VRSTE UENJA

SENZITIZACIJA I HABITUACIJA
Senzitizacija poveana osetljivost organizma usled ponavljanja intenzivnih i znaajnih drai.

Habituacija sastoji se u tome da se na drai koje se ponavljaju, a nisu od znaaja, sve slabije reaguje i na kraju se sasvim prestaje sa reagovanjem.

KLASINO USLOVLJAVANJE
Neutralne drai (razni objekti i pojave u okolini) dobijaju novo znaenje kad su asocirane sa nekom vrstom ponaanja koje nije pod naom voljnom kontrolom. Nenamerno uenje. Pavlovljev eksperiment.
Ivan Petrovi Pavlov

UD zvuk BD hrana BR = UR luenje pljuvake

EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE je oblik klasinog uslovljavanja Votson i Rajnerova - ogled sa malim Albertom Nastanak fobija (klaustrofobija, agorafobija, sociofobija) Generalizacija uslovljena emocija se lako iri
Votson

Uenje putem pogreaka i sluajnog uspeha. To je cilju usmereno uenje. Namerno uenje

INSTRUMENTALNO UENJE

Torndajkov eksperiment
Edvard Torndajk

Zakon efekta - Radnje koje dovode do nagrade bivaju uvrene, dok radnje koje ne dovode do nagrade, ili dovode do kazne, bivaju eliminisane. Nagrada koja dovodi do zadovoljenja nekog motiva se naziva potkrepljenje. Skinerova kutija Posledice su te koje odreuju ponaanje. Uradiemo one stvari koje nam obezbeuju da se oseamo prijatno, a izbegavaemo one situacije u kojima se oseamo neprijatno.

UENJE UVIANJEM
Uenje putem reavanja problema.

Volfgang Keler

Kelerov eksperiment

Uviaju se odnosi sredstva i cilja. Uvianje, shvatanje i razumevanje odnosa predstavlja osnovnu karakteristiku miljenja i inteligencije. Npr. Uenje uenika je kvalitetnije ako ukljuuje i razumevanje nauenog gradiva.

UENJE PO MODELU
Uenje ugledanjem na uzor. Uzor je model koji se oponaa. Albert Bandura eksperiment sa lutkom Bobo

2 vana pojma: Imitacija vezuje se za spolja vidljiva ponaanja Identifikacija vezuje se za unutranja svojstva oveka.

LUTKA BOBO

STICANJE MOTORNIH VETINA

VERBALNO UENJE
Uenje verbalnog gradiva. Vrste: a) napamet b) sa razumevanjem

ZADATAK: Odredi koja je vrsta uenja u pitanju.

Pas ulazi u kuhinju, uje zveket posua i lui pljuvaku. Prilikom vonje, voza autobusa staje i na pojavu crvenog svetla pritiska konicu. Deak se uplai kad neko vie. Njegov otac esto vie na njega. Deak uvek doivljava strah kada vidi oca. Deak gleda televiziju i vidi kako glavni junak udara drugog deaka i otima mu novanik. Sledeeg dana deak koji je gledao tu scenu na televiziji to isto ini deaku iz komiluka. Kad ga sretne na ulici na putu do prodavnice, udara ga i otima mu novanik. Uenik je marljivo vebao matematiku i dobio je peticu. Zbog toga on sada marljivo ui svaki dan matematiku. Majka vie na svoju nemirnu erku: Prestani, umiri se, sada je dosta! Kada je njen mlai brat naljuti, ona mu kae: Sada je dosta, prekini ve jednom!

TRANSFER UENJA
Transfer prenoenje Transfer uenja dejstvo ranijeg uenja na kasnije uenje ili na kasniju aktivnost uopte. Efekat transfera moe da bude: pozitivan kada prethodno uenje olakava kasnije uenje negativan kada prethodno uenje oteava kasnije uenje

POZITIVAN TRANSFER