O nuklearnim silama

OTKRIE NUKLEARNE SILE

Hideki YUKAWA, japanski fiziar Najznaajniji je njegov rad o nuklearnim silama (1935) Nobelova nagrada za fiziku 1949 god.

VRSTE SILA

Gravitaciona sila Elektromagnetna sila Slaba nuklearna sila Jaka nuklearna sila

GRAVITACIONA SILA

Najslabija sila u prirodi. Djeluje izmeu svih estica. Uvijek je privlana. Dejstvo se primjeuje svuda oko nas. Za faktor 1035 je manja od elektrostatike pa se zanemaruje u proraunima u nuklearnoj fizici.

EMATSKI PRIKAZ GRAVITACIONE SILE

ELEKTROMAGNETNA SILA

Druga sila po jaini. Dejstvo ove sile zapaamo gotovo svuda u svakodnevnom ivotu. Dejstva ove sile najvidljivija u ivotu na Zemlji. 100 puta je slabija od Jake nuklearne sile.

EMATSKI PRIKAZ ELEKTROMAGNETNE SILE

SLABA NUKLEARNA SILA

Njena jaina je 10 milijardi puta manja od jaine elektromagnetne sile. Radijus njenog dejstva je hiljadu puta manji od dejstva radijusa jake nuklearne sile. Odgovorna je za pojavu tzv. beta raspada nastanak beta-estica iz atomskih jezgara.

JAKA NUKLEARNA SILA

Najjaa sila u prirodi. Djeluje meu esticama u atomskim jezgrima. Ne primeujemo je u svakodnevnom ivotu.
Osnovne karakteristike nuklearnih sila su: 1) vladaju izmeu nukleona bez obzira da li su to pp, nn ili pn 2) ne zavise od naboja 3) imaju osobinu ZASIENJA Njihovo privlano djelovanja poinje tek na rastojanju od 2-3fm,

KARAKTERISTIKE SILA
Meudjelovanje

Trenutna teorija Kvantna kromodinamik a (QCD)

Prenosnici

Relativna jaina

Zavisnost o udaljenosti

Jako

gluoni fotoni

1038 1036 1025 1

1 1/r2 e-mw,zr/r 1/r2

Elektromagnet Kvantna sko elektrodinami ka (QED)

Slabo
Gravitaciono

Quantum W i Z bozoni flavourdynami cs (GWS)

Opa teorija relativnosti (GR, nije kvantna teorija.)

gravitoni

ZAKLJUAK

Nuklearne sile nisu centralne. Nuklearne sile imaju svojstvo zasienosti. Nuklearne sile su kratkog dometa. Nuklearne sile su nezavisne od naelektrisanja.

NUKLEARNE SILE IMAJU SVOJSTVO ZASIENOSTI

Nuklearne sile

Ugaona raspodjela neutrona koji se klasino rasijava na protonima. Neutron + proton (np) i proton + proton (pp) elastino.

Nuklearni potencijal

Nuklearne sile

Stabilnost elemenata u prirodi govori da mora postojati sila mnogo veeg intenziteta od elektrostatike sile meu protonima u jezgru. Elektrostatika potencijalna energija samo dva protona koji su na rastojanju r=10-15 m iznosi: Ep= e2/40r = +1,44 MeV Osnovne karakteristike nuklearnih sila su: 1) vladaju izmeu nukleona bez obzira da li su to pp, nn ili pn 2) ne zavise od naboja 3) imaju osobinu ZASIENJA Njihovo privlano djelovanja poinje tek na rastojanju od 2-3fm,

Nuklearne sile

Internuklearni potencijal ima tvrdu koru koja sprjeava nukleone da priu jedan drugom na rastojanje manje od oko 0.4 fm. Proton ima radijus naboja do 1 fm. Dva nukleona na rastojanju oko 2 fm osjeaju privlanu silu. Nuklearna sila (kratkog dometa): Pada na nulu naglo sa poveanjem meuestinog rastojanja. Unutranji nukleoni su potpuno opkoljeni drugim nukleonima sa kojima intereaguju.

Jedina razlika izmeu np i pp potencijala je Kulonov potencijal koji postoji za r 3 fm za pp silu.

Nuklearne sile

Poznato je da je nuklearna sila zavisna od spina. Spinovi neutrona i protona su paralelni za vezana stanja deuterona, ali nema vezanog stanja ako su spinovi antiparalelni. nn sistem je mnogo tee istraivati jer slobodni neutroni nisu stabilni. Nuklearni potencijal izmeu dva nukleona je nezavistan od njihovog naboja . Termin nukleon se odnosi bilo na protone ili neutrone jer se neutroni i protoni mogu smatrati razliita stanja po naboju iste estice.

Nuklearna stabilnost

U periodnom sistemu elemenata ima neto vie od 100 razliitih elemenata. Nuklearna fizika poznaje neto vie od 260 stabilnih jezgara, dakle na svaki element u prosjeku otpada po 2,5 izotopa. Naravno, ta raspodjela nije ravnomjerna. Uoena je tendencija nukleona da se uparuju: od 264 stabilna nuklida ak njih 158 ima paran broj protona Z i paran broj neutrona N, 49 ima neparan Z i paran N a samo etiri elementa imaju neparno i Z i N
U prirodi ne postoje tea jezgra od jezgra. Ako su ikada i postojali mora da su se raspala tako brzo da od njih nisu preostali mjerljivi iznosi.

Nuklearna stabilnost

Linija koja predstavlja stabilne nuklide zove se linija stabilnosti. Utvreno je da za A 40, priroda voli da je broj protona i neutrona priblino isti Z N. Meutim, za A 40, postoji jasna nadmo za neutrone N > Z poto je nuklearna sila nezavisna od toga da li su estice nn, np, ili pp.
Kako broj protona raste, Kulonova sila izmeu svih protona postaje jaa sve dok konano ne pone da bitno utie na vezu. Rad potreban da se naboj unese u sferu iz beskonanosti je:

Nuklearna stabilnost

Za pojedinani proton je,

Ukupna Kulonova energija odbijanja u jezgru je

Za teki nukleus vano je da ima manje protona od neutrona radi jake odbojne Kulonove energije. Veina stabilnih nuklida ima parne i Z i N (takozvani parni-parni nuklidi). Samo etiri stabilna nuklida imaju neparni Z i neparni N (nepar-nepar nuklidi).

Energija veze po nukleonu

Ovaj dijagram se koristi da se uporedi relativna stabilnost raznih nukleona. On ima maksimum blizu A = 56. Krivulja naglo raste demonstrirajui efekat ekraniranja nuklearne sile. Na njoj imamo otre pikove za vrsto vezane par-par nuklide 4He, 12C, i 16O

Nuklearni modeli

Dijagrami energetskih nivoa za 12C i 16O.

Oba su stabilna jer su par-par nukleusi.

Sluaj1: Ako dodamo 1 proton jezgru 12C da bi napravili

nestabilan

Sluaj 2: ako dodamo jedan neutron jezgru 12C da napravimo 13C:

stable

Nuklearni modeli

ak i kad dodamo drugi neutron da bismo napravili 14C, otkrijemo da je on tek malo nestabilan

U ovom regionu mase, priroda vie voli da je broj neutrona i protona N > Z, ali ne voli N < Z.

Ovo objanjava zato je 13C stabilan, a 13N to nije.

Zato su neutronski energetski nivoi manje energije nego odgovarajui protonski.

Otkrie neutrona

1)

1)

Rutherford (Radeford) je predloio atomsku strukturu koja ima masivno jezgro jo 1911. g. Naunici su znali od kojih estica se sastoji nukleus jo 1932. Razlozi zato elektron ne moe postojati unutar nukleusa: Veliina nukleusa Princip neodreenosti stavlja nie ogranienjena njegovu kinetiku energiju koja je mnogo vea nego bilo koja kinetika energija koja se mogla registrovati kod elektrona koji je emitovan iz nukleusa. Nuklearni spin Ako se deuteron sastoji od protona i elektrona, onda deuteron mora da sadri 2 protona i 1 elektron. Nukleaon koji se sastoji od tri fermijona morao bi imati spin polovice cijelog broja. Ali mjerenja su pokazala da je on 1.

Otkrie neutrona
3)

Nuklearni magnetni moment: Magnetni moment elektrona je preko 1000 puta vei od magnetnog nuklearnog momenta protona. Mjereni nuklearni magnetni momenti su istog reda veliine kao protonovi, stoga elektron nije dio nukleusa.
1930. godine njemaki fiziari Bothe i Becker su koristili radioaktivni polonijum koji emituje estice. Kada se ovim esticama bombardovao berilijum, zraenje je prodiralo kroz nekoliko centimetara olova.