UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

Raunarske Mree osnovni pojmovi

Seminarski rad

Predmet: Poslovna informatika Mentor: ore Herceg Autori: Marina Ilijevi, Ivana Panov, Marija Kastratovi, Smiljana Jaki

Novi Sad, 2005 godina.

Predgovor

Ovaj seminarski rad je nastao kao elja da pomognemo naim kolegama kao i mlaim generacijama u savladavanju gradiva iz predmeta Poslovna Informatika. Zahvaljujemo se naem mentoru profesoru dr oru Hercegu. Posebno se zahvaljujemo asistentkinji Mirijani Jaki na svim sugestijama i potpunoj strpljivosti. Sve budue ispravke i sugestije su dobrodole, ipak ovo je tek prvo izdanje. Autori

1. deo Autor: Marina Ilijevi Sadraj

1) Gateway 2) Default gateway 3) Router 4) Routing 5) Protokol 6) IP protokol 7) User Datagram Protocol (UDP) 8) TCP\IP 9) Address Resolution Protocol (ARP) 10) Local Area Network (LAN) 11) Wide Area Network (WAN) 12) IP adrese 13) Socket 14) IP Adrese Klase A 15) IP Adrese Klase B 16) IP Adrese Klase C 17) Subnet 18) Subnet bandwidth managment (SBM) 19) Subnet mask 20) Interface (Interfejs) 21) Packet 22) Packet header 23) Packet switching 24) Datagram 25) Hub 26) Switching hub 27) Internet Control Message Protocol (ICMP)

Gateway Ureaj koji je povezan na viestruke fizike TCP\IP mree sposoban da rutira ili isporuuje IP pakete izmeu njih. Gateway se nalazi izmeu razliitih transportnih protokola ili formata podataka (na primer IPX i IP) i obino se dodaje na mreu primarno zbog svoje transportne sposobnosti. Postoje razliiti Gateway servisi za razliite protokole kao i IP Gateway ureaji. Gateway se takoe naziva IP ruter Default gateway Stavka za konfiguraciju TCP\IP protokola, to jest, IP adresa direktno dostupnog IP rutera. Konfigurisanjem default gateway-a kreira se default putanja u IP ruting tabeli.

komanda ipconfig izmeu ostalog prikazuje i IP adresu default gateway-a

komanda route print prikazuje aktivne putanje na mrei

Router U Windows okruenju, hardver koji pomae LAN i WAN mree da postignu povezivanje i meusobnu saradnju, i moe da povee LAN mree koje imaju drugaije topologije (kao to je Ethernet i Token Ring). Ruteri uporeuju zaglavlja paketa i segmente LAN mree i biraju najbolji put za paket, optimizirajui mrenu preformansu. Routing Proces prosleivanja paketa kroz Internet od izvornog do ciljnog hosta. Protokol Skup pravila i konvencija za slanje informacija preko mree. Ova pravila odreuju vrstu podataka (sadraj) koju prenose, format, vremensko trajanje(timing), redosled i kontrolu greaka poruka koje se razmenjuju izmeu mrenih ureaja. Protokol moe biti ugraen ili u hardver ili u softver. IP protokol IP samo po sebi je neto kao potanski sistem. Doputa vam da adresirate paket i pustite ga u sistem ali ne postoji direktan link izmeu vas i primaoca. TCP\IP uspostavlja konekciju izmeu dva hosta tako da mogu slati poruke jedni drugima.

User Datagram Protocol (UDP) UDP je protokol bez konekcije koji kao TCP radi na IP mrei. Za razliku od TCP\IP protokola, UDP\IP daje samo mali broj servisa za ispravljanje greaka, nudei umesto toga direktan put da se poalju i prime datagrami preko IP mrea. Koristi se za emitovanje broadcast poruka preko mree ili za slanje obavetenja, poput nestanka papira u tampau. TCP\IP Transmission Control Protocol/Internet Protocol TCP\IP je najpopularniji mreni protokol i on je osnova Interneta. Njegovi ruting kapaciteti obezbeuju maksimum fleksibilnost u poslovnim mreama. To je set mrenih protokola iroko korien na Internetu koji prua komunikaciju izmeu interkonektovanih mrea kompjutera sa razliitim hardverskim konfiguracijama i razlitim operativnim sistemima. TCP\IP sadri i standarde za to kako kompjuteri komuniciraju meusobno, konvencije za to kako se mree povezuju i za rutiranje. Na TCP\IP mreama morate obezbediti IP adrese klijentima obino pomou DHCP-a. Klijenti mogu da zahtevaju servis za imenovanje DNS ili metod za razreavanje imena ARP.

Address Resolution Protocol (ARP) U TCP/IP, protokol koji koristi broadcast saobraaj na lokalnoj mrei da bi saznao logiki dodeljenu IP adresu za hardver ili adresu za media access kontrolni sloj. U ATMu (Asynchronous Transfer Mode) , ARP se koristi na dva razliita naina. Za klasian IP preko ATM-a, ARP se koristi da bi saznao adrese do ATM hardverskih adresa. Za ATM LAN emulaciju, ARP se koristi da se sazna Ethernet/802.3 ili Token Ring adrese do ATM hardverske adrese. Local Area Network (LAN) Mrea za komunikaciju grupe kompjutera, tampaa i drugih ureaja koji su locirani u relativno limitiranoj zoni (npr. u nekoj zgradi). LAN dozvoljava svakom povezanom ureaju da komunicira sa svakim drugim na mrei. Wide Area Network (WAN) Mrea za komunikaciju geografski razdvojenih kompjutera, tampaa i drugih ureaja. WAN dozvoljava svakom konektovanom ureaju da komunicira sa bilo kojim ureajem na mrei. Wan se obino sastoji od dve LAN mree.

IP adrese Identifikacija za kompjuter ili ureaj na TCP\IP mrei. Mree koje koriste TCP\IP protokol razmenjuju poruke bazirane na IP adresi odredita. Format IP adrese je 32-bitna numerika adresa zapisana kao 4 broja razdvojena takama. Svaki broj moe da dobije vrednost od nule do 255. na primer 1.166.10.240 moe biti jedna IP adresa. Unutar izolovane mree moete dodeliti IP adresu kao sluajno izabran broj dokle god je on jedinstven. Konektovanje privatne mree na Internet zahteva korienje registrovane IP adrese (koja se zove Internet adresa) da bi se izbegli duplikati. etiri broja u IP adresi se koriste na razliite naine da identifikuju odreenu mreu. etiri regionalna Internet registra ARIN, RIPE NCC, LACNIC i APNIC dodeljuju internet adrese iz klasa A, B i C. Socket Identifikator za speificne servise na specifinim vorovima na mrei. Socket ine IP adresa i broj porta, npr. socket 192.168.10.20:80. Postoje dve vrste socketa: streams (bidirectional) i socket za slanje datagrama. IP adrese klase A Unikast IP adresa koja se kree od 1.0.0.1 do 126.255.255.254. prvi byte broj prikazuje mreu a poslednja tri byte broja prikazuju host-a na mrei. IP adrese klase B Unikast IP adresa koja se kree od 128.0.0.1 do 191.255.255.254. prva dva byte broja pokazuju mreu a poslednja dva host-a na mrei IP adrese klase C Unikast IP adrese koje idu od 192.0.0.1 do 233.255.255.254. prva tri byte broja indiciraju mreu a poslednji byte broj host-a na mrei. Uravnoteenje optereenja mree obezbeuje opcionu podrku za sesije za IP adrese C klase (u dodatku za podrku za singl IP adrese) da bi se olakalo klijentima korienje viestrukog proxy servera na sajtu za klijente. Subnet Podela IP mree. Svaki subnet ima svoju sopstvenu mrenu identifikaciju.

Subnet bandwidth management (SBM) IETF standard koji omoguuje administrativne kontrole na subnet nivou. To je ustvari propusna mo mree. Subnet mask 32-bitna vrednost koja omoguava primaocima IP paketa da razlikuju delove mrene identifikacije i identifikacije host-a iz IP adrese. Obino se subnet maske koriste u formatu 255.x.x.x. Interface (interfejs) Granica preko koje dva odvojena sistema deluju i komuniciraju izmeu sebe. U kompjuterskoj tehnologiji postoji nekoliko tipova interfejsa. Korisniki interfejs tastatura, mi, meniji kompjuterskog sistema. Korisniki interfejs dozvoljava korisniku da komunicira sa operativnim sistemom. Softverski interfejs jezik i kodovi koji aplikacije koriste za meusobnu komunikaciju i za komunikaciju sa hardverom. Hardverski interfejs ice, utinice i sve one hardverske komponente koje se koriste da bi hardverski ureaji mogli da komuniciraju izmeu sebe.

Packet (paketi) Jedinica prenosa sloja mree po OSI modelu koja se sastoji od binarnih informacija koje predstavljaju i podatke i zaglavlje (header) koji sadri identifikacioni broj, izvornu i ciljnu adresu i podatke za kontrolu greaka. Packet header U komunikacijama mrenog protokola, specijalno rezervisano polje strogo definisane duine bita koja se zakai na poetak paketa za transfer kontrolnih informacija. Kada paket stigne na svoje odredite, polje se otkai i odbacuje dok se paket obrauje i raspakuje u obrnutom redosledu za svaki sloj protokola Packet switching Tehnologija za rasporeivanje podataka u pakete i zatim slanje paketa preko mree. Svaki paket ima zaglavlje koji sadri njegov izvor i odredite, redni broj koji omoguava ponovono sklapanje informacija, podataka i kod za proveru greaka. Paketi sa podacima mogu imati drugaije putanje do svojih odredita, gde se originalna informacija ponovo sklapa poto paket stigne. Internacionalni standard za Packet switching mree je X.25.

Datagram Jedan paket ili jedinica informacije koja ukljuuje relevantne informacije o isporuci kao to je adresa odredita, koja se alje kroz packet-switching mreu.

Hub Obina taka konekcije za ureaje u mrei. Obino se koristi da bi se povezali segmenti LAN mree. Hub sadri vie portova. Kada podatak stigne u jedan port kopira se u sve ostale portove tako da cela LAN mrea moe da vidi podatak. Hub ima jedan backplane i radi samo u prvom sloju. Drugim reima signal dolazi na jedan port hub-a i momentalno je ponovljen na svim ostalim portovima. (ovo je jednako jednom domenu kolizije)

hub

Switching hub Centralni mreni ureaj (multiport hub) koji prosleuje pakete do odreenih portova dok obian hub broadkastuje svaki paket u svaki port. Na ovaj nain, konekcija izmeu portova isporuuje celu propusnu mo koja je dostupna. Switching hub je potpuno isti kao i hub jedino to on moe da prekida od 10 do 100 brzina.. Ovo znai da moemo imati ureaje koji rade na 100mb i na 10 mb povezane na hub u isto vreme, hub e prenositi 10/100 u zavisnosti od toga koji je ureaj prikljuen na taj port. I dalje e imati jedan backplane i i jedan domen kolizije. Switch, pak radi u sloju 2. Switch uzima pakete sa porta, oitava odredinu MAC adresu, i alje pakete samo na odredini port na switch-u Na kraju, imate onoliko domena kolizije koliko i prekidakih portova. Sa switch-em na primer moete imati samo jednu radnu stanicu koja komunicira sa jednim serverom dok druga radna stanica komunicira sa drugim serverom u potpuno isto vreme. Ovo ne bi bilo mogue sa hab-om.

Internet Control Message Protocol (ICMP) Jedan od osnovnih servisnih protokola iz TCP/IP paketa koji izvetava o grekama i dozvoljava jednostavnu konektivnost. ICMP protokol koristi Ping alat da bi prikazao gde su greke u TCP/IP.

10

2. deo Autor: Ivana Panov Sadraj

1) Proxy 2) Dynamic Host Configuration protocol (DHCP) 3) DHCP Server 4) DHCP Klijent 5) DNS Server 6) DNS suffix 7) Domain Name System (DNS) 8) Domain 9) Domain name 10) Ping 11) Time To Live (TTL) 12) Client 13) Client application 14) Client request 15) Host 16) Server 17) Name (ime racunara) 18) Name Resolution 19) Port 20) Communication Port 21) Parallel Port 22) Sesion 23) Service

11

Proxy Server koji je postavljen izmeu aplikacije za klijente, kao to je Web browser, i web servera. Presree sve zahteve pre realnog servera da proveri da li moe sam da ispuni zahtev. Ako ne, prosleuje zahtev realnom serveru. Proxy serveri imaju dve glavne svrhe: Poboljanje preformansi. Proxy server moe da u velikoj meri pobolja preformanse za veliki broj korisnika. To je zato to uva rezultate svih zahteva neko odreeno vreme. Posmatraemo sluaj kada dva korisnika X i Y ulaze na World Wide Web, oboje preko proxy servera. Korisnik X zahteva odreenu Web stranicu koju moemo nazvati stranica 1. Neto kasnije korisnik Y zatrai tu istu stranicu, koja se ovog puta nee uitavati iz www-a ve e proxy server da je izbaci kao page 1 i time ubrza proces Filter request. Proxy serveri se mogu koristiti kao filteri. Npr. neka odreena firma moe podeavanjima na proxy serverima da zabrani svojim zaposlenima da pristupaju nekim odreenim web stranicama. Dynamic Host Configuration protocol (DHCP) DHCP je TCP/IP servisni protokol koji nudi dinamiku dodelu IP adresa hostova i distribuira ostale parametre konfiguracije kvalifikovanim mrenim klijentima. DHCP omoguava sigurnu, pouzdanu i jednostavnu TCP/IP mrenu konfiguraciju, spreavajui konflikte adresa, i pomae uvanju ve dodeljenih IP adresa na mrei. DHCP koristi klijent/server model gde DHCP server centralno upravlja IP adresama koje se koriste u mrei. Klijenti koje podrava DHCP mogu zahtevati i dobiti IP adresu od DHCP servera kada se prikljue na mreu. DHCP Server Kompjuter na kom radi Microsoft DHCP servis i nudi dinamiku konfiguraciju IP adresa i informacija povezanih sa DHCP klijentima. DHCP Client Svaki umreeni ureaj koji podrava mogunost komunikacije sa DHCP serverom sa svrhom dobijanja dinamiki dodeljene IP konfiguracije i informacija o srodnim opcionim parametrima. DNS server Servis koji sadri informaciju o delu DNS (Domain Name System) baze podataka i odgovara na DNS upite. Kompjuter na kome se izvrava ovaj servis je poznat kao DNS server.

12

DNS suffix Za DNS to je niz znakova koji predstavljaju ime domena. DNS sufiks pokazuje lokaciju gde je host vezan u odnosu na DNS root, navodei lokaciju hosta u DNS hijerarhiji. Najcee DNS sufiks opisuje poslednji deo DNS imena, koji sledi iza jedne ili vie poetnih labela DNS imena. Domain Name System (DNS) Hijerarhijska, distribuirana baza podataka koja sadri preslikavanje izmeu DNS imena domena i razliitih tipova podataka, kao to su IP adrese. DNS omoguava uvid u lokaciju kompjutera i korienje imena koja su korisnicima prihvatljivija, takoe omoguava otkrivanje drugih informacija skladitenih u bazi podataka. Domain Grupa kompjutera koji su deo mree i dele zajedniku direktorijumsku bazu podataka. Svaki domen se administrira kao jedinica sa zajednikim pravilima i procedurama. Svaki domen ima jedinstveno ime. Active Directory domen je kolekcija kompjutera definisana od strane administratora mree. Ovi kompjuteri dele zajedniku direktorijumsku bazu podataka, zatitu (security polices) i zatiene veze sa drugim domenima. Active Directory domen omoguava pristup centalizovanim korisnikim nalozima i grupi naloga podranih od strane domenskog administratora. Active directory forest ini jedan ili vie domena, svaki od njih moe spenovati vie od jedne fizike lokacije. DNS domen je bilo koje stablo ili podstablo unutar DNS prostora imena. Mada imena DNS domena odgovaraju Active directory domenima, DNS domene ne bi trebalo meati sa Active directory domenima. Domain name Ime koje daje administrator grupi kompjutera povezanih u mreu koji dele zajedniki direktorijum. Kao deo je DNS strukture za dodelu imena, imena domena se sastoje od niza labela razdvojenih takama. Ping Naredba koja utvruje da li je zahtevana IP adresa dostupna. Radi tako to alje pakete na odreenu adresu i eka odgovor. Primarna upotreba je da se utvrdi postojanje greke prilikom uspostavljanja internet veze. Ping naredba koristi ICMP eho zahteve i eho odgovore da odredi da li je zahtevani IP sistem na mrei u funkciji.

13

Time To Live (TTL) Vremenska vrednost ukljuena u paket poslat preko TCP/IP mree koja govori koliko vremena je potrebno ekati paket ili bilo koji njegov podatak pre isteka roka ili odbacivanja paketa podataka. Za DNS, TTL vrednosti se koriste u izvoru podataka, unutar zone, da bi se odredilo koliko je vremena potrebno da klijent koji alje uva podatke u cache memoriji i iskoristi ovu infromaciju kada se ona pojavi u odgovoru DNS servera. Client Kompjuter ili program koji je povezan(konektovan) ili zahteva uslugu od drugog kompjutera ili programa. Klijent moe biti i softver koji omoguava kompjuteru ili programu da ostvari konekciju. Za lokane mree (LAN) ili Internet, kompjuter koji koristi erovane mrene resurse drugog kompjutera (servera) Client application Windows aplikacija koja prikazuje i skladiti povezane ili ugraene objekte. Kod distribuiranih apikacija to je aplikacija koja prikazuje zahtev upuen server aplikaciji. Client request Zahtev klijenta serveru ili za NLB (Network Load Balancing) grupi kompjutera. NLB prosleuje svakom klijentu zahtev za odreenim hostom unutar grupe u skladu sa LoadBalancing polisom administratora. Host Kompjuter koji pokree server program ili uslugu koji se koriste u mrei ili od strane udaljenih klijenata. Ovaj termin se obino koristi kada postoje dva kompjutera koji su povezani modemom i telefonskim linijama. Sistem koji sadri neke podatke je host dok se kompjuter za kojim korisnik sedi naziva udaljeni terminal. Server Uopteno, kompjuter koji korisnicima mree omoguava pristup deljenim podacima. Name (Ime raunara) Identifikacija kompjutera na mrei.

14

Name resolution Proces softverskog prevoenja izmeu imena koja su jednostavna za korienje i numerikih IP adresa koje su komplikovane za korisnike, ali neophodne za TCP/IP komunikaciju. Rezoluciju imena obezbeuje softver, kao to je DNS ili WINS Port Taka konekcije na kompjuteru gde je mogue povezati ureaje koji alju ili primaju podatke sa kompjutera. Npr. tampa je uglavnom povezan na paralelni port (LPT port), modem na serijski port (COM port). Communication port Port na kompjuteru koji dozvoljava asinhronu komunikaciju jednog bita po jedinici vremena. Zove se i serijski port. Parallel port Ulazni/izlazni konektor sa paralelnim interfej ureajima. tampai su najee prikljueni na paralelnim portovima. Session Logika veza izmeu dva host-a za razmenu podataka. Sesije obino koriste slanje obavetenja kako bi pouzdano poslali podatke. U kontekstu regulisanja protoka TCP/IP, skup zahteva klijenata upuen serveru. Ovi zahtevi mogu biti pozvani sa vie, uglavnom konkurentnih,TCP konekcija. Service Program, rutina ili proces koji izvrava odreene funkcije sistema za podrku drugih programa posebno na niskom nivou (hardverskom). Kada se usluge pruaju preko mree one se mogu publikovati u Active directory, na taj nain se obezbeuje centralizovana administracija i upotreba servisa.

15

3. deo Autor: Marija Kastratovi Sadraj

1) HTTP 2) FTP 3) Firewall 4) Internet, internet 5) Internet adresa 6) POP3 7) SMTP 8) Telnet 9) URL 10) ASCII 11) Binary 12) Buffer 13) Resource 14) Spooling 15) Web Server

16

HTTP (Hypertext Transfer Protocol)

Protokol koji se koristi za prenos informacija na svetskoj mrei (World Wide Web). HTTP adresa (jedna vrsta URL-a) ima sledei oblik: http://www.server.domen

FTP (File Transfer Protocol)

Deo TCP/IP paketa protokola, koji se koristi za prenos fajlova izmeu dva kompjutera na mrei. Oba raunara moraju podravati odgovarajue FTP uloge. Jedan mora biti FTP klijent a drugi FTP server.

Firewall
Kombinacija hardvera i softvera koja predstavlja sigurnosni sistem, koji najee slui da sprei neovlaen pristup na internu mreu (internal network) ili intranet. Firewall spreava direktnu komunikaciju izmeu raunara u mrei sa eksternim raunarima usmeravanjem komunikacije preko proxy servera. Proxy server utvruje da li je bezbedno dozvoliti prolazak do mree.

Internet, internet
Internet: Svetska mrea raunara. Ako imate pristup internetu moete prikupljati informacije iz velikog broja izvora uljuujui kole, vladine organizacije, poslovne firme i pojedince. internet: Dva ili vie segmenta mree meusobno spojenih ruterima. Drugi naziv za internu mreu (intranetwork)

Internet adresa
Adresa resursa na Internetu koju koriste Web pretreivai za pronalaenje Internet resursa. Internet adresa uglavnom poinje sa imenom protokola, iza koga sledi ime organizacije koja upravlja sajt, a sufiks odreuje vrstu te organizacije. Na primer, adresa http://www.yale.edu/ nam daje sledee informacije:

edu : ovo je obrazovna institucija Internet adresa se takoe naziva URL (Uniform Resource Locator ).

http : ovaj Web server koristi Hypertext Transfer Protocol. www: ovaj sajt se nalazi na svetskoj mrei

POP3 (Post Office Protocol 3)

Popularni protokol koji se koristi za primanje e-mail poruka. ISP-i (internet servis provajderi) esto koristi ovaj protokol. POP3 serveri dozvoljavaju pristup jednom inboksu za razliku od IMAP servera koji omoguavaju pristup folderima sa servera

17

SMTP (Simple Mail Transfer Protocol)

Protokol za slanje e-mail poruka izmeu servera. Veina e-mail sistema koji alju potu preko interneta koriste SMTP za slanje poruka od jednog servera drugom; poruke mogu biti preuzete od strane e-mail klijenta korisrei POP3 ili IMAP protokol. Pored toga, SMTP se uglavnom koristi za slanje poruka od mail klijenata mail serveru. Iz ovog razloga je potrebno odrediti POP3 ili IMAP server kao i SMTP server pri konfiguraciji vae e-mail aplikacije (Outlook Express, MS Outlook...)

Telnet
Protokol za emulaciju terminala koji se iroko koristi na internetu da bi se logovali na kompjutere koji su na mrei .Telnet se takodje odnosi na aplikacije koje koriste telnet protokol za korisnike koji se loguju sa udaljenih lokacija . Telnet klijent i telnet server zajedno omguavaju korisnicima da komuniciraju sa udaljenim kompjuterom.

URL (Uniform Resource Locator)

Adresa koja jedinstveno odreuje lokaciju na Internetu. URL-u na svetskoj mrei prethodi http:// , kao u primeru: http://www.im.ns.ac.yu. URL moe sadrati vie detalja, kao na primer ime stranice hiperteksta koja se najee oznaava pomou ekstenzije .html

ASCII
Standardna ema kodiranja karaktera pomou jednog bajta koja se koristi za kodiranje tekstualnih podataka. ASCII koristi odreene 7-bitne ili 8-bitne kombinacije brojeva za pretstavljanje 128 ili 256 moguih karaktera. Standardni ASCII koristi 7 bita za pretstavljanje svih velikih i malih slova engleske abecede, brojeva od 0 do 9, znake interpunkcije, kao i specijalne kontrolne karaktere koji se koriste u amerikom engleskom jeziku. Veina sadanjih sistema sa osnovom x86 podravaju upotrebu proirenog (ili "high" ) ASCII koda. Proireni ASCII osmim bitom svakog karaktera omoguava reprezentaciju dodatnih 128 specijalnih simbola, ne-engleskih slova i grafikih simbola.

Binary
Binarni brojni sistem u kojem su vrednosti pretsdavljene kao kombinacija dve cifre, 0 i 1.

Buffer bafer
Deo RAM-a rezervisan za rad sa podacima koji su privermeno zadrzani dok ekaju da budu prebaeni izmedju dve lokacije, kao sto su radna memorija aplikacija (application's data area ) i input\output uredjaji.

18

Resource resurs
Generalno, bilo koji deo raunarskog sistema ili mree, kao to je disk (ureaj), tampa ili memorija, koji je dodeljen programu koji se izvrava ili procesu.

Spooling
Proces na serveru u kom se dokumenti za tampanje uvaju na disku do momenta dok tampa ne bude spreman za njihovu obradu. Spooler prihvata svaki dokument od svakog klijenta, skladiti ih, a zatim alje tampau kada tampa postane spreman za tampanje.

Web server
Kompjuter koga odrava sistem administrator ili internet servis provajder (ISP) i koji odgovara na zahteve korisnikih pretraivaa. Sadri web prezentacije.

19

4. deo Autor: Smiljana Jaki Sadraj

1) Attribute 2) Communication Port 3) Asyncronous Communication 4) Device Driver 5) Drive 6) Ethernet 7) Integrated Services Digital Network (ISDN) 8) Network Basic input/output system (NetBIOS) 9) NetBIOS Extended User Inteface (NetBEUI) 10) Network 11) Network adapter 12) Nslookup 13) Open System Interconnection (OSI) reference model 14) Partition 15) Share 16) Share name 17) Shared resource 18) Shared folder 19) Shortcut 20) Net service command 21) Topology

20

Attribute (Atribut) Atribut fajla daje nam odgovore na sledea pitanja: da li se fajl moe samo itati (readonly), da li je skriven (hidden), spreman za arhiviranje (backing up), kompresovan (compress), ifrovan (encrypted) i da li sadraj fajla treba da bude indeksiran za brzo pretraivanje. Atribut direktorijuma daje nam informacije o karakteristikama objekta i tipu informacija koje objekat moe da sadri. Za svaku klasu objekata ema definie koje atribute instance klase moraju da imaju i koje dodatne atribute mogu da imaju. Communication port (Komunikacioni port) Port na kompjuteru koji dozvoljava asinhronu komunikaciju od jednog bajta u jedinici vremena. Komunikacioni port se naziva i serijski port (serial port). Asynchronous communication (Asinhrona komunikacija) Oblik transmisije podataka u kojoj se informacija alje i prima u nepravilnim intervalima, jedan karakter u jedinici vremena. Poto se podaci primaju u nepravilnim intervalima modem koji ih prima mora biti signaliziran da bi znao kada podaci o karakteru poinju i zavravaju.Ovo se postie korienjem poetnog i zavrnog bita. Device driver (Drajver za ureaj) Program koji dozvoljava posebnim ureajima kao to su modem, mreni adapter ili tampac komuniciju sa operativnim sistemom. Iako ureaj moe biti instaliran na sistemu, Windows ne moe da ga koristi dok se ne instalira i ne konfigurie odgovarajui drajver. Ako se ureaj nalazi na Hardware Compatibility List (HCL) drajver je obino sadran u Windows-u. Ureaji za drajvere se uitavaju automatski (za sve dostupne ureaje) kada se kompjuter startuje. Drive Oblast skladitenja podataka koja se formatira sa fajl sistemom i ima obeleje drajva (npr. C:). Mesto uvanja podataka moe biti flopi disk (floppy disk), CD, hard disk (hard disk) ili neki drugi tip diska. Sadraj drajva se moe videti klikom na njegovu ikonu (icon) u Windows Explorer-u ili u My Computer-u.

21

Ethernet IEEE 802.3 standard za mreno povezivanje. Ethernet koristi zvezdastu topologiju (star topology) i topologiju magistrale (bus topology) i oslanja se na oblik prstupa poznat kao Carrier sense Multiple Access sa detekcijom kolizije (CSMA/DC) da bi regulisao pristup deljenom mediju. Mreni vorovi su povezani koaksijalnim kablom, optikim vlaknom ili paricom (twisted-pair). Podaci se alju u frejmovima promenljivih duina koji sadre dostavne i kontrolne informacije do 1500 bajtova podatka. Standard omoguava transmisiju u osnovnom opsegu od 10 megabita po sekundi.

22

Integrated Services Digital Network (ISDN) (Digitalna mrea integrisanih servisa) Digitalna telefonska linija koja prua veliki propusni opseg. ISDN u Severnoj Americi je obino dostupan u dve forme: BasicRate Interface (BRI) sadri 2 B-kanala na 64 kilobajta po sekundi (Kbps) i D-kanal na 16 Kbps. Primary Rate Interface (PRI) sadri 23 B-kanala na 64 Bbps i D-kanal na 64 Kbps. Telefonska kompanija instalira ISDN liniju i u mestu sa kog se zove i u mestu koje se zove. Network basic input/ output system (NetBIOS) (Osnovni mreni sitem izlaza i ulaza) API (Application programming interface) koji mogu da koriste programi na lokalnoj mrei. NetBIOS prua programe sa uniformnim skupom komandi za zahtevanje servisa nieg nivoa potrebnim za rukovoenje imenima, voenje sesija (session) i slanje datagrama (datagram) izmeu vorova na mrei. NetBIOS Extended User Interface (NetBEUI) Microsoft-ov mreni protokol koji se najee koristi u malim lokanim mreama (LAN) koje podravaju od 1 do 200 klijenata. Koristi Token Ring ruting (routing) kao jedini metod rutiranja. To je Microsoft-ova implementacija NetBIOS standarda.

23

Network Grupa kompjutera i drugih ureaja, kao to su tampai i skeneri, koji su povezani komunikacionom vezom omoguavajui na taj nain svim ureajima meusobnu komunikaciju. Mrea moe biti mala ili velika, stalno povezana preko ica i kablova ili privermeno povezana telefonskim linijama ili beinom transmisijom. Najvea mrea je Internet, grupa kompjutera rasprostranjena irom sveta. Network adapter (Mreni adapter) Ureaj koji povezuje kompjuter na mreu. Ponekad se naziva i mrena kartica (network interface card).

Nslookup Alat koji se koristi iz komadne linije da bi se saznala IP adresa vora. Open System interconnection (OSI) reference model Mreni model koji je uvela Internacionalna organizacija za standardizaciju da bi promovisala interoperativnost opreme razliitih proizvoaa. OSI je skup mrenih protokola, razliit od TCP/IP. Koristi se kao konceptualni model sa sedam nivoa koji predstavljaju razne mrene funkcije: sloj aplikacije (application layer) obezbeuje vezu mrenog softvera sa aplikacijom pomou protokola kao to su HTTP ili POP3, prezentacioni sloj (presentation layer) obezbeuje konzistentan skup interfejsa koje aplikacije i servisi mogu da koriste kada uspostave sesiju, transportni sloj (transport layer) obezbeuje pouzdanost koje nema u mrenom sloju, ali samo za osnovni transport, a ne za aplikativne ili servisne funkcije, sloj sesije (session layer) uspostavlja vezu izmeu sistema, aplikacija ili korisnika, sloj mree (network layer) identifikuje adrese sistema na mrei i obavlja primopredaju podataka izmeu njih, sloj veze podataka (data-link layer) definie nain prenoenja informacija preko fizikih veza i proverava da li fiziki sloj ispravno funkcionie i fiziki sloj (physical layer) sadri fiziki opis kablova koji spajaju sisteme u mrei.

24

Partition (Particija) Logiki deo fizikog diska koji funkcionie kao da je to fiziki odvojen disk. Posle kreiranja, particija mora da se formatira i mora da joj se dodeli oznaka pre nego to smetanje podataka na nju bude mogue. Share (Deljeni) Postupak kojim se resursi (resource), kao to su folderi i tampaci, uine dostupnim i drugim korisnicima. Share name Ime koje se odnosi na deljene resurse na serveru (server). Svaki deljeni folder na serveru ima svoje ime koje koriste PC korisnici da bi ukazali na njega. Shared resource (Deljeni resurs) Svaki ureaj, podatak ili program koji koriste vie od jednog ureaja ili programa. Za Windows deljeni resursi se odnose na svaki resurs koji je dostupan mrenim korisnicima kao sto su folderi, fajlovi i tampai. Deljeni resursi mogu da se odnose na resurse sa servera koji su dostupni mrenim korisnicima.

25

Shared folder (Deljeni folder) Folder na drugom kompjuteru koji koriste korisnici na mrei.

Shortcut (Preica) Veza sa bilo kojom stavkom koja je dostupna na kompjuteru ili na mrei kao to je program, fajl i folder, veb stranica (Web page), tampa ili drugi kompjuter. Preica se moe staviti na razliita mesta kao to je desktop (desktop), start meni (Start menu) ili odreeni folder.

Shortcut za Word.lnk

Net service command Net name dodaje ili brie alias (ime za slanje poruka), ili prikazuje spisak imena za koje raunar moe da primi poruke. Ako se koristi bez parametara, prikazuje listu imena koja su trenutno u upotrebi. Net send alje poruku ostalim korisnicima, raunarima ili aliasima na mrei. Net statistics prikazuje statistike podatke za servise, najee Workstation i Server. Ako se korist bez parametara, prikazuje spisak servisa za koje je statistika dostupna. Net use povezuje raunar (ili raskida vezu raunara) sa deljenim resursom, ili prikazuje informacije o vezama izmeu raunara. Ako se ne navode parametri, vraa listu mrenih konekcija. Net view prikazuje listu domena, resursa ili raunara koji su deljeni od strane zadatog raunara. ako se parametar ne navede prikazuje listu raunara u tekuem domenu. Topology U Windows-u odnosi izmeu skupova mrenih komponenti. U kontekstu Active Directory replication, topologija se odnosi na skup veza koje kontrolori domena (domain controller) koriste za razmenjivanje informacija meu sobom.

26