VINSKI TURIZAM

Vinski turizam vinska industrija turizam

 Poseta vinogradima - deo orgnizovanog putovanja jo od vremena Velikih putovanja (Grand Tour). Sredinom 19. veka -specifino putniko interesovanje. revolucija u saobraaju i razvoj eleznice. socijalna revolucija i razvoj nove srednje klase koja je traila kvalitetna vina zajedno sa aristokratijom. publikovanje Klasifikacija vina u irondi (1855.)

turizam posveen vinu oseajno iskustvo Iskustvo bi se moglo opisati kroz pet ula: ulo ukusa: vina lokalnih gastronomskih specijaliteta, sveeg groa, povra proizvedenog u okolnim batama, itd; ulo mirisa: groa, fermentacije vina, sveeg seoskog vazduha, pokoenog sena, miris cvea; ulo vida: najpre boja vina, prostrani vinogradi, arhitektura specifinih kamenih vinogradarskih naselja na proplanku, kolorini festivali vina; ulo dodira: manifestuje se kroz praktini doivljaj proizvodnje, dizajn flae, branje groa; ulo sluha: punjenje vina u boce, muzika koja ide uz vino.

vinski turizam kompleksna pojava: kulturno je autentian, povod je za brojne festivale posveene vinu, utie na arhitekturu naselja, edukativan, romantian.

 Vinski turizam je poseta vinogradima, vinarijama, festivalima vina i izlobama koje se organizuju sa svrhom rekreacije (Johanson, 1997). Hal (Hall) i Makionis (Macionis): vinski turizam - poseta vinogradima, vinarijama, vinskim festivalima i vinskim izlobama, pri emu degustacija vina i/ili doivljaj atrakcija, vinogradarske regije predstavljaju primarne motive (Hall et al, 2000).

ta ukljuuje vinski turizam?

degustacija vina, vino i hrana, uivanje u okruenju, dnevna ili viednevna rekreacija, mnotvo komplementarnih kulturnih, prirodnih i drugih aktivnosti koje su dostupne u vinskom regionu.

Koje su ekonomske i socijalne koristi od vinskog turizma u vinskom regionu i vinske industrije?

povean broj posetilaca (domaih i stranih) i ponovne posete, produena duina boravka i vea potronja posetilaca, vee zadovoljstvo posetioca zbog poveane preduzimljivosti prema turistima, poveana tranja za prodaju vina iz podruma

VINSKI TURISTI

Za kakvim doivljajem tragaju vinski turisti?

doiveti i iskusiti karakter oblasti, hranu, nain ivota, i kulturne atrakcije, da bi posetili prijatelje i roake, da bi se opustili i relaksirali, elja za zabavom i beg od stresa iz grada, promena okruenja i prilika za romantiku.

Kategorije vinskih turista

Vinski turisti se mogu podeliti u tri kategorije, u zavisnosti od njihovih motiva za posetu vinariji i njihovih oekivanja za doivljaje:
Sluajni ili radoznali vinski turisti: potrebno im je da se osete prijatno na ulazu u vinariju, ne uplaeno. Potrebno im je da se informiu o vinu na zabavan i neformalan nain. Zainteresovani vinski turisti: potrebno im je da pronau vina i informacije koje ne mogu dobiti u lokalnim prodavnicama pia kod kue. ele da otkriju neto novo da pokau svojim prijateljima. Posveeni vinski turisti: ele jo vie informacija od Zainteresovanih vinskih turista. Takoe ele priliku da razviju svoju intelektualnu sklonost jo vie, da budu priznati kao dobri poznavaoci i da probaju/kupe najnovija ili veoma retka vina.

 Istraivanje ponaanja potroaa Prouavaju se unutranji (pr. motivacija, navike i verovanja, obrazovanje, nain ivota) i spoljanji (pr. demografske, referentne grupe i kultura) faktori koji utiu na donoenje odluka.

vinski turisti su posetioci vinograda, vinarija vinskih festivala i vinskih prodavnica sa ciljem odmora

Demografski profil Detalji kao pol, godite, prihodi, poreklu, daju podatke o tome ko su stvarno vinski turisti. starost vinskog turiste se kree izmeu 30 i 50 godina i to je turista sa prosenim prihodima.

Psiholoki profil psiholoki podaci (kao to su motivi, nain ivota, interesovanja, odnosi i vrednosti) ne mogu biti tako jednostavno prikazani kao demografski.

 Prema Italijanskoj vinskoj turistikoj asocijaciji, postoje etiri vrste vinskog turiste:
Strunjak (profesionalac): 30-45 godina starosti, dobro poznaje vino i vinski svet, moe da diskutuje na svim poljima o vinu sa proizvoaem vina i moe da sudi o dobrim i loim stranama vina. Uvek se interesuje za nove stvari i spreman je da posveti mnogo vremena i energije u istraivanje. Strastveni ljubitelj: 25-30 godina starosti, dobro stojei, voli vino i u njemu vidi mogunost da vee prijateljstvo, uiva u hrani i istrauje okolinu. Uglavnom putuje sa prijateljima, neki od njih mogu biti Profesionalci i uvek je sa dobrim vinskim vodiem. Strastveno eli da ui, ali manje ozbiljno o vinu od Profesionalca. Prepredenjak: 40-50 godina starosti, zdrav, interesuje ga vino jer poneto zna o njemu (moe da ga razlikuje). Zadovoljan je osnovnim znanjem i lake prima uticaje primedbi drugih nego neki iz prethodnih kategorija. Istie poznato ime i lako se impresionira spoljanjou. Ponekad trai popust. Pijanica: 50-60 godina starosti, poseuje vinarije u grupi-nedeljom, halapljivo guta vino, trai da jo kupi, ponekad sa vinom napuni gepek kola.

MOTIVACIJA VINSKOG POTROAA

10 glavnih razloga: da degustiraju vino, da steknu znanja o vinu, da iskuse samo mesto gde se vino nalazi (npr.susret sa vinarom, vinski podrum i vinograd), da budu u ruralnom okruenju (lepota vinograda, ue o poljoprivredi i agro-turizmu), da naue kako se slau hrana i vino-kulinarski turizam, da se zabavljaju (festivali vina), da uivaju u kulturi vina (romantika i elegancija), cene arhitekturu i umetnost, ele da se upoznaju sa zelenim aspektima eko-turizma, da uivaju u zdravstvenim aspektima vina.

USLUGE U VINSKOM TURIZMU

Turisti oekuju potpuni ulni doivljaj, okrepljen novim saznanjima o odreenoj regiji, kao i to da se mora obezbediti mogunost relaksacije i udaljavanja od urbane svakodnevnice. panja na smetaj, restorane, gostoprimstvo, vrednost, kvalitet i autentinost atrakcija i moguih aktivnosti kao i o dostupnosti informacija o okruenju (mape, turistike informacije...). Preporuka vlasnicima vinarija i vinskih podruma namenu svojih objekata ne izjednaavati sa vinotekama, kojima je osnovna funkcija prodaja vina. Turisti trae lino iskustvo,

 Postoji vie razliitih naina da vinarija, podrum, budu posebni i vredni pamenja za posetioce:
Dizajn i fiziki izgled vinarije/ulaza u podrum i njihovo smetanje u prirodu ili predeo koji ih okruuje, Unutranji ambijent, Usluga i atmosfera koje stvara osoblje, Kvalitetan proizvod-vino.

 Ulaz-laka dostupnost, adekvatni putokazi koji vode do vinarije, tj. Podruma Natpis-obavezne oznake na ulaznoj kapiji, odnosno na ulazu u vinariju, informacije o radnom vremenu = povoljan prvi utisak Parking za automobile-postojanje parkinga je vano da posetioci ne bi doiveli zbrku oko toga gde da parkiraju, sreen parking, bez rupa i blata na putu

 Krajolik-stil, odravanje i izgled krajolika pomae da se stvori dobar prvi utisak Spoljanji izgled zgrade-izabrati stil koji reflektuje sliku proizvoda (istorijski, folk, rustini, moderan), ali da bude autentian. Posvetiti panju detaljima, biti kreativan i funkcionalan Doslednost imida-izgled ulaza u podrum i njegova unutranjost treba da su u skladu sa proizvodom

 Panja spoljanjim mestima -spoljanjim objektima, kao to su mesta gde se ljudi zadravaju na terasama, mora se pokloniti velika panja. Mnogi vinski turisti imaju decu, te treba da postoje mesta gde se ona mogu sigurno igrati (napraviti igraonicu koja nee odudarati od samog izgleda vinarije-koristiti burad, plemeniti materijal i sl.) Na taj nain roditelji e biti oputeniji, imae vie vremena da probaju vina

 Unutranjespoljanje povezanosti i veze-i vizuelno i fiziki, to se moe postii otroumnim strukturnim i dizajnerskim povezanostima (ulazi, prozori sa pogledom na vinograd, okolinu, itd.) treba da se istrae kako bi se poboljao sveukupni utisak i vizuelno/fiziki utisak mesta Unutranji ambijent-treba stvoriti privlanu atmosferu na samom ulazu u podrum, ambijent treba da sadri elemente koji hrane razliita ula posetilaca

 Zidovi-prostor zidova se moe iskoristiti da se posetioci obrazuju o vinima na suptilan i interesantan nain, kao to su istorija vinograda-stare slike ako je to vinarija sa znaajnom istorijom i nasleem, kolekcija proizvoda date vinarije, sertifikati, medalje osvojene na takmienjima i izlobama vina i sl. Informacije o vinu-informacije o vrstama groa, berbi, kako se pravi vino, kako klima utie na ukus. Napraviti edukativne postere na razliite teme: Kako se pravi nae vina, Na glavni proizvod je..., Jedna godina u vinogradu, Od okota do flae...

 Upotreba i reklama lokalnog talenta-povezati se sa lokalnim umetnicima i ako, vinarija raspolae sa dovoljno prostora, napraviti izlobu slika, skulptura, keramike...Na ovaj nain vinarija postaje zanimljivija, a postoji mogunost i da izloeni radovi budu prodani=korisno partnerstvo umetnosti i vina Promovisanje najboljeg iz ireg regiona-informacije, fotografije Nacionalnog parka, zatienog prirodnog dobra, izloba predmeta iz kulutrnog naslea i sl. daju posetiocu neto vie od podruma u kome se vri degustacija/kupovina vina Osoblje-mora biti edukovano. Na raspolaganju turistima stalno mora biti izvrstan poznavalac vina i proizvoda, koji poznaje kulturu vina i koji je dobar poznavalac turistikih znamenitosti u okruenju

VINSKI TURIZAM KAO VINSKI POSAO/AKTIVNOST

sutinski posao za mnoge male vinare. za ostale vinare, vinski turizam moe biti sekundaran posao, vana potencijalna usluna delatnost koja se ispoljava kroz kanale prodaje, promocione kanale i/ili edukaciju potroaa. Veliki broj nedavno osnovanih malih vinara prodaje veinu svog vina na podrumskim vratima. Oigledna korist: poveana prodaja zbog veeg broja posetilaca.

Prednosti

Poveana izloenost potroaa proizvodima i poveane mogunosti probanja proizvoda, Informisanost i privrenost marki stvaraju veze izmeu proizvoaa i potroaa, kupovina markirane robe, Poveana dobit od direktne prodaje potroaima, izostavljeni su trokovi distributera, Marketinka obavetenost o proizvodima. Proizvoai vina mogu brzo da profitiraju i da dobiju povratnu reakciju potroaa o njihovim trenutanim proizvodima i dobijanju suda o dodavanju novih u njihov proizvodni lanac, Marketinka obavetenost potroaa. Posetioci vinarija mogu se kontaktirati mail listom i mogu da razvijaju potroaku bazu podataka, Mogunost edukacije. Posetioci vinarija pomau u informisanosti i razumevanju vina i vinske industrije, a poznavanje i interesovanje dovode i do poveanja dobiti.

Nedostaci

Poveanje cena. Rast cena ne sme da smanji kvalitet degustacije, hrane i drugih usluga, Potreban kapital. Vinarija mora biti atraktivna i da nudi odgovarajue mogunosti.

Korist od vinskog turizma za lokalne zajednice je mnogo vea od vidljivog ekonomskog uinka:

Efekat multiplikatora Mogunosti zaposlenja Promene Poboljani objekti za metane

Prilike za posao Ouvanje okoline, kulture i naslea Uzronik razvoja stanovnitva Poboljane usluge transporta Mogunosti za obrazovanje iri socijalni izgled

 Potreba da se turizam planira Planiranje

 Veliki broj projekata Evropske Unije Primena projekta obuhvata sledee aktivnosti:
Postavljanje mree, ukljuujui organizaciju banke podataka; Odabir i renoviranje tradicionalnih vinarija da bi se u centar panje stavio ivi muzej proizvodnje vina; Uspostavljanje Evropskog festivala za tradiciju proizvodnje vina, koji bi bio domain u svim zemljama lanicama u vreme berbe groa i koji bi ukljuivao razmenu kulturnih dogaaja i grupa izmeu regiona; Uvoenje razliitih dogaaja, npr. seminara o probanju vina i proceni, izlobama, vinskim turama,; Stimulisanje ekonomskih aktivnosti usmerenih na vino promovisanjem marketinkih aktivnosti kroz mreu, ukljuujui proizvodnju vodia za razumevanje vina, inter-regionalne izlobe vina, seminare i konferencije.

VINEST
Vinest:
Promovie komunikaciju i saradnju izmeu vinskih oblasti; titi teritoriju; Odrava tradicije. Vinest ima za cilj da: poboljava kvalitet proizvoda u svakoj oblasti; poveava prisustvo turista u malim vinskim proizvodnim oblastima; povea broj mladih ljudi koji rade u sektoru vina; titi prostor od bilo kakvih promena koje mogu da budu tetne; ouva tradiciju.

VINEST je jedinstvena mrea koja promovie male evropske vinske oblasti u cilju zatite i poboljanja raznovrsnosti i posebnosti svojih vina, zemlje i kulture. Vinest je Evropska mrea za razmenu iskustva i znanja u vinskom sektoru

Partneri su iz Austrije, Italije, Slovenije, Maarske, panije i Nemake. Vinest projekat je zapoet 1998. godine, a od decembra 2004 VINEST Mrea je registrovano udruenje

Kijevska Inicijativa: Wine Culture Tourism Exchange (WCTE)

Ovaj projekat e istraiti kako se vinski kulturni turizam razvija u korist sva tri sektora koja su ukljuena. ukljuuje: Jermeniju, Azerbejdan, Gruziju, Ukrajinu i Moldaviju. Grka je uzela vanu ulogu u projektu od samog poetka, a i Turska je sada aktivni lan. Druge drave i crnomorskom regionu su pokazala interesovanje i uestvovanje: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Rumunija

RECEVIN (Red Europea de Ciudades del Vino) RECEVIN (Red Europea de Ciudades del Vino), mrea gradova proizvoaa vina iji je cilj poboljanje ivotnog standarda rezidenata u tim gradovima putem promocije vinske kulture i razvoja vinskog turizma. vie od 800 evropskih gradova vina uglavnom grupisanih u nacionalnim asocijacijama. Cilj mree je da se pobolja kvalitet ivota stanovnika koji pripadaju Vinskim gradovima. RECEVIN insistira na sledeim aspektima:
Promocija vinske kulture Turizam Urbanizam Arhitektonsko naslee i pejza Istorijsko i drutveno naslee Posao Obuka

VINSKI PUTEVI

Vinski put je sinonim za obilazak vinskih podruma uz degustaciju vina i uivanje u lokalnoj hrani. Vinski put predstavlja poseban oblik prodaje vina, ugostiteljskih, turistikih i poljoprivrednih proizvoda jednog vinarskog kraja. Njega ine prirodne lepote, specifinosti okoline kroz koju put vodi, kulturno-istorijske znamenitosti, tradicija i posebnost vinogradarskog podruja.

 Prvi vinski putevi (der Heurige ili der Buschenschank) su otvoreni pre vie od 200 godina. Austrougarski car Josip II 17. avgusta 1784. doneo je zakonski propis koji doputa prodaju vina i hrane u vinogradima. Prvi nemaki vinski putevi su nastali 1934-1936., kada je zbog rekordnih berbi groa dosta opala cena vina i javili su se problemi sa njegovom prodajom, odnosno ugroena je egzistencija velikog broja vinara Slovenija ima dugu tradiciju vinskog turizma, naroito uz pogranina mesta sa Austrijom. Meutim, planska gradnja vinskih cesti je zapoela tek 1980., projektom Vinske turistike ceste Slovenije.

KORISTI OD VINSKOG PUTA

Obogauje se turistiki proizvod, ostvaruju se preduslovi da sezona dobije jasne obrise u vansezoni (prolee, jesen), pridonosi potpunijoj angaovanosti ljudi sa ruralnih prostora za ouvanje i obnovu izvornog ambijenta, tradicionalnog naslea u skladu sa odrivim razvojem turizma, ujedinjuje prirodne, kulturoloke, socioloke, demografske i proizvodne osobine pojedinog kraja u skladnu celinu, omoguuje proizvodnu diverzifikaciju, ekonomski razvoj, stvara nove vrednosti, nova zapoljavanja, omoguuje svakom vinaru prodaju vina i svojih proizvoda iz kue, odnosno podruma; finansijsko blagostanje i zaradu nakon dugogodinjeg marljivog rada, omoguuje vrlo brzo stvaranje vernog i stalnog gosta na osnovu tek nekoliko degustacija; svi znamo da mnogi krenu na degustacije bez odreenog predznanja i zato jer im je to bilo u aranmanu, uveliko podie turistiki imid pojedine regije, revitalizacija sela i povratak kvalitetnijeg ivota u ruralni prostor.