Raunarski sistemi

31.10.2012

Raunarski sistemi
Raunar
Digitalni elektronski ureaj za obuhvat, obradu, memorisanje i distribuciju obraenih podataka na bazi odgovarajue programske podrke.

input

raunar

output

Ako su iste ulazne veliine

obrada

mora biti isti rezultat

Najvaniji kriterijum obrade

Raunar
Osnovna razlika izmeu Reeva razne probleme

Raunska maina Digitron, Abakus...

Reeva matematike probleme

Raunarski sistem
Raunar povezan sa ulaznim, izlaznim jedinicama i eksternim perifernim ureajima

Osnovni delovi raunara

Centralni procesor
ATA

Matina ploa

Radna memorija
Monitor

Dodatne kartice Jedinica napajanja

Optiki ureaji
Hard disk

Mi

Tastatura

Podele raunarskih sistema

Zavisi od kriterijuma koji se koristi: Prema nainu predstavljanja podataka Prema procesorskoj snazi i mogunostima obrade Prema nameni

Prema nainu predstavljanja podataka;

analogni logaritmar (rade sa podacima u kontinualnom obliku, koristei mehanike, hidraulike i elektrine veliine), astrolab

digitalni (rade sa podacima u diskretnom obliku),

hibridni (kombinacija prethodna dva). Obino danas slue kao konverteri Primena- medicinski aparati

2. Prema procesorskoj snazi i mogunostima obrade;

Makroraunari (za nauno-tehnika istraivanja i velike poslovne sisteme), milijarde operacije u sekundi

Miniraunari (specijalizovani, za odreenu namenu i manje poslovne sisteme), Mikroraunari (zasnovani na mikroprocesorima).

3. Podela raunarskih sistema prema nameni.

superkompjuteri mainframe raunari radne stanice
Najpoznatiji proizvoa superkomjutera je Cray Research. Neki tradicionalini proizvoai su: Cray, IBM i Hewlett-Packard.

personalni raunari (stoni, prenosni itd.) mreni raunari mikrokontroleri

PC RAUNARI
Personalni raunari spadaju u grupu elektronskih, digitalnih mikroraunara opte namene.
PRVO: Sadri programe za komunikaciju sa korisnikom i upravljanje sopstvenim resursima

Zatim : Implementacija programa za reavanje nekog problema

PC kako je nastao?
1962 godine John Mauchly (ameriki fiziar - ENIAC) New York Timesu izlae viziju Da nema razloga da u budnosti svako proseno dete savlada nain programiranja raunara
Atributi koji treba da odrazi raunar da bi bio PC:
Mora biti digitalni raunar. Mora biti uveliko automatizovan. Mora biti programabilan i to sa strane krajnjeg korisnika. Mora biti dostupan, kao komercijalni proizvod. Mora biti dovoljno mali radi lake prenosivosti. Mora biti jeftin za prosenu osobu. Mora biti jednostavan koji ne zahteva neku speijalnu obuku

PC kako je nastao?
Prvi PC : Altair 8800 - 1975 god. - Ed Roberts prodvao je komplete runr zsnovn n ipu mikroprocesor 8080 koje je Intel projektovo. - Nesastavljene komplete prodavo je z $ 395

floppy disk 8 inch-a

PC kako je nastao?
SLEDI : Apple II, 1976 godine Kpompletno je bio kao jedan ureaj

Stev Wozniak and Stev Jobs

PC kako je nastao?
Commodore PET
Commodor kompanija koja se bavila proizvodnjom kalkulatora Koristio ipsetove Texas Istrumentala 1975 TI podie cenu ip setova 1 ipset skuplji od celog digitrona

Novi ip set na MOS tehnologiji (engl. Metaloxidesemiconductor )

Sledi:Commodore 64 1980-1990

Ideju daje Steve Jobs -Ponudio je svoj projekat Apple a Commodoru. -Odbili su ga

PC kako je nastao?
Drugi proizvoai i proizvodi Sinclaire Computers Atari Inc. ZX Spectrum 8-mo bitni Atari raunar

Era personalnih raunara

poinje pojavom IBM PC raunara 1981. veoma skromnih performansi, ali visoka cena Karakteristike prvog PC-a
6000 tranzisora 8088 mikroprocesor na 4.7MHz, 16/256KB operativne memorije, flopi disk 160KB, monohromatski grafiki adapter i DOS operativni sistem

Danas Broj tranzistora 125,000,000

radi na 3.6 GHz, 256-512 MB RAM-a (operat. m Fle memorije 32 i vie GB LCD monitori Windows 7 operativni sistem

cena (1.600 6.000 dolara, zavisno do konfiguracije)

Era personalnih raunara

IBM planira proboj na trite personalnih raunara Tada Dominiraju Apple, Commodor, Atari, Spectrum IBM polsovna strategija
Pobediti jaku konkurenciju duplo bri razvoj novog proizvoda Umesto delove koje je sam IMB proivodio razvojni timese odluio za niz delova drugih proizvoaa
Primena standardnih mikroprocesora i prateih ipova ali mogunost proirenja: dodavanje kartica. ak i drugih proizvoaa

Ideja o otvorenoj arhitekturi delovi koji su kompatibilnnih ali mogu biti od razliitog proizvoaa

 IBM PC: raunar

Moe da radi na osnovu razliitih Operativnih sistema Prvo : DOS

VLASNITVO IBM-a Prodaje se zatim Microsoft-u, koji moe distribuirati razliitim proizoaima hardvera

Sada: WINDOWS, MAC OS, LINUX

Arhitektura mikroraunara
Mikroraunar je elektronski raunar baziran na mikroprocesoru, povezanom sa memorijom i ulazno-izlaznim jedinicama putem odgovarajuih kontrolera.

2
1

Model uproenog raunarskog sistema

Za unos podataka
Centralni deo raunara

UL

Ulazne jedinice

2 1

KANALI (procesor za komunikaciju)

UJ
Tumai instrukcije progama i generie dalje instrukcije

OS

OPERATIVNI SISTEM

KORISNIK

OM
KANALI (procesor za komunikaciju)

PM
PERIFERNE MEMORIJE

OPERATIVNA MEMORIJA

UPRAVLJAKA JEDINICA

KORISNIK

Za prikazivanje rezultata
KANALI (procesor za komunikaciju)

Programi + Podaci
Obrauje podatke

IL

Izlazne jedinice

JEDINICA ZA OBRADU PODATAKA

A/LJ

Raunarski sistemi
07.11.2012

MIKROPROCESORI
Manji i tanji od kovanice ovaj siunji silikonski ip sadri million tranzistoria koji rade zajedno da bi nam pomogli u svakodnevnom radu od pisanja kolskih zadataka do pretraivanja Web-a.

U malom paketu

1mikro=110 metra Tj. 0.001mm

Vlas (kose) za onog koji proizvodi mikroprocesor izgleda debeo kao telefonski stub.

100 mikrona

Tranzistor je irok 0.045 mikrona

Koliko je tranzisotra smeteno ne jednu glavu iode?

injenice koje mogu pomoi: prenik iode je 1000 mikrometra
Dimenzije tranzistora 0.065 mikrometra irina i 0.0065 mikrometra duina Povrina glave iode p=r 2 *Pi Prostor tranzitora=*D

Broj tranzistora 743.195.266, 27 Vie od 700 miliona

Od ega se gradi mikroprocesor?

Silikonske ploice koji se seku od velikih ipki Silikon je pesak koji se moe promeniti ili u poluprovodnika elektrine energije ili u izolatora dodavanjem nekih elemenata. Koriste se neki metali aluminium ili bakar da bi se provodila el. energija Izlau se ultraljubuastim zracima da bi se utisnuo ablon na silikonsku plou. Time se dobija sloeno integrisano kolo To integrisano kolo se dobija putem primene matrice. Izlaganjem pojedinih delova ipa i pokrivanjem drugih delova dobija se utisnut ablon tj sloeno el. Kolo od tranzistora.

Pria o nastanku mikroprocesora

- Pre mikroprocesora postojali su tampane ploe sa integrisanim logikim kolima Mikroprocesori

INTEL prvi integrisao tranzistore -1971

(Intel 4004 ) - Projekat izrade seta ipova za japanskog proizvoaa kalkulatora
Intel shvata znaaj ovog projekta i primenjuje mikroprocesore u raunarstvu

 Mikroprocesor Intel 4004

4 bitni, 2300 tranzistora, frekvencija nekoliko 100kHz Mgao je da sabira i oduzima i to samo sa 4 bita istovremeno

Predloena arhitektura u Intelu

ROM za programe RAM za podatke Jednostavan U/I 4 bitni CPU
SVE OVE DELOVE INTEGRISATI NA JEDAN IP

Ekspanzija primene u drugim manjim programiranim ureajima, telefonima do velikih raunara

 Sledei korak...
8-mo bitni mikroprocesor: i8008 i i8080 na 2MHz prva primena u Altair 8080

Drugi proizvoai:
Motorola MC6800, Zilog Z-80

1978. god. mikroprocesor: i8086 i i8088 IBM ga ugrauje u prvi PC

Procesor je radio sa reima duine 16 bita A komunikaciju sa ostalim sklopovima obavljao je 8-mo bitnom magistralom podataka Brzina = 4.77 10 MHz

 1982-1989 : Intel proizvodi

80286 80386 80486
<

Postepeni prelazak na 32-bitnu arhitekturu

1993 poinje era PENTIUM mikroprocesora

Posledni je Pentium4, gde poinje proizvodnja 64-bitnih mikroprocesora Brzina 3-4 GHz prestanak trke za sve viim Ogranienja postojee tehnologije proizvodnje mikroprocesora, problem hlaenja mikroprocesora
frekvencijama rada

Proizvodnja sa 2 ili 3 procesorska jezgra, rade paralelno

Kako mikroprocesor radi?

Bez obzira ta radimo:
Igramo igrice Kucamo tekst Gledamo film

Mikroprocesor radi sledee: Uzme, prenese, dekodira i izvrava

Ukljuivanje raunara
Poinje procesom koji ne spada u zadatke mikroprocesora

Pokree se BIOS
Basic input-output system

Unutar toga POST

power-on self-test

Proverava da li je hardver ispravan

Na ekranu se prikazuje pokretanje i detaljan proces BIOS-a

Prikazuje se i: Proizvoa BIOS-a provera procesora tj specifikacije, koliina RAM-a, i koji hard disk je detektovan

booting the PC

Ako je sve OK
BIOS uitiva program

Bootstrap loader

Bootstrap loader
Mali program koji uitava operativni sistem

Arhitektura mikroraunara
Mikroraunar je elektronski raunar baziran na mikroprocesoru, povezanom sa memorijom i ulazno-izlaznim jedinicama putem odgovarajuih kontrolera.

3
Rauna Donosi odluke (preskae na drugi set instrukcija) Prenosi podatke

2
1

Rad mikroprocesora se sastoji od nekoliko osnovnih funkcija:

Uzme naredbu

1
2,3 4 Izvravanje naredbe 6

Prenese idekoduje ita podatak

MEMORIJA
Upisuje podatak

Mikroprocesor
1. 2. 3. 4. 5. 6.

Uproena ema funkcionisanja MP

Adresiranje instrukcije (naredbe), definisane programom, Prihvat naredbi iz memorije, Dekodovanje naredbi, itanje podatka (operanda)iz memorije (ako se zahteva u naredbi), Izvrenje naredbe, Upis rezultata obrade u memoriju.

Raunarski sistemi
magistralna arhitektura
Sistemska magistrala (bus) je fizika grupa provodnika koji se koriste za prenos signala unutar mikroraunara ili samog mikroprocesora (interne magistrale). prenosi informaciju na datu adresu tj. Hardverskoj komponenti Koristi se tromagistralna sistemska arhitektura mikroraunara, Def. Operacije prenosa mikroprocesor alje ili ita podatke u/iz memoriju na/sa ulazno/izlaznih ureaja

prenosi adresne informacije

Tromagistralna arhitektura mikroprocesorskog

-osnovni elementi i funkcionisanjeProcesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobija takt signal (pravougaone impulse odrene uestanosti). Uestanost tog takt signala je u stvari uestanost sistemskog takta matine ploe.

periodino generie signal radni takt Frekvencija =GHz

Usaglaava rad procesora i memorije =brzina instrukcije

Pojmovi vezani za mikroprocesor

brzina procesora izraava u milionima operacija koje on obavlja u jednoj sekundi MIPS-ovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPS-ima (Milion Floating Point Operations Per Second); duina procesorske rei je broj bitova koji se istovremeno prenose i obrauju unutar procesora. Danas se upotrebljavaju 32 I 64 procesori; radni takt je uestalost impulsa koji generie sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora.
Radni takt se meri u GHz.Vei radni takt omoguava veu brzinu procesora pa se sve ee GHz upotrebljava kao merna jedinica za brzinu procesora.

 Brzina instrukcija odreuje se pomou radnog takta i izraen je u MEGAHERCIMA ili GIGAHERCIMA BRZINA izvravanja instrukcija NE zavisi samo od arhitekture procesora ve i od skupa instrukcija
Frekvencija takt signala za mikroprocesor dobija se umnoavanjem frekvencije tzv sistemskog takt signala matine ploe, jer samo jezgro savremenih mikroprocesora radi na znatno veoj uestalosti. Nove generacije procesora Broj tranzistora raste Vei problemi sa potronjom el. energije i sa toplotom

Smanjenje radnih napona

Raunarski sistemi - mikroprocesori

Brzina mikroprocesora je odreena: duinom procesorske rei (binarna re koja se istovremeno prenosi i obrauje unutar procesora) irinom magistrale frekvencijom procesorskog takta internom memorijom arhitekturom mikroprocesora.

 Danas... Najvei proizvoai Intel AMD

Pitanja
1. 2. CPU je skraenica od __________________________ Koje godine je proizveden prvi put mikroprocesor?
a) 1961 b) 1971 c) 1981

3. 4. 5.

Koje raunske operacije je mogao da izvede? Od kog materijala se proizvode ipovi? Koji od navedenih odgovora ne obavlja CPU
Izvodi matematike operacije Prenosi podatke iz jedne memorijske lokacije u drugi Pokree raunar

Pitanja
6. 7. Ko su poznati proizvoai mikroprocesora __________________________________________ Koju memoriju moe mikrokprocesor koristiti neposredno
a) b) c) Cash memorija Memorija sata Direct access memory

MEMORIJE
Razliiti tipovi elektronskih memorija koje susreemo u svakodnevnom ivotu
RAM ROM Ke (Cache) Dinamiki RAM Statiki RAM Flash memorija Stick memorija Virtualna memorija Video memorija BIOS

Personal Digital Assistant (PDA)

Aparati iz svakodnevnog ivota koji imaju memoriju

Konzola za video igre

Mobilni telefon

VCR

Radio u automobilu

TV

MEMORIJE
Obrauje podatke na osnovu programskih naredbi
PROCESOR

PROGRAMSKE INSTRUKCIJE PODACI

uvaju se u radnoj memoriji

Memorija je ureena, konana, jednodimenzionalna lista memorijskih lokacija (registara) 1. Izvorni podaci 2. Meurezultati 3. Rezultati

Memorijski elementi (ME)

Imaju jedno od dva binarna stanja (0 ili 1) i nazivaju se bitovi.

Oni mogu biti grupisani u elije, ili registre, od 8, 16, 32, 64 itd bita. 8bita=bajt

Svaki bajt u memoriji raunara ima svoju adresu na kojoj se nalazi

Organizacija memorijskih lokacija

10 1kB (kilobajt) = 1024 (2 ) bajtova 1MB (megabajt) = 1024 (210 ) kB 1GB (gigabajt) = 1024 (210 ) MB 10 1TB (terabajt) = 1024 (2 ) GB.

Osnovne funkcije memorije su: uvanje (pamenje, memorisanje) podataka prihvatanje i predaja (upis i itanje) podataka i programa.

definie adresu svake memorijske lokacije u koju se upisuju, ili iz koje se itaju podaci

R/W registar odreuje vrstu pristupa memoriji

Osnovne karakteristike memorije su: Brzina, odreena vremenom pristupa najkraim vremenom izmeu dva uzastopna pristupa memorijskom modulu.
.

Kapacitet, broj memorijskih lokacija (bajtova, rei, polurei). Cena (po modulu, ili po jedinici kapaciteta). Pouzdanost, verovatnoa rada bez otkaza u datom vremenskom intervalu.

Klasifikacije memorija
Prema nainu pristupa Prema mogunosti izmene sadraja,

Prema trajnosti zapisa,

Prema nainu pretraivanja Prema hijerarhijskim nivoima

Prema nainu pristupa, razlikujemo memorije:

sa sekvencijalnim pristupom (npr. magnetne trake), sa ciklinim pristupom (disk jedinice), sa proizvoljnim pristupom (RAM - Random Access Memory) polouprovodnike.

Prema mogunosti izmene sadraja, postoje:

promenljive memorije (za privremeno memorisanje programskih instrukcija i podataka), nepromenljive (ROM - Read Only Memory), sa fabriki upisanim sadrajem, polupromenljive (PROM Programable ROM), koje dozvoljavaju jedan upis sadraja.

Prema trajnosti zapisa memorije se dele na: statike (zahtevaju stalno napajanje),

dinamike (zahtevaju periodino obnavljanje sadraja tokom rada).

Prema nainu pretraivanja postoje memorije: adresabilne memorije (pristup njihovom sadraju je

mogu pomou jedinstvene adrese), bezadresne (registarske, stek, asocijativne) memorije, kojima se pristupa na nain definisan odreenom naredbom.

Prema hijerarhijskim nivoima, dele se na:

primarnu (operativnu, radnu) memoriju, sekundarna (eksternu, masovnu) memoriju, ultra-brzu memoriju.

Ultra brze memorije

Cashe je mala koliina brze statike memorije, Ima ulogu bafera izmeu OM i CPU U njih spadaju
interni registri procesora, skrivena (cache) memorija.

Komunikacija procesora sa memorijom

 Ultra brze memorije spadaju u registarske, asocijativne memorije sa proizvoljnim pristupom. Aktuelni mikroprocesori imaju ultra brzu memoriju organizovanu u 2 nivoa

L1 L2

interna memorija procesora (1. deo za instrukcije 2. deo za podatke ) Sporija memorija, izmeu memorije L1 nivoa i RAM-a

Na istom ipu je sa mikroprocesorom

Najnovija generacija mikroprocesora, kao to je Intelov Core i7, ima ak tri nivoa skrivene memorije. Svako od etiri jezgra ima L1 memoriju (32KB za instrukcije i 32KB za podatke) I L2 memoriju (256MB), a sva etiri jezgra dele zajedniku L3 memoriju od 8MB.

Primarna memorija
ini skup memorijskih modula Namenjen je za uvanje podataka i programa koji su neophodni za rad procesora

NEPROMENLJIVI DEO

ROM PROM EPROM RAM

uva programe i podatke neophodne za pokretanje raunara pri ukljuivanju Manjeg je kapaciteta od radnog dela Sadraj: moe se samo itati i ona ne gubi sadraj po iskljuivanju raunara.
Slui procesoru da privremeno odlae i

RADNI OPERATIVNI DEO

ita podatke prilikom rada i njen sadraj se brie po iskljuenju raunara Spada u promenljive, adresabilne, nestabilne memorije.

Primarna memorija dinamike

Neto su sporije, ali i jeftinije,

statike
One su bre i skuplje i ee se koriste za interne (ke) memorije procesora.

Radna memorija je podeljena na vie podruja: Podruje operativnog sistema Podruje instrukcija aktivnih programa Podruje ulaznih podataka Podruje izlaznih podataka Radno podruje (rezultati i meurezultati)

multiprogramski rad

vie ovakvih podruja

Memorije personalnih raunara

Prvi PC raunari: 640KB operativne memorije, Dananji: rade sa nekoliko GB RAM-a. Vie od 20 godina, kapacitet operativne memorije raunara je uvean preko 2.000 puta, uz istovremeno poveanje brzine pristupa specificiranoj adresi.

Razvoj procesora
Razvoj memorija

bri procesor Bra memorija

 Zavisno od kapaciteta i gustine pakovanja, razmetaja ipova na memorijskom modulu, broja konektora na modulu i naina i brzine itanja i upisivanja, tokom razvoja personalnih raunara, pojavljivale su se i razliite vrste i oznake memorija.
Trenutno aktuelne -sinhrone memorije sa udvostruenom brzinom prenosa (Double Data Rate-DDR) DDR2 i DDR3 memorije,

Sekundarna memorija
Nastala je iz potrebe za jeftinijim, stalnim uvanjem velikih koliina podataka Po iskljuenju raunara, ili njegovom resetovanju, sadraj njegove radne memorije (RAM-a) prazni Instrukcije+podaci, uitavaju se sa spoljne memorije u operativnu memoriju,

Jedinice spoljne memorije PC raunara su: flopi disk hard disk optiki diskovi (CD, DVD) fle memorije (USB i memorijske kartice

Hard diskovi i optiki ureaji su povezani sa matinom ploom putem trakastog kabla: - paralelnog (PATA) ili - serijskog (SATA),
Fle memorija prikljuuju se na raunar posredstvom USB konektora. Vani parametri za izbor jedinica spoljne memorije su: srednje vreme pristupa podacima (ms) brzina prenosa podataka (Gbit/s) kapacitet (GB).

Hard diskovi
IBM poinje da ih koristi: 1955. i 1970. god. U poetku su bili prenosivi Kasnije: sastavni deo raunara

Magnetna memorija
Rotirajue ploe sa feromagnetnim povrinskim slojem i magnetne glave za upis i itanje

Kako upisuje podatke? proputa se struja kroz mag. glavu stvara se magnetno polje mag. polje namagnetie povrinu diska
Kako ita podatke? disk prolazi ispod mag. glave namagnetisani deo indikuje struju u glavi pretvara se u binarni oblik mag. polje namagnetie povrinu diska

 Disk se okree konstantnom brzinom Mag. glave lebde iznad povrine ploe na vazdunom jastuku na rastojanju od 0,0002 mm.

formatiranje povrine diska

Zbog preciznog pristupa magnetnih glava povrini diska Pozicija svakog upisanog podatka, tj. magnetne glave, odreena je brojem staze i brojem sektora

 0 staza - 0 sektor: osnovni podaci o broju sektora stazama itd. Iza toga se formira tabela lokacija datoteka (FAT - File Alocation Table),
tu se smetaju informacije o kapacitetu i formatu diska, kao i fizike adrese svih datoteka na disku.

Kapacitet dananjih diskova: 160GB do 1TB. Brzinu diska odreuju mehanike karakteristike Povezivanje sa raunarom putem standardizovanih protokola za prenos podataka SATA2 (Serial Advanced Technology Attachment)

Optiki diskovi
Kompakt disk ili CD uvedeni su 1983. g. Omoguuju digitalni zapis muzike Pravi se od:
polikarbonatnog materijala koji je presvuen snano reflektujuom povrinom, najee aluminijumom.
Podaci su digitalnog oblika

Upisuju se pomou lasera i to utiskivanjem rupica na povrinu

Kapacitet im je 650 do 800 MB

DVD (eng. Digital Video Disc, Digital Versatile Disc).

optiki diskovi veeg kapaciteta - 4,7 GB po jednom nivou Fiziki su iste veliine kao i CD diskovi. Mogu biti i sa zapisom na dva nivoa, na obe strane diska.

Optiki diskovi se dele u tri osnovne grupe: Diskove koji su nasnimljeni i iji sadraj ne moe da se menja. (CD-ROM i DVD-ROM ).
Diskove na koje korisnik moe jednom da upie neki sadraj i posle toga ne moe da ga menja. CD-R, DVD-R i WORM diskovi. Diskove iji sadraj moe da se upisuje i brie bez ogranienja. Magnetno optiki diskovi, CD-RW, DVD-RW i DVD RAM diskovi.

Fle memorije
To su nepromenljve, poluprovodnike raunarske memorije,koje se mogu elektronskim putem brisati i u njih ponovo upisivati. Ne zahtevaju napajanje elektrinom energijom da bi im se sauvao sadraj

Velika primena u prenosnim ureajima

uvanje podataka bazira se na memorijskim karticama i USB fle memorije

Otpornost na mehanike udare, promene temperature, vodu

Pitanja
1. ta je motiv - ideja nastanka personalni raunara i zato je to bilo vano? Svaki CPU treba da
a. bude odreeno vreme iskljueno b. se hladi c. se osvei pomou ROM-a

_________________________________________

2.

3.

Gde je primenjeno prvo integrisano kolo, koji prethodio CPU centralnom procesoru
a. U raunaru ENIAC b. U programabilnom kalkulatoru
c. U Apple Macintosh-u

Pitanja
4. 5. 6. 7. Koliko bitova treba kombinovati da bi nastao bajt? ta je fon Nojmanova arhitektura raura? Objasniti ta je prednost takve arhitekture Za informacija koja ulazi u raunarski sistem kaemo da je
a. b. c. d. Input Output Memorija Ekran

8.

Koji standardni kd koristimo za razmenu podataka kod pojedinih komunikacionih ureaja prilikom obrade podataka izmeu
a. b. c. d. ANSI ASCII ACML APL

1. 2. 3. 4.

Naredna Kada se pojavio prvi mikroprocesor i koja kompanija se smatra da ga je proizvela? ta se uva u radnoj memoriji? Memorije u odnosu na vrstu pristupa mogu biti:
___________________ ___________________ ___________________

5. 6.

Kako upisuje i ita podatke optiki disk? Koje su prednost fle memorije?