SILNICI ILI OEVI

Stojan Gajicki

Sadraj
UVOD.....................................................................................................1
1. IZVOR VLASTI..................................................................................4
2. BOZIJE DELEGIRANJE VLASTI......................................................8
3. POSLEDICE COVEKOVE ODVOJENOSTI OD BOGA..................12
4. RAZLOZI ZLOUPOTREBE DELEGIRANE VLASTI.......................17
5. MODELI LJUDSKE VLADAVINE...................................................25
6. SVETOPISAMSKI MODELI VLASTI...............................................33
7. ISUSOV MODEL.............................................................................43
8. ULOGA HRISTOVE CRKVE...........................................................52
9. POVRATAK KRALJA.....................................................................55
10. PRAKSA U EVANDEOSKIM CRKVAMA.....................................58
11. PREPOZNAJETE IH PO RODOVIMA..........................................73
12. HRISTOS JE GLAVA CRKVE......................................................77
13. USLOVI ZA OSTVARIVANJE BOZIJE VLADAVINE...................79
14. DOLAZECA OBNOVA SVETA.....................................................86
i
Sadraj
15. STA NAM JE ONDA RADITI?......................................................91
ii
UVOD
UVOD
Medijski izvetaji o skandalima meu voama postaju svakodnevni.
Re je o ljudima koje svet smatra liderima, koji su demokratskim
putem, ili na neki drugi nain, doli na pozicije. U pitanju su dogaaji i
ponaanje nekada neshvatljivo onima koji to sa strane posmatraju.
Nepoverenje javnosti prema istima sve vie prelazi u istinski
skepticizam, ak i cinizam prema politiarima, direktorima preduzea,
kao i duhovnim voama raznih religioznih pokreta. Razlog je nain
(zlo)upotrebe pozicije koju imaju. Sve oiglednije su manipulacije
naroda i bezobzirna borba za zatitu linih interesa, umesto upotrebe
poverenja za dobro onih koji su ih izabrali, i zbog kojih su, zapravo, na
tim pozicijama. Mogli bismo rei da je svet uvek ovakav bio, jer je od
ljudi sainjen, a ovek se moralno ne razvija, koliko god da neki
filozofski pravci pokuavaju u to da nas uvere. Ono to najee
karakterie voe jesu odvanost i predanost zajednikim interesima
ljudi. Njihov nastup pun je entuzijazma i toliko impresivan, da bude
nadu kod onih koji ih sluaju. Retorika tih ljudi esto je zadivljujua i
uliva poverenje. Ako se ono to oni predlau i zastupaju krunie
pobedom, euforija kod sledbenika ne zna granica. Medeni mesec
poinje i traje due ili krae. I onda, kao po nekoj staroj i ve poznatoj
formuli, dolazi do drugaijeg razvoja stvari. Medeni mesec proe i
sasvim nove strane linosti ovih osoba poinju da se pokazuju. ta se
dogaa sa ljudima koji zadobiju toliko poverenje, sa sposobnostima da
zadive, motiviu i naprave znaajne proboje za promene u istoriji, da bi
kasnije, iz naizgled neobjanjivih razloga, skrenuli u pravcu koji se od
njih nije oekivao? Zato se u dananjem svetu svakodnevno
suoavamo sa zgraavajuim delima iznenaujue niskog morala kod
voa u skoro svim oblastima javnog ivota? Postoji li objanjenje za
ovu negativnu praksu?
1
Ima li mogunosti da svet bude voen od strane osoba sa integritetom
koje nisu korumpirane zadobijanjem pozicije i vlasti? Ima li mogunosti
da ljudi odaberu voe koje e i posle zadobijenih pozicija uraditi ono
to su obeali? Voe ija obeanja nisu u klasi "obeanje ludom
radovanje", koje ne koriste obeanja da bi doli do pozicija koje njima
garantuju dobru ekonomsku budunost. Osobe koje iskreno ele
postii ono to obeavaju.
Da li trend moe da se promeni, ili e neslavna istorija ponaanja voa
da se nastavi i odvede svet u haotino stanje anarhije? Ako je
promena mogua, na koji nain bi to moglo da se dogodi? Koja
filozofija voenja drugih treba da se praktikuje da bi se izbegao sada
ve lako prepoznatljivi scenario? Iako ivimo u svetu nesavrenih ljudi,
verujem da je mogue nai drugi tip voa koji e svetu vratiti veru u
ovoj oblasti. Reenje postoji i treba ga potraiti na pravom mestu.
Povod pisanja ove knjige jeste taj da je ova problematika sve
oiglednija i u hrianskim krugovima. Crkva Isusa Hrista ni u ovoj
oblasti nije ono to bi trebala da bude svetlo i putokaz za ispravnu
upotrebu sile i vlasti, koje je Bog odluio delimino podeliti sa ljudskim
biem ovde na zemlji. Sve oiglednijim udaljavanjem od svog Tvorca i
njegovih ivotnih principa, oveanstvo upada u sve vei i straniji
haos. Bez ivog zajednitva sa Bogom, otkrivenog i manifestovanog u
osobi Isusa Hrista, koji jeste Put, Istina i ivot, svet sve vie postaje
"pakao na zemlji". Svet se danas nalazi u prelaznom periodu! Promene
koje se danas dogaaju, i one koje e jo morati da se dogode, vode
svet u neizbean proces pun bola, ali i u budunost koja danas izgleda
nemogua, o kojoj sanjamo i prieljkujemo je. Bog ima iznenaenje za
ovaj svet za svet koji je uvek bio, i ostaje njegov svet!
Svrha knjige je da se podsetimo kakva je originalna ideja bila, da
iskreno sagledamo stanje u kome se danas nalazimo, da ukae na
razloge jaza izmeu originalne zamisli i dananje prakse i da jasnije
2
vidimo mogui izlaz iz svega toga. A izlaz iz ovog stanja je povratak
originalnoj zamisli i saradnji sa onim koji je Autor ivota i koji jo uvek u
svom srcu nosi nepromenljivu ljubav i brigu za celokupno stvorenje!
Iskrena mi je molitva da ova knjiga doprinese obnovi vere u bolju
budunost, vere u to da je i nemogue mogue, ako se rauna sa
Svemoguim!
3
1. IZVOR VLASTI
1. IZVOR VLASTI
Poslovica kae: "Vlast je kao krma iz koje malo ko uspe da izae
potpuno trezan!", a jedna druga kae: "Daj nekome vlast i znae
kakva je osoba." Ove dve poslovice ukazuju na dva vana aspekta
ovekovog odnosa prema vlasti i vladavini. Istovremeno ukazuju i na
veoma problematinu dinaminost koja nastaje kada se ovek suoi sa
mogunou da upotrebljava vlast. Objanjenje za ovo treba traiti u
poreklu i prirodi i vlasti i oveka, kao i u svrsi sa jednim i drugim. Ako
se ova dva pojma od poetka stave na svoje pravo mesto, veliki deo
problema nije samo definisan ve i reen.
VLAST JE BOIJA
Samo Boije postojanje definie poreklo sile i vlasti. Bog, izvor ivota,
Stvoritelj svega je i vlasnik svega. Bog je jedan i zbog toga su svi
boanski atributi nepodeljeno u njegovom vlasnitvu. "Kod Boga je
mudrost i sila, i savet i razum njegovi su... Kod njega je mo i pamet."
(Jov 12:13,16). U jednoj od svojih najranijih komunikacija sa ovekom
Bog se predstavlja kao Bog svemogui: "Kad je Avram imao devedeset
i devet godina pojavi se Avramu Gospod i ree mu: Ja sam Bog
svemoni..." (1. Mojsijeva 17:1). Cela Biblija proeta je izjavama i
tvrdnjama da je vlast od poetka do kraja Boija. Celo stvorenje klie
reima koje potvruju ovu istinu: "Svako stvorenje to je na nebu i na
zemlji, i pod zemljom, i na moru, i sve to je u njima, zauh gde
govore: Onome koji sedi na prestolu i Jagnjetu blagoslov i ast, slava i
vlast u veke vekova." (Otkrivenje 5:13). Oena molitva koju nas je
sam Gospod Isus nauio da molimo, zavrava proklamacijom: "Jer je
tvoje carstvo, i sila, i slava va vijek, Amin." (Matej 6:13b).
4
Znai, poreklo vlasti je kod Boga! Celokupna vlast, mo i sila prisutni
su jedino kod Boga, sve je njegovo vlasnitvo! Nita od vlasti ne postoji
ni na jednom drugom mestu, niti sa bilo kojom drugom osobom. U
oprotajnom govoru svojim uenicima, pre samog Uznesenja, Isus im
se obraa sledeim reima: "Dade mi se svaka vlast na nebu i na
zemlji!" (Matej 28:18).
Sva vlast je u Isusovim, Boijim rukama. Bog je jedini koji poseduje svu
vlast! Nikada je nije izgubio, niti je ikada predao ili podelio sa nekom
drugom osobom!
Priroda vlasti je takva da jedino Bog moe njome da se slui na
ispravan nain. Jedino Bog ima legitimnu vlast nad prirodom i
ovekom. U razumevanju ove istine lei i tajna ispravnog razumevanja
vlasti i njene uloge i upotrebe.
BOG VLADA
Logino je, da ako Bog postoji, da sva sila i vlast pripada Njemu. Inae
ne bi bio Bog!
Gledajui svet ljudskim oima izgleda kao da svemogui Bog nije u
kontroli razvoja situacije u svetu. Mnogi ljudi postavljaju uobiajena
pitanja ako je Bog svemogu zato ne uradi ovo, zbog ega
dozvoljava da se ovakve stvari dogaaju, zato ne sprei katastrofe,
ratove, gladi i jo mnogo toga. Izgleda kao da je Boija vladavina na
zemlji ugroena i da suprotna strana ima vie vlasti nad ljudima nego
Bog. Celokupni izvetaj Svetog pisma govori o tome da su sila i vlast
kod Boga i da mu nikada nisu izmakli iz ruku. Od samog poetka pa do
samog kraja Bog je taj koji vlada i iji se plan sa istorijom ispunjava.
Stanje oveanstva ima svoj uzrok i objanjenje. Sveto pismo takoe
nesumnjivo jasno prikazuje scenario iz kojeg se vidi da i pored svega
5
to se u svetu deava, Bog ni u jednom momentu ne gubi kontrolu, kao
i da e njegova prvobitna zamisao sa svetom biti ostvarena u toku
ovozemaljske istorije oveanstva.
Bog, Stvoritelj, jedini je legitimni Vladar nad stvorenjem, ukljuujui
celo oveanstvo. On je Kralj celoga sveta: "Niko nije kao ti, Gospode!
Velik si i veliko je ime tvoje po sili tvojoj. Ko se ne bi tebe bojao, kralju
nad narodima? Jer to tebi pripada, jer meu svim mudracima u
narodima i u svim kraljevstvima njihovim, niko nije kao ti." (Jeremija
10:67).
Car David je svestan ove istine i izraava je u 1. Carevima 29:1112
" Tebi, Gospode, pripada velianstvo, mo i ast, venost i slava, jer je
tvoje sve to je na nebu i na zemlji; tebi pripada, Gospode, kraljevstvo,
jer si ti svrh svega velianstveno uzvien! Od tebe dolaze bogatstvo i
slava, ti nad svima vlada, u tvojoj su ruci sila i krepost, i u tvojoj ruci
mo uzviavanja i utvrivanja svake stvari."
Ove dve vrste su toliko obuhvatne u opisu Boije pozicije kao Vladara i
posednika svake sile i vlasti da nije potrebno dalje ni komentarisati.
Poslednja knjiga Biblije daje opis zavretka vremena u ovozemaljskom
periodu oveanstva uz proklamaciju koja ukazuje na injenicu da su
Boija vlast i sila iznova uspostavljeni na nain koji je trebao biti
stvarnost tokom cele ljudske istorije. Nakon perioda kada se inilo da
je to poremeeno, Bog ponovo uspostavlja svoju savrenu vlast i
manifestuje svoju kraljevsku vladavinu nad svetom: "I uh kao glas
mnogoga naroda i kao um voda velikih i kao prasku gromova jakih,
koji govore: Aliluja! Jer kraljuje Gospod, Bog Svedritelj. Radujmo se i
veselimo se i dajmo slavu njemu..." (Otkrivenje 19:67).
Dobro je zapaziti da se u kontekstu uspostavljene Boije vlasti
spominju radost i veselje! Blagostanje oveanstva, mir i radost meu
narodima, jedino je mogue u kontekstu Boije obnovljene vladavine
na zemlji! "Gospod kraljuje! Nek se raduje zemlja!.. .pravednost i
6
pravda temelji su prestola njegova." (Psalam 97:12).
7
2. BOZIJE DELEGIRANJE VLASTI
2. BOIJE DELEGIRANJE VLASTI
Nakon to je stvorio nebo i zemlju, Bog je stvorio neto sasvim
drugaije od svega do tada stvorenog ljudsko bie! Bie koje je
drugaije od svih drugih bia slino njemu samom:
"Zatim Bog ree: Da nainimo oveka po obliju i po prilici naoj, pa
neka ima on vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim i nad
ivotinjama i nad celom zemljom, i nad svim gmizavcima koji gmiu po
zemlji." (1. Mojsijeva 1:26).
U Boijem planu sa ovekom pojavljuje se jedan novi momenat, do
tada nespominjan u Boijem stvaranju. Po prvi put Bog spominje da e
vlast koju on poseduje delegirati jednom od svojih stvorenja. Re za
vlast u jevrejskom jeziku je radah, to znai: staviti pod noge, podloiti,
imati nadmo, vladati, upravljati. Bog je uzeo veliki rizik kada je odluio
da svoju vladavinu na zemlji ostvaruje kroz saradnju sa ovekom.
Boije poverenje u pojedince i grupe ljudi, kao svoje saradnike, za
mene lino, uvek je bilo fascinirajue.
Odgovornost ambasadora u ulozi predstavnika jedne zemlje je velika.
Odabrati osobu koja treba da predstavljala jednu zemlju, grupu ljudi ili
pak samo jednu drugu osobu, uvek je rizino. Za svakog bi takav izbor
predstavljao odluku propraenu neizvesnou i odreenim strahom. Ko
moe Svemogueg i savrenog Boga dostojno da predstavlja u ovom
svetu? Koja crkva moe biti njegova reprezentacija, koja osoba njen
kapiten? Kome takvo poverenje Bog moe da ukae? Biti Boiji
predstavnik na zemlji podrazumeva sledei opis:
"Poto je negda vie puta i na razne naine govorio oevima naim
8
preko proroka, progovori nama Bog ovih poslednjih dana preko Sina,
koga postavi za naslednika svih stvari, preko koga je i vekove stvorio, i
koji je budui odsjaj slave njegove i slika oblija njegova..." (Jevrejima
1:13).
Biti neiji predstavnik znai biti "slika i prilika" onoga koga
predstavljamo i o kome govorimo, ije interese i naela zastupamo.
Moe li iko meu ljudima da bude svrstan u ovaj izbor? Isus Hristos je
jedina osoba u istoriji oveanstva kojoj je to poverenje ukazano i koji
je mogao to da ostvari zbog injenice da je on istovremeno i istiniti
ovek i istiniti Bog, inkarnacija ivog i nevidljivog Boga, Bog u ljudskom
obliju. Taj je dogaaj jedinstven i neponovljiv.
Zbog uloge koju mu je Bog namenio, da bude saradnik Boiji, ovek je
trebao da ima deo onoga to u Boijoj osobi postoji sposobnost da
upravlja stvorenjem. ovek bez Boijeg doputenja nema vlasti, niti da
mu je vlast od poetka bila delegirana na upotrebu nezavisno od Boga!
Isti sluaj je i sa anelima koji su bili stvoreni pre oveka. To je
jednostavno nemogue! Razlog tome je da niko osim savrenog Boga
nije u stanju da se na ispravan nain nosi sa vlau, to se pokazalo
istinitim u pokuaju jednog od stvorenih anela da upotrebi delegiranu
vlast nezavisno od Boga.
Druga vana istina i strana ovog Boijeg poteza je ta da je delegirana
vlast oveku dana da bi upravljao Boijim stvorenjem. U svom prvom
obraanju oveku Bog kae: "I blagoslovi ih, i ree im Bog: Raajte se,
mnoite se i napunite zemlju, i vladajte njom i imajte vlast nad ribama
morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim ivotinjama koje se po
zemlji miu." (1. Mojsijeva 1:28).
Ni Adamu ni Evi Bog nije rekao da je vlast namenjena upotrebi u
njihovom meusobnom odnosu, niti nad drugim ljudima koji e doi
nakon njih.
9
"I Bog stvori oveka po obliju svome; po obliju Bojemu stvori ga;
stvori oveka i enu." (1. Mojsijeva 1:27).
Oigledno je da su mukarac i ena zajedno ono to Biblija naziva
ovek! Zbog specifinog odnosa izmeu mukarca i ene vlast nije
trebala da se koristi u tom odnosu. Vlast je njima zajedniki dana da je
upotrebljavaju u upravljanju Boijim stvorenjem. ovek je imao vlast da
Raj odrava u stanju kakvim ga je Bog stvorio. Ljudsko bie je imalo
vlast da sauva celo Boije stvorenje od Sotoninog ulaska u svet. Kako
bi svet izgledao da Adam i Eva nisu napravili tu kobnu greku, ostaje
zagonetka, koja e jednom biti razjanjena. Svojom neposlunou
Boijoj zapovesti ovek je praktino predao vlast Sotoni u ruke. Jedini
nain za avola da doe do vlasti u svetu bio je putem prevare
oveka.
Verujem da obnova sveta, koja je opisana kao deo Boijeg plana u
okviru ljudske istorije, ukljuuje i vraanje vlasti onome kome je od
poetka bila namenjena i poverena obnovljenom oveku u
zajednitvu sa Bogom!
ovek je kroz svoj odnos sa Bogom predstavnik Boga na zemlji. Dve bi
rei bile prikladne za opis ovog Boijeg izbora rizik i privilegija. Rizik
je, oigledno, na Boijoj strani, a privilegija na ovekovoj. Svaki vernik
svojim ivotom oituje deo Boije linosti. Zajednitvo verujuih
pojedinaca sainjava grupu koju Biblija naziva Boiji narod, ili u Novom
zavetu Crkva Boija. Svojim pojedinanim ivotima i zajednikim
ivotom utemeljenim na Boijoj rei, ova grupa ljudi treba da oituje
puninu Boije prisutnosti na zemlji.
Boiji zastupnik na zemlji, ni pre ni posle Isusa Hrista, nikada nije bila
jedna osoba. Nauavanje da je jedna osoba zastupnik Boiji na zemlji
je potpuno pogreno i nebiblijsko, samim tim opasno i zavodee. Ni
jedno ljudsko bie nije u stanju da nosi Boiju puninu. Tu privilegiju je
jedino Boiji sin, Isus Hristos, na jedinstven nain imao.
10
Svrha postojanja Crkve Isusa Hrista jeste da ispravnom
administracijom svega to joj je povereno, a pripada Bogu i njegovom
Carstvu, manifestuje njegovu stvarnost i prisutnost u istoriji ljudskog
roda. Cilj je da ovek shvati svoje poreklo da je od Boga doao, i
uvidi smisao sa svojim postojanjem da ivi u zajednitvu sa Bogom i
ispuni svoju Bogom danu ulogu sa svojim ivotom da slui Bogu i
oveanstvu. Boija prevashodna elja je da se oveku otkrije onakav
kakav jeste Otac, iji se odnos prema svakoj osobi temelji na
njegovoj venoj ljubavi, Jovan 3:16. Sve u ivotu verujueg pojedinca,
njegovom zajednitvu sa drugim verujuim osobama, i odnosom prema
svim ljudima, je podreeno jednoj svrsi otkriti oveanstvu Boiju
linost, njegovu nameru sa svetom i svakom osobom, i predstaviti
reenja za probleme ljudskog roda. To je ujedno i objanjenje smisla
sa delegiranom vlau koju je Bog dodelio oveku! Korienje vlasti na
bilo koji drugi nain osim kroz ovekovu istovremenu podlonost Bogu
prelazi u zloupotrebu vlasti, u praksu iza koje stoji sam prvi pobunjenik
avo. Korienje vlasti u bilo koju drugu svrhu osim na izgradnju
drugih i korist celog oveanstva, je promaaj i egoistina zloupotreba.
11
3. POSLEDICE COVEKOVE ODVOJENOSTI OD BOGA
3. POSLEDICE
OVEKOVE ODVOJENOSTI OD BOGA
Svaka bolest se na neki nain manifestuje, ima svoje simptome.
Simptomi ovekovog stanja se oituju pre svega u meuljudskim
odnosima, i u ovekovom odnosu prema prirodi. Neposlunou prema
Boijoj zapovesti ovek nije samo izgubio kontakt sa Bogom i
sposobnost da upravlja Boijim stvorenjem na ispravan nain, ve je
time otvorio vrata zlu. Posle pada u greh ovek nije vie u stanju da se
reprodukuje kao to je sam bio stvoren kao slika Boija. Ulaskom
greha u stvorenje, poinje raanje ljudskog bia opisanog reima:
"Kad je Adam imao sto i trideset godina rodi sina sebi slina..." (1.
Mojsijeva 5:3).
Ako bi uporedili oveka sa kompjuterom mogli bi ovaj dogaaj opisati
ovako. ovek stvara kompjutere iste. Meutim im se kompjuter
ukljui u mreu postoji mogunost da se zarazi virusom. Kada virus
ue u kompjuter, spolja sve izgleda u redu i neko vreme jo i
funkcionie. Vremenom poinje sve loije da funkcionie, manifestuje
udne reakcije, stvara haos i blokira kompjuter u njegovim osnovnim
funkcijama. Da bismo ga dalje koristili moramo se uhvatiti u kotac sa
virusom, a ne sa boljim dizajnom izgleda kompjutera. Tek kada se
virus odstrani, kompjuter moe ponovo zdravo da funkcionie.
Opasnost mu celog veka preti da e virus opet da se manifestuje,
samo na neki drugi nain. Ako se virus potpuno ne ukloni i ako se
nakon toga ne stvori dobar sistem zatite od daljnjeg uticaja virusa na
kompjuter, vek trajanja nee biti dug. Na kraju i svaki kompjuter moe
da "umre".
12
Upravo se to dogodilo sa ovekom. Virus greh je poremetio
ovekovu unutranjost i funkcije. ovek to obino pokuava izleiti
sredstvima koje za trenutak promene stvari. Ali, za trajno reenje
potreban je jai antivirus sistem od popravljanja i doterivanja
spoljanjeg imida. Isus Hristos je jedini lek protiv grehvirusa.
Zlo u ovekovoj prirodi oitovalo se odmah, ve u odnosu prva dva
brata na zemlji:
"... ali kad behu u polju Kajin skoi na Avelja, brata svoga i ubi ga." (1.
Mojsijeva 4:8).
Nabrajanju dogaaja ovakve vrste nema kraja. Od pamtiveka
oveanstvo zna za ovakve dogaaje. Da stvar bude ozbiljnija,
manifestovanje zla kroz istoriju ljudskog roda biva sve masovnije i
raznovrsnije.
Filozofija koja iskljuuje Boga, pokuava prisustvo zla u ljudskom
drutvu objasniti na razne naine, izmeu ostalih i sociolokim
faktorom. Objanjenje je da ovek postaje zao zbog sredine u kojoj
ivi. Problem te hipoteze je u tome da sama socijalna sredina nije nita
drugo nego produkt ljudskog bia. ovek ulazi u svet sa svojom
prirodom u kojoj postoje sve komponente potrebne za stvaranje i dobre
i loe socijalne sredine.
Socijalna sredina nije uzrok zlom ponaanju ljudskog bia, ve
posledica zla koje u oveku postoji od njegovog roenja, nakon pada u
greh i odvojenja od Boga.
Ponaanje ljudskog bia ukazuje na to da ovek moralno ne napreduje
dovoljno da bi svet drugaije izgledao:
"Gospod vide da je nevaljalstvo ljudi veliko na zemlji, i da su misli srca
njihova svagda samo k zlu upravljene." (1. Mojsijeva 6:5).
13
itajui istoriju ljudskog roda lako je primetiti da se neke stvari stalno
ponavljaju, nezavisno od razvijenosti drutva. Na primer ugnjetavanje
slabih od strane jaeg, ili borba oko vlasti. I jedna i druga pojava su
propraene manipulacijama, ubistvima, esto na naine koji su
neshvatljivi, ako se misli na to da je ovek taj koji to ini. Ako je ovek
dobar odakle zlo? Ako je ovek samo materijalno bie onda opet,
odakle zlo?
Diktature su drastian primer koliko jedna osoba moe da nanese zla
itavom narodu, kontinentima i celom svetu. Biblija je puna izvetaja o
pojedinanim obraunima i masovnim ubijanjima sve zbog pitanja
vlasti. Ponekad je veoma zbunjujue da se radi i o ljudima koji su to
radili u Boije ime. Vano je napomenuti da uraeno u Boije ime nije
isto to i Boija volja!
Svet je uvek trpeo od ratova iji su uzroci religiozne prirode. Iako je
religija verovatno jedan od najeih povoda oruanim konfliktima
meu narodima, bilo bi nepravedno rei da je to i jedini razlog. Veoma
est, ali mnogo vetije kamufliran razlog ratovima, jeste ekonomski
interes, a nekad i manje vane stvari. Takvo ponaanje je oduvek bilo
utemeljeno u meuljudskim odnosima.
Periodi u ljudskoj istoriji kada je zlo moralo da se povue zbog sile
dobra uvek su posledica ovekovog povratka biblijskom Bogu i
njegovim principima za ivot. Napredak oveanstva usko je povezan
sa duhovnim probuenjem i obnovom ljudskog bia. Ovo nije isto to i
"vladavina crkve" kroz istoriju, ega emo se kasnije dotai.
Analizirajui istoriju dolazi se do zakljuka da razvoj oveanstva nije
samo linijski niti samo kruni, ve kombinacija ta dva, to jest spiralni.
Teolokim jezikom rekli bi da je istorija oveanstva jedno progresivno
otkrivanje Boga, ali ujedno i oveka. Stvari su i danas, u socijalno
moralnom pogledu, u principu iste kao to su bile ranije. Neke su po
14
svojoj prirodi iste, ponavljaju se u drugom obliku, ali istovremeno sve
ide ka cilju. Istorija nije beskonano, besciljno tumaranje u
neodreenom pravcu. Nije ni stalno kretanje u krug. Istorija ima svoj
poetak i svoj kraj, a sve to se u meuvremenu dogaa ima svoj
smisao i uticaj na razvoj situacije u svetu. Ipak, na jedan nain svet je
isti kao to je uvek bio i verovatno e takav uvek i biti. Solomon to
sumira:
"to je bilo, to je ono to e biti, i sto se inilo, to je ono sto e se initi.
Nema nita novo pod suncem." (Propovednik 1:9).
Svet u moralnom pogledu ne pravi velike korake napred. Mnogi su
tvrdili da e svet u svom razvoju i u moralnom pogledu napredovati,
meutim istorija opovrgava ovu hipotezu. Zbog stalnog rasta
stanovnitva na zemlji i globalnog razvoja komunikacija, svet je izloen
sve veim mogunostima irenja i dobra i zla. Ova dva procesa se
odvijaju paralelno, ukazujui na dolazeu kulminaciju u budunosti.
oveanstvo je svesno negativnog razvoja i napretka zla.
Apokaliptian jezik ne pripada vie samo religioznim krugovima, ve se
sve vie upotrebljava i u ateistikim i naunim krugovima. Planetu
zemlju ne eka blistava budunost, ako se neto dramatino pozitivno
ne dogodi. Ozbiljan momenat u ovome jeste taj da je sam ovek
prvenstveni uzrok svemu to se u svetu dogaa. Prorok Isaija opisuje
razloge apokaliptikim dogaajima:
"Tuna je zemlja, iznemogla, alosni su i oajni stanovnici njeni, bez
snage su naroda glavari. Oskvrni se zemlja pod stanovnicima svojim,
jer prestupie zakone, izmenie uredbe, raskidae savez veni." (Isaija
24:45).
U dananjem, posebno zapadnom svetu, mnoge, tradicionalno dobre
socijalne i moralne vrednosti sve vie blede i nestaju. Veliki doprinos
tome je doao kroz razne filozofske pravce, kao to je
postmodernizam, koji je relativizacijom istine osetno uticao na moralni
15
razvoj sveta. Poslednja knjiga Biblije konstatuje da se ovek ni u
vremenima najdramatinijih apokaliptikih dogaaja, koji e zatei ovaj
svet, nee bitno promeniti:
"Ostali ljudi koji ne behu pobijeni ovim zlima, ne pokajae se od dela
ruku svojih, pa da se ne klanjaju vie zlim duhovima, ni idolima zlatnim
i srebrnim, bakrenim, kamenim i drvenim, koji ne mogu ni videti, ni uti,
niti hoditi; niti se pokajae od ubistava svojih, ni od aranja svojih, ni od
bluda svoga, ni od kraa svojih." (Otkrivenje 9:2021).
Meu poslednjim reima koje je Isus izgovorio apostolu Jovanu u
otkrivenju o poslednjim vremenima dobijamo potvrdu da e se taj
proces nastaviti, i imati svoju kulminaciju u istoriji oveanstva.
"I ree mi: Ne zapeati rei prorotva ove knjige. Jer je vreme blizu. Ko
je nepravedan neka jo bude nepravedan, a ko je pogan neka se jo
pogani, a ko je pravedan neka jo ini pravdu, a ko je svet neka se jo
sveti." (Otkrivenje 22:1011).
Zato, na alost, nije preterano rei da injenice o oveku i njegovoj
prirodi govore da svet nee moi oekivati samo bolju budunost, u
odnosu na ve opisanu krvavu prolost. Ako ljudski rod ustraje u
odbijanju da na iskren i ozbiljan nain da vie mesta Stvoritelju i
poslua ta on ima da kae, namee se neizbean scenario
budunosti ovog sveta pakao na zemlji. Jer, ovekovo hronino
bolesno duhovno stanje e se sve vie oitovati u zloupotrebi vlasti i
sile meu ljudima, te na kraju kulminirati u potpunom oitovanju
negativnog kapaciteta koji se nalazi u ljudskoj grenoj prirodi.
16
4. RAZLOZI ZLOUPOTREBE DELEGIRANE VLASTI
4. RAZLOZI ZLOUPOTREBE
DELEGIRANE VLASTI
Objasniti problem nasilja i zloupotrebu vlasti u svetu, a da se u obzir ne
uzme biblijska dijagnoza ovekovog duhovnog stanja, veoma je teko.
Nezamislivo je govoriti o moralu bez postojanja Istine. Istina, prema
biblijskom izvetaju, postoji pre postanja oveka. ovekova se dela od
samog poetka procenjuju prisustvom Istine koja je prisutna u
stvorenju. Vano pitanje je ako ovek nije posrnulo duhovno bie
odakle zlo u ljudskoj linosti?
OVEKOVO DUHOVNO STANJE
Prisustvo zla oituje se u vrlo ranom stadijumu ivota ljudskog bia. U
vaspitavanju ljudskog bia sve se svodi na usmeravanje novoroenog
deteta na uenje onoga to je dobro. Ve u prirodi malog deteta se od
samog poetka manifestuje prisustvo zla. ovekovo odbacivanje Boga
i njegove zapovesti nije bilo samo odbacivanje dobra, ve i otvaranje
vrata zlu, koje dolazi od Sotone. Nakon to je poverovao glasu Sotone
i njegovoj ponudi ovek je irom otvorio vrata zlu na zemlji. Istorija
sugerie da je teko tvrditi da je svet u moralnom pogledu napredovao.
Bez obzira na vremensku perspektivu koju bi prihvatili kao polaznu
taku za analiziranje razvoja ljudskog bia, neizbeno se dolazi do
zakljuka da je ovek hronino bolesno bie u moralnom pogledu.
Boija dijagnoza ovekovog stanja i posledica tog stanja je veoma
jasna. Isus vrlo direktnim reima objanjava voama svog vremena
stanje u kome se nalaze, uzrok tom stanju, kao i njegove posledice:
"A on im ree: Vi ste od dole, ja sam od gore. Vi ste od ovoga sveta, ja
17
nisam od ovoga sveta. Zato vam kazah da ete umreti u gresima
svojim..." (Jovan 8:2324a).
"Isus im odgovori: Uistinu, u istinu vam kaem da je svaki koji se
podaje grehu, rob grehu." (Jovan 8:34).
Isus ukazuje na ogromnu razliku izmeu njih i njega. Razlika je u
samoj prirodi! ovek, iako stvoren na Boiju sliku, zbog pada u greh,
rada se i sa zlom u svojoj prirodi. Rob je toj prirodi i sam ne moe da
se oslobodi njene vlasti. Zbog toga oveanstvo nije u stanju da
promeni svoj kurs, bez obzira na mnoge napretke u svom razvoju. Ceo
svet je u vlasti Zloga.
"Moe li Etiopljanin kozu svoju promeniti, ili leopard are svoje?
Moete li vi dobro initi kad ste nauili zlo initi?" (Jeremija 13:23).
Vrlo slikovito prikazivanje ovekove prirode u odnosu na dobro i zlo.
Prirodnim roenjem ovek nasleuje kapacitet za injenje i dobra i zla.
Da bi doiveo pobedu nad zlom u sebi, oveku je potrebno da se
nanovo rodi, kroz veru u Isusa Hrista, koji je svojom smrti na krstu
slomio silu zla. Tek kroz taj doivljaj ovek postaje slobodan od
robovanja zlu, kao i sposoban da na mnogo efikasniji nain upotrebi
kapacitet dobra koji mu je dan time to je stvoren na Boiju sliku.
"Samo evo to sam ipak naao: Da je Bog stvorio ljude ispravne, ali oni
mnoge krive puteve trae." (Propovednik 7:29).
Stvoren na sliku Boiju podrazumeva da je ovekovo originalno stanje
bilo samo dobro, ali da neposlunou Boijoj zapovesti, i padom u
greh, ovek ne samo da gubi sposobnost da se vlada u skladu sa
svojom boanski dobrom prirodom, ve je i pod uticajem druge prirode
u kojoj postoji velik i stvaran kapacitet za injenje zla. Opisujui tu
prirodu, taj deo ljudskog bia, apostol Pavle kae:
18
"Znam, naime, da u meni, tojest u mom telu, ne prebiva dobro. Jer
hteti, to u meni postoji, ali initi dobro, ne." (Rimljanima 7:18).
Ovo je opis duhovnog dualizma ovekovog stanja. Hteti initi dobro,
elja za odnosima u miru i ljubavi, pripadaju osobinama koje su oveku
dane od Stvoritelja. Nemogunost ostvarivanja istoga ima svoj razlog u
ovekovoj grenoj prirodi koja je dominirajui faktor u oveku njegovim
prirodnim roenjem. Priroda ljudskog bia je opisana na mnogo mesta
u Bibliji. Jedno od njih nabraja osobine te prirode:
"A dela tela su oigledna. To su blud, neistota, razuzdanost,
idolopoklonstvo, vraanje, neprijateljstva, svae.ljubomora, ljutnja,
spletkarenja, razdori, stranarenja, zavisti, opijanje, banenje i njima
slina." (Galatima 5:1921).
Isus takoe objanjava da ono to pogani oveka nije zavisno od
okoline i spoljanjih faktora:
"Ali, ono to izlazi iz usta, izvire iz srca, i to oveka ini neistim. Jer iz
srca izviru zle misli, ubistva, preljube, blud, krae, krivokletstva i hule.
To oveka ini neistim, a ne ini ga neistim to to jede neopranih
ruku." (Matej 15:1819).
Ako ovo sve izlazi iz ovekovog srca onda ovek stvara okolinu i ini je
onakvom kakav je on sam. Svakako, postoji deo istine u tvrdnji da
okolina utie na oveka, ali ona nije prvobitni uzrok ovekovog stanja.
Bez prihvatanja biblijske dijagnoze ovekovog pravog duhovnog stanja
nemogue je objasniti zato je svet, uprkos intelektualnom razvoju, ne
samo stagnirao u moralnom pogledu, nego se zlo sve vie oituje u
svetu. U ovekovoj prirodi je sam uzrok i objanjenje njegovoj
nesposobnosti da vlast i mo koristi na ispravan nain.
19
POHLEPA ZA AUTORITETOM
Ne verovati u Boga je ateistiko shvatanje ivota, i kao i svaka druga
ideologija, ima svoje posledice. Ako Bog ne postoji, onda ne postoji ni
krajnji autoritet, a samim tim ni mogunost odreivanja moralno
ispravnog i pogrenog u meuljudskim odnosima. Krajnji autoritet, u
tom sluaju, jeste sam ovek. Problematian momenat je takoe da je
u tom sluaju veoma teko, praktino nemogue, doi do zajednikog
morala. Interesantno pitanje bi takoe moglo biti ko je izvor moralnih
vrednovanja kao na primer "deset Boijih zapovesti"? Ako ih Bog nije
dao oveanstvu, koji ovek ih je napisao i sa kojim autoritetom?
Evolucionistiko ateistiki pogled na svet smatra "zakon jaega"
normalnim u prirodi. U ivotinjskom svetu se taj zakon oituje, i poto
je ovek, prema ovoj ideologiji, "samo jedan stepen razvoja u
ivotinjskom svetu", zakon jaega je manje vie prihvaen kao vaei i
u meuljudskim odnosima. Prema tom razmiljanju ovekova svest se
jo nije razvila do onog potrebnog stepena na kojemu bi oveanstvo
kao celina moglo izbei tragine posledice primene "zakona jaega". U
teoriji evolucije se veoma velikoduno rauna sa vremenskim
periodima i ciframa koje su izvan naih mogunosti da ih stavimo u
praktinu perspektivu. Na taj nain se moe tvrditi da, za nekoliko
"stotina, hiljada ili miliona godina", ljudsko bie moe stii do tog
potrebnog stepena ljudske svesti, koji bi oveanstvu omoguio da ivi
u meusobnim odnosima o kojima oveanstvo jo uvek sanja. Taj san
deo je ovekovog porekla stvoren na sliku svog Stvoritelja, Boga!
Meutim, ono to se da zakljuiti o oveku, kroz ovih nekoliko hiljada
godina nama poznate ljudske istorije jeste da je ljudska priroda u
sutini nepromenljiva.
Ako je "zakon jaega" deo evolucijskog razvoja sveta i demantuje
postojanje vrhunskog Autoriteta, onda pojedinci i grupe ljudi, po
subjektivnom shvatanju, odluuju o upotrebi sile i vlasti. Posledice tog
stava su poznate ljudska istorija je neprekidna manifestacija
20
svojevoljne primene "zakona jaeg" od strane pojedinaca i grupa ljudi,
koji po svom sistemu vrednovanja, sebe smatraju za elitu. Njihov nain
upotrebe vlasti ide na raun "niih i slabijih" stalea u drutvu. Mase su
kroz istoriju bile najee sredstvo za ostvarivanje ciljeva koje
"prosvetljeni i moni" smatraju svojim pravom u odnosu na svet.
Vladalaka elita danas nije drugaija od prethodnih. Njihov cilj je uvek
bio, i ostao isti, da sebe stave na mesto koje samo Bogu pripada.
U ovekovom odvajanju od Boga, padom u greh, genetika ljudskog
roda inficirana je nemogunou da u potpunosti primenjuje Boije
moralne zakone i ambicijom koju je Sotona imao da postane Bog.
Ve u konfrontaciji Faraona i Boga ta je ideja dostigla visoku taku.
Poslani od Boga da oslobode izraelski narod iz dugog i tekog ropstva,
Mojsije i Aron nastupaju sa autoritetom koji su primili od Boga. Na
njihove rei: "Ovako govori Gospod Bog Izrailjev: 'Pusti narod moj nek
ide'...", Faraon odgovara reima: "Ko je Gospod, da sluam glas
njegov i pustim Izrailja da ide?" (2. Mojsijeva 5:12). Razlog takvom
odgovoru je taj da su Egipat i faraon verovali, da osim njega drugog
boga nije bilo. Sa takvim verovanjem nije udno to je faraon na takav
nain primenjivao vlast i silu, jer kome da polae raune onaj ko veruje
da sam sedi na vrhu piramide?
Nepriznavanjem Boga kao vrhunskog autoriteta neizbeno se dolazi do
zloupotrebe sile i vlasti.
"Jer kad neznaboci ne imajui zakona sami od sebe ine sto je po
zakonu, oni zakona ne imajui sami su sebi zakon: Oni dokazuju daje
ono napisano u srcima njihovim sto se ini po zakonu, budui da im
savjest svedoi, i misli meu sobom tue se ili pravdaju." (Rimljanima
2:1415).
U svojoj pobuni protiv Boga, oveanstvo odbacuje i svedoanstvo
savesti kao dokaz postojanja vrhunskog Autoriteta Boga. Iako se
21
primena vlasti u razliitim kulturama moe razlikovati, ipak postoje
zajedniki principi i pravila, koja govore da u ovekovom srcu postoje
uroeni zakoni, koji su u njemu, nezavisno od stepena razvijenosti
kulture u kojoj ive. Upravo taj momenat govori o tome da postoje
univerzalna shvatanja za koja se oveanstvo nije dogovorilo da budu
merodavna, ve ih je nasledilo od Stvoritelja kao merodavna.
Smatranje pogrenim primenjivanje vlasti na nain koji nanosi povrede
i zlo drugima, nije nita to je svet na viem stepenu razvoja izmislio.
Razliiti oblici zloupotrebe vlasti su uvek shvatani kao pogreni, zato
to moralni zakon postoji u oveku od samog njegovog postojanja.
Zato je ateistiko nepriznavanje vrhunskog autoriteta, u osobi jedinog
ivog Boga, ne samo protiv Boga ve i protiv samog oveka,
nehumano i na tetu oveanstva. "Ljubi blinjega svojega kao
samoga sebe", i "sve sto elite da ljudi vama ine, inite i vi to njima",
su zapovesti koje odjekuju u nutrini svih ljudi, bilo da veruju u Boga ili
ne. ovek intuitivno zna da su ovi principi ispravni! Ili, zar bi iko od nas
opravdao ubijanje slabijih od strane jaega, samo zato to teorija
evolucije govori o "neizbenom pravilu" opstanka jaega?
Razlog pohlepe ljudskog bia za vlau i pogrenom primenom iste u
meuljudskim odnosima, moe se objasniti jedino injenicom
odvojenosti oveka od Boga i njegovim robovanjem zlu koje ivi u
njemu, kao posledica pada u greh.
NERAZUMEVANJE VLASTI
Pohlepa za vlau i nerazumevanje njene prirode su, na alost,
prisutne i meu ljudima koji veruju u vrhunski Autoritet. Istorija svedoi
o potpuno pogrenoj upotrebi vlasti u krugovima razliitih religija. Nain
na koga voe razliitih religija primenjuju autoritet i vlast je mnogo puta
prava antipropaganda ispovedanja vere u Boga kao vrhunskog
autoriteta. Takve osobe su nekad zaslepljene vlau do te mere da
22
mogu ak verovati da ono to ine jeste u slubi samog vrhunskog
Autoriteta Boga. Isus je sam spomenuo ovu mogunost i praksu:
"Izoptie vas iz sinagoge. tavie, dolazi vreme kada e svaki onaj
koji ubije nekog od vas misliti da slui Bogu." (Jovan 16:2).
Praksa nije uvek odraz Boije volje. Da Bog ne intervenie uvek nije ni
u kom sluaju potvrda ispravnosti prakse.
"Kad se sud protiv ravih dela ne izvruje odmah, to se srce sinova
ovejih napuni eljom da zla dela ini." (Propovednik 8:11).
Ako sud ne doe odmah ljudi su skloni verovanju da stvar ili nije
pogrena, ili da suda i nee biti. Kao da to bude neka vrsta ohrabrenja
da se sa zlom moe nastaviti, mislei da ni onaj koji ima svu vlast na
nebu i na zemlji vie ne vidi ta se radi. Razvoj situacije u svetu govori
u prilog ovoj istini. Sve to se Bog vie uklanja iz svesti ljudskog roda
sve se vie zlo iri u drutvu.
"I on mi ree: 'Sine oveji, vidi li to u mraku rade stareine doma
Izrailjeva, svaki u svojoj sobi punoj slika? Jer oni govore: 'Ne vidi nas
Gospod, Gospod je ovu zemlju napustio.'" (Jezekilj 8:12).
ovek nesvestan Boga lako pada u iskuenje da sebi pripie preveliku
vlast i da je koristi na tetu drugih. Isus Hristos je na to ukazivao
voama svog vremena, podseajui ih da se ne ponaaju bahato i
samouvereno, jer vlast koju su mislili da imaju nije bila njihova.
"Kad Pilat u ovu re, zabrinu se jo vie, vrati se u pretorij, i ree
Isusu: 'Odakle si ti?' Isus mu ne dade odgovora. Pilat mu tad ree: 'Zar
meni ne odgovara? Ne zna li da imam vlast raspeti te, i imam vlasti
pustiti te?' Isus odgovori: 'Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom, kad ti
ne bi bilo dano odozgo...'" (Jovan 19:811).
23
Isus objanjava problematiku zloupotrebe vlasti. Ako ovek ne veruje,
ili nije svestan, da iznad njega postoji apsolutna vlast, Stvoritelj sveta i
ljudskog bia, onda e pojam vlasti i njene upotrebe biti izvrnut i
zloupotrebljavan, ba kao to praksa u svetu pokazuje. Ovo je istina u
svim drutvenim krugovima, nezavisno od intelektualnog i socijalnog
nivoa. alosna i tragina injenica je u tome da je ista pogrena praksa
veoma esto prisutna i u krugovima u kojima se ispoveda vera u Boga.
"I vi, gospodari, isto tako postupajte s njima. Uzdrite se od pretnji,
znajui da je i va i njihov Gospodar na nebesima i da on ne gleda koje
ko." (Efescima 6:9).
Apostol Pavle govori ljudima koji veruju u Boga, koji su doiveli udo
novog roenja, a opet zloupotrebljavaju svoju poziciju u odnosu na
druge. Ovo se naroito oituje u ivotima ljudi koji svoju vrednost trae
u pozicijama, koje im, po sistemu razmiljanja i vrednovanja ovog
sveta, daju povod i "pravo" da svojevoljno primenjuju vlast nad
drugima.
Isus Hristos je ostavio fantastian primer upotrebe vlasti na ispravan
nain. Na isti nain Hristova Crkva pozvana je da manifestuje njegovu
praksu.
24
5. MODELI LJUDSKE VLADAVINE
5. MODELI LJUDSKE VLADAVINE
Danas, kao i u prolim vremenima istorije oveanstva, postoji elita u
politikom, ekonomskom i religioznom svetu. Ako je suditi po
postupcima istih, izgleda da glavni cilj nije pre svega dobrobit celoga
sveta, ve najee da se uspostavi i uvrsti vlast, kako na lokalnom
planu tako i globalno. Metode koje se za to koriste nisu uvek humane i
slede stari recept tipian za takve ljude: "Cilj opravdava sredstvo".
U svemu postoje izuzetci, tako i u ovoj oblasti. Paradoksalno je da
voe sa dobrim motivima i potenim metodama rada ne naiu uvek na
srdanu dobrodolicu u krugovima iz kojih dolazi vlast. Mnogi od njih
osvoje simpatije naroda, a to ve samo po sebi stvara zavist kod
konkurenata. U zavisti se raaju najperverznije metode borbe meu
ljudima koji su gladni i edni vlasti. Ubistva i misteriozna nestajanja
ljudi objanjavaju koliko su jake negativne sile u tom sistemu, i kako se
te destruktivne sile, putem zavisti i drugih spomenutih osobina ljudske
prirode, brzo oslobode na tetu celog oveanstva.
"Sve sam ovo video, i upravio sam panju srca svoga na sve to se
pod suncem radi. Ima i vreme kad ovek nad ovekom vlada, da ga
nesrenim uini." (Propovednik 8:9).
"... to se dogaa pod suncem u vreme kad ovek vlada nad drugima
na njihovo zlo", kae jedan drugi prevod.
Poslovica kae da "riba od glave smrdi". Pitanje voa, i njihovog
shvatanja vlasti i njene upotrebe veoma je vano.
"Ima jo jedno zlo koje sam pod suncem video, kao to je greka to
25
dolazi od onoga koji vlada: Ludost zauzima vrlo visoke poloaje, a ima
i bogatih (plemenitih) koji na niskom mestu sede." (Propovednik
10:56).
Solomonovi zakljuci su bili, a i danas su, aktuelni. Izgleda kao da su
pisani danas, a ne pre tri hiljade godina, to potvruje i injenicu da se
moral u ovoj oblasti nije puno promenio. Njegovim reima reeno
"nita novog pod suncem"!
Gledajui ponaanje i nain vladanja dananjih voa teko je ne
primetiti da neto nije u redu. Ako ljudi koji na svetskoj pozornici
pregovaraju o miru istovremeno ubijaju svoje konkurente i planiraju
ratove, ludost zauzima visok poloaj! Ako ljudi koji na svetskoj
pozornici govore o borbi protiv siromatva, a istovremeno potkradaju
siromane sistemom koga su stvorili na svoju korist, onda ludost
zauzima visoko mesto. Ako te iste voe govore o borbi protiv bolesti i
epidemija, a nisu voljni spustiti cene lekovima koji se proizvode u
firmama u kojima oni imaju svoje akcije, onda je ludost na visokom
poloaju meu ljudima.
Brilijantna retorika i sjajne titule, elegantna odela i fantastine
kancelarije, nisu nikakav dokaz moralnog napretka ljudi. Isus opisuje
voe svog vremena drastinim reima:
"Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to jedete kue udovike, a
pretvarate se dugim molitvama... koji istite spolja au i tanjir, a
iznutra ste puni grabei i nezasienosti... to ste kao okreeni grobovi,
koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni kostiju mrtvakih i svake
neistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste
puni licemerja i zloe..." (Matej 23:14,2528).
Ova istina ne odnosi se samo na voe. "Spolja gladac, iznutra jadac" je
alosno stanje sveta. Nepromenljivost ljudskog bia i njegove prirode
je oigledna tokom cele istorije oveanstva. Bolji svet je uvek bio
26
posledica promene ovekove nutrine. Eskalacija zloupotrebe vlasti u
svetu postaje sve oiglednija. Uvek su postojali pojedinci i grupe koji su
svoju ekonomsku, politiku i religioznu mo koristili da bi vladali
drugima. Dananja slika se ne razlikuje puno, osim, opet u
kvantitativnom smislu. Ovaj se trend osim toga razvija u tom smislu, da
se ti pojedinci meusobno nalaze i udruuju radi zatite svojih
zajednikih interesa. Da tragedija bude jo vea razvoj ne staje tu.
Smatrajui se, zbog svoje ekonomske moi, elitom i "mozgom" ovog
sveta, ovi ljudi shvataju preuzimanje vlasti u svetu kao potpuno
normalan i opravdan potez. Sve to pod parolom da ovakav razvoj slui
napretku i dobrobiti i danas najtraenijoj stvari sigurnosti sveta.
Posmatrajui ovaj razvoj, u perspektivi "razvoja" moralnog stanja
ljudskog roda tokom istorije, nije neosnovana pretpostavka da je pred
nama period u istoriji oveanstva kada e manifestacije zloupotrebe
vlasti imati neshvatljive dimenzije i posledice. Vredno je imati u mislima
i Isusove rei u pogledu ovakvih ljudskih inicijativa: "Svako kraljevstvo
koje je protiv sebe razdeljeno propada, i nijedan grad ili dom koji je
protiv sebe razdeljen ne moe se odrati." (Matej 12:25). U krugovima
u kojima vlada pohlepa za vlau nema mesta zakonu ljubavi. A gde
nema mesta za ljubav tamo nema mogunosti opstanku.
PIRAMIDALNA VLAST
Praksa koncentracije sile i vlasti u jednom vladaru potie od davnih
vremena i ukazuje na ovekovu tenju da se domogne boanskog
trona i nezavisnosti od krajnjeg autoriteta i vere da postoji Stvoritelj
kome je svaki ovek odgovoran. U paganskim koncepcijama postanka
sveta postoji ideja o iskonskoj planini, koja se prva pojavila iz haotinih
voa i smatra se "pupkom zemlje", centrom sveta i takom u kojoj se
dodiruju nebo i zemlja. Takvo mesto smatralo se prikladnim za
prebivanje vladara sveta kralja, kome su se pripisivale osobine
boanstva.
27
Vavilonska kula je smatrana takvom takom na zemlji. Penjui se
stepenitem kule dolo bi se do "babel"a, Boijih vrata, ulaska u hol
boanstva. Ovaj koncept bio je povezan sa slubom i ulogom kralja,
koji je bio centar harmonizacije drave i univerzuma, ujedinjenje
boanskog i ljudskog, kraljbog.
Dvorci tih vladara su graeni na poseban nain da bi tako bili olienje
"boanskog sistema" koji je kralj stvarao oko sebe. Faraoni u Egiptu su
smatrani otelovljenim boanstvima i graenjem palata i piramida su
eleli da manifestuju silu, vlast i besmrtnost, osobine koje su im bile
pripisivane. Medijci su gradili kraljevsku prestonicu Susan persijskom
kralju. Sama kraljevska palata graena je u sedam krugova, svaki od
njih u posebnim bojama, a esti i sedmi krug su bili obloeni srebrom i
zlatom. U samom centru sedmog kruga sedeo je kralj "dobrotvor",
"spasitelj", onaj "koji se pojavljuje u obliku boga". Kralj Navuhodonosor
je bio jedan od vladara koji je zabranio oboavanje bilo koga drugog
osim njega kao vladara i boga. Ova ideja i praksa se uvrstila i u
drugim delovima tadanjeg sveta. Aleksandar Veliki, i posle njega
Rimsko carstvo, prihvataju i uvode ovu kultnu ceremoniju i praksu u
svojim carstvima. Ovaj paganski sistem je bio temeljni kamen filozofije i
prakse Rimskog carstva. U Rimskom carstvu Cezar se smatrao
bogom. Posle raspadanja Rimskog carstva ista praksa nastavlja u
religioznim i politikim krugovima sveta.
U sistemu koji se temelji na ovoj filozofiji, potraga za voom koji
odgovara zahtevima i nadanjima oveanstva, podobnim da se ustolii
na samom vrhu, izgleda kao jedina alternativa. Istorija oveanstva je
neprekidno traenje "super oveka" koji je u stanju da dovede svet do
carstva mira i blagostanja. Radi se o osobi koja poseduje vie od
obine ljudske harizme a "boanskim posredovanjem" ima i poseban
autoritet.
Neophodno je u tom sluaju postaviti sledee pitanje ako
28
oveanstvo odbacuje mogunost postojanja jednog istinitog Boga, koji
se svetu otkrio u osobi Isusa Hrista, koja "boanska sila" u tom sluaju
posreduje/delegira boansku dimenziju kralju, koji time postaje "kralj
bog"?
Odgovor je zapisan u Bibliji, u samom poetku, da iza te ponude stoji
onaj koji je prvi pokuao da postane vie od stvorenja, i da bude Bog.
Sam Sotona je u tim sluajevima posrednik tih "boanskih osobina",
kako bi palog oveka zabludom doveo do ostvarenja njegovog lanog
obeanja "biete bogovi". U vremenima dubokih svetskih kriza
potreba za ovakvim voom je uvek posebno izraavana. Svesno ili
nesvesno, osobe koje prihvate model "piramide" dolaze i pod uticaj sila
koje vladaju u tom sistemu. Koje vrste sila su prisutne u tom sistemu
najbolje svedoi nain ovekove vladavine u dosadanjoj istoriji
ljudskog roda.
Razumevanjem prirode sile i vlasti, kao i ljudskog bia koje je
optereeno konfliktom izmeu dobra i zla u sebi, moe da se doe do
uvida koliko je velika opasnost primenjivanja sile i vlasti u sklopu
piramidalnog sistema, i kakve katastrofalne posledice ta praksa ima po
oveanstvo. Ovaj model vlasti je tokom istorije ljudskog roda, manje
vie, bio i ostao vladajui model. Taj model omoguuje koncentraciju
vlasti do totalitarnih dimenzija, u sklopu jedne elitne grupe, i formalno u
rukama jedne osobe. Takva filozofija vostva i primene vlasti je i dalje
kamen temeljac sistema koji omoguuje zloupotrebu vlasti i sile u
svetu, bilo da se radi o ateistikim ili religioznim krugovima.
Koncentracija vlasti i pripisivanje krajnjeg autoriteta jednoj osobi, vodi u
najveem broju sluajeva, mogli bi rei neizbeno, u zloupotrebu istih,
bilo da je u pitanju svesna zloupotreba ili nesposobnost da se vlast i
autoritet primenjuju na ispravan nain.
"Model piramide" nije Boija ideja, i u svojoj krajnosti moe da zavri
samo na nain koji je suprotan Boijoj zamisli vladavinom
AntiHrista.
29
Ozbiljnost neispravnosti ovog sistema jo je vea ako se podsetimo da
je oveanstvo uvek bilo u potrazi za osobom koja bi svojim
"boanskim osobinama i sposobnostima" mogla popuniti vakum
stvoren odbacivanjem Boga, ili zameniti nevidljivo boanstvo nekom
vrstom "zlatnog teleta", vidljivog boanstva. Cilj toga je da oveanstvu
Bog na kraju i ne bude potreban, ve da ovek sam bude bog. Model
"piramide" temelji se na toj zamisli. Ovom zamkom i prevarom Sotona
je otvorio put mogunosti njegove vladavine nad ljudskim rodom.
Biblija kae da je on vladar ovog sveta i da je ceo svet u njegovoj vlasti
(1. Jovanova 5:19). Ovo ne znai da Sotona vlada Boijim stvorenjem.
On vlada unutar sistema kome je on autor, koga je ponudio oveku i po
kome oveanstvo i danas funkcionie.
Biblija konkretno opisuje dolazei scenario tog procesa. alosno i
strano je da e svet doiveti jo gore oitovanje zla. Apsolutno zlo
sam Sotona, e se oitovati kao kulminacija zla i zloupotrebe vlasti i
sile, u osobi Antihrista. Boija re govori o periodu na zemlji, koji e
prethoditi Boijem potpunom preuzimanju vlasti, kada e svet u svom
ustrajnom odbacivanju Boga, doiveti vladavinu zla pod vostvom
samoga Zloga.
"... jer najpre treba da doe otpad, i da se pojavi ovek bezakonja, sin
pogibli, protivnik koji se uznosi iznad svega sto se zove Bog ili se
oboava, da e ak u Boijem hramu zasesti i proglasiti sebe Bogom."
(2. Solunjanima 2:3b4).
Period vladavine Antihrista e biti kulminacija zloupotrebe vlasti,
manifestovana kroz ljudsku osobu inkarnaciju Sotone. Karakteristike
te vladavine su potpuna manipulacija i kontrola celokupnog
oveanstva putem sistema piramide, voenim od strane jednog
oveka. U tom e se periodu oitovati najstranije posledice ovekovog
otpadnitva od Boga. oveanstvu e u tom periodu biti otkriveno da
ovek nije svoj, nezavisni gospodar, i da kada je Bogu rekao svoje
30
"ne", ujedno je rekao i svoje "da" drugoj strani Sotoni. Time e
Sotonina elja za jedno kratko vreme biti ispunjena, da kroz oveka,
koga je svojom lai prevario, postane i fiziki "bog" ovoga sveta.
Re "anti" ima dvostruko znaenje protiv i umesto. Umesto neeg i
nekog drugog, biti na mestu koje pripada drugom. Ova tvrdnja se
temelji na celokupnom Biblijskom izvetaju o ovekovom neispravnom
nainu upotrebe delegirane vlasti. Ona je ujedno i najozbiljniji povod za
proveru opravdanosti sistema u kojem se krajnja vlast i autoritet u
upotrebi sile daje jednoj osobi "vladaru na vrhu piramide".
DEMOKRATSKA VLAST
U takozvanom "slobodnom svetu", to je danas po shvatanjima mnogih
isto to i "zapadni svet", demokratija vai za najprikladniji oblik po
kome se drutvo moe organizovati. Poto se radi o dobru celine,
celina mora imati mogunost da se izjasni. Demokratija u svom lepom
teoretskom ispovedanju daje "sve mogunosti" osobi da kae svoje
miljenje i time utie na razvoj situacije. Neko bi to jo snanijim
izrazom formulisao reima "sila/vlast dolazi od naroda". Narod svojim
izborom vlada! Time se takoe potvruje da je svaka linost
podjednako vana i vredna, a to bi trebala biti i sama sr
humanistikog drutva. Posmatrajui deo sveta koji tvrdi da primenjuje
demokratski sistem teko je ne biti ironian. Oigledno je da se i u tom
sistemu primenjuju metode koje demantuju teoriju. Nepravedno bi bilo
ne rei da odreena sloboda miljenja postoji, kao i mogunost da se
na odluke (neke i donekle) praktino moe uticati.
Ovaj model vlasti dobio je popriline dimenzije i u crkvama, naroito u
zapadnom svetu. Problem je u tome da Crkva Isusa Hrista nije
organizacija koja se zasniva na principima i vrednovanjima sistema
ovoga sveta. Crkva Isusa Hrista je takve prirode da nijedan model
ljudske vladavine nije prikladan da se primenjuje u Crkvi. Vladavina u
31
Hristovoj Crkvi pripada njenom vlasniku Isusu Hristu, a sve slube u
Crkvi jesu slueeg i nadgledajueg karaktera, a ne vladajueg. U
Hristovoj Crkvi odluujui momenat nije u tome ta veina misli, ve
ta je Boija otkrivena volja. U skladu sa tim najvanije pitanje je koliko
je ideologija voe i celine u skladu sa Boijom voljom.
Najvea zapovest dana Crkvi odnosi se na sluenje i ljubav, a ne na
silu i vladavinu bilo koje vrste, kada su u pitanju meuljudski odnosi.
U biblijskim izvetajima o donoenju odluka govori se terminima iz
kojih se jasno vidi da se radi jednostavno o razumevanju Boije volje
od strane pojedinca i grupe, a ne da je inicijativa u rukama oveka.
Zbog toga, iako ljudski govorei, demokratija ima svojih prednosti nad
ostalim sistemima, ni ona nije sistem koji garantuje oveanstvu "raj na
zemlji". ovekov poziv nije prevashodno da izrazi svoju volju, nego da
manifestuje Boiju volju u svojim odnosima sa drugima. Zbog
ovekove grene prirode, demokratija moe u krajnosti biti sistem u
kome se ostvaruje poslovica "kol'ko ljudi tol'ko udi". Poto je
Boija volja samo ovekovo dobro, tvrdnja, da je najbolji sistem onaj u
kome se primenjuje Boija volja, nije ni preterivanje, a ne bi trebala biti
samo utopija. ovekova prava sloboda je jedino u ovekovom ivljenju
po Boijoj volji! Stvoritelj je stvorio ljudsko bie slobodnim i za ivot u
slobodi. Ogranienja sa Boije strane nisu umanjivanje ljudske
slobode, ve zatita za ljudski rod.
32
6. SVETOPISAMSKI MODELI VLASTI
6. SVETOPISAMSKI MODELI VLASTI
Sve do pojave kralja, u biblijskom izvetaju moe se videti da je pristup
upotrebi vlasti bio razliit od strane onih koji su je primenjivali tokom
istorije oveanstva. Glavna poruka je da je Bog bio prvi i poslednji
autoritet u svakoj situaciji.
PATRIJARSI I VLAST U STAROM ZAVETU
Boija re spominje mnoge osobe koje je Bog upotrebljavao da bi
vodio svoj starozavetni narod. Mnoga imena bi mogla da se spomenu
pored onih najpoznatijih kao to su Avram, Mojsije, Isus Navin,
Gedeon, Samson, Debora, Samuel, David i mnogi drugi. Time bi
mogao da se stekne utisak da je Boija praksa takva da uvek
upotrebljava jednu osobu, te se iz toga stvara zakljuak da je ta osoba
ujedno i vrhunski autoritet i voa koga Bog treba. Neophodno je, zbog
toga, objasniti Boiji izbor i nain upotrebe tih osoba, kako je Bog na
njih gledao i kakav mandat im je bio dodeljen.
Avram, otac vere, otac Boijeg odabranog naroda. ovek koga je Bog
smatrao svojim prijateljem i ukazao mu ogromno poverenje. Oinski
pristup u upotrebi vlasti od strane patrijarha izraz je Boijeg oinskog
srca i staranja za svoju decu i oveanstvo. Iako Boiji izabranik Avram
nije u svom konfliktu sa bratiem Lotom koristio mogunost koju mu je
poloaj pred Bogom davao. Velikoduno je prednost u izboru dao
svom "konkurentu", uzdajui se u Boga za svoju budunost.
Josip, osoba koja je odigrala vanu ulogu u Boijem delovanju u svetu.
Spasilac svoje familije, izraelskog naroda, u situaciji koja je pretila
33
unitenjem njegovog roda, u jednom antiBoijem sistemu, Egiptu.
Josip je ujedno i slika Isusa Hrista, Spasitelja celog sveta. U susretu sa
braom koja su ga prodala i izneverila, Josip ne koristi vlast koju mu
pozicija daje, da bi se osvetio brai. Svestan Boga, Josip sam kae da
je Boija volja najvanija i da je i njegova situacija bila pod Boijom
kontrolom ak i u najgorim momentima. Time jasno naznauje da je i
on kao voa samo u Boijoj slubi, a da je svrha sa svima Boije
izbavljenje.
Mojsije, jedan od najveih voa u istoriji Boijeg rada na zemlji, koga je
Bog upotrebio na silan nain da narod svoj izbavi iz egipatskog
ropstva. Mojsije je, prema Boijoj rei bio prorok (Osija 12:14)! Ni u
jednom trenutku nije vlast koju mu je Bog dao koristio u line svrhe.
Naprotiv, kada su ga i najblii saradnici i roaci napadali, on je stvar
ostavljao u Boije ruke i molio za ozdravljenje onih koji su ga ogovarali
(4. Mojsijeva 12). Teina i ugled Mojsijeve slube su bili takvih
dimenzija da bi ga svaki narod nazvao kraljem! Meutim, niti je to bilo u
Boijim mislima, niti je Mojsije ikada pomislio da tu titulu sebi pripie.
Sam je znao da postoji samo jedan kralj Bog!
Isus Navin je posle Mojsija vodio izraelski narod u obeanu zemlju.
Posle se reaju imena sudija koje je Bog koristio da vodi svoj narod,
meu kojima su bili Gedeon, Jeftaj, Samson i mnogi drugi. Niko od njih
nije postao kralj.
Posle vremena sudija dolazi Samuilo koga je Bog upotrebljavao kao
proroka i na taj nain vodio svoj narod. Samuilo je bio poslednji voa u
Starom zavetu koji je predstavljao Boiji tip voe.
Njegovom slubom zavrilo se, mogli bi rei vreme teokratije, period
Boije direktne vladavine i vostva svog naroda, kroz slube proroka i
sudija.
Vano je zapaziti da su ove slube bile posrednikog karaktera i da im
34
je zbog toga dana funkcionalna, a ne poziciona titula. Poziciona titula
podrazumeva atribute koji su vezani uz osobu koja zauzima tu poziciju.
Kraljevska titula podrazumeva osobine ija je suma bliska
"svemoguem" i zbog toga je ta titula u neznaboakom svetu bila
zamenjujua "umesto samog Boga"! Tu zamku Boiji narod trebao je
da izbegne time to ne bi imao kralja kao vou.
Osobe u slubi proroka, sudije ili svetenika, kao i ljudi oko njih, znali
su da se radi o posredovanju i sluenju, a ne vladavini. Kada bi osoba
u jednoj od tih slubi zaboravila da ima posredniku ulogu i poela da
se ponaa kao da je ona na mestu, ili umesto vrhovnog autoriteta, time
bi prekoraila svoju nadlenost i izneverila Boga koji joj je dodelio
odgovornost. Dokle god su se ove slube drale u granicama njihove
nadlenosti, dotle je vladala teokratija, Boija vlast nad svojim
narodom, a same slube su bile od stvarne pomoi narodu.
Zbog toga Mojsije kae narodu, koji ga optuuje zbog nedostatka voe:
"... to se svaate sa mnom? to kuate Gospoda?" (2. Mojsijeva
17:2).
Mojsije pokuava da im skrene panju da on nije svemogu da bi
mogao da ispuni njihove potrebe, ve da je i on, kao i sav narod,
zavisan od Boga.
Kada voa pone da vezuje ljude uz sebe, kao za onog kome moraju
da se pokoravaju da bi primili pomo, a ne ukazuje na Boga, kao
jedinog od koga zavise, tada je voa, bilo da je bio sudija, svetenik ili
prorok prelazio granicu svoje uloge i nadlenosti. To je momenat kada
voa pone da zloupotrebljava slubu i poziciju koja mu je poverena.
Time pokazuje da je zaveden da veruje da ima vladajuu funkciju, a ne
slueu, kao to je Bog zamislio. Svako prelaenje granica koje su
oveku dane od Boga, unutar kojih ljudsko bie treba dodeljenom
sposobnosti da slui Bogu i svojoj okolini, nije nita drugo nego kunja
35
da prihvati ono to je Sotona od poetka ponudio ljudskom rodu
"biete kao bogovi".
Boija namera sa delegiranom vlasti oveku sadrana je u Isusovim
reima: "... koji god hoe da bude velik meu vama, da vam bude
sluga i koji hoe meu vama da bude prvi, da vam bude sluga." (Matej
20:2627).
IZNUENA MONARHIJA
Prelomna taka u istoriji Boije teokratske vladavine u Starom zavetu
je bio momenat, pri kraju Samuilove proroke slube, kada je Izrael
odluio da i oni, kao i svi drugi narodi, treba da imaju kralja. Do tada ga
nisu imali, drugim reima nijednom voi u Boijem narodu nije bila
dodeljena titula kralja.
"Oni mu rekoe: 'Eto, ti si ostario, a sinovi tvoji ne hode tvojim
putevima. Postavi nam zato kralja da nam sudi, kao to ga svi narodi
imaju.'" (1. Samuilova 8:5).
Prorok Samuilo je u ovom zahtevu naroda video ogroman pogrean
korak i zato je reagovao. Meutim, Bog mu objanjava ta se tu
dogaa:
"Gospod ree Samuilu: 'Posluaj glas naroda u svemu to ti govori; jer
ne odbacuju oni tebe, nego mene odbacuju, da ne kraljujem nad
njima.'" (1. Samuilova 8:7).
Sve do ovog trenutka, od samog izlaska iz Egipta, Bog je svoj narod
vodio kroz slube proroka i sudija. Bog je ovako radio da bi Izraelski
narod izbegao praksu paganskih naroda uzvisiti oveka i staviti svoje
pouzdanje u njega, njegovu sposobnost da ih izbavi umesto da se
pouzdaju u Boga. Boiji narod je odlukom da imaju kralja, kao i svi
36
drugi narodi, odluio da Boga, svog Kralja, zameni ljudskom osobom i
na taj nain je krenuo istim pogubnim putem kojim su neznaboaki
narodi hodali i koga je Sotona ponudio oveku "biete bogovi"!
Prilikom raspea, voe izraelskog naroda odbacile su Hrista, rekavi
da oni nemaju drugog kralja osim Cezara (Jovan 19:15). Time Izraelski
narod, jedini nosilac svedoanstva o istinitom Bogu i njegovoj
kraljevskoj vladavini na zemlji, potvruje svoj izbor koga je napravio u
vremenu proroka Samuila, i kree jo dublje u Sotonsku prevaru. Ovim
dolazi do ogromne promene u nainu gledanja na vostvo u Boijem
narodu. Fokus se premeta sa Boga na oveka. Svakako, Bog je jo
uvek prisutan i vaan, ali pouzdanje je u kralja i ljudsku mudrost i
snagu.
"Narod ne hte posluati rei Samuilove i ree: 'Ne, nego emo mi imati
kralja nad sobom, i biemo i mi kao i svi narodi. Kralj e nad nama
suditi, ii e pred nama i vodie nae ratove.'" (l. Samuilova 8:1920).
Ovo je verovatno jedna od najveih greaka koju je Boiji narod ikada
napravio. Posle ovekovog pada u greh oveanstvo se podelilo na
one koji su odmah sledili ideju "biete bogovi", i Boiji (na)rod koji je jo
uvek verovao da je Bog stvoritelj i vladar svega, i njihov Kralj. Sledei
tu liniju Boiji narod je i dalje manifestovao istinu da postoji jedan,
istiniti Bog, i da je ovek njegov saradnik, a ne potencijalni bog.
"... rekoste mi: 'Ne, nego e kralj nad nama vladati. A Gospod, Bog
va, bejae va krali.'" (1. Samuilova 12:12).
Zahtevom da i oni imaju kralja kao i svi drugi narodi, izraelski narod
odbacuje poziv da bude narod svedoanstva o Boijoj kraljevskoj
vladavini na zemlji. Ozbiljnost ovog izbora moe najbolje da se vidi u
Boijoj reakciji:
"'Nije li sada etva penina? Ja u prizvati Gospoda i on e pustiti
gromove i kiu, da razumete i vidite koliko ste krivo imali to ste pred
37
Gospodom iskali sebi kralja.' Samuilo zavapi ka Gospodu i Gospod
pusti gromove i kiu u taj dan. Sav se narod poboja vrlo Gospoda i
Samuila. I sav narod ree Samuilu: 'Moli se za sluge svoje Gospodu,
Bogu svome, da ne pomremo; jer smo svim gresima svojim dodali i
krivicu da itemo sebi kralja.'" (1. Samuilova 12:1719).
Iako su shvatili ozbiljnost svog pogrenog izbora izraelski narod nije
odustao od svoje namere i uveo je praksu paganskih naroda. Boije
"prihvatanje" njihovog izbora nije potvrda ispravnosti izbora, ve
kompromis. Poznavajui ovekovu prirodu i tvrdoglavost, Bog kroz celu
istoriju pravi kompromise sa oveanstvom. Bog je upotrebljavao
osobe i narode koji nisu u potpunosti radili ono to je bilo u skladu sa
Boijom voljom. Kroz istoriju Boijeg naroda spominju se nebrojeni
primeri kraljeva koji su vladali na nain koji ni izbliza nije odgovarao
Boijoj zamisli.
Neki od njih su shvatali da je njihova kraljevska sluba poziv da narodu
ukau na pravog Kralja samoga Boga. To shvatanje i praksu Boiji
narod je trebao iriti meu neznaboakim narodima: "Recite
narodima: 'Gospod kraljuje!'" (Psalam 96:10).
Meutim, ne samo da nisu irili Boiji model meu drugim narodima,
nego su prihvatajui paganski model, umanjivali mogunost ispravne
upotrebe vlasti. Kada je jedna osoba, kralj, prihvatila ulogu vrhunskog
autoriteta, onda u oima ljudi postaje jedina osoba koja ima mogunost
i odgovornost za upotrebu vlasti. Ceo Starozavetni izvetaj govori o
nemogunosti ovakve misije.
Kraljevi koji su bili podreeni Bogu i posluni njegovoj rei su do
izvesne mere "delili pravdu", ali ni jedan nije mogao to initi na nain
koji je bio potreban i zamiljen od Boga.
Nakon ovog izbora praksa pokazuje da se Izrael grdno prevario
usvajanjem pogrenog modela. U krizama koje su ih kasnije zadesile
38
Bog im napominje da poto su Njega odbacili kao kralja, sada moraju
da se oslone na kralja koga su sami izabrali: "Gde ti je kralj tvoj? Neka
te izbavi u svim gradovima tvojim. Gde li su sudije tvoje, za koje si
govorio: 'Daj mi kralja i knezove!'" (Osija 13:10).
Kralj nije bio, ni danas nije, niti e ikada biti, Boiji model vodstva svog
naroda. Titula kralja je surogat, zamena za Boga. I Sotona ima tu titulu
"kralj ovoga sveta" to je dovoljno objanjenje za situaciju u svetu.
BOIJA MILOST I POGRENA PRAKSA
itajui Bibliju, naroito Stari zavet, ovek se ponekad zbunjen zapita
kako je Bog mogao blagosiljati ljude koji nisu bili "jako sveti" i nisu uvek
radili po njegovoj rei? Neki idu tako daleko u tumaenju toga da misle
da je Boiji moral moda promenljiv i evolutivan, to jest da i Bog s
vremenom postaje "moderan" u svojim shvatanjima i da svoj moral
prilagoava ovosvetskim trendovima. I pored toga to nama neke
stvari nisu jasne i prihvatljive, Bog je jo uvek isti i nije se promenio.
Njegov je moral nepromenljiv, inae on nije Bog. Razlog da "doputa"
stvari koje stoje u suprotnosti sa njegovom prvobitnom zamisli nije u
tome da je odjednom shvatio da je malo staromodan, ve zato to
kompromisnom milou susree ljudske slabosti.
ovek je sklon verovanju da je duga praksa i ispravna praksa.
Meutim, jedino ispravno je Boija prvobitna zamisao. ak ako Bog
daje svoj blagoslov nad svojim narodom, to nije dokaz da je ono to
pojedinci i narod rade potpuno ispravno u Boijim oima.
Drugo, u okviru ljudske istorije, Boija se volja sprovodi u saradnji sa
nesavrenim ovekom, koji je jo uvek pod uticajem svoje grene
prirode i zbog toga naginje praktikovanju onoga to odgovara njegovoj
prirodi. Nanovo roenje nije odstranilo ljudsku grenu prirodu, ve je
oveku donelo mogunost da ivi u zajednitvu sa Bogom i da ini
39
njegovu volju, a time i umanji uticaj grene prirode na njegov ivot.
Verujem da e Bog u okviru ljudske istorije obnoviti sve ono to je od
poetka bilo ispravno, i na taj nain manifestovati celom ljudskom rodu
da je ovek, kada sledi Boije instrukcije i ivi u zajednitvu sa Bogom,
sposoban upravljati stvorenjem onako kako je Bog od poetka zamislio
(Dela 3:1921). To je i svrha sa obnovom Crkve Isusa Hrista.
Ova obnova oveanstva se pre svega odnosi na tri oblasti, koje su
temelj Boijeg stvorenja i Boijeg ophoenja sa oveanstvom. Upravo
te tri oblasti su kroz sve vekove bile prevashodna meta Sotone u
njegovoj borbi protiv Boije zamisli sa oveanstvom.
Kralj
itajui Stari Zavet moe se stei utisak da je kralj bio neophodan za
Boiji narod, i da s obzirom da je to bila praksa "celoga sveta", da je
sve bilo u redu izvan svake sumnje. Ipak, vrlo jasno je da to nije bila
Boija volja i da je odluka odabranog Boijeg naroda da usvoji praksu
paganskih naroda otvorila vrata neemu to je poremetilo Boiju
zamisao i red, te postavilo temelj za pogrean i destruktivan nain
upotrebe sile i autoriteta. Posledice nisu bile negativne samo za Izrael
nego za celo oveanstvo. Jer kada narod koji je pozvan da svojim
nainom ivota bude svetlo svetu, pone prihvatati ono to svet
praktikuje, onda putokazi nestaju.
Bog nikada nije eleo da njegov narod ima kralja, osim njega samog.
Hiljadama godina njegov narod to praktikuje i Bog u svojoj milosti
blagosilja svoj narod. Ali, ta je praksa i dalje pogrena u Boijim oima.
I u ovoj e se oblasti stvari vratiti na ono to je bilo od poetka. Jedini
kralj svog naroda, i celog sveta, bie onaj koji je to bio i jeste, Isus
Hristos, sam Bog.
A dok obnova ne postavi stvari na njihovo prvobitno mesto, dotle e jo
40
uvek milost biti vea od ljudskog nesavrenog razumevanja i
praktikovanja onoga to je Bog rekao u svojoj rei.
Hram
Bog nije eleo imati hram (2. Samuilova 7:7). Razlog je taj da Bog nije
eleo sebe poistovetiti sa zgradom, ili sistemom koji je bio ogranien
na jedno fiziko mesto. Hteo je da ovek shvati da je njegova
prevashodna elja zajednitvo, zajedniko kretanje kroz ivot u pravcu
ispunjavanja Boijih namera sa osobom, narodom i celim
oveanstvom. Ali, kada je Solomon sagradio hram, sa enjom i
namerom da Boga proslavi, Bog je blagoslovio, iako nije to traio od
Solomona ili bilo koga drugog. Kada Bog blagoslovi ono to mi za
njega radimo, lako je pomisliti da je to dokaz da je to ispravno i da tako
treba da ostane. Forma je, meutim.u ivotu sa Bogom, podreena
dinamici Boijeg otkrivenja i ivota, a ne obratno.
Kad je Isus doao i poeo da nagovetava da e hram u Jerusalimu
nestati (Matej 24:12), to je za izraelski narod bilo isto to i hula, jer
hram je za njih postao sinonim za Boga. Meutim, Isus pokuava time
da im otvori oi za istinu da hram ne moe biti svetiji od samoga Boga
(Matej 12:6). Ipak, sve to je srcem raeno da proslavi Boga u Hramu,
Bog je blagoslovio, iako sam Hram nije bila njegova ideja.
Brak
Proces "demontiranja braka" u sve veem je zamahu u svetu.
Menjanjem biblijske definicije braka otvaraju se vrata poremeaju
Boijeg reda u stvorenju na nain ije su posledice mnogo gore nego
to se danas moe videti. Davanjem druge sadrine ovoj Bogom
osnovanoj instituciji oveanstvo se izlae napadima zla kojima se
samo ne moe odupreti. Manipulacije vrednostima na kojima se temelji
41
ivot pojedinca i cele ljudske zajednice zatvara vrata Bogu, ali i
njegovoj zatiti nad oveanstvom. Rei da sve to pripada "razvoju
ljudskog roda" granii se sa naivnou koju je teko objasniti i jo
manje opravdati. Ljudsko bie koliko god da je sekularizovano, ima
intuitivno znanje o onome to je u skladu sa prirodom i to odstupa od
prirodnog. Koliko god sistem ovog sveta pokuava da se "oslobodi
Boga", nutrina ljudskog bia nikada ne moe da se degenerie do te
mere da izgubi Bogom danu sposobnost razlikovanja onoga to
pripada ljudskom rodu i ono to mu ne pripada. Prevashodna namera
zloga jeste da pokua da uniti ovekovo boansko poreklo. To
pokuava da ini time to izvre Bogom dane ivotne oblike, stavljajui
u njih perverznu sadrinu, te da naziva te forme normalnima. Zato je
brak, kao Bogom dana forma za ivot ljudskog roda, na meti zloga, jer
se ruenjem toga otvaraju vrata manipulaciji ljudskog roda do
neshvatljivih dimenzija. Time se ovekova zloupotreba vlasti, koju mu
je Bog delegirao radi saradnje oko upravljanja stvorenjem, sve vie
razvija na tetu samog oveanstva i u skladu sa sotonskom
ponuenom lai: "Biete kao bogovi".
42
7. ISUSOV MODEL
7. ISUSOV MODEL
Poto je Isus Hristos jedino otelovljenje Boga na zemlji, vrlo je vano
pogledati njegov stav i praksu u odnosu na titulu kralja. Ako je iko u
istoriji oveanstva imao pravo na titulu i poziciju kralja Isus Hristos
je bio ta osoba. Istinski Bog i istinski ovek! Isus Hristos je kao ovek
roen u vreme kada je oboavanje oveka kao boanstva u Rimskom
carstvu dostiglo kulminaciju. Rimskog kralja, Cezara, su smatrali
vrhovnim ljudskim autoritetom i pripisivali mu osobine boanstva. U
tom se vremenu oituje i krajnje otpadnitvo Boijeg naroda. Na njihov
zahtev da razapne Isusa, Pilat im napominje da je Isus njihov kralj.
Njihova reakcija na to jasno pokazuje koliko daleko su otpali od Boije
prvobitne namere sa njima:
"Mi nemamo drugog kralja osim cara (Cezara)." (Jovan 19:15b).
Samo nekoliko trenutaka pre ovoga Pilat je u razgovoru postavio vrlo
konkretno pitanje Isusu: "Jesi li ti kralj judejski?" (Jovan 18:33). Iako,
to je ponekad znao raditi, na sebi tipian nain, Isus ne odgovara ni
sa "da" ni sa "ne", opet se iz njihovog daljnjeg razgovora
nedvosmisleno moe videti da titula kralja pripada njemu: "'Ali moje
kraljevstvo nije odavde'. 'Dakle ti si kralj?' ree mu Pilat. 'Dobro veli
odgovori mu Isus ja sam kralj.' (Prevod Stvarnosti, Ivan 18:37).
Znai, to se i da zakljuiti iz celog Svetopisamskog izvetaja, Isus
Hristos Boiji sin jeste Kralj. On se ne stidi te titule, jer se sa njom i
rodio. Niko mu od ljudi to nije dodelio, niti je on to silom ili na
nepravedan nain stekao. Njegov otac, Bog svemogui, jedini istinski
Kralj, je svoju kraljevsku titulu preneo na svog Sina. Ali, on koji se ni u
emu nije ljubomorno drao svoje jednakosti sa Bogom (Filipljanima
43
2:6) nije ni ovu titulu gledao "kao plen koji se grabi". Iako je kao Boiji
sin imao pravo na to, znajui da je i "sin oveiji", Isus je odbio da ga
na tu poziciju i postave.
"Ali kad Isus razume da hoe da ga dignu i da ga uine kraljem, otide
opet u goru sam." (Jovan 6:15).
Ovim postupkom Isus ini neto to izgleda udno, ali je neophodno
odbija da prihvati titulu koja bi na jedan nain "zavela ljude". Njegova
misija na zemlji nije bila da utvrdi svoju poziciju, ve da proslavi svog
nebeskog Oca i da ljudski rod vrati u zajednitvo sa Bogom izvorom
svega to je ljudskom rodu potrebno, izvoru ivota i razlogu postojanja
svega! Zbog toga je kao "Sin oveiji" odustao od onoga to mu je kao
Boijem sinu nedvosmisleno pripadalo.Time je takoe pokazao da niko
na zemlji, pa ak ni on, nije mogao zauzeti mesto i titulu koja pripada
samo Bogu koji jeste istinski Kralj nad svim narodima. Isus time
ostavlja primer ljudskom rodu i poruku svim voama u svim
vremenima.
ISUSOV ODNOS PREMA SILI I VLASTI
U svojoj prvosvetenikoj molitvi, Isus izraava svoju svesnost da mu
je Otac, Bog svemogui, dao svu vlast: "Jer, ti si mu dao vlast nad svim
ljudima, da svima koje si mu dao da veni ivot." (Jovan 17:2).
Boansku silu i vlast Isus je manifestovao na mnoge naine tokom
svog zemaljskog ivota:
"Onda ustade, zapreti vetrovima i moru pa nastade velika tiina. A ljudi,
zadivljeni, upitae: 'Ko je ovaj da mu se i vetrovi i more pokoravaju?'"
(Matej 8:2627).
"Ali, da znate da Sin oveiji ima vlast na zemlji da oprata grehe..."
(Matej 9:6).
44
"A Isus je leio Gospodnjom silom." (Luka 5:17).
Iz ovih biblijskih tekstova vidi se da je Isus imao svu silu i vlast. Ono
to je isto toliko vano zapaziti je njegov odnos i nain upotrebe istih.
Ni u jednom momentu Isus ne upotrebljava vlast u svoju korist, da bi
sebe promovisao i utvrdio na vladajuoj poziciji, niti da kontrolie i
potlauje ljude. Isus silu i vlast upotrebljava da bi sluio drugima!
Nije svoj autoritet koristio da bi se obraunavao sa neistomiljenicima,
"kada su ga vreali nije odgovarao uvredom, i kad je stradao, nije
pretio..." (1. Petrova 2:23).
U ovome se vidi ogromna razlika izmeu Isusa i svih drugih voa.
Umesto da je koristio svoju vlast i silu da bi sebi ugaao i druge sebi
potinio, Isus radi za dobro svakog oveka, do te mere da je i ivot svoj
dao. Njegova misija je da se drugaije carstvo, Boije carstvo,
manifestuje na zemlji carstvo mira i ljubavi, jer je Bog ljubav!
Stav prema sili i vlasti koga je Isus pokazao u svom ivotu na zemlji
jeste Boiji model upotrebe delegirane vlasti oveku. Svaki drugi nain
upotrebe vlasti suprotan je Boijoj zamisli, i normama Boije rei i zato
klasifikovan kao zloupotreba.
ISUS "OBRE PIRAMIDU"
Osobe koje je Isus odabrao i pozvao da ga slede bili su deo kulture u
kojoj je kralj bio neosporavajua praksa. Ono to se stotinama, pa i
hiljadama godina praktikovalo, ne dovodi se tako lako u pitanje. Za
sledbenike Isusa Hrista je praksa povezana sa kraljevskom titulom bila
veoma poznata, a i bliska njihovom snu. Izraelski je narod oekivao
svog Kralja, Mesiju. Pod okupacijom Rima oekivanje Mesije je
dostiglo svoj vrhunac. Potreba za oslobodiocem je bila ogromna. I
45
Mesija je doao! Istinski, od Boga poslan Izbavitelj.
"Ime mu je: Savetnik divni, Bog silni, Otac veni, Knez mironosni."
(Isaija 9:5b).
Mogu li se poeleti bolje vrline za vou jednog naroda? Ne mogu, jer
boljih nema od onih koje sam Boiji sin poseduje. Opet, njegov
odabrani narod ga je odbacio! Razlog je tome u Isusovom nainu
voenja ljudi i upotrebe autoriteta. Bog mu je dao svu vlast, na nebu i
na zemlji (Matej 28:18). Isus je znao ta mu je predano u ruke, i opet
nikada nije postupao na nain na koji vladari ovog sveta postupaju. U
Jovanu 13:117 Isus ini neto to potpuno zbunjuje i njegove
uenike. Da je koji od kraljeva ovog sveta bio prisutan kada je Isus
prao noge svojim uenicima, verovatno bi ga potpuno ismejali i
prezreli. Jer kraljevima i voama sluge peru noge, a ne obratno.
Najvei ikada roen u ljudskom rodu, jedini istiniti Bog i istiniti ovek,
jedini koji je ikada trebao i mogao da bude Kralj ovoga sveta, koji je
svojom svemoi sve mogao podvrgnuti pod svoju vlast, on se sputa
na nivo koji je u oima drugih bio najnii. oveku koji nije nanovo
roen i ne razmilja na Boiji nain ovaj postupak potpuna je ludost. U
ovom postupku postoji jedan od najvanijih momenata o kome treba da
se razmilja kada je u pitanju vostvo.
Ako voda svoju vrednost i svoj identitet ima u poziciji, takav voa
jedan je od onih koji sa vremenom postaje "neugodno iznenaenje",
opasan za one koji ga slede. Za takvog vou jedino je "slepa
poslunost" u sleenju prihvatljiva. Bilo kakav negativan komentar i
opoziciju takav voa smatra napadom, ne samo na njegovu funkciju i
poziciju, ve i na njegovu linost. Nesposobnost da razdvoji te dve
stvari ga ini opasnim voom jer iz linih razloga moe imati "line
obraune" sa svojim neistomiljenicima pod platom zatite vostva i
takozvanih irih interesa. Takav voa nije u stanju da slui drugima
darovima koji su mu dani, ve trai potvrdu svoje vrednosti kroz
poziciju i autoritet. Takvima je pozicija sredstvo za ispunjavanje svojih
46
snova, potvrda da su neko i neto.
Razlog Isusovom potpuno drugaijem nainu ophoenja sa ljudima je
opisan u reima: "... znajui Isus da mu sve Otac dade u ruke, i da on
od Boga izie i k Bogu ide..." (Jovan 17:3). Isus svoj identitet i svoju
vrednost nije imao u poziciji koja mu je od Boga bila dana. On je bio
Boiji sin i to je bio temelj njegovog identiteta i njegove vrednosti.
oveku bez Boga, nije mogue doi do potpuno zadovoljavajueg
iskustva u ovom pogledu. Jurnjava za ovim vrednostima se naroito
izraava u ponaanju onih koji se doepaju pozicije koja im neto
znai. "Daj oveku poziciju i saznae kakav je ovek!"
Da je ljudski razmiljao, verovatno bi i Isus, kao veina ovozemaljskih
kraljeva i voa, upotrebio svoju vlast da pre svega eliminie i kontrolie
svoje neprijatelje. Nain na koji je Isus koristio svoj autoritet i vlast bio
je jedini ispravan. Ali, isto tako je bio nerazumljiv i neprihvatljiv za ljude
njegovog vremena, ne samo za neznaboake narode, ve i za Boiji
narod. Ispravnost Isusovog naina bila je u onome to dananje
oveanstvo i prieljkuje, sa pravom oekuje od voa da svoje
sposobnosti i svoju poziciju koriste radi dobra celokupne ljudske
zajednice, a ne radi svojih sebinih interesa.
Model vostva koga je Isus Hristos praktikovao na zemlji nije samo
razliit od svih drugih, ve i nemogu da ga ovek bez Boga praktikuje!
Pored svega, to je jo uvek jedini ispravan nain upotrebe sile i vlasti,
pozicije i autoriteta voe.
ISUS ODGAJA NOVI ROD VOA
Boije "presaivanje srca" u ivotima apostola je od tih ljudi nainilo
voe koji su bili prvenci novog tipa voa u svetu. Apostoli su bili
drugaije voe. Njihov nain ponaanja i upotreba autoriteta koji im je
Isus Hristos dao, dijametralno se razlikovao od naina ostalih
47
religioznih i politikih voa. Nova vrsta voa, drugaijeg duha, poela
je da se oituje u svetu. To je bio poetak neeg novog na zemlji, a u
stvari se radilo o obnovi Boije prvobitne zamisli sa ovekom i
njegovom ulogom u stvorenju.
"Sazvavi Isus dvanaestoricu, dade im silu i vlast nad svim zlim
duhovima i mo da isceljuju od bolesti." (Luka 9:1).
Uenici su posle trogodinjeg intenzivnog treninga trebali da nastave
ono to je Isus poeo reformisati, vraati u prvobitno stanje Boiju
zamisao sa ovekom i oveanstvom. Apostoli su trebali da postanu
njegova produena ruka u danima nakon Isusovog odlaska sa zemlje.
Sa vlau koju im je Isus delegirao krenuli su u misiju. Upotrebljavajui
autoritet poslanstva, sa vlau koja dolazi od onoga koji ih alje,
Isusovi uenici poinju da doivljavaju neverovatne stvari. Zli duhovi im
se pokoravaju, bolesni bivaju izleeni silom i vlau koja postoji u
imenu Isusa, koji ih alje. Opijeni oseajem sile, kao to to esto biva
sa ljudskim biem, isti ovi uenici padaju u iskuenje da vlast, koja im
je delegirana samo za "dobrotvorne svrhe", ponu da primenjuju i na
druge naine. Jednom prilikom, kada je jedno samarijsko selo odbilo
da primi Isusa, uenici reaguju na nain koji razotkriva njihovo, jo
nedovoljno promenjeno, shvatanje autoriteta i vlasti:
"Kada su uenici Jakov i Jovan to videli, upitae ga: "Gospode, hoe li
da prizovemo oganj sa neba da ih uniti?" (Luka 9:54).
Reakcija Isusovih uenika je sa jedne strane "razumljiva", opet veoma
udna. Razumljiva zato to su i oni "samo ljudi", i rasli su u sistemu
koga su svi narodi imali "od kada je sveta i veka". Njihov narod, Boiji
narod, je istu praksu prihvatio jer su hteli da budu kao i svi drugi narodi
i da imaju kralja. U ovakvom nainu razmiljanja oituje se klasino
shvatanje vlasti od strane palog oveka vladati nad drugima i
oitovati svoju silu kanjavanjem onih koji se ne podvrgnu vlasti. Koliko
god da je ta praksa njima bila normalna, udno i moda ak
48
neshvatljivo je da uenici ne primeuju u svom druenju sa Isusom da
njihov Uitelj ima drugaiji stav i da se ne ponaa kao ostale voe u
narodu. Isusova reakcija na njihovu reakciju u vezi situacije je vrlo
otra i ukoravajua: "Isus, okrenuvi se k njima, prekori ih, i ree: 'Ne
znate kakva ste vi duha; jer sin oveji nije doao da pogubi due
oveje, nego da ih spase.'" (Luka 9:5556).
U jednoj drugoj situaciji, kada rimske vlasti, predvoene izdajnikom
Judom, dolaze da uhapse Isusa, jedan od njegovih uenika uzima ma
i u velikoj elji da zatiti Isusa odseca uho jednom od njih. Isus ukorava
svog uenika reima: "Vrati svoj ma na njegovo mesto, jer svi koji se
maa mae, od maa e i poginuti. Zar misli da ne bih mogao da
zamolim Oca da mi sad poalje vie od dvanaest legija anela?" (Matej
26:5254).
Isusov nain upotrebe vlasti i sile je u potpunosti odraavao Boiju
zamisao sa delegiranom vlasti oveku. Svojim primerom Isus je
nagovestio reformaciju u ovoj oblasti, obnovu prvobitne Boije zamisli.
Njegove rei svojim uenicima govore o neemu to je potpuno
suprotno nainu vladanja u svetu. U Lukinom jevanelju 21:2427 u
trenutku kada se Isusovi uenici prepiru oko toga ko bi od njih mogao
biti najvei, (ko bi od njih mogao da sedne na vrh piramide, da bude
kralj meu njima) Isus im kae da ko eli da bude najvei neka bude
svima sluga. To su rei koje opisuju njegovu filozofiju voenja i
upotrebe autoriteta. Onda dodaje ono to je najvanije ja koji jesam
Gospod (i Kralj), ja sam meu vama kao sluga! Drugim reima Isus
je voa i svoju poziciju ne koristi da bi sebe uzdigao ve da bi drugima
bio na blagoslov. Njegov autoritet nije radi zatite njegove pozicije, ve
da bi drugima pomogao. Njegova sila nije da bi se obraunavao sa
protivnicima, ve da bi inio dobro drugima. Njegova vlast se ne oituje
u gaenju opozicije, ve u spaavanju oveka. Sredstva koja Isus
koristi u svom vostvu nisu ona koja ljudski rod koristi, jer njegovo
Carstvo nije od ovoga sveta.
49
To su odlike voe po Boijem ukusu! To je nain upotrebe sile i vlasti
koga je Bog od poetka imao u mislima kada je oveku delegirao deo
svoje vlasti. Takva praksa otkriva Carstvo koje je drugaije, koje je Isus
predstavio pred voom ovoga sveta, Pilatom, koji je verovao da ima
vlast a da niko drugi nije iznad njega.
Svakako, bez vere u Boga ova filozofija izgleda kao "nemogua
misija"! ak ni sa verom u Boga, na alost, nije esto manifestovana
na ispravan nain. esto se pokae da je vera u Boga za neke samo
sredstvo pojaavanja svog autoriteta i vlasti nad drugima. Crkva nije
izuzetak u tome.
Ljudsko bie neizleivi je bolesnik rob bolesti za koju do sada sam
nije pronaao lek, a mogunosti da e ga nai nisu vidljive. Dijagnoza
bi se mogla ovako opisati. Oima svoje grene prirode, ljudsko bie
najee vidi stvari prvenstveno iz perspektive svojih linih
interesa. I pored intelektualnog kapaciteta sebinost je esto
prepreka da uvidi potrebu za promenom u ovoj oblasti, a grena
priroda razlog nemoi da to ostvari. Problem je u ovekovom
srcu! Usuujem se ovde izjaviti da ako bi oveanstvo imalo jo
hiljade, pa i milione godina na raspolaganju, da ljudsko srce niim ne bi
moglo da se promeni! Ono je ranjeno neizleivom ranom od koje samo
Tvorac moe da ga izlei.
Ni Isusovi uenici, iako sa velikim uvidom u ovoj oblasti, nisu bili u
stanju da u praksi pokau ono to su videli da Isus ini. Za taj korak je
potrebno vie od teorije. Potrebna je promena ljudskog srca. Nain te
promene jeste u onome o emu Isus govori jednom od najveih
intelektualaca svoga vremena, farizeju Nikodemu. Nanovo roenje!
Novo srce! Pokajanje i obraenje otvaraju vrata tome. Povratak Tvorcu
i njegovoj rei, jedinom leniku ljudskog srca i due. Smisao promene
je povratak prvobitnoj zamisli da ovek u zajednici sa Bogom, vlau
koja mu je poverena, upravlja stvorenjem na dobrobit celog
oveanstva. Iskljuena je mogunost pogrene upotrebe vlasti za
50
vladavinu jednog ljudskog bia nad drugim!
51
8. ULOGA HRISTOVE CRKVE
8. ULOGA HRISTOVE CRKVE
Crkva je jedan od glavnih uzroka za stanje sveta! Isusove rei to
potvruju : "Ako so obljutavi, ne vredi vie ni za ta, nego samo da se
izbaci napolje i daje ljudi izgaze." (Matej 5:13).
Da bi se zaustavila stihija zloupotrebe sile i vlasti u ovom svetu, Crkva
mora prva da pone da manifestuje nain o kome je govorio i koji je
praktikovao njen osniva i voa Isus Hristos. Crkva je, prema Biblijskoj
definiciji, zajednitvo ljudi koji su pozvani iz sistema ovog sveta u
drugaije carstvo, potpuno novi sistem. Nanovo roenje je neophodno
iskustvo za promenu potrebnu za ivot u Boijem carstvu i za ispravno
korienje delegirane vlasti. Daljnje objanjenje ove promene je dano u
Rimljanima 8:29, gde se navodi da je Bog predodredio da svi nanovo
roeni budu "saobraeni slici njegovog Sina, da on bude prvoroeni
meu mnogom braom". U Jevrejima poslanici 12:23 Crkva Isusa
Hrista se naziva Crkva prvoroenih.
Svojom smru na krstu, Isus Hristos je doneo oveanstvu stvarnu
mogunost da svoju grenu prirodu promeni, da je "usmrti". Svojim
uskrsnuem doneo je svakoj osobi stvarnu mogunost, da se
posredovanjem Duha Svetoga, nanovo rodi i da pone da se
saobraava u karakter Isusa Hrista. Nanovo roenje nije garancija da
e osoba uvek imati i ispravnu praksu u ovoj, kao ni u drugim
oblastima ivota. Ali, to iskustvo vraa ljudsko bie u stanje u kome je
bilo pre pada u greh i osposobljava ga da kroz svoj obnovljeni kontakt
sa Bogom ivi na nain koji je po Boijim naelima, a inae mu je
nemogu.
To je poetak svake reformacije koja je ljudskom rodu potrebna kako bi
52
se eljene i neophodne promene dogodile u ovom svetu. A tu je, to je
veoma vano, poetak i onoga to Boija re naziva Crkvom. Bez
nanovog roenja, bez te temeljne promene srca, koja je rad Duha
Svetoga, pojedinac, a samim tim ni religiozna institucija, nije u stanju
biti predstavnik Boga i njegovog Carstva na zemlji. Nain na koji Crkva
danas funkcionie u svetu je dovoljan dokaz njene nesavrenosti i
nesposobnosti da ivi na nivou njenog poziva. Ponekad, ono to se
naziva Crkvom, nije samo nesavrena manifestacija ve i
antipropaganda Boije zamisli. Ozbiljnost uloge koju Crkva ima je u
tome da ljudi izvan nje esto stavljaju znak jednakosti izmeu Crkve i
Boga. Drugim reima: kada Crkva neto radi, onda i Bog tako radi.
Zbog toga to je Crkva Boiji prvenstveni instrument i "mesto"
njegovog otkrivanja svetu, onda ovu, kao i sve druge vane istine, Bog
eli pre svega otkriti, obnoviti i uspostaviti u svojoj Crkvi. Ako Crkva
koja je Boiji hram, ne veruje i ne praktikuje Boiji red, kako moe
oekivati da svet koji ne veruje u Boije postojanje to ini? Ako u Crkvi
nema manifestacije Boijih principa onda je svet bez svetla i slepe
voe vode slepce, te svi u jamu padaju. Dananje stanje sveta svedoi
da stvari u Crkvi nisu u mnogo boljem stanju nego u svetu.
PRAKSA PRVE CRKVE
Crkva je tokom istorije uglavnom ivela na nivou koji je daleko ispod
onoga koji joj je Bog odredio i za koji ima Bogom dane mogunosti i
sredstva. Izvetaj Dela apostolskih opisuje Crkvu koja je imala
ogroman uticaj na drutvo u kojem je ivela. Apostoli su uivali veliko
potovanje i vernici su bili omiljeni meu narodom.
Bog je svoju silu manifestovao kroz apostole, i druge vernike, na nain
koji je ljudima pokazivao pravu sliku o Bogu. Boija dobrota oitovala
se kroz isceljenja, osloboenja od zlih sila i mnoga druga udesa.
Dinaminost ivota prve Crkve bila je najbolja ilustracija onoga to je
Bog zamislio sa Crkvom: "Njegova namera je bila da se sada, kroz
53
Crkvu, poglavarima i vlastima na nebesima obznani mnogostruka
Boija mudrost, u skladu s njegovim venim naumom, koji je ostvario u
Hristu Isusu, naem Gospodu." (Efescima 3:1011).
Posle svog raanja, na dan Duhova, Crkva Isusa Hrista je kao
slobodan duhovni pokret, svojom praktinom duhovnou irila
Radosnu vest Jevanelja po celom svetu. Jednostavni ljudi, zajedno sa
visoko obrazovanim ljudima, manifestovali su Boiji pogled na oveka i
zajedniki ivot ljudi pod Boijom upravom. Vrlo esto u Novom zavetu
spominje se velika iznenaenost okoline u pogledu onoga to su videli
u prvoj Crkvi, a to je drutvu tog vremena nedostajalo.
O prvoj se Crkvi govorilo kao faktoru koji je "uzbunio ceo svet" (Dela
17:6). Apostoli su shvatili lekciju koju ih je Isus nauio i kroz iskustvo
nanovog roenja poeli iveti novi ivot. Umesto borbe za titule i
pozicije prvi hriani gledali su jedan na drugoga kao brau, kao to su
i bili, a Isusa Hrista drali za Glavu i Kralja Crkve. Iako ni njihovi odnosi
nisu bili osloboeni konflikata, ipak je Bog mogao da se oituje kroz
njihovo iskreno zajednitvo. Nepodeljeno davanje vodeeg mesta u
Crkvi Isusu Hristu, koji je za njih bio neprikosnoveni voa i jedini
Poglavar svoje Crkve, davalo je Crkvi ogroman autoritet i velik ugled i
potovanje.
Ni jednom od dvanaestorice uenika titula glavnog voe nije bila
dodeljena! Nikome Isus nije dao autoritet za poslednju re u donoenju
odluka. Boija namera bila je da obnovi svoj prvobitni model voenja
svog naroda da je on jedini Voa i Kralj svog naroda, a da su ljudi, od
Boga pozvani u razne slube, posrednici i sluge.
54
9. POVRATAK KRALJA
9. POVRATAK KRALJA
U svom razvoju Crkva je imala i svetle i mrane periode. Mrani periodi
su vremena kada Crkva postaje liberalna i ne dri se istina koje Sveto
pismo opisuje kao nepromenljive. Pod pritiskom okoline i iz straha da
ne bude "staromodna" Crkva se zna prilagoavati vrednovanjima koja
su prihvatljiva u svetu. Zato je i Crkvi Isusa Hrista u takvim periodima
potrebna obnova. Duhovna obnova Crkve je period u kome pojedinci ili
grupa ljudi, uz pomo Duha Svetoga, otkriju istine u Boijoj rei, koje je
Crkva tokom dueg perioda zanemarivala ili su Crkvi bile sakrivene.
Cilj svake duhovne obnove je da oivi te zaboravljene istine Svetog
pisma i da u Crkvi obnovi Boiji red. U Prvoj hrianskoj Crkvi
obnovljen je Boiji red u pogledu vostva i vraen na prvobitni Boiji
model. Isus Hristos je svojim nainom ukazao na istinu da je Bog jedini
pravi lider svog naroda i da to nije samo teorija, ve da Boiji narod
mora da razume i prihvati taj model kao stvarnost, a ne samo
simbolinost u ovom vremenu.
Razliiti ljudski faktori su tokom istorije uticali na slobodu Crkve, te se
Crkva sve vie udaljavala od biblijske zamisli i postajala institucija.
Umesto pokretnog "atora sastanka", Crkva se kroz istoriju pretvarala
sve vie u statini hram, sa ljudski komponovanim obredima i
hijerarhijskom vladavinom. Na taj nain ljudski faktori sve vie
preuzimaju vlast nad njom. Od Isusove naredbe "dabe ste primili,
dabe i dajte", voe takvog crkvenog sistema unovavaju jevanelje,
prodavanjem oprotenja greha i dajui time narodu do znanja da su oni
"vlasnici Boijih tajni i njegove Crkve" ovde na zemlji. I pored
nedvosmislenih rei Isusa Hrista svojim uenicima, u Crkvi su uvek
postojali oni koji su gradili hijerarhijski sistem! To su najee bile
osobe koje su imale ambiciju da neto postanu, ljudi eljni sile i vlasti.
55
Za njih nije problem da te svoje ambicije ostvare uz pomo Boijeg
imena. Takvi ljudi ne biraju sredstva, za njih ni Boija re nije nita
drugo nego sredstvo za ostvarivanje svojih ciljeva.
Postojanje razliitih slubi u Crkvi nije nikada trebao postati razlog da
se stvori sistem u kome bi neko bio iznad drugog, naroito ne sa ciljem
da zauzme mesto koje samo Hristu pripada.
Onaj koji sedne na mesto koje Hristu pripada se u Svetom pismu
naziva AntiHrist!
Jevanelje Radosna vest o Boijem carstvu, uklanja oveka sa
pozicije kralja na koju se je popeo i vraa to mesto Bogu kome i
pripada. U Boijem carstvu nema mesta ni za faraona, niti za Cezara,
niti za osobu koja se bilo kojim sistemom proglasi njegovim jedinim
zastupnikom na zemlji. Nikome sa namerom da sebe postavi iznad
drugih i koristi ih za svoje interese nema mesta u Boijem carstvu. U
Boijem carstvu nema mesta za osobu koja eli da prisvoji titulu i
poziciju veu od one koju je sam Bog svakom meu ljudima odredio
"da bude svima sluga"! To ne odgovara oveku kojim grena priroda
upravlja, niti sistemu koji je ljudski rod stvorio bez Boga.
To jeste jedan od razloga zbog kojeg su prvu Crkvu politiki i religiozni
vlastodrci smatrali nedobrodolim i smetajuim faktorom njihovog
vremena. Oni su imali druge namere, kojima Isus i njegov model nisu
odgovarali. Zato su ga progonili i razapeli. Zato su isto to kroz sve
vekove radili i sa njegovim pravim sledbenicima, sa pravom Crkvom
Isusa Hrista.
Iako na temelju Svetog pisma i Isusovih rei nikada ne bi trebalo da
doe do hijerarhijske prakse, opet se ta greka stalno ponavlja i u
Crkvi. Nedugo posle irenja jevanelja po svetu, u novoroenoj
Hristovoj Crkvi, pojavljuju se oni koji Crkvu pokuavaju da prisvoje.
Umesto da joj, kao apostol Pavle, slue onim darom koji im je dan, oni
56
uvode stari sistem piramide, kojim iznova rue ono to je Bog poeo da
obnavlja. Vladari zemalja ine medveu uslugu Jevanelju time to
Crkvu proglaavaju dravnom i time je ine delom politikog sistema.
Na taj nain ponovo vraaju kralja na poziciju "boga" u tom sistemu.
Crkva postaje sve vie instrument u rukama politike vlasti.
Ujedinjavanje vere i politikog sistema razvija se kroz vekove u
najuticajniji faktor u ljudskom drutvu. Car Konstantin (285 337.
godine ) proglaava Hrianstvo dravnom religijom. Odstupanje od
Hristovog modela i ulaenje u sistem ovoga sveta vraa kralja na
poziciju koju su mu neznaboaki narodi od davnina davali. Bog je
iznova uklonjen sa svog pravog mesta u njegovoj Crkvi. Crkva,
sjedinjena sa politikom vlau, je tokom istorije ostavila tragove
nedostojne Boijeg imena i svoje uloge u svetu. alosna injenica je da
se stvar ni do dananjeg dana nije mnogo izmenila.
Ako Crkva Isusa Hrista, koja je "stub i uporite istine", (1. Timoteju
3:15), nije nosilac ispravnog modela, onda svet hoda u tami i biva
preputen zloupotrebi sile i vlasti, te ostaje bez svetla koje ispravna
biblijska praksa daje. Dananji svet poprite je zloupotrebe sile i vlasti
takvih dimenzija, naroito u ime bogova raznih religija, da izraz "pakao
na zemlji" nije vie religiozna mata, ve na putu da postane tragina
stvarnost ljudskog roda. Ateistiki humanizam i religiozni sistem u
kome je Bog samo drugo sredstvo vladanja, predstavlja kombinaciju
koja svet moe dovesti do traginog stanja u meuljudskim odnosima.
Ovakav scenario daje povod pesimizmu u politikom, ekonomskom i
duhovnom razvoju sveta. Beznadenost postaje sve vie sastavni deo
svakidanjice, ne samo u pojedinim delovima sveta, ve globalno.
57
10. PRAKSA U EVANDEOSKIM CRKVAMA
10. PRAKSA U EVANEOSKIM CRKVAMA
Hrianstvo kao celina nije uvek kroz istoriju pokazalo ni sposobnost ni
iskrenu elju da se u svim oblastima svoje prakse podvrgne autoritetu
Boije pisane rei. Posmatrajui praksu danas oigledno je da se
situacija nije temeljno promenila. Hrianstvo je, u mnogim takozvanim
hrianskim zemljama, izgubilo svoju originalnu formu, najee
meavinom biblijskog jevanelja i kulture naroda u zemlji. Iako niko od
ljudi nema mandat da odlui ko pripada Hristovoj Crkvi, ipak Sveto
pismo poziva da prepoznamo ljude, i crkve, po njihovim rodovima.
Hristova Crkva ne poznaje granice koje postoje zbog institucionalne
podele Crkve. U svim crkvenim pravcima postoje ljudi koji su Boija
deca, ne zbog pripadnosti odreenom crkvenom pravcu, ve zbog
iskustva koga imaju verom u otkupljujuu rtvu Isusa Hrista. Ipak,
Boija re kae da nee svako ko kae "Gospode, Gospode, ui u
Carstvo nebesko"! Biblija je nedvosmislena u tvrdnji da osobe koje su
nanovo roene Duhom Svetim i priznaju Isusa Hrista kao svog linog, i
jednog Spasitelja oveanstva, pripadaju njegovoj Crkvi, bez obzira
kojoj crkvenoj instituciji pripadaju.
Bog je uvek imao svoj "ostatak" u mranim vremenima Crkve koji je
nastojao da sauva svoje srce od otpadnitva i pogrenog sistema. Taj
"ostatak" je bio nosilac originalne Boije zamisli sa Crkvom. Ne u
smislu savrene manifestacije istoga, ve iskrenou srca "da niti
oduzme niti doda" onome to je Bog rekao u svojoj rei (Otkrivenje
22:1819). U takvim vremenima Bog bi naao oveka koga bi podigao
kao svoj glas u pustinji. Jedan od tih koji je imao hrabrosti da podigne
glas protiv manipulativne prakse tadanje Crkve, bio je Martin Luter
(1483 1546). Rodio se Protestantizam.
58
Ustati protiv giganta koji je kontrolisao ivote ljudi, i tvrdnji da je jedina
ustanova na zemlji koja ima mandat da predstavlja Boga, nije bila mala
stvar. Oni koji sebe smatraju voama i prosvetiteljima naroda, a
hijerarhijskim sistemom sebi omoguavaju da upravljaju Crkvom i
vladaju narodom, ne trpe osobe koje imaju Boiji poziv i hrabrosti da
postave znak pitanja na opravdanost njihovih metoda i primene sile i
vlasti. Bog je kroz Martina Lutera pokuao da vrati Crkvu na pravi put u
pogledu nekih temeljnih istina jevanelja. Iako ni on sam nije imao
potpuno razumevanje jevanelja u nekim oblastima, Martin Luter je
video istinu, koja je zbog crkvene pogrene prakse, bila sakrivena
narodu. Otkrivenje o ovekovoj opravdanosti po veri u Isusa Hrista i
njegovo delo na krstu bilo je u sutoj suprotnosti sa praksom tadanje
Crkve, koja je spasenje i oprotenje greha smatrala "svojom
imovinom", te je isto delila narodu uz novanu nadoknadu. Isusove rei
"dabe ste primili dabe i dajite" nisu oigledno u to vreme imale
autoritet za tadanju Crkvu.
Druga istina koja dobija novo svetlo je ta da nas je Isus Hristos "svojom
krvlju izbavio od naih greha i uinio nas carstvom, svetenicima svoga
Boga i Oca..." (Otkrivenje 1:6). Spasenje je dar, a svi nanovo roeni
vernici su na jedan nain pozvani da vre sveteniku slubu.
Novozavetna teologija ne daje mesta podeli na "profesionalce i
amatere", na kler i laike.
U protestantskim krugovima filozofija vostva ne gradi se na izrazito
naglaenom hijerarhijskom sistemu, sa jednom osobom na vrhu
piramide. Protestantizam nema oveka koji je glava Protestantske
crkve. Drugim reima, lokalne crkve unutar Protestantizma su
slobodnije i nisu pod kontrolom autoriteta jedne osobe. Poto je
Protestantizam obuhvatan pojam svakako da postoje varijacije i u
ovom pokretu. Tvrditi da je Protestantizam u svojoj celovitosti uspeo da
reformie celi tadanji crkveni sistem i manifestuje vii nivo u oblasti
vostva i biblijskog naina upotrebe sile i vlasti, bilo bi neskromno i
neispravno. Iako je teoloki pristup protestantskoevaneoskih crkava
59
ovoj problematici u osnovi vrlo razliit od prakse koja zastupa
verovanje u vrhunskog vou crkve, osim Isusa Hrista, ipak je stvarnost
u protestantskim krugovima u oblasti vostva sve ee slina
"piramidalnom sistemu".
Namera sa ovom knjigom nije da detaljno razgleda sve modele
voenja u razliitim protestantskim, naroito evaneoskim pokretima,
da bi se dolo do idealnog modela, te da se isti po svaku cenu pothrani
biblijskim tekstovima koji se odnose na ovu tematiku. Prvenstvena
namera je da se pre svega ukae na stav u odnosu na ulogu
voe/lidera u hijerarhiji koja se temelji na nebiblijskim vrednovanjima,
te da se skrene panja na praksu u dananjim protestantsko
evaneoskim krugovima, koja sve vie lii na "piramidalni sistem".
TEOKRATIJA UTOPIJA ILI MOGUNOST?
Teko je kroz istoriju nai period u kome je Boiji narod, bilo da se radi
o starozavetnom Boijem narodu Izraelu, ili o novozavetnom Boijem
narodu Crkvi, uspeo da manifestuje biblijsku teokratiju, Boiju
vladavinu na zemlji u saradnji sa ovekom, to je bila Boija prvobitna
zamisao.
Tvrdnja o tetnosti hijerarhije, koja jednoj osobi daje neopravdano i
tetno veliku koliinu vlasti, ne ide u prilog stvaranju demokratskog
sistema u Crkvi. itajui Novi zavet i nauavanje o ivotu Crkve, moe
se naslutiti da postoji "izvesna duhovna hijerarhija" u prvobitnoj
hrianskoj zajednici, Crkvi. Vano je ipak videti da se u toj "biblijskoj
hijerarhiji" ne govori o koliini vlasti koja se dodeljuje osobama da bi
vladali Crkvom, ve se radi o harizmama, darovima merama milosti
dodeljenim osobama, radi sluenja Crkvi i svetu.
Teokratija je jedini ispravan model vostva i upravljanja. Teokratija je
Boija vladavina svetom i oveanstvom koji su njegovo vlasnitvo.
60
Bog je odluio od samog poetka da to ostvaruje u saradnji sa svojim
najuzvienijim stvorenjem ovekom. Problem je da ovek, nakon
pada u greh, nije sposoban manifestovati teokratsku vladavinu na
ispravan nain ni modelom "kralja", niti putem demokratskog sistema u
Crkvi. Termin "teokratska vladavina" zloupotrebljavan je kroz istoriju,
to je sluaj i danas u mnogim zemljama u kojima se u ime Boga i
teokratije primenjuju najstraniji oblici zloupotrebe sile i vlasti u vidu
religiozno politike diktature.
Ako Crkva nije "svetlo svetu" u ovoj oblasti, kako e se onda
"razotkrivati dela tame" koja su sve brojnija u ovoj oblasti. Ako Crkva
Hristova nije "so svetu", primer u svom nainu upotrebe sile i vlasti,
kako e onda svet moi da okusi neto vie od bljutavog ukusa
korupcije, koja svoj smrad sve vie iri u politikim, ekonomskim i
religioznim krugovima sveta?
Da bi teokratija mogla da se ostvari u okviru ovozemaljske istorije
oveanstva potreban je model drugaiji od ova dva klasina po kojima
oveanstvo funkcionie. Upravo je to i poziv koga je Isus Hristos dao
svojim uenicima. Crkva, koju je Isus rekao da e izgraditi na temelju
koji je sagraen od istine da je on Mesija, Boiji sin i kamen temeljac
Crkve, jeste Crkva koju ni paklena vrata nee nadvladati (Matej
16:1318). Ta Crkva je ujedno i jedini mogui instrument za
manifestovanje ispravne teokratije na zemlji.
PASTOR TIM TEOKRATIJA
Veina evaneoskih crkva imaju pastora i stareinstvo, ili neku drugu
vrstu vodeeg tela. Naziv za grupu se moda razlikuje imenom, ali je
uloga slina. Pastor je u tim krugovima onaj "istureni voa", glava
mesne crkve, a to ne bi trebao biti. U funkciji je pastora, a trebao bi biti
pastir saradnik Pastira Crkve Isusa Hrista, i to samo kao jedan deo
u timskom vostvu. Timsko vostvo, stareinski model vostva crkve
61
opisan je u Antiohijskoj crkvi. U tom modelu Isusova pastirska sluba je
izraena kroz slubu apostola, proroka, evaneliste, pastira i uitelja.
Ove slube zajedno izraavaju Isusovu pastirsku slubu nad njegovim
stadom Crkvom (Efescima 4:1112). Ni jedna od tih slubi sama nije
dovoljna za pastirsku slubu koja je potrebna u Crkvi, bilo globalnoj ili
mesnoj zajednici, niti ima autoritet nad ostalim slubama.
Pastor se obino smatra pastirom stada, istovremeno i nekom vrstom
"efa". U veini takvih sluajeva pastor ima najvei uticaj na ivot
zajednice, ne samo propovedanjem ve i "koliinom vlasti". ta pastor
kae ima uvek veu teinu od onoga to "obian vernik" kae. Upravo
ova terminologija otkriva, nepisanu, ali vrlo oiglednu praksu u veini
evaneoskih crkava.
U crkvama koje su brojano vee, ako postoji vie pastora, obino
jedan od njih dobije titulu "prvog pastora", ili "senior pastora". To znai
da je taj pastor malo iznad drugih pastora i time ima vei uticaj i vlast u
crkvi, i da njegova re najee bude i poslednja re u odluujuim
situacijama. U velikom broju evaneoskih crkava je glas tog "prvog
pastora" ujedno i jedini glas od vanosti. Narodnim jezikom, ono to
pastor kae jeste "da i amin"! Izrazi kao to su "prvi i drugi pastor", ili
"glavni stareina crkve", koji su danas normalni deo terminologije
vostva u mnogim evaneoskim krugovima, jasno ukazuju na
hijerarhijsko razmiljanje, koje Isus nije nauavao niti ga Novi zavet
zastupa. est sluaj u takvim crkvama je da je pastor onaj koji vodi
crkvu, uje Boiji glas i dobija otkrivenje o Boijoj volji za crkvu. Druge
slube i lanovi crkve tome treba da se pokoravaju i svojim darovima
da pomau i doprinesu da pastor ostvari viziju koju ima, a za koju kae
da je primio od Boga.
Jedan od argumenata kojim se pothranjuje takva filozofija vostva
jeste taj da bi u suprotnom, ako bi vostvo bilo pluralno, onda bi crkva
imala dve ili vie glava. Telo sa dve glave je nenormalno, monstrum,
objanjenje je takvih voa. Tvrdnja je bez ikakve sumnje tana
62
normalno telo ima samo jednu glavu, i tako je i sa Hristovim telom, to
jest njegovom Crkvom. Problem je u tumaenju, ne u tvrdnji.
Ako je Isus Hristos glava svoje Crkve, onda je stvar reena, kako na
globalnom tako i na lokalnom planu! Ni u lokalnoj crkvi ne odluuje niko
drugi neko Hristos! Zato ni lokalnoj crkvi nije potrebna jo jedna "glava"
u osobi pastora!
Drugi argument koji se esto spominje u korist piramidalnog sistema u
evaneoskim crkvama jeste taj da bi u suprotnom, to jest u pluralnom
vostvu, crkva bila voena demokratskim putem. Demokratija
podrazumeva glasanje i druge "svetske metode", a Crkva nije
demokratija ve zajednitvo u kome Bog treba da vlada, a ne ono to
veina izglasa. Crkva je naime teokratsko ureenje. Ponekad je ta
teokratija slina onoj koju je jedan pastor opisao reima: "U naoj crkvi
vlada teokratija i moje ime je Teo!"
Zastupa se u tim krugovima miljenje da neko mora imati poslednju
re, naroito u situacijama u kojima se shvatanja razmimoilaze, a
potrebno je doneti odluku. Zbog toga je potrebno da neko ima
odgovornost i autoritet da kae tu poslednju re. To je takoe potpuno
neosnovana tvrdnja ako se gleda na Boiju re. Nigde u Pismu ne
postoji sluaj da je jednoj osobi u Novom zavetu dana vlast od Boga da
uvek donosi krajnje odluke. injenica da je Bog upotrebio jednu osobu
da kae "poslednju re" u nekim situacijama, nije dotinu osobu uinilo
stalnim autoritetom za donoenje odluka.
Demokratija u Crkvi Isusa Hrista ne moe se graditi na injenici da svi
imaju istu vrednost i da je miljenje svakog lana vano, kao to su i
uloga i doprinos svakog lana bitni. I pored toga demokratija nije
ispravan metod u Boijem Carstvu, niti e ikada biti. Jer vlast i sila ne
dolaze od oveka i naroda, ve od Boga. Glasanje nije Boiji nain
ve vostvo Duha Svetoga. U prvoj Crkvi, pri izboru apostola, bacali su
kocku, jer su time hteli pokazati da izmeu onih koji su imali jednake
63
mogunosti da budu odabrani, oni ele pokazati da odluku stavljaju u
Boije ruke (Dela 1:2126). Da je bilo demokratsko glasanje verovatno
bi stvar zavrila na drugi nain, jer koliko ljudi toliko i udi, vrlo esto
ak i u Crkvi. Sluaj nije bio ni taj da je jedan od apostola imao vlast da
odredi ko e uzeti Judino mesto.
Teokratija se tako izraava zajednikim podreivanjem Boijoj volji,
koju jedna osoba nije uvek sposobna da u potpunosti shvati i razume,
isto kao to ni grupa ljudi nije sposobna da samo ljudskim
rezonovanjem i diskusijama doe do ispravnog zakljuka. Vaan
momenat u teokratiji je poznavanje Boije volje prvenstveno otkrivene
u Boijoj pisanoj rei, te zajedniko prepoznavanje iste, uz pomo
Duha Svetoga koji ivi u svim nanovo roenim vernicima. U Delima
apostolskim jasno se vidi da je Duh Sveti upotrebljavao razliite osobe
pri reavanju razliitih situacija. Ono to bi se dogodilo jeste da bi
osobe sa onim darom koji je bio prikladan "da uje" Boiji glas ba za
tu situaciju, ule ta Bog eli rei u toj situaciji, dok bi drugi to
prepoznavali kao Boiji glas.
Seam se jedne situacije u crkvi u kojoj sam upravo poeo raditi. Na
sastanku grupe koja je sainjavala vostvo crkve zajedniki smo
definisali problem koji je bio oigledan. Poto smo mi razliiti kao
linosti Bog nam je u skladu sa tim dao i razliite pozive. Evangelizatori
i proroci su obino malo dinaminije linosti od pastira i uitelja i u
skladu sa tim su i njihove reakcije ponekad malo "drastinije". Moja
reakcija u vezi ovog problema je bila otprilike ovakva: "U redu, onda
ovo moramo menjati, i nabolje bi bilo da uradimo ovako i ovako!" Na taj
predlog je doao komentar druge osobe u grupi koja je rekla: "Da,
treba ovo da menjamo, ali moda ne na taj nain." Kada je osoba
opisala nain na koji je ona mislila da bismo to trebali uraditi, ja sam
odmah u mom srcu prepoznao da je bolje da uradimo tako kako je ta
osoba predloila. I drugi u grupi su prepoznali da bi tako bilo bolje.
Osetio sam radost i neku vrstu olakanja. Zajedniki smo doli do
reenja koga smo prepoznali kao pravo. Nije u pitanju ko je od nas
64
prvi, drugi ili trei. Pitanje je doi do shvatanja Boije volje i sauvati
jedinstvo. A to je mogue ako ne pravimo pozicionu razliku kod darova,
ve samo onu koja i jeste jedina funkcionalnu razliku!
U Delima 15:129 se opisuje upravo ova dinamika. Prvo govori apostol
Petar, pa zatim apostol Pavle i Varnava i na kraju Jakov sumira sve to
potvrujui da ono to su braa govorila jeste u skladu sa Svetim
pismom. Njegova re nije imala krajnji autoritet zato to je on bio
nadglednik, biskup ili pastor Jerusalimske crkve, ve zato to je od
Svetog Duha primio re mudrosti za tu situaciju. Nakon donesene
odluke, kroz delovanje razliitih darova kroz razliite osobe, upuuje se
pismo poganima koji su se obratili. U potpisu pisma ne stoji ime jedne
osobe ve potpis celog tima apostoli i stareine! Prva Crkva
svesno je izbegavala naglaavanje jednog imena i slube, da ljudi ne
bi pali u zamku da pomisle da se u Hristovoj Crkvi primenjuje praksa
vostva uzeta iz prakse paganskih naroda, u kojoj je kralj bio vrhunski
autoritet.
Rei da jedna ljudska osoba ima "nepogreivi autoritet" je izjednaiti tu
osobu sa Bogom. Takva osoba je jedino Isus Hristos bio, u ljudskom
obliju, istiniti Bog i istiniti ovek.
Ni pre, ni posle njega nije bilo, niti e ikada vie biti takve osobe!
PASTOR NIJE PASTIR
Ispravno razumevanje slubi koje je Bog postavio u svojoj Crkvi
mogue je jedino ako se na njih gleda kao na Isusovu produenu
slubu u svojoj Crkvi. Uznesenjem na Nebo Isus nije ostavio svoju
Crkvu. On je i dalje u ivoj vezi sa svojom Crkvom i ona je zauvek
njegova Crkva, njegova Nevesta. Zato je prvi korak za jednog vou, u
razumevanju svoje uloge, da razume ono to je Jovan Krstitelj
razumeo a to je da on nije bio Hristos (Mesija, Pomazanik) ve da je
65
bio njegov prijatelj i da mlada pripada mladoenji, a ne njegovim
prijateljima (Jovan 3:2829). Zvui toliko logino da je svaki komentar
suvian. I pored svega toga mnoge voe u Hristovoj Crkvi ponaaju se
kao da Nevesta Hristova pripada njima, a ne Hristu.
Apostol Petar pie u svojoj prvoj poslanici da smo svi bili "kao zalutale
ovce, ali se sad vratiste k pastiru i uvaru dua svojih." (1. Petrova
2:25). Nepotrebno je spominjati da Petar ne misli na sebe kao "pastira
ljudskih dua", ve da tu titulu pripisuje samom Isusu, koji je bio i ostao
arhipastir, poglavar pastirski, vrhovni pastir svoje Crkve (1. Petrova
5:4). Razumevanje ove biblijske istine formira i razumevanje pozicije
svake slube koja je dana Crkvi. Zakljuak je da ni jedna od pet slubi
o kojima Pismo govori u Efescima 4:11 nije sama dobila mesto pastira
Hristove Crkve! Uloga svake ove slube je da privede verujue
pojedince Hristu kao pastiru njihove due. Svakako da imaju
odgovornost da nadgledaju stado, ali nikako da njime upravljaju kao da
su oni vlasnici stada. Jo manje se radi o tome da izmeu sebe
odaberu onog koji bi bio pastir stada umesto Hrista Pastira, bilo da se
radi o njegovoj univerzalnoj Crkvi ili o lokalnoj, mesnoj crkvi. Zakljuak
je zato taj da sve slube zajedniki, kao komplimenti jedni drugima,
sainjavaju celinu Hristove pastirske slube u njegovoj Crkvi. Sama
sluba pastira, kao jedne od slubi, ima najvie slinosti sa pastirskim
srcem Isusa Hrista. Ona sama nije dovoljna da bi dala sve to je Crkvi
potrebno. Crkva ne ivi samo od pastirske slube, kao to ni stadu nije
dovoljna samo osoba pastira. Psi koje pastir ima kao pomonike su od
neprocenjive koristi za nadgledanje stada, kako bi vraali ovce koje
krenu pogrenim putem. Stado, Crkva, zato treba proroku slubu,
koja je, iako zna biti otra, isto toliko pastirska kao i sluba pastira.
Dui treba hrana koju uitelj daje i apostolska mudrost. Sve to zajedno
sainjava slubu velikog Pastira Crkve. Zbog toga je svako traenje
prvog meu jednakima praksa koja je potpuno nepoznata Hristovom
nauavanju i praksi. Timski rad i timsko vostvo nikoga ne rauna
veim, niti mu daje veu vlast. U timu vai pravilo da se zajedniki
ponizimo, kako bi Bog mogao pokazati svoju volju i silu. Radi se o
66
istom principu koji je spomenut u: "Potinjavajte se jedan drugom u
strahu pred Hristom." (Efescima 5:21). Iz potovanja prema Hristu,
kae jedan drugi prevod. Sledei stihovi objanjavaju zbog ega "Jer,
mu je glava eni kao to je Hristos glava Crkvi, svome telu, iji je
Spasitelj."
Posle mog obraenja mnogi su smatrali da je moja sluba bila sluba
evangelizatora. Tvoja je linost takva, govorili su ljudi, lako stvara
kontakt sa ljudima, i kao to je jedan od mojih prijatelja jednom rekao
u svakom biblijskom tekstu ti vidi poruku spasenja. Posle nekoliko
godina, u vremenu jedne od dubljih kriza u mom ivotu, Bog je poslao
jednu osobu sa prorokom porukom u kojoj je Gospod rekao "da je
vreme da opet uzmem pastirski tap i da dajem hranu njegovom
narodu". Nakon jednog vremena opet je Gospod poslao drugu osobu
kroz koju je rekao da sam ja pastir Boijem stadu. Odjednom, prvi put
u ivotu, shvatio sam jednu za mene do tada sakrivenu istinu. Kako
sam mogao ja odjednom biti pastir, kada svi misle da sam bio
evangelizator. Stvar je u tome da se nije radilo o "unapreenju u nekoj
crkvi", te da sam postao pastor crkve. Ne, tu je ba i problem u naem
razmiljanju zbog uticaja hijerarhijskog sistema u koji smo upali.
Gospod mi je jednostavno pokazao da je svaka sluba pastirskog
karaktera! Cilj svake slube je da osobu vodi sve blie Hristu i da joj
pomogne da ivi u bliskom zajednitvu sa jedinim Pastirom svoje due.
Apostol Pavle pie u Koloanima 1:2829 da je svrha pomazanja koga
mu je Bog dao da "svakog oveka postavimo savrenim u Hristu"!
Zrelost jedne slube se ne oituje u tome da su ljudi celog svog ivota
od nje zavisni, ve u sposobnosti da svakom verniku pomogne da sebe
pronae u Hristu na nain koji osobu uini sposobnom da drugima
slui, a ne da bude "dete potrebe" celog svog hrianskog ivota.
U ovome je izazov, ali i potekoa. Ovo je ono to Crkvu ini
drugaijom od svega ostalog u ovom svetu. Crkva nije samo na izgled
drugaija od institucija ovog sveta. Crkva je alternativno drutvo koje
67
svojim nainom ivota i funkcionisanja ukazuje na Boga i njegovu
stvarnu prisutnost u svojoj Crkvi i u svetu. Crkva je "svet u svetu", ne
fiziki odvojena od sveta, ve svojom praksom izvrava ulogu da
bude "so svetu" koji se moralno raspada, zbog prisutnosti greha i
ovekove korumpirane prirode. Istinita Crkva Isusa Hrista ne
dozvoljava da se ovek uzdie na nivo i poziciju koja samo Bogu
pripada.
Interesantna je stvar da sam termin pastor koji se u evaneoskim
krugovima upotrebljava za vou zajednice, iako veoma slian
biblijskom terminu pastir, ipak nije ista stvar. Ako se uzme u obzir
opis odgovornosti koje se pripisuju pastoru, i kvalifikacije koje se trae
od takve osobe, takva osoba u stvari ne postoji! Od pastora se oekuju
mnoge vrline, koje ni Bog nije stavio u istu osobu. U potranji za
pastorom esto se spominju ovakvi zahtevi dobar administrator,
propovednik, duobrinik, sposoban da regrutuje nove voe i da je
socijalan, da ide u posete bolesnima, i jo poneto. Poseta pastora se
smatra malo veim dogaajem nego li nekog drugog "obinog" lana
crkve, to takoe ukazuje na vrednovanje po sistemu koji je u ovom
svetu.
Odgovornost koja se takvoj osobi namee je blago reeno neljudska, a
da ne govorimo koliko je nebiblijska. To bi bilo otprilike kao kad bi od
ruke traili, da igra dobro rukomet, koarku, da svira violinu, bude
najbolja bokserska ruka, da pie najlepim stilom i da jo igra i fudbal.
Dobro je to jo neko ne trai da bi mogla i da zapeva u nekim kriznim
situacijama. Isto je tako nelogino oekivati od jedne osobe da u
svemu ovome funkcionie zato to smo je mi zaposlili kao pastora.
Pastor je vetaki stvorena titula koja u Bibliji ne postoji, a
posledica je sistema ovog sveta koga je Crkva prihvatila kao
svoju praksu. Istovremeno, sa odgovornou koja se pastoru u crkvi
namee, pripisuje mu se i autoritet koji mu Boija re ne dodeljuje. U
evaneoskim crkvama pastor se ipak na neki nain odvaja i smatra
"kultnom linosti", neto veim od prosenih vernika. U izvesnim
68
protestantskim krugovima shvatanje odnosa izmeu vernika i pastora u
sutini nije drugaije od naina koji se praktikuje u krugovima sa jasno
naglaenom hijerarhijom.
Pre nekoliko godina imao sam priliku razgovarati sa jednim uticajnim
voom u harizmatskim evaneoskim krugovima u svetu. Razgovarali
smo o razliitim modelima voenja, izmeu ostalog i o timskom
vostvu. Njegov komentar o tome je bio ovakav: "Problem sa timskim
vostvom je u tome da neko ipak mora da bude kralj!" uvi njegove
rei bio sam ne malo iznenaen. Nisam mogao da razumem na koji
nain on vidi Isusa kao kralja svoje Crkve i svog naroda, kada smatra
da jedno ljudsko bie to mora biti? Da li su atributi pripisani Isusu samo
simbolinog znaaja, ili vae i sada i ovde u njegovoj Crkvi? Ono to
me je najvie iznenadilo je njegovo shvatanje da neko od ljudi moe
biti taj "kralj"! Koja osoba meu ljudima moe sebe da smatra
dostojnom i prikladnom za "kraljevsku" poziciju?
Istina sa kojom moramo da se suoimo u evaneoskim krugovima na
vrlo realan nain jeste ta da se praksa u naim krugovima u biti ne
razlikuje mnogo od one koja je na snazi u crkvama gde je autoritet
ureen prema hijerarhijskim principima. Crkva je kroz vekove esto
prihvatala filozofiju vostva iz poslovnog i politikog sveta, umesto da
svetu ukae na Hristov nain voenja. Osobama sa zvunim titulama u
sistemu ovog sveta daje se esto prednost prilikom izbora voa u
crkvama. To nije sluaj samo sa onim delom Crkve koji i ne daje puno
znaenje i autoritet Boijoj rei, ve i u mnogim crkvama koje smatraju
da svoju praksu temelje na Svetom pismu. Namee se zakljuak da je
oveku teko da se oslobodi potrebe (to je osobina ljudske grene
prirode) da vlada nad drugima, ime se osea boljim i monijim.
Svesno ili ne, mnogi se bore da dou do pozicije koja im u takvom
sistemu omoguuje upotrebu sile i vlasti, na nain koji im daje oseaj
samoostvarenja i uspenosti. Biblijski doivljaj novog roenja daje
hrianima novi uvid i pogled na ovaj vaan aspekt ivota Crkve i celog
oveanstva, ujedno i mogunost da se isto praktikuje na nain kakvim
69
ga Sveto pismo predstavlja. Meutim, ni Crkva Isusa Hrista ne
manifestuje neki zavidno vii nivo svetopisamskog modela, i sama trpi
od meavine uticaja "ljudske stare i nove prirode" u nainu vostva i
upotrebe sile.
TIMSKO VOSTVO ZAMENJENO PIRAMIDALNIM
Zakljuak iz dosadanjeg razmatranja o modelima vostva je da zbog
ovekovih slabosti i kompleksnosti u odgovornosti prilikom upotrebe
sile i vlasti, jedna osoba kao lider i krajnje odluujui voa, nije najbolji
model za svet, a u biblijskom kontekstu je potpuno neopravdan. Sam
Isus nije odabrao svog naslednika, niti je na bilo koji nain nekoga od
njih izabrao kao prvog ispred ostalih. Niko od njegovih uenika nije
dobio titulu prvog, najveeg ili najvanijeg. Naprotiv, kada su oni sami
pokuali stvoriti hijerarhijski sistem meu njima, Isus ih je ukorio i rekao
da je tako u svetu, ali da meu njima tako ne treba da bude!
Isusova poruka svojim uenicima i svojoj Crkvi bila je i zauvek ostaje
ista:
"Ali, vi nemojte da se zovete " ravi ", jer imate samo jednog Uitelja, a
vi ste svi braa. I nikoga na zemlji ne zovite ocem jer imate samo
jednog Oca onog na nebu. Niti se zovite voe jer imate samo jednog
Vou Hrista. A najvei meu vama neka vam bude sluitelj." (Matej
23:811).
Usudio bih se rei da je ovaj tekst dovoljan kao objanjenje poruke ove
knjige. Modeli su nesavreni i verovatno e jo dugo biti takvi. Ali, stav,
nain korienja pozicije i vlasti je nedvosmisleno definisan ovom
Isusovom izjavom. Jedino Bogu pripadaju sve spomenute titule i
sistem koji ljudskom biu dodeljuje mesto koje ove titule zahtevaju, nije
nita drugo nego protivan Boijoj zamisli. Timsko vostvo ima svojih
potekoa gledano ljudskim oima. Razliita shvatanja i razliite volje,
70
smatraju se jakim argumentom protiv tog modela. Ljudi su razliiti i pre
ili kasnije se razmimoilaze u svojim shvatanjima. Zato, zvui veoma
logino da neko mora biti krajnji autoritet.
Ovaj nain razmiljanja se sve vie iri, a jedan ovek kao voa
itavog sveta se sve vie spominje kao stvarna potreba. To
razmiljanje deo je Sotonine stare strategije sa svetom, jer na taj nain
svet se navikava na ideju da je to zaista potrebno, ime se lagano
otvaraju vrata mogunosti da jedan ovek bude postavljen za vou
celog sveta. Ako bi se to i dogodilo, teko bi bilo izbei praksu koja je
postojala u ranijim carstvima gde se oboavanje te osobe smatralo
normalnim i obaveznim. A upravo je to cilj i svrha Sotonine ponude
oveku da ga izjednai sa Bogom, a samim tim uini Boga suvinim
u ovom svetu, te da on sam, u toj ljudskoj osobi, sedne na tron
oveanstva. To je bila njegova prvobitna elja.
Nameu se neka vrlo logina pitanja u pogledu "neophodnosti"
ovakvog scenarija. Prvo, zato Isus tokom svog ivota na zemlji nije
sam manifestovao tu vrstu vostva, time to bi prihvatio poziciju kralja
u piramidalnom sistemu? Drugo zbog ega Isus nakon svoje
zemaljske slube, pre povratka svome Ocu u Nebo, nije odabrao svog
naslednika, onoga koji bi bez ikakve sumnje bio punopravni voa
Crkve, opunomoen od samog Vladara svoje Crkve?
Tvrditi da su Isusove rei apostolu Petru u Mateju 16:1319 njegov
izbor Petra za glavu Crkve, je nepravilno tumaenje tog teksta i gruba
teoloka nekorektnost prema celokupnom otkrivenju i izvetaju Svetog
pisma u vezi ove prakse. Jer Pismo se pismom tumai, a celokupni
biblijski izvetaj o vostvu Boijeg naroda kroz istoriju nedvosmisleno
pobija teoriju da se jednoj ljudskoj osobi dodeljuje pozicija glave Crkve.
ak ni uloga jednog voe nije biblijska. Iako je u mnogim situacijama
jedna osoba imala ulogu voe i autoritet odluivanja, ta uloga je bila
ograniena vremenski, darom/sposobnou osobe i vrstom zadatka
koji je Bog odredio osobi. Ali, najvanija istina u svemu tome jeste ta,
71
da bilo o kojoj osobi da se radi, ona nije nepogreiva i nema od Boga
dan autoritet da svoje shvatanje Boije volje drugima namee kao
apsolutno.
Nain na koji se uskrsli Hristos obraa razliitim crkvama u Otkrivenju
jasno pokazuje ko je Glava Crkve! On je bio i ostao jedini Voa, jedina
Glava svoje Crkve. Iz toga proizilazi da sve odluke koje treba da se
donesu u njegovoj Crkvi, pripadaju Isusovoj slubi i poziciji. Isusova
sluba u njegovoj Crkvi nije zavrena njegovim Uznesenjem, ve je
nastavljena u drugom obliku. Njegova pozicija i krajnji autoritet u Crkvi
niim nisu promenjeni. Svaki pokuaj da se ova istina i praksa zamene
nekom drugom praksom pripada ljudskom nainu razmiljanja. Taj se
nain temelji na filozofiji grenog oveka, a time je suprotan Boijoj
zamisli i pripada sistemu koji nastoji da zameni i ukloni Hrista sa
pozicije u Crkvi koju mu je Otac dodelio.
72
11. PREPOZNAJETE IH PO RODOVIMA
11. PREPOZNAJETE IH PO RODOVIMA
Isusova vladavina u njegovoj Crkvi je mogua na praktian nain,
jedino ako se voe koje je Bog odredio u Crkvi, za Crkvu i radi Crkve,
ponaaju prema Crkvi kako se i njen Vlasnik i Vladar ponaa. Da bi je
uinio slavnom i istom Isus je dao ivot za svoju Crkvu (Efescima
5:2527). Apostol Pavle naglaava da je "postao sluitelj ovog
evanelja po daru Boije milosti koja mije data delovanjem njegove
sile." (Efescima 3:7). Svemu tome apostol dodaje da je sebe uinio
slugom (robom) svih da to vise njih pridobije (1. Korinanima 9:19).
"Molim stareine meu vama, ja koji sam i sam stareina... napasajte
Boije stado koje vam je povereno. Nadgledajte ga... dragovoljno... ne
kao gospodari nad onima koji su vam povereni, nego kao uzori stadu."
(l. Petrova 5:13).
Apostol Petar upotrebljava vrlo ponizan ton u ovom tekstu. U njemu
nema nikakvog hijerarhijskog tona, niti pokuaja da se naglasi da je
njegova pozicija via od pozicije onih kojima se obraa. Biti sluga
Hristovoj Crkvi je pre svega pitanje stava prema drugima koji su deo
istog zajednitva, istog Hristovog tela.
Postoje mnogi znaci pogrene upotrebe autoriteta. Boija re kae da
se po plodovima drvo poznaje. Neke je potrebno spomenuti kako
bismo mogli prepoznavati voe po Boijem srcu i one koje to nisu.
Autoritet koji je osoba stekla iznueno, a ne sluei drugima u ljubavi,
je laan autoritet. Isusov autoritet se sastojao upravo iz ta dva
vana momenta ljubavi prema oveku i sluenjem oveku.
73
ZNACI LANOG AUTORITETA
Knjiga o sudijama u devetom poglavlju ilustruje na slikovit nain samu
sr problematike oko izbora voe. Nakon jednog od mnogih traginih
dogaaja oko izbora voe u Izraelovoj istoriji, kada je Avimeleh pobio
69 osoba, svoju polubrau, kako bi on postao vladar, jedini koji je
preiveo masakr, dolazi sa opomenom i Avimelehu i onima koji su ga
izabrali. Proroka poruka dolazi u obliku prie o drveu u umi koja
ele odabrati svog kralja. Upitali su maslinu, smokvu i vinovu lozu da
postanu kralj, ali su od svih troje dobili negativan odgovor. Razlog za
odbijanje "tako uzviene pozicije" kao to je kraljevska pozicija, je bio
jednostavan. Sve troje je bilo svesno svoje uloge u stvorenju i
blagoslova koji su bili celokupnom stvorenju time to su bili ono to
jesu! Oigledna je bila i radost kod njih da ba u tome funkcioniu. Nisu
hteli tu radost menjati za neto to bi im dalo zvunu titulu, ali
verovatno ih spreilo da u potpunosti funkcioniu u onome za ega su
u stvari bili stvoreni. Ova pria otkriva jedan od najvanijih momenata
po pitanju odabiranja voa. Laan autoritet uvek naglaava da oni koji
su ispod njega moraju da mu se podrede. Govori hijerarhijskim
terminima i na taj nain kontrolie sledbenike strahom. Vrlo esto takve
voe upotrebljavaju biblijske tekstove kao to je "ne dirajte Boije
pomazanike", izdiui time svoju poziciju na nivo na kome su
nedohvatljivi "obinim ljudima". Ako takvom voi neko pokuava u
ljubavi ukazati na neke stvari, nije iskljueno da e uti pretnje od
takvog voe. Isus sam nije nikada nikome pretio svojim autoritetom,
ak ni onda kada su ga razapinjali (1. Petrova 2:23). Takve voe esto
govore o svojoj viziji, za koju tvrde da su je primili od Boga i koju esto
niko ne sme stavljati pod znak pitanja. Viziju je mogue ostvariti samo
ako se svi drugi stave iza takvog voe i budu pomonici da se to
ostvari. Vizionari su ljudi koji ostavljaju utisak jakih linosti koje vredi
slediti. Ne tako retko naglasak bude i na materijalnom rtvovanju
sledbenika, a uvid u nain upotrebe novca esto ostaje samo u
nadlenosti istog voe. Mnogo puta takve voe reaguju vrlo tvrdo i
nekad vrlo nehrianski na bilo kakav oblik sumnjiavosti u pogledu
74
njihovog autoriteta. Poto im autoritet nije autentian i od Boga dan,
nisu u mogunosti ni prepustiti u Boije ruke svoju odbranu.
Uvid u njihov privatni ivot je najee minimalan, ako je ikome
dostupan. Seam se jednog voe koji mi je ovako rekao: "Ne moe
pustiti druge sebi blizu jer onda nee imati respekta prema tebi?!"
Pitanje je koliko je vredno potovanje koje ljudi imaju prema nekome
koga u stvari i ne poznaju. Onaj koji nije vredan respekta "iz blizine",
verovatno ne zasluuje potovanje ni "iz daleka". Ne biti blizak sa
svima ne iskljuuje obavezu za transparentnost. Voa treba da bude
otvoren bar u toj meri da ljudi znaju sa kim imaju posla, i da on nema
dvostruke arine.
Vano je naglasiti da ne govorimo o traenju greaka kod voa. David i
mnoge druge biblijske voe su napravile ponekad greke katastrofalnih
posledica, ali ih Bog nije diskvalifikovao. Govorimo o svesnoj pogrenoj
praksi i stavu nevoljnosti da kao ovek voa dozvoli da bude korigovan
od strane drugih, u duhu ljubavi i poniznosti. Jo jednom bih i ovde
napomenuo da je i u ovom pogledu pluralno vostvo u ogromnoj
prednosti u odnosu na piramidalno, i da padovi pojedinaca mogu
efikasnije i da se spree i da se lee u sluaju pogreaka.
Terminologija ovakvih voa esto sadri velike rei koje ostavljaju jak
utisak na ljude koji nisu dovoljno zreli da razlue. Njihov je jezik uvek
pun izraza "poslednje duhovne mode", ime ljudima komuniciraju da su
oni voe koje uvek idu u korak sa onim ta Bog radi. Spektakularnost
je takoe vaan momenat takvih slubi. to vee, to glamuroznije
otkrivenje, time i njihov autoritet raste u oima onih koji ljudski
razmiljaju.
Disciplina koju takve voe zastupaju prerasta u zahtevanje rtvovanja
od sledbenika koje je esto ak i vee od onog koga bi sam Bog
nametnuo drugima. Isus kae o farisejima da "optereuju ljude
nepodnoljivim bremenom, a sami ni prstom ne dotiete bremena."
75
(Luka 11:46).
Oekuju i esto zahtevaju lojalnost lanova prema njima u meri koja
samo Bogu pripada. Isus sam nikada nije svezivao ljude uz sebe. Znao
je da lojalnost koja se zadobije pretnjama i manipulacijama nema
nikakve vrednosti.
Takve voe stvaraju utisak kod drugih da bez njih ne mogu
napredovati u svom odnosu sa Bogom. Takvim je voama stalo do
toga da su ljudi od njih zavisni. Umesto da svaku osobu uine zrelom u
Hristu, drae im je da ih zadre zavisne o njima i njihovoj slubi.
Lista bi se mogla produiti. Vano je u ovome spomenuti Isusove rei
iz Jovana 10:34 da "njegove ovce sluaju i poznaju njegov glas".
Mogli bi drugim reima rei da prepoznaju njegov glas u glasu voa
koje su po njegovom srcu! Duh Sveti nam je dan ba iz tog razloga
da bismo mogli prepoznati glas naeg pravog Pastira i osetiti razliku
izmeu njegovog glasa i glasa koji dolazi kroz "vukove u jagnjeoj
koi".
76
12. HRISTOS JE GLAVA CRKVE
12. HRISTOS JE GLAVA CRKVE
Ve pre svoje smrti i uskrsnua Isus je svojim uenicima govorio o
neem novom o dolasku drugog pomonika, koji e uvek biti sa
njima. Govorio im je da on nee ostati u svom fizikom telu zauvek sa
njima na ovoj zemlji, ali da e biti sa njima do svretka ovoga sveta, do
svog sledeeg dolaska. Svojim dolaskom na zemlju Duh Sveti nije
otpoeo nita novo u smislu nauavanja. Boansko Trojstvo ne
protivrei jedno drugom. Isus je rekao da e Duh uzeti od onoga to je
njegovo, a njegovo je od Oca. Takoe, Duh Sveti ima ulogu da proslavi
Isusa u Crkvi, a kroz nju da otkrije istinu o njemu celom svetu.
Crkva je jedna! Isus Hristos ima samo jednu Nevestu. Crkva, Hristovo
Telo, ima samo jednu glavu Isusa Hrista! Sva vlast i upravljanje
Crkvom pripada Hristu i dolazi od njega. Sistem, koji na bilo koji nain
uklanja ovaj Boiji red, te stvori hijerarhijski red u kome Hristos nije
jedina glava Crkve, ne slui Boijoj zamisli i nameri sa Crkvom.
Bez obzira to je Isus nakon uskrsnua seo Ocu s desne strane, i nije
fiziki prisutan na zemlji, ON jeste jedini stvarni, Poglavar i Voa svoje
Crkve. Njegova aktivnost kao Glave Crkve nije mistina, ve stvarna i
praktina, i oituje se kroz one slube koje je dao svojoj Crkvi, a koje
se spominju u Efescima 4:1112. Znai, ove slube su (samo) kanal za
Hristovu vladavinu u svojoj Crkvi. Njihova uloga je da otkriju Hrista kao
jedinog Poglavara Crkve, a ne da pokuavaju da vladaju njom najbolje
to mogu. To podrazumeva da oni nikada ne mogu upravljati Crkvom
prema svojoj zamisli ili interesima bilo koje institucije, politike ili
religiozne, a ponajmanje svojim linim interesima. Ni jedna od ovih pet
slubi nije naznaena od Boga da bude iznad ostalih u smislu
odluivanja nad drugim slubama, naroito ne u smislu da bi jedna od
77
njih imala "kraljevsku poziciju" u odnosu na ostale.
Jedan od najjaih izazova koga ista i posveena Hristova Crkva treba
da predstavlja u ovome svetu jeste u oblasti primenjivanja sile i vlasti.
Svojom jednostavnom strukturom, bez hijerarhije koja vlada u svetu,
Crkva Isusa Hrista ima zadatak da kroz istoriju manifestuje
jednostavnu istinu Bog je Bog, a ovek je ovek! ovek nikada ne
moe da postane vie od toga, koliko god za tim eznuo. Zato mu u
Boijem stvorenju pripada mesto gospodara, ali ne i u
meuljudskim odnosima. Novozavetni tekstovi koji opisuju
zadatak voa su nedvosmisleni u svojoj poruci da se radi o
sluenju jedni drugima, a ne vladanju jednog nad drugim.
Potovanje u Boijem carstvu ne zadobija se visokom pozicijom ili
primenom autoriteta veeg, niti se moe iznuditi pretnjama. Da je tako,
Isus nikada ne bi sam iao potpuno drugaijim putem i ostavio primer
koga je ostavio: "Jer, ni Sin oveiji nije doao da mu slue, nego
da slui i da svoj ivot da kao otkupninu za mnoge." (Marko 10:45).
Isus Hristos nije doao da sedne na presto, kao to to zemaljski vladari
ine, ekajui da svi oko njega tre i da mu posluuju. Opis je prikladan
za ponaanje zemaljskih kraljeva, ali ne za nebeskog Kralja,
svemonog Boijeg Sina. On je doao da posluuje oveanstvo do te
mere da je toj Oevoj nameri sa njim postao posluan, do same smrti
na krstu. Re sluga, naroito rob, ima vrlo negativan prizvuk za nas.
Robovi su uvek bili ljudi najnieg stalea u drutvu. Rob je osoba koja
nema svojih prava. U knjizi proroka Isaije 53. poglavlju se upotrebljava
upravo ta re za slugu Gospodnjeg, proroki opis Isusa Hrista
Mesije. Kada je uenicima oprao noge Isus se spustio na nivo roba, a
time je istovremeno pokazao primer koga su sami trebali da slede.
78
13. USLOVI ZA OSTVARIVANJE BOZIJE VLADAVINE
13. USLOVI ZA OSTVARIVANJE BOIJE VLADAVINE
Bog ima autoritet potreban da se njegova vladavina ostvari na zemlji.
Problem je to je on odluio da to sprovede u delo u saradnji sa svojim
najuzvienijim stvorenjem ovekom. Iako je u dosadanjem toku
istorije ova zamisao jo uvek samo san, namee se pitanje da li je ovo
ostvarivo ovde na zemlji? Ja verujem da jeste, ali da i za ovo, kao i za
sve drugo to Bog radi na zemlji, postoje uslovi. Bog je uinio sve to
je potrebno da se ovo i ostvari. Na oveku, pre svega na Hristovoj
Crkvi, je da ispuni svoj deo.
STAVOVI VOA
Da bi se Isusova vladavina, prava biblijska teokratija, mogla
oitovati u Crkvi, i kroz Crkvu u svetu, postoje dva odluujua
momenta. Prvi je stav voe prema slubi koja mu je poverena.
Drugi je stav jednog voe prema drugom, to jest meusobni
odnosi voa i slubi. Isusov odnos prema slubi koju je primio od
svog nebeskog Oca ispravno se oitovao u tome to je svoju linost
sin Boiji/sin oveiji, i pomazanje/sposobnost koju mu je Otac dao,
koristio da bi sluio ljudima u skladu sa voljom njegovog nebeskog
Oca. To je i jedini ispravan stav u korienju onoga to je osobi dano
milou Boijom.
Ispravnost njegovog stava u odnosu na druge osobe/slube se pre
svega oitovala u Trojstvu. Isus nita nije radio po svojoj volji, nije imao
nikakvu svoju viziju, ve je sve podredio Oevoj volji i planu sa svetom
i sa njegovim dolaskom na svet. Osim toga, kao ovek morao je da ivi
u potpunoj zavisnosti od vostva Duha Svetoga. Svojim nainom
79
ophoenja prema ljudima stalno je ukazivao na Boiji nain
vrednovanja ljudi. Isus je davao priliku "obinim" ljudima da dou do
izraaja svojim darovima i time isticao istinu da je Bog sve ljude
obdario i osposobio da mogu sluiti drugima obdarenou koju
poseduju u svojoj unikatnoj linosti. Svojim primerom je bio otra
suprotnost nainu koga su voe ovog sveta primenjivale, a time i
pretnja korumpiranom sistemu vlasti.
Svesno ili nesvesno mnoge voe stvaraju jaz izmeu sebe i ostalih.
Mnogima godi da se uzdignu na nivo iznad drugih i da stvore oseaj da
se bez njih ne moe nita odluivati ili raditi. Za mnoge ba u tome i
lei njihova vrednost i sigurnost. Nesigurnost je est uzroni faktor
odnosa meu voama. Umesto da "jedan drugog smatraju veim od
sebe", kako Sveto Pismo kae, mnogi nisu u stanju rei mnogo dobrih
rei o drugim voama, bojei se da e time sebi nakoditi i loije
izgledati u oima drugih. Strah da e sam pasti u senku drugih moe
da natera na hvaljenje svojeg rada i svoje slube i kritinost prema
radu koga drugi ine.
Seam se godina kada sam radio u jednoj crkvi. Bog nas je blagoslovio
i dobre su se stvari dogaale i u zajednici i kroz nju. Poto je uspeh
jedna od najteih stvari za oveka da se sa njim nosi na ispravan
nain, i ja sam u svojoj slabosti prema uspehu i potrebi da budem
potvren kao ovek i voa, pao u zamku ponosa. Nesposoban da se
nosim sa tim blagoslovom poeo sam umiljati da je "naa crkva bila
centar sveta". Niko nije imao tako dobro slavljenje, tako dobro ovo i
ono, kao mi. Zaslepljen uspehom bio sam nesposoban objektivno
sagledavati stvari. Sve to smo mi radili bilo je bolje od svega to su
drugi radili. Tada nam je doao u posetu jedan brat iz druge zemlje i
radoznalo pitao ta se dogaa u naoj zemlji. Ja sam, svakako bio pun
onoga to je Bog meu nam radio, govorio o napredovanju nae crkve,
te sam jedva ita pohvalnog imao rei o ostalim crkvama u zemlji. Moje
prianje o tome on je malo podrugljivo prokomentarisao govorei: "Pa,
izgleda da u celoj zemlji Bog nigde nita ne radi osim ovde kod vas?"
80
Iskreno, tako sam i razmiljao. Jeste Bog radio i na drugim mestima, ali
ono kod nas je bila prava stvar, za koplje vii nivo od ostalih. Posle par
meseci je jo jedna osoba stigla i razgovor se odvijao u istom stilu.
Opet mnoge "velike izjave" o tome da je naa crkva bila "centar sveta".
Obe osobe su primetile nadmeni stav kod mene. Obe su mi skrenule
panju na to, ali ja nisam razumeo da je to bio Boiji pokuaj "da me
spusti na zemlju". Onda mi je Bog progovorio i ukorio me. Shvatio sam
da sam se ponaao kao kralj Jezekija u Isaiji 39. glavi kada je
pokazivao svoja bogatstva doljacima iz Vavilona umesto da se "hvali"
Boijom dobrotom i milou. Posle par meseci su mi se otvorile oi i
razumeo sam svoj ponos. Duh Sveti mi je rekao da treba da napiem
pismo tim osobama i da ih zamolim za oprotaj u pogledu mog
neispravnog stava. Boiji blagoslov zna zaslepiti, naroito voe koje
uzimaju uspeh kao potvrdu njihove linosti!
Voe koje imaju ispravno razumevanje istine o Crkvi kao Hristovom
telu, ne mogu da se ponaaju kao da je lokalna crkva njihova lina
svojina, niti da zbog linih ambicija cepaju Crkvu. Takve voe ne vide u
drugom voi konkurenta, ve saradnika i sasluitelja u Crkvi Isusa
Hrista. Stavovi voa jedni prema drugima, njihovi komentari sa
propovedaonice ili u razgovorima, daju ispravne ili pogrene signale
ljudima. Velika je proba za nesigurnog vou da deli komplimente
drugim voama. Ovaj stav je jedan od najuobiajenijih doprinosa
cepkanju Hristove Crkve i stvaranju razliitih pokreta i denominacija.
Taj stav je protivljenje Isusovoj molitvi "da svi jedno budu". Hrianske
voe treba da grade Boije Carstvo. Vreme je da voe shvate da
graenje njihovih malih privatnih imperija, oko njihove slube, nije ono
na ega ih je Bog pozvao.
NAIN BIRANJA VOE
Pojam voe povezuje se najee sa odlunom, jakom i harizmatskom
81
linou, koja je u stanju ii ispred drugih, i rei drugima ta i kako da
rade. Takva osoba treba prostora, poziciju iznad ostalih, koja joj daje
mogunost da utie na druge, kako bi se neto ostvarilo. Teko nam je
zamisliti lidera koji radi posao koji pripada "niem rangu". Zadatak
manje vanosti je sitan posao, a lider je velika stvar, uloga. Iako tu ima
istine, ipak je takvo razmiljanje u konfliktu sa opisom najveeg lidera u
istoriji oveanstva, Isusa Hrista, koji je bio u stanju raditi posao koga
su samo najnii na lestvici vrednovanja, po ljudskom sistemu, radili.
Neko je jednom zaista mudro rekao: "Onaj koji sebe smatra velikim za
mali zadatak bie uvek premalen za veliki zadatak!"
Nije li to samo drugi nain da se izrazi ono to je sam Isus rekao: "Ko
je pouzdan u najmanjem, pouzdanje i u velikom. A ko je nepoten u
najmanjem, nepoten je i u velikom." (Luka 16:10).
Ovo je princip koga Bog koristi prilikom odabiranja ljudi za slubu u
njegovom Carstvu.
Problem je esto u samom nainu razmiljanja oko definisanja uloge
koju voa ima. Duboko u nama postoji slika o voi koja je
nespojiva sa izrazom sluga. Taj pojam najpre povezujemo sa
neobdarenom osobom, koja nema svoje slobode i koja postoji samo da
bi radila manje vane poslove, sluala i ispunjavala nareenja svojih
gospodara. Sluga, esto mislimo, osoba je u podreenom poloaju i
smatra se nedovoljno sposobnom za dostignua koja titula voe
podrazumeva. Procenjivanje sposobnosti se temelji na sistemu
vrednovanja koji je mnogo puta potpuno drugaiji od Boijeg naina.
U sistemu koji u oveku ne vidi venu vrednost koju mu je Bog dao,
ljudima je teko da zauzmu stav sluenja. To im je ispod asti. Seam
se uvek poseta prodavnicama u kojima su radili ljudi koji su sami bili
produkti ovakve ivotne filozofije. Njihov stav prema kupcima nije bio
takav da im je to prilika da poslue ljubaznou i eljom da budu
82
muteriji na raspolaganju, ve oseaj ponienosti da im trebaju u
datom momentu sluiti. Jer prodavac u prodavnici nije visok poloaj u
sistemu vrednovanja ovog sveta. U Boijem nainu vrednovanja svaki
ovek je isto vredan, a razlikuje se od drugih svojom specifinom
obdarenou i vrstom zadatka koga moe ispunjavati. Potrebno je u
ovome naglasiti da se prvenstveno radi o stavu, ne neophodnom
prihvatanju manjih poslova da bi se drugima dokazala poniznost.
Apostoli se nisu stideli rei da deljenje hrane nije bio njihov prvenstveni
zadatak, ali ne zato to je bio premalen za njih. Razlog tome je bila
svesnost da bi radei to zapostavljali ono to im je Bog dao kao
prvenstven zadatak.
Boiji nain unapreivanja nije u davanju viih pozicija i zvunijih titula,
ve u poveravanju veeg zadatka i odgovornosti. Sam napredak u
tome nema prevashodno veze sa titulama, ak ni sa sposobnostima.
Odluujui faktor u Boijem izboru je odnos prema datom zadatku
bez obzira na njegovu veliinu. Kada osoba pristupa malom zadatku
sa velikim oseajem odgovornosti, to je prvenstveni znak zrelosti
osobe da vei zadatak moe da joj bude poveren. Kada je dobrom i
vernom sluzi obeao vei zadatak, Isus nije spominjao da je to zbog
njegove velike sposobnosti, iako je i to spomenuto, ve zbog vernosti
koju je pokazao u izvravanju malog zadatka (Matej 25:21).
Sposobnost je dar od Boga, a nain upotrebe te sposobnosti
odreuje koliko e nam Bog poveriti.
Upravo u ovom aspektu dananja Crkva pravi greku trai osobe sa
zvunim titulama, koje su dodeljene esto na ljudski nain, i same po
sebi nisu uvek dokaz sposobnosti. Ako Bog, posle verno izvrenog
zadatka, ne unapreuje titulom ve davanjem veeg zadatka i
odgovornosti, zbog ega se mi toliko bavimo tranjem za titulama
i grabljenjem za pozicijama?
U mnogim crkvama postojala je praksa da se osoba koja je neko
83
vreme radila kao evanelista (u nekim zemljama bi to zvali saradnik)
i pokazala se poverljivom u tom zadatku, unapredi u treeg, ili drugog
pastora, ili neki drugi faktor u hijerarhiji crkvene organizacije, zavisno
od veliine crkve. Ova praksa je nebiblijska i opasna na vie naina.
Prvo stepenuje darove na nain na koji ih Bog ne stepenuje. Drugo
motivie na pogrenu ambicioznost i nudi mogunost da se i u Crkvi
moe "postati vei i dobiti uticajniju poziciju" u onom smislu u kome se
to u svetu radi. Time se gradi hijerarhijski sistem koga je sam Isus
ruio svojim nauavanjem i ponaanjem.
Zakljuak je jednostavan da bi Crkva Isusa Hrista sluenjem svetu
postala uticajan momenat u razvoju sveta to i jeste Boija zamisao i
namera sa svojom Crkvom onda mora pre svega da se oslobodi
razmiljanja koje je prilagoeno nainu razmiljanja ovoga sveta.
Umesto kopiranja "poslednjeg trenda u svetu lidera", Crkva treba
postati primer i stvaralac trendova u tom pogledu. A trend koga Crkva
treba da lansira je stara oprobana metoda koju jevanelje opisuje kao
metodu koju je najvei voa svih vremena praktikovao ko hoe da
bude najvei, neka slui svima! Voljnost da se dobijenim darom slui
iskreno i bez duplih motiva, stvara potovanje kod dugih i izgrauje
autoritet voe koji je sluga svima. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je
promeniti definiciju sluenja i dati tome pravo znaenje gorljivo raditi
za dobro drugih, za opte dobro okoline u kojoj ivim.
NASLEENA POZICIJA VOE
U sistemu u kome je kralj vladar uvek je postojala praksa da nakon
smrti kralja njegov sin nasledi tron i vlast. Svakako da to zvui sasvim
normalno i logino u tom sistemu. Kada je Boiji narod odabrao da ide
istim putem kao i neznaboaki narodi, ista je praksa postala stvarnost
i meu njima. Koliko god da to izgledalo logino u tom sistemu, teko
je opravdati istu praksu u dananjim evaneoskim crkvama. U crkvama
koje funkcioniu po sistemu "piramide i kralja" mnogo puta je
84
nasleeno vostvo nain "odabiranja" voe u crkvi. Ako je pastor crkve
takav tip voe i zastupa takvu filozofiju, mnogo puta deca budu na
drugim pozicijama u crkvi, iako je u nekim sluajevima oigledno da to
nije njihov poziv i da ima drugih osoba u crkvi koje su od Boga
obdarene za tu funkciju.
Nepotrebno je napomenuti da za takvu praksu nema nikakve
Novozavetne biblijske opravdanosti. elja svakog Boijeg sluge je da
mu deca idu Boijim putem i da budu u slubi za Boga. Sama elja je
vredna podrke, ali nije dovoljna da bi se to i dogodilo. U Jevrejima
poslanici 5:15 pie da niko sam od sebe ne odreuje sebi to zvanje,
ako nije pozvan od Boga i da prvosveteniku slubu ak ni Boiji sin
nije sebi prisvojio, ve da mu je Bog Otac to dao.
alosno je konstatovati da su razlozi ovakvoj praksi u nekim
sluajevima veoma slini praksi u krugovima ovosvetskih organizacija,
a to znai da imaju ponekad moralno veoma sumnjive motive, koji ne
bi trebali biti prisutni u Crkvi ivoga Boga. Voa mora shvatiti da ni
sveopta Hristova Crkva, a ni lokalna zajednica, nisu "familijarni
posao".
85
14. DOLAZECA OBNOVA SVETA
14. DOLAZEA OBNOVA SVETA
Istorija oveanstva pria je o ljudskim nebrojenim pokuajima da se
ostvari blagostanje sveta. Nastojanja su bila i ostala mnoga da se
svest ljudskog bia podigne na nivo koji bi to mogao da omogui. Nada
mnogih sistema koji su vladali svetom propala je zbog injenice da
ljudska priroda, sama u sebi, nema kapacitet potreban da bi se taj san
ostvario. Ljudski rod uvek dolazi do take kada sav dobri kapacitet koji
u nama postoji nije dovoljan da se pree preko one "arobne granice",
koja je do sad bila, i ostae nam neprelazna, sve dok je pokuavamo
prei bez pomoi Stvoritelja. Zato je, u ovom procesu, toliko znaajno
napomenuti da, iz biblijske perspektive, ovekova (ne)sposobnost nije i
jedina mogunost koju ljudski rod ima na raspolaganju za ostvarivanje
ovog sna u budunosti. Zlo i zloupotreba vlasti nee imati poslednju
re! ovek nema vlast da uniti svet koga je Bog stvorio! Ljudska re
nije bila prva i nee biti poslednja. Jer onaj koji je Alfa, on je i Omega!
Onaj koji je sve stvorio ima vlast da sve povrati u red, da ostvari
prvobitnu zamisao, jer sve je njegovo vlasnitvo, njemu sve pripada,
njegova je sva sila i vlast i na nebu i na zemlji.
"Onda e doi kraj, kada (Hristos) preda kraljevstvo onome koji je Bog i
otac, poto ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu." (1.
Korinanima 15:24).
Kraj je poetak! Gde je sve poelo tamo e sve i da zavri kod Boga!
"Zatim videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja
prooe, i mora vie ne bee. I videh sveti grad, nov Jerusalim, kako
silazi od Boga s neba, opremljen kao nevesta ukraena za svog
zarunika. I uh silan glas s neba da govori:'Evo atora Bojeg meu
86
ljudima! On e prebivati s njima, i oni e biti narod njegov, i sam Bog
bie s njima. On e otrti svaku suzu od oiju njihovih i smrti nee vie
biti, ni alosti ni vike, ni bolesti nee vie biti, jer prvih stvari nestade'. I
onaj to sedae na prestolu ree: 'Evo sve novo tvorim'. I ree: 'Napii
jer su ove rei istinite i verne'. I ree mi: 'Svri se! Ja sam Alfa i
Omega, Poetak i Svretak...'" (Otkrivenje 21:16).
Pre definitivnog zavretka ovozemaljske istorije i poretka koji trenutno
postoji, Bog ima iznenaenje ogromno iznenaenje za ovaj svet! Pre
nego se sve "preseli u Nebo", sadanji sistem zauvek nestane, i ljudski
se rod susretne sa Stvoriteljom, oveanstvo e doiveti jo jednu
renesansu, daleko silniju i veih razmera od svega to je do sada
vieno.
"Hodite i vidite dela Gospodnja, udesa to uini na zemlji! Do kraja
zemlje ratove prekide, te luk prebi i koplje salomi, i ognjem kola bojna
saee. 'Utolite', ree, 'i priznajte da sam Bog. Ja narodima vladam.ja
nad zemljom vladam.'" (Psalam 46:911).
Svet bez ratova, da li je to dogledna stvarnost ili san i utopija? Istorija
skoro da ne poznaje due vremenske periode bez rata. Razoruavanje
je proces bez zavretka, gledano ljudskim oima. Ipak, i to e biti
stvarnost na ovoj zemlji i u okviru ljudske istorije.
"Doi e u toku vremena... Mnogim e narodima on sudija biti... Od
maeva svojih raonike e skovati, od kopalja svojih srpove, nee vile
narod ma na narod dizati, i nee se vise ratu uiti." (Mihej 4:1,3).
Proces uspostavljanja Boijeg prvobitnog reda pripada procesu obnove
svega to je Bog stvorio, a to je poremeeno ljudskim padom u greh.
U tom e periodu sve ono to pripada snu ljudske rase da postane
stvarnost. Boija namera je da to ostvari u saradnji sa krunom svoga
stvorenja ovekom. Kada se sam podvrgne Boijem autoritetu, ovek
e doiveti potpuno oslobaanje potencijala koga je Bog u njega
87
stavio, te e moi da upravlja stvorenjem na nain na koji je Bog od
samog poetka i zamislio. Posledice toga e biti vidljive i osetljive
ceo svet e zakoraiti u novi period i novu dimenziju ivota ljudskog
roda. Boanski red e biti uspostavljen na zemlji, u prirodi i
meuljudskim odnosima.
"Vuk e sa jagnjetom zajedno boraviti i panter e s jaretom leati; tele,
lavi i gojna stoka zajedno e biti, i malo e dete njih voditi. Zajedno e
krava i medvedica pasti, i zajedno mladi leae njihovi, i travu e lav i
vo da jedu. Dete koje sisa kod rupe e zmijine igrati, dete tek odbijeno
u rupu e ruku svoju zmije vasilinske pruiti. Niti e kvara niti tete biti
na svoj svetoj gori mojoj; jer e zemlja biti puna poznanja Gospoda kao
to je morsko korito puno vode koja ga pokriva. U to vreme grana
Jesejeva bie kao barjak narodima; narodi e k njemu se okrenuti i
stan njegov bie slava." (Isaija 11:610).
Vlast i sila su uvek bile samo kod Boga. Njegova namera sa
dodeljivanjem vlasti oveku bila je da ovek zajedno sa njim moe da
upravlja svetom koga je on stvorio. Istu nameru Bog je imao sa
anelima kojima je delegirao deo svoje vlasti. Korienje vlasti, bez
ovekovog odnosa sa Bogom, bez ovekove zavisnosti od Boga, vodi
samo u jednom pravcu zloupotrebe vlasti i nezamislivih posledica
koje ta praksa nosi u sebi.
Isusova poruka je nedvosmislena unutranjost ljudskog bia je
problem! Nikakve spoljanje promene ne mogu temeljno izmeniti
ljudsku prirodu, a samim tim ni ovaj svet.
Jovan 8:24b kae: "... Jer ako ne verujete to sam ja, umreete u
gresima svojim", a u Jovanu 15:5 Isus dodaje i drugu vanu istinu: "...
jer bez mene ne moete nita initi."
Jezikom Svetog pisma ovek nije u stanju promeniti sebe, samim tim
ni ovaj svet. Bez svog Stvoritelja oveanstvo nema nikakve
88
perspektive. Ali, Biblija ima jo neto da kae u vezi toga:
"A Isus pogledavi na njih ree: ljudima je nemogue, ali nije Bogu: jer
sve je mogue Bogu." (Matej 19:26).
Drugi prevod kae: "Ljudima je nemogue, ali sa Bogom, sve je
mogue!"
oveanstvu koje rauna jedino sa svojim ljudskim snagama, a ne i sa
Stvoriteljom, drugaiji, bolji svet, zauvek e ostati samo san. Jo gore,
postae slian paklu. Ali, zajedno sa Bogom taj san moe da postane
stvarnost. Ova Isusova izjava je u kontekstu njegovog razgovora sa
bogatim mladiem koji eli znati kako da dobije spasenje i veni ivot.
Poto mu je bogatstvo bilo glavni oslonac u ivotu nije ga se hteo
odrei i to je bila glavna prepreka da ude u novi, drugaiji i smisaoniji
ivot i nasledi veni ivot. oveanstvo je slino ovom bogatom
mladiu nae teze u vezi porekla ivota su nama toliko bogatstvo i
pouzdanje, da nismo u stanju da ih stavimo po strani i damo
mogunost Boijem reenju Isusu Hristu, koji je odgovor na sve
dileme oveanstva. Isus Hristos je jedini koji oveka i ljudski rod moe
da izvede iz zaaranog zlog kruga. Jedini on je rekao: "Ja sam put i
istina i ivot" (Jovan 14:6).
On nije jedan od puteva, niti svi putevi vode k Bogu. Isus Hristos je
Put! On nije jedna od moguih teorija koje pokuavaju doi do istine
ON je Istina! Isus Hristos nije duhovna metoda koja moe poboljati
kvalitet ivota ON je ivot!
Dakle, lek postoji, ali jo nije u dovoljnoj meri svrstan meu mogunosti
sa kojima svet rauna, niti ga svet smatra interesantnim. Vekovima
svet u svojoj pobuni protiv Boga pokuava proizvesti mesije i
spasitelje u obliku ideologija, sistema i osoba. Tokom dosadanje
istorije ljudskog roda niko i nita nije dolo ni blizu bilo ega to
bi liilo na reenje. A Boija ponuda je jo tu: "Ako vas dakle Sin
89
oslobodi, biete u istini slobodni" (Jovan 8:36). Isus Hristos,
njegova smrt na krstu za osloboenje od vlasti greha, i njegovo
uskrsnue za osloboenje od vlasti smrti, jeste temelj
oveanstvu za novi ivot i novi nain meuljudskih odnosa i
ovekovog odnosa prema prirodi.
oveanstvo jo uvek dri zatvorena vrata ovoj mogunosti i prolazi
kroz bezbrojna neplodna teoretisanja i hipoteze, koje nigde ne vode.
"to ovek seje to i poanje!" oveanstvo je upalo u zli krug i jo
jednom drhti pred pretnjom zla koje dolazi od nas samih. Jo jednom je
pretnja samounitavanja oigledna. Ali, ni ovog puta nee Boija milost
i ljubav prema oveanstvu zakazati. On e svoju ruku ispruiti jo
jednom prema propadajuem oveanstvu, i kroz svoju obnovljenu
Crkvu, vratiti svet na pravi put. Jer Boija namera je bila i ostala ista:
"... Svojom blagonaklonou nam je obznanio tajnu svoje volje, koju je
unapred odredio u Hristu, da je sprovede kada doe punina vremena:
da sve na nebesima i na zemlji sastavi pod jednom glavom Hristom...
da bi u buduim vremenima pokazao preobilno bogatstvo svoje milosti
u dobroti prema nama u Hristu Isusu." (Efescima 1:910, 2:7).
90
15. STA NAM JE ONDA RADITI?
15. TA NAM JE ONDA RADITI?
Istorija svedoi da veina onih koji su kritiari postojeih voa ne budu
bolji kada sami dou na vlast. Isto moe da se primeti i u crkvama.
Posmatrajui sa strane je obino veliko iskuenje za one koji ocenjuju
situaciju. Lako je videti greke i nedostatke, naroito osobama koje
imaju nit prorokog dara u svojoj linosti.
Videti je odgovornost! Svako otkrivenje je poziv! Ljudi koji tvrde da
imaju sposobnost da vide stvari na pravi nain, imaju i odgovornost da
budu deo reenja za situaciju. Isus napominje farizejima da poto oni
smatraju da vide i da nisu slepi, da njihov greh upravo zbog toga ostaje
(Jovan 9:3941).
Uobiajen komentar na ovo jeste taj da voa, ili vostvo, ne
dozvoljavaju ni konstruktivnu kritiku, i da zbog toga takve osobe
nemaju mesta u crkvi. U ovome ima istine i to je upravo ona alosna
strana kod voa koje koriste svoje pozicije na neispravan nain da
vladaju a ne da slue. Istovremeno, mnogo puta, iza takvog stava
"konstruktivnih kritiara" moe da se krije ambicija da sami "sednu na
tron" i vladaju. Vano je da shvatimo da se istina koju je prorok
Jeremija video o ljudskom srcu, odnosi na sve nas: "Srce je iznad
svega prevrtljivo i opako; ko ga moe poznati?" (Jeremija 17:9).
Iz tog razloga neophodni su bliski i otvoreni odnosi izmeu voa, kao i
voa i ostalih lanova u crkvi, uz svesnost da smo svi odgovorni jedinoj
Glavi Crkve i jedinom Voi Crkve Isusu Hristu! Takvi odnosi zatita
su protiv onog to avo eli da uradi, time to bi iskoristio nae slabosti
da rui ono to Bog eli da gradi meu nama.
91
* * *
"... one dvadesetetiri stareine padaju niice pred onim koji sedi na
prestolu i klanjaju se onome koji je doveka iv pa stavljaju svoje vence
(krune) pred presto i govore: 'Dostojan si, Gospode i Boe na, da
primi slavu, ast i silu, jer ti si sve stvorio i tvojom voljom je postalo i
bilo stvoreno.'" (Otkrivenje 4:1011).
"Jer, sve je od njega, kroz njega i za njega. Njemu slava doveka!
Amin." (Rimljanima 11:36).
Ova PDF knjiga je objavljena uz dozvolu autora i namenjena je iskljuivo linoj
upotrebi. Distribucija ovog fajla ili kopiranje i tampanje ove knjige u
komercijalne svrhe nije dozvoljeno.
92
Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije
Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:
"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,
za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravinosti, pravde i potenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmiljanja mladome oveku.
(Prie 1:24)
OVAJ FAJL JE BESPLATAN,
I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!
93