#e.

2. Finansijski sistem i &inansijski odnosi

'inansijski sistem predstavlja deo privredno,ekonomskog sistema jedne zemlje. *jegov stepen razvoja u direktnoj je zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga i stanja produk!ionih odnosa u odre#enom privrednom i ekonomskom ure#enju zemlje. 'inansijski sistem ine finansijske mere i finansijski instrumenti putem kojim se reguli)e nain pona)anja u finansijskim organima i finansijskom poslovanju. 'inansijski odnosi su nastajali po osnovu: prometa ro+a i usluga isplate zarada izdavanja ak!ija i o+vezni!a odo+ravanja kredita i sl. - okviru finansijskog sistema naje)$e se pojavljuju slede$i finansijski podsistemi ( budetski, poreski, kreditni, bankarski, carinski, novani, devizni, poslovno-finansijski, sistem tednje i osiguranja, sistem platnog prometa, sistem dravnih dugova i dravnih zajmova ".

,<,

II. "!,
%)3AV4JANJ! FINANSIJA A )3!"%5!6A -. Sadrina &inansijske &'nk7ije , &inansijska &'nk7ija pred'zea 8
:a tr(i)ne uslove privre#ivanje je karakteristino da svaki privredni pro!es zapoinje i zavr)ava se sa nov!em odnosno ulaganjem u pojedine faze pro!esa reproduk!ije. Stoga u tr(i)nim uslovima privre#ivanja postoji pro+lem veliine potre+nih novanih sredstava kao i odnos izme#u novanog i proizvodnog ( nenovanog " kapitala. 6ez o+zira )to se nova! mo(e razliito ulagati njega tre+a uvek posmatrati kao o+lik reproduk!iong sredstva ( proizvodnog i ro+nog o+lika ". Pro!es reproduk!ionog kapitala o+uhvata: , neposredni proces proizvodnje, , obe faze prometnog procesa reprodukcije. 'inansijsku funk!iju tre+a posmatrati u me#uso+noj povezanosti sa ostalim primarnim reproduk!ionim funk!ijama: na+avnom proizvodnom i prodajnom funk!ijom. 9akle za svaki pro!es reproduk!ije neophodno je raspolagati poetnim novanim sredstvima. -koliko ih nema neophodno ih je na+aviti na tr(i)tu finansijskih sredstava. Br(i)te sredstava mo(e +iti organizovano ( sa posrednikom " i neorganizovano ( +ez posrednika koji nudi slo+odna novana sredstva ". Cd odnosa ponude i tra(nje finansijskih sredstava zavisi !ena ( kamata " tih sredstava kao i renta+ilitet ulaganja. *akon o+ez+e#enja finansijskih sredstava reproduk!ioni tok se nastavlja pro!esom na+avke putem kojega se novana sredstva pretvraju u materijalni o+lik poslovnih elemenata neophodnih za kontinuitet pro!esa proizvodnje. - pro!esu proizvodnje sa radom i potro)njom proizvodnih elemenata ,6,

stvara se nova upotre+na vrednost u o+liku proizvoda koji imaju i novu vrednost. ovoj fazi pro!es reproduk!ije transformi)e se reproduk!ijski !iklus se nastavlja ulaskom u prometnu fazu. Sredstva iz ro+nog o+lika dejstvom prometne funk!ije ( prodajom " ponovo se pretvaraju u novani o+lik ali u uve$anom iznosu u odnosu na prvo+itno stanje. S o+zirom da se uve$ana vrednost u o+liku nov!a ponovo vra$a svojim izvorima ( finansijskoj funk!iji " upravo z+og toga se i ka(e da je finansijska funk!ija preduze$a jedna od !entralnih funk!ija ( prva me#u jednakim " toka reproduk!ije. :ada!i finansijske funk!ije sa ovog aspekta me#uso+ne povezanosti odnose se na: , planiranje finansijskih sredstava, , obezbe%enje finansijskih sredstava za nabavnu i proizvodnu funkciju ", , realizaciju proizvoda i naplatu potraivanja po tim osnovima. 'inansijska funk!ija ne ograniava svoje delovanje samo na finansiranje poslovanja i rada preduze$a nego ona o+uhvata kompletnu pro+lematiku upravljanja finansijama ( razvoj i upravljanje novanim pro!esima i kapitalom preduze$a ". Crganiza!ija ove kao i organiza!ija svih aktivnosti u preduze$u o+uhvata tri faze koje se me#uso+no prekrivaju u izvesnoj meri 9 priprema: izvrenje i kontrola. Cve faze u o+lasti finansiranja se konkretizuju kao: , priprema i obezbeenje finansiranja, , snabdevanje potrebnim finansijskim sredstvima svi slu!bi u preduzeu kojima su ta sredstva potrebna za obavljanje nji ove aktivnosti u okviru procesa reprodukcije i , kontrolu celis odnosti raspodele raspolo!ivi sredstava na pojedine slu!be i celis odnosti nji ove upotrebe u poslovanju svi pojedini slu!bi. 9ata sistematiza!ija sadr(aja finansijske funk!ije nedvosmisleno upu$uje na tri njena funk!ionalna dela kao )to su: , nabavka kapitala posao finansiranja ", , upotreba kapitala posao investiranja " i , upravljanje kapitalom posao odravanja likvidnosti ". ,?,

/isina anga(ovanih sredstava u novanom i nenovanom o+liku zavisi od uspe)nosti rada svih poslovnih funk!ija i to: , za obim finansijskih sredstava angaovanih u potraivanjima od dobavljaa nabavka robe " odgovorne su u prvom redu nabavna i finansijska funkcija, , za obim finansijskih sredstava angaovanih u zalihama sirovina i materijala odgovorne su nabavna i proizvodna funkcija, , za obim finansijskih sredstava angaovanih u proizvodnji u toku odgovorna je proizvodna funkcija, , za obim finansijskih sredstava koja su angaovana u potraivanjima od kupca odgovorna je prvenstveno prodajna funkcija, , za obim finansijskih sredstava koja su angaovana u obliku novanih sredstava i razliitih surogata novca hartija od vrednosti " odgovorna je u prvom redu finansijska funkcija.

.. )oslovi i zada7i &inansijske &'nk7ije

Jedna od mno)tva defini!ija sa kojom se sla(emo je ona koju je dao profesor 4ankovi$. Cn pi)e da je u finansijama uprvaljanje dispozitivna delatnost koja uz pomo$ odgovaraju$ih sredstava ( instrumenata " nastoji da o+ez+edi realiza!iju zadatka koji proizilaze iz podruja finansijske funk!ije a povezani su sa izvr)enjem !ilja preduze$a. - defini!iji se daje ak!enat na slede$e: , dispozicija ! zadatak, , zadatak ! sredstva za izvrenje i , cilj finansija ! cilj preduze#a. Po dr Stevanu ;alau zada!i koje tre+a da o+avlja finansijska slu(+a u preduze$u su slede$i: , priprema i obezbe%enje izvora finansiranja, , snabdevanje potrebnim finansijskim sredstvima svih slubi u preduze#u kojima su ta sredstva potrebna za obavljanje njihove aktivnosti u okviru procesa reprodukcije i , kontrolu celishodnosti raspodele raspoloivih sredstava na pojedine slube kao i celishodnosti njihove upotrebe u poslovanju svih slubi. ,1,

"adaci finansijske funkcije tre+a da o+uhvataju aktivnosti koje se odnose na: , pribavljanje novani sredstava potrebni za normalan tok poslovanja preduzea, , korienje novani sredstava u poslovanju preduzea, , usklaivanje dinamike priliva novani sredstava sa rokovima dospea obaveza plaanja prema nji ovim izvorima, , regulisanje novani tokova i praenje finansijski odnosa u preduzeu, , kontrolu upotrebe novani sredstava u kru!nom toku preduzea. #ribavljanje novani sredstava preduzea polazi od zahteva da se o+ez+e#uju novana sredstva iz sopstvenih izvora ( samofinansiranjem " a da se samo dodatna novana sredstva o+ez+e#uju iz tu#ih izvora. Pri pri+avljanju novanih sredstava finansijska funk!ija tre+a da vodi rauna o slede$em: , koliini novanih sredstava koju pribavlja, , dinamici pribavljanja novanih sredstava, , dinamici vra#anja novanih sredstava, , uslovima pribavljanja novanih sredstava visini naknade ", , potencijalnim izvorima vra#anja novanih sredstava, , izboru optimalno najpovoljnijih kombinacija izvora sredstava i sl. $orienje novani sredstava, neophodno je izvr)iti isplatu o+aveza nastalih po osnovu na+avke sredstava za proizvodnju ( do+avljaima za isporuene ro+e i usluge " isplata akonta!ija linih dohodaka isplata anuiteta na kredite za trajne potre+e devizna pla$anja kreditiranje kup!a ( ukljuuju$i i potro)ake kredite " oroavanje sredstava kod poslovnih +anaka i sl. S o+zirom da u preduze$u mo(e ostati jedan deo sredstava neiskori)$en ( preterana likvidnost neutro)ena sredstva izdvojena za investi!ije i sl. " zadatak je finansijske funk!ije da utvrdi: , obim raspoloivih vikova novanih sredstava njihovo stanje, njihovu dinamiku priticanja, rokove u kojima se mogu angaovati i sl. ", , alternativne mogu#nosti ulaganja tih novanih sredstava u zavisnosti od finansijske situacije okruenja u kojem se nalazi preduze#e ", , stepen rizika ulaganja novanih sredstava zavisi od finansijskog programa potencijalnih poslovnih partnera " i mogu#nost zatite od njegovog uticaja putem bankarskih garancija, hipoteke i sl. ", , uslove ulaganja novanih sredstava naknadu za uloena sredstva u fiksnom ili promenjivom iznosu ", , najpovoljniju kombinaciju ulaganja novanih sredstava definisati to ve#i broj inilaca koji utiu na ulaganja ". ,7,

%inamika priliva i odliva odnosi se na likvidnost preduze$a praktina iskustva ukazuju da se uspe)nost rada finansijske funk!ije upravo meri stepenom likvidnosti odnosno nelikvidnosti preduze$a. *elikvidnost preduze$a mo(e se otkloniti slede$im merama: , ubrzanom cirkulacijom sredstava ve#im koeficijentom obrtanja ", , prestruktuiranjem sredstava materijalne vrednosti zamenjivati za novac, surogate novca u novac ", , kompenzacijom delova sredstava i obaveza prema izvorima kompenzacija potraivanja od kupca sa obavezama prema dobavljaima ", , promenom rokova dospe#a pla#anja obaveza prema izvorima prolongira se dospe#e obaveza po anuitetima ! kreditima i isti se transformiu u srednjorone i dugorone kredite ", , ukljuivanjem dodatnih novanih sredstava u tokove reprodukcije u stabilnim uslovima privre%ivanja kredit je i suvie skup, a nakon odre%enog vremena moe izazvati ponovo nelikvidnost ". &egulisanje finansijski tokova i praenje izvrenja finansijski odnosa odnosi se na: , ulaganje vikova kratkoronih i dugoronih slobodnih novanih sredstava, , podmirivanje kratkoronih i dugoronih potreba za novanim sredstvima, , kori#enje sredstava iz zajednikih fondova za razvoj, istraivanje, propagandu, solidarnost " formiranih na nivou preduze#a, holding organizacije. $ontrola racionalne upotrebe novani sredstava tre+a staviti naglasak na injeni!e: , da li se koriste novana sredstva u poslovanju preduze#a u smislu zakonodavnih propisa i akata poslovne politike preduze#a, , da li se koriste novana sredstva racionalno u svim fazama procesa reprodukcije. Pozitivna praktina iskustvaukazuju da se zada!i finansijske funk!ije mogu svrstati u dve osnovne grupe: -. , , , )3I A3N! 5A"A$K!, koji se odnose na: pribavljanja novani sredstava, upotrebu ( ulaganje ) novani sredstava, usklaivanje roka i mobilizacije sredstava i rokova raspolo!ivi izvora. , 00 ,

.. , , , , , ,

S!K%N"A3N! 5A"A$K! koji se odnose na: disponiranje novca, kontrolu novani dokumenata i nadzor nacionalne upotrebe sredstava, voenje operativne evidencije, finansijsko planiranje, finansijsku analizu, finansijsko informisanje.

#ribavljanje novani sredstava, da +i se mogao otpoeti pro!es reproduk!ije transforma!ijom novanog u ro+ni o+lik sredstava. :adatak je finansijske funk!ije da pri+avljanje novanih sredstava vr)i tako da vodi rauna o: , ukupno potrebnom obimu novanih sredstava utvr%uje se metodama finansijskog planiranja ", , momentu potrebe za sredstvima i vremenu imobilizacije sredstava razraditi dinamiku podmirenja sredstava, predvideti vreme imobilizacije sredstava pri emu za kratkorone imobilizacije obezbediti kratkorone izvore, a za dugorone imobilizacije obezbediti dugorone izvore finansiranja ", , potencijalnim izvorima finansiranja interni i eksterni izvori, pri emu interni izvori potiu iz akumulacije i amortizacije preduze#a, a eksterni izvori iz kreditnih sredstava ! dugoronih i kratkoronih, lizing aranmana, faktoring aranmana i autonomnih izvora ", , ceni i drugim uslovima pribavljanja novanih sredstava visina kamate, rok vra#anja sredstava, instrumenti osiguranja pla#anja, sankcije u sluajevima zakanjenja vra#anja sredstava i sl. ". 'potreba ( ulaganje ) novani sredstava, da +i se ostvario !ilj finansijska funk!ija pre ulaganja novanih sredstava tre+a da ima informa!ije o: , obliku namene novanih sredstava da li se radi o dugoronom ulaganju u osnovna sredstva, ulaganje u trajna obrtna sredstva, dugoronim finansijskim plasmanima, kratkoronim ulaganjima u povremene zalihe, kratkoronim potraivanjima, kratkoronim finansijskim plasmanima i sl. ", , vremenu upotrebe novanih sredstava kratkoronim ulaganjima do jedne godine i dugoronim ulaganjima preko jedne godine ", , oekivanom prinosu na uloena sredstva rentabilitetu koji se oekuje ne samo parcijalno ve# ukupno na nivou preduze#a ", , mogu#em riziku ulaganja proveriti bonitet i kreditnu sposobnost dunika, njegovu zaduenost, finansijski rezultet, kratkoronu i dugoronu finansijsku ravnoteu, reproduktivnu sposobnost kupca, vreme imobilizacije sredstava ". , 00 ,

&okovi raspolo!ivosti izvora sredstava, je karakteristino da mogu +iti kratkoroni srednjoroni i dugoroni. - takvim uslovima zadatak finansijske funk!ije jeste da deluje na sredstva u aktivi i izvore sredstava u pasivi radi njihovog permanentnog uskla#ivanja. 'inansijska funk!ija posti(e kontinuitet njihovog uskla#ivanja: , transformacijom ulaganja iz jednog oblika u drugi vreme imobilizacije se skra#uje ili produava ", , mobilizacijom istog oblika ulaganja ubrzana ili usporena ", , transformacijom izvora sredstava iz jednog oblika u drugi produuje se ili skra#uje rok raspoloivosti izvora ", , pomeranjem roka raspoloivosti istog oblika izvora. %isponiranje novaca u preduze$u iskljuivi je zadatak finansijske funk!ije. 'inansijska funk!ija mo(e vr)iti disponiranje nov!a po vi)e osnova praktina iskustva ukazuju da su ti osnovi: , izmirenje teku#ih obaveza preko iro-rauna, , otkup dugova i prodatih akcija, , avansne uplate dobavljaima, , kupovina i prodaja deviza, , prenoenje gotovine sa iro-rauna u blagajnu, , izmirenje teku#ih obaveza u gotovini iz blagajne, , prenoenje gotovine iz blagajne na iro-raun, , prenoenje novca sa jednog iro-rauna na drugi, , kupovina akcija i obveznica drugog preduze#a i finansijskih institucija, , plasman novca na dugi i kratki rok dugoroni i kratkoroni plasmani ", , kupovina kratkoronih hartija od vrednosti, oroavanje slobodnih novanih sredstava i sl. $ontrola novani dokumenata vr)i se pre svega disponiranjem novanih sredstava. 'inansijska funk!ija pose+no vodi rauna o slede$oj kontroli: , novanim dokumentima putem kojih se disponiraju sredstva, , blagajnikom poslovanju preduze#a, , naplati potraivanja od kupca, , rokovima dospe#a obaveza i izmirenje prema dobavljaima, , primljenim i izdatim instrumentima osiguranja pla#anja i sl. (adzor racionalnog korienja sredstava odnosi se na: , naplatu u rokovima dospe#a potraivanja i hartija od vrednosti, , dranje zaliha u granicama optimuma smanjenja broja dana vezivanja novca ", , potpuno iskori#enje kapaciteta, , spreavanje prodaje robe sa duim rokovima pla#anja, , 02 ,

, spreavanje kupovine repromaterijala sa kra#im rokovima pla#anja, , zaustavljanje ulaganja u osnovna sredstva koja su iznad iznosa utvr%enog investicionim projektom i sl. )perativne evidencije, finansijska funk!ija naje)$e vode eviden!iju o : , stanju depozitnih rauna, , stanju hartija od vrednosti i polisa osiguranja, , odobrenim a neiskori#enim kreditima kod poslovnih banaka, , primljenim novanim dokumentima, , zajednikim ulaganjima sa stranim licima, , dugovanjima i potraivanjima prema poveriocima i dunicima, , blagajnikom dnevniku itd. *inansijsko planiranje kao sekundarni zadatak finansijske funk!ije odnosi se na planiranje: , potrebnog obima sredstava, , potrebnog vremena imobilizacije sredstava, , potencijalne izvore sredstava i , cenu pribavljanja sredstava. *inansijska analiza kao sekundarni zadatak finansijske funk!ije tre+a da o+ez+edi neophodne informa!ije za dono)enje +udu$ih finansijskih odluka. 'inansijska analiza naje)$e se odnosi na: , analizu bilansa stanja i uspeha preduze#a, , analizu finansijske efikasnosti izvrnih ulaganja u osnovna i trajna obrtna sredstva, , analizu vlastitih i tu%ih izvora sredstava kao i stepen zaduenosti preduze#a, , analizu uslova likvidnosti i potencijalnih izvora nelikvidnosti, , analizu finansijskih plasmana uslova za plasmane sredstava, bonitet korisnika plasmana, povrat plasiranih sredstava i sl. ", , analizu tokova novca, obrtnog fonda, priliva i odliva novca i sl. *inansijsko informisanje, praktina iskustva ukazuju da su pose+no znaajne finansijske informa!ije o : , potrebama i izvorima finansijskih sredstava, , priliv i odliv novanih sredstava, , novanim tokovima i tokovima ukupnih poslovnih sredstava, , finansijskim plasmanima, , stanju depozitnih rauna i primljenim hartijama od vrednosti, , finansijskoj stabilnosti preduze#a i sl. , 02 ,

III. "!,

FINANSIJ! I "3%;! NA%<N! "IS=I)4IN! %V,"

*auka o upravljanju finansijama ( 3enad(ment u finansijama & 'inansijski menad(ment " najte)nje i sasvim prirodno najvi)e je povezana sa ostalim ekonomskim naukama. Cvo i z+og toga )to je upravljanje finansijama preduze$a sastavni deo tangiraju$ih nauka o preduze$u i njegovom poslovanju i radu. 'inansijska statistika 'inansijska matematika 3e#unarodna uporedna ekonomija 4aunovodstvo 8naliza poslovanja preduze$a 8naliza +ilansa 'inansijsaka so!iologija 'inansijska psihologija 'inansijska istorija i dr.

-. )oliti+ka ekonomija
Politika ekonomija i poslovne finansije imaju vi)e dodirnih taaka a pose+no u delovima naunog istra(ivanja koji se odnose na pro!es reproduk!ije: od proizvodnje pa preko razmene raspodele do potro)nje. *astankom ro+ne proizvodnje i delovanjem zakona vrednosti nastao je nova! kao op)ti ekvivalent za koga su vrsto vezana sva polazi)ta poslovnih finansija kao naune dis!ipline. zavisnosti od razvoja novane privrede razvijale su se poslovne finansije. &inansijski odnosi su predmet istraivanja poslovnih finansija kao naune discipline pa je stoga i cirkulacija reprodukcijskih sredstava. , 0@ ,

.. Finansijska ekonomija
- dana)nje vreme svedo!i smo veoma izra(ene tenden!ije za izdvojenim prouavanjem 'inansijske ekonomije koja za razliku od finansijske teorije zapostvalja politiku so!ijalnu i pravnu paradigmu finansijskih pojava i manifestuje i usresre#uje se na prouavanje ekonomskog pogleda na fenomen finansija kao nauke. $a nju se kae da je jo uvek finansijska nauka ! nedovoljno integrisana u sve pore ekonomske teorije ! i da bi kao takva, mogla sasvim da poslui kao most izme%u ekonomskih i finansijskih studija.

/. Finansijska statistika
*auka o upravljanju finansijama radi dola(enja do pouzdanih podataka o+ilato koristi rezultate do kojih dolazi 'inansijska statistika. *aime ona nju koristi kao pomo$nu naunu dis!iplinu u ijoj sadr(ini je prikupljanje selek!ija i prouavanjekvantitativnih pokazatelja ekonomsko & finansijskih pojava i manifesta!ija )to je od izuzetnog znaaja za analizu narodnog dohodka tenden!ije rauna i +ilansa zemlje ni(ih teritorijalnih jedini!a preduze$a i sl. 'va nauka, svojim uslugama, doprinosi boljem analiziranju efikasnosti ukupne finansijske aktivnosti u pogledu( fiskalne presije, uticaja oporezivanja na ekonomski poloaj privrednih subjekata, drugih uesnika u privrednom ivotu zemlje, fizikih lica i sl.

1.

e>'narodna 'poredna ekonomija

Poznavanje +itnih podataka iz o+lasti finansija drugih zemalja omogu$uje me#unarodno upore#ivanje po pitanju: poreske politike zadu(enosti pojedinih zemalja o+im i sadr(inu prihoda i rashoda i drugih podataka. ;ori)$enje ovih podataka u mnogome olak)ava i osigurava analizu i kritika gledanja na upravljanje finansija i vo#enja finansijske politike. Cd izuzetnog znaaja za tu svrhu su poda!i koje prikuplja i o+ra#uje me#unarodne organiza!ije ili regionalne ekonomske integra!ije kao )to su: C-* C5D9 5- i dr. , 0< ,

2. Finansijska matematika
:a finansijsku matematiku se ka(e da je ona od pomo$i nau!i o upravljanju finansijama. Bo je normalno jer ona svojim istra(ivanjima ( posredstvom ekonomskih modela " dolazi do veoma znaajnih podataka za potre+e nauke o upravljanju finansijama.

6. 3a+'novodstvo
Smatra se da +ez egzaktnih podataka raunovodstva nauka o upravljanju finansijama preduze$a ne +i imala uspeha )to je i razumljivo s o+zirom da se radi o delu preduze$a u kojem se registruju svi poda!i od izuzetnog znaaja za poslovanje i njegov rad a to su: sredstva i izvori sredstava prihodi i rashodi te poslovni rezultat i njegova raspodela.

?. Analiza poslovanja pred'zea i Analiza bilansa

Sasvim prirodno koriste$i svoje metode i sredstva ova dis!ipline daju o+ilje neophodnih podataka i pokazatelja nau!i o upravljanju finansijama preduze$a.

@. So7iolo0ija &inansija
*auka o finansijama pa i upravljanju finansijama povezane su sa so!iologijom kao naukom o dru)tvu jer finansijski doga#aji imaju )irok dru)tveni znaaj i razliito utiu na pojedine dru)tvene grupe i njihove me#uso+ne odnose. So!iologija finansija izuava uti!aj dru)tveno & politikih snaga na finansijsku privredu kao i uti!aj privredno & finansijskog sistema i mera finansijske politike na so!io & politiki razvoj zemlje i njenih delova. , 06 ,

A. Finansijska psiBolo0ija
%nteresi gra#ana i njihov psiholo)ki aspekt reak!ije na uvo#enje i delovanje instrumenata ekonomske politike & koji su u neposrednoj vezi sa onima iz domena finansija & a pose+no kad su u pitanju porezi i druge dad(+ine veliina poreske presije tra(enja uzoraka za prevaljivanje i iz+egavanje poreza i sl. Pona)anje ljudi i njihova psihologija na ovom planu daju osnov za uvo#enje nauke o finansijskoj psihologiji kao pomo$ne naune dis!ipline o finansijama koja +i omogu$avala +olje i lak)e sagledavanje psiholo)ko & motiva!ionih i drugih pretpostavki za ostvarivanje !iljeva finansija i finansijske politike uop)te.

-C. Finansijska istorija

Smatramo da se +ez predhodnih napora ne mogu adekvatno shvatiti dosada)nji razvoj nauke o finansijama odnosno ne mo(e se imati ni asekvatan pogled u +udu$nost njihovog razvoja. :adatak finansijske istorije je da prati i izava pro+leme i odnose u domenu finansija: , sa stanovi)ta vremena u kome oni nastaju , po odre#enim zemljama , po osnovu njihovog nastanka me#uzavisnosti i uslovljenosti i , sa gledi)ta promena i uzroka nastajanja promena.

, 0? ,

4iterat'ra9

). *rokopovi# +. *rof. ,r +orivoje, -pravljanje finansijama preduze#a, &akultet za menadment, Novi .ad, /001. /. 2unjak M. *rof. ,r Nenad, &inansijski menadment, 3konomski fakultet, .ubotica, /00). 4. 5cin *rof. ,r 6urica, Me%unarodni ekonomski odnosi, Novi .ad, /004.

, 01 ,

Sadraj
P4/% 95C: NAS$ANAK I 3A5V,J NA%K! , FINANSIJA A -/C9.................................................................................................... P45935B %:-A8/8*J8 *8-;5 C '%*8*S%J838.................... PC95>8 '%*8*S%J8........................................................................... PCS>C/*5 '%*8*S%J5...................................................................... '%*8*S%JS;% S%SB53 % '%*8*S%JS;% C9*CS%.............................. 94-E% 95C: %)3AV4JANJ! FINANSIJA A )3!"%5!6A S894F%*8 '%*8*S%JS;5 '-*;D%J5.............................................. 6 PCS>C/% % :898D% '%*8*S%JS;5 '-*;D%J5............................... 1 B45G% 95C: FINANSIJ! I "3%;! NA%<N! "IS=I)4IN! -/C9.................................................................................................... 0@ PC>%B%A;8 5;C*C3%J8.................................................................. 0@ '%*8*S%JS;8 5;C*C3%J8.............................................................. 0< '%*8*S%JS;8 SB8B%SB%;8.............................................................. 0< 35H-*84C9*8 -PC459*8 5;C*C3%J8................................. 0< '%*8*S%JS;8 38B538B%;8.......................................................... 06 48A-*C/C9SB/C............................................................................ 06 8*8>%:8 PCS>C/8*J8 % 8*8>%:8 6%>8*S8............................ 06 SCD%C>CE%J8...................................................................................... 06 '%*8*S%JS;8 PS%=C>CE%J8............................................................ 0? '%*8*S%JS;8 %SBC4%J8.................................................................... 0? 4I$!3A$%3A..................................................................................... 01 0 2 2 @ <