Ontologija medija

Multimedija
1

Drugi deo

Multimedija
2

Vreme i doba u kome ivimo naziva se postindustrijsko drutvo, informaciono doba, informaciono drutvo, doba znanja ili umreeno drutvo. Kako god ga nazivali, njega karakterie i povezuje jedna injenica- upotreba imformaciono komunikacionih tehnologija (IKT) i njihov snaan uticaj na drutvo.

U periodu od 1994-2005, produktivnost rada u SAD je udvostruena zahvaljijui primeni IKT u proizvodnji, poslovnoj komunikaciji, distribuciji, logistici, upravljanju proizvodnjom i istraivanju trita.

ak 70-80% ekonoskog rasta je posledica novog i boljeg znanja.

Informacije i znanje su kljuni resurs informacionog drutva a pristup informacijama i znanju mora biti pojednostavljen i svima omoguen. Takvo okruenje nastaje inicijativom drave, a obuhvata vie poslova i faza.
Digitalizaciju informacija i znanja kojima se moe pristupiti uz pomo IKT (e.content, e-services). Tek digitalizacijom naunih, kulturnih, obrazovnih, administrativnih i zabavnih sadraja, kao i brojnih elektronskih servisa, svi garaani mogu da osete korist od primene IKT. Neophodno je izgraditi telekomunikacionu infrastrukturu, pristup (access), tako digitalizovanim sadrajima. Pristup mora biti bezbedan i jeftin, to se postie konkurencijom i liberalizacijom telekomunikacionog trita. Trei neophodan korak je obuka za upotrebu IKT. Kako bi graani svih profila i potreba osetili blagodet od IKT moraju prvo da se obue za njihovu upotrebu a zatim informaciono opismene. To znai da se osposobe da tragaju za informacijama, da vre njihovu selekciju, skladitenje i distribuciju. Obuenost za upotrebu IKT mora biti deo procesa formalnog obrazovanja. Upravo zbog toga je vano konstantno unapreenje obrazovanja, kao i RD sektora (Research and Development/istraivanje i razvoj) unutar naunih i proizvodnih organizacija.
5

Nakon informatike revolucije i prekomponovanja ukupnih drutvenih odnosa, ukljuujui i proces globalizacije, nastala je nova industrijska grana, informatika industrija.

Konkurencija na tritu informatikih proizvoda i usluga rezultovala je mnogo niim cenama i omasovljenjem korisnika. Kljuni uesnici ove informatike industrije su:

Krajnji korisnici koji mogu biti pojedinci i kompanije, ustanove i institucije. Proizvoai informacija kao posebna industrijska grana. Oni proizvode audiovizuelne materijale, dokumente (datoteke, karte, studije, statistike podatke), filmove i televizijske emisije isl. Vrlo esto proizvoai preuzimaju i funkciju distributera.

 Operateri kao neophodna infrastruktura. Kablovski operateri i mree predstavljaju prvi korak ka ustanovljavanju jedne druge razgranate mree, konkurentne telefonskoj mrei. Industrija koja obezbeuje tehnoloke uslove tj hardver i softver, koji omoguavaju obradu informacija. Tu spadaju informatiki korisniki hardver, softver, hardver i softver za velike javne telekomunikacione mree (digitalne centrale...), privatne mree (za neki industrijski kompleks, dravne slube isl), aparati za iroku upotrebu (telefoni, televizori, modemi, DVD playeri i rekorderi, iPodovi, MP3 playeri, dekoderi isl). Grupacije nastaju iz potrebe integrisanja kompanija pod pritiskom agresivne konkurencije. Integriu se preduzea iz istog ili razliitog sektora radi obezbeenja finansija, tehnologija, kadrova, infrastrukture isl.
7

Internet je svetska, irokom krugu dostupna mrea meusobno povezanih kompjuterskih mrea preko kojih se prenose podatci koristei standard pod nazivom Internet Protocol (IP). Internet kao mrea svih mrea se sastoji od nebrojeno mnogo malih akademskih, poslovnih, vladinih i lokalnih mrea koje sve zajedno nose razliite informacije i usluge kao to su Web prezentacije, baze podataka, email, transfer podataka, telefonija, radio i tv streaming i jo mnogo toga. Te mree su povezane ianim, optikim ili beinim putem u jedinstvenu celinu. Ali tek razvoj World Wide Web-a je omoguio Internetu ulazak u svet na velika vrata. To je aplikacija za razmenu informacija koju je razvio engleski programer Tim Berners-Lee, koji je radio u CERN-u u enevi. On je razvio softver koji je omoguavao slanje i primanje informacija na ili sa bilo kojeg raunara na mrei- Internetu: HTTP, HTML i URL. Prvi komercijalni pretraiva je objavljen na Internetu 1994. godin- Netscape Communicator.
8

Osnovna karakteristika Interneta je njegova otvorenost decentralizacija, kako u tehnolokoj, tako i u socijalno- institucionalnoj organizaciji. To je osnova njegove snage i samostalnog razvoja do kojeg je dolazilo kako su korisnici sami oblikovali mreu. Tako nastala kultura Interneta, kao skup vrednosti i verovanja, se temelji na tehnomeritokratskoj , hakerskoj , komunitarijanskoj i preduzetnikoj kulturi. Kultura Interneta je kultura stvaratelja Interneta, skup vrednosti i verovanja koji oblikuju ponaanje u Cyber zajednici. Ove etiri nabrojane subkulture doprinose ideologiji slobode koja je proirena u svetu Interneta.

 Tehno-meritokratska ili tehno-elitistika kultura je proizala iz akademskih i naunih krugova stvaraoca Interneta, a voena je verom u opte dobro koje donosi sa sobom nauka i tehnika u napretku oveanstva.

Hakerska kultura se odnosi na skup verovanja i vrednosti nastalih unutar mree kompjuterskih programera u on-line interakciji vezanoj za saradnju na projektima kreativnog programiranja i kroz pokret za besplatni softver (Linux).
Stvorena je kultura darivanja, gde haker svoj doprinos razvoju softvera objavljuje slobodno na mrei, oekujui da e se i drugi tako ponaati. Vaniji su presti, reputacija i potovanje od ostalih lanova hakerske zajednice, od linog materijalnog interesa. To je preraslo u ekonomiju darivanja. Na rubovima hakerske kulture nastali su crackeri, koji razbijaju kodove softvera na tritu, koji se prodaju kao proizvod kompanija kao na primer Adobe, Sony, Steinberg isl.
10

Virtualni komunitarizam, kultura virtualnih zajednica, nastali su jo od strane ranih korisnika mree, kao na primer FIDONET (newsgroups). Iz toga su nastale mailing liste, prostorije za chat, forumi, oglasne table, konferencijski sistemi. Takoe nastale su i virtualne zajednice koje su usmerene ka istim ciljevima i potrebama, kao na primer za ouvanje ivotne sredine, ouvanje mira, drutveno odgovorno delovanje, prava indijanskih manjina, enske mree, nacistike i verske Internet organizacije.

Preduzetnika kultura je proirila Internet iz unutranjih tehnolokih krugova i manjih zajednica na celo drutvo. To se dogodilo 90-tih godina prolog veka.

11

Multimedija i Internet se ne mogu posmatrati odvojeno. Internet je mesto na kome se susreu korisnici multimedijalnih formi i oni koji te multimedijalne sadraje proizvode. Kritian momenat koji determinie koliko efikasno emo koristiti Internet za promet multimedijalnih sadraja, odnosno koliko vremena emo potroiti na preuzimanje i slanje (downloading i uploading) tih sadraja, je brzina pristupa- Internet access speed. Brzina pristupa zavisi i od konfiguracije raunara sa kojim pristupamo Internetu.

Propusna mo ili bandwidth je ona koliina podataka koja moe da se prenese kroz mreu ili kabel, iskazano u bitovima po sekundi (bit/sec). Internet provajder (Internet Service Provider- ISP) je kompanija koja omoguuje pristup Internetu.

12

Dial-up konekcija preko analognog modema (modulator/demodulator), koji vri konvertovanje analognih signala/podataka koji stiu preko telefonske linije u digitalne, za raunar prepoznatljive i upotrebljive formate (demodulacija), kao i konvertovanje digitalnih signala u analogne, kako bi mogle biti prosleene iz kompjutera preko te iste telefonske linije i mree(modulacija). . Brzina protoka je 14,4 Kbit/sec, 28,8
Kbit/sec pa do 56 Kbit/sec.

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Lines), SDSL (Symmetric Digital Subscriber Lines) i HDSL (High-data-rate Digital Subscriber Lines). Ima ogranienja u smislu udaljenosti krajnjeg korisnika i telefonske centrale. Signal gubi snagu dok putuje, pa je distanca korisnika i centrale od 5 km limitirajui faktor za DSL konekciju, tako da je pogodan samo za urbana podruija.

Kablovski Internet je omoguen posedovanjem kune kablovske Televizije. Kablovski modem koji je prikljuen na fiber/koaksijalni kabel omoguava prijem i slanje podataka putem Interneta. Wireless ili beina Internet konekcija se pojavljuje u vie varijanti
13

Elementi multimedije- TEXT

TAMPANI TEKST SKENIRANI TEKST ELEKTRONSKI TEKST

HYPERTEXT
ukazuje na proces linkovanja, povezivanja, na ono to multimediju ini interaktivnom. Ovo tekstu razbija linearnost koju ima kao tampani tekst, omoguava interaktivnost kao dvosmernu ili multilateralnu komunikaciju.

14

Elementi multimedije- grafika

Kompjuterska grafika se odnosi na manipulisanje vizuelnim sadrajima. digitalnu sintezu i

Vektorska grafika ili objekt grafika, nastaje upotrebom osnovnih geometrijskih elemenata kao to su taka, linija, kriva i povri, koji su definisani matematikim jednainama, koordinatama, i na taj nain predstavljaju slike kompjuterske grafike.

15

Bitmap ili rasterska grafika je pravilna pravougaona mrea elija koje se nazivaju pixel, gde je svaki pixel definisan nekom bojom i zauzima odreenu koliinu memorije. Svaki bitmap je definisan sa dva parametra: brojem pixela i brojem informacija po pixelu (colour depth- broj informacija u bit-ovima po pikselu)

16

Elementi multimedije- zvuk

Biima koja su svoj nervni sistem ospoljila tako to su razvila ulo sluha, sluh je sluio prvenstveno da pozicioniraju poloaj sopstvenog tela u prostoru, ali i za oslukivanje okoline koja je donosila potencijalnu opasnost za egzistenciju, opstanak. Mnogo kasnije, pojavom govora, zvuk postaje znaajan za sporazumevanje ljudi, da bi tek u skorije vreme zvuk postao medij koji prenosi sofisticirane poruke ljudske komunikacijemuzike, odnosno auditivne umetnosti.

U prirodi zvuk je analogan. Zvuk koji se koristi u kompjuteru je digitalan.

17

digitalizacija sampling quantization

CD Audio- 44.100 Hz

16 bit- 2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2=65 536.

18

19

Audio synthesis- sintisajzeri i sempleri

Sintisajzer je ureaj sposoban da generie i manipulie elektrinim signalima koji su ekvivalentni tonovima i muzikim notama.

20

MIDI tehnologija MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je standardni protokol koji omoguava meusobnu komunikaciju, kontrolu i sinhronizaciju elektronskih muzikih instrumenata, kompjutera i drugih digitalnih ureaja. MIDI signal ne prenosi audio ili neki drugi medij- on jednostavno samo prenosi digitalne podatke kao poruke (messages) kao to je visina i intenzitet note, parametre signala kao to su jaina, vibrato, panorama, tempo itd.

VST Korg Legacy 21

22

Steinberg Cubase SX

23

Elementi multimedije- video

24

Elementi multimedije- kompjuterska animacija

se bavi digitalnom sintezom i manipulacijom vizuelnih sadraja Postupak ili proces rada u produkciji jedne animacije obuhvata nekoliko faza: predprodukciju, modelovanje, podeavanje lika, animaciju, senenje i dodavanje tekstura, osvetljavanje i vizuelizovanje, postprodukciju.

25

Vizuelni efekti Oni najee integriu realne, ive scene kombinovane sa kompjuterski generisanim likovima ili nekim drugim elementima radi stvaranja okruenja, to realistinijih scena koje su opasne, skupe ili jednostavno nemogue za snimiti (Harry Potter).

26

27

Multimedia, interaktivnost i industrija zabave

Entertainment (zabava) je dogaaj koji je dizajniran tako da zabavi publiku i prui joj zadovoljstvo.
Digitalizacijom slike, zvuka, videa, teksta i ostalih medija, omoguen je mnogo aktivniji odnos korisnika medijskih proizvoda.

Muzika industrija i industrija zabave koje su ve ranije postojale pretrpele su velike izmene, a nastala je nova grana industrije zabave- industrija video igara.
28

29

Multimedia, biznis i industrija

Geografska udaljenost onemoguava direktni kontakt sa kineskim proizvoaima, ali zato postoji informaciona autostrada kojom moemo doi u bilo koju kinesku provinciju, grad i fabriku, i ugovoriti posao i isporuku robe.

30

 Korporativni trening i Just-in-time trening Prema podatcima The American Society for Training & Development u Americi se svake godine troi 210 milijardi dolara za obuku zaposlenih. Finansijske usluge E-bank ili elektronsko plaanje, sistem platnih kartica i internet plaanja, virtualna berza.

Bidovanje ili online aukcije

Svako je slobodan da postavi sait sa slikama i opisom proizvoda koje nudi, a potencijalni kupci imaju vremena da se nadmeu putem aukcije ko e ponuditi najboju cenu. Posle isteka roka roba se prodaje najboljem ponuau a plaanje se vri platnim karticama preko interneta.
31

Virtualni shopping Online katalozi i elektronsko plaanje omoguavaju kupovinu bez odlaska u prodavnicu, ali i vie od toga. Online oping omoguava da se zaobiu tradicionalni distributivni lanci, a neposredna prodaja smanjuje trokove posrednika, zaposlenih, dok informacijama bogato okruenje Web sajta prua kupcima znatno bolje informisanje i podrku.

32

 Multimedijalni Travel Servis Danas kada je turizam najjaa privredna grana u svetu, jako je bitno da korisnici usluga vide destinaciju na koju ele da putuju, ta na putovanjima mogu da posete, kako da se pripreme, ko nudi najpovoljnije cene i uslove, da rezerviu i plate uslugu isl.

33

Advertaizing i elektronske broure Ako kroz advertaizing vie angaujete vae kupce vee su vam anse da prodate proizvod. Multimedija upravo to omoguava- efikasnije reklamiranje. Uz pomo multimedije korisnici imaju mogunost da aktivno uestvuju u kreiranju svog proizvoda i donoenju odluke o kupovini. Oni mogu da dizajniraju opremu i izgled svog eljenog automobila, frizure koju ele da nose, izgled kuhinje koju poruuju, nametaja i zidova, vrta ispred kue isl.

34

Multimedia, medicinski trening i virtualne operacije Multimedijalne informacione tehnologije svoju primenu nale su i u medicini. One slue za uvanje i upotrebu naunih znanja i praktinih iskustava kao resursa za obuku studenata medicine, specijalizanata i naunih radnika, pa i realizaciju samih virtualnih operacija. Kreiranje virtualne stvarnosti i simuliranih uslova uz pomo 3D grafike i raznih interfejsa dovedeni su skoro do savrenstva.

35

Multimedija, dravna uprava i politika

Dravna uprava gotovo svake zemlje ima svoju Web prezentaciju na kojoj se mogu nai sve informacije o funkcionisanju ministarstava i resora, zakoni, informacije od javnog znaaja, aktivnosti dravnih funkcionera, vesti od znaaja za rad uprave isl. Ovo ima za cilj da vlast uini transparentnijom, da ojaa civilni sektor, da se preskoi tromi inovniki aparat, da se pokrenu ekonomski tokovi isl.

Multimedija, politika informisanost i politiki angaman

Internet, odnosno Web stranice koje obezbeuju vlade, ministarstva, kongres/parlament neke drave omoguavaju da stanovnitvo, birako telo, bude informisano o tome ta se deava u politikom ivotu zajednice, i da kroz komentare, sugestije i prigovore dobija povratne informacije od biraa, tj. graana.
36

 Multimedija i virtuelne politike kampanje Internet je takoe postao nezaobilazan u procesu politikih izbora za javne dravne funkcije ( za parlament, predsednika, lokalnu vlast isl.) a svaki kandidat ili stranka imaju svoje web saitove na kojima izlau svoje politike programe, najavljuju promocije i ostale aktivnosti, promoviu svoje vrednosti.

37

 Korisniki servis graana Vlade drava, korporacije i razne nevladine organizacije mogu da nude niz informacija koje mogu da pomognu graanima u svakodnevnom ivotu: kako zapoeti vlastiti posao, kako unaprediti lino zdravlje, kako prepoznati i leiti razne bolesti, kako se pravilno hraniti, kako zatititi svoja potroaka prava, kako biti svoj majstor u kui, finansijski saveti- kako pametno ulagati, kako nai zaposlenje, kako prodati/kupiti nekretninu, obrazovanje i vasapitanje dece... gotovo da nema oblasti u kojima ne moete da steknete punu informisanost neophodnu za kvalitetan ivot.

Raunarom do Vlade i potvrde

38

 Pomo malom biznisu

Informacije o uslovima zapoinjanja i finansiranja malih biznisa, uslovi za zapoljavanje i zakon o radu, mogunost voenja poslova od kue, propulzivne oblasti malog biznisa, pomo pri izradi biznis planova, inkubatore malog biznisa, razna istraivanja trita i slino. Multimedia i nacionalna bezbednost
Rat u Golfskom Zalivu a zatim na Kosovu i Srbiji je pokazao kako multimedija moe da izmeni sam nain voenja rata.

U miru, baze podataka o prestupnicima, otisci prstiju, zenica, dosijei, DNK baze podataka, lica sa poternica, telefoni za urgentne situacije i jo mnogo toga, omoguavaju slubama bezbednosti da reaguju brzo i pravovremeno.
39

Multimedia i elektronsko izdavatvo

Elektronsko izdavatvo ukljuuje digitalna izdanja elektronskih knjiga i lanaka, kao i razvijanje digitalnih biblioteka i kataloga. Koriste se i zrazi Online pubishing, ePulishing i Web publishing. Tu spadaju i elektronski online magazini i online novine. Elektronska knjiga

E-book ili e lektronska knjiga je digitalni ekvivalent konvencionalne tampane knjige. Kao dokument u nekom od postojeih elektronskih formata (na primer PDF), moe da se ita na personalnom raunaru ili na posebnom ureaju poznatom kao e-book reader- ita elektronskih knjiga.

40

Digitalne biblioteke su biblioteke koje svoje knjige uvaju u digitalnom elektronskom formatu koji je upotrebljiv uz pomo kompjutera. Dostupne su preko Internet mree kao na primer
Florida Electronic Library (http://www.flelibrary.org/)

Digitalizacija tampanih knjiga ima vie prednosti: 1. zbog ouvanja civilizacijskog blaga koje je u papirnoj formi podlono propadanju 2. za nauni rad je mnogo praktinije imati pristup celoj bazi knjiga radi pretraivanja neophodnih informacija i sadraja, bez prenoenja, listanja i oteenja vrednih i retkih knjiga
http://scindeks.nb.rs/

(http://www.gutenberg.org/wiki/Main_Page)
41

Elektronski magazini i novine

Elektronski magazini ili online magazini su periodine publikacije razliitih sadraja, koji se isporuuju u elektronskoj formi. Vrlo esto imaju i svoje tampano izdanje i Internet verziju- kao Internet Websaitovi. U elektronskoj verziji moemo ih zvati i multimedijalni magazini i novine.

42

Media streaming Striming je kontinuirani prijem zvuka/slike preko Interneta do krajnjeg korisnika.

43

Internet radio Jedan od najrasprostranjenijih naina distribucije Internet radio signala je striming pomou lossy audio codeca. To je vrsta kodeka za kompresiju i dekompresiju audiosignala gde dolazi do gubitka u kvalitetu, ali je dovoljno dobar za svrhu koja mu je namenjena. Najpoznatiji audio format koji se koristi za potrebe Internet radija je MP3.

Internet televizija

Internet televizija koristi Internet konekciju radi isporuke video sadraja od izvora do krajnjeg korisnika. Tako isporueni signal moe da se gleda preko kompjuterskog monitora, klasinog TV ekrana ili portabl ureaja kao to je mobilni 3G telefon.
NASA TV

44

Multimedia i komunikacije
Tek pojavom Interneta i digitalnog signala, stvoreni su pravi uslovi za interaktivnu grupnu komunikaciju u realnom vremenu i dislociranom prostoru. Takav tip interpersonalnog ili grupnog komuniciranja naziva se videokonferencija ili videotelekonferencija. Videokonferencija je set interaktivnih telekomunikacionih tehnologija koje omoguavaju da dve ili vie lokacija komuniciraju simultano pomou dvosmerne audio/video transmisije.

NetMeeting, MSN Messenger, Yahoo Messenger, SightSpeed,

45

3G mobilna telefonija Trea generacija mobilne telefonije mobilni aparat pretvara u prenosnu multimedijalnu interaktivnu jedinicu koja poseduje foto/video kameru, muziki plejer, video plejer, karticu za daljinsko plaanje, video igre, Web browser za pretraivanje Internetom, e-mail, videokonferencijski pristup.

Internet telefonija VoIP

Streets 3D

GPS - Global Positioning System

Test online

46

Ljudi se danas mnogo bolje vide i uju, da li to znai da se i bolje razumeju?

47