Pojam elektrane koja koristi energiju sunca

Direktna konverzija suneve energije u elektrinu, tzv. fotonaponski efekat, uoen je pre skoro dva veka, ali je tek razvojem kvantne teorije poetkom 20-og veka ovaj fenomen objanjen i shvaen. Elektrana radi na principu fotonaponskog efekta, pri emu se pod uticajem sunevog zraenja usolarnim elijama generie jednosmerni napon i struja. Pomou invertora, jednosmerni napon i struja se pretvaraju u naizmenine veliine i kao takve plasiraju u elektroenergetsku mreu. Standardne komponente fotonaponskih sistema su FN moduli, kontroleri i regulatori punjenja baterija , akumulatori ili baterije, kablovi i montani sistemi , kao i pretvarai jednosmerne u naizmeninu struju invertori ( autonomni i mreni ). Jednosmerna struja proizvedena u solarnoj eliji ili modulu se putem kabla odvodi do kontrolera koji sprecava prekomerno punjenje akumulatora. Ukoliko je FN sistem vezan na elektrodistributivnu mreu, koriste se takozvani specijalni mreni invertori koji omoguavaju sinhronizaciju FN sistema sa mreom i vraanje elektrine energije nazad u mreu.

Komparativna analiza
Energetski potencijal sunevog zraenja je za oko 30% vii u Srbiji nego u Srednjoj Evropi i intenzitet suneve radijacije je meu najveima u Evropi. U cilju poreenja, prosena vrednost globalnog zraenja za teritoriju Nemake iznosi oko 1000 kWh/m2 , dok je za Srbiju ta vrednost oko 1400 kWh/m2. Srbija ima znaajan potencijal u obnovljivim izvorima energije koji je, na alost, jo uvek nedovoljno iskorien. Jedan od razloga za takvu situaciju je nedovoljna investiciona aktivnost u ovom sektoru. Oekuje se da e se u narednih nekoliko godina doi do krupnih pomaka u tom pogledu, s obzirom na najnoviji korak Vlade Republike Srbije u smislu prihvatanja odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice o promociji obnovljive energije kroz transpoziciju Direktive 2009/28/EC o obnovljivim izvorima energije.

Kada pogledamo nae mesto u svetu po instaliranim snagama, moemo slobodno rei da smo tek na samom poetku i da se stvari odvijaju sporo. Godine 2009.je raspisana kvota dostupne snage od svega 5 MW do kraja 2012. koja nije u celosti instalirana.Potom je ministarstvo raspisalo u 2013.godini 10 MW, 4 MW za solarne elektrane na objektima, 6 MW za solarne elektrane na zemlji prema uredbi ministarstva koja ce vaiti do kraja 2015. godine. Sa druge strane Nemaka instalira 4-7 GW godinje (plan je da ostavari 52 GW do 2017. ili 2018. godine, dok je trenutna snaga nemakih solarnih elektrana oko 34 GW. Italija, eka, panija takoe ne zaostaju za njima, ako nae komije Bugari imaju ve otvoreno trite i velike projekte, uz njih i Rumuni, uz preanje pomenute cifre moemo jasno videti gde je nae mesto u odnosu na razvijen svet i EU na samom poetku. Ali, ako je bar za utehu, pogleda li se stanje u okruenju, Hrvatksa, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makednija, moemo rei da mi ne zaostajemo ve da smo na priblino istom ili neto povoljnijem poloaju. Stim da je Hrvatska ve krenula snanije i da ima prednost u odnosu na ostale zemlje regiona. Hrvatka ima i neke pogone za montau, ali ih jaka konkurencija potiskuje. Slovenija, kao razvijena evropska zemlja, odavno je otvorila svoje trite solarima, tamo se mogu nai velik e firme za distribuciju i montau. BiH imaju dobre subvencije, moda najprivlanije u okruenju, Makedonija je imala odline feed-in tarife ali su ih smanjili, kao i Hrvatkska. Time su ove dve zemlje smanjile svoju konkurentnost u regionu.Suprotno njima, Albanija je postala interesnatna investitorima, tako da su najavljeni veliki energetski projekti, u koje bi trebalo da budu uvreni i solarni. Rezimiramo li, videemo da je Srbija krenula polako ali oprezno i trezveno u primenu solarne energije, ili bar je tako bilo do sada. Vie je razloga zato se do sada ekalo, i zato su tako male snage dozvoljene. Prvi razlog koji je u mnogome stopirao investicije minulih godina bio je nekonkurentnost srpske feed-in tarife u odnosu na zemlje Evrope. Takoe, svuda su vremena trajanja otkupa ili podsticajni periodi bili 20 ili ak 25 godina, ree 15, dok u Srbiji je bilo i ostalo 12 godina. Prema tome, i to je dodatno skrenulo nau zemlju sa putanje investitora.