Poslovna etika

Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponaanja. Proucavanje etike moe ponuditi sredstva za donoenje tekih moralnih odluka, licnih i profesionalnih Eticke dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo svakodnevnog ivota predstavljaju konstantan izazov naem osecaju za etiku. Rec etika, s druge strane, izvedena je iz grcke reci ethos, to znaci "obicaj", "upotreba" ili "karakter". Najtee eticke dileme nastaju kada dode do sukoba dva "ispravna" moralna ogranicenja. Zato etika cesto podrazumeva ravnoteu suprotstavljenih ispravnih odgovora, tamo gde nema onih "tacnih". Etika odraava shvatanja drutva o tome ta jeste a ta nije ispravno u nekom cinu, kao i razlike izmedu dobra i zla. Ako nekoga optuite da je lenj ili nestrucan, to ne znaci da ste ga optuili za nemoralno ponaanje. S druge strane, laganje i krada podrazumevaju krenje etickih normi. Zato se etika cesto opisuje kao skup principa ili kao kodeks moralnog ponaanja.

3. Definisanje morala i etike

Definisane moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etickog ponaanja. Moralna vrednost je, dakle, neto to je "cenjeno, vredno, o cemu se ima visoko miljenje, ili neto podjednako dobro". Autonomija, pravda i dostojanstvo ljudskog ivota primeri su vrednosti koje su vane najvecem delu drutva. Sticanje vrednosti i formiranje stavova jeste sloen proces i nije lako podloan naucnoj proveri. Ipak, za vecinu nas vane sile koje oblikuju na moralni razvoj su porodica, pripadnost grupi, uzori i drutvene institucije. Roditelji su na prvi susret s disciplinom, ali kako se razvijamo u autonomne osobe, pripadnost grupama, uzori i institucionalne sile igraju sve znacajniju ulogu u oblikovanju nae moralne sudbine. Uz toliko razlicitih si la koje nas bombarduju etickim signalima, neminovna je pojava sukoba medu suprotstavljenim vrednostima. Proucavanje etike i moralno rasudivanje ne mogu nam automatski reiti takve sukobe, ali mogu pruiti sredstva koja ce nam olakati suocavanje s tekim etickim izborima. U kojoj meri ce svaki od ovih izvora uticati na nae moralno postupanje zavisice od jedinstvenih okolnosti svakog pojedinca.

Etika i moralne norme novih tehnologija

Nema sumnje da nove tehnologije uvode nove pristupe neetickom ponaanju, ali to je vec p oznata stvar. Naravno, jedna od najvecih briga jeste lakoca kojom se licne informacije mogu prikupljati i deliti preko interneta. Osnovna vrednost jo uvek j e privatnost. Upotreba weba u pirateriji muzike ili filmova, umesto klasicnih metoda presnimavanja, ne menja cinjenicu da neeticko postupanje obuhvata kradu intelektualne svojine. Prikljucivanjem racunara na Internet, odnosno na racunarsku mreu realizovanu Internet tehnologijama, postoji realna opasnost da neko ko se takode nalazi u mrei kao uljez pri stupi resursima naeg racunara, na primer podacima na disku koji predstavljaju poslovnu prepisku. Da li je, onda, naa kompanija sigurna ? Je dna od posledica naruavanja necije privatnosti moe da bude i tzv. krada identiteta. Snabdeveni individualnim pers onalnim informacijama, kradljivci identiteta mogu da otvore racune u bankama, obavljaju kupovinu, a u zemljama u kojima su automatizovane servisne usluge za gradane, mogu da dobiju sertifikate o rodenju, paso, kredit i sl., a sve to u ime osobe o cijim podacima se radi. Elektronska pota, pristup racunarskim bazama podataka i kupovina od kuce - sve su to mehanizmi koji omogucavaju prikupljanje informacija o pojedincima. Poto se smatra da je informacija - roba koja ima ekonomsku vrednost, ona se cesto obraduje i prodaje marketinkim firmama. Opasnost od neregulisanog web -a moda se najbolje ilustruje velikim izdavackim kucama, koje obicno pozelene od besa kad im neko spomene skracenicu MP3. Poto se oko prodaje kompakt diskova vrte milioni dolara, muzicka industrija se podigla traeci godinama nekoga koga bi tuili zbog zloupotrebe. Neke od najproblematicnijih etickih dilema rezultat su integracije racunara i digitalne tehnologije. Digitalizacija je proces elektronskog konvertovanja slika, zvuka i teksta i njihovog cuvanja u obliku cifara koje se kasnije mogu dekodirati i vratiti u prvobitni proizvod ili neki njegov izmenjeni oblik. Poto je "rekonstruisani" proizvod savrena kopija originala, bilo koju transformaciju originalnog sadraja nemoguce je otkriti. Zakljucak Suoceni smo sa novim etickim izazovima koje je porodila eksplozija informacija i novih tehnologija koje se slue informacioni m superautoputevima. Veliki broj kompjuterskih baza podataka, mogucnost digitalizacije informacija i njihovog pohranjivanja i neverovatan potencijal sajberspejsa, kako u dobrom tako i u loem smislu, predstavljaju veliki moralni izazov. Ono to treba upamtiti jeste da su fundamentalne vrednosti, koje su nam dobro sluile u moralnom rezonovanju kada su u pitanju bili konvencionalniji eticki problemi - istina, potenje, potovanje licnosti, pravicnost i tako dalje bezvremene i treba da nam

poslue i u suocavanju s izazovima informatickog doba. Istorija nam pokazuje da ce posle perioda haosa neka vrsta regulative biti nametnuta Internetu, verovatno na insistiranje onih koji ele da maksimiziraju komercijalne mogucnosti koje pruaju nove tehnologije. Zapravo, svaka tehnologija koja je revolucionisa la proces komunikacije - od otkrica tamparske prese, preko ere geografskih istraivanja do otkrica telegrafa i radija - donosila je haos koji je na kraju regulisan ili od drave ili od pojedinaca. Interesantno je da oni koji mogu najvie da profitiraju od n ovih tehnologija istovremeno su i oni koji se najvie zalau za dravnu intervenciju. U ovom trenutku nejasno je kako izvriti regulaciju sajberspejsa, medutim to spada u prirodan tok stvari da subverzivne tendencije novih tehnologija budu potcinjene nekom obliku regulative. Naravno, eticko ponaanje onih koji jezde Inetrnetom jednim delom odredice koliko ce takva regulativa biti stroga.

Literatura:

www.wikipedia.org www.ekonomist.co.rs www.netnovinar.org www.pretraga.com

www.e-trgovina.co.rs Dennys je jedan od najveih amerikih full service lanaca porodinih restorana, s vie od 1.600 restorana u lancu. Kompaniija rangirana 10. od preko 700 franiza po Success Magazines, a prvo mesto u kategoriji porodinih restorana u Enterprenuer Magazine,gde je pregledano vie od 850 franiza. Pa kako je jedan od najuspjenijih franiza u istoriji uspeo pustiti svoje korene u poslovnom svetu Severne Amerike?

Dennys restorani su roeni 1953 u Lakewoodu,u Kaliforniji. To je poelo kao Danny donuts, i kao to ime sugerira, sluili su samo krofne i kafu. Vlasnik, Harold Butler, zapoeo je svoj posao s vrstom predanosti ,izjavom: "Mi emo sluiti najbolju olju kafe,praviti najbolje krofne; dati najbolju uslugu,nuditi najbolju vrednost, i ostati otvoreni 24 sati dnevno. "Do kraja prve godine, Danny Donuts profitirao je u iznosu od 120.000 dolara,to nije malo novca za 1953. Meutim kupci su eleli vie i 1954, Danny Donuts je postao Dannys Coffee Shops i poeo je da ukljuuje sendvie i druga predjela. Od tad, nebo je granica za rastui lanac. Godine 1963, franizing je postala stvarnost i 1966/67, napravila dve velike prekretnice. Dennys kompanija je izala na berzu i otvorila svoj prvi meunarodni restoran u Acapulcu, u Meksiku. Godine 1968, Denny je narastao na 192 restorana i 1981, otvorila svoj 1000. restoran. 1987 ih je kupio TW Services, sada poznat kao Advantica, jedan od najveih restorana kompanija u Sjedinjenim Amerikim Dravama

Prvi in diskriminacije se desio 31. Decembra 1991, kada je 18 mladia posetilo Dannys restoran u San Jose-u u Kaliforniji. Mladii,koji su bili crnci,bili su zamoljeni da unapred plate pre nego to bi dobili obrok. Sledee godine, est azijskih Amerikanaca iz Syracuse University posetilo je Dennys i ekao vie od 30 minuta za uslugu. Kad su se alili, oni su agresivno isterani iz restorana i bili pretueni od rulje bijelaca, dok su straari gledali i nisu nita uinili. Dva uen ika su onesvestila tokom napada. Ovaj neverovatan, meutim, nije bio ni najgori ni posljednji javni in diskriminacije koji se dogodio ovoj korporaciji. 24. Maja 1993 primljena je prva tuba, est crnih Agenata tajne slube u Annapolisu, Maryland bili su prisiljeni da ekaju sat vremena za usluge, dok su njihove kolege koji su bili belci bili uslueni odmah i nisu ekali ni sekunde. Ovo su samo neke od

stotinu tubi podnesenih protiv Dennyja u kratkom vremenskom periodu. Nakon tube podnesene od strane agenata i studenata, hiljade pritubi poele su stizati u Denny irom Sjedinjenih Drava. Preko 4.300 zahteva rasne diskriminacije podnijeli su protiv restorana. 24. maja 1994, nacionalni lanac restorana je pristao na 54 miliona dolara sporazuma. Sporazum, razraen meu dravnim pravnicima i pravnicima koji zastupaju Dennyja i svojim klijentima, zavrene su tube u San Joseu, Kaliforniji i Virginiji. Osim gotovinskog plaanja i obeanja da e poboljati svoje postupanje prema manjinama,kompanija je takoe obeala program tajni muterija gde kao tajni kupac e ruati i istraiti je li njegovi restorani su diskriminirajui.Kompanija jo uvek osporava da je imala politike diskriminacije, ali ipak jo uvek obeava da e poboljati svoj ukaljan odnos prema manjinskim kupcima. Denny's je izabran od strane Fortune magazine kao "Best Company for manjine." u 2006 i 2007.

Dennyjeva vizija

Njihova nova vizija je jednostavna u konceptu, ali veliki izazov.Vizija prepoznaje da svaki kupac ima odreena razumna oekivanja da koja uvek moraju biti ispunjena. Oni ukljuuju: kvalitetnu hranu koja je dobrog okusa, prijateljski, pozorni posluivai koji ine da se kupci oseaju dobrodoli, isto, dobro odravanje okoline; i cene koje predstavljaju dobru vrijednost. Oni veruju da ta oekivanja moraju ispuniti svaki put kad kupac ue u jedan od njihovih restorana. Dennyjeva nova vizija je saeta u izjavi: Velika Hrana, Velika Usluga, Velika Ljudi ... Svaki Put! Zato je tako vano Dennyju za raznolikost s etikog stajalita?

Nakon svih tubi i koji se smatrao gotovo sinonim s rasizmom u ranim 1990 -ih, Dennyja imao dug put da se gleda kao etika organizacija. Promene su zapoete s Ray Hood. Gospoa Hood morala je da se uveri da svi od marketinga, reklama, franize i kadrova dele potrebnu viziju raznolikosti. Gospoa Hood nadgleda je rad tromeseno i Dennyjev javni imid praen je preko latino, opte i afro-amerike zajednice. Pravi preokret desio se kada je Dennyja osigurao trening rasne osetljivosti za svakog zaposlenog. Druga osoba koja je imala ulogu u ovoj dramatinoj transformaciji Dennyja bio izvrni direk tor Jim Adams. Pod njegovim uticajem potpisana su sporazumi s Nacionalnim Udruenjem za napredovanje obojenih ljudi i sa latino Udruenjem na korporativnu odgovornost. Ovi sporazumi podstakli su poslovne mogunosti i promociju manjina. Denny je korporacija dri etiki kodeks nazivom "Dennyja Corporation standardi poslovnog ponaanja". To je 33 stranice dug pravilnik i moraju se itati I biti potpisan od strane svakog zaposlenika bez obzira na kojem su stepenu organizacije. To se moe videti na www.dennys.com pod Vesti javnost, onda Korporativno upravljanje. To se odnosi na:

-Iskrenost i etiko ponaanje -Puno i fer i tano objavljivanje u izvetajima i dokumentima -Potivanje nadlenog dravnog zakona itd -Interno izvetavanje o prekrajima njhovih standarda poslovnog ponaanja

-Odgovornost za potivanje tih standarda

Dennyjev Trening Raznolikosti & Promene

Dennys trening je poeo kada je ena po imenu Ray Hood-Phillips se zaposlila kao glavni direktor za diversity u lancu restoranu. Ona je napravila velike kulturne i strukturne promene u kompaniji. trening raznolikosti se sastojao od kuvara, hostesa i servera koji sudeluju u opsenim obukama, ukljuujui i gledanje videa o razliitosti. Upravni odbori je morao da ceo dan takodje provede na treningu i menaderi restorana imali su dva dana obuke koji su trajali 7-9 sati dnevno. Taj trening se sastojao od razliitosti vetina, kao i razliitosti svesti. Dennyjevo je osoblje imalo je vie od 100 trenera na poetku,obezbeujui time da se sve struno osoblje obui ispravno.Sada je tu su jo uvek oko 66 trenera koji brine oko novog osoblja koje je tek angaovano.

Sljedei korak je bila kompanija koja je promenila strukturu. To e biti nain na koji su ljudi zaposleni I otputeni, kao i kako su ljudi se razvili i napredovali na radnom mjestu. Nain na koji je Denny regrutirao svoje zaposlenike je bio jedan od veih problema u njihovoj borbi protiv raznolikosti. Za 10-20 godina kompanija je ima ugovore s istim kompanijama za zapoljavanje. Te kompanije gotovo uvek su davale belce kao kandidate. Da bi se reio ovaj problem i sprovele promene, Denny je unajmio razliite kompanije koje su u vlasnitvu Afro-amerikanaca, Hispanica i ena.

U prolosti u Dennyju nije bilo inicijative da na mestu menadera zaposliti kandidate manjina,to je kasnije omogueno.

Dennyjeva nadreena kompanija, Advantica, takoe je promenila svoje dobavljae da vrijednost raznolikosti. Oni imaju program dobavljau razliitost koja podrava manjina dobavljaa dajui im jednaku priliku da se natjeu i razvijati unutar kompanije. Kompanija je otiao od toga to nemaju jednu od svojih dobavljaa ugovora dre manjine (1992) na mjestu potronje 100 milijuna dolara s manjinskim dobavljaa u 2002. To je 17% od kompanije dobavljaa kupnje.

Kompanija je takoer regrutirao manjina franize. U tom podruju gotovo da nije bilo razliitosti, kao i oni imali sa mo jedan afro-amerike franize natrag u 1993. Franiza prodajni menaderi su nagraeni za zapoljavanje i zadravanje manjinskih franize.

Denny je danas dan

Kao to moete vidjeti, Dennyja vrlo je posveen raznolikosti. To je bio vrlo koristan in za uspeh kompanije. Istraivanja pokazuju da broj afriko-ameriki kupaca koji poseuju Dennyja se poveao. Godine 2000 bilo je 61 milion Afro-amerikih posetioca prema 51 milion u 1998. To pokazuje da obraa panju na raznolikost je vrlo vano u vriednosti kompanije.

Na kraju 2007, bilo je 1.546 Denny restorana. Oko 26% bili su u vlasnitvu kompanije, a ostali restorani su radile pod franiznim ugovorom. Denny restorani se nalaze u mnogim mestima u svetu, ukljuujui SAD, Kostariku, Meksiko, Novi Zeland , Portoriko i Kanadu.

Koritenje njihov nagraivani raznolikost teaj Dennyja je procijenio da su obueni vie milijuna ljudi od 1995. Oni trenutno i dalje provoditi vanost raznolikosti pruajui obuke video pod nazivom temeljne vrijednosti za nove zaposlenike. Oni takoer pruaju upravljanje s live radionici koja je snano usmjerena na raznolikost treninga.

Evo nekoliko vie zanimljivih statistika o Dennyja dostignua i napredak:

Oko 50% Advantica je 46.000 zaposlenika su manjine 32% nadzornih pozicije dre manjina 42% od kompanije franizom restorana su sada u vlasnitvu manjina 2 godine za redom Advantica je pod nazivom "Najbolje kompanije u Americi za manjine" od strane magazina Fortune Na kraju 2007, Denny je postigao sustava storewide prodaja 2,4 milijarde dolara Postoji oko 21.000 zaposlenika na Dennyja kompanije restorana

Dennyja naporno radi kako bi odrali svoju reputaciju za raznolikost uspjeh i budunost Dennyja restorana izgleda vrlo obeavajue. http://obuman-dennysdiv.wikidot.com/
2. ETIKA U POSLOVANJU PODUZEA

Etika dolazi od grke rijei ethos to znai : obiaj, navika, karakter, ozraje. Etika jeukupnost prouavanja smisla i ciljeva moralnih htjenja , temeljnih kriterija za moralnavrednovanja kao i zasnovanost izvora morala. Etika je ponaanje u skladu s pravilima morala,iz ega je jasno vidljivo da etika nije istoznana moralu. Etika pita za opravdanje djelovanja uokviru neke teorije naela; u njoj promiljamo svoj vlastiti moralni in da bismo vidjeli to jes naom moralnou uope i kako se ona uklapa u nae ivotne stavove. Moral moemoodrediti kao skup nepisanih i pisanih pravila koja upravljaju ljudskim djelovanjemPoslovna etika, kao kljuni dio upravljanja poduzea, ima izraziti utjecaj na poduzee injegovu okolinu. U poslovanju se etika moe definirati kao sposobnost promiljanjavrijednosti u procesu donoenja odluka u korporacijama, da bi se odredilo kako te vrijednosti iodluke utjeu na raliite grupe dionika i da bi se utvrdilo kako menaderi mogu iskoristiti taopaanja u svakodnevnom upravljanju tvrtkom Sve ei skandali u gospodarstvu pokazuju da je krajnje vrijeme da se preispitajunaela poslovanja i razmisli o poslovnoj etici.Kada je svojedobno jedan mladi ovjek kazao austrijskom knjievniku i satiriaru KarluKrausu da kani studirati gospodarsku etiku Kraus mu je duhovito odgovorio: Morali biste seipak opredijeliti za jedno ili drugo". Etika i ekonomija inile su se Krausu nespojivima. Kakosu uestali financijski skandali, afere s podmiivan jem i prijevarama, to nisu samo naa,nego i globalna pojava, ini se da Krausov odgovor vrijed i i danas.